УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У

НОВОМ САДУ

Игор Грбић АУ85/2018

Иван Ђорђевић АУ37/2018
Милица Симовски АУ23/2018

(ЗЕМЉАНЕ КУЋЕ У ВОЈВОДИНИ)

СЕМИНАРСКИ РАД
Из предмета
Градитељство и животна средина

Нови Сад, (2020)

Земљане куће у Војводини

1. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉАНИХ КУЋА

1.1 Историјат

О вишевековној употреби земље сведоче и бројни објекти који су о(п)стали до данас на свим
континентима: од Великог кинеског зида, преко првих солитера на свету у граду Шибаму у
Јемену, готово хиљаду година старе џамије у Ђенеу у Малију, перуанских Пирамида.
Процењује се да тренутно једна половина светског становништва (око три милијарде људи на
шест континената) живи или ради у објектима грађеним земљом.
Војвођанска кућа или традиционална кућа војвођанско-панонског типа карактеристичан је
тип куће, који се још крајем 18. века јавља у Војводини, као већ потпуно формиран, зрели
Архитектонски стил који карактеришу функционалност, рационално коришћење простора,
једноставна конструкција, сведени облик и умерена декорација. Настале су у процесу
планског обликовања насеља у Војводини. Чак и данас, у Војводини се могу пронаћи куће од
земље, у којима људи још увек живе, иако су грађене пре 60, 70, па и 100 година. Занимљива
је чињеница да трећина светске популације тренутно живи у кућама од земље.

1.2 Основне карактеристике

Основна карактеристика војвођанских кућа јесте да су парцеле на којима су куће изграђене

постављене дуж улица, формирајући на тај начин издужене правоугаоне основе дворишта,
управна на улицу. Слично дворишту обликован је и сам простор куће, који је такође у
облику издуженог правоугаоника, са ужом фасадом орјентисаном ка улици. Основна
функционална организација простора чинила је трем, кухињу и собу или више соба, у
зависности од типа куће. Земља која се копала за темељ, користила се касније за изградњу
зидова који лети хладе, а зими греју, управо због своје дебљине која може бити између 40цм
и 1 метра. Тако дебели зидови споро упијају топлоту, а исто тако споро је и отпуштају што
их чини добрим термичким регулатором

1.3 Материјали

1.3.1 Земља као грађевински материјал

Још од праисторије, најдостунији и најраспрострањенији материјал за градњу била је земља.

Када се земља користи као грађевински материјал често јој се дају разна имена. Стручно
названа иловачом, она је мешавина глине, талка (финих ситних честица песка), песка и не
ретко крупнијих фрагмената шљунка или камена.
Земља као грађевински материјал не изучава се нигде, ни у једној техничкој школи, ни на
једном факултету, што је изненађујуће, с обзиром на то да је, нарочито у Војводини, то био
готово једини расположиви материјал.
Земља се може користити у градњи на безброј начина. Може се користити као испуна док је
конструкција од неког другог, пожељно природног материјала, али исто тако може бити и
носећи, конструктивни материјал. Идеална је за комбиновање са другим природним или
рециклираним материјалима где се ти материјали међусобно надопуњују.

2  
Земљане куће у Војводини

Земља која се користи мора испуњавати одређене захтеве у погледу састава (песак, шљунак и
глина), а некада јој се могу додавати и стабилизатори. Традиционално су се као додатно
везиво користили креч или животињска крв, а данас се употребљава портланд цемент.
Захваљујући основној сировини, зидови од набијене земље имају одличан термички
потенцијал, дуготрајни су, веома јаки и способни да носе оптерећења. Земља као таква не
троши енергију за производњу, осим људске снаге. Има способност терморегулације околине
што је чини јако пријатним материјалом. Има висок акустични комфор, што такође објекте
грађене земљом чини угоднима за боравак. Отпорна је на пожар.
Наравно, за обраду земље важна је и њена намена. Уколико се користи за набој, користи се
углавном онаква каква је већ на располагању. За цигле од земље, ћерпић, додају се вода и
плева како би се добила постојана маса која ће се лепо осушити.

