Zbornik PDF

XXIV
8/2009
:
: XXIV
: 8
:
: . ,

:

: , 6
:
: - .
: .
CIP-
,
378.9(497.113)(082)
62
/
. . 7, . 9 (1974)-1990/1991, .21/22 ; . 23, 1 (2008)-. :
, 1974-1991; 2008-. . ; 30 . (:
)
ISSN 0350-428X
COBISS.SR-ID 58627591
,
.
1960. ,
, , 1965. .
,
,
1974. 9 (VII ).
, , -,
-,
. 17 (1986. .), Publications of the School of Engineering.

, ,
, 1991. ., / 20/21, 1990/1991.
.
, .
,
,
,
, , ,
. ,
,
.
- - , 2008. .
, 2009. . ,
- -
. -
, ,
-.
w - (www.ftn.uns.ac.rs)
, . ,
5-6 .
, ,
01.09. 15.10.2009. ., 19.12.2009. .
.
:
, , , , CIGRE, CIRED, YU INFO.
.
I

.
6,
.
7. ,
, .
, 8. ,
, .

.
-

.
.
, ,
--
,
:

II
SADRAJ
Strana
Radoviizoblasti:Graevinarstvo
1. DraganaPopovi,
KOMPARATIVNASEIZMIKAANALIZAZIDOVAZAUKRUENJESTAMBENOPOSLOVNE
ZGRADEPREMANAIMPROPISIMAIEVROKODU8.......................................................... 2389
2. JelenaGajinov,
TEHNOLOGIJEIORGANIZACIJEGRAENJAVIESPRATNOGOBJEKTASA
EKSPERIMENTALNIMODREIVANJEMVREMENAZIDANJAZIDOVA................................. 2393
3. Mujoondi,VlastimirRadonjanin,
PROCENASTANJAISANACIJAKONSTRUKCIJESPORTSKEHALEOSNOVNEKOLE
DESANKAMAKSIMOVIUNOVOMPAZARU.................................................................. 2397
4. LejlaBalint,
PROJEKATARMIRANOBETONSKEZGRADESASEIZMIKIMPRORAUNOMZIDOVAZA
UKRUENJEPREMAYU81IEC8.......................................................................................... 2401
5. MajaPopovi,MirjanaMaleev,
REVITALIZACIJADVORCAIPROJEKATABKONSTRUKCIJEHOTELAUOKVIRU
KOMPLEKSASPITZERUBEOINU................................................................................... 2405
6. FranjoJoha,
PROJEKATKONSTRUKCIJEARMIRANOBETONSKOGSPORTSKOGOBJEKTAUNOVOM
SADU................................................................................................................................... 2409
7. BrankoMarjanovi,
OBEZBEENJETEMELJNEJAMEISUSEDNIHOBJEKATAABZIDOVIMASA
EKSPERIMENTALNIMODREIVANJEMVREMENARADA................................................... 2413
8. AleksandarMikovi,
PROCENASTANJA,DOGRADNJAISANACIJANOSEEKONSTRUKCIJEOSNOVNEKOLE
DOSITEJOBRADOVIUNOVOMSADU........................................................................... 2417

Radoviizoblasti:Arhitektura
1. NikolaKrivokua,KsenijaHiel,VladimirKubet,
MUZIKAAKADEMIJAUKRAGUJEVCUGRADMUZIKE................................................... 2421
2. VesnaKurtuma,DarkoReba,MilicaKostre,
URBANISTIKASTUDIJACENTRAKULESAAKCENTOMNAUREENJUPODRUJAUZ
VELIKIBAKIKANAL............................................................................................................ 2425
3. JelenaRelji,RadivojeDinulovi,
ARHITEKTONSKASTUDIJASPA/WELLNESSCENTRAUNOVOMSADU.............................. 2429
4. NataaPavi,DarkoReba,
URBANISTIKASTUDIJAREVITALIZACIJEDELAOBALEBORSKOGJEZERA.......................... 2423
5. KatarinaMacanSabo,KsenijaHiel,
ARHITEKTONSKASTUDIJASTAMBENOPOSLOVNOGOBJEKTAUSOMBORU.................... 2436
6. VladimirPopovi,DarkoReba,IgorMara,
URBANISTIKASTUDIJAREKONSTRUKCIJEBLOKA70UNOVOMBEOGRADUINIOCI
IZGLEDAFIZIKESTRUKTURE............................................................................................. 2440
7. DraganaMilojevi,KsenijaHiel,
HOTELUOKVIRUTURISTIKOREKREATIVNOGCENTRAZOBNATICA............................ 2444
III
8. eljkaBjeli,KsenijaHiel,
TURISTIKOAPARTMANSKONASELJENAODROUUNOVOMSADU.......................... 2448
9. DamjanTomi,JelenaAtanackoviJelii,DraganaKonstantinovi,
ARHITEKTONSKIFAKULTETUNOVOMSADUSTUDIJADINAMINOSTI
ARHITEKTONSKEFORME.................................................................................................... 2452
10. TatjanaRagai,JelenaAtanackoviJelii,MarkoTodorov,
PROJEKATNONOGKLUBAUNOVOMSADU.................................................................... 2456
11. IvanaNikoli,
TRANSFORMACIJAPRIOBALNOGPODRUJAOBLASTIDUDARAUAPCUSAASPEKTA
BIOKLIMATSKOGPROJEKTOVANJA.................................................................................... 2459
12. BrankicaNiki,DarkoReba,
URBANISTIKASTUDIJAREVITALIZACIJEIPROIRENJADUNAVSKOGPARKA................... 2463
13. ,
................................. 2467
14. AnaPerii,JelenaAtanackoviJelii,
ARHITEKTONSKASTUDIJAMULTIFUNKCIONALNOGOBJEKTA"CENTAR"UNOVOM
SADU................................................................................................................................... 2471
15. VesnaMileti,JelenaAtanackoviJelii,
LUKSUZNOSTANOVANJE.................................................................................................... 2475
16. ,,
............................. 2479
17. SlobodanTomi,JelenaAtanackoviJelii,DraganaKonstantinovi,
ARHITEKTONSKASTUDIJAINTERPOLACIJEGARNIHOTELAUURBANOTKIVONOVOG
SADA................................................................................................................................... 2483
18. ArsenBjelica,RadivojeDinulovi,
IDEJNIPROJEKATHOTELAUNOVOMSADU....................................................................... 2487
19. MarinaKneevi,RadivojeDinulovi,
ARHITEKTONSKASTUDIJAEDUKATIVNOGCENTRAZAUPRAVLJANJEOTPADOMU
NOVOMSADU.................................................................................................................... 2491
20. RadePerii,JelenaAtanackoviJelii,
MEDIJATEKAUNOVOMSADU........................................................................................... 2495
21. MilicaStoji,
IZGRAENEUTOPIJE/KONCEPTREKONSTRUKCIJEPANELICANAPRIMERUSTAMBENE
ZGRADEUULICIDRRIBARAUNOVOMSADU................................................................... 2499
22. RadovanMrvi,Predragianin,
AUTOCENTARUNOVOMSADU......................................................................................... 2503
23. MilicaRaca,Predragianin,
MUZIKAAKADEMIJAUNOVOMSADU............................................................................. 2507
24. BiljanaPopovi,Predragianin,
ARHITEKTONSKASTUDIJAZENHOTELANAMIELUKU..................................................... 2511

Radoviizoblasti:Inenjerstvozatiteivotnesredine
1. Ivanatefiek,
HIDRAULIKIASPEKATPREIAVANJAOTPADNIHVODAUNASELJUSTARA
MORAVICA.......................................................................................................................... 2515
2. VinjaVukanovi,SlobodanKrnjetin,
ADAPTACIJAZGRADAIGRADOVAUSUSRETKLIMATSKIMPROMENAMA........................ 2519
3. SilviaJozo,MirjanaVojinoviMiloradov,
PREIAVANJEOTPADNIHVODAUTERMOELEKTRANITOPLANINOVISAD................... 2522
4. ,,
.... 2525
5. Bojanaori,
EKONOMSKOVREDNOVANJESMANJENJAEMISIJESO2, NOX, VOC I NH3......................... 2529
IV
6. AnaPetelj,JankoHodoli,
STANJEITENDENCIJERAZVOJARECIKLAEAMBALANEPLASTIKEUSRBIJI..................... 2533
7. IvanaRadin,BorisAgarski,JankoHodoli,
STANJEIMOGUETENDENCIJERAZVOJARECIKLAEOTPADNOGDRVETAUSRBIJI........ 2537
8. IvanaMudri,BrankaNakomi,
ANALIZAPOTENCIJALAENERGIJEVETRAUAPVOJVODINI(KIKINDA)............................... 2541
9. MarijaPopovi,MiodragHadistevi,
MERENJEFIZIKOMEHANIKIHSVOJSTAVARECIKLIRANEGUME................................. 2545
10. DanijelCvetinovi,SlobodanKrnjetin,
ZELENEZGRADEZGRADEZABUDUNOST......................................................................... 2549
11. MilenkoTopalovi,
PROCENAPRIMENJIVOSTIRECIKLAEKOMUNALNOGOTPADAUSRBIJI.......................... 2553
12. MilicaAlavanja,MiodragHadistevi,
POSTUPANJESABIORAZGADIVIMDELOMKOMUNALNOGOTPADA,SAPOSEBNIM
OSVTROMNAKOMPOSTIRANJEIANAEROBNURAZGRADNJU......................................... 2557
13. TamaraStanaev,GoranVuji,
KLJUNIPARAMETRIZAIZBORLOKACIJEIPROJEKTOVANJEDEPONIJEISPLAKE.............. 2561
14. MilicaRaikovi,SlobodanKrnjetin,
PONAANJEARMIRANOBETONSKIHKONSTRUKCIJAUPOARU....................................... 2565
15. NeeljkoLui,
SAGOREVANJESUNCOKRETOVELJUSKEUFABRICIULJABANATA.D.NOVACRNJA..... 2569
16. DraganGani,Slavkouri,
BIOLOKOPREIAVANJEOTPADNIHVODAMNCHNERBRAUEREI(MB)PIVAREU
NOVOMSADU.................................................................................................................... 2573
17. Lilaember,
BIOGASPOSTROJENJAISKUSTVOIZHRVATSKE.............................................................. 2577
18. BojanaTot,BrankaNakomi,
POTENCIJALENERGIJEVETRAAPVOJVODINESAASPEKTAENERGETSKOGBILANSA....... 2581
19. DraganIli,BrankaNakomi,
KORIENJEGEOTERMALNEENERGIJEPRIMENOMGEOTERMALNETOPLOTNEPUMPE. 2585
20. DarkoKostovski,
MOGUNOSTIUNAPREENJASISTEMAUPRAVLJANJAPVCOTPADOM,
USAGLAAVANJESAPOLITIKOMIDOBROMPRAKSOMUEU........................................... 2589
21. GoranBeronja,SlobodanKrnjetin,
GRAENJEKUAODBALIRANESLAMEIPRIMERI............................................................. 2593
22. BranislavaLaji,Slavkouri,
PREIAVANJEOTPADNIHVODAUSUBOTICIKAOMERAZATITEIVOTNESREDINE... 2596
23. SlobodanPopov,SlobodanKrnjetin,
ANALIZAPOTREBNEOTPORNOSTIZGRADAPREMAPOARUUREPUBLICISRBIJII
EVROKODOVIMA................................................................................................................ 2600
24. ZoranBanjac,GoranVuji,
PRIMENABATAUPREHRAMBENOJINDUSTRIJIIUINDUSTRIJIPIA............................... 2604
25. AndrejNa,GoranVuji,
POTREBNIKORACIZADOBIJANJEDOZVOLANADLENIHINSTITUCIJAPRIIZGRADNJIILI
REKONSTRUKCIJIBENZINSKIHSTANICA............................................................................. 2607
26. JelenaJovanevi,
EKONOMSKIASPEKTIZATITEIVOTNESREDINEUOBLASTIDEPONOVANJAI
INSINERACIJEOTPADA........................................................................................................ 2610
27. SanjaZori,
EKONOMSKIASPEKTIUPRAVLJANJAPVCOTPADOM........................................................ 2614
28. NaaIvkovi,GoranVuji,
MOGUNOSTIISKORIENJADEPONIJSKOGGASAUENERGETSKESVRHE...................... 2618

29. GoranBudimir,
PRILOGMERENJUIOCENIUTICAJABUKENAIVOTNUSREDINU..................................... 2622
30. MarkoMaleevi,
PROCENAUTICAJAREZERVOARAZASKLADITENJENAFTEINAFTNIHDERIVATANA
IVOTNUSREDINU.............................................................................................................. 2626
31. AdrianaStrikovi,SlobodanKrnjetin,
PRIMENAPRIRODNIHGRAEVINSKIHMATERIJALADRVOIKAMENUARHITEKTURI...... 2630
32. VladislavaVeselinovi,SlobodanKrnjetin,
SOLARNEZEMUNICEANALIZAENERGETSKEEFIKASNOSTI............................................. 2634
33. DarkoMilankovi,JankoHodoli,
OCENJIVANJEIVOTNOGCIKLUSAPROIZVODAIPROCESAPRIMENOMLCA
PROGRAMSKOGSISTEMASimaPro7................................................................................. 2637
34. BranislavMilanovi,JankoHodoli,
OCENJIVANJEIVOTNOGCIKLUSAPROIZVODAIPROCESAPRIMENOMLCA
PROGRAMSKOGSISTEMAGaBi4....................................................................................... 2641
35. SlaanaTodorov,MiodragHadistevi,
MERENJEIKONTROLANEKONTROLISANOGISTICANJAPRIRODNOGGASAIZ
CEVOVODA......................................................................................................................... 2645
36. ValerijaBoro,
UNAPREENJESISTEMAUPRAVLJANJAZATITEIVOTNESREDINENABAZIPROVERA... 2649
37. AndreaMraevi,GoranVuji,
PROCENARIZIKADIVLJIHDEPONIJANAIVOTNUSREDINUSAPREGLEDOMMERA
REMEDIJACIJE..................................................................................................................... 2653

Radoviizoblasti:Matematikautehnici
1. GabrijelaGruji,
NELINEARNAKONEKSIJANAPROSTORIMAOSKULACIJEVIEGREDA............................... 2657
2. LjuboNedovi,NebojaRalevi,
PSEUDOOPERACIJEIPRIMENAUTEORIJIVEROVATNOE............................................... 2661
3. MajaNedovi,LjiljanaCvetkovi,
KLASEMATRICAINVARIJANTNEUODNOSUNASCHUROVKOMPLEMENT...................... 2665
VI
Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

KOMPARATIVNA SEIZMIKA ANALIZA ZIDOVA ZA UKRUENJE STAMBENOPOSLOVNE ZGRADE PREMA NAIM PROPISIMA I EVROKODU 8
COMPARATIVE SEISMIC ANALYSIS OF RESIDENTAL-BUSINESS BUILDING SHEAR
WALLS ACCORDING TO YUCODE AND EUROCODE 8
Dragana Popovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
120
360
1680
1440
Sadraj U radu je prikazan projekat konstrukcije stambeno-poslovne zgrade spratnosti (P+6+M) na podruju
Novog Sada. U drugom delu rada prikazana je uporedna
analiza seizmikog prorauna vertikalnih noseih elemenata, tj. zidova za ukruenje, prema naim propisima i
Evrokodu 8.
Abstract The design project of structure of residentalbusiness building (ground floor+6 storeys+attic) in Novi
Sad. Finally, there is comparative analysis of seismic
calculation of vertical structure elements - seismic walls,
according to YU code and Eurocode 8.
Kljune rei: armiranobetonska zgrada, zidovi za
ukruenje, seizmiki proraun
gde se nalaze lokali i nivo prizemlja na mestima gde su

stanovi. U prizemlju se, pored dva lokala i tri stana,
nalaze i tehnike prostorije. Takoe, u nivou prizemlja
postoji i pasa za ulaz u dvorite, ija je visina 3,5m a
irina 3,6m. Na svakom spratu i na mansardi postoji po
osam stanova. Visina lokala prizemlja iznosi 3,68m, dok
je visina stanova na svim etaama 2,88m. Za vertikalnu
komunikaciju koristi se hidrauliki lift i dvokrako
stepenite sa meupodestom.
1. UVOD
120
360
Projektnim zadatkom predvieno je projektovanje armiranobetonske stambeno-poslovne zgrade spratnosti P+6+M,

pravougaone osnove. Definisan je konstruktivni sistem,
gabariti, rasteri stubova, namena pojedinih povrina i
lokacija.
240 2x120 240
Oblast GRAEVINARSTVO
420
360
300
360
300
2820
360
360
360
Slika 2. Raspored stubova i zidova u osnovi
2. OPIS PROJEKTA
2.2. Konstruktivni sistem zgrade
Zgrada je projektovana kao armiranobetonski skeletni

sistem sa potrebnim zidovima za ukruenje u oba pravca.
Osnova zgrade sa emom ramova prikazana je na Slici 1.
Glavni konstruktivni sistem objekta je skeletni sistem,

koji se sastoji od AB ramova postavljenih u dva
ortogonalna pravca i AB zidnih platana (Slika 2.), koji
ukruuju ramove. Skelet formiraju 9 podunih i 9
poprenih viespratnih viebrodnih ramova, koji zajedno
ine prostorni skelet.
U poprenim ramovima nalaze se grede dimenzija 30/40 i
30/35 sa rasponima polja 1,2m, 2,4m i 3,6m, dok grede
podunih ramova imaju dimenzije 40/40, 30/40 i 25/30 i
rastere 3,0m, 3,6m i 4,2m. Stubovi imaju konstantne
dimenzije celom visinom, i to 30/50, 30/40, 30/30 i 25/25.
Raspored zidova je takav da obezbeuje ukruenje zgrade
u oba ortogonalna pravca. Uloga ovih elemenata je da
prime i prenesu na temelje horizontalna seizmika
optereenja i doprinesu celokupnoj krutosti objekta. Zidna
platna su u poprenom pravcu dimenzija 25/360 i 25/240
a u podunom pravcu 25/303, 25/300 i 25/360, koji se
suava od prvog sprata na 25/240 i te dimenzije ima do
vrha objekta. Zidovi su projektovani tako da zadovolje
uslove propisane Pravilnikom za izgradnju objekata
visokogradnje u seizmikim podrujima.
Meuspratna konstrukcija je projektovana kao sistem
kontinualnih krstasto armiranih ploa debljine 12cm. Ona
prima gravitaciono optereenje jednog sprata, koje
prenosi na grede i stubove ramova. Takoe, slui da
ukruti sistem ramova u horizontalnom pravcu i primi
G'
G
E
D
C
120 360
1680
1440
240 2x120 240
360 120
2.1. Projektni zadatak i arhitektonsko reenje
A
A'
420
360
300
360 300
2820
360
360
360
Slika 1. ema ramova

U X-pravcu nalaze se ramovi A', A, B, C, D, E, F, G i G',
a njihovi meusobni rasteri su 1,20m, 2,40m i 3,60m.
Ramovi 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 pruaju se u Y-pravcu a
razmaci izmeu njih su 4,2m, 3,6m i 3,0m. Prizemlje je
projektovano tako da postoje dva nivoa: nivo prizemlja
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Radomir Foli, red.prof.
2389
horizontalne sile od vetra i seizmike, koje dalje prenosi na

vertikalne linijske (stubove) i povrinske elemente
(zidove) konstrukcije.
Dvokrako stepenite se sastoji od dve kose ploe debljine
12cm i ravnog meupodesta iste debljine. Oslanja se na
podestne grede u nivoima meuspratnih ploa.
Balkoni se izvode kao pune ploe debljine 12cm,
oslonjene na dve ili tri strane, zavisno od poloaja u
konstrukciji.
Fundiranje objekta je izvreno na temeljnoj ploi sa
kontragredama u oba pravca. Temeljna ploa ima debljinu
50cm i dimenzije 14,80x28,50m. Kontragrede se razlikuju
na mestima ispod lokala i stanova prizemlja zbog razlike
u nivoima. Ispod lokala, temeljne grede imaju dimenzije
50/100, 30/100 i 25/50. Kontragrede ispod stanova se
suavaju na gornjem delu i imaju dimenzije 50/30/180,
40/30/180 i 30/180, tako da izgledom poseaju na niske
zidove. Ispod temeljne konstrukcije nasipa se tampon sloj
ljunka debljine 10cm i sloj mravog betona 10cm MB25.
Preko mravog betona postavlja se hidroizolacija, koja je,
sa gornje strane, zatiena slojem nearmiranog betona
d=5cm. Dozvoljeni napon u tlu iznosi priblino 300kPa, a
za koeficijent posteljice je usvojeno 20000kN/m. Naponi,
koji se javljaju u tlu, su manji od doputenih.
Krov je plitka drvena konstrukcija na dve vode sa
nagibima krovnih ravni 16. Krovni pokriva je Tegola
Canadese, koja se postavlja na OSB ploe debljine
d=18mm. Osim sopstvenog optereenja, krov je
proraunat na dejstvo vetra i snega. Dva tipa krovnih
vezaa postavljaju se na razmacima 4,2m, 3,6m i 3,0m.
Rogovi dimenzija 10/14cm na razmacima od 60cm
preuzimaju optereenje od krovne ravni, koje prenose na
ronjae dimenzija 12/12cm. U sastavu krovne
konstrukcije javljaju se jo i stubovi (12/12cm) sa
pajantama (10/10cm) i kosnici (10/10cm). Svi elementi
krovne konstrukcije izvode se od etinara II klase.
Optereenje od snega se nanosi na krovnu konstrukciju

kao povrinsko i konvertuje u linijsko optereenje, koje
deluje du rogova. Reakcije od ovog optereenja se
nanose na betonsku konstrukciju zgrade.
Vrednosti optereenja vetrom se na konstrukciju nanose u
vidu 4 sluaja optereenja, kao povrinsko optereenje,
koje se konvertuje u linijsko i deluje du stubova upravno
na njih. Optereenje od vetra se na krovnu konstrukciju
nanosi upravno na krovne povrine, a reakcije kao
koncentrisane sile na betonski deo objekta.
Nakon uraene modalne analize, nanosi se seizmiko
optereenje (dva sluaja) u dva razliita pravca, koje
program sam generie na osnovu unetih parametara.
Seizmika optereenja se ne kombinuju sa sluajevima
optereenja od vetra.
2.5. Statiki i dinamiki proraun
Konstrukcija je modelirana prostorno u programskom
paketu Tower 5.5 (Slika 3.). Pri formiranju proraunskog
modela koriena je gusta mrea konanih elemenata, sa
stranicom elementa 0,5m. Veza izmeu objekta i podloge
modelirana je po Vinklerovom modelu zamenom tla
elastinim oprugama postavljenim ispod temeljne ploe.
Analiza dejstva horizontalnih optereenja, kao i modalna
analiza, pretpostavljaju da su meuspratne tavanice
nedeformabilne u svojoj ravni. Statiki i dinamiki
proraun sprovedeni su na prostornom modelu, gde su
korieni linijski i povrinski elementi.
2.3. Analiza optereenja

