Keramika ispit

Smatra se da je keramika, pre nego što je postala umeće profesionalnih zanatlija,

bila sezonski posao koji se najčešće obavljao tokom toplih perioda, jer je jedino
tad bilo moguće posude dobro osušiti i ispeći . To posebno važi za delimično
mobilne zajednice, koje su keramiku mogle da izrađuju samo u vreme
rezidencijalne stabilnosti, odnosno tokom perioda dužeg boravka na jednom
mestu . S druge strane, u uslovima proizvodnje u okviru domaćinstva, priprema i
skladištenje sirovine, oblikovanje i sušenje obavljani su na različitim mestima u
okviru kuće i okućnice (Arnold P . J . 1991) . To uvek treba imati u vidu prilikom
analize keramike praistorijskih perioda i posebno arheoloških konteksta, jer u
arheološkom zapisu često nedostaju radionička mesta i zone aktivnosti vezane za
izradu keramike . Štaviše, etnoarheološka istraživanja su pokazala da, s obzirom
na to da se radi o sezonskom poslu, izrada keramike neće ostaviti nikakvog traga u
arheološkog zapisu, jer grnčari po obavljenom poslu „pospreme”, očiste i time
uklone sve tragove svojih aktivnosti.

Nabavka sirovina

Prvi korak u operativnom lancu je nabavka sirovine . Kada se govori o sirovinama,

na prvom mestu je svakako glina, ali se u procesu izrade keramike koriste i neke
druge sirovine: primese koje se dodaju u osnovnu masu, pigmenti, voda i gorivo .
Glina se nikada ne nabavlja nasumično; naprotiv, izvori gline se uvek promišljeno i
selektivno. Nabavka gline zavisi pre svega od uslova prirodnog okruženja
(geologije), nivoa sedentarnosti, udaljenosti majdana, ali i od načina transporta
(na primer, da li se nosi peške ili se koriste životinje za vuču) i drugih faktora .
Osim ukoliko se ne radi o grnčariji koja je proizvod radionica sa širokom
distribucijom, keramika je obično izrađena od lokalno dostupnih sirovina . Na
osnovu kroskulturnih etnoarheoloških istraživanja, utvrđeno je da se u najvećem
broju slučajeva glina i primese nabavljaju sa udaljenosti od 1 km od naselja, a
nešto ređe 4 km, s tim da udaljenost majdana nikada ne prelazi 7 km odnosno
razdaljinu koja se peške može preći u oba pravca za jedan dan . Udaljenost
sirovina za slip, glazure i slikanje ne igra značajnu ulogu, jer se te sirovine koriste u
manjim količinama i ređe od gline i primesa . Pribavljena sirovina može se koristiti
odmah, ali može i da se skladišti, pri čemu mora biti vlažna i često uvijena u vlažnu
tkaninu . Što se tiče goriva, i tu se obično koriste lokalno dostupne sirovine; u
slučaju nedostatka drveta, na primer, grnčari se dovijaju na različite načine i
koriste ono što im je dostupno – žbunje, lišće, balegu i sl. Osim toga, grnčari
ponekad mogu da koriste glinu iz različitih izvora, ukoliko iscrpe majdan ili im on iz
nekog drugog razloga postane nedostupan . Zato ne treba očekivati da je sastav
mase od koje je izrađena keramika uvek konzistentan u smislu sastava sirovine .
Različit sastav sirovina ne mora, dakle, da ukaže na različite tradicije; pripadnost
istoj tradiciji može se utvrditi sličnim postupkom oblikovanja i drugim sličnostima
u tehnologiji . Tehnike kopanja gline: prikupljanje s površine, odnosno iz zidova
uzvišenja, ili neposredno ispod površine zemlje, kopanjem iz okeana ili čak s dna
Izrada reka, kopanje iz velikih jama; veliki komadi se udaraju drvenim motkama da
bi se usitnili

Priprema sirovine

Tek pribavljena sirovina ne može se odmah koristiti za oblikovanje posuda, već

mora da prođe kroz proces prerade . Glina koja je nabavljena iz majdana obično
nema karakteristike neophodne da bi se ona uspešno oblikovala i ispekla . Zato se
dodaju i različite primese, koje takođe moraju da prođu kroz proces prerade .
Tako proces pripreme sirovine uključuje nekoliko koraka: separaciju, mešanje sa
primesama i pripremu mase za oblikovanje .

1 . Separacija prečišćavanje osnovne sirovine, tako smatrajući da se ponekad

koristi i glina koja nije prečišćena . Zato smo već istakli da svaka glina pre
oblikovanja mora da se prečisti, da bi postala plastična . To se obavlja u procesu
separacije, u kome se uklanjaju grubi uključci, kao što su komadi stena, korenje,
grančice i sl . Ponekad se separacija obavlja prilikom vađenja gline iz majdana ali
može da se obavi i kasnije, na mestu gde se odvija oblikovanje posuđa

2. Mešanje s primesama i priprema za oblikovanje . Pošto je obavljena separacija,

potrebno je da se glina ovlaži, kako bi se formirala masa slična testu, koja se zatim
meša sa primesama . Najčešći način, koji se verovatno koristio i u prošlosti, jeste
gaženje .

