Издавач

ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ

Главни и одговорни уредник

Тијана Чолак-Антић Поповић

Уредник
Др Татјана Микулић

Аутор изложбе и каталога

Др Милош Матић

Рецензенти
Др Љиљана Гавриловић | Богдан Шекарић

Лектура и коректура
Др Драгана Цвијовић

Дизајн
Др ум. Драгана Купрешанин

Фотографије
Фототека Етнографског музеја у Београду | Фототека Музеја Војводине
Станко Костић | Наташа Николић | Мартин Ристић | Бранислав Милић

Фотографије експоната
Мр Ивана Масниковић Антић

Поставка изложбе
Теодора Бат

Музејска документација
Милена Дашић

Дигитална анимација
Владимир Винкић

Штампа
Чигоја штампа, Београд

Тираж
300

© Етнографски музеј у Београду 2022.

Изложба и каталог су реализовани средствима

Министарства културе и информисања Републике Србије.
Милош Матић

Лепа кућа
 Пролог

Превазилажење пуке егзистенције, и с њом везаних активности, човек у култури ис-

казује креирањем симболичких облика понашања, али и стварањем естетских форми и
израза. Може се рећи да човек у култури помоћу естетских форми и естетским изража-
вањем даје смисао својој егзистенцији. С друге стране, кућа на коју се усредсређујемо
овом изложбом, одавно није више само склониште од временских услова, животиња и
других људи, већ је постала симболичко средиште човековог живота. У разним култу-
рама се такође уочава да естетика може да буде већ у самој форми станишта. Антропо-
лошка истраживања вернакуларне архитектуре одавно су показала да човек гради ста-
ништа и друге зграде да би артикулисао своје различите културно обликоване потребе,
усклађене с природним условима, где је егзистенција и заштита само једна од њих. А у
таквом приступу градњи човек кроз естетске елементе, ма где да их је сместио у гради-
тељски код, односно ма како да је изразио своје естетско схватање света, даје егзистен-
цијални, културни или социјални смисао својим зградама. За човека је његово станиште
центар универзума и то се у симболичкој равни експлицира естетским елементима.

У народној архитектури и народном градитељству на тлу Србије (али и шире гле-

дано, на Балкану) украшавање куће и других зграда, што на основу досадашњих истра-
живања културе становања сагледавамо као станиште уопште, посебно се развија након
деконструкције неповољних економских и егзистенцијалних услова, односно с успо-
стављањем етнички повољнијег и пожељнијег политичко-економског контекста који
сада више није супресиван у односу на естетско изражавање. Украшавање станишта
тиме је добило и димензију изражавања слободе, како политичке тако и економске.

5
 Једноставна декорација куће, Драговац, Пожаревац (ЕМБ)

Употреба декоративних елемената у народној архитектури на најопштијем нивоу

даје смисао егзистенцији. У конкретним културним контекстима тај идеал се остварује
као изградња јасне семиолошке разлике једне примарне заједнице, породице, и њеног
домаћинства у односу на друге истоврсне заједнице унутар конкретног традицијског
колективитета као што је село (као и круг сродника или суседство). Друкчије речено,
естетским изразима комуницира се сопствена индивидуалност, другост и изузетност у
заједници, а индивидуалистичка интерпретација општеприхваћених естетских израза
обезбеђује хармоничност између различитости и, насупрот томе, претеране аберације

6
унутар традицијске заједнице. Таквом комуникацијом са другима, сам појам егзистен-
ције пренет је из равни материјалног опстанка у раван друштвене егзистенције. Свака
украшена кућа представља један породични наратив који је намењен осталим чланови-
ма заједнице и који уједно дефинише породицу у оквиру шире традицијске заједнице.

Изложба Лепа кућа је музеолошка интерпретација украшавања куће у народној ар-

хитектури на тлу Србије, дакле, бави се самим чином давања декоративних елемената
кући, чином којим се кроз естетику придају вишеслојна значења кући и онима који у њој
обитавају. Многобројне куће руралног народног градитељства ова изложба поставља
као модел народне естетике и као модел културног значења естетике куће, а намера је
и да се сеоска кућа не посматра само као нешто лепо или идилично већ као део ширег
корпуса културног наслеђа.

Старија зидана кућа, Очаге, Мачва (ЕМБ)

7
 Истраживање естетске димензије куће у руралној вернакуларној архитектури, као
тематске суштине ове изложбе, у парадигми етнографске музеологије полази од мно-
гобројних визуелних извора, превасходно од фотографија из богатог фонда Етнограф-
ског музеја, али и других великих музеја у Србији. Тај извор омогућава нам да сагледамо
укупан архитектонски простор данашње Србије, али и да јасно уочимо широку разно-
врсност декоративних форми и елемената који су примењивани на кућама. Модер-
не фотографије омогућавају нам да створимо јасну слику о хронолошкој перспективи
естетике куће у народном градитељству, као и да установимо постојање континуитета у
декоративним приступима у народној архитектури. Тема ове изложбе једна је од мало-
бројних где визуелни извори имају известан примат над музејским предметима. Пред-
мети, наиме, овде представљају само детаље декорације и потребно је уложити већи
експографски напор да би они били ишчитавани као метонимијски симболи културног
значења естетике куће. Фотографија пак може да пружи потпунију информацију јер она
уједно даје визуелни контекст куће. Сâмо разумевање естетске димензије куће ишчи-
тане из визуелних извора и музејских предмета засновано је углавном на сопственим
етнографским и антрополошким истраживањима, те нажалост, на не нарочито обимној
литератури која се бави естетиком куће и народном ликовном уметношћу уопште. На-
мера нам је да у процесу разумевања естетске димензије куће нагласимо свеприсутност
тежње ка лепом, кључне узроке тој тежњи, као и да тезом о континуитету истакнемо да
с променом укуса и стила живота у савременој руралној култури становања не нестаје
управо оно што је суштина културног наслеђа – метафизичка комуникација с непосред-
ном заједницом помоћу декоративне композиције сваке куће понаособ.

8
 Увод

Давно у својој историји човек је престао да се склања у природна склоништа и почео је

да ствара сопствена станишта. Испрва је градио једноставне грађевине које су и даље
биле нека врста склоништа, али је те грађевине почео да уобличава у функционални
простор и када је на њих, метафорички речено, ставио врата, претворио их је у права
станишта – куће. Обликовањем својих станишта према сопственим потребама, а у скла-
ду с могућностима, знањима и вештинама које је имао, човек је у те уобличене просторе
уграђивао културне кодове и тиме их претворио у места за становање, јер им је управо
специфичним обликовањем доделио значење станишта. Куће су, попут многих других
елемената материјалне културе,1 мада нешто касније, такође биле предмет уметничког
изражавања анонимних народних стваралаца, било да су то били сами поседници куће
или, доцније, врсни мајстори који су их градили.

Естетски карактер куће можемо, пре свега, да поставимо у универзални културни

однос спољашњег и унутрашњег. За разлику од украшавања многобројних употребних
предмета, које најпре убрајамо у народну ликовну уметност, а у рукама појединаца који
их користе, па самим тим нису увек видљиви другима, кућа представља велико „поље”
украшавања намењено другима. Док се многобројни употребни предмети налазе унутар
куће и нису видљиви, она je сама постављена тако да буде нешто што jе уочљиво и што
говори о ономе унутра, дакле, многима невидљиво. Кућа има већу моћ видљивости чак
и од свечане ношње јер својом естетиком говори јавно, и казује непрекидно о читавој
заједници која чини кућу, а не о појединцу. Она говори о њима чак и када они нестану.

1
Пантелић Никола, Народна уметност Југославије, Југословенска ревија, Београд, 1984.

9
 Кућа у којој је била сеоска пецара изграђена 1879. године (забележено на забату),
Бешеновачки Прњавор, Сремска Митровица (МВ)

Ако прихватимо, мада антрополошки условно, Шилерову тезу да се човек преводи из

природног у морално стање преко естетског стања, онда схватамо да естетизација куће
представља својеврсно давање смисла егзистенцији у кући.2 Украсним елементима на
кући човек, без обзира на то ко је градитељ куће, изражава своје припадање култури и
друштву, одваја себе од пуког биолошког постојања и притом, управо лепом кућом, то
симболички објављује осталим члановима друштва. Наведено гледиште има посебну
тежину када узмемо у обзир то да је човек, у историји цивилизације, након употребе

2
Жунић Драган, Традиционална естетска култура: естетска димензија куће. У: Традиционална естетска
култура, 1, Ниш 2006, 11–18.

10
разних алатки које је створио од онога што му је природа дала, тек стварањем куће по-
стао градитељ, уистину стваралац. Градњом куће човек је, симболички речено, престао
да егзистира као интелигентно биолошко биће и почео да постоји као духовно биће
јер – градњом куће створио је своје духовно средиште,3 свој храм. За обичног човека
његова кућа је центар света, она је за њега и од њега уређени и структурирани простор,
и суштински се разликује од осталог простора који настањују и други људи, простор
који се повинује општим структурама и који појединац, стога, не може да контролише и
самосвојно уређује.4 Такав карактер куће човек је потцртао управо њеним украшавањем.
То превасходно важи за друштва с развијеном и дуготрајном културом, у која, антропо-
лошки гледано, спада и наше друштво. Супротно томе, редукцијом естетске димензије
куће људи наглашавају да су сведени на пуку егзистенцију, односно да им је одузета
духовност.

