EGZOTE

I predavanje

Najčešće dolazi do problema zbog neadekvatnih uslova držanja same životinje.

Razlog nabavke kućnih ljubimaca: - društvena životinja
- najbolji prijatelj, član porodice, zamena za dete
- životinja za zabavu
- socijalni status
- način socijalizacije

Mali sisari
U male sisare spadaju: kunići (najzastupljeniji), afrički patuljasti ježevi, morski prasići, činčile, feretke...

*Glodari

Obuhvataju najveći broj vrsta. Samo ime im potiče od latinske reči Rodere što znači žvakati. Žvaću svojim
sekutićima.

Lagomorfe
U lagomorfe spadaju kunići i zečevi. Kunići se mogu pripitomiti i biti kućni ljubimci, za razliku od zečeva.
Struktura zuba im je ista. Razlikuju se u tome što kunići imaju dodatan par gornjih sekutića kojima se
jošuvek ne zna namena. Zajedničko ovim životinjama je da su u prirodi plen. Kada je životinja plen, ona
se trudi da sakrije simptome bolesti, jer predator hvata one životinje koje pokazuju simptome, zbog toga
što će teže pobeći.Čulo mirisa i sluha je kod kunića dobro razvijeno, osećaju dobro vibracije, dok čulo
vida nije toliko dobro razvijeno.
*Zablude: Šargarepa je za kuniće štetno hranivo, jer je prepuna šećera i njihovom metabolizmu nikako
ne prija. Takođe kunići ne bi trebalo a se hvataju za uši, što nogi vlasnici ne znaju.
Nabavka kunića trebalo bi da se vrši kada imaju najmanje 2 meseca, jer su mlađe jedinke dosta slabije i
češće uginjavaju.

Rase kunića:
Lavlja glava predstavlja najmlađu i sada najpopularniju rasu. Priznata je između 2002-2013. godine.
Brojne rase kunića su izumrle do sada.

Kuniće možemo podeliti na osnovu veličine:

1) Velike (preko 5 kg) : Orijaši, orijaški šarac, ovnoliki kunići

2) Srednje (4-5 kg): Velika činčila, francuski i nemački srebrni, novozelandski kunić
3) Male (2-3 kg): Engleski šarac, loh opaljeni, engleski kunić
4) Patuljaste (0,7-2 kg): Hermelin, patuljasti obojeni, holandski patuljasti
Na osnovu strukture dlake:

1) Dugodlaki: Angora
2) Kratkodlaki: Reks
3) Dlaka sa odsjajem

Mlađe i manje rase su temperamentnije. Neophodno je voditi računa o odnosu dece i kunića. Mogu
predstavljati međusobni rizik. Trljanjem kunića o lice, može doći do pojave gljivičnih infekcija, takođe
pogrešno manipulisanje sa kunićima (uglavnom od strane dece) može dovesti do povreda na kičmi, koja
kod kunića predstavlja izuzetno krtu strukturu.
Uslovi držanja
Kuniće najčešće drže u kavezima. Treba na prvom mestu brinuti o bezbednosti jedinke. Kavez treba biti
što veći, ako je moguće na 2 sprata, izrađen od prirodnih materijala. Treba voditi računa na delove sa
žicom i obezbediti da promer mreže bude dovoljno mali kako se jedinka ne bi povredila. Takođe može se
koristiti ogradica umesto kaveza. Ono što treba savetovati vlasnicima je da vode računa o kunićima,
ukoliko imaju stepenice u svom domu, kako ne bi došlo do povređivanja jedinke pri penjanju. Kada su
kablovi u pitanju, iz profesorovog iskustva, kunići ne uginjavaju često od strujnog udara prilikom
pregrizanja kablova, uglavnom su im brkovi na krajevima zatopljeni, za razliku od činčila. Posebnu pažnju
treba obratiti na odabir biljaka u stanu, takođe može doći do trovanja zečeva čokoladom. Vrata mogu
predstavljati problem, jer kunići često beže, a i neretko se dešava da bivaju priklješteni istim. Kamin i
drveni nameštaj treba izbegavati u prostorijama gde se nalazi jedinka. Prilikom pada niz stepenice ili
kada se bude iz anestezije žele da naprave pokret zadnjim nogama, a ne mogu jer se zadnje noge
poslednje vraćaju u funkciju. Pri pokušaju da naprave pokret, oni se prevrću i dolazi do pucanja L5-L7.
Kada manipulišemo kunićima, nema prisilnih radnji. Kada kunići žele da naprave određeni pokret, ne
možemo da ih zaustavimo. Kunić ima jaču muskulaturu zadnjih nogu od muskulature konja. Samim
pokušajem obuzdavanja možemo dovesti do povrede kičme. Mogu se držati na terasi, što u zimskom
periodu zahteva određene modifikacije. Kao posip može se koristiti peletirana prostirka, piljevina.
Savetuje se da se ne koristi slama kao prostirka, jer može doći do povrede očiju. Jako je bitno da
prostirka dobro upija, jer kada borave na vlažnom, jako brzo se razvijaju pododermatitisi. To stanje je
jako bolno i ne može da se izleči, već možemo sam tok samo usporiti.

Ishrana
80% ishrane kunića mora da čini seno, jer prilikom konzumiranja sena dolazi do pravilnog trošenja zuba,
koji kod kunića rastu čitavog života. Seno je izvor vlakana koji dovodi do dobre peristaltike creva. Bez
vlakana nema fiziološke crevne flore, a oni predstavljaju jako osetljivu vrstu koja prilikom disbioze može
dovesti do uginuća. Svaka nagla promena hrane vodi do disbioze. Neophodno je da prilikom promene
hrane, 2-3 nedelje vršimo prilagođavanje, što podrazumeva i kada menjamo proizvođača ili vrstu sena,
treba mešati i kombinovati sa starim tipom ishrane, pa tek onda zameniti. Kunić treba da ima uvek sena,
ali sama jedinka treba da se potrudi kako bi do hrane došla, u suprotnom može doći do patologije
ponašanja. Cekotrofi - jutarnji izmet kunića koji oni pojedu. Razlog zbog koga jedu jutarnji izmet je zbog
toga što je seno prepuno celuloze, koju mogu svariti tek u distalnim delovima digestivnog sistema
(debelo crevo). Ne dolazi do resorpcije tih hranljivih materija u debelom crevu, pa kunići taj izmet
uzimaju, direktno ga isisavajući iz cekuma, zato što tako nastale saharide mogu da resorbuju. Ukoliko
kunić to ne radi, onda taj izmet ostaje ulepljen, dolazi do prljanja područja oko analnog otovora, dolazi
do inflamacije i ukoliko je period kada su muve aktivne, one mogu tu polagati jaja i dolazi do pojave larvi.

Dehidrirani izmet možemo naći kod gastrointestinalne staze koja predstavlja jedno od najčešćeg, životno
ugrožavajućeg stanja.

Manipulisanje jedinkom
Prilikom podizanja jedinke, moramo napraviti potporu zadnjem i prednjem delu tela. Najčešće se koristi
C položaj.

Obeležavanje teritorije
Podbradnjak, javlja se kod ženki, fiziološki je i javlja se najčešće u sezoni parenja zbog obeležavanja
teritorije trljajući o različite površine.
 Žlezde u perianalnom području, koriste se takođe za obeležavanje teritorije i treba ih proveravati,
eventualno čistiti, ukoliko to jedinka sama ne radi.

II predavanje

Morsko prase
Vrsta bezrepih glodara. Najsličniji su činčilama po svojim karakteristikama, razlikuju se po tipu krzna. U
Evropu su došli pre oko 400 godina putem brodova i odatle potiče naziv "morsko", a drugi deo imena
potiče od njihovog načina jela. Potiču iz mesta gde su živele inke i maje koje su ih koristile za verske
obrede, hranu, a i dan danas ljudi sa tih područja koriste morske prasiće u ishrani.
Morske prasiće ne bi trebalo držati zajedno sa kunićima, zbog toga što su morski prasići često nosioci
Pasteurella multocida, koja za njih ne predstavlja nikakav problem, a za kuniće je fatalna. Takođe kunići
su često nosioci patogena koji je poznat pod imenom Bordetella brochiseptica, koja za njih ne
predstavlja problem, a za morsko prase može biti fatalna.
Rase morskih prasića:
The American, the abyssinian, the peruvian, the silkie, the teddy, the texel, the white crested, the rex,
the himalayan, the skinny pig.

Klasifikacija rasa se vrši na osnovu izgleda njihovog krzna najčešće.

Manipulisanje morskim prasićima

Jako su osetljivi na stres. Nešto jača palpacija u predelu nadbubrega za morsko prase može biti fatalna,
jer pretrpe adrenalinski šok i mogu da uginu. Pri manipulaciji treba biti jako pažljiv. Kada ih podižemo
treba da ih pustimo da se sami popnu na dlan. Jednom rukom podupiremo prednji, a drugom zadnji deo
tela.
Uslovi držanja

Kavezi su nešto što se najčešće sreće, trebalo bi da budu napravljeni od prirodnih materijala, ali su
skuplji i samim time ređe prisutni. Kavezi treba da budu dovoljno prostrani, da imaju deo gde morsko
prase može da se sakrije i da imaju dovoljno igračaka, pre svega onih koje može da gricka.

