Пингвини[1] (лат.

Sphenisciformes) су монотипични ред водених, нелетећих птица, које живе

углавном на јужној хемисфери. Једини члан реда је истоимена породица Spheniscidae, која
обухвата шест родова са 17 или 20 врста, у зависности од аутора. Пингвини су прилагођени
животу у води са крилима која су еволуирала у пераја. Перје им је црно на леђима, док је на
трбуху бијело. Хране се рачићима, рибом, лигњама и другим морским животињама које лове
док пливају под водом. Под водом проводе скоро половину свог живота. Пингвини су врло
прилагођени животу у води. Њихова крила су се трансформисала у пераја за роњење,
бескорисна за летење. У води су стога изузетно окретни. У њиховом глатком перју се налази
слој ваздуха који их штити од хладноће али и помаже при роњењу. Већина врста је само
незнатно тежа од тежине воде коју истискују својим тијелом, па им је због тога релативно лако
ронити. Под водом могу да достигну брзину од 5 до 10 километара на час, а неке врсте чак и
више — до 36 километара на час. Под водом могу остати и до 20 минута. Приликом брзог
пливања веслају крилима. У ствари, ноге користе као крму, јер су им прсти спојени кожом, а
потисак постижу крилима.[2] Када пливају лагано, користе само ноге.

На копну, пингвини се служе првенствено кратким и крутим репом, али и крилима да одрже
усправан положај тијела. С обзиром да им се ноге налазе сасвим на задњем крају тијела, они
могу да стоје само усправно и никако другачије. На копну се крећу гегајући се или клизајући се
на трбусима.

Висина пингвина, у зависности од врсте, може бити од 40 cm до 120 cm. Највиша врста
пингвина је царски пингвин (Aptenodytes forsteri), чије су одрасле јединке високе око 1,1 m и
тешке преко 35 kg.[3] Најмања врста је патуљасти пингвин, који је висок до 43 cm и тежак око 1
kg. Обично у хладнијим крајевима живе већи, а у умјереним и топлијим климама живе мањи
пингвини, што се слаже са Бергмановим правилом.

Неки праисторијски пингвини били су јако велики — тешки или високи као човјек. Њихова
станишта нису била ограничена само на Антарктик, већ су настањивали простране
субантарктичке регионе. Фосили који су 2007. године нађени у Перуу, говоре о врсти пингвина
који је био висок око 1,5 m са кљуном од око 30 cm и који представља највишег пингвина на
свету.[4] Фосили су нађени у пустињи Атакама, што указује да им тада није била неопходна
хладноћа за преживљавање. Откривени фосили су стари око 36.000 година и датирају из једног
од најтоплијих периода у посљедњих 65 милиона година[5]