Када кућу посматрамо у домену рационалног мишљења, дакле, као материјалну

грађевину, можемо казати да она тек уређивањем постаје дом,5 односно уређивањем
простора грађевине она се претвара у место где људи станују. Међутим, то уређивање
се не односи само на унутрашњост куће, већ и на њену спољашњост и непосредан про-
стор који је окружује. Спољашње уређивање куће се остварује управо њеном декора-
цијом чиме се она позиционира у простору који је окружује, а то је двориште – управо
као његов доминантан елемент.6 Разматрање наше традиционалне, али и савремене

3
Када говоримо о народној култури на тлу Србије, духовни карактер куће наглашен је како појединим
магијским поступцима током њене изградње или идејом да је настањена духовима предака, тако
и чињеницом да кућа добија изразито сакралан карактер у време прослављања породичног свеца
заштитника, славе, или неког већ другог религијског празника у зависности од конфесионалне
припадности оних који у кући живе. Видети: Чајкановић Веселин, Студије из српске религије и фолклора
1910–1924, СКЗ, Београд 1994, 120–150, 240–258, 167–170; Чајкановић Веселин, Студије из српске религије
и фолклора 1925–1942, СКЗ, Београд1994, 473–478; Vlahović Breda, Darivanje kuće u toku njene izgradnje,
Etnoantropološki problemi, 2, Beograd 1987, 69–74.
4
Матић Милош, Врата – капија два света, Етнографски музеј у Београду, Београд 2007.
5
Гавриловић Љиљана, Лепота традиционалних места: физички и сви остали простори. У: Традиционална
естетска култура, 1, Ниш 2006, 35–44.
6
Више о овоме видети у: Матић Милош, Рурално двориште као комуникацијски простор, Антропологија,
20 (3), Београд 2020, 251–272.

11
народне архитектуре, открива нам употребу богатог корпуса декоративних елемената
од којих многи имају орнаментални карактер и сврставају поједине куће у значајне при-
мерке народне уметности. Уколико прихватимо тезу да се уређивањем куће њој придаје
одређено културно значење, онда можемо рећи да употреба декоративних елемената
стога никада није случајна или спонтана.

Кућа са киблом и зиданим гонком – под тршчаним кровом, Беочин (МВ)

12
 Почетком 20. столећа Кус-Николајев је разматрајући народну уметност сељаштва
навео да орнаменти нису само пуки декоративни облици, већ да су они израз човековог
духовног живота и да су уско повезани с начином мишљења и осећањима људи који их
производе или користе.7 Друкчије речено, народна уметност представља изражавање
идеје и човековог схватања света, с тим што се овде по правилу ради о колективним
идејама и колективном погледу на свет генерисаном у искуству многих генерација у не-
кој заједници. Битна одлика народне уметности јесте заједнички уметнички израз неке
етничке групе или народа и поимање лепог зависи превасходно од традиције. Због тога
је народна уметност у суштини колективна и у својим основним садржајима изражава
духовне доживљаје етничке средине.8 Осим тога, може се казати да архитектура пред-
ставља, због своје видљивости у простору, најутицајнији уметнички израз, и то свакако
важи и када је реч о вернакуларној архитектури. Она споро али темељно гради прео-
влађујући укус заједнице или неке средине, па чак и неке епохе, а најчешће нисмо ни
свесни њеног деловања.9 С друге стране, у вернакуларној архитектури, као и у народној
уметности уопште, естетска димензија куће представља одговор на схватање лепог у
самој заједници, односно градитељ ствара према укусу заједнице у којој живи.10 Естетске
карактеристике куће заправо су увек плод деловања повратне спреге између индиви-
дуалне тежње градитеља или поседника куће и тога како заједница којој он припада
доживљава лепо, тј. естетског укуса заједнице који је најчешће укорењен у традицији.

7
Kus-Nikolajev Mirko, Psihološka sadržina seljačke umetnosti, Гласник Етнографског музеја, 4, Београд 1929,
64–74.
8
Ibid., 71; Пантелић Никола, Значење појма народна (ликовна) уметност, Етно-културолошки зборник,
V, Сврљиг 1999, 26. Видети и: Петровић Ђурђица и Прошић Дворнић Мирјана, Народна уметност, ИЗ
Југославија, Београд 1983.
9
Жунић Д., Op. cit., 13.
10
Пантелић Н., Op. cit., 27.

13
 Одраз естетског укуса заједнице у народној ликовној уметности постаје значајнији
када узмемо у обзир то да она уједно представља идеје, митове, легенде и схватања
живота која су генерацијама акумулирана у заједници. У народној ликовној уметности
разни декоративни елементи никада не постоје искључиво као елемент украшавања,
односно украшавање никада није примарна сврха ликовног израза. Декоративни еле-
менти увек имају своје значење. Помоћу декоративних елемената народне уметности
који се разумевају као врста симбола представљени апстрактно или у препознатљи-
вом облику, многи употребни предмети повезани су с духовним животом заједнице.11 То
својство декоративних елемената опстаје чак и онда када су преузети из такозване ви-
соке, односно академске уметности. У реалној употреби се прихваћеним декоративним
елементима придају значења проистекла из схватања заједнице, односно та схватања су
критеријум селекције онога што ће бити прихваћено као импорт из високе уметности.

11
Пантелић Н., Народна уметност Југославије, 179.

14
 Користећи општеприхваћене декоративне елементе с утврђеним значењима,
људи комуницирају своју егзистенцију у времену и простору – кроз генерације чије је
схватање света акумулирано генерацијама у значењима појединих декоративних еле-
мената, али и са другим члановима заједнице, па и са другим заједницама које можда
користе неке другачије декоративне елементе или симболе с другачијим значењима.
Тако је и изразито утилитарној димензији куће као склоништа од временских непогода,
животиња и људи, разним декоративним елементима придато значење дома, места за
становање, човековог центра универзума, поврх тога што поједини декоративни еле-
менти, пре свега орнаменти, могу да имају своја засебна симболичка значења. Лепа кућа
тако постаје својеврстан семиолошки наратив помоћу којег породица комуницира своју
друштвену и културну егзистенцију. Комуникацијска димензија куће надилази њено чи-
сто естетско својство и отуда се у народној архитектури и народном градитељству као
декоративни елементи користе и разне форме и изрази који излазе из домена народне
уметности – то могу да буду конструктивни елементи куће, поједини њени функцио-
нални делови или пак ботаничке декорације.

15
Пример очувања моравке као културног наслеђа, Звездан, Зајечар (ЕМБ)

16
 Лепота куће

Колективност, латентно значење декоративних елемената и комуникативност као свој-

ство у естетском изразу у народној култури, доводе до тога да се увек бирају декора-
тивни елементи из постојећег, довољно јасно утврђеног репертоара, јер су они пре-
познатљиви читавој заједници.12 У реалном декоративном приступу кући, током њене
градње увек се јавља својеврсно бриколирање појединачних декоративних елемената
сходно важећим културним обрасцима како би поседник куће и његови укућани могли
да изразе своје схватање света и своју позицију у заједници. То заправо не значи уни-
формност облика и изгледа куће. Репертоар декоративних елемената увек је довољно
разноврстан тако да градитељи или поседници куће могу да креирају оригиналну ком-
бинацију. У тој креативности могу да се комбинују број, врста и конкретна варијација
форме појединих декоративних елемената, као и место где ће се наћи на кући, мада
постоје и они декоративни елементи који су везани за одређене конструктивне делове
куће и не могу да мењају место. Поврх тога, повремено је долазило до креирања нових
декоративних елемената, као и до импорта из академске и урбане архитектуре, мада су
ти импорти увек подразумевали поједностављене форме у народној архитектури.

Темељним разматрањем естетске димензије куће на тлу Србије могуће је уочи-

ти да су декоративни елементи усклађени с основним типовима народног градитељ-
ства, те да када се касније јављају модерни начини градње, пре свега мислећи на зидану
кућу, декоративни елементи прате културне обрасце наслеђене из претходних типова
градње. С тим у вези, у оним областима у којима у традиционалном народном гради-
тељству налазимо мање декоративних елемената, или су они једноставнији, исти при-
ступ декорацији куће налазимо и у новијим типовима и начинима њене градње.

12
Пантелић Н., Значење појма народна (ликовна) уметност, 27.

17
 Динарска једноставност

Куће типа динарске брвнаре су по правилу веома мало украшаване, а њихов естетски
изражај свој врхунац досеже код кућа осаћанки, тј. кућа које су градили чувени мајстори
из Осата.13 Међутим, и ту се јавља пропорционално мали број декоративних елемената
и може се рећи да је, осим неких дуборезних детаља који се јављају спорадично, сва
декоративност куће сконцентрисана у њен најистакнутији и најуочљивији део – капић
димњака.14 Он може да има кружну или четвороводну форму, постављен је на четири
гредице над димњаком, а на врху има дугачку летвицу (која се у народу назива „шиба”),
која је резбарењем или токарењем богато профилисана и усмерена ка небу. Капић се
јавља као „круна” куће, а његова симболичка узвишеност требало би да означава по-
стојаност и достојанство укућана, што је сасвим очекивана симболика за становништво
динарске области.15 Од осталих декоративних елемената, без обзира на то ко је градио
кућу, јављају се једноставни геометријски орнаменти: цик-цак и праве паралелне ли-
није, ромбови, троуглови, правоугаоници итд. Они су изведени плитким урезивањем
или плитким рељефом, тако да никада нису наглашени. Ретко се јављају једноставни
флорални орнаменти. Јављају се на стубовима, ако их кућа има, као и на довратницима,
надвратницима, попречним или потпорним летвама, засунима и сл. Греде или дебље

Финдрик Ранко, Динарска брвнара, Музеј Старо Село, Сирогојно 1998; Дероко Александар, Народно
13

неимарство, књ. I, Српска академија наука и уметности, Београд 1968.

Финдрик Р., Op. cit.; Дероко Александар, Главе димњака у нашој народној архитектури, Зборник
14

Етнографског музеја у Београду 1901–1951, Етнографски музеј 1953.

15
Цвијић Јован, Балканско полуострво и јужнословенске земље, Београд 1966, 361–375.

18
Динарска брвнара осаћанка украшена капићем, западна Србија (ЕМБ)

19
Мања брвнара с декоративним детаљима,
Илијашевићи, Бајина Башта (ЕМБ)

20
летве могу да буду и благо профилисане тако да визуелно формирају једноставан геоме-
тријски орнамент.16 Фотодокументација Етнографског музеја показује нам да се у новије
време, а свакако током друге половине 20. столећа, декорација куће изводи и бојењем
појединих елемената, али опет тако да се стварају једноставни геометријски орнаменти.
Кад је реч о традиционалној градњи типа брвнаре, јасно је уочљиво да се знатно богатија
декорација јавља на сакралним објектима, пре свега на црквама брвнарама.