1.3.2 Остали материјали

Материјали од којих је зидана војвођанска кућа, поред земље, су: дрво, слама и трска.Били
су јефтини и на дохват руке. Традиционално се почињално са градњом после Ђурђевдана
јер, како кажу, земља тада има довољно влаге, али не и превише.

1.4 Технике градње

Традиционалне технике градње подразумевају да се куће граде од материјала којих има у

изобиљу. Листа употребних ствари које могу носити или изоловати кућу је невероватна: од
длака животиња, преко јаја или брашна, па све до крви. Уз мало маште и знања кућу чини
невероватан склоп материјала, и то успешно, стабилно и енергетски ефикасно. Оно што јесте
својствено традиционалним техникама је да су њихови мајстори врло добро познавали
локално тло и климу, и доступне материјале користили тако да њихов максимум уграде у
будућу структуру. Интересантно је и да се све технике градње земљом веома често називају
„набој“ иако је ова техника везана искључиво за Војводину и у другим деловима Србије се
није ни примењивала.
Према поделема постоји 12 основних традиционалних техника градње земљом са око 100
варијација, прилагођених клими и месту градње. Методе које се код нас најчешће користе за
градњу земљом су набој, ћерпич и плетер.

1.4.1 Техника набојом

Набој је углавном везан за Војводину. Прави се у дрвеним или металним оплатама у које се
земља насипа у слојевима и чврсто набија правећи монолитне, дебеле зидове. Велика
распрострањеност кућа од набоја у Војводини сасвим је разумљива пошто је овде земља
такорећи једини локални грађевински материјал, а при томе најјефитинији. Војводина је
богата иловачом, може се слободно рећи да је има свуда. Сваки градитељ налазио је потребан
материјал за грађење на свом имању, отварајући одмах поред куће мајдан „жуте“ или
„шарене“ земље како је народ назива – иловаче. За набој је најпогоднија земља која је
песковита и изражене гранулације, уз додатак мале количине воде. Зграде са зидовима од
набијене иловаче треба отпочети са грађењем рано с пролећа, одмах по престанку мразева,
јер је за њихово извођење потребно дуже време. Треба их завршити до краја септембра, како
би се до зиме потпуно осушиле.

1.4.2 Техника ћерпићем

Ћерпич је заступљен на територији читаве Србије и представља цигле од непечене земље које
се суше на сунцу, а потом користе за зидање носећих зидова или само као испуна дрвеној
3  
Земљане куће у Војводини

конструкцији. Богате су глином, и често су израђене са додатком сламе. У почетку су биле

обликоване ручно а данас се израђују у форми класичних цигли, уз помоћ дрвених или
металних калупа. Поред класичних зидова, ћерпичем се могу зидати најразличитије форме,
од лукова, све до сводова и купола.

1.4.3 Техника плетером

Плетер чини мешавина земље богате глином, водом и сецканом сламом, која се наноси као
испуна у носећу скелетну структуру од дрвета. Плетер је техника типична за Срем у
Војводини, где се прво поставе дрвени стубови, потом се потконструкција исплете од леске
или багремца, а тек онда се облепљује блатним малтером.
Незаобилазна је и чатмара, кућа са дрвеном конструкцијом на коју се куцају летвице, а земља
ставља унутра.

1.4.4 Техника градње у односу на поднебље

У брдским крајевима Баната, Румуни су градили куће од камена и брвнаре олепљене блатом.
У јужном Банату грађене су куће којима је основ дрво, а затим су лепљене. Код ових кућа
преградни зид и оџак били су од печене цигле, у циљу одбране од ватре, али, с обзиром да је
цигла била скупа, од тога се често одустајало. Сви ови материјали су се користили још крајем
19. века, да би почетком 20. века престале да се граде брвнаре и набијаче
Оно што јесте својствено традиционалним техникама је да су њихови мајстори врло добро
познавали локално тло и климу, и доступне материјале користили тако да њихов максимум
уграде у будућу структуру

1.5 Предности и недостаци овакве градње

1.5.1 Предности земље као грађевинског материјала

У односу на остале грађевинске материјале иловача има многе предности и квалитете. То су:
1. Иловача брже и више апсорбује и избацује влажност од било ког другог грађевинског
материјала, што омогућава избалансирану влажност и саму микро-климу унутар овако
грађеног објекта.
2. Иловача складишти топлоту
Као и сви тешки материјали иловача складишти топлоту. Због тога, где год је потребно
складиштење сунчеве енергије добијене пасивним путем или очување унутрашње климе у
подручјима са великим температурним променама, иловача је најбоље решење за градњу
3. Иловача чува енергију и смањује загађеност околине
Припрема, транспорт и руковање иловачом на налазишту захтева само цца. 1% енергије
потребне за стварање, транспорт и руковање печеним циглама или армираним бетоном. Због
тога иловача готово да не изазива икакво загађење околине.

