GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITET U NIU 2012. / 2013.

Ekoloki materijali
Drvo i primena drveta u arhitekturi

Profesor: Dr Gordana Toplii uri Asistenti: N. Risti i D. Grdi

Studenti: Cvetkovi Milica RA-1510/09 Milica eki RA-1598/10 Kiti Olga RA-1610/10

Sadraj
1.0 Uvod.................................................................................................................... str.3. 1.1 Drvo kao graevinski materijal..................................................... ................. str.3. 1.2 Prednost drveta kao graevinskog materijala............................................... str.5. 1.2.1 Udobnost.............................................................................................. str.5. 1.2.2 Dugotrajnost......................................................................................... str.5. 1.2.3 Spoljni izgled........................................................................................ str.5. 1.2.4 Sigurnost.............................................................................................. str.5. 1.2.5 Ekologija............................................................................................... str.6. 1.2.6 Ekonominost............................................................... ........................ str.6. 2.0 Struktura drveta - graa...................................................................................... str.6. 2.1 Greke drveta.............................................................................. .................. str.7. 2.2 Hemijski sastav drveta................................................................................... str.7. 3.0 Osobine drveta.................................................................................................... str.8. 3.1 Fizike karakteristike drveta.......................................................................... str.8. 3.1.1 Vlanost drveta...................................................................... .............. str.8. 3.1.2 Masa drveta......................................................................................... str.8. 3.1.3 Utezanje i bubrenje.............................................................................. str.9. 3.1.4 Termoprovodljivost i termike karakteristike..................... ................... str.9. 3.2 Mehanike osobine drveta......................................................... ................... str.9. 3.2.1 Otpornost-vrstoa drveta.................................................................... str.9. 3.2.2 Elastinost drveta................................................................ ............... str.10. 3.2.3 ilavost............................................................................... ................ str.10. 3.2.4 Cepljivost............................................................................................ str.10. 3.3 Protivpoarna otpornost i zatita drveta........................................ .............. str.10. 4.0 Proizvodi od drveta............................................................................................ str.11. 4.1 Drvena graa.................................................................................. ............. str.12. 4.1.1 Rezana graa..................................................................................... str.12. 4.1.2 Proizvodi sa neizmenjenom strukturom drveta................................... str.12. 4.1.3 Proizvodi sa izmenjenom strukturom drveta....................................... str.13. 4.1.4 Graevinska galanterija...................................................... ................ str.14. 5.0 Osnovna podela konstruktivnih sistema drvenih zgrada................................... str.14. 5.1 Masivne....................................................................................................... str.14. 5.1.1 Brvnare............................................................................................... str.15. 5.1.2Prednosti brvnare................................................................................ str.17. 5.2 Bondrune................................................................................... ................ str.18. 5.3 Skeletne....................................................................................................... str.19. 5.4 Panelne........................................................................................................ str.19. 5.4.1 Montane kue u panelnom konstr. sistemu....................... ............... str.20. 5.4.2 Prednosti drvenih montanih kua......................................... ............. str.21. 5.5 Prostorne..................................................................................................... str.22. 6.0 Drvene fasade................................................................................................... str.22. 7.0 Zakljuak............................................................................................... ............ str.23. 8.0 Literatura........................................................................................................... str.23.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 2

1.0 Uvod
Drvo kao gradjevinski materijal primenjivano je od najstarijih vremena. Pored kamena, to je dugi niz godina bio osnovni materijal za graenje. I danas,i pored pogresa elika i betona u savremenoj arhitekturi, drvene konstrukcije imaju svoje mesto ako ne kao osnovni, ono kao neminovni, usputni, pomoni materijal za graenje ( skele, oplate i slino). Zadnjih decenija drvo dobija i ima sve veu primenu u izgradnji modernih stalnih objekata, a posebno arhitektonskih graevina, objekata sa svim elementima savremene arhitekture. Ova renesansa i prodor drvenih konstrukcija, iako sputavana mnogim nepovoljnostima, rezultat je poznavanja drveta kao materijal i primena lepljenih drvenih konstrukcija kvalitetnih spojnih sredstava. Mala zapreminska taina drveta drvo je 13 puta lake od elika i 4 puta lake od betona, a to nije bez znaaja i relativno velika vrstoa paralelno sa vlaknima, laka obrada i posebno to je ista nezavisna od vremenskih uslova, velike mogunosti oblikovanja kako poprenog preseka,tako i siluete konstrukcijskog elementa. Mala osetljivost materijala na temperaturne promene, mogunosti montae i dislociranja konstrukcije postavjaju drvo kao materijal za gradjenje u ravopravne odnose sa drugim materijalima koji se koriste u gradjevinarstvu. Meutim drvo ima i svoje nedosatatke i mane. One se manifestuju u: kvalitetom uslovljenim bioloim faktorima (rastom drveta) ,moguim grekama u drvetu truljenje,podlonost uticaju gljiva i insekata, zavisnost mehanikih osobina od % vlanosti, zapaljivosti drveta i rad drveta na vazduhu- skupljanje i bubranje. Istorija upotrebe drveta: Drvo je najstariji graevinski materijal iz prostog razloga to je pomou njega mogue napraviti jednostavne graevine sa vrlo malo alata ili ak bez njega. Drvo je oduvek bilo izuzetno cenjen materijal. Prua velike mogunosti za primenu ali, istovremeno, zahteva vetinu prepoznavanja osobina, odgovarajuu pripremu, strunu obradu i zatitu. Stoga su ljudi, kada su poeli da se ba ve gradnjom, prvo su upotrebili drvo za pravljenje jednostavnih koliba ili konstrukcije atora. Razvojem ljudskog drutva i unapreenjem alatki, drvo je poelo da se koristi za sloenije konstrukcije, a i danas je nezamenljiv graevinski materijal. 1.1 Drvo kao graevinski materijal Drvo se moe koristiti delimino ili potpuno obraeno. Delimino obraeno je pogodno samo za privremene graevine, jer se razne tetoine mogu naseliti u drvene delove graevineukoliko da njih nije odstranjena kora. Prue se u narodu dosta koristilo za pravljenje proa (ograda). Obraeno drvo u obliku greda, talpi, dasaka, stubova ili oblica koristi se za izradu trajnih konstrukcija. U graevinarstvu se drvo moe koristiti za delove zgrade: ta temelje (kod sojenica ili za drvene ipove), za zidove (kod brvnara), za stubove, grede itd. Kao krovni pokriva koristi se u vidu indre.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 3