Мали број декоративних елемената на кућама типа динарске брвнаре који су усред-
сређени на појединачне елементе зграде, чак и код новијих кућа грађених све до друге
половине 20. столећа, или кућа које су градили богатији људи или локални угледници
у претходним епохама, указује на то да теза о томе да декоративност куће (и народна
ликовна уметност уопштено) стоји у корелацији с економским условима17 није универ-
зална, односно првенствено треба говорити о културној условљености декорације куће
уместо о материјалним могућностима њеног поседника.18 Традиционалну народну ар-
хитектуру типа динарске брвнаре плодотворније је посматрати као лепоту простора,
а не као лепоту објеката. Ту су читава домаћинства, односно све зграде које га чине,
по правилу постављене у хармоничну целину која чини цикличну структуру домаћин-
ства19 и оно у својој укупности представља лепоту уређеног простора у којем доминира
кућа. Због тога се истоветни декоративни елементи који се јављају на кући, осим ка-
пића димњака, јављају и на другим зградама у домаћинству, превасходно на вајатима,
качерима, кошевима, магазама итд. Сâме зграде својим складним пропорцијама, а пре
свега кућа својом монументалношћу и усклађеним контрастима материјала који су ис-
коришћени за градњу, представљају начин декорације простора.

16
Финдрик Р., Op. cit. 196–209.
17
Kus-Nikolajev M., Op. cit., 72–73.
Oliver Paul, Built to Meet Needs. Cultural Issues in Vernacular Architecture, Architectural Press, Oxford 2006,
18

30.
19
Финдрик Р., Op. cit., 26–28; Матић М., Op. cit., 258.

21
Једноставни орнаменти изведени бојењем,
Симино Брдо, Лозница (ЕМБ)

22
Новија брвнара монументалне форме,
Солотуша, Бајина Башта (ЕМБ)

23
 Моравска лепота

Складно обликовање и употреба форме, као један од примарних начина давања естетске
димензије кући, у великој мери је било присутно у централнобалканској зони на кућама
грађеним у бондручном систему, као и у панонској зони на кућама од набоја и, потом,
зиданим кућама. Те куће се првенствено издвајају својим тремовима с луковима, мада
се код развијених, вишепросторних кућа лукови чешће срећу на доксату него на трему.

Тремови су испрва били практични саставни делови куће под истим кровом. Код
кућа грађених у бондручном систему тремови и доксати временом добијају лажне лу-
кове као један од препознатљивих и упечатљивих декоративних елемената по којима
су постале широко препознатљиве. Те куће данас најчешће називамо моравкама иако у
народној култури тај назив није био распрострањен.20 Бранислав Којић је својевремено
устврдио да се лукови на трему куће грађене у бондручном систему јављају крајем 19.
столећа, али ипак има јасних назнака да се лажни лукови као индикативан декоративни
елемент јављају и раније.21 Некада је то само један лук над улазом у трем, али их је по пра-
вилу више, од три па и до преко десет на великим вишепросторним кућама. Лукови на
трему се називају лажним управо због тога што имају искључиво декоративну функцију,
а не конструктивну, односно нису кључни за конструкцију куће. Због тога лукови могу
да имају различите варијанте у форми. Једноставнији лукови начињени су од савијеног
дрвета постављеног између стубова који носе кров трема, тј. куће уопште. Некада се
лукови изводе спајањем „јастука” који служе за распоређивање оптерећења стубова и
изрезани су у форми кривих линија. Тиме се добијају степенасти наговештаји лукова.

20
Пешић Максимовић Надежда, Једно виђење куће са моравским луцима, Саопштења, XXIV, Београд 1992,
126.
Којић Бранислав, Стара градска и сеоска архитектура у Србији, Београд 1949, 169; Пешић Максимовић
21

Н., Op. cit., 135–137.

24
Лепота облика моравке, Темнић (ЕМБ)

25
Моравка с истакнутим доксатом над подрумом, околина Варварина (ЕМБ)

26
 Најпрепознатљивији су класични лукови изведени од дрвене конструкције оле-
пљене блатним малтером22 и, као и зидови, окречени бело. Ти лукови представљају
складну целину стубова трема и куће, односно дају визуелни ефекат преливања стубова
трема (или доксата на кућама које га имају) у укупан корпус куће. Могу бити различитог
полупречника и висине. Такви лукови уједно дају специфично својство трему као споју
унутрашњости куће и спољашњег света, а свакако дају кључни естетски карактер кући.
Поврх тога, сами стубови трема могу да буду украшени резбарењем: зарубљивањем
ивица, урезивањем танких линија, изрезивањем тела стуба да би се нагласила шира ос-
нова, профилисањем базиса или горњег дела стуба да би добио декоративну функцију
капитела итд.

22
Детаљније о конструкцији лажних лукова видети: Пешић Максимовић Надежда, Моравска кућа Србије
– богатство облика, Друштво конзерватора Србије и Републички завод за заштиту споменика културе,
Београд 2014, 106–113.

Украшавање лукова и
ограде трема на моравки,
Вратна, Неготин (ЕМБ)

27
 Резбарени стубови трема, Гроцка (ЕМБ)

Луковима трема као декоративном елементу тешко је утврдити порекло, али се

претпоставља да су их у народну архитектуру увели градитељи са Власине, познати и
као Црнотравци, тј. градитељи печалбари из Црне Траве и околних села. Цвијић је за-
бележио да су врсни мајстори који су градили моравке били Дарковчани и Црнотрав-
ци, као и они из Горњег Вардара, врањског и пиротског краја, али и из села Жлне код
Књажевца. Данас се претпоставља да су декоративни лукови трема настали по угледу
на лукове византијске сакралне архитектуре, али и да су можда настали по угледу на
неоренесансне куће 19. столећа.23

23
Ibid., 137, 139; Цвијић Ј., Op. cit., 369.

28
 Трем куће грађене у бондручном систему увек има ограду која је често изведена од
спојених дрвених летвица резбарених у разним облицима. Ту се као декоративни еле-
мент понекад јавља и мала капија трема, такође начињена од резбарених дашчица или
са лучно изведеним горњим делом.

Ограда трема украшена резбареним дашчицама, Лазница, Жагубица (ЕМБ)

29
 Важан декоративни елемент куће грађене у бондручном систему, не само морав-
ке, јесте капић димњака. У западним крајевима у којима се јавља овај тип градње куће, на
пример у Шумадији и даље ка Колубари,24 јавља се капић који је налик на капиће брвнара
осаћанки. То је дрвени капић на четири воде или у облику купе, постављен на чети-
ри гредице на масивном димњаку, и са резбареним или токареним врхом који сеже ка
небу. У другим крајевима, па чак и у Војводини, чешће се јавља врх димњака од чврстих
материјала, направљен у облику циборијума.25 Врх димњака, дакле, има форму куполе
која може да има „јабуку” или шиљак на врху и која је постављена на четири стуба, та-
кође с луковима. Циборијум је, иначе, елемент ранохришћанске архитектуре и симбол
је неба,26 па га можемо схватити као симболичко спајање куће и укућана с узвишеним,
небеским светом.

24
Крстановић Божидар, Радоњић Живков Естела, Атлас народног градитељства Србије IV, Републички
завод за заштиту споменика културе, Београд 2015.
25
Пешић Максимовић Н., Једно виђење куће са моравским луцима, 130; Дероко А., Главе димњака у нашој
народној архитектури.
26
Маринковић Димитрије Љ., Циборијуми у манастиру Жичи, Зборник, 7, Музеј примењене уметности,
Београд 2011, 79–94.

Старија моравка, Ропочево, Сопот (ЕМБ) Кућа грађена око 1840-1850. године,
Кумодраж, Београд (ЕМБ)

30
Капићи димњака, Голубиње, Доњи Милановац (ЕМБ)

31
Модерна употреба традицијског капића димњака,
Леушићи, Горњи Милановац (ЕМБ)

32
 Резбарене летвице на ободима стреха још су један од начина декорације кућа који
углавном срећемо у источној Србији. Дашчице су резбарене само по једној ивици, у виду
бесконачног орнамента. Мотиви су обично били трапези, степенасти правоугаоници,
троуглови и полукругови, понекад и комплекснији орнаменти. Осим тога, у југоисточ-
ној Србији на деловима крова изнад улаза или изнад трема и доксата, уколико је тај део
крова рађен на две воде, постављана је и „чуваркућа”, то јест једна дугачка резбарењем
профилисана летва која сеже ка небу. На доњој страни има „јабуку”, а врх је такође рез-
барен и постепено се сужава.27

27
Љубенов Горица Б., Традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе Планине, САНУ и ОрионАрт,
Београд 2020, 230–232.

Декоративни кровни венац,

Пуста Река, околина Лебана (ЕМБ)

33
 На кућама централнобалканске зоне понекад се јавља и декорација прозора и вра-
та. Обично се изводи резбарењем дрвених делова, или пак додавањем резбарених
летвица или дашчица на постојеће прозоре. Декорација се манифестује на прозорима
који су на прочељу куће. На улазним вратима појављује се касније, углавном од краја 19.
столећа. Уобичајено је додавање поља једноставних геометријских облика на предњу
страну врата – квадрат, правоугаоник или ромб. Тиме врата добијају спољашњу страну у
виду једноставног плитког рељефа. Додата поља су симетрична и само на вратима кућа
богатијих породица на тим пољима се јавља аплицирање флоралних орнамената, опет у
виду плитког рељефа, или резбарених танких летвица које чине једноставан геометриј-
ски орнамент веће површине.28

28
Матић М., Врата – капија два света.