Oblikovanje

Oblikovanje posude predstavlja jedan od najvažnijih koraka u izradi grnčarije . U

zavisnosti od primenjene tehnike, oblikovanje posude vrši se na raznim
stupnjevima plastičnosti, koji zavise od količine vode u masi . Grub oblik posude
može se formirati dok je glina sasvim vlažna, ali neke tehnike ili koraci u izradi
zahtevaju donekle prosušen deo ili čak celu posudu . Tehnike oblikovanja mogu se
podeliti na nekoliko vrsta: osnovna podela zasniva se na korišćenju/nekorišćenju
rotacije, tj . grnčarskog vitla . Takođe, na početku treba istaći i to da neki autori
razlikuju tri stupnja oblikovanja: primarni, sekundarni i modifikaciju površine.
Primarno podrazumeva oblikovanje samo jednog dela posude, koji se često
ostavlja da se prosuši (najčešće do kožnog stanja); posuda se dovršava kada je
prvobitno oblikovan deo dovoljno čvrst da bi mogao da izdrži težinu ostatka .
Sekundarnim oblikovanjem završava se formiranje posude i stanjuju zidovi .
Modifikacije površine menjaju teksturu i poboljšavaju estetski izgled posude . Taj
korak u izradi može da se primeni za vreme primarnog ili sekundarnog oblikovanja
i/ili posle njih .

Ručne tehnike izrade

1 . Oblikovanje iz kugle je najjednostavnija tehnika izrade keramičkog posuđa .

Ona se može podeliti na dve vrste .

2 . Tehnika pločica izvodi se tako što se pločice ili pljosnati komadi gline spajaju
jedni na druge

3 . Tehnika kobasica . Jedna od najčešćih tehnika izrade posuđa među

tradicionalnim zajednicama je slaganje kobasica i poznata je kao osnovna tehnika
izrade grnčarije na širokom prostoru – od Afrike i Azije do obe Amerike .

Tehnike izrade u kalupima

To su najčešće keramičke posude, često polomljene ili oštećene, koje više nisu
pogodne za svoju primarnu funkciju . Neobičan metod je korišćenje udubljenja u
zemlji umesto kalupa prekrivaju plitku jamu prostirkom od palminih vlakana, a
preko toga stavljaju kuglu gline; kugla se istovremeno okreće i udara kamenim
tučkom, dok se ne formira oblik posude . Kalupi koje koriste grnčari često su stare,
polomljene posude .

Oblikovanje na grnčarskom vitlu

Oblikovanje na vitlu se u postupku ne razlikuje mnogo od tehnika izvlačenja iz

mase, ali je ovde uvedena rotacija . U prošlosti je najraširenije bilo sporo ili ručno
vitlo . Mnogo je različitih oblika i vrsti vitla .

Modifikacija površine

Posle grubog oblikovanja posuda, sledi niz koraka kojima se stanjuju zidovi, ravna i
ujednačava površina zidova .

1 . Struganje . Pošto je završeno oblikovanje, potrebno je stanjiti zidove i ukloniti

višak gline koji se na njima zadržao . Struganjem se uklanja višak materijala

2 . „Podrezivanje” . Materijal se odseca kada je glina u kožnom stanju uz pomoć

alatke – noža, čija se oštrica drži pod oštrim uglom u odnosu sa površinu .

Obrada površina

Svaki arheolog koji se bavi analizom keramičkog materijala poznaje tri osnovna
načina obrade površina – priglačanu, glačanu i poliranu

1 . Priglačavanje – karakteriše ga relativno ujednačena površina i odsustvo sjaja,

tj . mat izgled . Obavlja se kada je posuda suva .

2 . Glačanje – površina može biti ujednačena, ali alatka kojom se izvodi je

usmerena, tako da je moguće izvesti i neki vid dekoracije, kao što je slučaj, na
primer, sa vinčanskom keramikom .

3 . Poliranje – dobija se ujednačena, izrazito glatka površina, ujednačenog i

visokog sjaja .
Premaz

U srpskoj arheologiji termin „slip” često se koristi za više različitih vrsta prevlaka .
Slip se najčešće definiše kao suspenzija gline u vodi; u arheologiji se najčešće
koristi za premaz koji se nanosi pre pečenja, ali se u tehnologiji odnosi na svaku
sirovinu u tečnom stanju. Za nanošenje slipa postoje tri osnovne tehnike.

1 . Potapanje ili uranjanje posude u drugi recipijent koji je napunjen slipom .

2 . Prosipanje se obavlja prosipanjem slipa na unutrašnju ili spoljašnju površinu

posude

3 . Nanošenje sunđerom, četkom, komadom tkanine, travom ili nekim sličnim

materijalom koji je umočen u slip .

Sušenje

Za vreme sušenja dolazi do prve od promena: kako se suši, glina gubi vlagu i
prelazi iz mekog, plastičnog u čvrsto stanje . Paralelno sa gubitkom vlage, glina
menja i zapreminu: kako vlaga nestaje, mineralne čestice se pokreću bliže jedna
drugoj, što dovodi do skupljanja, pa je, jednostavno rečeno, osušena posuda
manja u odnosu na njenu veličinu dok je bila još vlažna . Postoje tri osnovna
uslova da bi proces sušenja bio uspešan: temperatura vazduha mora biti dovoljno
visoka, mora da postoji protok vazduha i vazduh mora da ima nizak nivo vlage.
Osim toga, na sušenje utiču i propustljivost, mineralni sastav, kao i veličina i oblik
posude . Loše sušenje izaziva stvaranje pukotina koje nastaju brzim isparavanjem,
neujednačenom količinom vlage u zidovima posude i nedovoljnim sušenjem .
Ukoliko se posuda osušila suviše brzo ili nije u potpunosti osušena, mogu da
nastanu pukotine . Tako posuda može potpuno da se polomi, bilo u toku sušenja,
bilo u toku pečenja . Pukotine nastale u toku sušenja razlikuju se od onih nastalih
u toku pečenja u sledećim karakteristikama ivice pukotina koje su nastale u toku
sušenja su iskrzane, nepravilne i grube (pukotine nastale pečenjem su pravilne,
oštrih ivica i zaobljene) i nastaju najčešće na mestima gde su dva komada gline
spojena .
Pečenje

Pečenje je proces u kome se keramika izlaže određenoj temperaturi u određenom

periodu kako bi glina dobila važne osobine: čvrstoću, poroznost i stabilnost na
hemijske i druge uticaje . Tako se razlikuju tri osnovne faze u pečenoj keramici

1 kristalna, staklasta i pore, o kojima je bilo reči u poglavlju

2 . Sinterovanje je proces omekšavanja i srastanja zrna u jedinstvenu masu pri

zagrevanju na temperaturi ispod tačke topljenja

3. Vitrifikacija je proces tokom koga u glinenom telu zagrevanjem nastaje staklo, tj

. staklasta faza .