4. Иловача се увек може рециклирати

4  
Земљане куће у Војводини

Непечене цигле могу се рециклирати безброј пута током јако дугог периода. Стара, сува
иловача се опет може употребити након потапања у воду. Зато иловача никада не постаје
материјал који штети околини.
5. Иловача штеди материјал и смањује цене транспорта
Глинено земљиште се обично налази на самом градилишту, па се земљиште ископано за
темељ може употребити за земљану конструкцију. Употреба ископаног земљишта значи
битну уштеду у цени градње у односу на употребу других грађевинских материјала. Чак и са
превозом земљишта са неког другог места ископа, оваква градња јефтинија је од изградње
индустријским грађевинским материјалима.
6. Иловача апсорбује загаћиваче
Још увек није научно утврђено, али се сматра да земљани зидови помажу прочишћењу
загађеног унурашњег ваздуха. Чињеница је да земљани зидови могу апсорбовати загађиваче
растворене у води. Пример ове тврдње је једна фабрика у Берлину која употребом глиненог
земљишта отклања фосфате из 600м3 канализације. Фосфати се везују за минерале глине и
тако избацују из канализације. Предност овакве технологије пречишћавања је у томе што се
не користе никакве стране супстанце које би остале у води, већ се фосфати претварају у
калцијум-фосфат и као такви користе за ђубрење земљишта

1.5.2 Недостаци земље као грађевинског материјала

Иловача има свега три мане у односу на грађевинске материјале који су данас најчешће у
примени. То су:
1. Иловача није стандардизовани грађевински материјал.
У зависности од места ископа биће састављена од различитих типова и количине глине,
талка, песка и осталих честица. Због тога се њене карактеристике разликују од локације до
локације, те је и припрема одговарајуће мешавине (смеше) за градњу различита. Дакле, пре
почетка градње иловачом, градитељ мора знати њен тачан састав.
2. Смеше иловаче губе на запремини приликом сушења, односно смањују се
Због испаравања воде приликом сушења јављају се пукотине у зиду грађеном од земље (влага
је неопходна при израдњи не би ли активирала везујућу способност земље и омогућила
обликовање).
Влажност мешавине за справљање ћерпича и везива проузрокује скупљање при сушењу од 3-
12%, а код сувљих мешавина које се користе за набој и пресоване земљане блокове скупљање
је од 0,4 до 2%.
Скупљање се може свести на минимум смањењем запремине глине и воде и оптимизацијом
гранулације, као и употребом адитива.
3. Иловача није водоотпорна
Иловача се мора штитити од кише и мраза, посебно када је мокра, у фази изградње. Земљани
зидови се могу заштитити стрехом и олуцима, као и одговарајућим површинским премазом.

5  
Земљане куће у Војводини

2. ПРИМЕРИ ЗЕМЉАНИХ КУЋА У ВОЈВОДИНИ

2.1 Музеј на отвореном -породична кућа Савића у Нештину

Етно-музеј на отвореном налази се у недавно

обновљеном породичном дому Савића из
средине 18. века. Сама кућа је замишљена као
централни објекат Музеја на отвореном, који
нажалост није у функцији.
Покрајински завод за заштиту споменика
културе је откупио, а затим и вратио објекту
првобитни изглед. Циљ пројекта је да музеј
3. LITERATURA
уврсти у туристичку понуду овог
фрушкогорско-подунавског краја. Такође,
предвиђено је да се из суседних села пренесу
Слика 1. Породична кућа Савића
занимљиви етно-објекти, типични за ово
сремско поднебље. Кућа Савића има статус
споменика културе у категорији непокретних
добара од изузетног значаја.