Uee drveta u gradnji stambenih i poslovnih objekata, u gradnji industrijskih objekata, velikih skladita i dvorana sve je vei iz dana u dan. U trinom takmienju sa opekom, betonom, elikom ili lakim metalima drvo se nudi kao isplativa alternati va.U graevinskim konstrukcijama drvo se deli na dve klase: tvrdo i meko drvo. U prvu klasu spadaju liari: hrast, bukva, cer, granica itd, a u drugu uglavnom etinari: jela, smra, ari, bor, ali i topola. Meko drvo je manje nosivosti, ali je i lake za obradu i prevoz od tvrdog drveta, te se zbog toga ee koristi.Pored izrazite funkcionalnosti i estetska je strana drveta izrazito iskoristiva i prihvatljiva. Taj oseaj zadovljstva kojim zrae drvene konstrukcije u svakom se sluaju odraava i na celi objekat. Mnotvo drvenih proizvoda, koji se proizvode za graevinarstvo obuhvata: o o o o oplatu za beton, prozore, vrata i parket, kao i proizvode za: o industriju hala i drvenih kua, o industriju lepila za drvo, o industriju prerade ivera i ostale industrijske prozvode za graevinarstvo kao to su: o o o o o vrstar za graevinastvo i prozore, zimske bate, stepenice, zidne i plafonske elemente, balkone itd.

Obrt proizvodnje itavog graevinskog sektora (ukljuujui zanatstvo) iznosi oko 1,51 milijardi Evra. Najvei sektor ini proizvodnja prozora. Zatim su znaajno doprineli proizvodnja kua, lepljeno drvo, proizvodnja vrata i parketa. Otprilike tri etvrtine proizvoda izvoze se u zemlje lanice Evropske zajednice, pre svega u Nemaku. Pored funkcionalnosti i estetike bitni argumenti za drvo kao materijal za gradnju jeste njegova odrivost i bioloka vrednost: o klima u prostoriji, o zraenje i o isparenja iz materijala
Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 4

su sve bitniji faktori Iz tog razloga se ovaj tradicionalni graevinski materijal sve vie koristi i u gradovima, npr. za unturanje oblaganje zgrada i za enterijer. 1.2 Prednost drveta kao graevinskog materijala Razlozi zato drvene kue dobijaju sve veu popularnost lei u tome to ni jedna cigla, ni jedan blok ne moe da se uporedi sa nizom korisnih osobina drveta. 1.2.1 Udobnost Drvo je veoma topao materijal. Masivno drvo ima velike toplotne kapacitete. To znai da ima velike akumulativne kapacitete. To njegovo svojstvo odrava ravnoteu izmedju spoljnjih temperaturnih promena tokom dana i zadrava unutranju temperaturu komfornom za ivljenje. Leti je temperatura prijatno hladna a zimi odrava toplotu. To znai manji troak za dodatnom klimatizacijom i grejanjem.Zidovi drvenih kua su nekoliko puta superiorniji svojim izolacijskim svojstvima u odnosu na ciglu iste debljine (npr. debljina zida od 50cm (dve cigle) na svojoj toplotnoj provodljivosti moe se porediti sa 100mm zida od drveta. Elektrostatine osobine drveta spreavaju statiki elektricitet i kolanje praine po prostorijama. To mnogo znai pre svega za ljude sklone alergijama koji ele zdrav dom i zdrav ivot.Samim tim to je drvo energetski efikasnije, prirodna izolacija od trupaca je takoe i dobar zvuni izolator tako da obezbedjuju bolji i prijatniji san. Shodno tome, u kuama napravljenim od drveta ima mnogo manje porodinih svaa, i boravak u njima je kao u banji. 1.2.2 Dugotrajnost Drvo je dugotrajan materijal. Najstarije drvene kue u svetu su stare preko 800 godina. Drvo je veoma jake i pune strukture u poredjenju sa njegovom t einom. Veina gradjevina od debala je ostala neoteena nakon zemljotresa. 1.2.3 Spoljni izgled Drvo je lep materijal. Njegovi prirodni oblici i boje prijaju oima. Mnogo poznati umetnici, kompozitori i pisci su stvorili svoja najvea dela ivei u kuama od drveta. Prirodno okruenje podstie kreativnost. 1.2.4 Sigurnost Puno drvo je otporan materijal i sporije sagoreva nego betonski stubovi ili eline grede. To se deava zbog 15% vode koja sainjava drvo i koja isparava pre nego to se drvo potpuno zapali. tavie, gorue drvo stvara polugljenisan omota koji titi sr.
Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 5

1.2.5 Ekologija Drvo je obnovljivi resurs i zalae se za globalno ouvanje ovekove sredine. U procesu rasta, drvo upija ugljen-dioksid i globalno zagrevanje usporava za 50%.Materijali od kojih se prave originalne drvene kue mogu se reciklirati nakon vie decenija. Izgradnja drvenih kua predstavlja in zatite ivotne sredine. Drvo je mnogo lake od drugih gradjevinskih materijala, pa je samim tim i njena obrada mnogo jednostavnija i laka. 1.2.6 Ekonominost Drvo nije skup materijal.Izgradnja drvenih kua je mnogo jeftinija od izgradnje zidanih objekata. ume kao proizvodjai drveta koriste za proizvodnju samo solarnu energiju. Za odravanje, obaranje stabala i transport potrebno je minimum energije. U poredjenju sa proizvodnjom kubnog metra elika, za proizvodju kubnog metra drveta potrebno je 320 puta manje energije. Takodje, u procesu obrade i proizvodnje drvo zahteva daleko manje utroka energije nego ostali gradjevinski materijali.