Декорација прозора, Декорација прозора, Декорација врата

Седларе, Свилајнац (ЕМБ) Тропоње, Свилајнац (ЕМБ) кнежевске куће,
Црнче, Јагодина
(ЕМБ, инв. бр. 46193)

34
Декорација прозора резбарењем и кованим гвожђем,
Драгошевац, Јагодина (ЕМБ)

35
 Временом се на сеоским кућама централних делова Србије као декоративна тех-
ника јавља осликавање орнамената. Ова техника није била нарочито честа, али куће са
осликаним орнаментима остављају снажан визуелни утисак у руралном пејзажу. Ника-
да нису осликаване читаве куће, већ су осликавани неки маркантни делови фасаде. Је-
дан вид осликавања који је посебно импресиван јесте на деловима фасаде где се унутар
конструкције зида налазе носећи стубови. Ти делови фасаде се понекад наглашавају
истакнутим слојем блатног или, доцније на зиданим кућама, кречног малтера тако да
се добију наглашени делови фасаде. Ти делови су осликавани најчешће у више боја, а
коришћене су јасне и јаке боје попут плаве, жуте, црвене, зелене или црне. Осликавани
су једноставни геометријски елементи: троугао, квадрат, ромб и сл. Наведени елемен-
ти су комбиновани у орнаменталну целину која се јасно истиче на белом зиду фасаде.
Осликавање на овај начин обично је било присутно на фронту или прочељу фасаде.
Мањи осликани детаљи јављају се и на луковима моравке – најчешће су то розете или
мањи флорални орнаменти (лозе), волуте или линије које наглашавају лукове. Нешто
веће осликане површине могу бити и оне око прозора или, ређе, око врата. Тамном,
најчешће црном бојом су креирани поједностављени флорални орнаменти, али има и
апстрактних цртежа. Декорација је често изведена тако да се конструктивни елементи
прозора визуелно постепено утапају у делове фасаде који га окружују, а притом се јавља
и ефекат визуелног увећања прозора. Ова два ефекта се постижу тако што је декорација
изведена наношењем боје у једноставним кривим линијама и крупним тачкама које су у
различитој густини распоређене око прозора.
Као вид декорације на кућама у централном делу Србије спорадично налазимо ис-
цртавање орнамената или апстрактних цртежа произвољно постављених на фасади.
Интересантно је што се ту могу видети и антропоморфни цртежи, а потом и они инспи-
рисани биљним светом. Антропоморфни орнаменти су, иначе, веома ретки у нашој на-
родној уметности, па је очекивано то што их као декоративне елементе на кућама нала-
зимо веома ретко. Етнографски подаци о антропоморфним декоративним елементима
и апстрактним цртежима су веома оскудни,29 те се може претпоставити да је овде пре
реч о изузецима него о уобичајеном естетском изражавању схватања човека и живота.

29
Највише података има на фотографијама у фототеци Етнографског музеја у Београду.

36
 Украшавање једноставним
орнаментима изведеним
бојењем, Ломница,
Деспотовац (ЕМБ)

Једноставна бојена
орнаментика и натпис
као декорација, Ломница,
Деспотовац (ЕМБ)

37
Декорација разнобојним геометријским орнаментима,
Драгошевац, Јагодина (ЕМБ)

38
Наглашавање форме куће исцртавањем једноставних орнамената,
Бошњане (ЕМБ)

39
Декорација исцртавањем орнамената око прозора,
Ломница, Деспотовац (ЕМБ)

Декорација исцртавањем честог мотива Апстрактни цртежи као

вазе с цвећем, Медошевац (ЕМБ) декоративни елемент куће,
Ломница, Деспотовац (ЕМБ)

40
 Панонска лепота

Декоративне лукове трема, осим на моравки, налазимо и на кућама у Војводини. Након

великих политичких промена на крају 17. и почетком 18. столећа на простору данашње
Војводине, народна архитектура се нагло развија, нарочито у периоду колонизације у 18.
столећу.30 Јављају се веће и стабилније грађене куће чија карактеристика постаје уздуж-
ни трем. Конструкција трема је уобичајена, тако да и овде дрвени лукови имају искључи-
во декоративну функцију, али не и конструктивну. Декоративни лукови су постављани
између свих стубова трема. Лукови су најчешће изведени тако што је између носећих
стубова била постављена лучно савијена греда која је украшавана плитким дуборезом,
урезивањем орнамената и обликовањем њених крајева. Крајеви лукова често су богато
резбарени и додатно наглашавани флоралним орнаментима или волутама изведеним
у дуборезу. Осим лукова понекад су и сами носећи стубови трема украшавани резба-
рењем, а уколико трем има ограду, она је прављена од резбарених дашчица. Тако је до-
бијен један декоративно динамичан и репрезентативан фронт куће. Поврх тога, зидови
унутар трема су понекад декорисани техником труковања, а најчешће су коришћени
флорални орнаменти који се непрекидно понављају. За труковање зидова коришћене су
црвена, окер, плава, зелена и сличне тамније фарбе на светлој позадини.

30
Радуловачки Љиљана, О развоју куће и начину становања у Срему, Рад Музеја Војводине, 43–45, Нови Сад
2003, 75; Грубић Рајка, Утицај барока на народно стваралаштво средњег Баната, Рад Музеја Војводине, 51,
Нови Сад 2009, 209–211.

41
Тремови старијих
војвођанских кућа,
Бољевци, Срем (ЕМБ)
Стубови и ограда трема
украшени резбарењем,
Војка и Добринци,
Срем (ЕМБ)
Труковани предњи зид под тремом, Војводина (МВ)

44
 У естетском приступу кући у Војводини посебна пажња посвећивана је забату,
нарочито када од средине 18. столећа почињу да се јављају веће и квалитетније грађене
куће.31 У старијим варијантама забат је имао једноставну троугаону форму и прављен је
од дрвета, или украшаван дрвеном оплатом. Дрвена декорација је постављана тако да
формира неко геометријско тело (нпр. ромб) или неку визуелну представу попут зрака
који се шире из једне тачке, што су тзв. сунчани забати. Осим тога оплата је могла да
буде начињена и од мање или више резбарених дашчица. Своју пуну декоративност
забат добија на већим кућама од набоја и на зиданим кућама. У једноставнијој варијанти
на забатима се јављају декоративни елементи изведени једноставном малтерном пла-
стиком, али се посебно у својој монументалности и декоративности истичу забати који
су рађени под утицајем барока, сецесије или класицизма. Они су грађени у облику капе
(кибле) и украшавани су меандрима, волутама, гипсаном фасадном пластиком у виду
розета и свевидећег ока, те с луковима у облику срца. Визуелно и стилски се посебно
истиче забатни венац који одваја забат од зидног платна куће. Било је и случајева да је
забат осликан.32 Иако у селима нису све куће грађене с барокним забатом, тај начин
декорације, као и једноставнији облици декорације, ипак су били присутни у довољној
мери да један обухватан поглед на шор створи велелепан визуелни доживљај војвођан-
ског села. Томе понекад доприноси и употреба разних боја за фарбање фасаде. Осим
уобичајене беле боје коришћене су јаке боје попут окер, зелене, плаве, тамноцрвене,
жуте итд.,33 а избор боја најчешће је одражавао етничку или социјалну припадност оних
који у кући живе.

31
Грубић Р., Op. cit., 211.
32
Ibid., 212; Ђекић Марија, Народно градитељство Војводине: Кућа као споменик културе, Покрајински
завод за заштиту споменика културе, Нови Сад 1994, 41.
33
Грубић Р., Op. cit., 213.

45
Сунчани забат, Сента (ЕМБ)

46
Кућа породице Симоновић, Каменица (МВ)

47
Барокни забати, Сланкамен, Инђија (ЕМБ)

48
 Посебну декоративну карактеристику кућама давали су и украшени врата и про-
зори. Улазна врата и прозори украшавани су пластично израђеним луковима или китња-
стим барокним пиластрима.34 Чак и када куће нису биле под утицајем сеоског барока,
имале су прозоре чији су поједини делови украшавани резбареним дрвеним деловима.
Највише су украшавани, очекивано за Војводину, чувени кибицфенстери, јер они сами
по себи због своје културне функције представљају важан декоративни део куће. Улазна
врата су украшавана елементима од резбареног дрвета и, касније, разнобојним стаклом.
Дрвени елементи су обликовани и постављани тако да стварају рељефне геометријске
орнаменте (ромб, круг, правоугаоник, троугао и сл.) као појединачне површи на крилу
врата. У декоративне сврхе коришћено је и разнобојно, рељефно или орнаментисано
стакло. То је такозвано кардинал стакло које је непрозирно. Најчешће боје су црвена,
плава, жута, зелена и бела. Такво стакло се поставља на само крило врата, али чешће на
надвратник који је обично полукружан.35

34
Ibid., 216.
35
Матић М., Op. cit., 40.

Богато декорисана врата,

Војка, Срем (ЕМБ, инв. бр. 30441)

49
Забат на киблу, Перлез, Зрењанин (Б.М.)

50
 Озидана лепота

Постепена појава зиданих кућа од друге половине 19. столећа у руралним пределима
Србије (у Војводини свакако раније него у другим деловима Србије) превасходно
означава велику промену у култури становања, али креирање нових форми грађевине,
употреба нових технологија градње и материјала уједно отварају нове могућности за
декорацију куће и претварају је у другачији естетски доживљај који постепено мења
рурални пејзаж. С друге стране, градња зиданих кућа уједно значи и напуштање неких
традиционалних декоративних елемената, пре свега лукова трема и капића димњака,
мада лукови никада нису у потпуности потиснути из народне архитектуре.

Сведена декорација старије зидане куће, Горњане, Бор (ЕМБ)

51
 Најраније зидане куће у руралној вернакуларној архитектури нису имале декора-
тивне елементе. Декорација зиданих кућа у руралним срединама нарочито се развија
након Првог светског рата. Куће си имале једноставну правоугаону форму, али се доц-
није јавља кућа „на глагол”, односно форма чији тлоцрт има облик ћириличког слова „Г”.
Код тих кућа се сасвим јасно издваја трем, и он представља претечу декорације зида-
них кућа. Како трем није био под истим кровом с кућом, морао је да има најмање један
угаони носећи стуб. Тај стуб – или више њих, у зависности од величине и конструкције
трема – декорисан је профилисањем на свом доњем и горњем крају. Ограда трема је
временом добила профилисане стубиће правоугаоног или, понекад, кружног пресека
и на њима су у неким случајевима рађени једноставни флорални или геометријски ор-
наменти, профилисане стопе или венци. На самим кућама се испрва јавља венац на
врху зидног платна и он представља визуелни прелаз од корпуса куће ка крову. Као вид
декорације јавља се и творба једноставних пиластара на тај начин што је цигла у про-
цесу зидања постављана на појединим местима (нпр. углови зграде) тако да буде мало
истурена у односу на зидно платно. Та цигла доцније често није малтерисана и остајала
је као наглашени део куће. Истом техником су рађени и оквири око прозора или лукови
изнад њих као и венци читавим обимом зграде.