У основи, кућа представља објекат

правоугаоне основе. Слободно је постављена
у простору, а ужом страном окренута према
улици. Због карактеристика терена, састоји се
од три нивоа – подрум, приземље и таван.
Зидови су у бондручној конструкцији, док је
испуна од плетера, а кров је двоводан,
прекривен трском.
Слика 2. Породична кућа Савића пре рестаурације
Кућа је троделна, са традиционалним
распоредом просторија: соба – кухиња – соба.
У кухињском делу је очувано отворено
огњиште.

Специфичност куће јесте гонг са

декорисаним дрвеним стубовима како на
дворишној, тако и на уличној фасади, као и
мали трем на предњем забату. Поред ове куће,
постављено је и неколико помоћних објеката

Слика 3. Породична кућа Савића после ретаурације

6  
Земљане куће у Војводини

2.2 Етно кућа у Огару

Кућа у Огару је најстарија сачувана кућа у

овом делу Срема. Представља богату сељачку
кућу са краја 18. века, а богатство породице
се огледало у употреби бибер црепа, тада
веома ретког материјала.
Зидови објекта су изграђени у бодручкој
конструкцији, са испуном од плетера, док су
зидови обложени лепом.

Традиционални троделни облик куће добио је

нову варијанту. На улазу у кућу се налази Слика 4. Кућа у Огару пре рестаурације
мали трем из којег се иде у све три
просторије (собе су остале са стране, док је
кухиња у средини). Основа куће није
уобичајено правоугаона, јер је спољашњи зид
кухиње померен у поље и добијен је део, у
Срему познат као кућер. У кухињи је задржан
отворени оџак, као и зидани штедњак.
У предњој соби, таваница је од трске,
олепљена и окречена, док је у друге две собе
видљива средишња греда, као и попречне
греде тавањаче са испуном од дрвета.
Слика 5. Кућа у Огару након рестаурације
Посебну вредност кући даје обрада уличног
забата. Због великог броја дрвећа у доњем
Срему, житељи овог краја градили су куће
богато декорисаних забата са
карактеристичним мотивима

Слика 6. Кућа у Огару- фасадн изглед и пресек Слика 7. Кућа у Огару- фасадни изглед и основа

7  
Земљане куће у Војводини

2.3 Етно парк у Купинову

Етно парк грађен је неколико векова, а од

1997. године заштићен је као споменик
културе од великог значаја.
Заштићени комплекс некада је представљао
језгро Купинова. Етно комплекс чини девет
окућница, међу којима се налази најстарија
окућница у селу из 18. века, док су остале
изграђене током 19. и 20. века по узору и на
месту старијих кућа.
Комплекс је замишљен као језгро етно-парка,
а садржај је допуњен са највреднијим
примерима народног градитељства из села и Слика 8- Кућа у Купинову-део етно парка
околине.
Најстарија кућа припадала је породици
Путник. Објекат је саниран у два наврата, али
је задржао првобитан облик, како са спољне,
тако и са унутрашње стране. Том приликом,
враћен је првобитни кровни покривач од
трске.
Објекат је позициониран тако да је чеоном
страном окренут ка улици, али је увучен 10
метара у двориште. Зидови су изграђени од
плетера, блата и окречени су, а сама Слика 9- Кућа у Купинову-део етно парка
грађевина је саграђена на соклу од опеке.
Гонак се протеже дужином целе куће, док га
карактеришу дрвени стубови и аркаде. Из
гонака се улази у средњу просторију, задњу и
предњу собу, као и кухињу. У кухињи се
налази простор за огњиште изнад ког је
отворени оџак. Подрум је постављен испод
задње собе. Сви прозори, сем оних који се
налазе на фасади окренутој ка улици су
једоставне грађе, док су улични прозори са
дрвеним шалукатрама.
Етно-комплекс у Купинову има потенцијал за
развој етно-туризма у општини Пећинци, те
се на овом месту организују бројна
дешавања. Слика 10- Кућа у Купинову-фасадни изглед и основа