Atmosfera pečenja

Atmosfera pečenja odnosi se na količinu vazduha koji je prisutan u toku pečenja .

U zavisnosti od te količine dolazi do pojave gasova: ugljenmonoksida i ugljen-
dioksida .

Termički profil

tokom kojeg temperatura varira; vremenski period izlaganja određenim

temperaturnim pragovima jednako je važanukupni termički profil, tj . termičke
karakteristike Izrada teristike pečenja, koga, osim maksimalne temperature, čine i
vremenska dimenzija, tj . brzina zagrevanja, trajanje izlaganja maksimalnoj
temperaturi i trajanje zadrške

Brzina zagrevanja odnosi se na trajanje zagrevanja, tj . predstavljena je rastom

temperature u minutu do dostizanja najviše temperature .

Maksimalna dostignuta temperature postoji neko opšteprihvaćeno mišljenje da

se niske temperature dobijaju pečenjem bez peći, dok se samo u složenijim
„postrojenjima” mogu postići visoke temperature, koje omogućavaju lakšu
kontrolu elemenata termičkog profila pečenja

Vremensko trajanje izlaganja najvišoj temperaturi veoma je važan aspekt

termičkog profila . Arheolozi često zanemaruju činjenicu da nije teško dostići
visoku temperaturu, bez obzira na to da li se radi o pečenju bez konstrukcije ili u
pećima; ono što predstavlja izazov jeste održavanje te temperature u određenom
vremenskom period

Zadrška predstavlja period, izražen u minutima, tokom koga se temperatura

održava ispod određenog praga . Valjano izvesti zadršku jednako je izazovno kao i
održavati maksimalnu temperaturu .

Procedure pečenja bez upotrebe peći

Procedure pečenja obično se dele na dve osnovne grupe: ono koje se odvija bez
posebno građenih konstrukcija i pečenje u pećima . Bez obzira na to da li je
keramika pečena u jami ili na otvorenom, pečenje bez upotrebe peći često
rezultira neujednačenom bojom posuda . Postavljanjem goriva oko posuda
povećava se mogućnost da one dobiju neujednačenu boju taloženjem pepela

Pečenje na otvorenoj vatri

položaj posuda na vatri, količina pečenih posuda u jednoj seriji, kao i individualno
ili grupno pečenje posuda više grnčara aspekti su koji variraju od zajednice do
zajednice . Osnovni koraci ogledaju se u tome da se gorivo postavlja ispod posuda,
a često se duvanje vetra koristi da bi se postiglo potpuno sagorevanje;

Pečenje u jamama

Posebno je pogodno za izradu posuda tamne boje, jer je veoma lako prekinuti
dovod vazduha, a oksidaciona atmosfera može se postići izlaganjem još užarenih
posuda vazduhu .

Hlađenje

Hlađenje nije samo proces kojim se pečene posude dovode u stanje u kome je
moguće njima rukovati, već ono ima uticaja i na izgled gotove posude

Crna boja: redukcija ili oksidacija?

Nasuprot uvreženom mišljenju da se crna boja dobija isključivo pečenjem u

redukcionim uslovima, postoje tehnike pečenja u kojima se naknadnom
redukcijom dobija ujednačena tamna, crna ili siva boja gotovih posuda . Da bi se
dobila crna boja posuda, neophodno je prisustvo ugljenmonoksida

Tretmani posle hlađenja

Posle pečenja često se obavljaju posebni tretmani kojima se poboljšava izgled i

zatvaraju pore da bi se smanjila propustljivost ili povećala tvrdoća . Većina
tretmana uključuje primenu čitavog niza organskih materijala dok je posuda još
vruća: biljnih sokova, soli, kokosovog mleka, kuvanih rastvora biljaka ili kore
drveća, smola, voska

ARHEOLOŠKI METODI ZA REKONSTRUKCIJU TEHNIKA IZRADE KERAMIKE

Oblikovanje

makroskopskom ispitivanju keramike . Najbolji primer je prisustvo premaza, koji,

ukoliko je ujednačen i u potpunosti prekriva i spoljne i unutrašnje zidove,
onemogućava rekonstrukciju postupaka u izradi . S druge strane, na celim
posudama moguće je identifikovati tragove koji ostaju na površinama zidova . Za
analizu su od velike važnosti četiri grupe atributa: obrasci lomljenja, oblik
fragmenta, izgled preloma i tragovi na površini .