1.Stalno optereenje (JUS U.C7.123/1988) ine sopstvena
teina (grede, stubovi, zidovi za ukruenje, tavanice) i
teine nenosivih elemenata (krovne obloge, podovi,
zidovi ispune);
2.Korisno optereenje (JUS U.C7.121/1988) u funkciji
namene objekta;
3.Optereenje snegom (Sl. List SFRJ 61/48) iznosi
0,75kN/m osnove krova;
4.Optereenje vetrom (JUS U.C7. 110, 111 i 112) za
objekat koji spada u velike krute zgrade;
5.Seizmiko optereenje (Sl. List SFRJ 31/81, 49/82,
29/83, 21/88 i 52/90) je dobijeno metodom ekvivalentnog
statikog optereenja za II kategoriju objekta, II
kategoriju tla i VIII sezmiku zonu.
2.4. Unoenje optereenja
Optereenje od sopstvene teine je naneto tako to je
iskoriena mogunost Towera da sam generie sopstvenu
teinu pojedinih elemenata konstrukcije, a kao dodatno
stalno optereenje: povrinsko (teine podova i plafona) i
linijsko (fasadni i pregradni zidovi).
Korisno optereenje je naneto kao optereenje po celoj
povrini ploe i dva puta u vidu ahovski rasporeenog
optereenja, pri emu se meusobno ne mogu
kombinovati.
Izometrija
Slika 3. Prostorni model konstrukcije

2.6. Dimenzionisanje elemenata konstrukcije
Prilikom dimenzionisanja elemenata konstrukcije korien je beton marke MB35, a kao poduna i poprena
rebrasta armatura RA400/500. Svi elementi konstrukcije
su dimenzionisani prema Pravilniku za beton i armirani
beton iz 1987. godine, a na osnovu uticaja merodavnih
kombinacija optereenja, koje formira sam softver na
osnovu odabranog pravilnika implementiranog u program.
Grede su dimenzionisane kao jednostruko ili dvostruko
armirane, dok su stubovi dimenzionisani na koso
savijanje, obostrano simetrino armirani. Armiranobetonski zidovi za ukruenje su dimenzionisani na osnovu
Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju objekata
u seizmikim podrujima (YU81).
2390
Dimenzionisanje svih elemenata krovne konstrukcije

sprovedeno je prema teoriji doputenih napona.
3. UPOREDNA ANALIZA SEIZMIKOG
PRORAUNA ZIDOVA ZA UKRUENJE PREMA
YU81 I EC8
= 2qo 1 (ako je T1 TC ) ili = 1 + (2qo 1)TC / T1 (ako
je T1 < TC ).
Utezanje ivinih elemenata na krajevima zidova treba
izvriti vertikalno na visini hcr i horizontalno na duini
l c max[0.15l w ,1.5bw ] .
3.1. Opte odredbe prema Evrokodu 8

Ove odredbe se odnose na pojedinane zidove u sklopu
aseizmiki projektovanih AB zgrada, izloenih uticajima
u ravni zida, u osnovi potpuno ukljetenih u temelj, kako
bi bila spreena rotacija u odnosu na ostatak konstrukcije.
Uticaji od dejstava moraju se proraunati uz pretpostavku
krutosti zida za neisprskalo stanje.
Nepouzdani rezultati u analizi i postelastini dinamiki
efekti moraju se uzeti u obzir makar na osnovu
odgovarajueg uproenog postupka (npr. za proraun
anvelopa momenata savijanja, faktore poveanja
seizmikih sila...).
Preraspodela uticaja od seizmikih dejstava (smiue sile
i momenti savijanja) izmeu primarnih seizmikih zidova
je dozvoljena do 30%, ako ne dolazi do smanjenja ukupne
zahtevane nosivosti.
Dijagram momenta savijanja po visini zida mora se uzeti
kao anvelopa sraunatog momenta savijanja vertikalno
pomerena za duinu jednaku visini kritine oblasti zida
( hcr = max[l w , hw / 6] ).
Proraunska anvelopa smiuih sila VEd po visini zida
odreuje se izrazom: VEd = V ' Ed , gde je V ' Ed smiua
sila a faktor poveanja ( 1.5 ). Za dvojne sisteme
vitkih zidova preporuuje se primena modifikovane
proraunske anvelope smiuih sila. (Slika 4.)
Prerana pojava prslina u rebru zida usled smicanja bie

spreena obezbeenjem minimalne koliine armature
rebra u kritinim oblastima: h,min = v,min = 0.002 .
Sluajne otvore, koji nisu regularno rasporeeni, treba
izbei, ukoliko njihov uticaj nije zanemarljiv ili se ne
obuhvata
pomou
odgovarajue
analize
pri
dimenzionisanju, oblikovanju i konstruisanju detalja.
3.2. Analiza rezultata dobijenih prema YU81 i EC8
Uporeujui rezultate dimenzionisanja seizmikih zidova
prema YU81 i EC8 dobijeno je da je raunski potrebna
armatura manja od propisane minimalne, pa je i usvojena
minimalna armatura u skladu sa odgovarajuim
pravilnicima.
EC8 propisuje vei procenat minimalne vertikalne
armature u zidovima, i to 0,2% povrine horizontalnog
preseka u rebru zida i po 0,2% u ivinim elementima, to
je ukupno 0,6%. Isti raspored armature propisuje i na
pravilnik, sa razlikom da minimalna armatura iznosi po
0,15% u rebru i glavnim ivinim elementima, pa je
ukupno usvojeno 0,45% betonskog preseka armature.
Duina u horizontalnom pravcu, na kojoj se postavlja
ivina vertikalna armatura po EC8, iznosi 0.15l w a po
YU81 0.10l .
Procenti armiranja horizontalnom armaturom po EC8 i
YU81 su isti, pri emu je kritina visina, na kojoj se
postavlja gua armatura, prema EC8 vea od visine koju
je potrebno ispotovati po naim propisima.
Na osnovu rezultata dimenzionisanja prema YU81 i EC8,
u Tabeli 1. su data poreenja potrebne, minimalne i
usvojene armature u nekim karakteristinim presecima
zida u okviru podunog rama C.
4. ZAKLJUAK
Slika 4. Proraunska anvelopa smiuih sila

Nosivost zidova na savijanje mora se odrediti sa
najnepovoljnijom aksijalnom silom za seizmiku
kombinaciju optereenja, gde mora biti zadovoljeno:
d = N Ed / hc bc f cd 0.35 .
Potrebno je proveriti lom pritisnute dijagonale u rebru:
pri emu je u kritinoj oblasti:
VEd VRd , 2 ,
VRd , 2 = 0.4(0.7 f ck / 200) f cd bwo z , a izvan kritine oblasti:
VRd , 2 = 0.5(0.7 f ck / 200) f cd bwo z ;
kao
lom
zategnute
dijagonale u rebru ( VEd VRd ,3 ) i lom smicanjem usled

klizanja ( VEd VRd ,S = Vdd + Vid + V fd ).
Zavisno od usvojene klase duktilnosti, projektno

seizmiko optereenje prema EC8 je dva (klasa visoke
duktilnosti - DCH, koja je i usvojena u radu, q = 5,0 ) do
etiri puta (klasa niske duktilnosti DCL, q = 2,5 ) vee
nego prema YU81, osim u podruju duih perioda
( T > 2s ). U ovoj oblasti poveana vrednost koeficijenta
priguenja, prema naem pravilniku, umanjuje razlike.
(Slika 5.) Takoe, prema EC8 uticaji od dejstava
seizmikog optereenja iz X i Y pravca se kombinuju
( 1.0 E Edx + 0.3 E Edz i 0.3 E Edx + 1.0 E Edz ), dok se prema
YU81 seizmiki uticaji razliitih pravaca ne kombinuju.
Nii nivo projektnog optereenja prema naim propisima
podrazumeva
obezbeenje
visoke
duktilnosti
konstrukcije, vie nego po Evrokodu 8, ime se dobija
manja krutost konstrukcije i manje seizmike sile.
U kritinim oblastima zidova mora biti obezbeeno da je

minimalna vrednost koeficijenta duktilnosti krivine :
2391
Tabela 1. Poreenje rezultata dimenzionisanja zida prema YU81 i EC8

PRESEK 2-2
PRESEK 3-3
Zid u ramu C
potrebna min. usvojena potrebna min. usvojena
Aa1
YU81
0.00
13.50
1212
0.00
13.50
1212
(cm 2 ) EC8
0.00
18.00
1214
0.00
18.00
1214
Aa 2
YU81
0.00
13.50
1212
0.00
13.50
1212
(cm 2 ) EC8
0.00
18.00
1214
0.00
18.00
1214
Aav
YU81
0.00
1.88 8/20
0.00
1.88 8/20
(cm2 / m) EC8 0.00 2.50 8/20 0.00 2.50 8/20
Aah
YU81
2.75
2.50 8/10
1.52
2.50 8/20
(cm 2 / m) EC8 3.53 2.50 8/10 1.94 2.50 8/10
Posledice su neto vei iznos post-elastinih deformacija,
a samim tim i oteenja u zoni plastinih zglobova. Prema
tome, nii nivo projektnog optereenja prema YU81 u
odnosu na EC8, trebalo bi da bude propraen i stroijim
konstrukcijskim zahtevima za obezbeenje potrebne
duktilnosti, to nije sluaj. Osim nekoliko zahteva u vezi
sa detaljima armiranja, kao i dobro ocenjenog ogranienja
nivoa normalne sile u stubovima ( o / B 0.35 ) i
zidovima ( o / B 0.20 ), nai propisi daju samo naelne
stavove o obezbeenju duktilnog ponaanja konstrukcije.
Slika 5. Ukupni seizmiki koeficijent

Isto tako, problem je to, po YU81, ista vrednost faktora
ponaanja, kao i isti konstrukcijski zahtevi za obezbeenje
duktilnosti vae za praktino sve kostrukcijske sisteme
zgrada, kao i za sve nivoe aksijalnog naprezanja, odnosno
za sve ''savremene armiranobetonske konstrukcije''.
Nivo optereenja koji na pravilnik zahteva za
konstrukcije sa fleksibilnim prizemljem i spratom
( K p = 2.0 ), priblino je jednak iznosu projektnog
PRESEK 4-4
potrebna min. usvojena
0.00
13.50
1212
0.00
18.00
1214
0.00
13.50
1212
0.00
18.00
1214
0.00
1.88 8/20
0.00
2.50 8/20
2.08
2.50 8/20
2.61
2.50 8/10
5. LITERATURA
[1]
Zbirka jugoslovenskih pravilnika i standarda za
graevinske konstrukcije.
[2]
. Radosavljevi, D. Baji, Armirani beton 3,
Graevinska knjiga, Beograd, 2007.
[3]
D. Najdanovi, Betonske konstrukcije, Orion
Art, Beograd, 2004.
[4]
Grupa autora, Beton i armirani beton prema
BAB 87, knjiga 1, Univerzitetska tampa, Beograd,
2000.
[5]
2000.
[6]
B.
Petrovi,
Odabrana
poglavlja
iz
zemljotresnog graevinarstva, Graevinska knjiga,
Beograd, 1989.
[7]
S. Stevanovi, Fundiranje, Nauna knjiga,
Beograd, 1989.
[8]
M. Gojkovi, B. Stevanovi, M. Komnenovi, S.
Kuzmanovi, D. Stoji, Drvene konstrukcije JUS
standardi, Propisi, Evrokod 5, tabele, brojni primeri,
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
2001.
[9]
S. N. Ili, Klasini drveni krovovi,
[10]
D. M. Milovi, Analiza napona i deformacija u
mehanici tla.
[11]
Eurocode 8: Design of structures for earthquake
resistance, Part 1: General rules, seismic actions and rules
for buildings, Central Secretariat, Brussels, January 2003.
[12]
Skripta iz predmeta Seizmika analiza
konstrukcija
Kratka biografija
optereenja za konstrukcije visoke duktilnosti prema

Evrokodu 8. Treba imati u vidu da ovakve konstrukcijske
sisteme EC8 praktino zabranjuje. Odavde se vidi da je
najvii nivo projektnog optereenja prema YU81 zahtevan
za ''neregularne konstrukcije'', jednak najniem nivou
projektnog optereenja prema EC8, dozvoljenom za
savrene ''regularne'' konstrukcije.
2392
Dragana Popovi roena je u Rumi 1983.

godine. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka u Novom Sadu iz oblasti
Graevinarstvo- konstrukcije odbranila je
2009. godine.

TEHNOLOGIJE I ORGANIZACIJE GRAENJA VIESPRATNOG OBJEKTA SA
EKSPERIMENTALNIM ODREIVANJEM VREMENA ZIDANJA ZIDOVA
TEHNOLOGY AND ORGANIZATION FOR CONSTRUCTION OF THE MULTI-STOREY
BUILDING WITH EXPERIMENTAL DETERMINED TIME OF MAKING WALLS
Jelena Gajinov, Fakultet tehniih nauka, Novi Sad
2. TEHNOLOGIJA ZIDANJA
Kratak sadraj Za viespratnu poslovno-stambenu

zgradu sa AB skeletnom konstrukcijom definisana je
tehnologija izgradnje fasadnih i unutranjih zidova.
Eksperimentalnim putem, metodom foto-pregleda
utvreno je vreme trajanja zidanja zidova. U drugom delu
rada prikazan je model procesa izgradnje itavog
objekta, koristei izmereno proseno vreme potrebno za
zidanje, dinamiki plan i ema organizacije gradilita.
Zidanje zidova opekom i blokovima mora biti u pravilnim

i horizontalnim redovima i pravilnoj vezi, bez paradi
manjih od opeke, sa spojnicama potpuno ispunjenim
itkim malterom debljine 1cm.
Kod sendvi zida vezu izmeu zida od opeke i bloka
povezati komadima armatureankerima preko termoizolacije tj. stiropora d=5cm.
Malter za zidanje je produno cementni malter 1:2:6.
Opeka i blokovi moraju biti dobrog kvaliteta i otrih
ivica.
Materijal se na gradilite dovozi kamionima i deponuje se
na odreeno mesto.
Transport opeke do mesta ugradnje se vri autodizalicom,
a dalje kolicima.
Horizontalni transport maltera se obavlja kolicima a
vertikalni uz pomo lift dizalice
Pregradni zidovi se rade sa istovremenim alovanjem i
betoniranjem armirano-betonskim serklaom u debljini
zida.
Ventilacioni kanali sistema ,,unt izrauju se u produnom cementnom malteru 1:2:6 sa dersovanjem unutranje
strane spojnica.
Abstract For the multy-storey skeleton construction

technology of making walls is defined by experimental
way. Operating duration of making walls is defined by
photo metod. The second part of this study presents the
model of building the whole construction using mesured
optimal time for building, dinamic plan and shema
organization building site.
Kljune rei: Tehnologija izgradnje, Foto-pregled,
Dinamiki plan, ema organizacije, Poslovno-stambeni
objekat
1. UVOD
Rad se odnosi na projekat tehnologije i organizacije
graenja poslovno-stambenog objekta na lokaciji u Ulici
Polgar Andraa 2 4, u Novom Sadu. Osnova objekta je
nepravilnog oblika. Dimenzije objekta su 14.4x11.23m i
15.24x13.25m. Projektovana spratnost objekta je
Su+P+4+Du. Konstruktivni sistem je
skeletna
konstrukcija sa noseim i nenoseim zidovima od
opekarskih proizvoda.
Rad sadri :
eksperimentalna snimanja metodom fotopregleda na predmetnoj lokaciji za potrebe
odreivanja vremena zidanja zidova,
obradu rezultata snimanja (fotografije) radnog
dana meovitim foto-pregledom,
emu II faze organizacije gradilita,
dinamiki plan za ceo objekat.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je dr Milan Trivuni, red. prof.
3. FOTO-PREGLED
Kod foto-pregleda snimaju se (mere) svi vidovi utroka
radnog vremena, koji ulaze u sastav normi rada,
ukljuujui i prekide. U zavisnosti od karaktera radnog
procesa, postoje: individualni i grupni foto-pregled.
Trajanje izvrenih operacija meri se asovnikom sa
kazaljkom za sekunde.
Kod meovitog foto-pregleda se za tekue vreme pored
grafikog ubeleavanja pojedinih elemenata vremena
trajanja aktivnosti iznad horizontalnih grafika upisuje i
broj radnika koji obavljaju odreeni posao. Korisno je
izabrati razliito obeleavanje horizontalnih grafika.
Obrada rezultata snimanja [1] data je na slici 1, tabeli 1 i
tabeli 2 prikazanim dalje u tekstu.
Tabelama je prikazano sraunato ukupno utroeno vreme
potrebno za rad, ukupni gubici vremena, kao i ukupna
produkcija izvrenih radova data u m3.
Eksperimentalnim merenjem metodom foto-pregleda je
ustanovljeno da je prosena dnevna produkcija rada
zidara i pomonih radnika iznosila 6.01m3 ozidanog
zida koji su obavljali
posao izrade fasadnih i
unutranjih zidova proseno troei 4.64 N/m3.
2393
Sika 1. Grafiki fotopregled
Tabela 1. Obrada rezultata foto-pregleda

Celokupna produkcija raena je u m3 (i za zidanje zidova
d=12cm koji se inae obraunavaju u m2, odnosno untom u m1) a npr. proseno potrebno vreme za zidanje
zidova d=25cm u produnom cementnom malteru 1:2:6.
po m3 [3]: za zidara VI grupe 3.96N + radnik II grupe za
prenos maltera 0.65N + radnik II grupe za prenos opeke
1.3N.
Na prikazanom foto-pregledu precizno su date sve radne

operacije: koristan rad koji je podeljen na deset radnih
operacija, pripremni i zavrni rad je podeljen na est
radnih operacija i prekidi u radu.
2394
SASTAV RADNE IZVRENO

UTROENO
BRIGADE
PRODUKCIJE VREME
m3
1. 13.06.2009. 3VKV;2NKV
5.92
Nc/m3
8.
7.
3.99
9.22
3.68
4. 17.06.2009. 2VKV;1NKV
4.84
4.20
6.
14.
11.
13.
5. 17.06.2009. 1VKV;2KV;1NKV
4.56
4.91
9.
6. 18.06.2009. 2VKV;1NKV
2.68
7.95
10.
7. 19.06.2009. 1VKV;1NKV
3.21
4.37
8. 20.06.2009. 2VKV;1NKV
9. 22.06.2009. 3VKV;2NKV
7.47
2.93
5.51
5.65
10. 23.06.2009. 3VKV;2NKV
7.92
4.67
11. 24.06.2009. 3VKV;2NKV
8.46
4.11
12. 25.06.2009. 2VKV;1NKV
4.58
6.01
4.89
4.64
3VKV;2NKV
prosec.radna brigada prosec.produkcija
4.
12.
3.
3. 16.06.2009. 3VKV;2NKV
ra
nd
rA
4.39
lga
7.82
Po
ul.
2. 15.06.2009. 3VKV;2NKV
objekat u
izgradnji
5.
1.
15.
2.
LEGENDA:
1.portirnica sa kancelarijom
2.baraka za alat
3.wc
4.baraka za radnike
5.oplata
6.armatura
7.fert
8.podupiraci
9.opeka
10.blok
11.baraka za cement i krec
12.pesak
13.mealica za malter
14.lift dizalica
15.auto dizalica
Slika 2. ema II faze organizacije gradilita

5. DINAMIKI PLANOVI GRAENJA
prosec. vreme
Tabela 2. Obrada rezultata foto-pregleda
4. ORGANIZACIJA GRADILITA
Definisanjem organizacije gradilita odreuje se prostorno i organizaciono razmetanje svih elemenata gradilita na osnovu analiza karakteristika lokacije, karakteristika objekta, mehanizacije, opreme, privremenih
objekata, ljudskih resursa, dinamike graenja.
Nakon zavrene I faze organizacije gradilita, pristupa se
II fazi koja je obraena u ovom radu, kada nastupa
graenje armirano betonske konstrukcije objekta i
zidanje zidova ispune [2]. II faza organizacije gradilita
data je na slici 2.
Pored deponija materijala za zidanje opeke i bloka, na
gradilitu su organizovane i deponije peska, krea i
cementa koje su namenjene za proizvodnju maltera za
zidanje a kasnije malterisanje.
Gradilina mealica je postavljena u blizini deponija
peska, cementa i krea. Deponije opeke i bloka su
postavljene uz graevinsku saobraajnicu da bi se
obezbedio laki vertikalni transport uz pomo
autodizalice.
Dalji transport opeke i bloka po etaama vri se uz
pomo kolica.
Vertikalni transport ostalog materijala je organizovan uz
pomo lift dizalice.
Na gradilitu su postavljene i deponije podupiraa, fert
gredica, oplate, armature. Armiraki i tesarski plato nisu
predvieni.
Od pomonih objekata na gradilitu se nalaze: kancelarija sa portirnicom na samom ulasku, baraka za radnike,
baraka za alat, WC.
Metode planiranja u graevinarstvu koje se najee

koriste su:
- Tehnika mrenog planiranja (TMP)
- Metoda gantograma (Gantove karte)
- Metoda ciklograma.
U ovom projektu su primenjene metode mrenog
planiranja i gantograma [2].
Mreni plan predstavlja glavni model celog procesa i
izraen je za itav objekat. Osnovni elementi mrenog
plana su aktivnoti, tehnoloki procesi za ije je izvrenje
potrebno vreme i pri emu se troe resursi i dogaaji, tj.
take poetka ili kraja neke aktivnosti. Vreme trajanja
aktivnosti zavisi od opisa pozicije, koliine rada, veliine
fronta rada, prosenih normi u graevinarstvu. Vreme
trajanja u ovom radu je prikazano u danima.
Gantogram je uraen na osnovu mrenog plana, kao
metoda lakeg sagledavanja plana roka graenja. Pored
pregledno datog vremena trajanja radova, gantogram
sadri i kritian put i vremenske zazore pojedinih
aktivnosti.
Izrada objekta je podeljena na celine i vreme potrebno za
njihovu izradu je:
- zemljani radovi i izrada temelja 37 dana
- suteren grubi radovi 52 dana, fini radovi 65 dana
- priz.grubi radovi 66 dana, fini radovi 65dana
- galerijagrubi radovi 67 dana, fini radovi 59 dana
- Ispratgrubi radovi 71 dan, fini radovi 53 dana
- IIsprat-grubi radovi 133 dana, fini radovi 47 dana
- IIIspratgrubi radovi 131 dan, fini radovi 41 dana
- IVsprat-grubi radovi 129 dana, fini radovi 35 dana
- potkr.grubi radovi 125 dana, fini radovi 29 dana
- dupleksgrubi radovi 108 dana, fini radovi 16 dana
- krov 16 dana.
Ukupno je potrebno 355 radnih dana za izgradnju objekta.
2395
6. ZAKLJUAK
Vreme utroeno na rad je vreme potrebno da se obavi
posao izrade proizvoda (m3 ozidane povrine). Utroak
vremena na rad deli se na: koristan rad, odmor i neizbene
prekide u radu [1].
Snimanjem metodom foto-pregleda zakljueno je da
prosean zidar u toku dana zida u proseku oko 2m3 zida
[3], ali sa napomenom da je celokupna produkcija zidanja
prikazana u m3.
Ova norma vremena je obuhvatila samo vreme utroeno na radu, dok se gubici vremena iskljuuju.
Konaan zakljuak je da je koristan rad dobro organizovan obzirom na raspoloivost radne snage, nema puno tehnolokog zastoja.
Pripremni i zavrni radovi bi trajali mnogo krae, uz
angaovanje veeg broja nekvalifikovanih radnika, ali
zbog ekonomskog efekta to na ovom objektu nije
mogue izvesti, pa je i produkcija rada manja od
maksimalno oekivane. Takoe bi se vei uinak video
i angaovanjem veeg broja visokokvalifikovanih
radnika.
Disciplina na radnom mestu je dobra.
7. LITERATURA:
[1] A.Flaar, S. Vukovi, P. Brana, Prouavanje tehnolokih procesa u graevinarstvu, Biblioteka Matice srpske,
Novi Sad 1985.
[2] Milan Trivuni, Zoran Matijevi, Tehnologija i organizacija graenja-praktikum, FTN Izdavatvo, Novi Sad
2004.
[3] Normativi i standardi rada u graevinarstvu, Graevinska knjiga, Beograd 1989.
Kratka biografija:
Jelena Gajinov roena je u Novom Sadu 1976.god. Diplomski Master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
graevinarstva Proizvodni sistemi u graevinarstvu,
odbranila je 2009.god.
2396

PROCENA STANJA I SANACIJA KONSTRUKCIJE SPORTSKE HALE OSNOVNE
KOLE DESANKA MAKSIMOVI U NOVOM PAZARU
ASSESSMENT AND REPAIR OF RC STRUCTURE OF SPORT HALL IN PRIMARY
SCHOOL DESANKA MAKSIMOVIC IN NOVI PAZAR
Mujo ondi, Vlastimir Radonjanin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U prvom delu opisane su mogunosti
primene lameliranog drveta za nosee konstrukcije. U
drugom delu rada prikazana je procena stanja i sanacija
sportske hale u Novom Pazaru.
Abstract In the first part of this paper possibilities of
use of laminated timber for bulding construction is
described.
The second part of this paper describes assessement and
repair of sports hall in Novi Pazar.
Kljune rei: Armiranobetonska konstrukcija, defekti,
oteenja, sanacija ,lamelirano drvo.
Lamele se ugrauju prema unapred odreenom postupku.