8  
Земљане куће у Војводини

2.4 Српска православна црква светог Јована Претече (Намастир) у

Ботошу

Година изградње: није познат тачан датум,

сматра се да је изграђена између 1768. и 1770.
године (у време насељавања српских
граничара).
Црква светог Јована Претече – „Намастир“ у
Ботошу
До пре представља
једног века, споменик културекућа
стара народна од
великог значаја.
тршчара била је Посвећена је рођењу
најраспростренији типсветог
куће
Јована
по Претече
селима и налазиВојводине,
и салашима се на периферији
док је у
насеља.
градовима то била кућа периферије –
сељачких,
Сматра се паорских крајева, чије
да су придошли се
калуђери
становништво бавило обрадом земље.
направили цркву од буса, чији се трагови и
Названа је тако
данас могу наћипона свом осовном
олтарском обележју
зиду, као и на– Слика 11- Спољашност цркве након радова 2013.
тршчаном покривачу.
половини читаве дужине јужног зида. Најпре године
је кров
Да би био прекривен једна
се саградила шиндром,кућауместо
од набојакоје
је касније постављен
покривена трском није бибер
билоцреп.
потребно много
средстава,
У основи црква а живети у њојједнобродну
представља било је
економично, трајно и функционално.
правоугаону грађевину без кубета. Апсида Грађена је
је од материјала
несразмерно који једок
велика, био су ту, на дохват
певнички
руке : земље,
простори једватрске, сламе, крупне
наговештени. и ситне
На западној
плеве. На дрвету
фасади кров се док
је зачељан, штедело.
је изнадДрвоолтарасе
користило
заобљен. само толико колико је било
непоходно за кровну грађу и за столарију.
Масивни
Штедело се изидови,
приликом дебљине
изградње куће, чак јер 75су
центиметара
сви су подзидани
радови извођени путем опеком. Фасаде
мобе, једино су су
се
окречене, без декоративних елемената,
плаћали мајстори за кровну конструкцију. са пет Слика 12- Спољашност цркве пре радова 2013.
прозорских отвора и улазом на јужној страни. године
Одржавање
Олтар је грађенкућеујеполукругу,
такође изискивало мало
који је добијен
средстава. Зидове од набоја крпили
на тај начин што је ређано бусење заједно су самиса
укућани, најчешће
травом. Остали део жене приликом
манастира припреме
је од набоја.
кречења унутрашњих и спољних зидова.
Конзерваторско-реастаураторски
Тршчани кров “почеткао” би се радови сваких
започети су 2007.Тогодине
десетак година. и изводе
су чинили се у више
мајстори, који
фаза. били
нису Изводе се на
ни скупи, нитиоснову
их је билоизрађених
тешко
пројеката
пронаћи, изаподразлику
надзором одЗавода
данас,за када
заштиту је
споменикаобрнута.
ситуација културе Зрењанин. Урађено је
статичко и конструктивно санирање
Кућу са тршчаним кровом
грађевине, нов кров и кровни покривач најдуже су
задржала
(уместо пољопривредна
црепом, нов кров домаћинства која су
је покривен
се
шиндром), а 2012. године малтерисани под
бавила баштованством, јер је таван су Слика 13- Апсида цркве
тршчаним
унутрашњи кровом незаменљив
и спољашњи зидовисмештајни
блатним
простор за многе повртарске производе.
малтерима.
Последњих пет се налазило у улици
Краљевића Марка у Новом Саду које су
порушене 2018. године. Због немогућности
власника и града да их одржавају, а тако и
мајстора који би их рестаурирали, тршчаре су 2.5 Новосадске тршчаре
избрисане са листе културних добара и данас
на њиховом месту се налази стамбено- 9  
послови комплекс.
Земљане куће у Војводини

