УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ЗА БИОЛОГИЈУ

Subphylum Chelicerata

Ментор: Студент:
Проф.др Небојша Живић Матеја Ђурић 015/20
 SUBPHYLUM CHELICERATA
 Тело ових животиња је најчешће подељено на два региона – главеногрудни и
трбушни.
 Главеногрудни регион је најчешће несегментисан и на њему се налази шест пари
екстремитета – кратке хелицере, дужи педипалпи и четири пара ногу за кретање.
 Пауколики зглавкари имају најизразитију карактеристику присуство хелицера.
Код различитих група су модификоване за хватање плена, парење или
надражљивост.
 Педипалпи углавном имају чулну улогу, али могу да служе и за хватање и
придржавање плена или за време парења.
 Представници ове групе немају антене. Код највећег броја врста екстремитети
на трбушном региону су редуковани или јако модификовани и никада не служе
за кретање.
 Обично су грабљиве животиње које се хране другим ситним бескичмењацима.
 Као органи за излучивање служе измењене метанефридије или Малпигијеви
судови.
 Водени представници дишу помоћу шкрга, а терестични помоћу листоликих
плућа или трахеја.
 Чулни органи су разноврсни.
 Највећи број врста поседује гонохористички полни систем, а полне жлезде су
смештене у трбушном региону. Многи полажу јаја, а неки рађају живе младе.По
правилу немају ларвени ступањ.
 Подфилум Chelicerata обухвата три класе: Класа Merostomata; Класа
Pycnogonida; Класа Arachnida.
 КЛАСА MEROSTOMATA

 Пауколике животиње којима припада један рецентни ред са пет врста морских
животиња, док су остале врсте изумрле.
 Тело им се састоји од: прозоме на којој се налазе хелицере и пет пари сличних
екстремитета, опистозоме на којој се разликују два дела, први на коме се налазе
екстремитети са шкргама и други који се завршава телзоном и нема
екстремитете.
 Подељена је на две класе: Xyphosura, јака стара група животиња која потиче
још из Камбријума, а данас је представљена са само пет врста.
 Euripterida којој припадају све изумрле Merostomate, а истовремено су познати
по томе што су били најкрупнији икад постојећи зглавкари.
 КЛАСА PYCNOGONIDA
 Мала група морских пауколиких животиња распрострањени од поларних до
тропских мора. Насељавају како литоралне тако и зоне великих морских
дубина.
 Они су космополистски, присутни су у океанима широм света. Постоји преко
1.300 познатих врста.
 Тело морских паукова је сићушно величине од 1мм - 1 цм, док су екстремитети
јако дугачки па код неких врста, као нпр. Nymphon rubrum, могу достићи
дужину и од 25 цм.
 Подељено је на: прозому или главеногрудни регион. Са сваког сегмента прозоме
полази по пар екстремитета: пар су хелицере које полазе са стране базе
пробосциса; пар су палпи који су изграђени од различитог броја чланака
(најчешће од 8-10).
 Цревни систем чине следећи делови: усни отвор који се налази на врху
пробосциса, ждрело које је цевасто, протеже се дуж пробосциса и њиме се
усисава и ситни храна, једњак, који се наставља на ждрело, средње црево је
разгранато и представља главни део за варење хране, задње црево које је врло
кратко и завршава се аналним отвором.
 Крвни систем је отвореног типа. Састоји се од цевастог срца.
 Дисање обављају целом површином тела пошто немају посебни респираторних
органа.
 Нервни систем је лествичастог типа.
 Чула су слабо развијена.
 Полови су одвојени и мужјаци се разликују од женки по томе што имају ноге за
ношење јаја.
 КЛАСА ARACHNIDA

 Најбројнија група (око 60.000 описаних врста) међу пауколиким животињама.

Врло често се називају исто као тип коме припадају, тј. пауколике животиње.
 Највећи број су сувоземне врсте које живе у топлим пределима, док мањи број
води паразитски начин живота, ако нпр. крпељи.
 Сматрају се првим зглавкарима који су населили копно. Према фосилним
остацима се дошло до података да су скорпије живеле још у силуру.
 Грађа је врло слична грађи хелицерата, а истовремено је И карактеристична
за сваки од редова на које је подељена класа Arachnida.
 Већина су месождери, хране се инсектима па су зато јако важни јер држе
бројност популација инсеката под контролом.
 Тело им се састоји из два дела: Прозоме или цефалоторакса (цепхалотхораџ),
која ја настала срастањем 6 сегмената и која је делимично или потпуно
покривен карапаксом као штитом И на њој се налазе екстремитети: пар су
хелицере, пар су педипалпи И 4 пара ногу за ходање.
 Опистозоме или абдомена 13 сегмената без екстремитета И телзон на крају –
отровна жлезда код скорпија.
 Респираторни систем: листолика плућа, трахеје.
 Крвни систем: цевасто срце дуж мезозоме.
 Нервни систем је лествичаст.
 Полни систем је гонохористички.
 Макрокласификација: Ordo Scorpiones, Ordo Pseudoscorpiones, Ordo Solifugae,
Ordo Aranea, Ordo Opiliones, Ordo Acari.
 ORDO ARANEAE

 Око 40.000 врста, величине од 0,5 мм – 10

цм.
 Веома су распрострањене и бројне, од
Арктика до Хималајских врхова.
 Успоравање метаболизма у случају
недостатка плена.
 Природни непријатељи кичмејаци и осе.
ORDO OPILIONES

 Зглавкари који веома личе на пауке, али од њих се

разликују по веома дугим ногама које се лако ломе.
 Могу се наћи у влажним стаништима, пећинама, а
многе од њих су ноћне животиње.
 Познато је преко 6.650 врста.
 ORDO ACARINA

 Око 30.000 врста крпеља и гриња.

 Велики број врста паразитирају људе.
 Тело диференцирано на прозому, мезозому и
метазому.
 Немају антене, а очи су им просте.
 Копнени начин живота доводи до развоја
листоликих плућа.
 ORDO ARANEAE – ПАУЦИ
 Најпознатија и истовремено најбројнија група. Обухватају око 46.000 врста.
 Пауци су зглавкари који имају четири пара ногу и хелицере са очњацима којима
убризгавају отров.
 Тело им је изграђено од два дела, прозоме и опистозоме.
 Углавном су копнене животиње. Пауци су распрострањени свуда где има
инсеката, а посебно у тропским пределима.
 Хране се углавном различитим инсектима које хватају у мреже исплетене од
паучине.
 Пауци дишу помоћу две врсте органа: листолика плућа и трахеје.
 Крвни систем се састоји од срца које је смештено у срчаној кеси.
 Пауци имају две врсте екскреторних органа: Коксалне жлезде и Малпигијеве
цевчице.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