Gmizavci

Gmizavci su prva grupa kimenjaka koja je poela da ivi

na kopnu. Ova evolucija omoguena je zahvaljujui razvoju jaja sa opnom koja je bi obavijala
embrion koji se nalazio u tenoj sredini bez potrebe polaganja jaja u vodi. Gmizavci
su hladnokrvne ivotinje ija telesna temperatura zavisi od temperature okoline, zbog ega se
mogu videti izloeni suncu ime poveavaju svoju temperaturu svog organizma. Zbog toga su
gmizavci obino nastanjuju tople krajeve dok je relativno mali broj vrsta naseljen u hladnjim
predelima. Nekada su gmizavci bili dominatna vrsta na zemlji - u periodu dinosaurusa koji su
izumrla vrsta gmizavaca. Dananji gmizavci dele se na: pragmizavce, krokodile, kornjae i
ljuskae koji se moraju "presvlaiti" to je poznata pojava kod zmija. Pojava gmizavaca vee se
za period sredine karbona, i smatra se da su se razvili su se iz vodozemaca. Gmizavci:

Anakonda
Bazilisk
Dinovski
Gabonska
Galapagos
Geko
Iguana
Kameleon
Kraljevska
Ksenosaur
Kukuruzna
Mata
Mlena
Morska
Nilski
Patuljasti
Piton
Pustinjaska
Severnjanjaka
Zvearka zmija

zmija

guter
dadevnjak
otrovnica
kornjaa

kobra
zmija
kornjaa
zmija
kornjaa
krokodil
kajman

mata

vodena

kornjaa
zmija

Anakonda zmija
(Eunectes murinus gigas)

Anakonda je zmija koja guta ,,sve'', poruka je filma

,,Anakonda''. Verovatno mnogi ne znaju da anakonda nije zmija otrovnica!
Odrasla anakonda je duga izmedju 5,5 i 9,5 metara. Teina se kree od 100 do 200 kg. Obim ulinog stuba
javne rasvete je slian obimu anakonde! enke su krupnije od muijaka. Postoje i manje anakonde uta
anakonda je duga oko 1,5 metara. Imaju veoma grube zube i jak ujed, kojim praktino ubijaju rtvu u
jednom potezu. Najrazvijenije im je ulo mirisa. Boja anakondi je odlina kamuflaa u prirodi za ove
ivotinje, gotovo da se ne primeuju u umama. ive od 25 do 50 godina.
enke donose na svet 14 do 18 mladunaca, koji su pri rodjenju dugi 45 do 75 cm.
Hrane se uglavnom tapirima, abama, kornjaama, pticama, manjim sisarima, ali mogu da pojedu ak i
jelena ili aligatora. rtvu uglavnom udave, ali je jedu nekoliko sati. Najvei prirodni neprijatelji anakondi
su jaguar, ocelot i krokodil.
Anakonde ive u severnim delovima June Amerike u movarnim predelima i kinim umama.

Galapagos kornjaa
(Geochelone elephantopus abingdoni)

Galapago na lokalnom jeziku znai ,,sedlo''. Ostrva

su dobila naziv po ovoj rei, ali i kornjaa sa tih ostrva, iji oklop lii na sedlo. Teina galapagos kornjae
dostie 300 kg. Veliina kornjaa zavisi od ostrva na kome se nalaze. Na ostrvima koja su siromanija

biljkama i suva, kornjae su manje.

Galapagos kornjaa u svom telu moe da ima velike zalihe hrane i vode. Zahvaljujui tome ova kornjaa
moe da izdri ak i do godinu dana bez hrane i vode! Glapagos kornjae imaju odlino ulo mirisa. Ove
ivotinje ive do 200 godina.
enka polae jaja na obali u rupi dubokoj 25 do 35 cm. Tu ostavlja dvadesetak jaja i naputa ih. Od
temperature na kojoj se nalaze jaja zavisi da li e na svet doi mujaci ili enke. Nie temperature znae da
e mladunci biti mujaci. Period inkubacije traje od 4 do 8 meseca. Mladunci oko mesec dana po rodjenju
ostaju blizu ,,gnezda'', a jastrebi ih odmah napadaju.
Hrani se liem, travom, voem i razliitim biljkama na ostrvima Galapagosa. Jedini prirodni neprijatelji
ovih kornjaa su divlje svinje, psi i jastrebi. Medjutim, u uslovne neprijatelje ili bolje reeno, konkurente,
se moraju ubrojati i koze i magarci, koji se hrane velikim koliinama hrane koja je potrebna ovim
kornjaama. Takodje, ovek je krivac za unitenje stanita ovih kornjaa.
Naseljava sva ostrva Galapagosa, od onih sa najbujnijom vegetacijom do potpuno suvih ostrva, slinih
pustinji. Ovo je jedna od par najugroenijih ivotinjskih vrsta u svetu.

Iguana
(Iguana iguana)

Iako Iguana izgleda veoma opasno i izazivaju strah kod mnogih ljudi,
ovo su prilino dobroudna i bezopasna ivotinja. Postoji veliki broj razliitih vrsta iguana. One se
razlikuju po boji koe, duini tela, repa i slinim karakteristikama. Najvee iguane dostiu duinu od 1,5
metara. U ovu duinu je ukljuen i rep, koji je dug neto manje od jednog metra. Kao to je pomenuto, boja
koe zavisi od vrste iguane, ali najvie su zastupljene zelena i braon boja. Iguane su veoma karakteristine i
po svojim specifinim kapcima, koji se nalaze ispod oka.
Iguana obino snese oko 35 jaja iz kojih se izlee manji broj mladunaca, o kojima po rodjenju brine samo
majka.
Iguane su vegetarijanci i hrane se voem, liem i drugim biljem. Najvei neprijatelji iguana su zmije i
ljudi, koji ih love zbog mesa, koje je veoma cenjeno i skupo. Zanimljivo je da kada joj se priblii
neprijatelj, iguana pone da mrda glavom levo desno, te izgleda kao da igra. Iguane ive u tropskim
delovima amerikog kontinenta, a posebno su zastupljene na ostrvima Galapagosa.