Model zelene kuće – kuće od

drvenih materijala
Uvod
• Koncept održivog razvoja potiče još od 1960-ih,
odnosno energetske krize (krize fosilnih goriva) i
globalnog osvešćivanja o negativnom uticaju na
okolinu. Knjiga „Tiho proleće“ autora Rachel
Carson, objavljene 1962. godine, smatra se
začetkom razvoja ideje zelene izgradnje.
• Pokret zelene gradnje proizašao je iz želje i ideje
o većoj energetskoj efikasnosti i manjem uticaju
na okolinu.
• Najvažnije odlike „zelene gradnje“ su:
- manja potrošnja energije
- manja potrošnja vode
- manja emisija ugljen-dioksida
 Poreklo
• Izgradnju objekata od dasaka opisao je jos rimski
arhitekta Vitruvius Pollio u svom delu „De
Architectura“. On je opisao da su u Pontu ( danasnja
Rumunija) kuce gradjene od horizontalnih brvana
cije su praznine popunjavane blatom.
• Istorijski konstrukcija brvnara ima svoje korene u
Skandinaviji i Istocnoj Evropi. Iako njihovo poreklo
nije bas sigurno, prve brvnare su verovatno bile
podignute u Severnoj Evropi u bronzano doba- oko
3500. godine pre nove ere. Brvnare su u sirokoj
upotebi u Evropi, narocito u skandinavskim
zemljama. Švedski doseljenici i izgradili su prve
brvnare u Sjedinjenim Državama kada su dosli u
Delaware 1638. godine. Ostali kolonisti su sledili
njhov primer i brvnara je postala tipičan dom ovih
stanovnika.
 Način izgradnje
• Drvo kao gradjevinski materijal stvara
prijatno okruženje za stanovanje. Za
izgradnju kuća se uglavnom koriste trupci za
konstruktivno puno drvo i odredjenje ploce.
Proizvodi iz pilane se preradjuju u iverice, a
biomasa koja nije pogodna za proizvodnju
materijala koristi se za dobijanje energije u
nekim proizvodnim pogonima.
• Najvažniji principi za pouzdan kvalitet
drvenih konstrukcija su: toplotna zaštita,
zaštita od vlage, protivpožarna zaštita,
zaštita od buke...
 Prednosti
• Brvnare su čvrste, stabilne, veoma otporne i generalno
govoreći mogu trajati jako dugo.
• U poređenju sa hladnim običnim zidovima, drvo je veoma
toplo na dodir.
• Puno drvo je energetski veoma efikasno, zadržava
temperaturu i prijatan vazduh unutar brvnare tokom cele
godine.
• Ako je brvnara izgradjena od punih oblica i pravilno
uklopljena, ona će biti energetski veoma efikasna. To znači
da će se trošiti manje novca na grejanje, odnosno na
hlađenje tokom leta.
• Pored toga što su energetski veoma efikasne, drvo je jako
dobar zvučni izolator.
• Veličanstven izgled drveta, njegova struktura i boje.
Pristupačnost ovog materijala (laka nabavka).
• Upotreba drveta kao građevinskog i izolacionog materijala
značajno smanjuje emisiju gasova staklene bašte.
 Nedostaci
• Drvena kuća ima određene nedostatke, a glavni
se odnosi na svojstvo drveta i to, npr. biološka
nestabilnost - drvo je prirodni materijal i razlaže
se u normalnim uslovima. Zidovi brvnare moraju
se zaštiti od propadanja, oštećenja gljivicama,
insekata.
• Za zaštitu drveta koristi se impregnacija zidova
antisepticima. Potrebno je stalno pratiti stanje
zidova i zaštititi ih od vlage i zapaljivost drveta,
koje stvara stalnu opasnost od požara. Svakako,
pažljivo pridržavanje protivpožarnih propisa će
smanjiti ovu manu.
Zanimljivosti
• Postoje mnoge priče da su kuće od drveta preživele najveće prirodne
nepogode od majke prirode. Ovakve kuće su preživele i veliki uragan
2005, Katrina i Rita. Zato u Japanu i na zapadu gde su česti zemljotresi
ovakav način gradnje nalazi učestaliju primenu. Takođe, postoje još uvek
dobro držeće drvene kuće u Evropi koje imaju i preko 800 godina.
• Od svih materijala samo drvo vezuje ugljen-dioksid i pomaže u
održavanju standarda i tehnološkog razvoja sa minimalnim uticajem na
životnu sredinu i ljude. Zbog toga, značaj izgradnje drvenih objekata
danas je mnogo veći nego ikada ranije.
• Drvena kuća prosečne veličine, koja je opremljena sa drvenim
nameštajem u šezdesetogodišnjem životnom veku skladišti od 50 do 70
tona ugljen-dioksida (u zavisnosti od veličine). Ako bi u Evropi za 10%
povećali udeo novoizgrađenih drvenih kuća, za godinu dana bi se 25%
smanjila emisija ugljen-dioksida.
• Dobar primer izgradnje objekata od drveta daje Austrija, koja ima manje
drveta po glavi stanovnika, ali po njegovoj primeni u gradnji prednjači
nekoliko puta od Slovenije. Sedamnaestospratni stambeni objekat od
drveta je izgrađen u predgrađu Beča, a planirana je i gradnja četiri nova
objekta u Beču od kojih će najviši imati 24 sprata (projekt HoHo).
HVALA NA PAŽNJI!!!

Natalija Jovanović I2