Слика 14- тршчара у улици Краљевића Марка

Црква светог Николе у Ечкој грађена је по
узору на брвнаре. Кров је двоводан, од
шиндре, док су зидови од черпића, са обе
стране облепљени блатом.
Црква у основи представља једнобродну
грађевину са петостраном апсидом и
певничким просторима који излазе из равни
бочних зидова.
Под хора и дрвени скелет барокног звоника
носи
Слика 15-хоризонтална дрвенаМарка
тршчара у улици Краљевића конструкција,
која се
налазила у изузетно
међутим лошем стању
није познато време изградње ове
конструкције - сматра се да је дело касније
реконструкције, као и забат изведен од опеке
над западним зидом.
Западна фасада одаје утисак барокне
грађевине скромних димензија, док су
преостале три фасаде задржале лик старе
грађевине и техника градње из тог периода.
Радове
Слика 16- на иконостасу
урушена водиоКраљевића
тршчара у улици је Теодор
Марка
Поповић 1786. Године. Теме су барокне и
својим иконографским решењима представља
значајну етапу у реконструисању промена
насталих у српском црквеном сликарству 18. 2.6 Српска православна црква
века. По типу припада високим олтарским светог Николе у Ечки
преградама друге половине 18. Века, а
стилски припада прелазу из традиционалног
у ново барокно сликарство. Поред тога, у
цркви се могу пронаћи и иконе са старог
иконостаса који је радио зограф Шербан
Поповић 1744. године, које су уједно и његов
најстарији датирани рад. Црква и иконостас
су стављени под заштиту Закона 1948.
Завод за заштиту споменика културе
Зрењанин је 2011. године израдио
Конзерваторско рестаураторски пројекат
обнове цркве.

Слика 17- јужна фасада цркве

10  

Слика
Слика18-
19-свод
северна
апсиде
фасада
црквецркве
Земљане куће у Војводини

3. ЛИТЕРАТУРА

3.1 Интернет извор

Podovi- https://www.podovi.org/zemljana-arhitektura-tradicionalne-tehnike-izgradnje-kuce-od-
zemlje/ (datum pristupa: 2020-05-12)
Centar za zemljanu arhitektur- https://zemljanarhitektura.com/?cat=61 (datum pristupa: 2020-05-
12)
Opština Pećinci-http://www.pecinci.org/turizam/znamenitosti-i-destinacije/etno-kuce/etno-kuca-u-
ogaru.242.html (datum pristupa: 2020-05-12)
Agromedia- https://www.agromedia.rs/zivot-na-selu/price-sa-sela/povratak-tradiciji-vojvodjanske-
zemljane-kuce-koje-disu/ (datum pristupa: 2020-05-12)
Opština Pećinci- http://www.pecinci.org/turizam/znamenitosti-i-destinacije/etno-kuce/etno-kuca-u-
kupinovu.241.html (datum pristupa: 2020-05-12)
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin- http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-
dobra/naseljena-mesta-u-okviru-grada-zrenjanina/botos/srpska-pravoslavna-crkva-svetog-jovana-
pretece-namastir-u-botosu
(datum pristupa: 2020-05-12)
Srbiju volimo- https://srbijuvolimo.rs/moja-srbija/tradicija/item/4912-narodna-vojvođanska-kuća-
trščara.html (datum pristupa: 2020-05-12)
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin- http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-
dobra/naseljena-mesta-u-okviru-grada-zrenjanina/ecka/srpska-pravoslavna-crkva-svetog-nikole-u-
ecki
Zemlja kao građevinski materijal- http://permaculture.rs/wp content/uploads/2014/12/O-zelenoj-
arhitektura.pdf 30-33trana (datum pristupa: 2020-05-12)

3.2 Фотографије
Фотографије 1,2,3-https://sr.wikipedia.org/sr-el/Сеоска_кућа_у_Нештину
Фотографије 4,5,6,7-http://www.pecinci.org/turizam/znamenitosti-i-destinacije/etno-kuce/etno-
kuca-u-ogaru.242.html
Фотографије 8,9,10- http://www.pecinci.org/turizam/znamenitosti-i-destinacije/etno-kuce/etno-
kuca-u-kupinovu.241.html
Фотографије 11,12,13- http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/naseljena-mesta-u-
okviru-grada-zrenjanina/botos/srpska-pravoslavna-crkva-svetog-jovana-pretece-namastir-u-botosu
Фотографије 14,15,16- http://www.svevesti.com/a262347-srušila-se-jedna-od-četiri-preostale-
trščare
Фотографије 17,18,19 http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/naseljena-mesta-u-
okviru-grada-zrenjanina/ecka/srpska-pravoslavna-crkva-svetog-nikole-u-ecki

11