Декоративни елементи се на зиданим сеоским кућама највећма развијају након

Првог светског рата, када долази до посредних „спуштања” декоративних елемената из
академске архитектуре у упрошћеној форми најпре у урбану вернакуларну и сакралну
архитектуру, одакле се кроз даље упрошћавање реинтерпретирају у руралној вернаку-
ларној архитектури. С друге стране, у самом сеоском народном градитељству јављају се
неки нови декоративни елементи, настали из народне ликовне уметности и народног
доживљаја лепог. Интензивно декорисање сеоских кућа траје све до шездесетих и се-
дамдесетих година 20. столећа. Декоративни елементи, као и општи приступ давању
естетске димензије кући, у великој мери су били под утицајем сецесије, али овде свака-
ко говоримо о поједностављеној интерпретацији тог стила у архитектури. Сецесија се
као архитектонски стил развијала на самом крају 19. и на почетку 20. столећа и кључна
одлика је управо висок ниво декоративности и развијена орнаментика која је усмерена

52
Декорација циглом, Друговац, Смедерево (Н.Н.)

Богата декорација фасадном пластиком по узору на сецесију,

Лесковац, Петровац на Млави (С.К.)

53
на природне форме као што су цвет и лист.36 У нашој урбаној архитектури сецесија је
брзо прихваћена (у варијанти бечке сецесије и art nuvo), одакле су декоративни при-
ступи пренети и у руралну народну архитектуру.37 Ту се, заправо, не може говорити о
сецесији као о стилу, већ је реч о преузимању најчешћих декоративних елемената, на-
чинима извођења декорације и позиционирању декоративних целина на кућу. Када је
реч о руралној вернакуларној архитектури, мисли се на имитацију сецесије, али је такав
естетски приступ био веома распрострањен и срећемо га у великом делу централне
Србије, дакле, јужно од Саве и Дунава, а можда највише од Шумадије и, нарочито, Помо-
равља, па даље на исток и југоисток Србије. У неким деловима Србије, као што је доње
Подунавље (област испод Дунава која се на југу наставља на Банат), декорација куће ин-
спирисана сецесијом особито је богата.

Индивидуални и колективни доживљај лепог, усклађеност са руралним амбијен-

том у визуелном и друштвеном аспекту свакодневног живота, као и економска моћ по-
седника нове куће, а свакако и вештина мајстора градитеља, довели су до тога да се де-
коративни елементи на зиданим кућама превасходно јављају на појединим кључним де-
ловима фасаде како би она била складна визуелна композиција. Један од доминантних
декоративних елемената који кући даје карактер монументалности јесу пиластри. Они
се могу наћи на угловима куће и на местима која фасаду деле на веће целине, често си-
метричне. Пиластри могу бити сасвим једноставни, направљени тако што се малтерном
масом изводе издигнуте правоугаоне површи међусобно раздвојене жљебовима. Често
су пиластри рађени тако да се на њима јасно уочавају стопа и круна која је понекад изве-
дена као веома богат рељеф и уклапа се у венац куће. Мање наглашени пиластри се за-
вршавају неким једноставним орнаментом као што је розета изведена у плитком рељефу.
На пиластрима се и по висини „стуба” често изводе орнаменти у плитком рељефу који
могу бити од једноставних правих линија до комплексних флоралних орнамената (лозе,
листови, дрво живота, волуте итд.) или орнамената као што су паунов реп или звоно.

36
Maldini Slobodan, Leksikon arhitekture i umetničkog zanatstva, Službeni glasnik, Beograd 2012, 384.
37
Мркић Весна, Сецесија у градитељском наслеђу Подунавља и Браничева, Гласник Друштва
конзерватора Србије, 43, Београд 2019, 108–114.

54
Декоративни пиластри, Корбово, Кладово (ЕМБ)

55
 Мањи пиластри се могу наћи и поред прозора како би им дали визуелни нагла-
сак, али су око њега малтерном пластиком често извођене и комплексне орнаменталне
композиције које прозорско окно уклапају у остатак фасаде и свакако му дају ефекат
увећања. Честе су биле комбинације уских пиластара који су постављани уз леву и десну
вертикалу прозора, а изнад и испод су извођене орнаменталне композиције. Те компо-
зиције могу да садрже или само флоралне орнаменте или комбинацију геометријских
и флоралних орнамената. Један од честих начина декорације фасаде око прозора јесте
мотив драперије, односно малтером се изводи такав облик који подсећа на драперију
у коју је уметнуто прозорско окно. У редукованој форми декорације прозора рађени су
само мањи фризови изнад њих или масивне „греде” (с функцијом окапнице) испод њих.

Пиластри као Декорација прозора мотивом драперије,

декорација прозора, Кончарево, Јагодина (ЕМБ)
Каменово, Петровац
на Млави (С.К.)

56
 Важан декоративни сегмент фасаде су били венци и фризови, мада они нису рађе-
ни на свим кућама. Венци су по правилу рађени као масивна профилисана греда на
горњем ободу фасаде. Код једноставнијих облика декорације фризови су били рађени
као празна површ на којој се налазе евентуално отвори за вентилацију тавана. Ти отво-
ри су понекад „затварани” розетама, мрежама или чак од малтера направљеним фло-
ралним композицијама. Код богато декорисаних кућа и фризови су изведени у нешто
вишем рељефу, а на њима се могао наћи широк дијапазон орнамената, од једноставних
геометријских фигура, преко лозица, волута или листова до комплексних апстрактних
представа. У многим случајевима венци и фризови су спојени с декорацијом изнад про-
зора или врата.

Разни начини украшавања фризова и венаца на кућама у околини Смедерева (Н.Н.)

57
Разни начини украшавања Декорација изведена спајањем пиластара, фризова
фризова и венаца на кућама и венца с прозорима и вратима у једну целину,
у околини Смедерева (Н.Н.) Вајуга, Кладово (ЕМБ)

Међу многобројним декоративним елементима налазимо и имитацију градње од

камених блокова. Наиме, на оним деловима фасаде на којимa нема декоративне фасад-
не пластике урезују се хоризонтални и вертикални плитки жљебови како би се у малте-
ру створио утисак да је кућа грађена од већих камених блокова. Понекад се на средину
тако добијених правоугаоних поља стављају једноставни орнаменти малих димензија
(розета, звезда и сл.), или се ти делови фасаде наглашавају другачијом бојом.

Већ смо истакли да је утицај сецесије на руралну вернакуларну архитектуру био

најизраженији у Подунављу јужно од Баната. Можда најснажнији утицај сецесије нала-
зимо у Браничеву и Смедеревском Подунављу. Пре свега, мисли се на утицај „агресивне
сецесије” из Аустроугарске, али на фасадама тих кућа налазимо и старије елементе пре-
узете из барока, па чак и из класицизма.38 Сва фасадна пластика ту је веома наглашена,

38
Миловановић Душан, текст без наслова. У: Костић Станко, Орнамент, Етнографски музеј, Београд 2019,
20–24.

58
често рађена у високом рељефу и с прецизнијом реалистичком формом. Орнаментика
је богата и развијена, разиграна, оплемењена богатим колоритом. Фасаде тих кућа су
често фарбане јаким бојама при чему су поједини орнаменти или орнаменталне ком-
позиције наглашаване другачијом бојом. Најчешће боје су светлоплава и тамноплава,
зелена, тамноцрвена, жута, окер и бела. На фасадама тих кућа срећемо и зооморфне
орнаменте као што су орао или лабуд, али и крст као религијски симбол и симплифи-
циране хералдичке елементе.

Имитација камених блокова и камених декоративних елемената прозора

малтерном пластиком, Велика Врбица, Кладово (ЕМБ)

59
Декорација око прозора, Декорација прозора, Дубочка,
Пољана, Пожаревац (С.К.) Петровац на Млави (С.К.)

60
 Хералдички симбол као декоративни елемент куће,
Велики Поповац, Петровац на Млави (С.К.)

Један од декоративних елемената који срећемо на кућама рађеним под утицајем

сецесије јесте и фигурална представа људске главе, најчешће женске. Тај декоративни
елемент јавља се спорадично и у другим крајевима Србије, дакле, тамо где су куће деко-
рисане као поједностављена имитација сецесије. На тим кућама повремено се јављају и
други појединачни декоративни елементи, па тако на пример на кућама уз Дунав у Кљу-
чу срећемо мотив сидра урађен у малтерном рељефу како би симболички биле озна-
чене куће чији су поједини мушки чланови били бродари на дунавским лађама. Другде
налазимо и мотиве војника, птице, анђела или, чешће, вазе с цвећем.

61
Представа анђела на фризу, Глава жене или детета као декоративни
Липе, Смедерево (Н.Н.) елемент, Велико Село, Мало Црниће (С.К.)

Мотив сидра означава бродарске породице, Околина Кладова (ЕМБ)

62
 Ваза с цвећем изведена високом малтерном пластиком,
Велики Поповац, Петровац на Млави (С.К.)

Статуа војника на врху фасаде, Цвет у саксији као

Лозовик, Смедерево (ЕМБ) декоративни елемент,
Горња Трнава, Топола (ЕМБ)

63
 Док је код старијих форми народне архитектуре, оних из 18. и 19. столећа, трем био
саставни део зграде, код зиданих кућа 20. столећа он је по правилу рађен као додатак
испред улаза. Трем се ту јавља као особито поље декорација, а осим декоративних сту-
бова и стубића ограде трема, посебно се издваја постављање украсних елемената од
лима. Најчешће су читавим ободом трема рађени богати и китњасти флорални орна-
менти, а уз њих се јављају и розета, звезда, круг и полукруг, обрнути трапез итд. Углови
тремова наглашавани су развијенијим лименим украсима. Као додатни украс лимених
обода тремова јављају се и зооморфни мотиви који се појављују појединачно, а ту је нај-
чешћи мотив птица: голуб, петао, паун. Осим тога, на лименим украсима трема понекад
се поставља и година изградње куће или самог трема. Лимени украси се могу наћи и
на другим деловима куће попут олука и сливника за воду, који су и иначе прављени
од лима. Треба свакако поменути и лимени поклопац димњака на који се понекад по-
ставља фигура петла.

Лимени трем, Малешево, Голубац (ЕМБ) Улаз у кућу с лименим тремом,

Липе, Смедерево (Н.Н.)

64
 Паун на лименом трему, Бадљевица, Смедерево (Н.Н.)