Ishrana

Vitamin C je nešto što je morskim prasićima neophodno dodavati kroz hranu/vodu, jer ova životinjska
vrsta nema sposobnost sinteze vitamina C, zbog toga mogu biti u deficitu ukoliko ne unose vitamin C
kroz hranu ili vodu. Najviše je značajno kod mladih jedinki. U slučaju deficita vitamina C kod mladih
jedinki može izazvati promene koje neretko budu fatalne, posebno u starosti do 3 meseca. Dovoljna
količina vitamina C po literaturi 1/4 pomorandže, odnosno mandarine, koji prasići veoma rado jedu.
Ukoliko je prisutan deficit vitamina C, prisutna je kržljavost, odnosno usporen rast, ne može se palpirati
muskulatura u predelu kičme, već palpiramo samo kičmu. Dolazi do hiperkeratoza u predelu ušnih
školjki, do rana po telu. Kada je je morsko prase u ovakvom stanju, nije ga lako isterapirati.
Jako su osetljivi na promenu crevne flore i za njih to može biti jako fatalno. Dužina digestivnog sistema je
2,3 m. Hrana prolazi 2h, ukoliko računamo i cekotrofiju koja je kod njih prisutna, onda od 20-66h.
Hranimo ih kao i kuniće senom, koje kod njih mora da bude prisutno uvek u neograničenim količinama i
da čini 80% ishrane. U preostalih 20% dodaćemo granulice i nešto od povrća/voća (paprika, jabuka,
zelena salata, spanać, šargarepa, celer...). Morski prasići rado jedu povrće, ali ne treba preterivati, jer je
povrće bogato kalcijumom. U prirodi se retko nalaze hraniva bogata kalcijumom, pa ga ove vrste
deponuju u kostima, kako bi imali rezerve istog. Pa se kod morskih prasića pod uticajem velikog unosa
kalcijuma može razviti patološko stanje koje se naziva metastatska kalcifikacija. Kalcijum se deponuje
po skeletnoj, glatkoj muskulaturi i može oštetiti funkciju nekih organa. Hranu treba uvek davati u činiju,
kako se ne bi raznosila po kavezu i trulila. Neophodno je da morski prasići imaju vodu i optimalni dnevni
unos je 100ml po kg telesne mase, a vodu ne bi trebalo davati iz činije, kako ne bi neprestano ubacivali
hranu u vodu.

Neprestano izbacuju izmet i konzumiraju svoj jutarnji izmet, kao i kunići. Dešava se da zbog slabosti
muskulature morskih prasića, uglavnom kod starijih jedinki, najčešće kod mužjaka, dolazi do
nemogućnosti defeciranja. Dovoljno je da se taj predeo izmasira i normalno će izbaciti sadržaj. Kada su
mužjaci u pitanju, produkti akcesornih polnih žlezda mogu se nakupljati u predelu genitalija i iz tog
razloga neophodno je objasniti vlasnicima kako očistiti to područje kako ne bi došlo do upalnih procesa.

Reprodukcija:

Mužjaci:
Polnu zrelost dostižu sa 10-12 nedelja. Poriv za parenjem (penjanjem) oko jednog meseca. Ejakulacija sa
2 meseca. Najčešće nema parenja u srodstvu.

Ženke:
Polnu zrelost dostižu sa 4-6 nedelja. Predstavljaju nesezonski poliestrične jedinke. Dolazi do lordoze i
dilatacije vulve, a graviditet traje 68 dana. Jako je bitno da ne bi trebalo da se pare ukoliko su starije od
godinu dana, a da se nisu parile. Karlica okoštava i prirodni porođaj takvih jedinki je nemoguć, pa je
neophodno raditi carski rez.

Mužjaka bi trebalo odvojiti dok prasići ne napune 21 dan. Najčešće u leglu od 2-4 praseta pristuna (1-
13). Odmah mogu da jedu hranu.

Higijena zavisi od tipa dlake koju data vrsta poseduje. Kod nas u zemlji dugodlaki nisu toliko često
prisutni.
Oblik ponašanja popcorning posledica je sreće morskih prasića. Prasići su izrazito socijalne životinje. U
Švajcarskoj postoji zakon koji nalaže da ne možete imati jedno morsko prase, već minimum 2 kako ne bi
prase trpelo patnju, zato što žive sami.

Činčile
Životni vek im je do 20 godina. Predstavljaju socijalne životinje, trebalo bi savetujete vlasnike da imaju
minimum 2. Dobro podnose hladnoću, loše podnose toplotu i trebalo bi upozoravati vlasnike na
mogućnost toplotnog udara kod ovih jedinki. Njihovo krzno je građeno od folikula iz kojih izlazi po 70
dlaka i čini ga jako gustim. Zbog ove karakteristike, činčile ne mogu imati ektoparazite, ali imaju jako
česte gljivične infekcije. Gljivice su stalno prisutne u krznu činčila, ali se njihov patogeni efekat ispoljava
samo u stanjima imunosupresije. Kada isterapiramo gljivičnu infekciju kod činčila, činčila bude zdrava,
neretko se kod vlasnika pojave pečati po koži, najčešće između prstiju. Čest nalaz je ulcerativni
pododermatitis, kao posledica njihovih jako osetljivih tabana. Ukoliko prostirka nije adekvatna i dobro
upijajuća, dolazi do ovakvih promena koje vrlo brzo vode u nekrozu, nekada i otpadanja delova
ekstremiteta.

Uslovi držanja

Kavez treba da bude minimalno visok 1m. Treba da bude vertikalan, jer vole da se penju. Treba voditi
računa o širini proreda žicam, zato što može da dođe do povređivanja.
Ishrana

U ishrani se primarno koristi seno (osnova ishrane), sve ostalo ide kao dodatak. Činčile poseduju zube
koji neprestano rastu. Da bi ih pravilno trošila, pored sena, neophodno je imati i igračke koje mogu
grickati i dodatno trošiti svoje zubiće.

Opasnosti

Najveća opasnost u kući su kablovi, jer ih činčile rado grickaju i posledica toga su ozbiljne opekotine,
neretko i uginuće.

Higijena

Kupanje u vulkanskom pesku je nešto što je neophodno za održavanje njihovog krzna. 5 minuta 2-3 puta
nedeljno i kod gravidnih jedinki ne sme da se primenjuje, jer može doći do torzije uterusa. Vulkanski
pesak prožima krzno činčile i na taj način ga održava čistim. U suprotnom, krzno je ućebano i koža je
podložna infekcijama.

Hrčak
Rase

Postoje različite rase hrčka u zavisnosti od krzna i boje dlake. Predstavljaju noćne životinje (nokturalne
životinje). Sirijski, ruski i sibirski hrčak su vrste koje se najčešće sreću u našim domovima.

Životni vek im je oko godinu i po do dve godine.

Uslovi držanja

Postoje različiti kavezi za ovu vrstu životinja. Bitno je da imaju prostor za skrivanje. Preporuka je da krov
ne bude od žica, zbog toga što hrčci neprestano pokušavaju da pobegnu i mogu da se povrede
pokušavajući da pregrizu žicu na krovu kaveza. Ako pokušavaju da jedu prostirku, to može dovesti da se
ta prostirka zadržava u obraznim vrećicama i ona narušava mikrofloru unutar vrećica ili da dovede do
opstrukcije i posledičnog truljenja hrane i inflamacije. Trebalo bi obogatiti životni prostor ovih jedinki, jer
su vrlo radoznale i aktivne. Veoma korisna za transport je velika plastična prozirna lopta. Točak takođe
predstavlja, dobru igračku, jer ova vrsta u prirodi pređe po nekoliko km dnevno. Takođe jako je dobar za
gravidne ženke, zato što pomaže elastičnosti karlice.

Ishrana

Ishrana je bazirana na različitim tipovima žitarica, suncokret, kikiriki. Trebalo bi obezbediti činiju za
hranu. Može im se dodavati voće i povrće (svaki dan), vitaminski dodaci i mineralni blok koji bi im
pomogao oko trošenja zuba. Obrazne vrećice služe da kada naiđu na veću količinu hrane u prirodi, mogu
da je skladište u njih. Patologija obrazne vrećice je nešto što se sreće veoma često. Može da dođe do
ispadanja vrećice. Kada dođe do nekroze iste, može se odraditi amputacija te vrećice. Ako je sluznica još
zdrava, može se uzeti štapić za uši ili sterilni bris i natopiti ga maslinovim uljem i reponirati obraznu
vrečicu. U praksi se pokazalo da posle par dana ta vrećica ponovo ispadne i neophodna je hiruška
intervencija.

Reprodukcija

Kod ovih jedinki je prisutan kanibalizam vrlo često. Ne bi trebalo mužjaka spajati sa mladuncima.
Mladunci su uz majku 3 nedelje. Estrus se javlja na svakih 4-8 dana. Ako nema mužjaka u grupi ženki,
javiće se pseudograviditet, a kada dođe mužjak u grupu, sve ženke ulaze u estrus za 72h. Graviditet traje
16 dana ( 5-7 mladih). Laktacija može biti prisutna i bez graviditeta, dovoljno je da jedna ženka u grupi
bude gravidna.