2.0 Struktura drveta - graa

Zbog naina rasta i nastajanja drveta, drvo je po svojoj unutranjoj gradji slino nizu tankih i upljih cilindara koji su nataknuti jedan na drugi, prirodno uvek iri na ui. Na poprenom preseku drveta ti cilindri obrazuju koncentricne krugove oko sredita preseka, oko srca drveta. Svaki od ovih prstena nastaje jednogodin jim prirastom drveta I naziva se godina drveta. Na jednom poprenom preseku stable koje je pravilno raso razlikuje se: o o o sr, srce (jedrac) drveta, deo drveta oko anatomske ose stable, srevina, deo drveta gde se vec odigrao proces raenja, beljikovina (bijel), deo gde je process raenja drveta u toku. Tkivo drveta, prema funkciji koju obavlja, javlja se u dva osnovna oblika, kao: o sudovi provodno tkivo, sastavljeno od elija tankih zidova i velikih upljina, koje se pruaju celom duimom stable. Njihova uloga je da provoenjem vode i sokova ishranjuju dvro i o ovlakanaca mehaniko tkivo, to su elije debljih zidova i manjih upljina, kroz koje skoro da ne prolaze sokovi i voda. Grau drveta ine materije na bazi celuloze i lignina. U sokovima i vodi koji natapaju upljine sudova nalazi se smola, skrob, tannin itd. Da bi se dobila jasna slika o strukturi stabla drveta, vre se preseci u stablu. Ovi preseci su upravni jedan na drugi i ima ih ukupno tri:
Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 6

o presek koji se izvodi normalno na osu stabla zove se eoni presek, o presek izveden na osu i jedan od prenika stabla zove se radijalni presek, o presek izveden paralelno sa osom stabla zove se tangencijalni presek.

2.1 Greke drveta Za pravilno procenjivanje kvaliteta drveta, izmeu ostalog, neophodno je poznavatinjegove greke. Greke drveta mogu se razvrstati na: o o o o greke grae drveta, greke koje potiu od uzroka fizike prirode (vetar, hladnoa, vruina, ovek), greke boje i konzistencije drveta, greke koje potiu od insekata. 2.2 Hemijski sastav drveta Skoro sve vrste drveta klasifikuju se po svom elementarnom sastavu, pa se moe rei da proseno drvo sadri: 50% ugljenika; 6% vodonika; 43% kiseonika, a ostatak sainjavaju azot i mineralni sastojci. Sadraj pepela varira i zavisi od mesta raenja drveta.Kora drveta sadri vie pepela. Glavnu masu drveta sainjavaju jo: celuloza; smola; mast i vosak.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 7

3.0 Osobine drveta

Drvo je zahvalan material pre sveg zato to se moe viestruko koristiti, a ruenje graevina od drveta se svodi na njihovo rastavljanje. Nosivost drveta je velika, a savremena tehnologija omoguava pravljenje nekada nezamislivih drvenih nosaa od tzv. lepljenog lameliranog drveta - LLD, kod koga se tanke daske meusobno spajaju pomou posebnih lepila pod presom.Drvo je otporno na razne uticaje i, naizgled paradoksalno, drveni delovi konstrukcije otporniji su na vatru od elinih ekvivalenata. Slobodnonosei drveni nosa pod uticajem varte ogoreva na oko 2 cm od svog pravougaonog preseka, a onda prestaje da gori.Najnepovoljniji spoljni uticaj na drvo jevlaga, te je za drvene graevine zatita od vlage i vode najvaniji inilac u projektovanju, gradnji i korienju. Pod uticajem vlage drvo truli i gubi na vrstoi. 3.1 Fizike karakteristike graevinskog drveta su: o o o o vlanost drveta; masa drveta; utezanje i bubrenje i termo provodljivost i termike karakteristike. 3.1.1 Vlanost drveta Zavisno od veze vode za drvenu masu prisutna voda moe biti slobodna i vezana voda.slobodna ili kapilarna voda nalazi se u porama drveta i slobodno se kree du sudova drvene mase. Vezana voda je na dva naina prisutna u drvenoj masi: kao atheziona (natapa samo zidove sudova i vlakanaca) i konstituciona (hemijski je apsorbovana u zidovima elija drvene materije). Prisustvo vode u drvenoj masi je od inzvarednog znaaja za kvalitet graevinskog drveta, zbog velikog uticaja na mehanike karakteristike drveta i na njegove zapreminske promene. Stepen vlanosti drveta je veoma vaan faktor, jer utie na obradivost drveta, na sigurnost i otpornost lepljenih spojeva i veza i na stalnost geometrijskih veliina proizvoda od drveta. Vlanost drveta se izraava u procentima (%), a smanjenje stepena vlanosti moe se sprovesti prirodnim isuivanjem drveta ili prinudnim putem u suarama. 3.1.2 Masa drveta Na ukupnu masu drveta utie poroznost i prisutna voda u porama. Pore u nekim vrstama drveta mogu zauzimati i 3/4 zapremine uzorka (npr. drvo jela 74%, drvo hrast 55%). Za odreivanje standardnih vrednosti mase drveta propisama je vlanost drveta i pri 15-25% vlage.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 8

3.1.3 Utezanje i bubrenje Zapreminske promene, koje nastaju kao posledice promene vlanosti drveta, nazivaju se utezanje, kada se zapremina uzorka smanjuje, i bubrenje, kada se zapremina uzorka poveava. Utezanje ili skupljanje se uoava samo u sluaju kada se vlanost drveta prirodnim ili prinudnim putem ispod granice zasienosti vlakanaca. Usled nejednakog isuivanja i skupljanja u drvetu se javljaju prsline ili se ono vitoperi ili krivi.Bubrenje nastaje kao posledica poveanja vlanosti drveta do granice zasienosti vlakanaca. Pri bubrenju najvee zapreminske promene su u tangencijalnom pravcu. Posebna panja mora se posvetiti ugraivanju drvenih povrinskih obloga u vlanim sredinama, jer se usled poveanja zapremine u tangencijalnom pravcu zanaajno poveava i ukupna povrina obloge, to za posledicu ima izvijanje drvenih elemenata i njihovog ispadanja iz ravni obloge. 3.1.4 Termo provodljivost i termike karakteristike Drvo je lo provodnik toplote jer ima celijastu strukturu koja je ispunjena vazduhom. Najvea provodljivost je podunom pravcu i zavisi od stepena vlanosti. Lake vrste drveta sa manjom masom loiji su provodnici, pa se esto upotrebljavaju kao izolacioni materijali. irenje drveta pod uticajem toplote moe se zanemariti u graevinskoj praksi. Protivpoarna otpornost drveta, bez obzira na vrstu drveta, zavisi od vremena izlaganja uzorka drveta dejstvu visokih temperature.Brzina sagorevanja drveta po dubini, pri odreivanju raunske otpornosti drveta u poaru, iznosi: o za sve vrste drveta (osim hrasta) .. 0,6 mm/min o za hrast .......0,3 mm/min 3.2 Mehanike osobine drvetaod znaaja za obradu su: o o o o otpornost - vrstoa; elastinost; ilavost i cepljivost.

