SPICEROV DVORAC U BEOCINU

Lepo zdanje, sagradjeno na prelazu dva veka, nekada je bilo ponos vlasnika bogate porodice Spicer. U toku rata, u njemu je bila nemacka komanda, a nakon togo gradska biblioteka, skola, Dom kulture i sediste rukometnog kluba. Danas, u njemu nema nisto i zgrada propada, zaboravljena od svih Vlada Republike Srbije je, 18. juna 1997. godine; proglasila dvorac u Beocinu za spomenik kulture. Ovo lepo zdanje, medjutim, danas pre podseca na kucu duhova, zapustenu i zaboravljenu od svih, nego na zgradu pod zastitom. Porazbijani prozori i vrata pustaju promaju da slobodno fijuce, pa se stice utisak da je Spicerov dvorac, kako mestani nazivaju ovo lepo zdanje, zaista utociste nevidljivih tajanstvenih stanovnika iz nekih proslih vremena.

Zgrada je sagradjena 1898. godine i pripadala je porodici Spicer, bogatim veleposednicima nemackog porekla koji su imali i znatan udeo u vlasnistvu beocinske fabrike cementa. Prema podacima iz Pokrajinskog zavoda za zastitu spomenika kulture u Novom Sadu, ovaj dvorac izuzetno je znacajan zbog togo sto, sagradjen na samom prelazu iz 19. u 20. vek, pred stavlja jedinstven spoj starijih stilova i modernih umetnickih strujanja, aktuslnih na pocetku proslog veka. Projekat za zgradu izradio je poznati arhitekta Imre Stajndl i ona predstavlja jedinstveni primer eklekticke arhitekture. Dekoracija dvorca je u stilu secesije. U unutrasnjosti zdanja, posebnu paznju privlaci glavni hol kojim dominira kamin od zelene zolnai keramike, uradjen po posebnim nacrtima. Danas, ovaj kamin je znatno ostecen, s njega je skinuto mnogo plocica, a u njegovu unutrasnjost nagurano smece. Na spratu, posebno je zanimljivo kupatilo u kome je, dosta dobro, ocuvana kada u koju se silazi trima stepenicama. Spicerov dvorac okruzen je parkom koji je zasadjen u vreme njegove izgradnje. Nekada je cela ta zelena povsina bila vrt u kome je uzivala bogata nemacka porodica. U parku su sada tereni za fudbal i kosarku, a klupe sluze kao okupljalista starijim Beocincima. Ispred samog dvorca improvizovana je od maltera i cigala "imitacija bunara", podignuta za potrebe snimanja Kusturicinog filma "Crna macka beli macor". Pomenuti filmski dekor, naravno, odudara od atmosfere koja vlada oko dvorca, ali, do sada, se, izgleda, nije nasao niko nadlezan da ga srusi.

Kusturica, medjutim, nije prvi reditelj koji je snimao u zamku. Stariji Beocinci secaju se da je, krajem sedamdesetih godina 20 veka, u ovoj sremskoj varosi boravio i Klint Istvud licno, radi snimanja nekoliko scena iz jednog krimica, upravo u Spicerovom dvorcu. Prema svedocenju starijih mestana, uoci Drugog svetskog rata porodica Spicer napustila je Beocin i, kako se pretpostavlja, odselila se u Nemacku gde i danas zive njihovi potomci. Dvorac je tada postao sediste nemacke komande. Nakon rata je nacionalizovan, pa je u njemu jedno vreme bila skola, zatim biblioteka, Dom kulture, sediste rukometnog kluba i, najzad, restoran. Danas ova oronula lepotica nema nikakvu namenu i, ogradjena zicom, ceka neka bolja vremena da bude sredjena i doterana kako joj i prilici. izvor:"Dnevnik"