Manipulacija hrčkom: Pružanje dlana i čekanje da se on sam popne ili ga podići sa sve piljevinom.

Higijena: Obična četkica za zube se koristi, a ukoliko je duža dlaka u pitanju, mogu se koristiti specijalne
četke za njihovo krzno. Najčešće sami mogu o sebi da brinu.

Pacovi/miševi
Uslovi držanja

Predstavljaju izuzetne ljubimce i visoko inteligentne jedinke. Ne drže se zajedno i nisu rizik za zdravlje
ljudi. Pacovi se drže individualno, miševi mogu u grupi od 2-3. Prosečni životni vek pacova je 5 godina, a
miševa 3 godine.
Treba obratiti pažnju na svetlo koje ne treba biti preterano jakog intenziteta i ne treba biti predugo, jer
može uvesti pacova u poremećaj u ponašanju. Kada su u pitanju ove dve vrste životinja, neophodno je
voditi računa o kvalitetu prostirke. Ako se koristi piljevina, neretko im ta prašina smeta i može
pogodovati razvoju hroničnih oboljenja respiratornih sistema, pre svega onih izazvanih sa Mycoplasma
pulmonis. Mora se voditi računa o temperaturi i vlažnosti vazduha u prostoriji. Ukoliko su
neodgovarajući ti parametri, može se razviti proces koji se naziva "Ringtail" odnosno stvaranje nekroza
po repu. Obožavaju točak, vole da se kreću, dosta su spretni.

Ishrana

Ishrana je bazirana na zrnevlju. Preporučuje se hrana koja je fabrički prilagođena već njihovim
potrebama. Ne kupovati hranu u zdravim hranama, zato što ta hrana stoji na otvorenom, često bude
prljava, ubuđala.

Higijena

Kod njih nema potrebe da im pomažete oko higijene da obave i krzno im je uvek čisto i uredno ukoliko
su oni zdravi i sami mogu da ispoljavaju higijenske oblike ponašanja.

Reprodukcija
Graviditet traje 23 dana. Pacovi se odvajaju sa 5-6 nedelja, miševi sa 3 meseca. Pacovi su osetljivi na
prerano odvajanje od majke i vrlo su predisponirane jedinke koje su se ranije odvojile od majke razvoju
patologija u ponašanju.

Afrički patuljasti ježevi

U kući mogu da pokupe sav konac i dlake koje se nalaze na podu. One se vezuju oko ekstremiteta i
prekidaju ili otežavaju cirkulaciju i mogu da naprave ozbiljan problem ježu. Jako dobro odgovaraju na
uklanjanje tog stranog tela i na antibiotsku/antiinflamatornu terapiju.
Kada se ženka porađa, mladunče ima sluzavu opnu preko bodlji, tako da ne dolazi do povrede sluznice
reproduktivnih organa.

Ishrana

Zahtevaju visoko proteinska hraniva. Na našem tržištu jošuvek nema komercijalne hrane za ježeve,
preporučuje se hrana za mačke. Mogu se koristiti i crvići. Može se davati i mladi sir, pašteta, ali to ne
preporučujemo zbog mogućih alergijskih reakcija na te proizvode.

Uslovi držanja

Solitarne jedinke koje ne vole društvo i prisustvo druge jedinke, ne vole ni prisustvo drugog ježa.

Kavezne ptice
Koriste se već preko 5000 godina kao kućni ljubimci. Jedan od najzaslužnijih za to je Aleksandar Veliki, po
kome i jedna vrsta nosi ime. Kao kućni ljubimci se koriste papagaji, ptice pevačice, ptice grabljivice.

Najčešće se drže:

Kanarinac

Dosta zahvalan kućni ljubimac. Njegove potrebe su jako skromne. Nisu bučni, destruktivni. Konzumiraju
seme, zeleniš, eventualno beskičmenjaci. Prosečni životni vek je 7 godina. Što se tiče kaveza, ne
zahtevaju nikakve posebne vrste kaveza - običan kavez, kvadratastog oblika sa drvenim prečagama.
Nešto bolje je kada kavez poseduje i gnezdo.

Papagaji

Sposobni su za kompleksno ponašanje, zahvaljujući njihovom velikom mozgu i sposobni su za učenje.

Ubedljivo najveći deo dana im služi za odmor, na drugom mestu traganje za hranom. Ukoliko nema
intelektualni izazov, može doći do razvoja patologije u ponašanju. Jedan deo dana oduzima održavanje
higijene. Papagajima je neophodno 12h spavanja. Govor i šarenilo je ono što čine papagaje atraktivnim i
privlačnim ljudima. Zbog toga su brojne vrste papagaja izumrle ili su na rubu izumiranja zbog preteranog
izlovljavanja.
Žako

Može da nauči i do 500 reči, dosta čest kućni ljubimac.

Kakadu može da nauči oko 30 reči

Jako su skupi i njihovo održavanje, kavez su jako skupi. Komplikovani su za manipulaciju. Mogu da vas
povrede kandžama i kljunom, pa treba biti obazriv.

Tigrica

Najkompletniji kućni ljubimac. Pametna vrsta ptice, može da nauči dosta reči. Može da sastavlja
smislene rečenice. Treba uzeti 6-9 nedelja stare jedinke. Nemaju beli prsten oko zenice, za razliku od
svih drugih papagaja. Imaju hiljade varijeteta u boji, ono što je najčešće na našem području su žuto-
zelena ili plavo-bela. Kod tigrica se može odrediti pol po voskovnici. Plava je kod mužjaka, roze je kod
ženki, ali to zavisi od starosti jedinke, koncentracije polnih hormona, faze reprodukcije itd. 90% tigrica je
deficitarno u vitaminu A, nešto manji broj je deficitaran u Ca. Treba pojačati ishranu vitaminu A i Ca. Za
vlasnike koji žele svoje ptice da drže napolju volijere su odlično rešenje, za one koji drže unutra kavez
mora biti prilagođen veličini ptice. Kavez bi trebalo da bude kvadratastog oblika, bez ikakvih ispupčenja,
ulubljenja i ukrasa. Kavez od kvalitetnijih materijala i unutar njega treba da postoje stajalice od prirodnih
materijala. Igračke mogu da budu za igru i razvijanje inteligencije. Postoje igračke za noge, za žvakanje,
pentranje i pazle, odnosno igračke za koje je neophodno da reši određeni zadatak.

Fiksiranje tigrica

Možemo jednom rukom držati njeno telo između prstiju ili da glavu namestimo između kažiprsta i
srednjeg prsta i time je na taj način fiksiramo. Ono što prati terapiranje svake tigrice jeste pravljenje
bolničkog kaveza koji pravimo tamo što kavez u kome žive ptice obmotamo aluminijumskom folijom i
uključimo sijalicu od 40-60W kako bismo je dogrevali i podigli temperaturu unutar kaveza i pomogli
jedinki da održava termoregulaciju.

Kornjače
Uslovi držanja

Veoma su osetljive na temperaturne promene. Sistem koji najčešće trpi posledice jeste respiratorni
sistem i vrlo brzo se u neadekvatnim uslovima razvija fatalna pneumonija. Kornjače mogu da hiberniraju
tokom tog procesa, ali najbitnije je da se ne smrznu. Mlade jedinke bi trebalo držati u strogo zatvorenim
uslovima, osim kada je potrebno da se sunčaju. Mogu da se ukopavaju, beže, kamufliraju. Potrebno je
obezbediti odgovarajuću toplotu, svetlost, UV zrake i ventilaciju kao i prostirku.
Što se tiče vodenih kornjača, neophodno je da se njihova voda zagreva i da bude na temperaturi od 23-
25˚C. Filteri su takođe bitni kako bi se ta voda prečišćavala. Na dnu akvarijuma nema potrebe da budu
biljke, one neprestano kopaju, prevrću ako je u akvarijumu pristuna. UV zraci su neophodni. UV B zraci
su ključni, zato što omogućavaju prevođenje neaktivne forme vitamina u D u aktivnu formu vitamina D, a
aktivna forma vitamina D je neophodna za metabolizam Ca. Ako jedinka nema UV lampu sa UV B
zracima, možemo očekivati razvoj takozvanog metabolic bone disease syndrom. Gde organizam usled
nedostatka Ca, povlači Ca iz depoa odnosno iz kostiju i oklopa i dovodi do razmekšavanja oklopa. UV A
zraci su bitni za razvoj receptora koji služe za razumevanje signalnih molekula. Sredstva za dehlorisanje
vode ne treba koristiti, jer kornjačama hlor u vodi ne prija. Kornjače ujedaju i imaju jako oštar kljun i
mogu vam naneti jako ozbiljne povrede.