3.2.1 Otpornost - vrstoa drveta Pod ovim pojmom uopteno podrazumeva se vrstoa i otpor kojim se drvo suprotstavlja spoljnim silama prilikom razdvajanja njegovih delova. Otpornost i vrstoa drveta direktno zavise od vlage - vlano drvo manje je otporno od suvog.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 9

3.2.2 Elastinost drveta U vezi sa vrstoom je jo jedna karakteristika drveta, a to je elastinost. Pod elastinou se podrazumeva nastojanje drveta da svoj oblik, promenjen usled dejstva spoljnih sila, po prestanku tih sila vrati u prvobitno stanje. Sa ovim je u direktnoj vezi savitljivost drveta. 3.2.3 ilavost Jo jedna osobina drveta koja se ogleda u otporu drveta protiv naprezanja prouzrokovanih vazduhom.Tvrdoa je sila otpora koju ispoljava drvo prilikom prodiranja drugog tela u njega. Tvrdoa je takoe u vezi sa vlanou - suvo drvo je znatno tvre od vlanog drveta. 3.2.4 Cepljivost Definie se kao otpornost drveta protiv cepanja, odnosno osobina da njegova graa prua odreeni otpor prodiranju nekog klinastog tela koje tei da rastavi drveno tkivo. Ovo je vrlo vana osobina bitna za obradivost drveta duborezom. Uvijeno raenje, vorovi, koreni grana smanjuju cepljivost drveta, dok pravilan rast, fina vlaknasta struktura i bogatstvo u srnim zracima poveavaju cepljivost. Vlanost drveta znaajno utie na cepljivost drveta. Najvei stepen cepljivosti ima ono drvo ija je vlanost oko 10%. Drvo je sirovina koja se obnavlja i pogodna je za vie namena i jedno od najvanijih resursa nae planete 3.3 Protivpoarna otpornost i protivpoarna zatita drveta Slobodno se moe rei da su u pojedinim sluajevima konstruktivni sistemi u drvetu neunitivi u poaru. Ova na prvi pogled apsurdna tvrdnja dobija svoj puni smisao ako se ponaanje ovog graevinskog materijala u poaru podrobnije sagleda. Protivpoarnu otpornost graevinskih konstrukcija karakteriu dva kriterijuma: zapaljivost materijala i njihovo ponaanje u poaru. Delovanje ekstremnih poarnih temperatura izazvanih sagorevanjem uskladitenog materijala u jednom industrijskom skladitu, sa tehnikog gledita, razara sve materijale. Meutim razlika u materijalima postoji samo u njihovom ponaanju u periodu koji prethodi pojavi kritinih razornih temperatura, pri temperaturama koje ne razaraju materijal. Tako, na primer, elik ve na temperaturi od 550C, koja je daleko nia od njegove take topljenja, znai pre potpunog razaranja agregatnog stanja, gubi sve svoje mehanike karakteristike i prestaje da bude graevinski materijal: modul elastinosti naglo pada, pojava velikih deformacija je oigledna i usled toga dolazi do uruavanja objekta iako elik nije zapaljiv materijal, a nije dolo ni do njegovog razaranja. Armirani beton, takodje nesagoriv materijal, pri povienoj temperaturi poinje da puca, da se kruni usled smanjenja vrstoe i da se jako deformie usled gubljenja moi noenja armature.
Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 10

Drvo u poaru gori. Meutim, drvo pri gorenju ne menja bitno svoje mehanike karakteristike i to je kvalitetna razlika u odnosu na beton i elik. Pri nastajanju kritinih poarnih temperatura, drvo je stabilan materijal i u tome je njegova prednost nad drugim graevinskim materijalima. Ovaj kvalitet drveta, kao graevinskog materijala, zasniva se na njegovoj osobini da je izvanredan termiki izolator. On se jo vie istie injenicom da se pri sagorevanju na povrini drveta stvara nagorela skrama koja samo poveava otpornost sprovoenju toplote. Izlaganje sredita drvenog elementa visokim temperaturama je usporeno, ako ne ak i spreeno, pa praktino masa unutar poprenog preseka drvenog tapa nije uopte poremeena. Pri temperaturi od 200C do 250C iz povrinskih slojeva drvenog elementa izdvajaju se lako zapaljivi gasovi, koji se usled delovanja spoljnih uticaja pale. Ako je temperatura spoljnog uticaja konstantna i ne poveava se, ugljenini sloj nagorelog drveta e stvoriti izolacionu skramu, koja e tititi dublje slojeve drveta od poviene temperature. Na taj nain prestaje izluivanje lako zapaljivih gasova iz drveta i plamen se gasi - drvo prestaje da gori. Pod ovakvim uslovima, pa ak i pri poveanoj temperaturi, drvo je neunitiv materijal, praktino nesagoriv. Pitanje je samo koliko je povrinski sloj drveta oteen. Ovoj injenici nikad nije pridavan poseban znaaj u prilici kada nagoreli panj mora da se oslobodi povrinskog ugljenisanog sloja kako se vatra na ognjitu ne bi ugasila. U ovom sluaju, u graevinarstvu, ova injenica ima svoj puni smisao. Ukoliko je spoljni uticaj takav da temperatura raste, a tom rastu pripomae i sagorevanje samih nosaa, napadnuti elemenat e izgoreti pri nastajanju kritine poarne temperature, kao i svaki drugi materijal. Za elemenat konstrukcije od drveta je znaajno da on ne gubi mo noenja trenutno, pri izbijanju poara, i da se konstrukcija ne uruava. Pretvaranje drveta u ugljenini sloj, ime se javlja redukcija dimenzija poprenog preseka konstruktivnog elementa, tee vrlo lagano: 0,3 do 0,5 mm/min. To znai da se pri velikim poarnim temperaturama, za vreme od jednog asa, drveni presek smanjio za najvie 3cm po obimu.