1. Obrasci lomljenja

U zavisnosti od tehnike izrade, posude se lome po određenim zakonitostima .

mesta spojeva ,tačke stresa;

2. Oblik fragmenta i izgled preloma

Posude oblikovane tehnikom izvlačenja iz mase ne lome se pravilno i njihovi

fragmenti su nepravilnog oblika i neravnih ivica . Kod ostalih tehnika oblikovanja
prelomi su najčešći na mestima gde su spojeni komadi gline . To je posebno
izraženo kod tehnike slaganja kobasica: u ovim slučajevima prelom je uvek gladak
i zaobljen

3. Tragovi na površini
U sasvim retkim slučajevima, ukoliko je iz nekog razloga taj korak u izradi
preskočen, površina će imati pravilna udubljenja na mestima gde su kobasice
spojene . Ipak, češći su oni tragovi koji pokazuju tehnike modifikacije i obrade
površina . Razlikuju se tri vrste tragova:

1) Udubljenja na površini posude, nastala pokretima ruku ili alatke . Ova vrsta
tragova češće se nalazi na unutrašnjim zidovima,

2) Facete su tragovi najčešće nastali prilikom obrade površina . Njihov izgled pre
svega zavisi od vrste korišćene alatke i stanja plastičnosti posude u trenutku
obrade površina (kožno stanje ili sasvim suva) .

3) Tragovi nastali kada se čestice primesa u nekom postupku izrade povlače preko
površine, tako da iza sebe ostavljaju plitke kanaliće; obično čestica ostane na kraju
ovako formirane linije

4) Otisci koji predstavljaju trag podloge ili podupirača na koji je posuda bila
postavljena tokom oblikovanja nalaze se na spoljnim površinama dna posuda .

5) „Šavovi” na površini ukazuju na oblikovanje u kalupu i pojavljuju se na onim

delovima gde su delovi dvodelnih kalupa bili spojeni (tada su vertikalni) .

Rekonstrukcija režima pečenja na osnovu preloma

Ispitivanje svežih preloma na keramičkim fragmentima – makroskopsko i

mikroskopsko – istraživaču može da pokaže atmosferu pečenja . Prelomi pokazuju
i jezgro, koje se po boji gotovo uvek razlikuje od one zone bliže zidovima .

1 . Prelomi ujednačene crvene boje nastaju oksidacionim pečenjem keramike .

2 . Kod keramike s organskim primesama, ukoliko je pečena u oksidacionoj

atmosferi, uz nepotpunu oksidaciju ugljenika, pokazivaće crno ili sivo jezgro .

3–4 . Redukciona atmosfera ostavljaće svetlije (sivo) jezgro na prelomu . Ukoliko

se radi o keramici sa organskim primesama, to jezgro može izostati, pa će boja
ostati ujednačena (siva) na čitavom prelomu
5 . Na boju preloma može da utiče i atmosfera hlađenja . Oksidaciona se postiže
kada se posude uklanjaju sa lomače i ostavljaju da se hlade na otvorenom .

6 . Postoje i situacije kada se na prelomu pojavi više boja, pa se smenjuju zone

različitih boja ili nijansi . To se dešava kod višeetapnog pečenja, kada se posuda
brzo hladi, ponovo peče i ponovo hladi .

ARHEOMETRIJSKE ANALIZE U REKONSTRUKCIJI PROCESA IZRADE GRNČARIJE

Poreklo sirovina i strategija nabavke

Identifikacija sirovina važna je, s jedne strane, da bi se rekonstruisale strategije

nabavke, recepture i načini pripreme mase i mehanizmi distribucije gotovih
proizvoda . S druge strane, znanja o mineralnom i hemijskom sastavu keramike
važna su i za rekonstrukciju režima pečenja: ne možemo razumeti promene u
hemijskom sastavu do kojih dolazi tokom sušenja, pečenja i hlađenja ukoliko
prethodno ne upoznamo sastav sirovina .

Tako je formirana šema ili model koji sadrži pet različitih strategija nabavke
sirovine, s ciljem da se povežu podaci dobijeni interdisciplinarnim analizama sa
načinima eksploatacije resursa

1 . nediskriminaciona strategija – koriste se različiti izvori glina;

2 . diskriminaciona strategija – koristi se jedan izvor gline, a lokacija proizvodnje

je blizu njega;

3 . specijalizovana strategija – koristi se više različitih glina, ali sa jasnom idejom o

njihovim pogodnostima za određeni način izrade ili upotrebe;

4 . mešana strategija – mešanje različitih glina da bi se dobile poželjne

karakteristike;

5 . import koji podrazumeva nabavku sirovina sa velikih udaljenosti razmenom .

Režim pečenja

Najjednostavnije procedure procene originalnih uslova pečenja obavljaju se

ispitivanjem fizičkih osobina – boje i poroznosti . One se obično mere ponovnim
pečenjem fragmenata u laboratoriji pod kontrolisanim uslovima, gde se prate
stopa zagrevanja, atmosfera i dužina održavanja toplote ispod određenog
tempraturnog praga .

Uzorkovanje

Valjano uzorkovanje od ključnog je značaja za interdisciplinarne analize . Ovde

treba imati u vidu dva faktora: kvalitativni, tj . koje karakteristike fragmenata
keramike su pogodne za određenu vrstu analize i odgovor na postavljena
arheološka pitanja, i kvantitativni, tj . koliko je uzoraka potrebno da bismo dobili
valjane rezultate . arheometrijske analize, i da se ona obavlja sa već unapred
definisanom strategijom uzorkovanja .

Analitičke tehnike

Petrografske analize . Keramička petrografija je metod karakterizacije keramike na

osnovu pripremljenih tankih preseka, koji se posmatraju pod polarizujućim
mikroskopom radi identifikacije mineral

1 . Recepturu mase, tj . sastav matriksa

2 . Poreklo sirovina .

3 . Tehniku oblikovanja .

4 . Prisustvo raznih vrsta prevlaka .