Ishrana

Kopnene kornjače su biljojedi i uglavnom ne mogu da nanesu povrede. Za ishranu najbolje je koristiti
fabričku hranu koja je sastavljena po potrebama jedinki. Ne sme se naglo menjati, jer je crevna
mikroflora jako bitna. Voće nije poželjno u njihovoj ishrani. Biljojedi jedu ceo dan i potrebno je davati
suplemente, pre svega Ca. Kada je u pitanju peletirana hrana, mora se prvo potopiti u vodu kako bi se
razmekšala i tek onda dati jedinkama da je konzumiraju. Sirovo meso se koristi za mesojede, ali obazrivo
jer može biti kontaminirano salmonelom koja za kornjaču neće predstavljati problem, ali za onog ko je u
kontaktu sa kornjačom koja potom izlučuje salmonelu preko fecesa može predstavljati problem. Ukoliko
kornjača ne pojede to meso, ono onda može da truli i kontaminira vodu. Za mlade jedinke meso je jako
bitno, kod starijih meso ne predstavlja obavezan sastojak obroka.

Higijena

Za održavanje higijene mogu se koristiti pumpe za pražnjenje akvarijuma i rukavice koje su dobre za
manipulaciju kornjačama. Kada su u pitanju kopnene kornjače može se napraviti okruženje gde oni mogu
ispoljavati svoje fiziološke oblike ponašanja.

Hibernacija može biti prisutna jedino na temperaturi od 4˚C. Hibernaciju uslovljava fotoperiod i
neophodni su preduslovi mora biti prisutna prostirka za ukopavanje, prati je dehidracija i gubitak TM.
Ako je hibernacija na višoj temperaturi, troše se depoi masti što svakako nije dobro, a ukoliko je na nižoj
temperaturi, onda se jedinke mogu smrznuti.

Gmizavci
Razlike u težini od nekoliko desetina grama do nekoliko kilograma. Ono što je zajedničko svima su
neophodni UV zraci, odgovarajući temperaturni gradijent. Mora se voditi računa o ishrani, da li su
jedinke solitarne ili visoko socijalne.

III predavanje

Vađenje krvi
Vrlo retko se uzima krv od pacijenata zbog: veličine pacijenta, nemogućnosti adekvatne fiksacije,
osetljivost jedinke na stres, odsustvo adekvatne opreme.
Kod uzrokovanja krvi se gotovo uvek radi sedacija, odnosno anestezija. Najbolji izbor je inhalaciona
anestezija. Postavljamo jedinku u komoru za anesteziranje, pustimo izofluran i držimo izofluran na 4%.
Kada jedinka uđe u anesteziju, prebacujemo je na masku na 2%. Vlasnici obično nisu ljubitelji anestezije.
Podjednaka je šansa da jedinka ugine od stresa zbog manipulacije, kao što je šansa da ugine od
anestezije. Takođe ove jedinke uglavnom nemaju neku veliku ekonomsku vrednost, pa vlasnicima
predstavlja problem novac uložen u anesteziranje.

Šta se sve ispituje kada se uzme krv?

Ispituju se ćelije krvi, biohemijski sastav, serološke analize.
Šta nam je sve potrebno kada želimo da uzorkujemo krv?
Insulnski špricevi ili špricevi od 2 kubika, ali se ne preporučuje više od toga. Insulnski su dobri, zato što su
mali, vakum je odgovarajući i iz tog razloga se i najčešće koriste. Insulinske igle, ali pre se preporučuju
plave igle, zato što kroz insulinske igle sporije prolazi krv. Epruvetice, sasvim lagano iz šprica stavljamo u
epruvetice. Alkohol koji se koristi je isključivo za vizuelizaciju. Heparin se koristi jer npr. kornjačama jako
brzo koaguliše krv. Može da koaguliše, dok smo još iglom u krvnom sudu. Kada je kornjača dehidrirana,
krv joj je poput sirupa i gotovo je nemoguće uzeti krv. Postoje fabrički preheparizirani špricevi, fabrički se
u njima nalazi heparin, ali su dosta skupi. Kao zamenu možemo sami da napravimo heparin, zatim
uzmemo špric i iglu koju napunimo heparinom do kraja i onda potom istisnemo heparin do kraja i to je
sasvim dovoljno za uzorkovanje krvi.

Kornjače
Kod kornjača referentne vrednost zavise od doba godine, starosti, pola, polnog statusa itd. Te vrednosti
su jako široke, neretko se dešava da po vrednostima ne možemo da zaključimo da jedinka ima problem.
Sedacija nije potrebna, ako ste dovoljno vešti u fiksiranju kornjače. I manipulaciji sa kornjačama
preporučeno je korišćenje debelih gumenih rukavica.

Krvni sudovi koje koristimo su:

- plexus subcarapacialis
- v. jugularis
- v. coccigea
- sinus subarachnoidalis
- plexus ulnaris
- v. femoralis
- sinus orbitalis
- plexus radiohumeralis
- srce
- plexus axillaris

Svi krvni sudovi se bodu "na slepo".

Plexus subcarapacialis - predstavlja komunikaciju između krvnih sudova v. azygos i cervikalne
anastomoze leve i desne v. jugularis. Postavljen je ispod oklopa. Otežavajuća okolnost je to što se
paralelno sa ovim pleksusom prostire i pleksus limfnih sudova, što znači da možemo uzorkovati limfu
umesto krvi ili možemo uzorkovati kombinaciju limfe i krvi, što nije relevantan uzorak za naša ispitivanja.
Po boji ćemo razlikovati da li je uzorak pravi ili ne. Možemo kornjači gurnuti glavu u oklop ili možemo
izvući glavu i uzorkovati krv. Iglu je potrebno zakriviti kako bismo pratili liniju oklopa. Plasiramo iglu i
pratimo liniju oklopa, dođemo do mesta gde smatramo da se nalazi krvni sud, napravimo vakum i
pokrećemo iglu levo-desno, napred-nazad i tražimo gde se nalazi krvni sud. Jako je bitno da napomenete
vlasnicima da krv vadimo "na slepo" i da je u redu, ako krvni sud ne uspemo da nađemo iz prvog
pokušaja.

Vađenje krvi iz v. jugularis je teže. Prednosti su da dobijamo čist uzorak, bez mogućnosti kontaminacije.
Može doći do stvaranja hematoma. Teško se vizuelizuje. Položena je dorzalno i površinski. Možemo uzeti
0,5-1% telesne mase. Kompresiju ne vršimo pre uzimanja uzorka, samo nakon. Bode se u liniji uha,
napravimo vakum i tražimo krvni sud površinski.

V. coccigea - jako teška za uzorkovanje kod malih kornjača. Mora da ima nešto duži rep i mora se voditi
računa o genitalijama mužjaka da ne dođe do povređivanja. Bodemo pod uglom od 45˚najčešće. Taj
krvni sud je veličine končića.

Veliki gmizavci
Kod velikih gmizavaca se koristi repna vena. Postoji ventralni i lateralni pristup ovoj veni. Alkohol
koristimo za dezinfeciju. Bodemo pod uglom od 45˚ ili 90˚. Iglom treba doći do pršljena i da vratimo
unazad i u toj blizini tražimo krvni sud. Pre uboda prehepaniziramo špric.

Kunići
Treba voditi računa, jer su jako osetljivi na stres. Poželjno je da se radi u opštoj anesteziji da jedinka od
stresa ne bi uginula. Za anesteziranje se koristi boks za anesteziju u koji postavljamo jedinku i u rupicu u
boksu plasiramo crevo od aparata za inhalacionu anesteziju, pustimo izofluran i nakon toga
prebacujemo jedinku na masku. Mali sisari ne zatvaraju oči u anesteziji i moramo oči tretirati
corneregelom kako bi se očuvala njihova vlažnost. Dovoljno je 12 sekundi da gas prelazi preko oka da
dođe do oštećenja rožnjače. Korito za ultrazvučni pregled može da se koristi za postavljanje životinje.
Izvlačimo ekstremitet, obrijemo i uzorkujemo krv.

Krvni sudovi koji se koriste za uzorkovanje:

- v. saphena lateralis
- v. auricularis lateralis (može da dođe do stvaranja hematoma na nivou ušne školjke)
- a. auricularis
- v. jugularis
- v. cephalica

Kada želimo da koristmo krvne sudove na ekstremitetima, potrebno je obrijati područje. Komprimuje se
područje i uzorkuje se krv. Polje se briše alkoholom. Preporuka je da se bode u tkivo pored krvnog suda i
nakon toga pronalazimo krvni sud. Jedinka se može fiksirati i u C položaj i na taj način se jedinka smiri,
dok druga osoba uzorkuje krv.

V. auricularis lateralis - komprimuje se u osnovi uha i uzima se uzorak krvi. Treba ga izbegavati zbog
moguće pojave hematoma. Ukoliko nastane hematom, ušna školjka je izgubljena.
V. jugularis - jedinka mora da bude u opštoj anesteziji. Nakon što je anesteziramo, podignemo glavu na
gore, krvni sud se vidi i oseća pulsacija i uzima se krv. Može se jedinka staviti i u bočni položaj kada se
izvodi ovo uzorkovanje.

Morski prasići
Izuzetno osetljivi na stres. Nije prihvatljivo da se uzorkovanje krvi radi bez sediranja. Takođe se koriste
komore za anesteziranje. Problem sa uzorkovanjem krvi kod životinja u anesteziji je to što dolazi do pada
krvnog pritiska i teže je izvaditi krv.