Redosled ugraivanja lamela redovno se definie glavnim
projektom lamelirane konstrukcije. Isto tako, prilikom
reanja lamela, sleganja lamela u projektovani presek,
odnosno paket, vodi se rauna da nijedan element preseka ne dobije nepredviene napone. Lepljenje lamela
posle slaganja u paket projektovanih dimenzija i oblika
izvodi se pod pritiskom. Ovaj pritisak, koji se realizuje uz
pomo posebno konstruisanih presa i stega, mora da bude
ravnomerno rasporeen. Da bi ovaj pritisak bio ravnomerno rasporeen po preseku i po duini elementa koji se
lepi, ispod stega odnosno presa, treba postaviti dovoljno
velike podmetae (slika 1).
1. UVOD
Graenje sportske hale O Desanka Maksimovi u
Novom Pazaru zapoeto je 2005. godine. Graenje je
prekinuto nakon 6 meseci zbog nedostatka sredstava. Za
tih 6 meseci izgraeni su samo glavni nosai tribina i
boni stubovi. Poto je kontrukcija ostavljena u nedovrenom i nezatienom stanju, usled uticaja okoline i atmosferilija vremenom su se pojavila oteenja. Zadatak
ovog rada bili su: dijagnostika nastalih oteenja, procena
stanja AB konstrukcije, predlog nepohodnih sanacionih
mera i opis svih radova koje treba sprovesti da se objekat
priveo nameni.
2. MOGUNOSTI PRIMENE NOSAA OD
LAMELIRANOG LEPLJENOG DRVETA
Slika 1. Priprema presa i postavljanje lamela u prese
Pod pojmom lepljene-lamelirane konstrukcije podrazumevaju se one konstrukcije koje su dobijene lepljenjem
dasaka lamela u lamelirani element (laminat) potrebnog poprenog preseka i potrebne duine. Za lamele, koje
su po pravilu samo popreno spojene (nastavljene), koristi
se standardna graa.
2.1. Proizvodnja
Proizvodnja laminata izvodi se po strogo propisanoj
tehnologiji, u radionicama specijalno opremljenim za ovu
vrstu posla. Najmanje sedam dana pre poetka lepljenja,
drvo se prenosi iz suare u radionicu, gde e se izvriti
lepljenje.
Povrine lamela moraju se kvalitetno oistiti od drvne
praine i drugih tetnih materija koje mogu da umanje
adheziju sloja lepka.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio prof. dr Vlastimir Radonjanin.
2.2. Lepkovi
Lepkovima se nazivaju one supstance koje poseduju
sposobnost transformisanja iz stanja lepljivosti u vrsto
stanje, radi monolitiziranja spojenih elemenata.
Monolitiziranje se izvodi prianjanjem (adhezijom) lepka
na dodirne povrine drveta pri emu kohezija ostaje nepromenjena.
Prema nainu upotrebe, zavisno od temperature lepka,
odnosno lepljenja, razlikuju se:
a) hladni lepkovi ija je radna temperatura od 15 do
20C
b) temperirani lepkovi, kada je radna temperatura od 20
do 25C
c) topli lepkovi sa radnom temperaturom od 50 do 80C
d) vrui lepkovi, kada je radna temperatura od 80 do
160C.
2397
2.3. Konstrukcijske pojedinosti

S obzirom na raznovrsne osobine drveta kao materijala
evidentan je niz tehnikih pogodnosti lepljenog
lameliranog drveta. To su sledee prednosti:
- visoke mehanike karakteristike uz malu zapreminsku
masu to daje prednost kod transporta i montae (u odnsu
na druge materijale);
- industrijska izrada laka, jednostavna i brza, to nije
bez znaaja, nezavisna od vremenskih prilika. Laka i
efikasna kontrola proizvodnje;
- kvalitetan akustini absorbent i velike pogodnosti za
oblikovanje industrijskih prostora sa velikom bukom; slab
termiki provodnik, materijal sa neznatnim promenama
mehanikih svojstava pri temperaturnim promenama;
- mogunost korienja najrazliitijih oblika i statikih
sistema i praktina neogranienost veliine i oblika
poprenog sistema;
- mogunost oblikovanja i formiranja najrazliitijih
volumena, pokrivanje velikih povrina veliki rasponi i
lako
prilagoavanje
savremenim
arhitektonskim
zahtevima;
- velike mogunosti proirenja, modifikacije tokom
eksploatacije i to se posebno podvlai, dislokacije bez
velikih tekoa;
- ne mala otpornost na najraliitije hemijske uticaje
(prednost u odnosu na druge materijale kod graevina
za hemijsku industriju, fabrike hartije, boje, vetakih
ubriva i sl.)
- velike arhitektonske pogodnosti i karakteristike koje u
potpunosti odgovaraju savremenim arhitektonskim
kretanjima u neprekidnoj i sve uspenijoj borbi za zatitu
ovekove okoline.
2.4. Proraun i dimenzionisanje
Nosai se raunaju prema doputenim naponima (SRPS)
ili graninim stanjima (EC 5) i ISO- standardima ija
primena i uvoenje u nae propise tek predstoji.
Doputeni naponi za popreno zatezanje (td ) su:
- za etinare i meke liare 25 N/cm
- za tvrde liare 35 N/cm
Normalni naponi raunaju se po obrascu:
3. PROCENA STANJA I SANACIJA IZVEDENOG

DELA KONSTRUKCIJE SPORTSKE HALE
Ova faza obuhvatila je prikupljanje postojee projektno
tehnike dokumentacije i upoznavanje sa objektom, a
zatim terenski rad, snimanje i ucrtavanje postojeih
defekata i oteenja.
3.1. Opis objekta
Predmetni objekat je sportska hala za koarku i odbojku u
okviru osnovne kole Desanka Maksomovi u Novom
Pazaru, u Cetinjskoj ulici, kapaciteta do 800 sedita.
Demenzije hale u osnovi su 36x45m, a ukupna visina
objekta je 12 m (sl. 2). Objekat uz sportsku halu je
dimenzija 20x18m.
Glavni projektant konstrukcije bio je Milivoje Milanovi,

dipl.ing.gra., a saradnik je Enes krijelj dipl.ing.gra.
Usvojena konstrukcija objekta je isti prostorni okvirni
skelet sa glavnim armiranobetonskim nosaima na
razmaku od 5m. Okviri (ramovi) su usvojeni u oba
upravna pravca objekta.
Slika 2. Osnova objekta sportske hale

Spoljanja AB sokla i unutranji AB zidovi oko igralita
su AB zidna platna debljine 20-30 cm. Ovi zidovi su
optereeni vertikalnim optereenjem od kontrukcije
objekta i horizontalnim optereenjem od aktivnog
zemljanog pritiska (nasutog tla). Za krovne nosae
predvieni su elementi od lameliranog lepljenog drveta.
3.2. Detaljan vizuelni pregled AB konstrukcije
sportske hale
Pregledom objekta knstatovano je da je objekat u
nadovrenom stanju, veu dui vremenski period to je
osnovni uzrok pojave deterioracije ugraenih materijala.
Prvo su proverene dimenzije izvedenih AB lemenata i
utvreno je da su elementi izvedeni prema postojeoj
projektnoj dokumentaciji.
Konstantovan je veliki broj defekata i oteenja.
Registrovani defekti i oteenja su:
- Mala debljina zatitnog sloja,
- Segregacija,
- Betonska gnezda,
- Mrlje od re,
- Neadekvatno izvedene poravke zona sa nedovoljno
zbijenim betonom,
- Prsline,
- Korozija armature,
- Bioloko rastinje,
- Mehaniko oteenje,
- Dejstvo vlage,
Jedan od najeih uzroka njihove pojave je uticaj
atmosferilija. Procena stanja AB konstrukcije uraena je
na osnovu detaljnog snimanja i analize rasporeda i
stepena zastupljenostinabrojanih defekata i oteenja.
Korozija armature i mrlje od re su najee uoena
oteenja (slika 3). Registrovani su na svakom glavnom
nosau, a posledica su prekida radova na objektuna
mestima gde su isputeni ankeri. Korozija armature je
elektrohemijski proces koji dovodi do redukcije
poprenog preseka armature i obrazovanja re. Korozija
koja je uoena na neugraenim vidljivim ipkama
armature je povrinska i nije dovela do znaajne redukcije
poprenog preseka ipki armature. Mrlje od re nemaju
2398
velikog uticaja na trajnost beton ali naruavaju njegov

estetski igled konstrukcije.
Slika 3. Povrinska korozija armature i

mrlje od re na betonu.
Bioloka korozija: je takoe oteenje koje je u velikoj
meri zatupljeno na objektu. Ovo oteenje je povrinskog
karaktera, registrovano je na krajevima glavnih nosaa
koji su u dodiru sa tlom, izloeni su atmosferilijama i
zaklonjeni su od suneve svetlosti.
Neadekvatno izvedene poravke zona sa nedovoljno
zbijenim betonom. Betonska gnezda zone sa nedovoljno
zbijenim betonom su najzastupljeniji defekt na
elementima AB konstrukcije. Na veini glavnih nosaa, a
najvie na stubovima nosaa, vrene su popravke
malterisanjem ovih zona bez bilo kakve predhodne
pripreme i uz korienje neadekvatnih materijala. Pored
neadekvatno izvedene popravke uoena je i neotklonjena
oplata, koja je ostala na donjoj strani stepenika tribine i na
stubovima glavnih nosaa tribine.
3.3. Analiza stanja objekta
- Glavni nosai tribine
Korozija armature zastupljena je na isputenim
ankerima (vidljiva armatrura) AB elemenata nosaa
tribina (stubovi i grede, kosi deo). Registrovana je samo
povrinska korozija koja je zastupljena sa 100% na
vidljivoj armaturi.
Mrlje od korozije- nalaze se na mestima gde su isputeni
ankeri, a nastale su spirenjem re sa ipki armature i
slivanjem po elementima kontrsukcije. Predmetne Mrlje
nisu tetne po beton, ali naruavaju estetski izgled
elemenata. Zastupljenost je 70% na mestima gde se nalazi
armatura.
Mehanika oteenja- zastupljena su veoma malo, i
nalaze se na mestima koja su bila dostupna judima,.
Mehanikih oteenja ima cca5 % na glavnim nosaima i
zidovima koji spajaju glavne nosae.
Prsline- nalaze se na AB zidovima glavnih nosaa
registrovane su na mestu uzengija, zastupljenost do 10% .
Bioloka korozija i rastinje - Bioloke korozije ima
30%, u odnosu na ukupnu povrinu AB glavnih nosaa i
izraena je u povrinskom sloju, a rastinje je uoeno

izmeu svih glavnih nosaa.
Nekvalitetno izvedena zavrna obrada poravnavanje
gornje povrine - uoena je na gredama kod kojih nije
uraena zavrna obrada povrine. zahvaena povrina je
cca 90 %.
Betonska gnezda- na stubovima glavnih nosaa tribina i
na AB zidovima, zastupljeni su 40%, na stubovima ih ima
vie nego na zidovima.
Mali zatitni sloj- je uoen samo na stepenicima tribina
u meri od cca 15 %
Segregacija- javlja se kod stubova glavnih nosaa tribina
i zahvata do 5% povrine.
Dejstvo vlage- najvie se javlja u uglovima i pri dnu
elemenata i na mestima gde je element zaklonjen od
suneve svetlosti. Povrina betona pod vlagom iznosi oko
20 %.
Neadekvatno izvedene popravke- na stubovima i na
nosaima tribina zahvataju oko 50% njihove povrine.
Stubovi, AB zidovi i sokle u kalkanu
Korozija armature zastupljena je na ankerima koji su
isputeni iz stubova i iz sokle. Registrovana je samo
povrinska korozija koja je zastupljena sa 100% na
vidljivoj armaturi.
Mrlje od korozije- nalaze se na mestima gde su isputeni
ankeri, a nastale su ispirenjem re sa ipki armature i
slivanjem po elementima konstrukcije. Zastupljeni su 50
% na mestima gde se nalazi armatura.
Mehanika oteenja- zastupljena su veoma malo, i
nalaze se na mestima koja su bila na dohvatu ljudi.
Mehanikih oteenja ima 5 % na stubovima i zidovima
koji povezuju stubove.
Bioloka korozija i rastinje - Bioloke korozije ima
30%, u odnosu na ukupnu povrinu AB zidova i stubova,
locirana je u donjem delu elemenata koji su pod uticajem
vlage.
Loe izveden spoj stuba i sokle posledica je
nedovoljno privrene oplate. Ovim defektom je
zahvaeno cca 70% duine spoja .
Betonska gnezda- na sokli ili na AB zidovima,
zastupljena su 40%, na stubovima cca. 10%.
3.4. Zakljuak o stanju objekta
AB konstrukcija objekta sportske hale je u nedovrenom
stanju i godinama je bila izloena uticaju atmosferilija.
Uoeni defekti i neregularnosti potiu iz perioda graenja
objekta i u velikoj meri utiu na kvalitet ugraenih
materijala, pre svega betona.
U ovom radu je uraen samo detaljan vizuelni pregled, a
pre bilo kakvih aktivnosti na nastavku graenja sportske
hale, neophodno bi bilo ispitati kvalitet ugraenih
materijala betona i armature.
Registrovana oteenja su lokalnog, povrinskog
karaktera i ne utiu na nosivost elemenata konstrukcije na
kojima su registrovani. Stabilnost izgraenog dela objekta
takoe nije naruena. Trajnost elemenata konstrukcije, na
kojima su uoeni nabrojani defekti i oteenja, je
delimino naruena. U toku nastavka radova na graenju
ovog objekta potrebne su intrevencije na postojeoj AB
konstrukciji u cilju otklanjanja defekata, neregularnosti i
oteenja.
2399
4. PREDLOG SANACIONIH MERA NA

POSTOJEIM ELEMENTIMA ARMIRANOBETONSKE KONSTRUKCIJE SPORTSKE HALE
U ovom delu ukratko su opisani postupci sanacije pojedinih defekata i oteenja karakteristinih elemenata
konstrukcije.
Mehanika oteenja i prethodne popravke saniraju
reparaturnim malterom MAPEGROUT T40. Potrebno je
odstraniti beton sa oteenih povrina u vidu pravilnih
oblika i konstantne debljine. Posebno obratiti panju na
oblikovanje krajeva, izbegavati isklinjavanje, poeljno je
zasecanje pod uglom. Zatim nakvasiti povrinu vodom i
saekati da se upije. Naneti MAPEGROUT T40 u
slojevima od po max 35 mm. Povrine izgletovati
MAPEFINISHOM (proizvoa MAPEI - Italija).
Korozija sa armature a se uklanja elinom etkom, a
zatim se nanosi MAPEFER 1K. MAPEFER 1K je
jednokomponentni materijal na osnovi polimera u
vodenoj disperziji i cementnih veziva. Nanosi se etkom u
dva premaza na pripremljene ipke armature. Drugi
premaz se moe naneti ve nakon 90-120 minuta nakon
nanoenja prvog premaza. Najbolje ga je naneti u roku od
24 sata. Preporuuje se da se potpuno prekrije povrina
ipki, jednolinim premazom. Ukupna debljina slojeva
treba da iznosi oko 2mm. Potronja ovog materijala je
250g/ml.
Biljno rastinje uklanja se seenjem i vaenjem
korenja, posebno na delu gde treba da se izvede podna
ploa sportske hale. Zahvaene povrine se, zatim,
tretiraju odgovarajuim herbicidom.
Bioloka korozija - potrebno je oprati konstrukciju
troprocentnim rastvorom hlorovodonine kiseline. Pranje
izvriti runo pomou valjkova natopljenih rastvorom a
potom naneti fungicidno sredstvo.
5. KONTROLNI STATIKI PRORAUN I
DIMENZIONISANJE
svaki sluaj osnovnog optereenja. Optereenja od dejstva

horizontalnih seizmikih sila uzeta su da deluju nezavisno
u dva ortogonalna pravca kao posebni sluajevi
optereenja. Iskoriena je opcija programa Tower za
automatsko generisanje seizmikih sila nakon sprovedene
modalne analize. Pri formiranju proraunskog modela
koriena je gusta mrea konanih elemenata (stranica
elementa 0,5m). Kontrolnim statikim proraunom i
dimenzionisanjem dobijene su iste dimenzije konstrukcijskih elemenata i ista koliina armature kao i u postojeoj tehnikoj dokumentaciji.
6. ZAKLJUAK
AB konstrukcija nedovrene sportske hale O Desanka
Maksimovi u Novom Pazaru je primer nekvalitetno
izvedenih radova prilikom graenja jednog objekta. Na
objektu postoji veliki broj betonskih gnezda, zona
segregacije, nezavrenih obrada povrina i neadekvatno i
nestruno izvedenih popravki pojedinih defekata. Pored
toga, objekat je u nedovrenom i nezatienom stanju ve
dui niz godina i preputen uticaju atmosferilija, bioloke
korozije i ljudske nepanje i agresije. Takvo stanje je
dovelo do pojave oteenja na AB konstrukciji, koja se
moraju otkloniti, zajedno sa uoenim defektima pre ili u
toku nastavka graenja ovog objekta, kako bi se obebedila
projektovana nosivost, trajnost i funcionalnost objekta. To
e uzrokovati dodatno poveanje konane cene graenja
objekta.
7. LITERATURA
[1] M.Gojkovi, D.StojiDrvene konstrukcijeGraevinski
fakultet i Gros knjiga, Beograd, 1996.
[2] T.Koetov-Miuli, Materijal sa predavanja iz predmeta
Drvene konstrukcije , Novi Sad, 2007.
[3] V. Radonjanin, M. Maleev, Materijal sa predavanja iz
predmeta Praenje, procena stanja i odravanje graevinskih
objekata i Materijali i tehnike sanacije i zatite, Novi Sad,
2007.
[4] . Radosavljevi, D. Baji, Armirani beton 3,
Kratka biografija:
Konstrukcija objekta modelirana je u programu za analizu

konstrukcija Tower 6.0, kao prostorni model, korienjem
linijskih i povrinskih elemenata. Na slici 4 prikazan je
prostorni model AB kkonstrukcije sportske hale.
Mujo ondi roen je u Tutinu 1984. god.

Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Graevinarstvo Procena stanja, odravanje i sanacija graevinskih
objekata odbranio je 2009.god.
Vlastimir Radonjanin roen je u Skoplju
1957. god. Doktorirao je na Graevinskom
fakultetu u Beogradu 2003 godine, a od
2008. god. je vanredni profesor na FTN.
Ue oblasti profesionalnog rada su: procena
stanja i sanacija betonskih konstrukcija,
materijali u graevinarstvu, tehnologija
betona i ispitivanje konstrukcija.
Slika 4. Prostorni model AB konstrukcije sportske hale

Optereenja na model su aplicirana kao linijska i
povrinska, saglasno analizi optereenja, a posebno za
2400

PROJEKAT ARMIRANOBETONSKE ZGRADE SA SEIZMIKIM PRORAUNOM
ZIDOVA ZA UKRUENJE PREMA YU81 I EC8
DESIGN PROJECT OF RC BUILDING WITH SEISMIC CALCULATION OF SHEAR
WALLS ACCORDING TO YU CODE AND EUROCODE 8
Lejla Balint, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Sadraj U radu je prikazan projekat armiranobetonske
konstrukcije stambeno-poslovne zgrade spratnosti (P+8)
na podruju Novog Sada. Na kraju rada prikazana je
uporedna analiza seizmikog prorauna zidova za
ukruenje, prema naim propisima i Evrokodu 8.
Abstract The design project of reinforced concrete
structure of residential-business building (ground floor+8
storeys) in Novi Sad. Finally, there is comparative
analysis of seismic calculation of shear walls, according
to our code and Eurocode 8.
Kljune rei: armiranobetonska zgrada, zidovi za
ukruenje, seizmika analiza
1. UVOD
Projektnim zadatkom predvieno je projektovanje armiranobetonske stambeno-poslovne zgrade spratnosti P+8,
pravougaone osnove. Definisan je konstruktivni sistem,
gabariti, rasteri stubova, namena pojedinih povrina i
lokacija.
2. OPIS PROJEKTA
2.1. Projektni zadatak i arhitektonsko reenje
Zgrada je projektovana kao armiranobetonski (AB)
skeletni sistem sa potrebnim zidovima za ukruenje u oba
pravca.
5.4m
5.4m
15.6m
4.8m
A
Y
1
X
4.2m
3
4
5
6
7
8
4.8m 3.0m 4.8m 3.0m 4.8m 4.2m
28.8m
Slika 1. ema ramova sa rasporedom stubova i zidova

U X-pravcu nalaze se ramovi 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 a
njihovi meusobni rasteri su 3,0m, 4,2m i 4,8m. Ramovi
A, B, C i D pruaju se u Y-pravcu a razmaci
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Radomir Foli, red. prof i komentor
mr Borjan Popovi.
izmeu njih su 4,8m i 5,4m. U prizemlju zgrade pored tri

lokala i tri stana smeten je ulaz u zgardu, tehnika
prostorija, kao i pasa za ulaz u dvorite irine 4,2m
Ostale etae su projektovane za stanovanje i imaju po pet
stanova. Visina prizemlja je 3,20m, a spratova 2,88m. Za
vertikalnu komunikaciju pored dvokrakog stepenita sa
meupodestom predvien je osobni lift nosivosti 640 kg.
2.2. Opis konstrukcije zgrade
Glavni konstruktivni sistem objekta je skeletni ukruen
AB zidovima, koga ine vertikalni nosei elementistubovi i zidna platna i horizontalni nosei elementi grede. Osovinski razmaci stubova u podunom pravcu su
4,2m; 4,8m i 3,0m, a u poprenom pravcu 4,8m i 5,4 m.
ema ramova sa rasporedom stubova i zidova prikazana
je na slici 1.
Popreni presek stubova je promenljiv po visini objekta.
Prizemlje, I sprat i II sprat imaju stubove dimenzija 50 x
50 cm (55 x 55 cm) a ostale etae imaju stubove
dimenzija 40 x 40 cm (45 x 45 cm). Stubovi su
projektovani tako da zadovoljavaju propisane uslove iz
Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju objekata
visokogradnje u seizmikim podrujima. Nakon ove
provere etiri stuba u prizemlju i na III spratu zahtevali su
poveanje dimenzija na 55 x 55 cm, odnosno na 45 x 45
cm na III spratu.
Raspored zidova je takav da obezbeuje ukruenje zgrade
u oba ortogonalna pravca. Uloga ovih elemenata je da
prime i prenesu na temelje horizontalna seizmika
optereenja i doprinesu celokupnoj krutosti objekta. Zidna
platna su u poprenom pravcu dimenzija 25/480 i 25/540
a u podunom pravcu 25/300. Zidovi su projektovani tako
da zadovolje uslove propisane Pravilnikom za izgradnju
objekata visokogradnje u seizmikim podrujima.
kontinualnih krstasto armiranih ploa debljine 12cm. Ona
prima vertikalno optereenje jednog sprata, koje prenosi
na grede i stubove ramova. Takoe, slui da ukruti sistem
ramova u horizontalnom pravcu i primi horizontalne sile
od vetra i seizmike, i dalje prenose na vertikalne nosee
elemente konstrukcije, preteno zidove.
Dvokrako stepenite se sastoji od kolenaste ploe
ukljetene u grede ramova i podestnih ploa koje
povezuju ova dva kraka. Debljina stepenine ploe i
ravnog meupodesta je d=12cm.
Balkoni se izvode kao pune ploe debljine 12cm,
oslonjene na dve ili tri strane, zavisno od poloaja u
konstrukciji.
Objekat se fundira na temeljnoj ploi debljine d=30cm
ukruenoj u dva ortogonalna pravca temeljnim gredama
dimenzija 60 x 120 cm. Ispod armiranobetonske temeljne
2401
osnovu uticaja merodavnih kombinacija optereenja, koje

formira sam program na osnovu odabranog implementiranog pravilnika.
Slika 2. Deformisani model, drugi ton oscilovanja

( Tx = 0.791s - poduni pravac )

Analizirani su sledei sluajevi optrerereenja: stalno
optereenje prema JUS U.C7.123/1988 ine sopstvena
teina (grede, stubovi, zidovi za ukruenje, tavanice) i
teine nenosivih elemenata (krovne obloge, podovi,
zidovi ispune); korisno optereenje prema JUS
U.C7.121/1988 u funkciji namene objekta; optereenje
snegom iznosi 0,75kN/m osnove krova (Sl. List SFRJ
61/48); optereenje vetrom je analizirano saglasno
aktuelnim standardima JUS U.C7. 110, 111 i 112;
seizmiko optereenje (Sl. List SFRJ 31/81, 49/82, 29/83,
21/88 i 52/90) je dobijeno metodom ekvivalentnog
statikog optereenja za II kategoriju objekta, II
kategoriju tla i VIII sezmiku zonu.
Grede su dimenzionisane kao jednostruko ili dvostruko

armirane, dok su stubovi dimenzionisani na koso savijanje obostrano simetrino armirani. Armiranobetonski
zidovi za ukruenje su dimenzionisani na osnovu Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju objekata u
seizmikim podrujima (YU81). (Slika 3.)
61 R10/10
61 R10/10
podunom T x = 0.791s .
2.5. Dimenzionisanje elemenata konstrukcije
Za beton sa usvojenom klasom marke MB35 obavljeno je
dimenzionisanje elemenata konstrukcije. Pri tome korien je rebrasta armatura RA400/500 za sve elemente
konstrukcije. Svi ovi elementi su dimenzionisani prema
Pravilniku za beton i armirani beton iz 1987. godine, a na
78 RU8/15
4 4R16
2.4. Statiki i dinamiki proraun

Konstrukcija je modelirana prostorno u programskom
paketu Tower 6.0. Pri formiranju proraunskog modela
generisana je gusta mrea konanih elemenata, sa
stranicom elementa 0,5m. Veza izmeu objekta i podloge
modelirana je po Winkler-ovom modelu zamenom tla
elastinim oprugama postavljenim ispod temeljne ploe.
Analiza dejstva horizontalnih optereenja, kao i modalna
analiza, pretpostavljaju da su meuspratne tavanice krute
(nedeformabilne) u svojoj ravni. Statiki i dinamiki
proraun sprovedeni su na prostornom modelu, gde su
korieni linijski (stubovi i grede) i povrinski (tavanice i
zidovi) elementi. Nakon modalne analize dobijeni su
tonovi oscilovanja konstrukcije koji se koriste za
seizmiki proraun. (Slika 2.) Prvi ton oscilovanja je u
poprenom pravcu i iznosi T y = 0.960s a drugi je u
4 4R16
60 R8/20
60 R8/20
50.0
ploe nasipa se tampon sloj ljunka debljine 15 cm, do

potrebne zbijenosti, na koji se postavlja sloj betona MB
15 debljine 15 cm. Preko ovog sloja betona se postavlja
hidroizolacija koja je sa gornje strane zatiena slojem
nearmiranog betona debljine 5 cm. Konstrukcija je
tretirana kao nosa na Winkler-ovoj podlozi (tlo je
zamenjeno elastinim oprugama postavljenim u vorove
mree konanih elemenata). Za koeficijent posteljice tla
usvojena je vrednost 25 000 kN/m.
Krov je dvovodan sa nagibima krovnih ravni od 20.
Oblae se OSB 3 ploama debljine od 1,8 cm, na koje se
postavlja kondor hidroizolacija, i pokriva tegolom
Prestige Compact. Krovna konstrukcija je plitka drvena
konstrukcija tipa dvovodne stolice. Krovni vezai su na
meusobnom razmaku od 4,8; 4,2 i 3,0m. Rogovi su
dimenzija 10/12cm i prenose optereenje na ronjae
poprenog preseka 10/14cm. Sa ronjaa optereenje se
prenosi na stubove dimenzija 10/10cm. U sastavu krovne
konstrukcije javljaju se jo i raspinjae (10/10cm), koje
ukruuju krovne vezae u poprenom pravcu.
Dimenzionisanje svih elemenata krova je izvreno
metodom dozvoljenih napona za etinare.
71 RU8/15
4 4R16
50.0
Slika 3. Detalj armiranja zida za ukruenje u ramu B

3. ODREDBE ZA ZIDOVE ZA UKRUENJE
PREMA EVROKODU 8
3.1. Opte odredbe prema Evrokodu 8
Ove odredbe se odnose na pojedinane zidove u sklopu
aseizmiki projektovanih AB zgrada, izloenih uticajima
u ravni zida, u osnovi potpuno ukljetenih u temelj, kako
bi bila spreena rotacija u odnosu na ostatak konstrukcije.
Preraspodela uticaja od seizmikih dejstava (smiue sile
i momenti savijanja) izmeu primarnih seizmikih zidova
je dozvoljena do 30%, ako ne dolazi do smanjenja ukupne
zahtevane nosivosti.
Dijagram momenta savijanja po visini zida mora se uzeti
kao anvelopa sraunatog momenta savijanja vertikalno
pomerena za duinu jednaku visini kritine oblasti zida
( hcr = max[l w , hw / 6] ).
Proraunska anvelopa smiuih sila VEd po visini zida
odreuje se izrazom: VEd = V ' Ed , gde je V ' Ed smiua
2402
sila a faktor poveanja ( 1.5 ). Za dvojne sisteme

vitkih zidova preporuuje se primena modifikovane
proraunske anvelope smiuih sila. (Slika 4.)
minimalna armatura u skladu sa odgovarajuim pravilnicima.

EC8 propisuje vei procenat minimalne vertikalne
armature u zidovima, i to 0,2% povrine horizontalnog
preseka u rebru zida i po 0,2% u ivinim elementima, to
je ukupno 0,6%. Isti raspored armature propisuje i na
pravilnik, sa razlikom da minimalna armatura iznosi po
0,15% u rebru i glavnim ivinim elementima, to je
ukupno 0,45% betonskog preseka zida.
Duina u horizontalnom pravcu, na kojoj se postavlja
ivina vertikalna armatura po EC8, iznosi 0.15l w a po
YU81 0.10l .
Procenti armiranja horizontalnom armaturom po EC8 i
YU81 su isti, pri emu je kritina visina, na kojoj se
postavlja gua armatura, prema EC8 vea od visine koju
je potrebno ispotovati po naim propisima.
Slika 4. Proraunska anvelopa smiuih sila

Nosivost zidova na savijanje mora se odrediti sa
najnepovoljnijom aksijalnom silom za seizmiku
kombinaciju optereenja, gde mora biti zadovoljeno:
d = N Ed / hc bc f cd 0.35 . Potrebno je proveriti lom
pritisnute dijagonale u rebru: VEd VRd , 2 , pri emu je u
kritinoj oblasti: VRd , 2 = 0.4(0.7 f ck / 200) f cd bwo z , a izvan
kritine oblasti: VRd , 2 = 0.5(0.7 f ck / 200) f cd bwo z ; kao i lom
zategnute dijagonale u rebru ( VEd VRd ,3 ) i lom smicanjem
usled klizanja ( VEd VRd , S = Vdd + Vid + V fd ).
U kritinim oblastima zidova mora biti obezbeeno da je
minimalna vrednost koeficijenta duktilnosti krivine :
= 2qo 1 (ako je T1 TC ) ili = 1 + (2qo 1)TC / T1 (ako
je T1 < TC ).
Utezanje ivinih elemenata na krajevima zidova treba
izvriti vertikalno na visini hcr i horizontalno na duini
l c max[0.15l w ,1.5bw ] .
4. ZAKLJUAK
Zavisno od usvojene klase duktilnosti, projektno

seizmiko optereenje prema EC8 je dva (klasa visoke
duktilnosti - DCH, koja je i usvojena u radu, q = 5,0 ) do
etiri puta (klasa niske duktilnosti DCL, q = 2,5 ) vee
nego prema YU81, osim u podruju duih perioda
( T > 2s ).
U ovoj oblasti poveana vrednost koeficijenta priguenja,
prema naem pravilniku, umanjuje razlike. (Slika 5.)
Takoe, prema EC8 uticaji od dejstava seizmikog
optereenja iz X i Y pravca se kombinuju
( 1.0 E Edx + 0.3 E Edz i 0.3 E Edx + 1.0 E Edz ), dok se prema
YU81 seizmiki uticaji razliitih pravaca ne kombinuju.
Nii nivo projektnog optereenja prema naim propisima
podrazumeva obezbeenje visoke duktilnosti konstrukcije, vie nego po Evrokodu 8, ime se dobija manja
krutost konstrukcije i manje seizmike sile.
Sluajne otvore, koji nisu regularno rasporeeni, treba

izbei.
3.2. Analiza rezultata dobijenih prema YU81 i EC8
Poreenjem seizmikog prorauna prema YU81 i EC8 se
dobija:
YU 81:
S = k G = k o k s k d k p 0.02
S=0,0364G
EC8:
Fb = S d (T ) m
TC T T D
S d (T ) = a g S 2.5 TC
q T
0,0531
G
Fb =
Iz ove analize moemo zakljuiti da proraun po EC8
daje 1,5 puta veu seizmiku silu nego proraun po
YU81.
U tabeli 1. prikazane su seizmike sile po nivoima u oba
pravca, po YU 81 i EC8.
Uporeujui rezultate dimenzionisanja seizmikih zidova
prema YU81 i EC8 dobijeno je da je raunski potrebna
armatura manja od propisane minimalne, pa je i usvojena
Slika 5. Ukupni seizmiki koeficijent

Posledice su neto vei iznos post-elastinih
deformacija a samim tim i oteenja u zoni plastinih
zglobova.
2403
Tabela 1. Seizmike sile po nivoima sraunate prema YU81 i EC8

Nivo
VIII sprat
VII sprat
VI sprat
V sprat
IV sprat
III sprat
II sprat
I sprat
Prizemlje
Temelj
Z [m]
27.33
24.45
23.01
21.57
20.13
18.69
17.25
15.81
14.37
12.93
11.49
10.05
8.61
7.17
5.73
4.29
2.69
0.00
=
YU81
Seizmika u X pravcu
EC8
S [kN]
Px [kN]
713.74
395.86
28.50
334.56
24.93
289.89
21.36
245.22
17.80
200.71
14.26
158.02
11.66
114.08
7.76
69.31
4.92
0.65
2653.2
223.37
405.93
37.97
512.85
45.31
607.99
50.38
659.42
51.43
648.14
47.47
570.91
42.19
437.64
28.90
265.04
16.12
1.50
4652.6
Seizmika u Y pravcu
YU81
Py [kN]
Pz [kN]
128.02
153.43
10.93
130.62
9.47
111.42
8.10
92.80
6.80
74.89
5.54
58.28
4.64
41.93
3.24
25.25
2.14
0.26
867.75
Prema tome, nii nivo projektnog optereenja prema

YU81 u odnosu na EC8, trebalo bi da bude propraen i
stroijim konstrukcijskim zahtevima za obezbeenje
potrebne duktilnosti, to nije sluaj. Osim nekoliko
zahteva u vezi sa detaljima armiranja, kao i dobro
ocenjenog ogranienja nivoa normalne sile u stubovima
( o / B 0.35 ) i zidovima ( o / B 0.20 ), nai propisi
daju samo naelne stavove o obezbeenju duktilnog
ponaanja konstrukcije.
Isto tako, problem je to, po YU81, ista vrednost faktora
ponaanja, kao i isti konstrukcijski zahtevi za
obezbeenje duktilnosti vae za praktino sve
kostrukcijske sisteme zgrada, kao i za sve nivoe
aksijalnog naprezanja, odnosno za sve ''savremene
armiranobetonske konstrukcije''.
Nivo optereenja koji na pravilnik zahteva za konstrukcije sa fleksibilnim prizemljem i spratom ( K p = 2.0 ), priblino je jednak iznosu projektnog optereenja za konstrukcije visoke duktilnosti prema Evrokodu 8. Treba imati
u vidu da ovakve konstrukcijske sisteme EC8 praktino
zabranjuje. Odavde se vidi da je najvii nivo projektnog
optereenja prema YU81 zahtevan za ''neregularne
konstrukcije'', jednak najniem nivou projektnog
optereenja prema EC8, dozvoljenom za savrene
''regularne'' konstrukcije.
S [kN]
EC8
Px [kN]
Py [kN]
Pz [kN]
-4.56
588.12
71.10
424.21
-4.39
-2.87
326.19
125.03
508.28
-1.94
0.12
23.48
11.51
37.32
1.42
-2.83
275.68
154.75
439.15
-1.99
0.10
20.54
13.56
32.62
1.42
-2.87
238.87
181.18
379.39
-1.87
0.09
17.60
14.94
27.85
1.42
-2.87
202.06
194.97
318.86
-1.69
0.09
14.67
15.17
23.06
1.42
-2.84
165.39
190.69
258.26
-1.49
0.09
11.75
13.95
18.30
1.42
-2.84
130.21
167.47
200.06
-1.15
0.07
9.61
12.37
14.78
1.42
-2.76
94.00
128.15
142.28
-0.86
0.08
6.39
8.47
9.70
1.41
-2.70
57.11
77.54
84.37
-0.58
0.05
4.05
4.73
5.79
1.58
-10.77
0.54
0.44
0.68
-10.65
-37.23
2186.3
1386.0
2925.0
-15.12
[4]
2000.
[5]
2000.
[6]
B.
Petrovi,
Odabrana
poglavlja
iz
zemljotresnog graevinarstva, Graevinska knjiga,
Beograd, 1989.
[7]
S. Stevanovi, Fundiranje, Nauna knjiga,
Beograd, 1989.
[8]
M. Gojkovi, B. Stevanovi, M. Komnenovi, S.
Kuzmanovi, D. Stoji, Drvene konstrukcije JUS
standardi, Propisi, Evrokod 5, tabele, brojni primeri,
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
2001.
[9]
S. N. Ili, Klasini drveni krovovi,
[10]
D. M. Milovi, Analiza napona i deformacija u
mehanici tla.
[11]
Eurocode 8: Design of structures for earthquake
resistance, Part 1: General rules, seismic actions and rules
for buildings, Central Secretariat, Brussels, January 2003.
[12]
Skripta iz predmeta Seizmika analiza
konstrukcija
Kratka biografija
5. LITERATURA
[1]
Zbirka jugoslovenskih pravilnika i standarda za
[2]
. Radosavljevi, D. Baji, Armirani beton 3,
[3]
D. Najdanovi, Betonske konstrukcije, Orion
Art, Beograd, 2004.
2404
Lejla Balint roena je u Kikindi 1983. godine.

Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu iz oblasti Graevinarstvokonstrukcije odbranila je 2009. godine.
Glavna krovna konstrukcija je izvedena od drveta a

krovni pokriva je biber crep. Pre desetak godina raena
je sanacija ovog krova. Izvedena je nova krovna
konstrukcija i postavljen je novi biber crep. Konstrukcija
krova iznad prostorije 9 (slika 1) je uraena od elinih
profila i trenutno je bez krovnog pokrivaa. Fasadni
zidovi su omalterisani i prekreeni su belom bojom.
2.2. Detaljan vizuelni pregled objekta
Vizuelnim pregledom objekta utvrena je vrsta, raspored i
stepen zastupljenosti oteenja. Na elementima nosee
konstrukcije regitrovana su sledea oteenja: ljuskanje
zavrnog dekorativnog sloja boje, krunjenje i otpadanje
maltera, povrinska dezintegracija betona slabih
mehanikih karakteristika, sa deliminom redukcijom
poprenog preseka elemenata.
Oteenja su klasifikovana po elementima, u okviru
posmatrane etae. Uoena osteenja na zidovima su:
ljuskanje zavrnog dekorativnog sloja boje, otpadanje
maltera, dezintegracija konstruktivnog materijala,
degradacija materijala usled biolokog rastinja (slika 3).
Navedena oteenja su registrovana kako na spoljanjim i
na unutranjim zidovima, tako i na zidovima na svim
etaama. Razliit je jedino uzrok nastanka navedenih
oteenja, kod podrumskih zidova je to kapilarna vlaga, a
kod ostalih atmosferska.
Na Fasadi objekta su uoena znaajna oteenja malterske
obloge, naroito u zoni oteenja olune instalacije.
Zbog nepostojanja nadvratnih i natprozornih greda u
pojedinim zidovima u prizemlju i na prvom spratu
pojavile su se pukotine.
Slika 3. Karakteristina oteenja zidova

Karakteristina oteenja stubova ljuskanja zavnog sloja
i opadanja maltera.
Oteenja meuspratnih tavanica zavise od vrste
materijala od kojeg su izgraene, na primer, kod tavanica
od drvenih greda registrovano je truljenje drvene grae,
zbog prisustva vlage (slika 4).
Drvena krovna konstrukcija je u dobrom stanju, poto je
zamenjena pre desetak godina. Meutim, radovi na
pokrivanju nisu zavreni to je uzrokovalo otpadanje
crepova sa pojedinih delova.
Metalna krovna konstrukcija iznad prostorije 9, je takoe
zamenjena ali antikoroziona zatita nije pravilno izvedena
i krovni krovni pokriva nije postavljen.
Oluna instalacija je dotrajala, oteena i prepuna uta i
biljnog rastinja.
Slika 4. Oteenja drvene tavanice

2.3. Analiza stanja objekta
Najvei broj registrovanih oteenja je nastao tokom
eksploatacije objekta. Eventualni defekti, koji su nastali
tokom graenja dvorca, nisu mogli biti registrovani posle
stogodinje eksploatacije objekta.
Osnovni razlozi za pojavu velikog broja oteenja su
starost i neodravanje objekta, dotrajalost ugraenih
materijala, nepostojanje hidroizolacije u suterenu objekta
i dotrajali krov ija je sanacija nekvalitetno izvedena.
Ovakvo stanje objekta je dovelo do prolaska velike
koliine atmosferske i kapilarne vlage u unutranjost
objekta.
U okviru analize, utvrena je zastupljenost nabrojanih
karakteristinih oteenja po pregledanim elementima
konstrukcije dvorca. Oteenja unutranjih zidova:
ljuskanje zavnog dekorativnog sloja-boje - oko 40% od
ukupne povrine, krunjenje i otpadanje maltera - oko
35%, povrinska dezintegracija betona - oko 20%,
oteenja usled bioloke korozije - 3%.
Oteenja spoljanjih zidova objekta: ljuskanje zavnog
dekorativnog sloja - oko 50%, krunjenje i otpadanje
maltera - oko 30%, povrinska dezintegracija betona - oko
7% od ukupne povine.
Oteenja stubova: ljuskanje zavnog dekorativnog sloja oko 55%, krunjenje i otpadanje maltera - oko 35%,
povrinska dezintegracija betona - oko 6.5%.
Oteenja meuspratne konstrukcije: ljuskanje zavnog
dekorativnog sloja - oko 45%, otpadanje maltera - oko
15%, povrinska dezintegracija betona- oko 3%.
2.4. Zakljuak o stanju objekta
Na osnovu analize stanja objekta, zakljueno je da je
funkcionalnost objekta potpuno naruena.
to se tie globalne stabilnosti objekta, zakljueno je da je
ona ouvana. Meutim, lokalna nosivost pojedinih
elemenata je smanjena. Na objektu postoje zidovi sa
pukotinama koje prolaze kroz celu debljinu zidova i koje
zbog toga lokalno znaajno smanjuju njihovu nosivost.
Na pojedinim zidovima je uoena redukcija poprenog
preseka koja, takoe, lokalno redukuje nosivost zida. Na
pojedinim tavanicama je dolo do redukcije poprenog
preseka noseih elemenata zbog prisustva vlage i pojave
trulei, to dovodi u pitanje njihovu projektovanu
nosivost.
Dotrajalost materijala, oteenja materijala i elemenata
konstrukcije su smanjila trajnost ovog objekta do te mere
da, ako se na preduzmu hitne i radikalne mere na negovoj
zatiti i sanaciji, bilo kakve mere na revitalizaciji u
kasnijem periodu e biti potpuno ekonomski neisplative.
2406
3. PREDLOG SANACIONIH MERA

