Professional Documents
Culture Documents
На копну, пингвини се служе првенствено кратким и крутим репом, али и крилима да одрже
усправан положај тијела. С обзиром да им се ноге налазе сасвим на задњем крају тијела, они
могу да стоје само усправно и никако другачије. На копну се крећу гегајући се или клизајући се
на трбусима.
Висина пингвина, у зависности од врсте, може бити од 40 cm до 120 cm. Највиша врста
пингвина је царски пингвин (Aptenodytes forsteri), чије су одрасле јединке високе око 1,1 m и
тешке преко 35 kg.[3] Најмања врста је патуљасти пингвин, који је висок до 43 cm и тежак око 1
kg. Обично у хладнијим крајевима живе већи, а у умјереним и топлијим климама живе мањи
пингвини, што се слаже са Бергмановим правилом.
Неки праисторијски пингвини били су јако велики — тешки или високи као човјек. Њихова
станишта нису била ограничена само на Антарктик, већ су настањивали простране
субантарктичке регионе. Фосили који су 2007. године нађени у Перуу, говоре о врсти пингвина
који је био висок око 1,5 m са кљуном од око 30 cm и који представља највишег пингвина на
свету.[4] Фосили су нађени у пустињи Атакама, што указује да им тада није била неопходна
хладноћа за преживљавање. Откривени фосили су стари око 36.000 година и датирају из једног
од најтоплијих периода у посљедњих 65 милиона година[5]