Krvni sudovi koji se koriste za uzorkovanje su:

- v. jugularis
- v. cava cranialis
- v. saphena lateralis

Pacovi
Krvni sudovi za uzorkovanje:

- v. cava cranialis
- v. saphena lateralis

Lako se vizualizuje v. saphena lateralis, ali se lako ošteti krvni sud i teško se vadi krv. Često dolazi do
stvaranja hematoma.

V. cava cranialis - igla se plasira pod uglom od 45˚. Dijagonala između manubrijuma jedne strane tela i
kolena druge strane tela. Jedinka mora biti anestezirana.

Ptice
Uzorkovanje krvi kod ptica predstavlja jako veliki stres i može da uzrokuje kanibalizam.

Krvni sudovi za uzorkovanje:

- v. ulnaris
- v. jugularis

V. ulnaris - koristi se alkohol za vizuelizaiciju krvnih sudova. Nakon što se izvadi krv, komprimuje se krvni
sud kako ne bi došlo do stvaranja hematoma. Isčupa se malo perija kako bi se polje bolje vizuelizovalo,
razradi se klip na špricu par puta, kako se ne bi zaglavio u toku uzorkovanja. Špric se napuni heparinom i
istisne se heparin. Bode se pored krvnog suda, nakon toga se ubada u krvni sud i uzima se uzorak krvi i
komprimuje se krvni sud nakon uzorkovanja.

Kada su u pitanju papagaji, dosta su osetljiviji na stres. Može se koristiti v. jugularis (desna je bolje
razvijena od leve). Krvni sud koji se najčešće koristi je metatarzalna vena, koristi se kod većih ptica.
Ćebetom se umota jedinka ukoliko je saradljiva ili se anestezira ukoliko nije i u nivou v. metatarsalis
može se uzorkovati dovolja količina krvi.

Saveti

Ugrejati jedinku ili je postaviti u inkubator na 5-10 min da dođe do vazodilatacije. Ukoliko su gmizavci u
pitanju, mogu se položiti u toplu vodu. Sedacija i anestezija su poželjni. Par puta "razraditi" špric kako ne
bi zablokirao špric. Uraditi preheparinizaciju šprica.

IV predavanje

Patologija afričkih patuljastih ježeva

Afrički patuljasti jež (Ateleris albiventris) je životinja koja se koristi kao kućni ljubimac. Od ježeva još
poznajemo dugouhog egipatskog ježa (Hemiechinus auritus) koji spada u divlje životinje i ne koristi se
kao kućni ljubimac i veliki evropski jež (Erinaceus europaeus) koji takođe divlja životinja i čije je držanje
kao kućnog ljubimca po jednom zakonu zabranjeno, a po drugom zakonu dozvoljeno. Po zakonu o zaštiti
životne sredine je zabranjeno, a po zakonu o dobrobiti je dozvoljeno. Ljudi ih često mešaju. Osnovne
razlike su - afrički patuljasti jež može da se pripitomi, samim tim može da bude kućni ljubimac, dok se
evropski jež smatra divljom životinjom i ilegalno je njegovo držanje kao kućnog ljubimca i ubraja se u
zaštićene vrste životinja. Ono što je osnovna biološka razlika je da evropski jež hibernira, za razliku od
afričkog koji ne hibernira. To je važno, jer za fazu hibernacije, organizam se priprema čitave godine i iz
nje izlazi bez ikakvih posledica. Afrički patuljasti jež ulazi u lažnu hibernaciju (pseudohibernacija),
organizam nije spreman na to stanje i imunski odgovor organizma polako pada i tada su vrlo podložni
infekcijama. Pojava pseudohibernacije najčešće zavisi od temperature sredine i uglavnom je to bilo koja
temperatura ispod 18˚C. Tu hiberniranost najčešće opisujemo kao "uspavanost". Nije kontinuiran proces
i može trajati nedeljama. U tom periodu jedinka je osetljiva na zvuke i dodire u predelu glave i ne može
da odgovori na napad. Tada su jako podložni infekcijama! Treba savetovati vlasnicima da ne dozvole
hibernaciju svog ježa.

Afrički patuljasti ježevi predstavljaju monogastrične svaštojede. Oni su noćne životinje, žive pojedinačno,
ne vole društvo, čak iako imaju u okruženju još jednog ježa, živeće potpuno nezavisno jedan od drugog.

Ishrana

Visoko proteinska hrana je ono što im je potrebno. Na našem tržištu nema fabričke hrane za ježeve, pa
se koristi hrana za mačke.

Prirodna sredina

U prirodi žive na livadama, savanama, kamenjarima, u skrovitim mestima, stepama, pukotinama u

kamenju, jazbinama. Odlični su plivači, penjači, kopači. U prirodi ne odlaze mnogo daleko od mesta
prebivališta (100-300m).
Ježevi uglavnom nisu saradljivi i ne dopuštaju da im se odradi klinički pregled. U slučaju kada jež ne može
da se sklupča, znači da je vrlo gojazan i obično te jedinke imaju patologiju jetre. Ako se opredelimo za
anesteziju i vlasnik bude sa time saglasan, koristimo izofluran. Jedinka se postavlja u boks za
anesteziranje, koristimo izofluran 4%. Kada jež uđe u anesteziju, prebacujemo ga na maskicu, izofluran
spuštamo na 2% i jako je važno da oči premažemo corneregelom ili nekom antibiotskom mašću kako bi
ostale vlažne tokom intervencije. Ako nemamo izofluran ili ako jež treba da ide na rendgen, onda ga
sediramo primenom ketamina 5 mg/kg i medetomidina 0,1 mg/kg. Ta sedacija ne traje preterano dugo.
Kada radimo ultrazvuk, jedinka ne mora da bude sedirana, ukoliko je neko stručan, sondu možemo da
provučemo između ekstremiteta, pre nego što se sam jež sklupča i da odradimo pregled. Kada jedinka
ide na rendgensko snimanje jedinka može i ne mora da bude sedirana, to zavisi od procene u datoj
situaciji.

Patologija

*Podaci od pre godinu i po dana*

Najčešće su problemi na nivou digestivnog sistema, muskuloskeletno, dermatološkog, respiratornog. U

poslednje dve godine uglavnom se sreću 2 vrste patologije: ježevi koji Wobbly hedgehog syndrome
(WHS) i tumori. Ranije je veliki broj problema digestivnog sistema bio je uzrokovan nepravilnom
ishranom (ulkusi, enteritisi..). Samom edukacijom vlasnika, ovaj procenat problema sa digestivnim
sistemom je smanjen.

Usna duplja - U literaturi piše da su tumori u usnoj duplji jako prisutni kod ježeva. Obavezno treba
pregledati usnu duplju, ne samo zbog tumora, već i zbog oštećenja na zubima.
Oči - Ježevi maltene ne koriste čulo vida. S obzirom na položaj očiju i da su im oči izbačene,
egzoftalmične, često su izložene delovanju faktora spoljašnje sredine, pa ih često povrede. Bitno da se
sačuva oko i da ne dođe do sistemskog problema, pošto takve rane često krvare dosta, pa je potrebno
zaustaviti krvarenje. Ulcer kornee je nešto što se vrlo često sreće kod ježeva.

Uvo - Šugarac (Notoedres cati) može biti prisutan. Šugarac mnogo češće bude prisutan na nivou leđa. Uz
šugarca uvek ide nakupljanje sadržaja, ušna školjka bude ispunjena sadržajem. Terapija ivermektinom je
vrlo efikasna. Šuga je veoma pruritično stanje, jedinka se neprestano češe, čak i kada adrenalin deluje
zbog njegovog dolaska u ambulantu, ne može da suprimira svrab koji je prisutan. Kod šuge dvokratno
terapiranje najčešće ivermektinom nije dovoljno. Terapiranje se mora ponoviti 3-4 puta. Ponavljamo dok
su simptomi prisutni.
U mnogim američkim radovima piše da kod terapije parazita izbegavaju korišćenje ivermektina,
uglavnom koriste selamektin. Imali su neželjene reakcije, npr. iznenadna smrt, nakon terapije
ivermektinom. Treba to napomenuti vlasnicima.

Slučaj: Ektoparazitoza, ono što je specifično u ovom stanju jeste da nije pruritično. Jež je imao jako
perutanje kože i bodlje su mu ispadale. Međutim kada pipnete kožu momentalno kreće češanje.
Dijagnoza: Uzet je uzorak i nađena su jaja Caparinia erinacei i nađen je adult ovog parazita.
Terapija: Ivermektin i savetuje se da dobro operu i očiste prostor u kome jedinka boravi.

Patologija respiratornog sistema

U literaturi je opisana fatalna bronhopneumonija koja nastaje nakon ili za vreme pseudohibernacije.

Fatalna bronhopneumonija se klinički manifestuje promenom opšteg stanja, primećuje se prisustvo

balončića iz jedne ili obe nozdrve. Koristi se terapija fluorohinolonima koji su za ježeve jako bezbedni.
Savetuje se rendgensko snimanje kod ovakvih pacijenata ukoliko to ne zahteva prethodnu upotrebu
anestezije, jer to nije indikovano u ovom stanju. Problem može biti na nivou digestivnog sistema,
odnosno da je neki meteoritis prisutan, pa da želudac pritiska dijafragmu i posledično vrši pritisak na
pluća.