5 . Atmosferu pečenja i maksimalnu temperature

Skenerska elektronska mikroskopija (SEM) jeste analitička tehnika kojom se

kombinuje visoka rezolucija slike elektronskog mikroskopa sa analizom Xzraka koji
nastaju kada se uzorak bombarduje elektronima . potrebno je analizirati tanke
preseke ili sveže prelome . Mikrografi pod uglom zona preloma koji su upravni na
površinu omogućavaju ispitivanje i površine i zone neposredno ispod nje .
aspekata tehnologije . Prvo, elementarna analiza omogućava identifikaciju
sirovina

Transmisiona elektronska mikroskopija (TEM) jedina je vrsta elektronske

mikroskopije kod koje je glavna osobina ta da, ukoliko je uzorak dovoljno tanak,
kroz njega lako prolaze, ali se i identifikuju elektroni koji se raspršuju i skreću
potencijale i kod rekonstrukcije režima pečenja, i to ne samo identifikovanja
maksimalne temperature, već i stepena zagrevanja i vremenskog trajanja pečenja,
na osnovu promena do kojih dolazi u glinenim mineralima tokom zagrevanja

Rendgenska difrakciona analiza (XRD) tehnika je zasnovana na identifikaciji

minerala na osnovu njihove kristalne strukture . Svaki mineral ima jedinstveni
hemijski sastav, ali je za ovu analizu važnije to što takođe ima i jedinstveni izgled
kristalne rešetke i razdaljinu između njenih čvorova . Prilikom analize, kada se
elektronima bombarduje uzorak, stvaraju se X zraci .

Rendgenska fluorescencija (XRF) analitička je tehnika koja se zasniva na principu

da se primarni Xzraci (iz radioaktivnog izvora) usmeravaju na uzorak i stvaraju
praznine u atomima površine uzorka . Osnovna mana XRF analize ogleda se u
činjenici da je ograničena samo na površinu keramike . Zbog toga najveću primenu
u arheologiji ima u analizi pigmenata i premaza .

Ramanska spektroskopija je tehnika karakterizacije bazirana Ramanovom

rasejavanju monohromatskog svetla, obično laserskog . To znači da se količina
monohromatskih fotona pod monohromatskim svetlom menja u zavisnosti od
sastava uzorka. Posebno je pogodna za keramiku, jer je nedestruktivna, ima jako
veliku rezoluciju, a uzorak ne zahteva posebnu pripremu.

Neutronska aktivaciona analiza (NAA) Metod se zasniva na izlaganju uzorka

radijaciji neutrona, pri čemu on postaje radioaktivan . Posle radijacije, mere se
gama zraci koji se emituju iz uzorka, kako bi Arheometrijske analize u
rekonstrukciji procesa izrade grnčarije se utvrdile količine elemenata prisutnih u
uzorku Važno je da se uzorak očisti od potencijalne kontaminacije, odnosno
potrebno je da se uklone glazure ili slip . Unutrašnjost keramičkog fragmenta se
spraši i homogenizuje, zatim postavlja u reaktor, gde se bombarduje neutronima
NAA je ekstremno senzitivna metoda i njom je moguće identifikovati 75 od
ukupno 92 elementa . S obzirom na to da gama zraci prodiru duboko u uzorak,
može se analizirati ceo primerak, za razliku od mnogih drugih metoda koje se
ograničavaju na njegovu površinu .

MORFOMETRIJSKI PARAMETRI I NAMERENA UPOTREBA

performansi zavisi isključivo od ovih formalnih atributa . Zato ćemo nabrojati neke
od njih

Kapacitet (ili zapremina

Stabilnost je performansa koja pokazuje sposobnost posude da samostalno stoji

Dostupnost sadržaja je performansa koja određuje koliko je lako pristupiti

sadržaju posude .

Prenosivost je performansa koja pokazuje koliko je lako pomeriti ili preneti

posudu na kraće ili duže udaljenosti .

Forme i anatomski delovi posude

Otvorenost, odnosno zatvorenost posude definiše se odnosom između prečnika

oboda i najvećeg prečnika posude

Oblik recipijenta naročito je važan za performanse vezane za termičke pritiske .

Posude zaobljenih profila pokazuju veću otpornost na termički šok pa su pogodne
za funkcije izlaganja vatri .

Profilacija takođe utiče na termičke performanse . Analize organskog sadržaja

posuda pokazale su da profilacija može da ukaže i na razlike između posuda
korišćenih za kuvanje mesa od onih za pripremu biljne hrane
Proporcije i indeksi

prečnik najvećeg suženja -najmanji unutrašnji pečnik posude ukoliko se radi o

neprofilisanim posudama jednostavnog oblika, poklopiće se sa prečnikom oboda
Kod posuda kod kojih su prečnik oboda i prečnik najvećeg suženja jednaki, mogu
se pretpostaviti dve vrste upotrebe: serviranje čvrstih namirnica ili konzumiranje
tečnih ili čvrstih namirnica, uz mogućnost korišćenja i neke pomoćne alatke

1 . Razmera najvećeg suženja Najbolje je uporediti ga sa prečnikom oboda i/ili sa

najvećim prečnikom posude Što je dobijena vrednost veća, veća je razmera
suženja, što znači da, što se vrednost više približava vrednosti 1, suženje je veće .

2 . Centar ravnoteže je ona tačka u kojoj se seku vertikalna osa simetrije posude i
njen najveći prečnik; visina centra ravnoteže izračunava se udaljenošću centra
ravnoteže od dna

ANALIZA TRAGOVA UPOTREBE

analizi tragova upotrebe utemeljio ruski naučnik Semjonov Ponovo ćemo se

vratiti na Dejvida Brauna i njegov stav da su i keramičke posude vrsta alatke – one
se koriste u različitim aktivnostima, koje na njima ostavljaju tragove upotrebe, a
oni se mogu identifikovati i klasifikovati .