4.0 Proizvodi od drveta

Tenja ka racionalnoj potronji drveta donela je nekoliko razliitih naina/stepena prerade drveta: o obina drvena graa (tradicionalni oblik eksploatacije drveta) proizvod pokazuje sva svojstva prirodnog drveta, o materijali na bazi drveta dobijeni primenom razliitih industrijskih postupaka koji obezbeuju racionalniju potronju drvene grae furniri, lepljenice, panel ploe,....),

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 11

o sintetiki, sloeni materijali dobijeni tzv. dubokom preradom drveta postupci se svode na dobijanje razliitih oblika celuloze koji se dalje prerauju. 4.1 Drvena graa Dobija se mehanikom obradom drveta rezanjem, cepanjem, tesanjem, seenjem, ljutenjem Moe se podeliti prema: o duini grae: - kratka (do 4m) - duga (preko 4m) o nainu i postupku obrade: - obla (oblice) - rezana - cepana (indra) - tesana - posebnu grupu ine profilisani elementi od drveta brodski pod, parketne daice, lamperija,... 4.1.1 Rezana graa o o o o Podela prema debljini i odnosu strana poprenog preseka: listovi tanke daske 9-13mm daske 14-40mm talpe preko 40mm etvrtae: - letve maksimum 33/48mm - gredice vea dimenzija maksimum 10cm - grede - manja dimenzija elementa, vea od 10cm 4.1.2 Proizvodi sa neizmenjenom strukturom drveta 1. Furniri 2. Lepljenice/per ploe

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 12

3. Stolarske/panel ploe

4. Lepljeno lamelirano drvo

4.1.3 Proizvodi sa izmenjenom strukturom drveta Za ovu vrstu proizvoda od drveta moe se koristiti i razliiti otpadni drveni material. Princip: usitnjeni drveni materijal + vezivo/lepak 1. Laki betoni na bazi organskih agregata (blindit, heraklit, tarolit,) 2. Ploe iverice

3. Ploe vlaknatice lesonit

4. Medijapan ploe

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 13

4.1.4 Graevinska galanterija U graevinsku glanteriju ubrajaju se elementi od drveta malih poprenih preseka koji se dobijaju seenjem, rendisanjem i frezovanjem (glodanjem) drvene grae. o Brodarski pod: Obradom - rendisanjem i frezovanjem (da bi se dobili pero i ljeb) jelovih ili borovih dasaka. Debljina 16-26 mm, irina 6-16 cm o Parket: Od tvrdog drveta (hrast, bagrem, bukva). - Obian parket: Daice duine 190-550 mm, irine 26-105 mm i debljine 1822,5 mm. Gornja strana rendisana, bone i eone strane sa perom i ljebovima. - Mozaik-parket: Ploe-lamele duine 100-125 mm, irine 20-25 mm i debljine 6-9 mm, koje se slau u polja, a ova u vee elemente - mozaik-ploe

5.0 Osnovna podela konstruktivnih sistema drvenih zgrada

Sve drvene zgrade mogu se svrstati prema svom konstruktivnom sklopu i obliku drvene grae na: o masivne, o bondrune, o skeletne, o panelne, o prostorne. 5.1 Masivne Zidovi su od pune drvene grae koji sav teret od krova i tavanice prenose svojom celom duinom ravnomerno na temelje. U zavisnosti od oblika drvene grae kojim se formiraju zidovi razlikujemo: o brvnare i o talpare. Poduni i popreni masivni zidovi brvnara i talpara u potpunosti obezbeuju prijem i prenos svih vertikalnih i horizontalnih optereenja. Tavanjae meuspratne, odnosno potkrovne, konstrukcije, slobodno su rasporeene po kraim rasponima preko masivne drvene konstrukcije sa kojom su povezane starijim vrstama spona: klinci, pijavice, ekseri... Krovne konstrukcije koje su se najee primenjivale kod masivnih drvenih zgrada su prave stolice sa slemenjaama i ronjaama kod blaih nagiba i prosti krovovi i krovovi sa raspinjaama kod strmijih nagiba. Strehe su uvek preputene kako bi zidovi bili to bolje zatieni od eventualnog vlaenja. Iz istog razloga temeljni (podrumski) zidovi su za 30 -50 cm izdignuti iznad okolnog terena. Drveni zid je hidroizolacijom odvojen od temeljnog, ali je jednovremeno sa njime kotvama konstruktivno povezan.
Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 14

5.1.1 Brvnare Drvene montane kue su objekti suve gradnje, mogu se montrirati u svim vremenskim uslovima. Rade se od kvalitetno drveta, lepe su, jednostavne te su najzdravije kada su zidani objekti u pitanju. Brvnare mogu biti veliine od par desetina pa do par stotna kvadrata, sve u zavisnosti od elja i zahtjeva investitora. Od dolaska materijala na gradilite do zavrsetka montaze treba 7-15 dana, a uz dobru organizaciju isto toliko treba i majstorima za zavrne radove: elektroinstalcije, vodovod, keramiku, montau sanitarija... Ovo omoguava da se vlasnik useli u novi dom u jednom kalendarskom mesecu, to je kod klasine gradnje nezamislivo. Preko 90% materijala koji ulaze u sastav nasih kua su prirodni drvo , kamen, crep. Zahvaljujui tome ispunjavaju najstroije ekoloke zahteve. Brvnare su antialergijske kue, drvo kao material ne stvara statiki elektricitet pa su samim tim prostori bez praine, pauine, vlage i drugih mikroorganizama tetnih po ljudsko zdravlje. Drvene kue su niskoenergetske i imaju odlina termika svojstva. Na primer zid od suene smreke debljine 7cm ima identinu termoprovodljivost kao zid od pune opeke debljine 25cm, ili kao zid od betona debljine 45cm. U ovakvim kuama se greje sa vrlo malom koliinom energije. Brvnare mogu da se igrauju od jele, smre i bora prve klase to im daje poseban izgled.Drvena graa se moe obraivati runo i mainski. Kue od runo uraenih drvenih oblica se grade direktno od poseenih stabala, koja se seku motornim testerama i runim alatom. Prenici oblica su razliiti, od 20 do 40cm. Svaka tako pripremljena oblica se paljivo i struno urezuje i odmah uklapa na predvieno mesto. Brvnare mogu biti kompletirane u procesu proizvodnje u kojem se sklapa kompletna kua, vri obeleavanje, rasklapanje i transport zavrne montae. Brvnare se mogu praviti i od mainski lamelirano pravljenih punih oblica, iji je prenik najee 19 20cm.
Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 15