Patologija digestivnog sistema

Ulkusi su jako često prisutni, gotovo kod svih ježeva na obdukciji. Mogu biti posledica nepravilne ishrane
ili stresa, neprilagođenosti na uslove držanja.
U literaturi piše da ježevi ne mogu da povraćaju, ali su u praksi zabeleženi slučajeve koji govore
suprotno. Uvek treba uzimati sa rezervom tvrdnju vlasnika da se javilo povraćanje kod njihove jedinke.
Patologija jetre

Dosta je osetljiva na preteran unos hrane. Kod gojaznih jedinki, jetra gotovo uvek bude masno
izmenjena. Problem je kada vlasnika savetujete da krene sa ozbiljnim restrikcijama hrane, jer će to
dodatno oštetiti jetru. Ako je jež gojazan, savetuje se postepeno smanjivanje hrane.

Patologija urinarnog sistema

Na patološkom nalazu ježeva iz naše klinike nije postojao ni jedan jež koji nije imao promenjene
bubrege. Kod ježeva to možemo smatrati gotovo normalnim nalazom, bez obzira na starost jedinki,
bubrezi su jako izmenjeni.

Adrenalna žlezda kod ježeva gotovo uvek uvećana.

Patologija nervnog sistema

Manifestuje se kroz 2 sindroma WHS (Wobbly hedgehog syndrome) i intervertebral disk disease. I za
jedan i za drugi je zajedničko da je nepoznata etiologija i da se može dijagnostikovati tek postmortalno,
odnosno patohistološkim pregledom nervnog sistema.

Wobbly hedgehog sindrom (WHS)

Manifestuje se dosta različito. Jedinka se može normalno ponašati, a sledećeg trenutka prestaje da se
pomera. Može šepati na jednu nogu neko vreme, pa na obe. Takvo stanje može da traje mesecima. U
osnovi ovog procesa može biti demijelinizacija i da u zavisnosti koji deo mozga ili produžene moždine je
zahvaćen i od toga zavisi kojom će se brzinom proces napredovati. Problem predstavlja to što vlasnicima
treba saopštiti da je to WHS, da je može da se leči i da će jedinka vrlo brzo uginuti, a i da vi to ne možete
da dokažete.

Automutilacija

Različiti su uzroci nastanka.

Dlake i konci mogu da predstavljaju vrlo ozbiljan problem i da se obmotaju oko ekstremiteta. Sanacija
ovakvih stanja nije problematična. Jedinka se sedira, ukloni se izvor problema, terapira se
prednizolonom u dozi od 2,5 mg/kg na 12 sati i lokalno se isterapira nekom antibiotskom kremom
(bepanten) ili neku kremu sa kortikosteroidima kako bi se povukao otok. Za 1-2 se dešava potpuni
opravak. Nakon uklanjanja uzroka, može se javiti automutilacija, zbog bolnosti, zato je obavezno koristiti
analgetike posle svake intervencije (meloksikam). U slučaju da smo dali prednizolon, ne treba davati
meloksikam, jer ne bi trebalo da se kombinuju. Ako je veliki otok u pitanju treba dati prednizolon, a ako
je manji otok u pitanju meloksikam, a lokalno terapirati kortiko.
Patologija muskulo skeletnog sistema

Spondiloartritisi - okoštavanje pršljenova. Jedinka trpi bolnost, ne može da zauzme stav za defekaciju,
pa dolazi do opstipacije. Za rešavanje opstipacije, potrebno je dati meloksikam u dozi 0,3-0,5 mg/kg
jednom dnevno uz infuziju fiziološkog rastvora subkutano, laktulozu, taj dan, eventualno sutradan,a
terapiju sa meloksikamom nastaviti (15-30 dana) i prati se dalje stanje. Kod ježeva mlađih od godinu
dana može biti prisutno okoštavanje. Jež sa takvim promenama ima probleme u kretanju, međutim ne bi
trebalo da ima neurološki deficit. Diferencijalno dijagnostički: Wobbly, ali treba uraditi proveru refleksa.
Po literaturi okoštavanje pršljenova može predstavljati uvod u intervertebral disk disease.

Kada imamo gojaznog ježa koji naglo izgubi telesnu masu, organizam povlači kalcijum iz depoa i na nivou
kostiju dolazi do stvaranja cisti. Zato ne treba savetovati vlasnike da ježevi naglo mršave, već postepeno.
Neoplazije

Vrlo su podložni tumorima. To treba napomenuti ljudima koji planiraju da kupe ježa. (Adenokarcinomi,
limfomi, planocelularni karcinomi, sarkomi, holangocelularni karcinom, lipofibrom...)

Slučaj: Eozinofilna leukemija kod ježeva - u radovima su probali da je leče citostaticima, ali terapirani
ježevi su brzo uginjavali.

Na našoj klinici: Kortizonska terapija - prednizolon 2,5 mg/kg na 12h - dobro odreagovao

Često dolaze vlasnici ženskih ježeva kod kojih je prisutan krvavi iscedak iz materice, odnosno vagine.
Vlasnici kažu da je krv u mokraći prisutna. Gotovo uvek je to promena na nivou materice i najčešće to
bude tumor ili hemometra. Ježevi koji su imali gnojnu ili hemoragičnu upalu materice, uglavnom kasnije
razviju tumor materice. Ultrazvučno se može diferencirati da li se unutar materice nalazi neka masa ili je
prisutna samo tečnost. Takvo krvarenje je dovoljno terapirati marbofloksacinom i posle par dana će
krvarenje prestati, jež počinje da jede, opšte stanje se popravlja. Treba naglasiti vlasnicima da će se
gotovo izvesno razviti tumor materice. Na obdukciji možemo videti da iz jedne tačke ta masa raste i
upotpunosti ispunjava telo i jedan ili oba roga materice.

Uglavnom su tumori ježeva maligni.

V predavanje

Patologija malih sisara (malih glodara)

Morski prasići
Većina jedinki ima problem sa digestivnim sistemom. 1/4 ima dermatoloških problema, dok su ostali
sistemi slabije zastupljeni.
Digestivni sistem

Malokluzija nije toliko česta kod morskih prasića. Kod prasića češće dolazi do preloma sekutića, usled
neadekvatnog gloadanja ili malokluzije.
Osim problema sa zubima može biti prisutna gastro-intestinalna staza koja se terapira isto kao kod
kunića (BITNO ZA ISPIT). Disbioza može biti veoma ozbiljan problem kod prasića, neretko je fatalno
stanje. Do nje može dovesti neadekvatna primena antibiotika, neadekvatna hraniva, bolnost u stomaku
može da dovede do staze creva i kao posledica toga da se razvije disbioza. Dijareja kod njih predstavlja
veoma ozbiljan problem. Treba da se terapira izmetom zdravog morskog praseta. Fekalna impakcija -
kod mužjaka dolazi do slabljenja muskulature analnog otvora i kao posledica toga, jedinka ne defecira
normalno.
Problemi sa zubima mogu biti česti i mogu zahtevati korekciju.
Respiratorni sistem

Predstavljaju veoma osetljive jedinke. Uslovi držanja mogu biti ozbiljan predisponirajući faktor.
Bordetella bronchiseptica je patogen koji često dovodi do razvoja patologije na nivou respiratornog
sistema. Proces veoma brzo napreduje. Na početku se manifestuje gnojnim iscetkom iz oka i nosa.
Sadržaj je penušav i beo. Predstavlja urgentno stanje, jer će proces sa gornjih respiratornih puteva da
napreduje na distalne respiratorne puteve i da bude fatalan. Terapiranje ovog stanja je minimum 2
nedelje. U tom periodu barem jednom treba preslušati jedinku i preporuka je da uradite radiološko
snimanje da vidite koji je deo plućnog tkiva zahvaćen. Od antibiotika mogu se koristiti fluorohinoloni,
tilozin. Preporučuje se i lokalna terapija - u nozdrve ili oči u periodu od 3-5 dana se ukapava
deksametazon neomicin kapi za oči.

Urinarni sistem

Krv u urinu kod mužjaka je izvesno da potiče iz urinarnog sistema, ukoliko je u pitanju ženka, ta krv može
poticati iz reproduktivnih organa. Urolitijaza može biti prisutna. Cistitis kod morskih prasića je jako često
prisutan. Terapira se fluorohinolonima 7-10 dana i prolazi bez većih problema takvo stanje. Morsko
prase kome se jednom razvije cistitis, postaje osetljivo na patologiju tog organa i često će se ponovo
problem pojavljivati. Ultrazvučnim pregledom možemo da vidimo zadebljanje sluznice mokraćne bešike i
možemo videti nakupljanje saržaja uz zid mokraćne bešike.

Reproduktivni sistem

Kod morskih prasića se patologija reproduktivnog sistema najčešće manifestuje kao policistični jajnici.
Na ultrazvučnom nalazu se vide grozdaste ciste koje nisu uvek tako dobro vidljive. Klinički možemo videti
povećan abdomen kod jedinke. Takve jajnike možemo odstraniti hiruškom intervencijom. Za anesteziju
se koriste ketamin, melatomidin za indukciju i posle toga izofluran u konc. 2-3%. Kao analgetik možemo
koristiti meloksikam 0,5 mg/kg i nakon intervencije se koristi fiziološki rastvor s.c., antibiotik
(marbofloksacin) i ranisan i metoklopramid kako bi stimulisali rad creva.