Na nastanak tragova upotrebe značajno utiču sve karakteristike i performanse

posuda S druge strane, veoma je važno imati u vidu da tragovi upotrebe nastaju
kao posledica aktivnosti, tj . interakcija između ljudi i posuda . Zato Skibo ističe
četiri važne komponente aktivnosti u vezi sa upotrebom (Skibo 1992: 48):

1 . Vrsta aktivnosti koja pokazuje kako ljudi i predmeti deluju na keramičke

posude

2 . Sadržaj posude .

3 . Trajanje i učestalost upotrebe . Ova komponenta je naročito važna zbog toga

što će upravo od nje zavisiti količina i izgled tragova . Ne može se očekivati da će
svi tragovi upotrebe biti vidljivi odmah po prvoj upotrebi; to se posebno odnosi na
mehanička oštećenja .
4 . Kontekst upotrebe podrazumeva mesto na kome se aktivnost odvija .

Tragovi upotrebe se mogu podeliti na dve grupe:

1 . Atricije, koje se manifestuju uklanjanjem delova površine, odnosno njenom

deformacijom . To su, u stvari, oštećenja i mogu nastati delovanjem mehaničkih

(abrazija) ili hemijskih (neabrazivnih) procesa .

2 . Akrecije su tragovi koji se javljaju u vidu naslaga na spoljnim i/ili unutrašnjim

površinama .

Atricije

Abrazija

Iako su tragovi na zidovima posuda u vidu ogrebotina ili zareza još sredinom
prošlog veka uočeni kao indikatori upotrebe, tek su Skibo i Šifer postavili teorijske
osnove za izučavanje abrazije na keramici ,identifikovali su osnovne faktore koji
utiču na stepen i prirodu abrazije, vrste abraziva i kontaktne situacije, a razmotrili
su i na koji način abrazija utiče na keramiku iz ugla fizičkih procesa . Treba istaći da
abrazija ne mora nastati samo kao posledica delovanja čoveka . Na keramici se
mogu uočiti i delovanja prirodnih abrazivnih procesa, kao što je, na primer,
fluvijalni transport. Na početku treba napraviti razliku između abrazije, koja
označava vrstu tragova, i abrazivnog procesa, tj . aktivnosti ili situacije u kojoj
abrazija nastaje . Abrazija se definiše kao „trag nastao odstranjivanjem materijala
sa površine keramike ili njenom deformacijom, kao posledica mehaničkog
kontakta keramike sa abrazivom. Na pojavu i izgled abrazivnih oštećenja utiče
nekoliko komponenti . Osim onih već navedenih, treba dodati još nekoliko:

1 . Tvrdoća, veličina i količina primesa . Ako su primese mekše od matriksa i

abraziva, delovanjem abrazivnih procesa one će se „istrošiti”, a zatim i nestati ili
ispasti, tako da će na površini keramike ostati udubljenja;
2 . Oblik posude ili njenih delova Svi istureni ili zaobljeni delovi posude (obodi,
drške, ramena, sve ivice) predstavljaju tačke stresa na kojima će pojava abrazije
biti izvesnija – sa njih će otpadati opiljci ili veći komadi .

3 . Osobine abraziva – tvrdoća, oblik i veličina .

4 . Priroda kontakta između keramike i abraziva . važni faktori koji utiču na pojavu,
distribuciju i izgled oštećenja su smer, učestalost i jačina pokreta .

Kada je u pitanju učestalost, mogu se javiti dve vrste tragova:

a) tragovi koji nastaju kao posledica jednog događaja i javljaju se u obliku

ogrebotina, brazdi, jamica, opiljaka i zareza . Na njihov oblik utiču pravac pokreta,
ugao kontakta, oblik abraziva i primenjena sila .

b) tragovi koji nastaju kontinuiranim ponavljanjem određenih aktivnosti . Oni se

manifestuju kao jedna zona u potpunosti oštećena dugotrajnim ponavljanjem
pokreta koji izaziva pojedinačne tragove, pa se svaki pojedinačni trag ne može
identifikovati . Na tim zonama jasno se izdvajaju centar (gde je potpuno uklonjena
originalna površina) i periferija, na kojoj su vidljivi pojedinačni tragovi .

Neabrazivni procesi

Oštećenja nastala neabrazivnim procesima nastaju kao posledica različitih

hemijskih reakcija unutar posude . Ona se najčešće manifestuje erozijom površine
u vidu jamica, ljuspanja ili njenog potpunog uklanjanja . Dele se na tri grupe, koje
izazivaju tri vrste neabrazivnih procesa

1 . Ljuspanje nastalo isparavanjem vode može se javiti u dve situacije u vezi sa

upotrebom . Ukoliko su pore posude zasićene vodom, a ona se izloži toploti, na
zidu dolazi do ljuspanja površine

2 . Kristalizacija soli . Kada se posude koriste za skladištenje vode, ona prodire u

zidove posude, noseći sa sobom soli ili izvlačeći ih i iz gline . Kako voda isparava,
ispod površine se stvaraju kristali; ukoliko je zapremina pora suviše mala za
narastajuće kristale, dolazi do ljuspanja spoljne površine
3 . Fermentacija . Pripremom i skladištenjem raznih vrsta kaša, mlečnih proizvoda
i alkoholnih pića stvara se velika kiselost koja agresivno deluje na unutrašnje
zidove posuda, što izaziva stvaranje jamica i ljuspanje unutrašnje površine .