Један од начина декорације била је масивна малтерна пластика којом су правље-

ни једноставни декоративни облици, али који због своје форме дају кући упечатљив из-
раз масивности. Да би се постигао такав визуелни ефекат, на углове куће су постављане
разређене профилисане греде, или су пак рађени масивни блокови на угловима или
другим деловима фасаде, а има и случајева да су прављени лажни лучни или троугаони
забати изнад прозора. Овај начин декорације је током етнографских истраживања јасно
уочен у Мачви, али се јавља и у другим деловима Србије.

65
Декорација масивном малтерном пластиком, Рибари, Мачва (ЕМБ)

Масивна малтерна пластика изнад прозора, Клење, Мачва (ЕМБ)

66
 Неминовна модернизација и промене које је она донела у сеоском начину живота
током друге половине 20. столећа39 одстранила је многе зидаре и друге мајсторе који
су познавали вештину богате декорације куће. Иако су неки од најбољих примера бога-
то декорисаних кућа саграђени након Другог светског рата, временом ипак долази до
постепеног одустајања од орнаменталних декоративних елемената и богате фасадне
пластике. Декорација куће добила је другачију естетску димензију која је инспирисана
симплифицираним модернизмом. Као декоративни елементи коришћене су веће или
мање правоугаоне површине које су наглашене мањим или већим издизањем изнад
равни фасаде и другачијом бојом. Такве површи би, рецимо, заузимале једну трећину
површине зида и у неким случајевима би на њима били хоризонтални жљебови како
би та површина била још више наглашена. Те површи су постављане на средини зида,
али некада и на само једној страни зида. Једноставнији декоративни поступак било је
прављење површи на зидовима које су наглашаване само танким хоризонталним жље-
бовима. Те површи такође нису заузимале целу површину зида. Ефекат камених блоко-
ва понекад је примењиван да би се добили једноставни и монументални пиластри на
угловима куће. Истакнути венац у виду масивне греде и даље се јавља као декоративни
елемент, али су сада фризови потпуно поједностављени, најчешће без декорације. На
овим кућама налазимо и тремове с украсним лименим ободима, а таква декорација од
лима постављана је чак и на куће које нису ни на који други начин украшаване.

39
Ова проблематика је добро синтетизована у: Митровић Милован 1998: Социологија села, Социолошко
друштво Србије, Београд 1998.

67
Поједностављена декорација куће, Фасада подељена у блокове истакнуте
Корбово, Кладово (ЕМБ) различитом бојом, Липе, Смедерево (Н.Н.)

Једноставна декорација хоризонталним Утисак монументалности камених

линијама, Јелав, Лозница (ЕМБ) блокова изведен малтерном пластиком,
Николичево, Зајечар (ЕМБ)

68
 Савремена лепота куће

Одсуство декорације у руралној вернакуларној архитектури јавља се око седамдесетих

година 20. столећа када се граде велике и једноставне куће од модерних материјала
(армирани бетон, блокови, цементни малтер, индустријски цреп).40 Сељаштво је так-
ве куће сматрало великим напретком у удобности становања, а декоративност је или
потпуно одсутна, или се јавља у занемарљивој мери, попут украсних ограда трема или
понеког украсног детаља од лима. У последњих неколико деценија 20. столећа веома су
ретки примери декорације фасаде и других видљивих делова куће, и јављају се махом на
гастарбајтерским или предузетничким кућама.41 За декорацију су коришћене, рецимо,
керамичке плочице на терасама, или ограде тремова и тераса направљене од гвозде-
них шипки заварених тако да се добију основни геометријски облици попут квадрата,
правоугаоника, ромба и круга. Ограде од кованог гвожђа су биле ређе коришћене у то
време. На оградама тераса и на улазним вратима употребљавало се и разнобојно стак-
ло, најчешће жуто, али је било и плавог, црвеног и зеленог стакла. Реч је о мало дебљем,
такозваном орнамент стаклу које је могло да буде само гранулирано или с круговима,
ромбовима и сличним орнаментима. Помоћу таквог стакла прављене су апстрактне ви-
тражне композиције, али се не може говорити о витражу у строгом смислу те речи. Као
један од начина декорације, отприлике од осамдесетих година наовамо, јавља се обла-
гање фасаде тзв. фугованом циглом, најчешће жутом, црвеном и, доцније, белом. Она је
понекад постављана тако да чини неки геометријски облик, или је коришћена само на
појединим деловима фасаде како би се добио неки декоративни ефекат.

40
Ивановић Баришић Милина, Кућа и друштвене промене у другој половини 20. века. У: Традиционална
естетска култура, 1, Центар за научна истраживања САНУ, Ниш 2006.
41
Матић М., Рурално двориште као комуникацијски простор, 256; Oliver P., Op. cit., 365–379.

69
Декорација типична за куће из седамдесетих година 20. столећа, Ђердап (ЕМБ)

70
 Кућа у руралној вернакуларној архитектури добија нову естетску, али и комуни-
кацијску димензију употребом разних украсних фигура начињених од гипса или фарба-
ног бетона. Тај стил украшавања углавном су увели гастарбајтери, али су га временом
прихватили и други чланови сеоских заједница. Треба напоменути да се разне фигуре,
а најчешће су то фигуре животиња попут лава, орла, лабуда, пропетог коња и сл., по-
стављају на дворишне ограде, али се могу наћи и на самој кући. Када је реч о декорацији
фасаде, много је битнија употреба гипсане пластике која због лакоће обраде и употребе
сада има богат декоративни карактер, али се и даље јавља на готово истим местима на
фасади као и украси од малтерне пластике на традицијским зиданим кућама. То су, да-
кле, пиластри, декорација око прозора и врата, декорација фризова и забата уколико их
куће имају, као и декорација стубова и ограда тремова, мада се сада јавља и на оградама
тераса јер их ове куће имају. Декорација је на овим кућама често пренаглашена и гради
јасну визуелну разлику у односу на укупан рурални амбијент. Овде се не може говорити
о преузимању или копирању неког конкретног стила из академске архитектуре, већ је
реч о конгломерату стилова. На једној кући, на пример, могу да се нађу пиластри који
имитирају јонске, дорске или готичке стубове, ренесансни орнаменти, барокне фигу-
ре, сецесијске флоралне композиције, модернистичке чисте линије, традицијски лажни
лукови итд., подразумева се, у савременој интерпретацији. Такве куће доживљавамо као
кич, али се њихов естетски карактер у суштини не разликује од карактера традицијских
кућа – оне су и даље одраз схватања појма лепог оних који кућу поседују, а декоративни
елементи су средство помоћу којег ти поседници комуницирају своје схватање лепоте
и схватање света који их окружује.

71
Модерна гастарбајтерска кућа, Лугавчина, Смедерево (ЕМБ)

Типична гастарбајтерска кућа, околина Пожаревца (ЕМБ)

72
 Зашто кућа мора бити лепа?

Да бисмо естетику куће у руралној култури становања боље разумели, неопходно је да

је најпре сагледамо у контексту истраживања вернакуларне архитектуре. Појам верна-
куларне архитектуре јавља се у истраживањима архитектуре, али и у антрополошким,
археолошким и истраживањима културног наслеђа. Док се појам архитектуре релатив-
но јасно дефинише као уметност и наука дизајнирања и градње структура, заједница
или отвореног простора, повинујући се критеријумима естетике и функционалности, а
односи се и на саме грађевине настале по тим принципима,42 појам вернакуларне архи-
тектуре је нешто сложенији за дефинисање. У најширем смислу, вернакуларна архитек-
тура би обухватала „традиционалне грађевине”, тј. грађевине које су аутентичан продукт
неког места и људи, које су током времена еволуирале, а које су створили неексперти
(нестручњаци) који поседују дељена знања о градњи, тј. заједничка знања која поседују
многи или сви чланови заједнице.43

Један од значајнијих истраживача вернакуларне архитектуре, Пол Оливер, и сам

полази од појма архитектура, који узима као „науку градње”, а појам вернакуларно узима
као нешто што је нативно, домородачко. На тај начин долази до појма „нативна нау-
ка о градњи” као прикладан за почетно разумевање вернакуларне архитектуре. Сход-
но томе, појам вернакуларне архитектуре би, у најширем смислу, обухватао све типове
грађевина у племенским, фолклорним, сељачким и сличним друштвима.44 Осим тога,

42
Harris, Cyril M., Dictionary of Architecture and Construction, McGraw-Hill, New York 2006, 51.
Brown, Robert and Maudlin Daniel, Concepts of Vernacular Architecture. У: Grieg Crysler, Stephen Cairns and
43

Hilde Heynen (ed.), The Sage Handbook of Architectural Theory, Sage publications, London 2012, 340.
44
Oliver P., Op. cit., 4.

73
 Кућа имућних сељака, Уровица, Неготин (ЕМБ)

Оливер уочава и значај народних знања и вештина који су створили једноставну тех-
нологију за градњу.45 Грађевине вернакуларне архитектуре испољавају директну везу
између форме и функције. Настале из потреба људи и на основу општеприхваћених
знања и вештина унутар заједнице, станишта и друге грађевине креиране су у односу
на контекст непосредног окружења и у односу на расположиве ресурсе. Њих уобичаје-
но граде сами власници или заједница, примењујући традиционалне технологије. Сви

45
Ibid., 14.

74
облици вернакуларне архитектуре су стога изграђени да би задовољили специфичне
потребе људи, прилагођавајући се вредностима, економији и начину живота културе
у којој настају.46 Дакле, Оливер, као и други аутори пре њега, попут Амоса Рапопорта,
јасно постављају вернакуларну архитектуру у културни контекст, односно посматрају је
у крајњој линији као продукт културе, а не као нужност објективних датости (попут при-
родних услова, доступних материјала и сл.).47 Културни утицај на грађевине је тоталитет
људских вредности, активности и артефаката који утиче на формирање тих грађевина и
који даје значење (смисао) и усмерава начин живота у њима. Стога, намеће се мишљење
да је вернакуларна архитектура заправо архитектонски језик људи, са многим етнич-
ким, регионалним или локалним дијалектима.48 Фактори који су изван човека – попут
конфигурације и састава терена, расположивих материјала за градњу, климе, животиња
итд. – представљају укупно човеково окружење које пружа могућности или ограничења,
али никако да дефинише какве ће и које ће грађевине човек да ствара.49 Градња објеката
вернакуларне архитектуре подређена је, дакле, културним матрицама које пружају мо-
гућности приликом прављења избора, односно форма елемената вернакуларне архи-
тектуре последица је многих социо-културних фактора, а физичко окружење делује као
модификатор изабране форме градње.50 Напослетку, треба истаћи да појмове вернаку-
ларна и традиционална архитектура никако не треба поједностављено изједначавати
јер вернакуларна архитектура не обухвата само старе грађевине које су градили наши
преци, већ обухвата и савремене грађевине које су градили анонимни мајстори или
људи за своје потребе, пратећи културне матрице које не морају нужно да буду тради-
цијске. Наиме, у вернакуларну архитектуру спадају и све новије зграде, а најчешће су то
куће које су људи градили за сопствене потребе и у складу са личним схватањем начина
становања, а по правилу угледајући се једни на друге.