Promene na koži

Gljivične infekcije su česte kod morskih prasića. Manifestuju se kružnim alopetičnim poljima, dlaka se
jako lako čupa sa tih površina, dolazi do ljuspanja. Potrebno je lokalno terapirati i preporučuje se lamisil
losion koji se utrlja u polja gde je prisutna alopecija. Za neke 2-3 nedelje promene se povuku. Ova
oboljenja imaju zoonotski potencijal. Nije svaka alopecija infektivne, odnosno gljivične etiologije.
Alopecija može biti i posledica hormonalnog disbalansa i najčešće se manifestuje simetričnim poljima
alopecije na npr. zadnjim ekstremitetima, može se manifestovati na lumbalnom delu tela i to kod
policističnih jajnika (ispit).

Bilateralna alopecija u lumbalnom delu tela može biti pokazatelj hormon zavisne patologije. U slučaju
hormon zavisne alopecije, nema pruritisa koje je prisutno kod ektoparazitoza, gljivičnih infekcija i
metaboličkog poremećaja.
Tumor mlečne žlezde podjednako se javlja kako kod mužjaka, tako i kod ženki i kada su u pitanju mužjaci
u 2/3 slučajeva su maligni.

Promene na koži mogu biti pruritične ili nepruritične. To je prvo pitanje koje treba pitati vlasnika: "Da li
se jedinka češe ili ne?". Kada se jedinka ne češe može biti o hormonski problem, a kada je svrab prisutan,
uzročnici mogu gljivice, paraziti ili može biti metabolički poremećaj.

Metobolički poremećaj - Sindrom metastatske kalcifikacije

Česte greške kod vlasnika u ishrani morskih prasića predstavlja hrana koja nije bazirana na senu, nego na
hranivima prebogata kalcijumom.

Anamneza: Jedinka se češe, gricka, postaje nervozna, agresivna. U skarifikatu se ne mogu naći uzročnici.
(treba uzeti u obzir da su kod morskih prasića ektoparaziti duboko usađeni u kožu, pa skarifikacija nije
dovoljna da se dokaže prisustvo parazita). Pri radiološkom snimanju unutar muskulature na nivou
alopecija kože postoje nakupine kalcijuma.
Usled neizbalansirane ishrane i ishrane namirnicama bogatim kalcijumom, dolazi do toga da organizam
zasićuje svoje depoe kalcijumom. Pošto je kalcijum u prirodi dosta "skup", jedinka ne želi da odbaci
višak, već ga deponuje po muskulaturi i po viscelarnim organima.
Terapija: meloksikam 0,5 mg/kg kako bi sprečili iritaciju i bolnost.

Grickanje i češanje poručja usled metastatske kalcifikacije može izazvati iritaciju koja za posledicu ima
stvaranje tumora dlačnog folikula (trichofolliculoma).

Masa u cervikalnom području

Može biti ili cervikalni limfadenitis koji se uspešno rešava antibioticima ili može biti tumor. Potrebno je
uraditi fine needle aspiration (FNA) da bi smo pod mikroskopom videli šta je u pitanju.
Šuga

Ektoparazitoza koja je izuzetno pruritična. Jedinka se češe, stvara rane po telu najčešće po lateralnim
stranama abdomena. Terapira se ivermektinom u dozi 0,2-0,4 mg/kg nultog i 14. dana. Pored toga treba
dati neki NSAiL kako bi umirili svrab.

Ako imamo morsko prase sa alopecijom, naročito ako je jedinka mlada, treba imati u vidu njihov deficit u
vitaminu C.

Činčile
Problemi na nivou digestivnog sistema su najzastupljeniji, gljivične infekcije takođe i respiratorni
problemi. Zubna formula im je ista kao kod morskih prasića i nema razlike u patologiju njihove usne
duplje i usne duplje morskih prasića i kunića.

Digestivni sistem

Disbioza, dijareja, gastrointestinalna staza su problemi koji se javljaju kao i kod morskih prasića i kunića.
Jedina razlika je što su činčile nešto osetljivije i imamo manje vremena u odnosu na morske prasiće ili
kuniće.

Pododermatitis

Nastaje kada jedinka boravi u vlažnim uslovima, odnosno drži svoje ekstremitete na vlažnom, pogotovu
ako je to mokraća, onda će se ti problemi vrlo brzo razviti. Terapira se sistemskim antibiotikom
(preporučuju se fluorohinoloni zbog njihove sigurnosti), a lokalno bepantenom treba namazati stopala.

Respiratorni sistem

Nije često zastupljena patologija ovog sistema. Uslovi držanja mogu uticati na respiratorni sistem.
Terapira se isto kao kod morskih prasića ili kunića - florohinoloni ili tilozin.

Reproduktivni sistem

Piometra se može sresti.

Promene na koži
Gljivične infekcije

Ektoparaziti ne mogu da opstanu u krznu činčile zahvaljujući tome što iz jednog folikula dlake izlazi preko
70 dlaka. Za razliku od ektoparazita gljivice se vrlo često nalaze u takvoj sredini. Kada je prisutna bilo
kakva blaga supresija imunog sistema, dolazi do ispoljavanja kliničkih simptoma gljivične infekcije. Treba
voditi računa o vlasnicima, jer se mogu inficirati gljivicama. Terapija: Zahvaćene površine lokalno
terapiramo lamisilom (poželjno u formi losiona kako ne bi iritirali činčilu), a u pesak u kom se činčila
kupa dodajemo jednu kašiku sumpora, jednu kašiku bebi pudera na jednu čašu od jogurta vulkanskog
peska. Poželjno je da se u njemu kupaju 2-3x nedeljno (preporuka 2x, ne bi trebalo češće). U slučaju da
dođe do grickanja ovih područja, treba terapirati meloksikamom kako bi otklonili iritaciju i bolnost.

Mali sisari (glodari)

Kada su u pitanju mali sisari (mali glodari) patologija respiratornog i digestivnog sistema su najčešće, a za
njima sledi koža.

Chromodacryorrhea - predstavlja izlučivanje narandžastog pigmenta iz medijalnog očnog ugla ili nosa
kada je jedinka bolesna ili kada je jedinka pod stresom. To se može javiti i kod zdrave jedinke dok sa
njom manipulišemo.

Kod pacova je najčešće gojaznost, hronična respiratorna oboljenja i neoplazme, pre svega mlečne
žlezde. Ono što ne može da se garantuje vlasnicima da se nakon uklanjanja jednog tumora neće javiti
drugi, posebno kada su glodari u pitanju. Gotovo svi tumori su benigne prirode, dobro su organizovani,
odvojeni od ostatka tkiva, pa sama hiruška intervencija ne predstavlja problem.

Ektoparazitoze - Ne sreću se često. Ivermektin efikasno rešava problem.

Respiratorne infekcije

Za razliku od ostalih, kod pacova se uglavnom radi o mikoplazmatskim pneumonijama, koje su daleko
upornije i dosta teže za izlečenje. Poželjno je uvek raditi bris kod pacova, jer se mikoplazmatske
pneumonije ne leče isto kao ostale.

Čileanske veverice - Degu

Najčešća patologija kod njih vezana je za zube, odnosno digestivni sistem. Problem na nivou zuba,
najčešće korena premorala, dovodi do stvaranja neneoplastičnih masa na nivou korena koje vrše
opstrukciju nazalne šupljine i jedinka ne može da diše. Ona počinje da diše na usta i guta vazduh puneći
svoj želudac i creva gasovima. Vrši se jak pritisak na dijafragmu, indirektno i na srce i pluća i jedinka
može biti u dosta teškom stanju. Treba aplikovati dijazepam da se jedinka umiri i tek se onda pregleda,
kako ne bi došlo do ugušenja. Treba izvršiti uklanjanje tih zuba, ali u Srbiji nema veterinara koji to rade,
pa najčešće se terapira NSAiL kako bi pokušali da otok umanjimo i omogućimo prolazak vazduha.

Slučaj: Dlaka koja se obmotala oko penisa. Preporuka - amputacija penisa. Vlasnica je odbila, pa smo
anestezirali jedinku, uklonili dlaku koja je pravila strikturu, terapirali lokalno kortiko preparatima kako bi
smanjili otok i jedinku terapirali antibioticima.

Hrčak
Dosta često su prisutni tumori, posebno mlečne žlezde, takođe često su prisutni apscesi zuba, različite
povrede ili promene na koži izazvane ektoparazitima iz roda Demodex spp. Treba se uraditi skarifikacija,
ako se nađe u skarifikatu Demodex, obavezno treba da se napomene vlasniku da je demodikoza kod
hrčaka sekundarnog porekla i da je nešto prethodno oborilo imunitet i da rešavanjem demodikoze
nećemo rešiti kompletno zdravstveno stanje. Na demodikozu se često nadovežu stafilokoke i razvije se
duboka piodermija i takvo stanje je teško lečiti, jer su prisutne nekroze na koži koje zahvataju i dublja
tkiva. Diferencijalno dijagnostički različite patologije izazvane hormonima, mogu izazvati promene na
koži, ali ne mogu se dokazati, niti ukazati pomoć u tom slučaju.