Dvorac Spricer je svrstan spomenike kulture III
kategorije. Pri sanaciju ovakvih objekata poeljno je
koristiti originalne tehnike i materijalei, ali je dozvoljena
primena savrmenih materijala i tehnika uz adekvatno
obrazloenje.
Zbog pojave kapilarne vlage u zidovima suterena kao
prva sanaciona mera predviena je izrada horizontalne
hidroizolacije presecanjem zidova i izrada bitumnske
vertikalne hidroizolacije. Za spreavanje pojave kapilarne
vlage predviena je primena HIO-tehnologoje kao
horizontalne hidroizolacije. Na mestima gde nije mogue
uraditi iroki iskop radi izvoenja obe vrste izolacija
unutranje povrine podrumskih zidova je potrebno
omalterisati parodifuznim hidraulikim malterom
proizvoaa BeoICLA (RINZAFFO RISANANTE
B80 MNG).Vertikalnu hidroizolaciju potrebno je uraditi
sa spoljne strane fasadnih zidova u suterenu, gde su oni u
direktnom dodiru sa tlom.
Na zidovima, na kojima je uoeno ljuskanje boje i
otpadanje maltera, sanaciono reenje obuhvata sledee
operacije: uklanjanje starog maltera i nanoenje novog
produnog maltera u min. dva sloja.
Na betonskim zidovima kod kojih su oteenja u betonu
dubine 2-5cm predvieno je uklanjanje oteenog etona i
nanoenje odgovarajueg reparaturnog sitnozrnog betona
slojevima debljine do 3 cm. Kod betonskih zidova ija su
oteenja dublja od 6cm sanacija se sastoji od: uklanjanja
oteenih delova zida, zidanja zida od opeke na kant sa
obaveznim povezivanjem novog i starog zida pomou
klanfi, nakon toga se preostali unutranji prostor
popunjava betonom. poslednja faza je malterisanje novog
zida produnim malterom u dva sloja (slika 5).
Predvieno je i izvoennje nadvratnih i natprozornih
greda iznad svih ravnih otvora u objektu.
Pukotine u zidovima e se sanirati metodom injektiranja,
nakon to se izvedu nadvratne grede. Ova sanacija
obuhvata: ienje prsline, zapunjavanje prsline na
povrini betona sa obe strane zida, buenje otvora za
injektiranje i postavljanje ulivnih dizni, pripremu
injekcionog maltera na cementnoj osnovi, injektiranja,
uklanjanje zaptivne mase sa povrine betona i ulivnih
dizni.
Sanacija najoteenijh drvenih tavanica u podrumu

obuhvata: uklanjanje svih slojeva poda i plafona, zamena
oteenih drvenih greda novim drvenim gredama i
izvoenje nove AB ploe debljine 6cm, MB 30, koja je
sa drvenim gredama spregnuta pomou eksera. Kada
beton dostigne potrebnu vrstou izvodi se teraco sa
gornje strane. Sa donje strane postavljaju se gipskartonske ploe u dva meusobno upravna sloja. Na kraju
se nanosi odgovarajua boja.
Na mestu najoteenije tavanice na spratu planiano je
izvoenje nove FERT meuspratne konstrukcije.
Na ostalim meuspratnim konstrukcijama potrebno je
samo ukloniti malter i naneti novi produni malter i
odgovarajuu dekorativnu boju.
Faze sanacije krovne konstrukcije sastoji se od: skidanja
oteenog crepa, izvoenja novog zatitnog premaza na
drveno jonstrukciji, postavljanja novog crepa, opivanja
krova bakarnim limom, postavljanja olune instalcije i
zastakljivanja krovnih prozora. Faze sanacije za elinu
krovnu konstrukciju obuhvataju: ienje eline
kostrukcije, ienje oluka od otpada i biolokog rastinja,
nanoenje antikorozione zatite elika i postavljanjea
krovnog pokrivaa od armiranog stakla.
4. PRORAUN AB KONSTRUKCIJE NOVOG
OBJEKTA - HOTELA U OKVIRU KOMPLEKSA
DVORCA SPICER
Budui hotel e imati tri etae (P+2): suteren, prizemlje i
sprat. Objekat je sloenog geometijskog oblika u osnovi,
okvirnih dimenzija prizemlja i sprata 37.2 x 26.0m (slika
6). Osnova suterena hotela je dimenzija 19.7 x16.6m.
Visina objekta je 9.20m (visina suterena je 3.20m, dok su
visine prizemlja i sprata iste i iznose 3.00m).
Slika 6. Osnova prizemlja hotela

Slika 5. Sanacione mere za najoteenije zidove
Faze sanacionih mera za fasadne zidove su: paljivo
uklanjanje starog fasadnog maltera na oteenim
delovima objekta, ienje neoteenih delova fasade,
uklanjanje mahovine i nanoenje fungicidnog premaza,
nanoenje novog fasadnog maltera u min. dva sloja sa
iscrtavanjem udubljenja spojnica u sveem zavrnom
sloju maltera da bi se vratio izgled zida sa starim
fasadnim ploama i kreenje.
Sanacija malterski povrina stubova se izvodi na nain
opisan kod zidova.
Osnovni konstrukcijski sistem je skeletni. Nosea konstrukcija se sastoji od armiranobetonskih stubova i greda.
Meuspratne konstrukcije su pune AB krstato-armirane
ploe. Kao krovna konstrukcija predvien je ravan krov
koji se izvodi na betonskoj meuspratnoj ploi. Za
temeljnu konstrukciju usvojena je temeljna ploa.
Usvojena marka betona je MB 30 za sve konsrukcijske
elemente.
Analizirani su sledei sluajevi optereenja: stalno
optereenje, prema SRPS U.C7.123/1988, koje ine
2407
sopstvena teina konstrukcije i teine nenosivih elemenata; korisno optereenje, u funkciji namene prostorija,
prema SRPS U.C7.121/1988; optereenje snegom iznosi
1,0 kN/m2 osnove krova (Sl. list SRPS 61/48); optereenje vetrom je analizirano saglasno aktuelnim standardima SRPS U.C7.110, 111 i 112; seizmiko optereenje
je analizirano metodom statiki ekvivalentnog optereenja
saglasno Pravilniku (I kategorija objekta, II kategorija tla,
VIII seizmika zona).
4.2. Statiki proraun
Objekat je modeliran u programu za analizu konstrukcija
Tower 6.0 kao prostorni model korienjem linijskih i
povrinskih elemenata. Optereenja na model aplicirana
su kao linijska i povrinska, saglasno analizi optereenja,
a posebno za svaki sluaj osnovnog optereenja. Optereenja od dejstva horizontalnih seizmikih sila uzeta su da
deluju nezavisno u dva ortogonalna pravca kao posebni
sluajevi optereenja. Iskoriena je opcija programa
Tower za automatsko generisanje seizmikih sila nakon
sprovedene modalne analize. Pri formiranju proraunskog
modela koriena je gusta mrea konanih elemenata
(stranica elementa 0,5 m).
4.3. Dimenzionisanje i armairanje elemenata
Za sve elemente konstrukcije korien je kvalitet betona
MB 30. Usvojena je rebrasta armatura RA 400/500. Svi
elementi su dimenzionisani saglasno vaeim propisima
[1], [2], prema uticajima merodavnih graninih kombinacija optereenja, za ta je iskoriena opcija korienog
softvera.
Izraunate su potrebne povrine armature i usvojena je
potrebna koliina armature.
5. KARAKTERISTINA OTEENJA ZIDANIH
KONSTRUKCIJA I NAINI OJAANJA ISTIH
Zidane zgrade su jedan od najeih konstruktivnih sistema u kome se izvode individualni stambeni objekti (kue)
i stambeno-poslovni objekti manje spratnosti. Razlog za
ovako iroku primenu zidanih zidova u graditeljstvu je u
dobrim karakteristikama samog materijala od koga se
izvode.
5.1. Karakteristina oteenja zidanih konstrukcija
esto se na objektima mogu videti zidovi loeg kvaliteta.
Uzroci loeg kvaliteta zidova mogu biti: greke u
proraunu, neodgovarajui kvalitet elemenata za zidanje
od peene gline i/ili maltera za zidanje, greke u izboru
komponentnih materijala za spravljanje maltera, lo
kvalitet izvedenih radova na zidanju zidova...
Bu, mrlje i iscvetavanje soli, mekan, troan malter i
otpao malter, kao i ljuskanje opeka u zidu su najee
posledica prisustva vlage u zidu. Bu i mrlje naruavaju
estetski izgled zida, a ostala oteenja mogu vremenom
ugroziti i funkciju zida.
Ako postoji nedovoljna povezanost sueljenih zidova,

este su vertikalne pukotine na njihovim spojevima i
uzrokovane su nezavisnim pomacima svakog zida ili
bonim savijanjem. Kod spoja sueljenih kamenih zidova,
vade se kameni zidni elementi iz oba zida na istoj visini, a
umesto ta dva elementa postavi se jedan novi, ugaoni, koji
povezuje dva zida.
Jedan od naina sanacije oteenja u zidanim
konstrukcijama jeste izvoenje vertikalnih serklaa. Pri
tom treba imati na umu da se izbijanjem postojeeg zida
radi izvoenja vertikalnog serklaa, esto napravi vie
tete nego koristi. Ipak, serklai poveavaju duktilnost
zida.
6. ZAKLJUAK
Da bi se jedan objekat odrao u stanju projektom
predviene sigurnosti i funkcionalnosti potrebno je
redovno vriti preglede konstrukcije i blagovremeno vriti
potrebne radove na odravanju i sanaciji objekta.
Redovnim odravanjem objekta se izbegavaju veliki
sanacioni radovi. ak i kada je objekat u veoma loem
stanju, sanacija ili rekonstrukcija objekta moe biti
viestruko isplativija od ruenja postojeeg i izgradnje
novog objekta. Radove na sanaciji i odravanju objekta u
velikoj meri olakava uvanje projektne i izvoake
dokumentacije kao i odreivanje osobe zaduene za
odravanje objekta.
7. LITERATURA
[1] Zbirka Yugoslovenskih pravilnika i standarda za
graevinske konstrukcije:
Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom od 1988 stalna optereenja graevinskih konstrukcija (SRPS U.C7.123)
Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom od 1992 optereenje vetrom (SRPS U.C7.110-112)
[2] Grupa autora: Beton i armirani beton prema BAB 87,
knjiga 1 i 2, Univerzitetska tampa, Beograd, 2000.
[4] V.Radonjanin, M.Maleev, Materijal sa predavanja iz
predmeta Praenje, procena stanja i odravanje graevinskih
objekata i Materijali i tehnike sanacije i zatite, Novi Sad,
2007.
[4] Z.Sori: Zidane konstrukcije I, Zagreb, 2004,
[5]
Mihailo Muravljov: Graevinski materijali, Graevinska
knjiga, Beograd, 2000.
Kratka biografija:
5.2. Ojaenje zidanih konstrukcija

Jedan od naina konstrukcijske sanacije zidanih zidova
jeste injektiranje. Ako je graevina zbog razliitih uzroka
doivela pojavu pukotina u zidu, pukotine treba
injektirati. Injektiranje se primenjuje kad su pukotine
iroke do 10mm. U sluaju irih pukotina vri vaenje
ipuclog materija i
preziivanje tog dela zida ili
postavljanje armature i betoniranje.
2408
Maja Popovi roena je u Sarajevu 1984.

god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Graevinarstvo
Procena stanja, odravanje i sanacija
graevinskih
objekata
odbranila
je
2009.god.
Mirjana Maleev, doktorirala je na
Graevinskom fakultetu Univerziteta u
Beogradu 2003 god. i trenutno radi kao
vanredni profesor na FTN u Novom Sadu.
Ue oblasti profesionalnog rada su:
procena stanja i sanacija betonskih
konstrukcija, materijali u graevinarstvu,
tehnologija
betona
i
ispitivanje
konstrukcija

REVITALIZACIJA DVORCA I PROJEKAT AB KONSTRUKCIJE HOTELA U OKVIRU
KOMPLEKSA SPITZER U BEOINU
RECOVER OF CASTLE AND DESIGN OF RC STRUCTURE OF HOTEL IN COMPLEX
SPITZER IN BEOCIN
Maja Popovi, Mirjana Maleev, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U prvom delu ovog rada prikazane su
mere koje je potrebno preduzeti da bi stari, oronuli
dvorac Spicer u Beoinu povratio stari izgled, nosivost i
trajnost, a koje su proizale iz pregleda i procene stanja
predmetnog objekta. Rad takoe sadri projekat AB
konstrukcije hotela ija se izgradnja planira u okviru
kompelaksa dvorca. U drugom delu rada opisana su
karakteristina oteenja zidanih konstrukcija i njihova
sanacija.
Abstract The first part of this paper represents
measures that have to be undertaken on old castle Spitzer
in Beocin to return previous look-out, bearing power and
durability. These measures are ensued on the bases of
survey and assessment of castle. The paper also contains
design of RC structures of hotel. The hotel is going to be
build into complex of castle. The second part of this paper
describes characteristic damages of the masonry
construction and their repairs.
Kljune rei: zidane konstukcije, masivni objekti,
oteenja, sanacija
1. UVOD
Dvorac Spitzer u Beoinu je sagraen 1895. godine.
Danas je ovaj objekat naputen, ruiniran i preputen
daljem propadanju, iako je proglaen za spomenik
kulture. Zadatak ovog diplomskog master rada jeste da se
na osnovu pregleda objekta proceni njegovo stanje sa
aspekta funkcionalnosti, nosivosti i trajnosti, da se na
osnovu toga predloe mere za njegovu revitalizaciju, kao i
da se uradi projekat AB konstrukcije hotela koji bi se
gradio u okviru istog kompleksa
Beton je spravljen od sledeih komponenata: hidraulikog

veziva, loine zgure, prirodne meavine agregata,
oblutaka, i komada stena. Objekat je uraen bez
hidroizolacije.
Slika 1. Dvorac Spitzer u Beoinu

Dimenzije osnove podruma su 25.0 x 18.0 m. Dimenzije
osnove prizemlja (slika 2), sprata i tavanskog prostora su
36.0 x 23.6 m. Spratne visine objekta su: podrum 3.04 m,
prizemlje 4.04 m, sprat 2.98 m, tavaski prostor 4.80
m.Tavanica iznad suterena je uraena kao drvena
konstrukcija. Meuspratne konstrukcije, iznad prizemlja i
sprata, su uraene od nearmiranog betona. Na objektu su
uradjene odredjene sanacije. Izmeu ostalog, na nekim
mestima je bilo promena na meuspratnoj konstrukciji.
Uradjene su FERT meuspratne konstrukcije. Stubovi su
uraeni od opeke starog formata, dok su neki izvedeni od
betona.
2. PROCENA STANJA KONSTRUKCIJE

2.1. Opis objekta
Prvi vlasnik dvorca je bio Spitzer, jedan od akcionara
beoinske fabrike cementa. Dvorac je izgraen je po
projektu Steindl Imrea (1884-1902) po uzoru na znaajne
objekte Austro-Ugarske monarhije (slika 1). Objekat se
sastoji od etiri etae: podruma, prizemlja, prvog sprata i
tavanskog prostora. Konstruktivni sistem dvorca je
masivni, a sastoji se od noseih zidova, u oba pravca,
debljine cca 40-50cm, od nearmiranog betona, dok su
neki delovi zidani opekom starog formata.
______________________________________
NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz diplomskogmaster rada iji mentor je bila dr Mirjana Maleev,
vanredni profesor.
2405
Slika 2. Osnova prizemlja

PROJEKAT KONSTRUKCIJE ARMIRANOBETONSKOG SPORTSKOG OBJEKTA U
NOVOM SADU
DESIGN PROJECT OF STRUCTURE OF RC SPORT OBJECT IN NOVI SAD
Franjo Joha, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu je prikazan projekat konstrukcije montano-monolitnog armiranobetonskog sportskog
objekta. U drugom delu su prikazani elementi projektovanja i izvoenja spojeva linijskih montanih armiranobetonskih spoijeva.
Abstract The design project of structure of RC sport
object is presented in the first part of the paper. The
structure is designed partially in precast concrete. In the
second part, guidelines for design and construction of
joints of linear precast RC elements are given.
Kljune rei: armiranobetonska zgrada, montani
elementi, spojevi montanih elemenata
1. UVOD
Radi postizanja funkcionalnosti samog objekta predviena su tri ulaza na tribinski deo za publiku, poseban ulaz
na tribinski deo za novinare i dva izlaza na bazenski
kompleks za uesnike (na plivaki deo i deo za vaterpolo
utakmice).
2.2. Opis konstrukcije
Glavni konstruktivni sistem objekta, prema sistemu
noseih elemenata, je ukrueni skelet koji se sastoji od
petnaest poprenih i pet podunih, ortogonalno
postavljenih ramova, ukruenih zidnim platnima u
podunom pravcu. Konstrukcija je armiranobetonska sa
zidanom ispunom. Koriena marka betona je MB30 za
monolitni deo konstrukcije i MB40 za montane
elemente.
Projektnim zadatkom predvieno je projektovanje armiranobetonskog objekta sa pojedinim montanim elementima. Definisani su gabariti, rasteri stubova namena
pojedinih povrina, lokacija i konstruktivni sistem.
Objekat se gradi za potrebe bazenskog kompleksa.
2. OPIS OBJEKTA
Slika 1: ema ramova
2.1. Arhitektonsko reenje

Lokacija za graenje predmetnog objekta nalazi se u
Novom Sadu. Na pomenutoj lokaciji e se prvobitno
graditi bazenski komleks od dva bazena (za plivae i
vaterpolo utakmice). Sam objekat e se graditi za potrebe
ovog bazenskog komleksa, tako da se prostorna orjentacija objekta morala prilagoditi postojeim bazenima kako bi se postigla njihova potpuna funkcionalnost. Na
samom objektu se jasno mogu uoiti dve funkcionalne
celine. Primarna funkcija objekta je tribinski deo koji je
namenjen za smetaj gledalaca kao i odvojen gledalini
deo za novinare.
Sekundarna funkcija objekta jeste da se obezbedi poslovni
prostor za upravu bazena i prostor za smetaj sportista. U
ovu svrhu objekat sadri prostorije kancelarijskog tipa
uprave bazena, prostorije za boravak sportista i svlaionice u nivou prizemlja i suterena i tehnike prostorije za
smetaj opreme potrebne za odravanje i funkcionisanje
bazena u nivou podruma.
Sve vertikalne komunikacije omoguene su preko stepenita i rampe.
Ulaz u podrum omoguen je preko rampe koja se moe
koristiti i za kretanje vozila tako da se deo podruma moe
iskoristiti i kao parking prostor.
_____________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Zoran Bruji, docent.

kontinualnih krstasto-armiranih ploa debljine 20cm, koje
primaju gravitaciono optereenje i prenose ga na grede i
stubove ramova. Pored toga, meuspratne konstrukcije
povezuju okvire u jedinstven sistem i distribuiraju
horizontalne sile od vetra i seizmike na vertikalne
elemente (okvire i zidove za ukruenje). Beton za
meuspratne ploe je kvaliteta MB30. Sva stepenita su
sastavljena od stepeninih krakova debljine 20cm a
koriena marka betona je MB30.
U osi 8 je popreni ram udvostruen radi formiranja
dilatacione razdelnice iz temperaturnih razloga.
Dimenzije greda u podunom i poprenom pravcu su
b/d=40/60cm i b/d=50/60cm. Dimenzije stubova su: u osi
A b/d=50/80cm, u osi B i C b/d=50/70cm, u osi
D i E b/d=50/60cm. Svi stubovi su projektovani da
zadovoljavaju propisane uslove iz Pravilnika o tehnikim
normativima za izgradnju objekata visokogradnje u
seizmikim podrujima.
Zidna platna su sastavni deo podunih ramova i
ravnomerno su rasporeeni du cele konstrukcije a
njihova funkcija je da prime seizmike uticaje tj. da
smanje horizontale deformacije u sluaju zemljotresa.
Debljina zidova iznosi 20cm. U poprenom pravcu ulogu
preuzimanja seizmikih uticaja kao i ulogu poveanja
krutosti poprenih ramova imaju stubovi u osi A.
Pomenuti stubovi su najmanje visine 5,2m a upravo iz
pomenutih razloga njihova dimenzija u poprenom pravcu
iznosi 80cm.
2409
U sastav poprenih ramova ulaze i montani tribinski

nosai koji se montiraju na stubove i kratke elemente a
njihova funkcija je da prime ukupno optereenje sa
tribinskih stepenika i prenesu ga na pomenute stubove.
Tribinski stepenici su takoe montani elementi koji se
montiraju direktno na montane nosae a na njih se
postavljaju sedita za gledaoce.
Objekat je fundiran na temeljnim kontra gredama koje su
sastavni deo poprenih ramova, dok u podunom pravcu u
nivou temelja je objekat ukruen podunim gredama koje
ne prenose optereenje direktno na tlo ve posredno preko
kontra-greda. Seizmiki zidovi su fundirani na posebnim
temeljima koji su monolitno vezani sa kontragredama u
celinu. Dimenzije preseka kontra-greda su b/d=60/90cm a
dimenzije ploa koje su sastavni deo kontra greda su
b/d=140/30cm. Popreni ramovi na dilataciji su fundirani
na zajednikom temelju, tj. kontra-gredi dimenzija
b/d=130/90cm. Ispod greda projektovan je sloj ljunka
debljine 20 cm i sloj mravog betona debljine 5cm.
Naponi koji se javljaju u tlu su manji od doputenih.
2.4. Analiza, proraun i dimenzionisanje konstrukcije