Mainski obradjene drvene kue su puno kvalitetnije i pristupanije od runo obraenih brvnara, mnogo je bra izgradnja, kvalitetnija, jeftinija i pre svega preciznija na spojevima tako da nema zazora.Postoje i brvnare od poluoblica i dasaka ali su one neuporedivo losije od punih oblica kako po izgledu tako i po toplotnoj izolaciji i materijalu koji nije 100 % prirodan tako da zidovi nemogu da diu. Sam boravak u takvim brvnarama od poluoblica i dasaka je neuporedivo losiji. Drvene kue izraene od punih oblica imaju epitet najlepih brvnara, obezbeuju udobnost, toplotu, jedinstvenost i sam boravak u njima je kao u banji. Dananje drvene kue (brvnare) mogu biti velike i prelepe kao danasnje tradicionalne luksuzne kue, ali one poseduju neto to danasnje tradicionalne kue nemaju a to su balvani. Drvene kue imaju mnogo vie benefita u odnosu na obine kue. Pre svega, izgradnja drvene kue se odlikuje relativno niskim cenama u odnosu na izgradnju tradicionalnih kua. Izgradnja drvenih kua ne podleu sezonski uslovima, dok se tradicionalne kue od cigli zimi ne mogu graditi. U dananja vremena i nainu ivljenja ljudi su se udaljili od prirode, ne seamo se kakav oseaj daje trava pod nogama i sunce koje obasjava nam stvara neugodan oseaj, jer nismo navikli, upravo ovakav tip gradnje nas ponovo vraa u dodir sa prirodom, i stvara bolji ivot u zdravijem ambijentu. Prilikom izgradnje tradicionalnih zidanih kua uglavnom smo hermetiki zatvoreni, takve kue nemaju dovoljnu izmenu vazduha, nisu dobro provetrene i ne obezbeuju dovoljno istog vazduha. Zato u zidanim objektima imamo potrebu za dodatnom ventilacijom, kupujemo skupe ventilacione ureaje ili u manjim objektima provetravamo pomou prozora -vrata ime zimi hladimo prostorije, a leti grejemo. Naime, kod brvnara uvek ima dovoljno sveeg vazduha i ona obezbedjuje prirodnu ventilaciju kroz drvene zidove. Dakle u brvnarama nema potrebe za dodatnom ventilacijom, niti potreba za otvaranjem vrata ili prozora radi provetravanja. Brvnare imaju odlina izolacijska svojstva, a temperatura unutar drvene kue ostae 24 sata nepromenjena iako se ne vri nikakvo dodatno zagrevanje. Pored neopisive pridone lepote i oseaja boravka u njima, ovakav tip kua ima veu vrednost nego zidane kue, i mogu se preprodavati po mnogo veoj ceni, upravo zbog prirodnih materijala koji se sve vie primenjuju na zapadu i pridaje im se vea vrednost. Zbog lakoe gradjenja, dizajn se moe lako prilagoditi eljama kupaca, brvnara je veoma atraktivnog izgleda, zato se kae za ove kue da izgledaju kao Drvene kue iz bajki . Mnogi kupci se opredeljuju za brvnare upravo zbog njihovog atraktivnog izgleda, a i sam boravak u njima je kao u banji.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 16

5.1.2 Prednosti brvnara (drvene kue) u odnosu na obine kue o One su uglavnom napravljene po veim standardima i potpuno od prirodnih materijala. Zbog toga vrednost ovih brvnara je mnogo vea u odnosu na tradicionalne kue. o Brvnare su vrste, stabilne, veoma otporne i generalno govorei mogu trajati jako dugo. Postoje mnoge prie da su ovakve kue preivele najvee prirodne ne pogode od majke prirode. Ovakve kue su preivele i veliki uragan 2005, Katrina i Rita. Ovo ne zvui iznenadjujue. Za razliku od tradicionalnih zidova koji su vrsti i neelastini, drvo je veoma fleksibilno i od punog materijala, pa su otpornije na prirodne nepogode od obinih kua. Zato u Japanu i na zapadu gde su esti zemljotresi ovakav nain gradnje nalazi uestaliju primenu. Postoje jo uvek dobro dree drvene kue u Evropi koje imaju i preko 800 godina. o Prie da su brvnare tople i prijatne nije izmiljena. U poreenju sa hladnim obinim zidovima, drvo je veoma toplo na dodir. Trupci takodje imaju svoju toplotnu masu i od gustog su materijala. Puno drvo je energetski veoma efikasno, zadrava temperaturu i prijatan vazduh unutar brvnare tokom cele godine. Stablo ima jedinstvenu sposobnost da odrava konstantnu vlanost vazduha u prostoriji na nivou pd 45 -55%, to je optimalna za ljudsko telo. Kada je vea vlanost uvazduhu, drveni zidovi upijaju suvinu vlagu, time se postie idealna prirodna kontrola klime. o Ako je brvnara izgradjena od punih oblica i pravilno uklopljena, ona e biti energetski veoma efikasna. To znai da e se troiti manje novca na grejanju, odnosno na hlaenje tokom leta. Ovakve izgraene kue su 20 -30 % toplotno efikasnije od tradicionalnih kua. U toplim drvenim zidovima ne dolazi do kondenzacije i shodno tome ne razvijaju se gljivice i bu, a oba se stvaraju kod hladnih kamenih zidova. Po izolaciji drvo od 50 mm zamenjuje zid-blok od 200 mm tako da su brvnare veoma tople zimi a leti hladne.