46
Ibid., 30.
47
Rapoport Amos, House Form and Culture, Prentice-Hall, Englewood Cliffs 1969.
48
Brown R. and Maudlin D., Op. cit., 340–341.
49
Rapoport A., Op. cit.
50
Ibid., 46–47.

75
 Лепа кућа из села које је дало многе народне градитеље, Жлне, Књажевац (М.Р.)

Овај синтетички осврт на појам вернакуларне архитектуре ипак упућује на то да

је истраживање усредсређено првенствено на грађевине. Сама академска архитектура,
ипак, никада не посматра грађевину изоловано, већ је увек посматра у склопу амбијента
у коме се налази и који такође треба да буде „изграђен”, односно уређен како би чинио
јединствену архитектонску целину с грађевином. Истраживања вернакуларне архитек-
туре иду још даље – грађевинске подухвате људи посматрају унеколико другачије. Док
се у академској архитектури простор уређује у односу на грађевину, у вернакуларној
архитектури грађевина је својеврсна културна реакција на непосредан простор у којем
настаје. У истраживањима вернакуларне архитектуре грађевине се схватају као култур-

76
ни одговор на непосредно природно и друштвено окружење, с циљем да се задовоље
потребе за становањем и заштитом имовине. У том смислу, простор који је на било који
начин у вези с неком зградом није искључен из аналитичког домена у истраживањима
вернакуларне архитектуре.51 Штавише, неки истраживачи вернакуларне архитектуре
временом су све више своја интересовања усмерили на истраживање простора, ње-
говог уређења, схватања и значења у култури, где изграђени објекти представљају тек
један од елемената који даје карактер простору.

Љиљана Гавриловић сматра да су вредности традиционалне архитектуре кул-

турно условљене, али да увек постоји индивидуални отклон тако да свака кућа пред-
ставља индивидуални одговор на културни контекст.52 Самом декорацијом фасаде куће
она више није само објекат и простор, она због печата индивидуалности постаје место.
Уређење фасаде у физичком смислу, дакле, мислимо на употребу појединих декоратив-
них елемената, подразумева приступ који је својствен традиционалној народној архи-
тектури уопште – у оквиру постојећих културних матрица и у оквиру знања која посе-
дују сви чланови заједнице (или већина њих) обавља се избор објеката и врши се њихово
позиционирање, с придавањем неких општих, али и индивидуалних значења.53 У оквиру
културног контекста, у уређивању фасаде куће примењују се одређени културни кодови
који јој придају значења и тиме је чине местом које, опет, са својим значењима пред-
ставља инсигнију индивидуалног поимања културе становања, а у исто време својим
значењима може и да изађе изван стамбене парадигме и да буде интринистичко свој-
ство идентитета, друштвених односа, економског понашања итд. (Keith and Pile 1993;
Rapoport 1994; McKenzie Aucoin 2017).54

51
Oliver P., Op cit.
52
Гавриловић Љ., Op. cit., 38–39.
53
Rapoport A., Op. cit.
54
Keith Michael and Steve Pile, Place and the Politics of Identity, Routledge, New York 1993; Rapoport, Amos,
Spatial Organization and the Built Environment. У: Tim Ingold (ed.), Companion Encyclopaedia of Architecture,
Routledge, London 1994, 460–502; McKenzie Aucoin, Pauline, Towards an Anthropological Understanding of
Space and Place. У: B.B. Janz (ed.), Place, Space and Hermeneutics, Contributions to Hermeneutics 5, Springer
International Publishing, Heidelberg 2017, 395–412.

77
 Монограм власника куће који је био ковач, Жлне, Књажевац (М.Р.)

Пратећи Рапопортово схватање појма сетинга (скуп елемената у неком простору

који стоје у неком међусобном односу, а одређен је културом и човековим понашањем),55
може се рећи да кућа представља један сетинг у којем декоративни елементи примење-
ни у уређењу фасаде представљају систем сигнала који дефинишу понашање у вези с
кућом и простором око ње. Декорација куће употребом разних елемената и техника није
само последица кодова културе становања, већ, дакле, продукција система објектифи-
кованих сигнала и значења која – иако у оквиру очекиване културне парадигме, наро-
чито у руралним срединама, свима је позната – представљају не само естетски изражај
породице која је кућу направила (и која је поседује). Систем објектификованих сигнала и

55
Rapoport A., Op. cit., 462.

78
значења уређене и декорисане куће представља однос породице ка јавним просторима
и јавној сфери живота која почиње одмах с друге стране ограде дворишта. Наиме, при-
ватни простор куће је простор који је разним социјалним односима јасно дефинисан и
структуриран од стране породице, тј. оних који га поседују, заузимају и искоришћавају
превасходно као стамбени ресурс, док је јавни простор семантички наспраман просто-
ру куће и из аспекта породице то је сфера разних друштвених односа и симболичких
вредности на које породица може да утиче веома мало или не може да утиче уопште.
Јавни простор је у односу на микросвет породице недефинисан, неструктуриран, са-
мим тим и опасан.56 У том смислу фасада куће – са јасно дефинисаном позицијом сâме
куће у оквиру имања породице, позицијом која је дефинисана још у традиционалној
култури и у руралним срединама остала непромењена до данас, уређивањем као ме-
ста и успостављањем значења материјалних елемената уређења – у животу породице
постаје нека врста комуникационог канала, лиминална зона између уређеног простора
унутрашњости куће и јавног простора, тј. јавне сфере сеоске заједнице.

Разни декоративни елементи куће на појавној равни имају јасну визуелно-естет-

ску функцију. Они су ту да покажу да је кућа лепа и уређена, али они уједно денотирају
(породичну) индивидуалност и настојање да се декорацијом куће као целине искаже
сопство, самосвојност и аутентичност. Сопственим начином естетизације куће поро-
дица настоји да комуницира свој став о другима и да тиме уједно утиче на све остале
чланове заједнице. Лепа кућа, дакле, као сетинг објеката који својим значењем импли-
цирају пожељне облике понашања, покушај је породице да утиче на облике понашања и
структурирање социјалних односа у јавној сфери.

У домену вернакуларне архитектуре, фасада куће се – заједно са двориштем и

оградом – конституише као структурирани систем објектификованих значења помоћу
којег поседници куће, самим тим и они који су је уредили и тиме створили тај систем
у оквиру расположивих културних кодова, изражавају свој genre de vie, односно начин

56
Драгојловић Стевановић Ана, Антрополошка анализа народне архитектуре у источној Србији, Гласник
Етнографског института САНУ, XLIX, Београд 2000, 66; Матић М., Врата – капија два света, 77–83.

79
живота који укључује интеракцију заједнице и њеног окружења.57 Због тога фасада куће
може да се посматра и као лиминални физички простор који разграничава породицу
као основну јединицу села и сâмо село као заједницу, а уједно представља и својевр-
стан социјални простор у оквиру којег се одвијају комуникација и међусобни утицаји
породице и села. Друкчије речено, као кључни елемент вернакуларне архитектуре,
кућа, заједно с уређеним двориштем и оградом, не представља само естетску димензију
културе становања, већ је она комплексан културни конструкт који се својим скупом
значења користи за вишеслојну комуникацију ка другима, односно представља објекти-
фикацију комплексних друштвених односа породице и сеоске заједнице којој она при-
пада. Антропологија савремене културе становања у руралним срединама и заједница-
ма недвосмислено показује да је такав културни образац опстао као вид интринсичног
наслеђа у култури становања иако је дошло до промене самих декоративних елемената,
тј. до промене стила и укуса сеоског становништва.

Двосмерна комуникација породице и сеоске заједнице чини да кућа мора бити

лепа како би непрестано подсећала на то да и односи међу људима морају бити лепи,
хармонични попут естетске хармоничности куће. Креирањем естетске димензије куће
човек уистину даје смисао својој егзистенцији у друштву.

57
Rapoport A, House Form and Culture, 47.

80
Очување декорације куће као породичне вредности, Корбово, Кладово (ЕМБ)

81
 Литература

Brown Robert and Maudlin Daniel, Concepts of Vernacular Architecture. У: Grieg Crysler, Stephen
Cairns and Hilde Heynen (ed.), The Sage Handbook of Architectural Theory, Sage publications, London
2012, 340–355.
Vlahović Breda, Darivanje kuće u toku njene izgradnje, Etnoantropološki problemi, 2, Beograd 1987,
69–74.
Гавриловић Љиљана, Лепота традиционалних места: физички и сви остали простори. У:
Традиционална естетска култура, 1, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у
Нишу, Ниш 2006, 35–44.
Грубић Рајка, Утицај барока на народно стваралаштво средњег Баната, Рад Музеја Војводине, 51,
Нови Сад 2009, 209–222.
Дероко Александар, Главе димњака у нашој народној архитектури, Зборник Етнографског
музеја у Београду 1901–1951, Етнографски музеј 1953, 32–35.
Дероко Александар, Народно неимарство, књ. I, Српска академија наука и уметности, Београд
1968.
Драгојловић Стевановић Ана, Антрополошка анализа народне архитектуре у источној Србији,
Гласник Етнографског института САНУ, XLIX, Београд 2000, 61–68.
Ђекић Мирјана, Народно градитељство Војводине: Кућа као споменик културе, Покрајински
завод за заштиту споменика културе, Нови Сад 1994.
Жунић Драган, Традиционална естетска култура: естетска димензија куће. У: Традиционална
естетска култура, 1, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу, Ниш 2006,
11–18.
Ивановић Баришић Милина, Кућа и друштвене промене у другој половини 20. века. У:
Традиционална естетска култура, 1, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у
Нишу, Ниш 2006, 67–75.