Statiki proraun i dimenzionisanje je sproveden
korienjem raunarskog programa Tower 6. Celokupna
konstrukcija je modelirana kao prostorni model bez
montanih stepenika. Proraun montanih stepenika je
vren zasebno. Uticaj krutosti montanih stepenika u
svojoj ravni prilikom modeliranja konstrukcije nije uzet u
obzir kao ni krutost zidova ispune. Dimenzionisanje
elemenata konstrukcije raeno je prema pravilniku BAB
87 takoe u programu Tower 6.
Prilikom prorauna greda torziona krutost istih je
redukovana na 10%. Grede su proraunate na savijanje
oko ose dominantnog momenta, dok je proraun stubova
vren za oba pravca simetrino. Ploe su proraunate za
kompletno naponsko stanje (savijanje, aksijalno
naprezanje, smicanje, torzija). Proraun kratkih
elemenata, seizmikih zidova i veza montanih elemenata
je raen bez pomoi odgovarajuih softverskih alata,
prema poznatim metodama statike konstrukcija,
oslanjajui se na dobjene rezultate proraunskog modela u
Tower-u.
Za svaki montani konstrukcijski element izvrena je
kontrola naprezanja elemenata u fazi podizanja,
izraunate su sile koje se javljaju u uadima i ankerima
potrebnim pri montai elemenata. Takoe je izvrena i
kontrola graninog stanja upotrebljivosti i proraun
prslina za sve montane elemente.
Slika 2: 3D izgled konstrukcije

Mesta oslanjanja montanih elemenata na monolitne su
dodatno armirana konstruktivnom armaturom u sva tri
pravca zbog sloenog naponskog stanja. Prilikom
armiranja takoe su potovana sva pravila aseizmikog
projektovanja kao to su proguenje uzengija u
vorovima stubova na 7.5cm a u vorovima greda na
10cm kao i postavljanje 50% armature zategnute zone u
pritisnutu zonu. Proguenje uzengija je vreno i u
zonama podizanja montanih elemenata.
Slika 3: Ram u osi 4, M3 od sopstvene teine

Analizirani su sledei sluajevi optereenja: stalno
optereenje, prema JUS U.C7.123/1988, ine sopstvena
teina konstrukcije (stubovi, grede, zidna platna, tavanice,
montani nosai) i teine nenosivih elemenata (zidovi
ispune, podovi, montani stepenici); pritisak zemlje po
obrazcu za aktivno stanje tla; korisno optereenje, u
funkciji namene povrina, prema JUS U.C7.121/1988;
optereenje snegom iznosi 0.75kN/m2 osnove povrina
izloenih dejstvu snega; optereenje vetrom je analizirano
saglasno aktuelnim standardima JUS U.C7.110, 111 i
112; temperaturna promena, navedeno optereenje je
aplicirano na sve konstruktivne elemente koji se nalaze
iznad zemlje kao poveanje temperature u osi tapova
(odnosno srednje ravni kod ploa) od 15C; seizmiko
optereenje je analizirano metodom statiki ekvivalentnog
optereenja saglasno Pravilniku [1] (I kategorija objekta,
II kategorija tla, VIII seizmika zona).
2.5. Izvoenje konstrukcije

Svi elementi konstrukcije, osim tribinskih nosaa i sedita
se izvode na licu mesta, tako da se beton proizvodi u
fabrici betona i transportuje na gradilite auto mealicama
za beton do pretovarnih bunkera. Odatle se pomou
toranjske dizalice sa korpama za beton prenosi do mesta
ugradnje.
Kvalitet betona mora biti strogo kontrolisan i atestom
potvren od strane proizvoaa. Izvoa je duan da pre
ugradnje izvri ispitivanje doveenog betona, kao i
ispitivanje ovrslog betona.
Nakon zavretka izvoenja monolitnog dela konstrukcije
pristupa se montiranju tribinskih nosaa i ostvarivanju
veza nosaa i stubova . Ova veza se izvodi tako to se iz
stuba ispuste dodatne armaturne ipke, a u nosau pri
betoniranju izvedu odgovarajui kanali pravougaonog
oblika postavljanjem odgovarajuih elinih profila. Pri
2410
montai nosaa isputeni ankeri ulaze u kanale i po

njegovom sedanju i doterivanju otvori u nosau se zaliju
sitnozrnim betonom. Pre postavljanja nosaa na kontaktnu
povrinu se postavlja sloj cementnog maltera debline 1
cm. Primena cementnog maltera utie na smanjenje
neravnina i talasa na oslonakim povrinama, a povrine
naleganja dovodi u paralelne ravni. Na ovaj nain preko
maltera se koriguju greake pri izvoenju, a spojnica se
dovodi u projektovani poloaj, obezbeuje ravnomerna
raspodela optereenja i izbegava pojava cepanja ivica i
mrvljenja betona u spojnici. Broj potrebnih ankera za
vezu kao i njihov profil se rauna na osnovu horizontalne
sile koja se prenosi sa nosaa na stubove. Jedan od detalja
veze stuba i tribinskog nosaa ja prikazana na slici 4.
Spojevi konstruktivnih sistema se razlikuju prema tipu

konstrukcije i nainu prorauna, pa se zato odvojeno
razmatraju spojevi za skeletne i za krupnopanelne zgrade.
Kod skeletnih zgrada primenjuju se takasti spojevi, a kod
krupnopanelnih linijski spojevi. Konstruktivni spojevi
treba da: obezbede prostornu krutost, monolitnost i
nepomerljivost konstrukcije; omogue jednostavnost
konstruisanja veze i izvoenja; obezbede potrebnu
duktilnost konstrukcije. Priroda sila diktira odluku o
primeni krutih ili popustljivih veza. Njima treba
obezbediti otpornost i na iznenadna optereenja na
udare zemljotresa, poar, eksploziju gasa i sl. Poveanje
krutosti konstrukcije postie se smanjenjem popustljivosti
spojeva u vorovima.
Dilatacioni spojevi neophodni su radi eliminacije
deformacija od skupljanja betona, od temperaturnih
uticaja i od nejednakih sleganja oslonaca. Dilatacione
razdelnice razdvajaju zgradu na pojedine delove koji
uglavnom rade nezavisno. Njihovo rastojanje zavisi od
niza inilaca, a pre svega od statike neodreenosti
konstrukcije, od njene krutosti, karaktera povezivanja sa
temeljima, kao i od popustljivosti spojeva. Dilatacione
razdelnice odvajaju sve konstruktivne elemente osim
temelja, a deformacione odvajaju celu konstrukciju
ukljuujui i temelje, kako bi obezbedile nezavisna
sleganja pojedinih delova.
Zatitni spojevi projektuju se kada e biti izloeni
atmosferskim uticajima i treba da obezbede termiku i
zvunu izolaciju i hidroizolaciju. Oni moraju da spree
prodor vlage i filtraciju vazduha, moraju biti sposobni da
svojom elastinou prime deformacije od temperaturnih
promena, od skupljanja betona i sleganja podloge i treba
da omogue pogodnost montae i zaptivanja spoja.
3.2. Opta naela projektovanja i izvoenja spojeva
Slika 4: Detalj veze stuba i tribinskog nosaa

Nakon zavretka montae tribinskih nosaa pristupa se
montai tribinskih stepenika kao i ostvarivanju veze
stepenika sa tribinskim nosaima.
Paralelno sa tribinskim stepenicima montiraju se i
montane uplje AB ploe koje su sastavni deo tribina.
Montani tribinski nosai, stepenici i ploe se dovoze
gotovi na gradilite a montiraju se pomou autodizalice.
Po zavretku montae se pristupa izvoenju zavrnih
radova na konstrukciji: postavljanju izolacija, zidanju
zidova ispune, pregradnih zidova, izradi podova,
malterisanju, postavljnju graevinske stolarije.
Nakon zavretka izgradnje neophodno je izvriti detaljan
pregled objekta. Ovo podrazumeva kontrolu svih
elemenata i spojeva, kao i ispitivanje ugiba i prslina.
3. PROJEKTOVANJE I IZVOENJE SPOJEVA
LINIJSKIH ARMIRANOBETONSKIH
MONTANIH ELEMENATA
3.1. Klasifikacija spojeva prema nameni
Konstruktivni spojevi su najznaajniji, jer je njihov
zadatak da poveu pojedine elemente u celinu, pa od
njihovog kvaliteta zavisi konstruktivna vrednost zgrade.
Pri projektovanju i izvoenju veza, kod montanih

armiranobetonskih konstrukcija, potrebno je voditi rauna
da veza bude takva da ispunjava standardne uslove
sigurnosti, da moe primiti sve statike uticaje koji se javljaju u toku montae i kasnije tokom eksploatacije konstrukcije. Kod montane gradnje veze moraju biti tako
isprojektovane da omoguavaju brzu, efikasnu i racionalnu montau celokupne konstrukcije. Treba nastojati da
se sve veze izvode to prostije, po jednakom principu i sa
slinim ili istim pomonim ureajima. Kod tolerancije
mera pojedinih elemenata koji se spajaju, veza mora biti
fleksibilna tj. da omoguava laku montau elemenata, ije
dimenzije odstupaju od projektovanih, ali u dozvoljenim
granicama. Izbor veze uslovljava i nain montae elemenata, a veza treba da bude izvedena tako da se montaa
obavlja u skladu sa osnovnim projektom montae, sa to
kraim zadravanjem autodizalice ili krana, prostim uklapanjem elemenata, sa malo radne snage i sa to prostijim
pomonim ureajima za montau. Bezbednost ljudi pri
radu mora biti u potpunosti obezbeena u svakom momentu montae, a i kasnije u eksploataciji objekta. Mogunost kontrole i korekcije pojedinih elemenata veze,
mora biti izvodljiva. Imajui u vidu transport elemenata i
njihovo skladitenje u fabrici, kod projektovanja veza treba voditi rauna o uslovu da se elementi to manje prebacuju iz jednog poloaja u drugi.
2411
3.3. Povezivanje stuba sa stubom pomou zavrtnjeva

Pri projektovanju i izvoenju montanih armiranobetonskih konstrukcija esto se mora nastaviti stub sa stubom.
Ovo nastavljanje povezivanje mora da se izvede na
mestu ukrtanja stubova sa nosaima ili na prostoru izmeu meuspratnih konstrukcija. Ovde e biti rei o povezivanju stubova van mesta ukrtanja sa ostalim konstruktivnim elementima.
Pri projektovanju viespratnih armiranobetonskih ramova
sastavljenih od gotovih betonskih elemenata pojavljuje se,
iz konstruktivnih i izvoakih razloga, potreba za prekidanjem pojedinih elemenata, koji se kasnije, po montai,
povezuju u projektovani statiki sistem. Veliina pojedinih montanih elemenata zavisi od razuenosti objekta i
nosivosti kran, a mesto njihovog povezivanja u konstrukciji zavisi od tehnologije montae i izabranog statikog
sistema. U zavisnosti od veliine i vrste statikih uticaja,
projektuje se i povezivanje elemenata.
Slika 5: Povezivanje stubova pomou zavrtnjeva

Ova veza se izvodi uglavnom sa dva zavrtnja i sposobna
je da primi vertikalno optereenje i vrlo mali momenat u
jednom od glavnih pravaca. Postoje dva naina izvoenja
ove veze. Na slici 5 prikazan je nain povezivanja stuba
sa stubom pomou dva zavrtnja. Na krajevima oba stuba
uraene su dve nie i u njima otvori kroz koje se provlae
zavrtnji. Pre montae se na donji, ve centriran, stub
postavlja tel ploica u spojnicu a zatim nanosi gornji
stub. Pre nanoenja gornjeg stuba kroz njegove otvore
provlae se zavrtnji i rafi gornja matica sa ajbnom,
zatim se stub sputa na donji stub, s tim to se pri tom
pazi da zavrtnji iz gornjeg stuba uu u otvore donjeg
stuba. Gornji stub se privremeno oslanja preko tel
ploica na donji. U ovom momentu se sa donje strane,
kroz nie donjeg stuba, montiraju i privrste navrtke sa
ajbnama. Stub se privremeno pridrava onda se spojnica
ispunjava cementnim malterom. Malter treba da je takve
konzistencije da ne iscuri tj. treba da je suvlji. Kada je
malter dostigao potrebnu vrstou, onda se doteu gornje
navrtke i tako veza postaje sposobna da primi optereenje.
Ova veza moe da se izvede i na drugi nain, tako to se
iz donjeg stuba isputaju dva zavrtnja, a u gornjem stubu
ostavljaju dve nie i dva otvora, kroz koje pri montai
prolaze zavrtnji iz donjeg stuba. Na slici 5 prikazana je
ova veza. Prilikom njenog izvoenja, gornji stub se preko
isputenih ankera samoteluje i nalee svojim teitem na
podmeta. Kada je gornji stub priblino vertikalan i
poduprt, onda se naviju navrci i vrsto zarafe. Spojnica
izmeu stubova se zatim ispunjava cementnim malterom.
Podupirai stubova ostaju sve dotle dok malter u spojnici
ne dobije projektovanu vrstou a navrci na rafovima se

jo jednom pritegnu. Na kraju, nie se ispunjavaju cementnim malterom koji ima veliku prionljivost. Ovom se
malteru mogu dodati dodaci koji poveavaju njegovu
prionljivost. Zavrtnji, navrci i ajbne moraju biti zatieni
od korozije i poara.
4. ZAKLJUAK
Reenju problema spojeva i veza treba posvetiti punu
panju u svim fazama projektovanja i graenja. Tip spoja
treba uskladiti sa konstrukcijom objekta, prirodom sila
koje se mogu pojaviti u njima i tehnologijom izrade i
montae. Reenjem spojeva i veza treba obezbediti dovoljnu prostornu krutost zgrade, pod uslovom da se na
jednostavan nain ostvari prenoenje sila sa jednog elementa na drugi, uz obezbeenje potrebne izolacije i trajnosti zgrade. Da bi se ostvarila adekvatna reenja u
konstrukcijama, potrebno je poznavati osobine spojeva i
njihovo ponaanje u razliitim uslovima optereenja sa
aspekta otpornosti i deformabilnosti pri raliitim nivoima
napona, ukljuivi i granina stanja. Pri izboru sistema
spojeva i veza treba izbegavati reenja koja zbog ruenja
jednog spoja ili elementa mogu dovesti do progresivnog
loma cele konstrukcije. Poto su spojevi obino slaba
mesta konstruktivnog sistema zgrade, oni utu na njeno
ponaanje pri delovanju seizmikih optereenja. Njigovo
reagovanje zavisi od krutosti i vrstoe spojenih elemenata i niza drugih komponenti. Zato realizacija spojeva i
veza predstavlja sloen i odgovoran posao od ijeg
rezultata umnogome zavisi kompletan poduhvat industrijskog graenja zgrada, to nalae potrebu paralelnog
istraivanja u cilju neprekidnog usavravanja njihovih
reenja i detalja.
5. LITERATURA
[1]
Zbirka Jugoslovenskih pravilnika i standarda za
[2]
Grupa autora: Beton i armirani beton prema
BAB 87, knjiga 1, Univerzitetska tampa, Beograd, 2000.
[3]
Grupa autora: Beton i armirani beton prema
BAB 87, knjiga 2, Univerzitetska tampa, Beograd, 2000.
[4]
Kraftschlussige verbindungen im fertigteilbau
konstruktions Atlas
[5]
Milislav Petrovi: Montane armiranobetonske
konstrukcije, Izgradnja, Beograd, 1981.
Kratka biografija:
2412
Franjo Joha roen je u Novom Sadu 1985.

tehnikih nauka iz oblasti Graevinarstvokonstrukcije odbranio je 2009. godine.

OBEZBEENJE TEMELJNE JAME I SUSEDNIH OBJEKATA AB ZIDOVIMA SA
EKSPERIMENTALNIM ODREIVANJEM VREMENA RADA
SECURING THE FOUNDATION PIT AND ADJACENT FACILITIES USING THE RC
WALLS WITH EXPERIMENTAL DETERMINATION OF WORKING PERIOD
Branko Marjanovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu prikazana tehnologija
obezbeenja temeljne jame i susednih objekata armiranobetonskim zidovima. Eksperimentalnim putem, fotopregledom na gradilitu je utvreno vreme trajanja
izvrenja pojedinih radova.
Abstract The thesis describes the technology of securing
the foundation pit and adjacent facilities using the
reinforced concrete walls. Using the photographic survey
experimentally, the period of execution of certain work is
determined.
Kljune rei: Obezbeenje iskopa, merenje vremena,
organizacija graenja
1. UVOD
Za konkretan stambeno-poslovni objekat sa podrumskim
etaama u Beogradu uraeno je obezbeenje temeljne
jame i susednih objekata.
U radu je opisana tehnologija i odreivanje optimalnog
vremena potrebnog za izvoenje ovakve konstrukcije.
Ovim radom, koristei metodu grupnog foto-pregleda,
izuavali smo i snimali sve vidove utroka radnog vremena koje ulazi u sastav normi rada, ukljuujui i
regularne prekide u cilju izvoenja projekta obezbeenja
temeljne jame i susednih objekata potpornim zidovima od
AB.
2. TEHNIKI OPIS I USLOVI GRAENJA
Lokacija za izgradnju stambeno-poslovnog objekta
spratnosti Pod+Sut+Pr+5+Pk nalazi se na teritoriji optine ukarica na katastarskoj parceli 11243/1, 10244/1,
10246/1 KO ukarica u Beogradu. Izgradnja objekta se
vri na mestu postojeeih starih objekta, koji e biti
porueni.
Na osnovu vaee seizmoloke karte Srbije data lokacija
se nalazi u VII zoni seizmikog intenziteta po
Merkalijevoj skali. Sav materijal za potrebe gradilita se
doprema iz centralnog skladita izvoaa. Potrebna radna
snaga i mehanizacija angaovana je iz sopstvenih resursa.
Snabdevanje vodom i elektrinom energijom vri se iz
gradske mree.
3. OPIS OBJEKTA
U fukcionalnom smislu ovaj objekat se sastoji od garano
podrumskog dela i stambeno poslovnog dela. U skladu sa
geomehanikim elaboratom usvojeno je fundiranje na
temeljnoj ploi debljine 50 cm. Fundiranje e se obaviti
______________________________________________
NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz diplomskogmaster rada iji mentor je bio prof. dr Milan Trivuni.
na dubini od 6.1m. Objekat je monolitna AB (armiranobetonska) konstrukcija formirana na temeljnoj ploi.

Zidovi su ukljeteni u ploe a krov je dvovodan.
4. TEHNOLOGIJA IZVOENJA RADOVA
Pre poetka radova na izvoenju stambeno-poslovnog
objekta, spratnosti Pod+Sut+Pr+5+Pk, prema podacima
iz projektne dokumentacije, potrebno je izvriti
obezbeenje temeljne jame i susednih objekata.
4.1. Radovi na izvoenju zatitne konstrukcije
Radovi na zatiti graevinske jame predstavljaju
specifine radove, te se njihovo izvoenje moe poveriti
firmama koje raspolau odgovarajuom opremom i
osposobljenim strunim kadrom za izvoenje takvih
poslova. Tehnologije izvoenja zatitne konstrukcije
mogu biti razliite. Na naem gradilitu bie primenjen:
mainski iskop, iskop sa osiguranjem od obruavanja
potpornim zidom od AB (armiranog betona). Mainski
iskop je metoda koja se najee primenjuje kada to
uslovi gradilita dozvoljavaju. U konkretnom sluaju,
izvrie se iskop temeljne jame bagerom sa dubinskom
kaikom i univerzalnim kopaem utovarivaem do
projektovanih kota i razbijanje stene pik-hamerom.
Potporni zidovi su konstrukcije koje slue za osiguranje
zemljita i prihvatanje sila pritiska zemlje. Dva osnovna
tipa jesu puni i potporni zidovi sa olakavajuim
otvorima, a svaki od njih moe imati razliite oblike. U
konkretnom sluaju usvojen je puni potporni zid sa
konzolnom ploom. Tehnologija rada se sastoji od dve
faze, iskop temeljne jame i izrada potporne konstrukcije.
4.2. Opis usvojenog reenja
Na osnovu iznetih podataka iz geotehnikog elaborata i
na osnovu projektne dokumentacije, zakljuak je da
temeljnu jamu treba obezbediti sa etiri strane. Sve
potporne konstrukcije se izvode po kampadama duine
1.35-1.7m. Redosled betoniranja A B ( ar mi r anob e tonsk ih) kampada je naizmenian prema datoj emi
betoniranja.
4.3. Tehnologija izvoenja radova
Na samom poetku e se izvriti priprema gradilita i
potrebni radovi na raiavanju terena. Da bi se glavni
radovi izveli racionalno, neophodno je pripremne radove
obaviti kvalitetno. U daljem tekstu se definiu dominantni
radovi na iskopu i obezbeenju temeljne jame kao to su:
zemljani, armiraki, tesarski i betonski radovi. Na slici
1 prikazan je iskop temeljne jame.
2413
Zemljani radovi Svi zemljani radovi moraju se izvesti

prema visinskim kotama datim u projektu. Zemljani
radovi obuhvataju iskop u II, III, V i delimino VI
kategoriji zemljita mainskim putem uz runu doradu.
Na ovom projektu izvodie se sledei zemljani radovi:
raiavanje terena i skidanje sloja humusa, iskop
temeljne jame i iskop kampada. Na slici 2 prikazan je
iskop kampade bagerom i razbijanje stene pik-hamerom.
oplatnog panoa kampada treba voditi rauna da ne doe do

oteenja betona zidova kampada. Na demontai zidnih
oplatnih panoa kampada radi grupa od tri radnika.
Demontaa oplate vri se runo uz pomo alata. Nakon
skidanja oplatu treba oistiti, podmazati i deponovati na
predvidjeno mesto. Na slici 4 vidimo radnike na montai
oplate kampade.
Slika 3. Armiranje kampade

Slika 1. Iskop temeljne jame
Prema svim dostupnim podacima o terenu tehnologija
iskopa temeljne jame zasniva se na kombinaciji runog
i mainskog kopanja. Mainski iskop se moe raditi po
celoj povrini, osim na spoju sa susedom, gde ga treba
zavriti na rastojanju veem ili jednakom 1.5m od
suseda. U tom potezu iskop se mora raditi kao runi u
kampadama irine 1.0-1.7m.
Betonski radovi - Svi betonski i AB (armirano-betonski)

radovi su izvedeni prema vaeim propisima za beton i
AB (BAB87), JUS standardima, nacrtima, detaljima i
statikim proraunima, solidno i struno sa kvalitetnom
radnom snagom i pod strunim nadzorom. Betonski
elementi koji se izrauju na licu mesta su AB (armiranobetonski) potporni zidovi koji se rade u kampadama.
Redosled betoniranja kampada je naizmenian, prema
datoj emi betoniranja. Betoniranje kampada vri se uz
pomo kible, bagera, dve automealice i grupe od tri
radnika. Kibla ija je zapremina 0,45 m3 se puni direktno
iz automealice zapremine 5 m3, kojom se beton iz
oblinje fabrike betona dovozi na gradilite. Bager slui
za transport pune kible do vrha kampade, gde se vri
pranjenje betona u kampadu. Na slici 5 je prikazano
betoniranje kampada.
Slika 2. Iskop kampade bagerom i razbijanje stene pikhamerom