Patologija obrazne vrećice

Usled neadekvatne ishrane ili stranog tela može doći do prolapsusa obrazne vrećice i kada to vlasnik ne
primeti na vreme, dolazi do nekroze sluznice i onda je potrebno odraditi amputaciju. Kada je sluznica
zdrava, možemo nauljenim brisom/štapićem za uši vratiti obraznu vrećicu unutra.

Mokri rep (wet tail)

Posledica crevne disbioze i manifestuje se dijarejom koja se vrlo teško zaustavlja i terapira.

Posle dijareje najčešće patologije su gnojne infekcije gornjih delova respiratornog sistema. Prisutan je
gnojni iscedak iz oka, neophodno je brzo reagovati i terapirati i lokalno i sistemski antibiotski (koristiti
penicilin), biti uporan u terapiji.

Žlezda kože koja je aktivna tokom određene faze reproduktivnog ciklusa može izgledati kao da je u
pitanju patologija, ali se radi o samo preteranoj aktivnosti te žlezde, preterane teritorijalnosti i trljanju te
žlezde o različite predmete kako bi jedinka obeležila teritoriju.

Feretke
Tumori na nivou kože, unutar abdomena...

VI predavanje

Patologija kornjača
Postoji negde oko 200 vrsta kornjača i one se međusobno jako razlikuju.

Anatomija kornjače

Oklop kornjače se sastoji od 2 dela - dorzalni deo - karapaks (carapace) i ventralni deo - plastron. Iz
oklopa imamo pristup samo glavi i ekstremitetima.
Kornjače su pojkilotermi, pa je njihova temperatura ista kao i temperatura prostorije. Vađenjem krvi i
rađenjem krvne slike takođe ne možemo dobiti adekvatne rezultate, jer se vrednosti variraju u zavisnosti
od godišnjeg doba, pola, starosti, seksualne aktivnosti, itd. Obično se mora pristupiti nekim
specijalističkim metodama da bi se došlo do dijagnoze. Posebno treba obratiti pažnju na anamnezu.

Oko 90% patologije kornjača predstavljaju problemi uzrokovani faktorima sredine.

Sedacija obično nije potrebna kod vađenja krvi. Krv se vadi najčešće iz subkarpacialnog pleksusa, jer
predstavlja najlakšu metodu.
Apsces srednjeg uha - vrlo je čest kod kornjača. Javlja se kao rezultat neodgovarajuće higijene vode.
Hiruški se odstranjuje i nema potrebe da se zašiva. Kornjača ne sme da ulazi u vodu određen period, dok
rana ne zaraste.

Ultrazvuk je dosta korisna metoda, ali ga je moguće raditi samo kod većih jedinki, jer se sonda stavlja u
prefemoralnu fosu, a taj otvor je premali za sondu kod manjih jedinki.
Rendgen predstavlja primarno dijagnostičko sredstvo kod kornjača.

Ovarijalna staza

Jedno od najčešćih patologija kod kornjača. Uglavnom se javlja kod neodgovarajućih uslova držanja.
Nakon parenja, kornjača nema gde da položi jaja i može da ih održava u telu do 18 meseci. Nakon toga,
ona se resorbuju ili dođe do ovarijalne staze. Terapija: hiruško odstranjivanje jaja (preko plastrona ili
prefemoralne fose) ili davanje oksitocina (oksitocin kod gmizavaca ima različite nivoe efektivnosti, ali
kod kornjača njegova aktivnost je do 90%).
Konstipacija

Mineralizacija ostataka hrane može da se desi kod jedinki koje nisu bile u adekvatnoj hibernaciji gde su
trošile materije i sadržaj u crevima se mineralizovao. Prognoza nije optimistična. Pored ovoga, postoji niz
faktora koji utiče na to da životinja obično ne preživi ovo stanje.

Respiratorni sistem

Respiratorni problemi su relativno jednostavni za terapiju. "Koliko je trebalo problemu da se pojavi,

treba mu duplo duže da se izleči." Terapije pneumonija mogu da traju i do dva meseca.

Problemi sa očima

Najčešće imaju konjuktivitis, koji nije infektivno stanje, već se javlja kao rezultat deficita vitamina A.
Vitamin A je vrlo važan za održavanje zdravlja sluznice kornjača. Kada njega nema u dovojnoj količini,
obično zbog neodgovarajuće ishrane, javlja se otok ili upala kapaka i konjuktiva. Ovakvo stanje se
terapira injekcijama vitamina A ili carofertina (provitamin vitamina A) i za desetak dana se stanje
popravi. Ako zapravo postoji problem na konjuktivama, treba odraditi klasičan oftamološki pregled gde
možemo da radimo i bojenja, kako bi videli da li postoji neki ulkus. Možemo da radimo Šimerov test, da
vidimo da li je i u kojoj količini prisutna proizvodnja suza, jer obično kod nekih konjuktivitisa je
proizvodnja smanjena, kod takozvanog "suvog oka". Može da se radi i ultrazvuk očne jabučice, koji je
korisan ukoliko postoje promene unutar oka, u zadnjoj očnoj komori ili na sočivu.

Mogu da se jave i mrlje po koži koje su rezultat prisustva parazita Haemogregarina spp. Vrlo je sličan
babeziji i parazitira u crvenim krvnim zrncima kornjača.

Anestezija

Injekciona anestezija se najčešće koristi. Inhalaciona anestezija može da izazove "refleks ronjenja", gde
kornjača ne diše pola sata. Kornjača može da bude u okruženju koje se sastoji od 100% anestetika, ali
ona ne ulazi u anesteziju. Obično se anestezija aplikuje i.m. ili i.v. Možemo dobiti anesteziju koja traje
između pola sata i 45 minuta. Ako se odlučimo za kombinaciju inhalacione i injekcione anestezije,
kornjaču je potrebno intubirati. Jedna osoba otvara usta, dok druga plasira tubus u dušnik.

Endoskopija

Kornjača se postavlja u lateralni položaj, zadnja noga se izvlači ka nazad, tako da imamo pristup fosi.
Nakon toga, postavlja se rez u dužini dovoljnoj da prođemo endoskopom. Seče se koža, tupo se
prepariše tkivo i trbušni mišići i onda se plasira endoskop. Ova metoda je korisna i minimalno invazivna i
kornjače je dobro podnose. Ovom metodom možemo pregledati organe koje ni jednom drugom
metodom ne možemo pregledati. Mogu se primetiti promene na jetri koje su vrlo česte kod kornjača.

Folikularna staza

Obično je uzrokovan nedostatkom partnera. Ženka ulazi u ciklus, proizvede veliku broj jajnih folikula, oni
ne budu oplođeni i ona ih drži u jajnicima određen period. Obično dođe do resorpcije ovih folikula, ali
ako se to ne desi dolazi do folikularne staze koja može napraviti ozbiljan problem. 30% celomske šupljine
može biti ispunjen folikulima. To vrši veliki pritisak na sve ostale organe i može dovesti od
gastrointestinalne staze do konstipacija.
 A - jetra; B - vazdušne kese; C - jajovod; D - creva

Vazdušne kese imaju reptili i ptice i one se nastavljaju na pluća. Pluća reptila i ptica izgledaju različito od
sisara i ne završavaju se alveolama, već imaju kanaliće koji se protežu do vazdušnih kesa. Kada vazduh
uđe u pluća, prvo dolazi do vazdušnih kesa, potom se vraća u pluća i tu se obavlja proces disanja.
Endoskopija predstavlja, pored rendgena, jedini objektivni način da se pregleda respiratorni sistem kod
kornjača. Može da se radi i auskultacija, ali je taj nalaz veoma ograničen, jer oklop blokira većinu zvukova
koje bismo čuli iz pluća.

Bubrezi se nalaze kaudalno u celomskoj šuplji, smeđe do žute boje, možemo da procenimo njihovo
stanje, veličinu. Neka stanja mogu da dovedu do oticanja bubrega ("kuvani bubrezi").
Kod muških životinja ispred bubrega se nalaze testisi. u zavisnosti od vrste kornjača mogu da budu od
crne do žute boje.

Kornjače, naročito kopnene su sklone stvaranju urolita. Kod vodenih kornjača to nije slučaj, one koriste
bešiku kao organ koji im pomaže da rone u zavisnosti koliko je ispune vodom. Kod kopnenih kornjača,
koje imaju dosta drugačiju ishranu, može da se javi prisustvo urolita u bešici i to se obično mora rešavati
hiruški.

Kod ženki jajni folikuli su dosta čest nalaz kod endoskopije i predstavljaju često i indikaciju za
endoskopiju. Pored pregleda abdominalne šupljine, endoskopski možemo vršiti i ovariohisterektomiju
što je jedna od metoda za terapiju i folikularne i ovarijalne staze.

U slučaju da ne prođemo endoskopom, možemo videti sliku na kojoj se čini da su organi izmenjeni, ali
ustvari predstavlja samo prisustvo peritoneuma i odsjaja koji se stvara na njemu.

Kloakalna endoskopija - ulazi se endoskopom kroz kloaku i pregleda se bešika ili jajovode. Kornjače
nemaju matericu već imaju urodeom.