Akrecije

Akrecije predstavljaju naslage na spoljnim ili unutrašnjim površinama posuda

nastale sagorevanjem organskih materija i njihovim deponovanjem u poroznim
zidovima posuda .Ugljenisane naslage su vrsta akrecija koje nastaju sagorevanjem
hrane i deponovanjem ovako nastalih ugljenisanih materija na unutrašnjim
zidovima i/ili u porama posuda . Ostaci hrane koji se zalepe ili su apsorbovani u
zidovima posuda Analiza tragova upotrebe ugljenišu se kada se izlože visokoj
temperaturi . Za razliku od naslaga gari, oni prodiru u zidove i stoga se mogu
detektovati i hemijskim analizama .

Naslage gari

Prilikom izlaganja posude vatri, na spoljnim zidovima formiraju se tamne fleke,

koje nastaju kao posledica sagorevanja goriva korišćenog za održavanje vatre, te
naslage sastoje se i od raznih smola.

1 . Garež koja prekriva celu spoljnu površinu posude nastaje kada se posuda
postavi u ili na otvorenu vatru .

2 . Druga vrsta sadrži i smole, koje potiču od nesagorelog drveta

3 . Oksidacija (oksidirane površine) i/ili mala količina naslaga svetlije, sivkaste boje

Na deponovanje i izgled naslaga gareži takođe utiče i udaljenost od vatre (na šta
uticaj ima i izgled ognjišta ili peći), vrsta goriva (koja utiče na temperaturu vatre i
količinu smola koje će nastati) i tehnika kuvanja .

ANALIZE ORGANSKOG SADRŽAJA POSUDA

S početkom devedestih godina prošlog veka, zahvaljujući radovima britanskih
naučnika, pre svega Ričarda Everšeda (Richard Evershed) i Karla Herona (Carl
Heron), dolazi do pravog „buma” u analizama keramike .
Ričard Everšed je definisao koncept arheoloških biomarkera kao onih materija
koje su očuvane u organskim ostacima na različitim klasama arheoloških nalaza i
koje pružaju podatke o ljudskim aktivnostima u prošlosti (Evershed 1993);
koncept biomarkera može se primeniti na čitav niz različitih vrsta biomolekula –
između ostalih na DNK i proteine .

Analitičke tehnike

Gasna hromatografija (GC) . Arheološki lipidi su, u stvari, smeše više masnih
kiselina, sterola i drugih organskih jedinjenja, ali i različitih produkata razgradnje i
kontaminacije . Zato je neophodno da se takva smeša razdvoji na pojedinačne
komponente, što se obavlja uz pomoć gasne hromatografije

Masena spektrometrija (MS) jeste tehnika kojom se uzorak jonizuje, a obrazovani

pozitivno naelektrisani gasoviti joni razdvajaju se dejstvom magnetnog polja i
registruju prema svojoj masi .

Šta nam govore rezultati analiza?

o režimu ishrane i ekonomiji, o načinu pripreme hrane (i pića); hrana i aktivnosti u

vezi sa njenom pripremom i konzumiranjem reflektuju aspekte socijalnih odnosa,
posebno ako se utvrde razlike u pripremi i sastavu hrane u različitim arheološkim
kontekstima

Poseban izazov u hemijskim analizama sadržaja posuda predstavlja detektovanje

alkoholnih pića . U odeljku o atricijama videli smo da fermentacija ostavlja
intenzivna oštećenja na unutrašnjim zidovima posuda . Ipak, na osnovu
arheoloških metoda funkcionalne analize ne možemo sa sigurnošću reći da li se
radi o nekoj vrsti alkoholnih pića ili kaša i mlečnih proizvoda .s

Položaj organskih ostataka na posudi, kontaminacija i uzorkovanje

Ostaci koji sadrže biomarkere se mogu očuvati na posudi u tri oblika:

1 . sadržaj posude očuvan in situ . To je najređi oblik očuvanja organskih ostataka .

2 . ostaci vidljivi na spoljnim i unutrašnjim površinama . U odeljku o akrecijama
bilo je reči o njihovom izgledu i distribuciji . Postoje i retki slučajevi kada vidljivi
ostaci na spoljnim površinama zapravo predstavljaju lipide koji su na spoljne
površine dospeli kroz zid posude, a zatim na spoljnom zidu sagoreli

3 . ostaci nevidljivi golim okom to je zato što se očuvani ostaci ne moraju

deponovati u zidovima samo kao posledica termičke obrade hrane (podsetimo:
akrecije predstavljaju trag kuvanja!); oni se deponuju u zidove posude kroz
obradu proizvoda biljnog i životnjiskog porekla, uz upotrebu toplote, ali i
mehaničkim putem, na primer utrljavanjem voska ili smole ili njihovim
skladištenjem .

Rezultati su pokazali da se koncentracija lipida najveća na gornjim delovima

posude i da proporcionalno opada ka dnu. Na kraju svakako treba imati u vidu i
kontaminaciju; ona može da se javi kao posledica hemijskih reakcija u
postdepozicionim uslovima, ali i neadekvatnog rukovanja keramičkim
fragmentima .

