Otiao iz Srbije da zauzdava

kvantne estice u Kaliforniji

Roen je u Kikindi. Kada je imao samo 19 godina, osvojio je
nagradu "First step" (Prvi korak ka Nobelovoj nagradi) za
svoju kompjutersku simulaciju nastanka planeta. Posle
kolovanja na Prirodnomatematikom fakultetu u Beogradu,
doktorirao je na Tehnolokom univerzitetu u Delftu, a sada
radi u prestinom Tehnolokom institutu u Kaliforniji
(Caltech).
IZVOR: PONEDELJAK, 30.05.2016. | 14:43

Stevan Na Perge (Foto: birs.ca / Video

Screenshot)

Izvor: Phys.org
Pravljenje kvantnih
raunara prema
miljenju mnogih,

Nije vam jasna "redingerova maka"?

Sad ete se tek pomuiti

raunara budunosti zavisi od savladavanja principa kvantne

mehanike, fizike koja diriguje ponaanje estica na subatomskom
nivou.
Isprepletenost koncept koji je Albert Ajntajn nekada nazivao
udnom akcijom na daljinu neodvojivo je od kvantnog
raunarstva, budui da omoguava dvema razdvojenim esticama
da uvaju i razmenjuju informacije.
Stevan Na Perge, docent primenjene fizike i nauke o
materijalima, zainteresovan je za stvaranje ureaja koji prikuplja
mo isprepletenih estica unutar upotrebljive tehnologije. Ipak,
jedna prepreka razvoju kvantnog raunarstva je dekoherencija
tendencija spoljanje buke da uniti kvantna svojstva ureaja i
uniti njegovu sposobnost
da skladiti informaciju.
Na Perge, koji je
ta vas je zainteresovalo za nauku u
mladosti?
poreklom iz Kikinde,
Ne potiem iz porodice naunika: otac mi
diplomirao je na
je inenjer, a majka administrativna
Beogradskom
radnica. Meutim, otac me je prvi
univerzitetu, a doktorat
zainteresovao za nauku. Kao inenjer,
stekao na Tehnolokom
uvek je reavao neke probleme i neke od
univerzitetu u Delftu u
njih donosio kui. Radio sam s njim i
Holandiji. Dobio je grant
pokupio to u vrlo ranom dobu.
Marije Kiri 2011. i
prikljuio se Kaltek odredu
za inenjerstvo i
primenjene nauke, nakon to je zavrio postdoktorske studije u
Prinstonu i Delftu.
Nedavno je dao intervju za ugledni sajt Phys.org u kom objanjava
ciljeve svog eksperimentalnog rada.
Phys: ta je cilj vaeg istraivanja?
Najvei deo mog istraivanja fokusiran je na pronalaenje naina
da skladitim i preraujem kvantne informacije. Obino, ako imate
kvantni sistem, on gubi svoja koherentna svojstva vrlo brzo.
Kvantna informacija je vrlo krhka i ak i najmanja koliina spoljanje

buke moe da poremeti kvantno stanje. To sve vai za kvantne

sisteme. Postoji vie naina da se odgodi dekoherencija, ali ja sam
najvie zainteresovan za onaj koji ukljuuje Majoranove fermione.
Naunici su predvideli da ove estice postoje u prirodi pre gotovo
80 godina, ali nikad nisu pronaene.
Relativno skoro teoretski fiziari otkrili su kako ih mogu napraviti u
laboratoriji. Ispostavilo se da u odreenim okolnostima, kada
kombinujete odreene materijale i primenite snano magnetno
polje na niskim temperaturama, elektroni prelaze u stanje koje
najvie lii na ono to bismo oekivali od Majoranovih fermiona.
tavie, takvo stanje omoguava vam da skladitite kvantne
informacije na nain koji odlae dekoherenciju.

Kako ste se prilagodili ivotu u

Kaliforniji?
Volim da budem napolju, a ovde imam i
planine i plae to je zaista divno. Vreme
je ovde mnogo bolje od ostalih mesta na
kojima sam iveo. Ako hoete da bolje
shvatite kakvo je vreme u Holandiji, samo
zamenite broj sunanih dana u Kaliforniji
sa brojem kinih tamo.

Kako se tano skladiti

kvantna informacija
pomou Majoranovih
fermiona?

Fascinantno svojstvo ovih

estica je da su uvek u
paru. Ako moete da
skladitite informaciju u
paru Majoranovih
fermiona, ona e biti
zatiena od uobiajnee
spoljanje buke koja remeti kvantno stanje. Informacija je
zatiena, jer nije skladitena u jednoj estici, nego u paru.
Moja laboratorija razvija naine da stvori nanoureaje sa
Majoranovim fermionima. Nadam se da e jednog dana taj ureaj
nai primenu u kvantnom raunarstvu.
Zato si doao u Kaltek da bi se bavio tim poslom?
Koncept pravljenja Majoranovih fermiona i zatite informacija
zapravo je u najveoj meri zaet ovde na Caltech-u. Re je o
Alekseju Kitajevu koji se nalazi na odeljenju za fiziku. Nekoliko
fiziara ovde na Kalteku poput Dila Refila i Dejsona Ejlisa rade

na teoretskim osnovama koje su relevantne za moje polje.

Da li ste planirali neku saradnju?
Nita formalno, ali sam mnogo razgovarao sa Dilom i Dejsonom.
Jedan moj student takoe koristi resurse laboratorije Heri Atvoter i
ima iskustva sa materijalima potencijalno korisnim za nae
istraivanje.
Kakve veze ima taj projekat sa vaim poslom u laboratoriji?
Re je o dvodimenzionalnim materijalima koji su zapravo tanki
listovi atoma. Grafen jedan sloj atoma ugljenika samo je jedan
primer, ali moete stvoriti sline listove od raznih materijala. Heri
Atvoter grupa radi na solarnim elijama napravljenim od 2D
materijala. Razmiljamo da iste materijale ukombinujemo sa
superprovodnicima kako bismo dobli Majoranove fermione.
Kako ete to uraditi?
Postoji nekoliko naina da upotrebite 2D materijale za stvaranje
Majoranovih fermiona. Veina takvih materijala sainjena je od
estica koje imaju dnsnu spin-orbitalnu interakciju, koja je kljuna
za stvaranje Majoranovih fermiona. Takoe, neki takvi materijali
postaju superprovodnici na niskim temperaturama. Jedna od ideja
je da koristimo 2D materijal kao supstrat na kom emo graditi lance
atoma za Majoranove fermione.