Egipat - Piramide u Gizi

Tamo gde Nil uvire, gde su piramide zatitni znak, sluajni

prolaznici i svetski putnici poinju da ive mit. Ako ste mislili da
ete proi neprimeeni, prevarili ste se, jer ete dobiti milion i
jedan kompliment sa nasmejanih lica Egipana.

Photo: girolame / Flickr

Tri sata sata avionom od Beograda i tu smo - u zemlji Hepia, boga

najdue reke na svetu (6.655 km). Prva impresija - toplotni udar. Jedino
to vam pomae da udahnete kiseonik na prosenoj temperaturi od 35
Celzijusovih stepeni jeste topao vetar koji tera oblake sa nebeskog
plavetnila ili gutljaj baraka vode. Na toj vrelini sve vas moe povesti u
neku vrstu transa.
Ako ste se uputili u Egipat, zaboravite evropski stil ivota. Ono to
odmah nauite jeste - strpljenje, jer se stvari odvijaju tromo i kako
Egipani kau, za sve ima vremena. O nama ne znaju mnogo, ali se
zato veina prisea velikog Naserovog i Titovog prijateljstva u onoj
zaboravljenoj drugoj Jugoslaviji. Gradove ine ljudi, a u Kairu ivi i radi

preko 17 miliona dua, pa su ulice veito ispunjene moderno obuenim,

proevropskim graanima, ali i onima u galabejama koji vas pozdravljaju
uz rei salam alaikum (mir s tobom).
Iako je baki institucija u Egiptu, ja sam se uverila da se to ne mora
potovati. Kad bolje razmislim - kusur sam uvek traila uputajui se u
vieminutno cenkanje u radnjama bez fiksnih cena. U sukovima se
ovek moe lako izgubiti dok arapska popularna muzika odzvanja u
svakom oku kao i glasovi upornih I dokonih trgovaca. Svi vas vuku,
dozivaju, vrite. I ne priznaju ne kao odgovor. Bili su dragi, ali previe
dosadni za moj ukus, iako sam uz aj od hibiskusa dobijala skarabej da
bi se odagnali zli duhovi.
Egipat je istovremeno kolevka uda i moderna drava. Kroz prolost ivi
svoju sadanjost. Plavetnilo neba krasi samo kolevku faraona, a crveno
more razbija peskovite predele preseene Nilom. Onaj ko se jednom
okupa u Crvenom moru I ko oseti vodu iz Nila kad-tad vrati se u zemlju
pustinje, korala I piramida.
Delta Nila! Travke, palme, bambus na obalama i Mojsijeva kolevka
ivota. Miran, plav, suncem obasjan Nil je taj koji daje ivot Egiptu jer
75 odsto od 70 miliona stanovnika Egipta naseljeno je u dolini ove
reke.
Piramide. Zatitni znak zemlje Amona Ra nalaze se u Gizi, predgrau
prenaseljenog Kaira. Dok se vozim autobusom, odvlae mi panju od
Grada mrtvih i Saladinove citadele, neizgraene zgrade koje su
neimari namerno ostavili u takvom stanju. Razlog? Porez je ak 70
odsto manji nego kada su objekti potpuno gotovi. Ono to me je
podsetilo na to da se ne nalazim u Evropi jesu modeli automobila poput
legendarnog Troter kamioneta kao i ruske lade koji ne marei previe
na zaboravljene peake grabe svaki centimetar slobodnog kolovoza.
Kada sam zakoraila na plato, osetila sam 50 Celzijusovih stepeni na
svojoj koi, vru ukasti pesak koji vetar nabacuje u lice. Piramide:
Kufuova, Kefrenova i Menakaureva bude strah od Amenteta (zagrobni
ivot), ali i ushienje. Grobnice oca, sina i unuka nadivele su
Aleksandra Makedonskog, Napoleona, ali i Tita, jedinog politiara koji je
sleteo na vrh Kufuove, 146 metara visoke, a 230 iroke piramide. Ove

brojke pomnoene zajedno sa milion kilometara predstavljaju razdaljinu

do Sunca do Amona Ra, kome stremi dua faraona.
Legenda kae da je Keopsova piramida nastala kao udo. Ovaj vladar
je obeao ezlo onom sinu koji bude uinio najvee udo. Kefren, jedan
od sinova, isekao je pticu na etiri dela. Svaka od tih etvrtina
predstavljala je deo kasnije sagraene piramide. Uz pomo svetenika,
Kefren je istu pticu oiveo, pa je tako piramida postala simbol veitog
ivota.
Na lokalitetu Giza, osim piramida, nalazi se i zagrobni kompleks gde su
drevni Egipani mumificirali i pripremali faraona za veiti poinak. Osim
srca, svi organi su vagani pri mumifikaciji. Ispred piramida lei uvena
Sfinga, isklesana u steni. Telo lava, glava faraona Kefrena, oteenog
nosa i kobra kao simbol carstva, dugaka 73,5 metara i visoka 20
trebalo je da bude mistini, strani uvar piramida.
Do danas nije rasvetljena misterija kako su stari Egipani uspeli da
podignu kamene blokove teke po 10 tona i spoje ih u piramidu bez
ikakvog vezivnog materijala, ne raunajui vodu iz Nila. Da li je Hepi,
bog plavog i belog Nila bio toliko moan? Ko je gradio faraonovu veitu
kuu, robovi ili slobodni graani u despotskom Egiptu, jo je tajna. Ipak,
piramide su tu, pravi hramovi u slubi smrti i venog ivota kraljeva.
Izvor: Danas, Autor: Olivera Labudovi