o Pored toga to su energetski veoma efikasne, drvo je jako dobar zvuni izolator. Zidovi od stabala su veoma gusti i odbijaju spoljanje zvukove i daju potpun mir i tiinu. Drvo je jedinstven graevinski materijal jer ima veliku sposobnost da apsorbuje toksine i tetne materije a naroito dim od cigarete.
Drvo i primena drveta u arhitekturi str. 17

o Velianstven izgled drveta, njegova struktura i boje o Pristupanost ovog materijala (laka nabavka) o Visoke stope fizikih i termikih svojstava drveta o Nia cena materijala (trupci, gradja) znatno utie na ukupne trokove izgradnje o Nia cena unutranje dekoracije prostora. Nema dodatnih trokova na zidove, kreenje , znatnija uteda o Materijal koji koristimo je 100% prirodan. Zato se kae kod ovakvih kua, zidovi kao da Diu zimi kue su tople i prijatno su svee u leto. U ovakvih prostorima nema potrebe za instalacijom klima ureaja, vlanost u njima je optimalna. o Izgradnja drvenih kua omoguava lake realizacije sloenijih projekata Sama izgradnja drvene kue traje krae i jeftinija je od klasine (cigla -beton kue). Naime nakon zavretka obine kue od cigle potrebno je neko vreme da se voda koja je koriena prilikom izgradnje osui iz zidova, pa za to vreme nije pogodna za stanovanje. Drvene kue spadaju u takozvanu suvu gradnju, pa je nakon izgradnje iste mogue odmah stanovati u njima. Zakljuak je da drvene kue bez ikakvog problema moemo graditi zimi i tokom iste zime useliti se u nju, u zdrav i prirodan ambijent, uz znatnu utedu novca za grejanje i hlaenje prostorija. Uopteno govorei, drvene kue su veoma zdrave i prijatne, bilo za ivot u njima ili da slue kao vikendice, one e pruiti familijarnu toplinu i udobnost u godinama koje dolaze. 5.2 Bondrune Umesto masivnog drvenog zida, daleko ekonominije reenje je zid na bondru k, sastavljen iz dva razliita dela, raztiita i po dimenziji i po materijalu: konstruktivnog, koji prima sva vertikalna i horizontalna optereenja i ispune koja ima samo funkciju pregraivanja. Konstruktivni deo ine niz vertikalnih drvenih stubaca na rel ativno malim meusobnim rastojanjima, (tako osim naziva "zid na bondruk" postoji i naziv: "skeletni zid"), povezanim u donjem i gornjem delu horizontalnim elementima: temeljaa ili prag dole i poklapaa- gore. Zajedno sa sekundarnim horizontalnim elementima: preagama, odnosno nadvratnicima, nadprozornicima, podprozornicima i, u pojedinim poljima, kosim elementima - kosnicima, ine konstruktivni sklop koji je u stanju da primi i prenese sva vertikalna (od krova i tavanlca) i horizontalna (vetar) opterecenja. U odnosu na dimenzije, oblik i razmetaj drvenih elemenata razlikujemo nekoliko tipova bondrunih zgrada: o klasini bondruk, o unapreeni bondruk, o rebrasti bondruk.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 18

5.3 Skeletne Konstruktivni sklop drvenih skeletnih zgrada ine (slino kao i kod elicnog skeleta): o rebra-tavanjae meuspratne konstrukcije, o grede-podvlake, o stubovi i o konstruktivni elementi za prijem horizontalnih sila. Osnovni rasponi su: o raspon podvlake: ly = 4 6.0 m; hpod= 17 20 cm o raspon rebara lx = 4 5 m; hreb.= 25 30 cm o rastojanje rebara = 0.6 1.5 m o odnos visine i irine h/b = 1:2 ili 1:3 Specifino svojim oblikovnim i mehanikim svojstvima formira se raster stubova sa uobiajenim ramacima od 3,0 do 6,0 (neto manjm nego u sluaju armirano betonskog ili elinog skeleta). Zavisno od meusobnog sklopa dva osnovna konstruktivna elementa -podvlake i stubova i pruanje konstrukcije (podvlake) u jednom ili dva pravca-uobiajena je sledea podela drvenih skeletnih zgrada (slino kao kod elinog skeleta): o pruanje konstrukcije u jednom pravcu i o pruanje konstrukcije u dva pravca unakrsne konstrukcije. 5.4 Panelne Panelne drvene zgrade spadaju u kategoriju prefabrikovanih objekata- kod kojih je veina radova, izrada prefabrikovanih panela, izvrena u fabrikom pogonu, tako da je vreme izvrenja radova na licu mesta (farbanje, izrada podova idr.) svedeno na minimum. Naravno, kod ovih objekata, kao i kod svih drugih drvenih zgrada, temelji ili podrumski zidovi se moraju prethodno izvesti na licu mesta. Osnovni elementi panelnih zgrada su: o vertikalni (zidni) paneli, o horizontalni (tavanini) paneli i o elementi krovnih konstrukcija.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 19

DETALJ DRVENOG PANELA

1. drveni stub 2. letva za uvrenje 3. spoljna obloga 4. vazduni prostor 5. bitumenska folija 6. daana oplata 7. termika 8. vazduni prostor 9. unutranja obloga

5.4.1 Montane kue u panelnom konstruktivnom sistemu Montane kue su razvijeni tip stanovanja irom sveta. Poslednjih godina izuzetnu ekspanziju doivljavaju drvene montane kue zbog svojih naglaenih ekolokih karakteristika koje su u skladu sa odrivom nainom gradnje, jer predstavljaju resurs koji se moe nadoknaditi, ako se graa dobija iz uma koje se pravilno odravaju. Montane kue se prave od drvenih sendvi panela, ili kao kue od masivnih drvenih oblica, odnoso poluoblica kojim je mogue ostvariti energetsku efikasnost objekta. Zajednika im je vidljiva struktura drveta na fasadi i drveta u enterijeru, po emu se razlikuju od ostalih oblika ostalih kua. Drvene kue od panela se danas izvode konstruktivno u razliitim varijantima nosive konstrukcije : od drvenih skeletnih elemenata, visoko kvalitetnih lameliranih greda, do razliitih tipova noseih od drvenih panela, sa razvijenom tehnologijom meusobnog spajanja elemenata. Zajednika karakteristika drvenih montanih kua je da predstavljaju savremena konstruktivna reenja, znatno unapreena da omogue odgovarajuu izolaciju. Postizanje standarda nisko energetskih pasivnih kua, tj. prolaza toplote K kod svih spoljnih graevinskih elemenata je ispod 0.15 W/m2K, u izvedbi bez toplotnih mostova i sa viskokim stepenom nepropusnosti vazduha.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 20