POSUDE SU SMRTNE: SEKUNDARNA UPOTREBA, ODBACIVANJE I NASTANAK

ASEMBLAŽA

Da bismo našli odgovor, potrebno je da razumemo prirodu keramičkog asemblaža

. Ukoliko ga definišemo kao sve primerke celih posuda i fragmenata grnčarije koji
su u međusobnoj kontekstualnoj ili vremenskoj vezi na jednom lokalitetu,
potrebno je da pokušamo da rekonstruišemo kako i u kom vremenskom rasponu
je on formiran . Keramički asemblaž nastaje kao posledica kulturnih formacionih
procesa, tj . kao posledica ljudske aktivnosti . Svaka keramička posuda, kao i ostale
klase pokretnih nalaza, prolazi kroz poseban „životni ciklus” od nabavke sirovine,
preko izrade i upotrebe do odbacivanja . Životni ciklus, međutim, može biti i
složeniji . Posuda se može popraviti i ponovno upotrebiti . Ukoliko njena primarna
upotreba više nije moguća, ona može biti u sekundarnoj upotrebi . Keramička
posuda se može i reciklirati – njeni fragmenti se koriste za neku drugu, sasvim
novu namenu . Najbolji primer za recikliranje grnčarije su tzv . glačalice, poznate
sa vinčanskih lokaliteta . Radi se o drškama većih posuda koje su recikliranjem
dobile novu funkciju: koriste se kao tegovi za mreže .

Upotrebni vek

Svaka keramička posuda je u upotrebi jedno određeno vreme . Taj „upotrebni

vek” posuda završava se odbacivanjem ili recikliranjem; ukoliko posude imaju
„život” ili „biografiju”, onda su one i „smrtne”, a utvrđivanje uzroka i stope
njihove „smrtnosti” ključno je u rasvetljavanju formacionih procesa i interpretaciji
asemblaža. Na osnovu etnoarheoloških istraživanja, dakle, utvrđeno je trajanje
zasebnih funkcionalnih klasa posuđa kod različitih zajednica . Veoma značajna
posledica takvih istraživanja je uvtrđivanje naoko sasvim jednostavne činjenice –
što je kraći upotrebni vek jedne klase posuđa, ta klasa će češće (tj . u većoj
količini) ulaziti u arheološki zapis

Na toj osnovi kasnijim istraživanjima dopunjeni su i razrađeni principi

dugovečnosti grnčarije

1 . Čvrstoća posuda .

2 . Učestalost upotrebe jedan je od najznačajnijih faktora koji utiču na

dugovečnost grnčarije .

3 . Način upotrebe je princip koji se pre svega odnosi na to da li je posuda statična

ili u pokretu . Posude kojima se često rukuje i koje se često pomeraju, češće se i
lome, pa imaju relativno kratak upotrebni vek Posude za skladištenje, s druge
strane, iako mogu da se koriste svakodnevno, obično u domaćinstvu imaju fiksiran
položaj, bilo da su delimično ukopane u pod ili pričvršćene na neki drugi način .
Njihov statičan položaj, tj . način upotrebe koji ne podrazumeva njihovo
pomeranje ili premeštanje obezbeđuje im znatno duži upotrebni vek i niže stope
lomljenja i zamene .

4 . Prisustvo domaćih životinja i dece .

5 . Istrošenost posuda upotrebom . Ukoliko je posuda izložena agresivnom
delovanju hemijskih ili abrazivnih procesa, njeni zidovi će se oštetiti i stanjiti i, na
kraju, polomiti .

6 . Vrednost . Ovde se ne misli na materijalnu vrednost u smislu cene, već na:

a . ekonomsku ili tehnološku – potrebno je dugo vremena da se posuda izradi,

sirovine od kojih se izrađuje nisu lako dostupne ili ima mnogo škarta pri pečenju;

b . socijalnu – koristi se u posebnim prilikama i utiče na status vlasnika;

c . funkcionalnu Princip „što je posuda veća, to duže traje” (sasvim je lako

objašnjiv, jer se velike posude, posebno ako su napunjene, ne pomeraju često, pa
je rizik od lomljenja mnogo manji . U skladu s tim, utvrđeno je i postojanje
negativne korelacije između veličine i prenosivosti; kako se prenosivost povećava,
veličina se smanjuje, a opasnost od lomljenja raste

Stope lomljenja i zamene

Stope lomljenja i odbacivanja, kao i učestalost upotrebe mogu da ukažu i na

funkciju određenih klasa keramičkih posuda .

Popravke posuda

ukoliko se radi o dva fragmenta koji se spajaju, te perforacije nalaze se jedna

naspram druge; to ukazuje na popravku posuda, a perforacije su služile da se kroz
njih nekakvom uzicom ili niti dva polomljena fragmenta povežu . Neretko su
hemijske analize pokazale da je na prelomima takvih primeraka bio prisutan
bitumen .Najšire gledano, popravke se mogu podeliti u 4 velike grupe, upotreba
metalnih „spajalica”, upotreba gipsa i upotreba fragmenata sa drugih posuda .,
smola ili vosak, koji su služili da se dva fragmenta međusobno spoje .

Sekundarna upotreba, ponovna upotreba i recikliranje Ponovna upotreba

predstavlja širok pojam i odnosi se na promenu korisnika ili namene predmeta
(Schiffer 1987: 28) ili upotrebu nekog predmeta u sekundarnom kontekstu, kada
više ne može da služi svojoj originalnoj funkciji sekundarna upotreba predstavlja
upotrebu celih ili delimično oštećenih posuda za neku novu namenu, drugačiju od
one prvobitne; ponovna upotreba manifestuje se blagim korigovanjem
originalnog oblika posude, čime ona dobija sasvim novu funkciju; recikliranje je
upotreba fragmenata u različitim aktivnostima, kada oni više ne predstavljaju
posude, već postaju sirovine ili alatke .

Ponovna upotreba, koja podrazumeva blago korigovanje oblika cele ili skoro cele
posude, potvrđena je doterivanjem delova posuda tako da mogu da se koriste kao
poklopci . Fragmenti polomljenih posuda mogu se koristiti na čitav niz različitih
načina, koji se ipak mogu podeliti na dve velike grupe . Fragmenti mogu biti
korišćeni kao građevinski materijal ili za razne vrste poslova u održavanju
domaćinstva i imanja