82
Keith Michael and Pile Steve, Place and the Politics of Identity, Routledge, New York 1993.
Којић Бранислав, Стара градска и сеоска архитектура у Србији, Београд 1949.
Крстановић Божидар, Радоњић Живков Естела, Атлас народног градитељства Србије IV,
Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 2015.
Kus-Nikolajev Mirko, Psihološka sadržina seljačke umetnosti, Гласник Етнографског музеја, 4,
Београд 1929, 64–74.
Љубенов Горица Б., Традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе Планине, САНУ и
ОрионАрт, Београд 2020.
Maldini Slobodan, Leksikon arhitekture i umetničkog zanatstva, Službeni glasnik, Beograd 2012.
Маринковић Димитрије Љ., Циборијуми у манастиру Жичи, Зборник, 7, Музеј примењене
уметности, Београд 2011, 79–94.
Матић Милош, Врата – капија два света, Етнографски музеј у Београду, Београд 2007.
Матић Милош, Рурално двориште као комуникацијски простор, Антропологија, 20 (3), Београд
2020, 251–272.
McKenzie Aucoin Pauline, Towards an Anthropological Understanding of Space and Place. У: B. B.
Janz (ed.), Place, Space and Hermeneutics, Contributions to Hermeneutics 5, Springer International
Publishing, Heidelberg 2017, 395–412.
Миловановић Душан, текст без наслова. У: Костић Станко, Орнамент, Етнографски музеј,
Београд 2019.
Митровић, Милован 1998: Социологија села, Социолошко друштво Србије, Београд 1998.
Мркић Весна, Сецесија у градитељском наслеђу Подунавља и Браничева, Гласник Друштва
конзерватора Србије, 43, Београд 2019, 108–114.
Oliver Paul, Built to Meet Needs. Cultural Issues in Vernacular Architecture, Architectural Press,
Oxford 2006.

83
Пантелић Никола, Народна уметност Југославије, Југословенска ревија, Београд, 1984.
Пантелић Никола, Значење појма народна (ликовна) уметност, Етно-културолошки зборник, V,
Сврљиг 1999, 25–29.
Петровић Ђурђица и Прошић Дворнић Мирјана, Народна уметност, ИЗ Југославија, Београд
1983.
Пешић Максимовић Надежда, Једно виђење куће са моравским луцима, Саопштења, XXIV,
Београд 1992, 125–141.
Пешић Максимовић Надежда, Моравска кућа Србије – богатство облика, Друштво
конзерватора Србије и Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 2014.
Радуловачки Љиљана, О развоју куће и начину становања у Срему, Рад Музеја Војводине, 43–45,
Нови Сад 2003, 75–78.
Rapoport Amos, House Form and Culture, Prentice-Hall, Englewood Cliffs 1969.
Rapoport, Amos, Spatial Organization and the Built Environment. У: Tim Ingold (ed.), Companion
Encyclopaedia of Architecture, Routledge, London 1994, 460–502.
Финдрик Ранко, Динарска брвнара, Музеј Старо Село, Сирогојно 1998.
Harris, Cyril M., Dictionary of Architecture and Construction, McGraw-Hill, New York 2006.
Цвијић Јован, Балканско полуострво и јужнословенске земље, Београд 1966.
Чајкановић Веселин, Студије из српске религије и фолклора 1910–1924, СКЗ, Београд 1994.
Чајкановић Веселин, Студије из српске религије и фолклора 1925–1942, СКЗ, Београд 1994.

84
 1. Украсна даска

Голубиње, Доњи Милановац, Србија

Прва половина 20. столећа
Буково дрво
Занатске израде, резање
Једноставна букова даска чије су
ивице изрезане у облику круга и под
угловима тако да чине једноставан
орнамент. Ставља се на дрвене
делове зграде као украс.
Дужина 55 cm, ширина 15 cm
Инв. бр. 7085

86
2. Украсна даска

Голубиње, Доњи Милановац, Србија

Прва половина 20. столећа
Буково дрво
Занатске израде, резање
Једноставна букова даска чије су
ивице изрезане под угловима тако
да чине једноставан орнамент. Једна
ужа страна изрезана у виду ластиног
репа. Ставља се на дрвене делове
зграде као украс.
Дужина 53 cm, ширина 14 cm
Инв. бр. 7086

87
3. Дуборезни украс

Санџак, Србија
Прва половина 20. столећа
Дрво
Занатске израде, дуборез
Украс у облику ромба у коме се налази резбарена розета
са зракасто постављеним листовима.
Ставља се на кућу као украс.
Дужина 20 cm, ширина 15 cm
Инв. бр. 17645

88
4. Монограм

Бујановац, Србија
Прва половина 20. столећа, 1936. година
Метал (лим)
Занатске израде, лимарски производ
Монограм је изрезан од лима тако да су једна преко других украсна
ћириличка слова – иницијали власника куће. Офарбан је сивом бојом.
Био је постављен на улични део фасаде.
Дужина 24 cm, ширина 17 cm
Инв. бр. 28796

89
5. Украсна ознака године

Скобаљ, Смедерево, Србија

Прва половина 20. столећа, 1934. година
Метал (лим)
Занатске израде, лимарски производ
Украс је троугласте форме. Израђен од лима, обојен сивом бојом. Служио да означи годину
изградње куће (1934. година). Од доње ивице формира се ка средини дубље усечени полукруг,
од кога настаје техником искуцавања утиснута једнострука волута. Из усека се формира
нова полукружна декорација неправилне форме на коју се наставља у истој техници
изведена наредна једнострука волута. На врху украса налази се утиснута форма листа граба.
Стилизовани бројеви 1, 9, 3 и 4 су изведени техником исецања. Са задње стране налази се
други комад лима правоугаоног облика који бројевима даје тродимензионалност. Био је
постављен на фронтални део фасаде куће породице Божидара Пантића.
Дужина 46,5 cm, висина 32 cm
Инв. бр. 49686

90
6. Звекир (део)

Околина Приштине, Косово и Метохија, Србија

Прва половина 20. столећа
Метал
Занатске израде, ковачки рад
Основа звекира је великог пречника, у виду розете.
Украшена је правоугаоним прорезима и малим рупицама
у виду 3 концентрична круга, док је ивица назубљена. На
средини је већи правоугаони отвор кроз који се углављује
клин с алком. Био је на улазним вратима куће.
Пречник 30 cm
Инв. бр. 8626

91
7. Натстрешница за трем

Околина Неготина, Србија

Друга половина 20. столећа, 1970. година
Метал (лим)
Занатске израде, лимарски производ
Ивица натстрешнице је са три стране профилисана (четврта је до зида). На два спољна угла
има троугласте украсе окренуте на горе. Надоле су са три спољне стране приковани украси
у виду полукружног одсечка. По доњој ивици сваког од њих су још по три полукружна украса
и између њих по један у виду „звонцета” и листова. На угловима (два) има по један украс у
виду аждајине главе, и то су одводи за кишницу. На већим полукружним површима су по три
цвета. Украси су обојени жутом, зеленом, црвеном, ружичастом и плавом масном фарбом.
Натстрешницу је направио лимар Љубиша Ђукић 1970. године.
Дужина 88 cm, ширина 87 cm, висина 36 cm
Инв. бр. 12378

92
8. Кровни венац

Осипаоница, Смедерево, Србија

Средина 20. столећа
Дрво
Занатске израде, столарски производ
Кровни венац је направљен од једне дрвене даске која је с
једне дуже стране резбарена тако да по две лучне форме
имитирају латице. Део је украсног дрвеног венца који је
опасивао читав кров куће испод стрехе.
Дужина 135 cm, ширина 16 cm, дебљина 3 cm
Инв. бр. 1127 (Музеј у Смедереву)

93
9. Розета

Бела Вода, Крушевац, Србија

Почетак 21. столећа, 2022. година
Бели пешчар
Занатске израде, клесарски производ
(Милутин и Душан Миленковић)
Розета је начињена од белог пешчара из Брајковца (Крушевац). По ободу је једноставан
венац, а средиште је испуњено флоралним орнаментом – испреплетена лоза. У средишту је
наглашен цвет са 8 латица. Мотив орнамента је преузет из сакралне архитектуре, а клесари
овакав рад називају „вез у камену”.
Клесарски занат из Беле Воде уписан је у Национални регистар нематеријалног културног
наслеђа Србије.
Пречник 50 cm, дебљина 8 cm
Инв. бр. ПР01

94
10. Украсни стубић

Кончарево, Јагодина, Србија

Средина 20. столећа, 1946. година
Бетон
Занатски производ
Украсни стубић је направљен од бетона и има
арматуру. Профилисан, квадратног пресека, с два
проширења на врху и дну, и с трбухом у доњем
делу. На врату између трбуха и врха има у рељефу
изведен грозд винове лозе. Трбух је с предње
стране украшен вертикалним линијама изведеним
у плитком рељефу. На стубићу има остатака боје за
фасаду (боја попут цигле). Стубић је био постављен
у оквиру спољне старне зида испод прозора велике
собе и служио је као декоративни елемент куће.
Висина 61 cm, ширина 10 cm, дубина 10 cm
Инв. бр. ПР02

95
Сарадници на изложби:

Конзервација и припрема експоната

Иван Илић
Саша Жаревац

Медијска промоција изложбе

Иван Максимовић

Техничка реализација изложбе

Владо Ђуришић
Ђорђе Милићевић-Нето
Љубиша Крстић

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

728.6.025(497.11)(083.824)

МАТИЋ, Милош, 1970-

Лепа кућа / Милош Матић ; [фотографије Станко Костић ... [и др.]]
; [фотографије експоната Ивана Масниковић Антић]. - Београд :
Етнографски музеј, 2022 (Београд : Чигоја штампа). - 96 стр. : фотогр. ;
21 x 21 cm

Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. -

Библиографија: стр. 82-84.

ISBN 978-86-7891-151-4

а) Сеоске куће -- Србија -- Изложбени каталози

COBISS.SR-ID 72867081