o Elementi drvene montane kue se spajaju na gradilitu. o Fasadni elementi se sputaju pomou krana i montiranja su na licu mesta prema planu montae. 5.4.2 Prednosti drvenih montanih kua o Upotreba prirodnih nekodljivih materijala - za izolaciju se koriste odgovarajui prirodni materijali, kojima se moe ostvariti odlina toplotna i zvuna izolacija. o Optimalno iskoriavanje sirovine i prirodnih resursa - manje otpada zbog proizvodnje u fabrici i smanjenje trokova, jer se kompletniji elementi dovoze direktno na gradilite. o Kratak period izgranje - s obzirom da se svim elementi kue izgrauju u fabrici vreme potrbno za izgradnju se svodi na vreme potrebno za njihovu montau 3 7 dana. o Iskorienost prostora - zidovi velikih montanih kua su dosta tanji od zidova klasinih kua, tako da se koristi prostor u odnosu na bruto povrinu, poveava do 10% o Energetska efikasnost montaom kue ukljuena je odgovarajua toplotna zatita, tako da je odmah mogue ostvariti visok stepen energetske efikasnosti.
Kua 205, Vacarises, panija AUTORI: HARQUITECTES (DAVID LORENTE, JOSEP RICARD, XAVIER ROS, ROGER TUD) OBJEKAT: PORODINA KUA MESTO: VACARISSES, CATALUNYA, ESPAA

Lamelirano drvo je obnovljiv materijal koji moe biti demontiran i recikliran, to znai da se njegov ivotni ciklus zatvara. Lamelirani drveni paneli mogu da ostanu vidljivi na podovima, zidovima i plafonima. Instalacije su skrivene i obloene gipskartonskim ploama na zidovima ispod kojih se distribuira sistem kroz kuu. Pored toga, zidovi u polovini soba su ostali sa vidljivom drvenom strukturom. Fasade su provetrene, sa zavrnom obradom od etinarskog drveta. Prozori su takoe zatieni pokretnim drvenim kapcima. Kua je postavljena na ogromnu stenu, okruena umom, tako da njeno prisustvo u prirodnom ambijentu ne naruava krajolik.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 21

5.5 Prostorne Prostorne drvene zgrade spadaju u kategoriju totalno prefabrikovanih objekata. U principu, osnovni prostorni element je sastavljen od vie vertikalnih i horizontalnih panela u pogonu, a u kombinaciji sa nekoliko istih ili slinih elemenata formira se ceo objekat. Na taj nain vreme izvrenja radova na licu mesta, izrada temelja i montaa, svedena je na minimum. Kod ovih objekata je vei problem njihov transport nego njihovo sklapanje u pogonu, te se proizvoai prefabrikovanih drvenih objekata radije odluuju za izradu panelnih no prostornih zgrada.

6.0 Drvene fasade

Kao prirodna i obnovljiva sirovina, drvo sve vie ulazi u modu. Drvene fasade mogu da budu zaista vrlo svestrane: arhitektonski jednostavne ili ukraene i zaigrane, neobraene ili premazane jakim bojama. Osim prirodnog spoljanjeg izgleda takva obloga nudi iroke mogunosti toplotne izolacije, sto je danas uglavnom najvaniji razlog odabira spoljanje drvene fasade. Iza drvene fasade sa pozadinskom ventilacijom mogue je nagurati dovoljno toplotnog izolacijskog materijala koji e objekat vrlo brzo po standardima da svrsta meu niskoenergetske objekte. Pri tome je vrlo bitno da se tokom postavljanja izolacije izbegnu sve vrste toplotnih mostova. Prirodne drvene fasade tokom godina dobijaju neravnomernu srebrnkastu patinu dok se one premazane lakom ili glazurom moraju redovno renovirati svakih 3 do 10 godina. Kod korektne konstruktivne zatite drveta bez hemijskih preparata vek trajanja drvene fasade bez ikakvih premaza iznosi vie decenija. ZAHTEVI KOJE TREBA FASADA DA ZADOVOLJI 1.Toplotna zatita -postavljanje mineralne vune 2. Zatita od vlage -postavljanje parne brane 3. Zatita od vlaenja -postavljanjem kine brane 4.Akumulacijatoplote -brzi prodor toplote (uvodi se fasada, postavljanjemobloge ispred jezgra panela zida)

tkz.vetrena

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 22

7.0 Zakljuak
Kao to se moe videti, primenom drveta i izgradnjom drvenih kua ne samo da se postie zdrav i prirodan ambijent, nego i znatna uteda u novcu i vremenu prilikom izgradnje i kasnije uteda na zagrevanju i hlaenju. Izgradnja kua od drveta postaje sve popularnija irom sveta. Rustian izgled i miris drveta daje kui udoban i topao oseaj boravka uz vatru pored kamina. Poto su napravljene od punih oblica, balvana i drvenih ramova ove kue su ekoloki i energetski veoma efikasne. Postoje mnogi razlozi za odabir drvene kue poput zdravijeg ambijenta, bliskosti prirodi, elje za estetikom, a posebno cene. Drvene kue su najzastupljenije u dravama sa visokim ivotnim standardom kao to su: o u SAD i Kanadi je 90% kua od drveta o u Skandinaviji je 60% kua od drveta o u Nemakoj je 30% kua od drveta

8.0 Literatura

Ivkovi V. Drvene konstrukcije II Drvene zgrade, skripte, SkriptarnicaArhitektonskog fakulteta, 1991 o Tehniar 3, Graevinska knjiga , Beograd, 1984 o Magazin za eko arhitekturu i kulturu - eko kua, Mr Vladimir Lovri, dia, broj 01, 2012 o http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B2%D0%BE_(%D0%BC%D0%B0%D1%82%D o
0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB)

o http://www.brvnare.org/ o http://www.honkasrbija.com/sr/

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 23