Armiraki radovi Armatura mora biti izraena i uraena
prema statikom proraunu i pravilniku za beton i AB
(armirani beton). elik za armaturu mora odgovarati JUS
standardima. Posle zavretka zemljanih radova i rune
dorade iskopanih kampada prelazimo na armiranje
kampada. Na izradi i montai armature kampada
angaovana je grupa od tri radnika. Na slici 3 prikazano je
postavljanje armature.
Tesarski radovi - Oplata kampada mora biti precizno
izvedena kako bi imali projektovane dimenzije i kako bi
njihove povrine bile glatke i iste. Podupiranje mora biti
tano prema naznaenom nainu podupiranja (drvenim ili
gvozdenim podupiraima). Po zavretku armiranja
kampada moe se pristupiti postavljanju oplate istih. Na
izradi i montai oplatnih panoa kampada angaovane su
dve grupe od po tri radnika. Prilikom demontae zidnog
Slika 4. Postavljanje oplate kampada

5. ODREIVANJE VREMENA TRAJANJA
RADOVA METODOM FOTO-PREGLEDA
Ovim zadatkom se predvia odreivanje utroka radnog
vremena prilikom izvoenja radova na obezbeenju
temeljne jame i susednih objekata. Kod metode foto
pregleda izuavaju se i snimaju (mere) svi vidovi utroka
radnog vremena, koji ulaze u sastav normi rada,
ukljuujui i regularne prekide. U zavisnosti od karaktera
radnog procesa razlikujemo: individualni i grupni foto-
2414
pregled. Kod individualnog foto-pregleda utroci radnog

vremena i uinak se snimaju odvojeno za svakog radnika,
dok kod grupnog foto-pregleda istovremeno snimamo
grupu radnika koja uestvuje u procesu proizvodnje ili u
ovom sluaju u procesu izrade kampada. Trajanje
izvrenih operacija meri se kod foto-pregleda obinim
asovnikom.
obradom podataka je dobijeno da je za demontau zidnog

oplatnog panoa jedne kampade prosene povrine 9.95 m2
potrbno:
183 min / kampadi, odnosno 19 min / m2, tj. 0.32
N / m2 (norma asova)
Betonski radovi - Merenje vremena je izvreno za
betoniranje AB (armirano-betonskih) kampada prema
datom redosledu betoniranja za sve etiri strane.
Analizom i obradom podataka je dobijeno da je za
betoniranje jedne kampade prosene zapremine 4.8 m3
potrebno:
Na slici 6 prikazan je konani izgled potpornih zidova sa
dve strane parcele.
Slika 5. Betoniranje kampada

5.1. Izvrena merenja i obrada rezultata
Potrebna merenja su izvrena na gradilitu u Beogradu.
Koristei metodu foto-pregleda izvrena su merenja
vremena pri izvoenju radova na obezbeenju temeljne
jame i njihova dalja obrada. Za potrebe ovog rada
raslanjene su sve operacije koje su potrebne da bi se svi
predvieni radovi na obezbeenju temeljne jame izvrili
brzo, kvalitetno i sigurno. Posmatrani radovi su: zemljani,
armiraki, tesarski i betonski radovi.
Zemljani radovi - Merenje vremena izvreno je za iskop
kampada prema datoj emi iskopa za sve etiri strane.
Analizom i obradom podataka je dobijeno da je za iskop
jedne kampade prosene zapremine 4.8 m3 potrbno:
Bagerom i razbijanjem stene pik-hamerom: 135
min / kampadi, odnosno 28 min / m3, tj. 0.47 N
/ m3 (norma asova),
Bagerom: 58 min / kampadi, odnosno 12 min /
m3, tj. 0.20 N / m3 (norma asova).
Analizom i obradom podataka je dobijeno da za razbijanje
stene pik-hamerom ija je prosena zapremina u kampadi
0.9 m3 potrebno:
Pik-hamerom: 89 min/kampadi, odnosno 99 min
/ m3, tj. 1.65 N / m3 (norma asova)
Armiraki radovi - Merenje vremena je izvreno za
armiranje kampada prema datoj emi armiranja za sve
etiri strane. Analizom i obradom podataka je dobijeno da
je za armiranje jedne kampade potrebno proseno 65.5 kg
armature:
Odnosno 102 min / kampadi, ili 1.56 min / kg, tj.
0.03 N / kg (norma asova)
Tesarski radovi - Merenje vremena je izvreno za
postavljane zidnih oplatnih panoa kampada prema datoj
emi kampada za sve etiri strane. Analizom i obradom
podataka je dobijeno da je za postavljanje zidnog
oplatnog panoa jedne kampade prosene povrine 9.95 m2
potrebno:
Merenje vremena je izvreno i za demontau zidnih
oplatnih panoa kampada sa sve etiri strane. Analizom i
Slika 6. Izgled potpornih AB zidova

U tabeli 5.1 date su sve operacije koje su vrene na
obezbeenju temeljne jame AB (armirano-betonskim)
potpornim zidovima kao sto su: zemljani, armiraki,
tesarski i betonski radovi.
Tabela 5.1
Red.
broj
1
2
3
4
5
6
7
OPIS
OPERACIJE
Iskop kampada
bagerom i razbijanje
stene pik-hamerom
Iskop kampada
bagerom
Razbijanje stene u
kampadama pikhamerom
Armiranje kampada
Postavljanje oplate
kampada
Demontaa oplate
kampada
Betoniranje kampada
N..
(norma)
Vreme
(min.)
Jedinica
mere
0,47
28
m3
0,20
12
m3
1,65
99
m3
0,03
1,56
kg
0,52
31
m2
0,32
0,67
19
40
m2
m3
Zbog sloenosti iskopa u V i VI kategoriji zemljita i

pojave stene utroak vremena zemljanih radova je
prikazan kao grupna i kao raslanjena operacija na: iskop
kampada bagerom i razbijanje stene pik-hamerom (vreme
korisnog rada u kombinaciji dve maine), iskop kampada
bagerom (vreme korisnog rada jedne maine), razbijanje
stene u kampadama pik-hamerom (vreme korisnog rada
jedne maine). Tesarski radovi su raslanjeni na dve
operacije ija se vremena takoe mogu videti u tabeli 5.1,
a to su: postavljanje i demontaa oplate kampada.
2415
Gubici radnog vremena - Faktori koji utiu na gubitke

su razliiti i oni su klasifikovani kao gubici radnog
vremena za runi rad i kao gubici radnog vremena za
runo-mainski rad. Tokom procesa radova obezbeenja
temeljne jame AB (armirano-betonskim) potpornim
zidovima, na naem gradilitu primeene su pojedine
nepravilnosti, koje su uticale na pojavu gubitaka vremena
kako za runi tako i za runo-mainski rad.
7.1. Mreni plan

Tehnikom mrenog planiranja formiran je tehnoloki
model izgradnje AB potpornih zidova gde su sagledani
svi radovi, njihove meusobne veze i uslovljenosti. Ovo
je generalni model itavog procesa. Mreni plan kao grafiki model je prikazan metodom CPM (metod kritinog
puta), koja omoguuje dobru pregledost pri definisanju i
analizi modela.
6. ORGANIZACIJA GRADILITA
Graenje svakog objekta je kompleksan proces koji
zahteva prethodnu detaljnu analizu. U tom cilju, radi lake
realizacije projekta, tok graenja objekta moe se, prema
vrstama radova, podeliti na vie faza od kojih se svaka
posebno analizira i za svaku posebno vri organizacija
gradilita. Budui da iskop temeljne jame i obezbeenje
strana iskopa od obruavanja posmatranog objekta, koji i
jeste tema ovog rada, ima znaajnog uticaja u procesu
izvoenja radova, kako na organizaciju gradilita, u
zavisnosti od primenjenog tehnolokog procesa, tako i na
dinamiku radova i potrebne resurse, to e se u radu
posebna panja posvetiti I fazi organizacije gradilita.
7.2. Vreme trajanja aktivnosti

Pre vremenske analize, mrenim planom izvren je proraun vremena trajanja pojedinih aktivnosti koji je sproveden na osnovu: sadraja pojedinih aktivnosti, koliine
radova, prosenih normi u graevinarstvu i veliine fronta
rada. Pri proraunu je usvojeno da radni dan traje 9 asova, od toga efektivno 8 asova. Obradom rezultata u programu MS Project usvojeno je vreme poetka, trajanja i
zavretka svih radova na objektu. Usvojeni datum poetka
radova je 04.03.2009. Usvojeni datum zavretka radova je
07.05.2009. Ukupan efektivan rad na objektu je 47
radnih dana.
6.1. 0 (Nulta) faza organizacije gradilita

To su pripremni radovi koji podrazumevaju izvrenje
opte organizaciono-tehnike pripreme za izvoenje
graevinskih radova svih organizacionih jedinica
graevinskih i drugih organizacija koje e biti neposredno
angaovane na gradilitu ili e raditi za potrebe gradilita.
6.2. I Faza organizacije gradilita
Nakon zavrenih pripremnih radova pristupa se radovima
na izradi zatitne konstrukcije koji poinju zemljanim
radovima. S obzirom da je prva faza, iskop zemlje i izrada
temeljne konstrukcije objekta, izuzetno znaajna a
naroito kod objekata ija je dubina fundiranja vea od
1,0 m (najee objekti koji poseduju jednu ili vie etaa
ispod nivoa terena), posebnu panja je posveena
organizaciji ove faze.
7. DINAMIKI PLANOVI
Planiranje graenja - Podrazumeva planiranje svih
poslova vezanih za izgradnju graevinske konstrukcije
AB (armirano-betonskih) potpornih zidova i to poev od
izdavanja projektnog zadatka, izrade projekta, preko
radova na izvoenju same konstrukcije itd.
Planiranje izrade AB zidova - Izrada dinamikog plana
izgradnje konstrukcije predstavlja izradu modela procesa
izvoenja radova na izgradnji AB (armirano-betonskih)
potpornih zidova. Pri planiranju koriene su metode
mrenog planiranja i gantograma. Kako je proces
izgradnje sloen izrada dinamikog plana izgradnje
sprovedena je u vie koraka, tj. u dva modela kojima su
predstavljeni pojedini delovi procesa i itav proces, a to
su mreni plan itavog procesa i gantogram itavog
procesa.
8. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Na osnovu datog zadatka izvrena su merenja vremena
izvoenja zemljanih, armirakih, tesarskih i betonskih
radova na izvoenju AB potpornih zidova po kampadama
koristei metodu grupnog foto-pregleda. Obradom ovih
podataka dobijeni su potrebni norma asovi (tabela 5.1).
Ova analiza pokazuje tanost standardizovanih graevinskih normi, na osnovu kojih smo izvrili planiranje
tehnologije i organizacije radova na obezbeenju temeljne
jame i susednih objekata.
9. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
Normativi i standardi rada u graevinarstvu, Knjiga

II-III, Graevinska knjiga, Beograd, 2004.
Pravilnik o zatiti na radu pri izvoenju
graevinskih radova, Jugozatita, Beograd, 1998
Stevanovi, S. Fundiranje I, Nauna knjiga, Beograd,
1989.
Trbojevi, B. Organizacija graevinskih radova,
Nauna kniga, Beograd, 1992.
Triivuni, M., Matijevi Z. Tehnologija i

organizacija graenja praktikum, FTN
Izdavatvo, Novi Sad, 2004.
Kratka biografija:
2416
Branko Marjanovi roen je u Beogradu 1982.

god. Diplomski - master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Graevinarstvo
Graevinski menadment odbranio je 2009.god.

PROCENA STANJA, DOGRADNJA I SANACIJA NOSEE KONSTRUKCIJE OSNOVNE
KOLE DOSITEJ OBRADOVI U NOVOM SADU
ASSESSMENT, OVERBUILDING AND REPAIR OF BEARING STRUCTURE OF
PRIMARY SCHOOL OF DOSITEJ OBRADOVI IN NOVI SAD
Aleksandar Mikovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj vim projektom obuhvaena je
procena stanja i dogradnja drugog sprata kod objekta
osnovne kole Dositej Obradovi u Novom Sadu.
Postojei objekat je spratnosti P+1 i predstavlja zidanu
konstrukciju bez vertikalnih serklaa, dok je sprat koji se
dograuje zidana konstrukcija sa horizontalnim i
vertikalnim serklaima. U ovom projektu je sprovedena
analiza nosivosti postojeih temelja, seizmiki proraun,
proraun nosivosti zidova na vertikalna optereenja,
statiki proraun i dimenzionisanje novih elemenata
konstrukcije. Razraene su i mere konstrukcijske sanacije
objekta i uraen je predmer sa predraunom.
Abstract This project consists of assessment and
overbuilding of second floor of primary school Dositej
Obradovic in Novi Sad. Existent building have ground
floor and first floor, it is masonry structure without plain
concrete columns. Overbuilt second floor is masonry
structure with plain concrete columns and ring beams.
This project consist of analysis of fundament bearing
capacity, seismic design, design of walls and static design
of bearing structure. There are repair measures of
bearing structure and economical analysis.
Kljune rei: zidane konstrukcije, osnovna kola,
dogradnja , proraun, sanacija
1. UVOD
Ovaj rad sastoji se iz dve celine prve teorijske i druge
strune. U okviru teorijskog dela, analizirano je ponaanje
zidanih konstrukcija pri dejstvu seizmikih sila. Drugi
deo obuhvata dogradnju objekta osnovne kole sa ciljem
dobijanja dodatnog uioninog prostora na dograenom
drugom spratu.
Rezultati su uputili na zakljuak da kod zidova sa unutranjom armaturom gde je lom konstrukcije prekoraenje
i otkazivanje fleksione krutosti, tj. lom usled savijanja,
ponaanje zida je skoro elasto-plastino sa velikom
duktilnou i malim oteenjima pod alternativnim optereenjem izuzev za velike deformacije. Medjutim, ukoliko je lom nastao usled dijagonalnog pucanja duktilnost je
manja i pri apliciranju vertikalnog optereenja ponaanje
je veoma krto. S obzirom na navedeno, velika oteenja
nastaju posle dijagonalnog pucanja. Zakljueno je da je
fleksioni lom najpovoljniji lom za zidove.
Spratna histerezna anvelopa predstavlja zbir histereznih
dijagrama svih zidova pojedinog sprata. Odnosno,
ukupna sila sprata predstavlja zbir pojedinih sila koje se
kod odreenog pomaka javljaju u zidovima uzimajui u
obzir i torziju. Seizmika nosivost zidane zgrade najvie
zavisi od nosivosti zidova prizemlja, jer su u prizemlju
savijanje, vertikalno i horizontalno optereenje najvei.
Nekada malo vertikalno naprezanje moe dovesti do
prevremenog smiueg loma nego pri veem vertikalnom
naprezanju. To se moe dogoditi u zidovima koji nisu
dovoljno optereeni vertikalnim optereenjima kada
meuspratna konstrukcija nosi u jednom smeru i oslanja
se na zidove. Nain prenosa optereenja po visini zgrade
zavisi od konstrukcijskog sistema, nadvoja, veznih greda i
meuspratnih konstrukcija.
Zbog horizontalnih seizmikih poprenih sila mogu
nastati sledee vrste loma: a) od savijanja, b) od klizanja
po horizontalnoj spojnici; c) od otvaranja dijagonalne
pukotine u vertikalnim i horizontalnim spojnicama; d) od
dijagonalnog pucavanja po zidnim elementima; i e) od
drobljenja zidnih elemenata u dijagonalnim uglovima, kao
to je prikazano na slici 1.
2. PONAANJE ZIDANIH KONSTRUKCIJA PRI

DEJSTVU SEIZMIKIH SILA
Pri razmatranju stabilnosti konstrukcija usled samo gravitacionih optereenja, obino se ne proverava torziona krutost i stabilnost objekta u celini. Pri zemljotresu, torzione
oscilacije, deformacije i naprezanja postaju znaajni. Tendencija zidanih konstrukcija ka krtom lomu konstrukcije,
predstavlja glavni problem zidanih konstrukcija. Dok nearmirane zidane konstrukcije smatramo krtim, mnoge nepoznanice postoje pri odreivanju duktilnosti armiranih
zidanih konstrukcija. Prilikom statikih opita optereenja
i rastereenja dolo se do zanimljivih rezultata.
______________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Vlastimir Radonjanin red.prof.
Slika 1. Vrste loma zidova

U stvarnosti se pri delovanju seizmikih horizontalnih sila
zidovi ponaaju kao odvojeni zidovi (slika 2), kao
dijafragme s otvorima gde su slaba mesta meuprozorski
zidovi (slika 3), ili vezne grede tj. preke, slika 4.
2417
2%
zubna
ambulanta
priprema
2%
ucionica
biblioteka
ucionica
Slika 2. Odvojeni zidovi
ucionica
ucionica
ucionica
hodnik
ucionica
ostava
ucionica
ucionica
ucionica
atrijum
postojeca
osnova sprata
R=1:100
kuhinja
ostava
pedagog
hodnik
zbornica
direktor
sekretar
racunovodstvo
Slika 5. Osnova sprata postojeeg objekta
Slika 3. Dijafragme sa otvorima gde su slaba mesta

meuprozorski zidovi
Slika 4. Dijafragme sa otvorima gde su slaba mesta vezne

grede
Kod dela objekta sa uionicama postoje AB stubovi na

mestu veze sa holom. Zidovi su ukrueni AB horizontalnim serklaima, dok na mestu sueljavanja i ukrtanja
nosivih zidova ne postoje vertikalni serklai. Kod objekta
hola sa garderobama, koji je do fiskulturne sale, konstruktivni sistem je skeletni, sa AB stubovima i AB podvlakama. Zidovi kod sva etiri objekta su od pune opeke
d=38 i 25cm, a pregradni zidovi su od pune opeke
d=12cm, zidani su krenim malterom. Projektovana
marka betona za AB konstrukciju je MB 30. Temelji
samci su izvedeni od armiranog betona MB 30, a temeljne
trake su od nabijenog betona MB15. Sva AB konstrukcija
je armirana glatkom armaturom GA 240/360. Tavanice su
TM-5 i Avramenko, a kod veznih hodnika AB puna
ploa. Tavanica sprata kod uionica je izvedena kao
Avramenko sa padom od 5%. Tavanica hola sa
garderobama je TM-3. Svi krovovi su ravni krovovi sa
zavrnim slojem od valjanog ljunka, a iznad uionica
izveden je krov sa limenim pokrivaom.
3. UVODNE NAPOMENE O OBJEKTU

Objekat osnovne kole Dositej Obradovi, nalazi se u
ulici Filipa Filipovia broj 3, u Novom Sadu. Postojei
objekat kole Dositej Obradovi sastoji se iz etiri dela:
upravni objekat sa veznim hodnicima; uionice leva i
desna strana, to su jednospratni objekti; hol sa garderobama, to je prizeman objekat; fiskulturna sala, prizeman
objekat (slika 5).
Svaki od ovih objekata je meusobno dilatiran po celoj
visini, a imaju zajednike temelje na dilataciji.
Konstruktivni sistem upravnog objekta i uionica je
zidani sistem sa nosivim podunim zidovima od pune
opeke. Kod upravnog objekta postoje AB stubovi kod
veznih hodnika ali samo do uionica, zatim na mestima
gde ne postoji srednji nosivi zid nalaze se AB stubovi sa
AB podvlakama.
4. PROCENA STANJA OBJEKTA

Pregled objekta i opis oteenja
Kao karakteristino oteenje podunih, noseih zidova
d=25cm, uoeno je otpadanje maltera, pojava pukotina i
drobljenje materijala, u gornjim uglovima kod vrata (slika
6). Ova vrata predstavljaju ulazna vrata u uionice, a ova
vrsta oteenja uoena je kod svih vrata postavljenih u
podunim noseim zidovima d=25cm, u prizemlju i na
prvom spratu. Uzrok ove pojave je nepostojanje nadvratne
grede u zidovima, iznad vrata (nadvratnika). Registrovano
je i oteenje u vidu bubrenja i krunjenja zavrnih slojeva
obrade dela plafona i podunog, noseeg zida, u prizemlju
(slika 7). Ovo oteenje je posledica procurivanja vode iz
vodovodnih cevi. Na delu fasadnog zida i kalkanskom
delu fiskulturne sale, primeena su oteenja nastala usled
kratkotrajnog dejstva poara (slika 8).
2418
Slika 6. Pukotine, otpadanje maltera i rasipanje

materijala u uglovima zidova, kod vrata. Poduni nosei
zidovi d=25cm, prvog sprata i prizemlja
Slika 7. Bubrenje i krunjenje zavrnih slojeva obrade dela

plafona i podunog noseeg zida d=25cm, u prizemlju.
Uzrok oteenja je procurivanje vode iz vodovodnih cevi
Slika 8. Oteenja na delu fasadnog zida i kalkanskom

delu fiskulturne sale, usled kratkotrajnog dejstva poara
Zakljuak o stanju objekta
uenika potrebna je i izgradnja vee i funkcionalnije

kolske ambulante. Kao reenje za ove potrebe i zahteve,
izabrana je dogradnja drugog sprata kod objekta sa
uionicama i kod upravnog objekta sa veznim hodnicima.
Dogradnja drugog sprata upravnog objekta sa veznim
hodnicima je predstavjena samo kao idejno reenje, dok je
za dogradnju drugog sprata kod dela sa uionicama
uradjen statiki proraun, detaljna provera nosivosti
postojeih temelja, seizmiki proraun, kao i procena
stanja i predlog sanacije.
Dograeni drugi sprat je u funkcionalnom smislu ponovljeni prvi postojei sprat. Proverom nosivosti postojeih
temelja, utvreno je da je potrebno ojaavanje pojedinih
temelja. Ojaavanje ovih temelja, odnosno poveavanje
njihove kontaktne povrine potrebno je izvesti pre
poetka same nadogradnje. Konstruktivni sistem ostaje
sistem sa podunim noseim zidovima, ali su dodati
vertikalni serklai na razmacima manjim od 4m u skladu
sa odredbama EC6.
Novoprojektovani vertikalni serklai se pruaju po celoj
visini objekta, od nadograenog drugog sprata pa sve do
temeljnih traka, gde je ostvarena njihova veza sa
postojeim temeljima. U prizemlju i na prvom spratu, gde
ranije nisu postojali vertikalni serklai, potrebno je
prosei zidove i na tim mestima izbetonirati serklae.
Zidovi su ukrueni i horizontalnim serklaima. Za zidanje
i malterisanje odabran je produni malter. Skidaju se svi
postojei slojevi ravnog krova do nosive tavanice.
Novoprojektovane tavanice su tipa FERT debljine
d=16+4=20cm.
Krovni pokriva je trapezasti ALU-lim na daanoj oplati.
Glavni nosai krova su daane reetke na razmaku
=1.30m. Veze u vorovima se ostvaruju ekserima, a
reetke su ukruene vertikalnim daanim spregovima.
Fasadni zidovi su sendvi zidovi: blok 20cm+izolacija
6cm+opeka 12cm.
Unutranji nosei zidovi su od pune opeke d=38cm i
25cm. Pregradni zidovi su od pune opeke d=12cm. Novoprojektovano stepenite je kolenasta AB ploa. Novoprojektovani AB elementi, stepenite i stepenine grede, su u
marci betona MB 30. Kao glavna armatura je koriena
rebrasta armatura RA 400/500, dok su uzengije od glatke
armature GA 240/360. Kako se radi o dogradnji objekta,
potrebno je pratiti sleganje objekta tokom gradnje i
eksploatacije. Seizmiki proraun vren je prema EC 8.
Proraun nosivosti zidova vren je prema EC 6. Uticaji od
dejstva vetra raunati su prema pravilniku za optereenje
vetrom SRPS U.C7.110,111,112. Proraun AB elemenata
konstrukcije vren je prema pravilniku o tehnikim
normativima za beton i armirani beton.
Na osnovu izvrenog detaljnog vizuelnog pregleda objekta i registrovanih oteenja, dolo se do zakljuka da je
ugroena funkcionalnost objekta sa uionicama. Kod
ostalih objekata osnovne kole nisu uoena oteenja koja
utiu na njihovu funkcionalnost. Posmatrano sa aspekta
kriterijuma nosivosti, stabilnosti i trajnosti, svi objekti
zadovoljavaju pomenute kriterijume.
6. ANALIZA OPTEREENJA
5. DOGRADNJA SPRATA
Usled porasta broja uenika, javila se potreba za proirenjem uioninog prostora kao i potreba za dodatnim
prostorijama za nastavno osoblje. Za novi, vei broj
Tavanica II sprata kod uionica, POS 301-309:

-mineralna vuna u PVC foliji d=10cm.............0.30 KN/m
-fert meuspratna konstrukcija d=20cm.......3.05 KN/m
-produni malter 2cm.......................................0.42 KN/m
Sopstvena teina
Krovna konstrukcija kod uionica:
-trapezasti alu-lim 0.04xsec7..........................0.04 KN/m
-ter hartija+daana oplata 0.024x8.0sec7......0.19 KN/m
-daana reetka................................................0.17 KN/m
g= 0.40 KN/m
2419
g= 3.77 KN/m
8. STATIKI I DINAMIKI PRORAUNI
Tavanica I sprata kod uionica:

-PVC pod 3mm.................................................0.04 KN/m
-armirana cementna kouljica 3cm...................0.63 KN/m
-stiropor 2cm....................................................0.06 KN/m
-puna AB ploa d=5cm............. ......................1.25 KN/m
-perlit beton proseno 16cm.............................0.80 KN/m
-Avramenko konstrukcija d=30cm,pad 5%..3.40 KN/m
-produni malter 2cm u padu 5%.....................0.39 KN/m
g= 6.57 KN/m
Izvren je seizmiki proraun zidane konstrukcije, uokvirene horizontalnim i vetikalnim serklaima i zakljueno je
da postojei zidovi u oba pravca mogu da prime
horizontalne seizmike sile. Uraen je proraun noseih
zidova na dejstvo vertikalnih optereenja, rezultat je da
oni mogu da prihvate ova optereenja, a da naponi ostanu
u granicama dozvoljenih. Izvren je statiki proraun za
nove, drvene i AB elemente konstrukcije, a zatim je
sprovedeno njihovo dimenzionisanje.
Tavanica prizemlja kod uionica:

-PVC pod 3mm.................................................0.04 KN/m
-cementna kouljica 4.5cm...............................1.08 KN/m
-Avramenko konstrukcija d=30cm...............3.40 KN/m
-produni malter 2cm.......................................0.42 KN/m
g= 4.94 KN/m
7. ZAKLJUAK
Na osnovu dobijenih rezultata iz prorauna i primene
propisa za zidane konstrukcije, zakljueno je da novoprojektovani elementi konstrukcije dograenog sprata, nisu
dovoljni da bi se obezbedila nosivost konstrukcije. Pored
novoprojektovanih elemenata konstrukcije, potrebno je
izvriti konstrukcijsku sanaciju tj. ojaanje postojeih
elemenata u zavisnosti od svog poloaja u konstrukciji:
- Potrebno je izvriti proirenje postojeih temeljnih
traka, kako bi naponi u tlu bili u granicama dozvoljenih.
- Potrebno je izraditi novoprojektovane vertikalne serklae dograenog sprata, po celoj visini objekta, sve do
postojeih temeljnih traka. Izvriti pravilno povezivanje
njihove armature sa armaturom horizontalnih serklaa i
postojeim temeljima.
Projekat dogradnje objekta i njegova realizacija moraju
obezbediti da objekat odgovara svojoj nameni i da
zadovoljava uslove sigurnosti, funkcionalnosti i trajnosti.
Stepenite ST-2:
Meupodest:
-obloga stepenita 3cm.....................................0.60 KN/m
-AB ploa d=14cm...........................................3.50 KN/m
-plafon (malter) 2cm.........................................0.42 KN/m
g= 4.52 KN/m
Stepenini krak:
-teina stepenika 12kom...................................1.58 KN/m
-obloga stepenita horizontalna 3cm................0.52 KN/m
-obloga stepenita vertikalna 3cm....................0.29 KN/m
-AB ploa d=14cm...........................................4.00 KN/m
-plafon (malter) 2cm.........................................0.42 KN/m
g= 6.81 KN/m
Zidovi:
-zid od opeke d=38cm......................................6.70 KN/m
-zid od blokova+izolacija+opeka d=38cm.......5.10 KN/m
-zid hodnika bravarija + staklo.........................0.35 KN/m
Serklai:
-vertikalni serklai 35/35cm.............................3.10 KN/m
-vertikalni serklai 25/25cm.............................1.56 KN/m
-horizontalni serklai 38/40cm.........................3.80 KN/m
-horizontalni serklai 25/30cm.........................2.50 KN/m
Povremeno optereenje
Sneg ...............................................0.75 kN/m
Korisno optereenje (SRPS U. C7. 121)
ostave, podstanice, prostorije za vodomer........2.00 kN/m
slubene prostorije, bolnike prostorije............2.00 kN/m
stepenita i hodnici, kolske prostorije..............3.00 kN/m
Takoe je vrena i analiza optereenja vetrom i seizmika
analiza, ali se one u ovom radu nee objavljivati zbog
ogranienosti prostora.
8. LITERATURA
[1] ivorad Radosavljevi, Dejan Baji: Armirani beton,
knjiga 3, elementi armiranobetonskih konstrukcija,
[2] V. Radonjanin, M. Maleev: Materijal sa predavanja
iz predmeta "Praenje, procena stanja i odravanje
graevinskih objekata" i "Materijali i tehnike sanacije i
zatite graevinskih objekata", 2005.
[3] M. Muravljov, B. Stevanovi, Zidane i drvene
konstrukcije zgrada, Graevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd,2003.
[4] Z. Sori, Zidane konstrukcije I, Zagreb, 2004.
[5] D.J Dowrick: Earthquake resistant design: For
Engineers and Architects second edition, John Wiley &
Sons, 1978.
Kratka biografija:
7. ANALIZA NOSIVOSTI POSTOJEIH TEMELJA

Analizom optereenja i proverom dozvoljenih napona u
tlu je zakljueno da su kod postojeih temelja, usled
dogradnje drugog sprata, prekoraeni dozvoljeni naponi.
Dozvoljeni naponi u tlu su =130 MPa, ova vrednost je
preuzeta iz projekta postojee konstrukcije, bez
prethodnih geomehanikih ispitivanja. Da bi postojei
temelji mogli da prenesu na tlo novo optereenje, usled
dogradnje sprata, potrebno ih je ojaati.
2420
Aleksandar Mikovi roen je u Novom

Sadu 1984. god. Diplomski master rad
na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
graevinarstva Procena stanja i sanacija
graevinskih objekata odbranio je
2009.god.

MUZIKA AKADEMIJA U KRAGUJEVCU GRAD MUZIKE
MUSICAL ACADEMY CITY OF MUSIC KRAGUJEVAC
Nikola Krivokua, Ksenija Hiel, Vladimir Kubet, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Diplomski master rad predstavlja
istraivanje objekta Muzike Akademije kroz kompleks
namenski projektovanih objekata kao potencijalnog
reenja, projektovanog za studente i profesore Muzike
Akademije na nivou drave i umadijskog regiona. Projekat jednog savremenog muzikog centra bi svojim programom integrisao kompleksniji kulturno-socijalni ivot grada Kragujevca, kao centra umadijskog regiona i ujedno
bi po svojoj formi predstavljao novi reper grada kao i novi centar generisanja kulturno-muzike energije kroz konceptualno reenje i programski sadraj. Kompleks sadri
tipski oblikovane objekte za svaki muziki odsek ponaosob
sa karakteristinim innerstreet-om, upravnu zgradu sa
multifunkcionalnim programom (galerija, kolektivna
nastava, muziki studiji, dekanat), zgradu biblioteke,
mediateke i arhiva i koncertnu dvoranu karakteristinog
programskog sadraja
Abstract Graduate-master thesis presents research of
Musical Academy building through complex of buildings
intended for a specific purpose as potencial solution.
Musical Academy is projected for students and professors
on the state level and Shumadian region. Project of
contemporary musical center would merge with his
program more containing cultural social life of city
Kragujevac as the center of Shumadian region. At the
same time he would represent with his form new standard
of the city and new center of synthesis of cultural -musical
energy with his conceptual solution of complex and
program content. This complex consists of typically
modeled buildings for each segment of musical academy
with specific 'innerstreet', administrative building with
multifunctional program (gallery, collective teaching,
music studios, deanary), buildings of library, mediatech,
archive and concert hall with specific program content.
Kljune rei muzika akademija, koncertna dvorana,
tipologija, novi simbol grada, grupna forma
1. UVOD
Ako se u prosvetnom smislu uzme u obzir da je muziko
kolovanje vrsta obrazovanja koja se progresivno
nastavlja po vertikali (poev od nie muzike kole pa do
magisterijuma), onda se mora imati u vidu nunost
postojanja ustanova koje bi taj progres adekvatno
propratile kako u programskom, tako i u prostornom
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila dr Ksenija Hiel, docent, i komentor
Vladimir Kubet.
smislu. Ovaj diplomski-master rad je rezultat elje da se

kroz jedan programski plan organizacije muzike
akademije (u odnosu na nastavni program i potrebe
korisnika) napravi svojevrstan projektni sie o tome
kako bi jedna moderna muzika akademija trebala
funkcionisati i kakva vrsta prostora je za to potrebna. S
obzirom na poraavajue injenice, da u ovom veku i
prolom, na naim prostorima nije projektovan niti jedan
objekat Muzike akademije, problem privremenih
prostora datih na korienje, nemee kompletnom drutvu
obavezu da problem koji ima svoje trajanje decenijama,
nae adekvatno reenje. I zato se nuno mora pribei
planskom i sistemskom reavanja problema kroz prostor i
program za tako prestine ustanove. To bi podrazumevalo
odreene korake i planske ciljeve:
Stvaranje prestinog muzikog centra za obrazovanje
muzikih umetnika i ujedno mesto koje bi u potpunosti
ispunjavalo najvie kriterijume savremenih studija I
naunog rada institucije.
Izgradnja kulturnog dobra od javnog znaaja, koji bi bio
pristupaan svim strukturama, kako usko strunim, tako i
iroj populaciji
Jaanje samostalne institucije, koja bi se mogla
finansirati manjim delom iz dravnih fondova, a veim
delom bi stvarala kroz festivalske programe, edukaciju
iorganizovanja letnje kole,
Jaanje kulturne saradnje sa drugim institucijama iz
zemlje i inostranstva, a koje bi mogle biti ravnopravno
rangirane u svetu po dostignuima I opremi.
Doprinos ekonomskom razvoju optine Kragujevac,
umadijskog regiona I drave Srbije.
Jaanje kulturne mree na lokalnom, dravnom i
svetskom nivou.
2. SIMBOLIKA ARHITEKTONSKOG RENIKA
Postepeno se upoznajui sa kompleksnou i
problematikom projektnog zadatka, a sve na osnovu
detanjnih arhitektonskih analiza objekata, kako kod nas,
tako i u svetu, utisak je da u svim projektima figurira
jedan vii nivo arhitektonskog izraza-Cit de la
Musique,Casa de Musica,BBC Music Box.
Tako da, na osnovu pozitivnih primera u svetu itav
kompleks zgrada u sklopu Grada Muzike nije bio
sveden na puki arhitektonski izraz u kome se dralo
floskularnih postulata forma prati funkciju i funkcija
formu, odnosno da je jedno proisticalo iz drugog, ve je
svaki reeni element, sem zasebne funkcionalnosti nosio
sa sobom jednu viu instancu i imao jedan vii socioloki
tretman.
2421
Slika 1. Muzika akademija u Parizu, prostorni prikaz
Slika 2. Muzika akademija Grad muzikeKragujevac
Taj vid sociolokog aspekta na nivou mikroceline grada

Kragujevca i na nivou makroceline - regiona i drave,
ostvaren je u smislu stvaranja jednog novog gradskog
simbola, jednog novog gradskog repera. Samim tim
zgrada vie nije bila zgrada, ve je poela da egzistira
kao zaseban simbol, atipian, svojevrstan . Monumentalnost i statika sa jedne strane i itav repertoar oblikovnih
elemenata, od pop-artistikih nota kao skulptoralnih elemenata unutar kompleksa, pa do Anin grad fasada, jednog novog grada u gradu, ine ovaj prostor novim podijumom teatralnih deavanja u smislu smenjivanja vizura
i uvek novih doivljaja pred oima posmatraa. Stvaralatvo kroz igru oblika u prostoru je garancija slobode u
radu svakog arhitekte kao pojedinca i svih zajedno u
okvirima jednakosti koju nosi i muzika kao vid stava i
svojevrsne odgovornosti prema onom ko ume posluati.
Lokacija na kojoj je smeten kompleks Akademije

Muzikih umetnosti, predvien je kao Zona
visokokolskog obrazovanja po ugledu na sline primere
u zemlji i svetu (poput novosadskog studentskog
kampusa)
Sloboda da uestvuje u igri stvaranja znai za oveka

stvaralaku autonomiju u okviru kolektivne odgovornosti
prema kulturnom nasleu kroz kulturno-prosvetne
ustanove, kojom se prevazilazi podeljenost izmeu nuno
potrebnog oseaja odgovornosti nasuprot trenutnom
stanju na naim prostorima. Arhitektura je politika
umetnost zato to sintetizuje javni ivot, opteprihvaene
drutvene vrednosti i dugorone ciljeve. Ona je stoga
mnogo vie nego druge umetnosti povezana sa vrlo
odreenim drutvenim sadrajima. Dok muzika ili
slikarstvo mogu da budu relativno apolitini ili
nepovezani sa sredinom u kojoj su nastali, dotle je
arhitektura bukvalno upletena u javni ivot. Ona po svojoj
prirodi mora da pomogne da se izraze i dramatizuju
odreene drutvene vrednosti. To, s druge strane znai da
danas, kad su itava drutvena stvarnost i politiki sistem
dovedeni u sumnju, i arhitektura isto tako gubi
uverljivost.
4. KONCEPT PROJEKTA
Kompleks objekata zamiljen kao simbioza vie
programski razliitih sadraja koji se meusobno
dopunjuju, inei savreno integrisanu celinu, ime se
identitet objekata podie na jedan vii nivo doivljaja u
sociolokom i funkcionalnom smislu. Zgrade vie ne
egzistiraju samo zasebno, ve partitivno u okviru
kompleksa, grupne forme, postaju integrisani i sastavni
deo celine, u kojoj svaki deo postoji kao pojedinano
ostvaren i u prostorno-konstrukcionom smislu jasno
definisan, ali nikako kao zaseban i mimo celine
posmatran i usvajan. Grad Muzike ine : 4 zgrade
bliznakinje, projektovanih ponaosob za svaki odsek na
akademiji iani instrumenti, duvaki instrumenti,
gudaki instrumenti, udaraljke i perkusije, dok je odsek za
klavir, solo pevanje i dirigovanje smeten u glavnojupravnoj zgradi Akademije, upravna zgrada, biblioteka sa
mediatekom i arhivom i koncertna dvorana.
3. LOKACIJA, GENIUS LOCCI I O SUSEDIMA

Muzika akademija Grad Muzike nalazi se u naselju
Bubanj, koje spada u deo urbanog jezgra Kragujevca, ali
usled loih saobraajnih veza dobija se utisak da je
dislocirana. Gimnazija, prvi sused je jedan od objekata
novog obrazovnog kompleksa koji se sastoji od Rektorata
kragujevakog univerziteta, Pravnog, Ekonomskog i
Filoloko-umetnikog fakulteta, koji koristi deo naih
prostorija, kao i Centra za likovno obrazovanje CELUS.
U blizini je i kola uenika u privredi ''Toza Dragovi'' i
Dom za uenike srednjih kola. Prema GUP-u, raenom
za 2012. god.
Slika 3. Kompleks Muzike akademije u Kragujevcu

Tipski objekti zgrada odseka, projektovani su tako da
njihova programska organizacija u potpunosti zadovolji
organizovanje i odravanje individualnog i kolektivnog
(kamernog) tipa nastave, karakteristinog za svaki
muziki odsek ponaosob. Od potrebnih prateih sadraja
neophodnih za dnevni nastavni program studenata i
profesora ukljueni su u prizemlju objekta prodavnica
instrumenata i pratee opreme, zatim nototeka sa
2422
kopirnicom, majstor instumenata i odgovarajua radionica

za njega (njih) kao i karakteristine prostorije na svakoj
etai music-box mini studiji, sa najsavremenijom
raunarskom opremom za snimanje i komponovanje kroz
odgovarajuce softvere.
Slika 4. Osnova kompleksa Muzike Akademije

S obzirom da su uionice predviene za odravanje
individualne nastave (profesor i jedan student) i kamerne
nastave (profesor i ne vie od 6 studenata), svaka od tih
prostorija ima odgovarajuu studijsku opremu za
snimanje i kasnije presluavanje izvedbi kao i opremu za
reprodukovanje snimljenog materijala. Sve prostorije su
od unutranjih komunikacija dodatno zatiene
meuzonom intimnog prostora, predvienog za smetaj
studijske opreme i odlaganje garderobe studeneta i
profesora. Unutranja komunikacija se odvija putem
predimenzionisanih stepetinih krakova sa podestima koji
imaju i socioloki aspekt - interne pjacete (meupodesti)
za susrete. Veza izmedju ovih tipskih objekata
ostvaruje se bez izuzetka, na svakoj etai,
karakteristinim innerstreet-om, zastakljenom spoljnom
komunikacijom sa pristupnim zonama u svim objektima.
osnovom . Spratnost objekta je P + 4. Prizemlje upravne

zgrade je javnog tipa i dostupno je kako studentima i
profesorima, tako i svim onim posetiocima koji se ele
informisati u vezi sa muzikim programom i deavanjima.
Posetioci takoe mogu obii i stalnu postavku eksponata
u galeriji Grada Muzike sa retkim rukopisima,
partiturama, knjigama i instrumentima kao i gostujue
postavke koje e unapred dogovorenim rasporedom biti
izloene. Transparentno prizemlje objekta sa prostranim
holom omoguava fleksibilnost izlobenog prostora koji
svojim postavkama moe ui i u javni prostor.
Objekat koncertne dvorane se po formi razlikuje od svih
ostalih objekata u grupi i po svom programu i prateim
sadrajima kocipiran je tako da vodi ivot i mimo
svakodnevnih deavanja na Akademiji. U sklopu objekta
se nalazi koncertna dvorana trapezaste osnove, deije
radionice, Jazz klub na poslednjoj etai, sa panoramskim
pogledom na grad, kao i brojni pratei sadraji poput majstorskih radionica, studija za snimanje i konferencijskog
prostora.
Koncertna dvorana je projektovana za 400 posetilaca
(ukljuujui galeriju na prvoj etai) i pored diplomskog
programa, predviene je za sve vrste kulturno-muzikih
deavanja u gradu. Nametaj u njoj je mobilnog tipa, jer
je svojim podesivim i fleksibilnim prostorom predviena i
za plesne programe. Velika sala je ujedno i diplomska i
koncertna i uz nju je nuno predvien i depo za:
praktikable (stepenice za hor), instrumente (harfa, klavir,
embalo...), pultove (dra nota) i stolice i on, prema
normativima nije manji od 2/3 bine. U sklopu dvorane se
nalazi na prvoj etazi i studio za tonsko snimanje
materijala kao i prostor za novinare.
Slika 6. Pogled na koncertnu dvoranu i kompleks

Slika 5. Inner street
Osim funkcionalne, zastakljeni innerstreet svojim
staklenim platnom pojaava utisak transparentnosti
objekata meusobno i sa okolinom, prosto uvlaei itav
ivi niz okolnih projekcija na svom platnu, kao kakvom
bioskopskom. Na taj nain gradi neraskidivu vezu sa
svojim neposrednim okruenjem sublimirajui na svojim
platnima svaki momenat, kao na bioskopskoj traci
zabeleen.
Objekat upravne zgrade pozicioniran je u centralnom delu
kompleksa, s obzirom na svoj program, znaaj prema
ostalim objektima kompleksa i multifunkcionalnost
prostora i sadraja u njemu. Kubinog je oblika, svedene
forme, sa blago pravougaonom (gotovo kvadratnom)
5. PROSTORNA ORGANIZACIJA KOMPLEKSA

MUZIKE AKADEMIJE
Ako se pozovemo na tri arhetipska, prostorno razliita
elementa- taku, liniju i povrinu, na prvi pogled emo
konceptualno kompleks Muzike akademije doivljavati
kao jednu urbanu strukturu, sainjenu iz parcijalnih delova, meutim, taj utisak ostaje samo na prvi pogled, jer se
ova tri prostorna motiva mono preklapaju, deluju skladno i komplementarno, podiui dojam na jedan vii nivo
arhitektonskog izraza- grupnu formu, celinu. Celovitost, a
ne ralanjenost projekta na zasebne objekte unutar
kompleksa, lei u jednoj prefinjenosti komponovanja,
tako da svi delovi kompleksa meusobno korespondiraju,
kako programski, tako i oblikovno i ine ovu arhitekton-
2423
sku grupu jedinstvenom celinom, u kojoj svaki elementobjekat, zasebno oblikovan i programski reen, ne
egzistira samo partikularno, zasebno, ve kao deo celine.
Izreka da je ,,arhitektura smrznuta muzika odnosi se
samo na statiki ,,ukruene objekte. Pokrenut prostor
izmeu njih je stalno muziko-plastino vajanje i irenje
prostora.
Dinamike sheme, unutar Kragujevake muzike
akademije, satkane od raznih slika i predstava usmeravaju
zainteresovanog u pravcu nagovetene nove prostorne
sredine, nove iste arhitekture, poev od Zgrada
bliznakinja, vajane svesno pokrenutou svih vrsta
plasinih elemenata, pa do koncertne dvorane. Donosei
uvek neto novo i neponovljivo, svi delovi ne egzistriraju
sami po sebi kao zasebni, ve kao deo jedne kompleksne
celine, jedne vizuelne simfonije oblika i prostora.
6. ZAKLJUAK
Muzika se prostrie zrakom samo dok se izvode partiture;
zatim iezne i nastaje tiina. Arhitektura pokrenutog
prostora unutar grupe jeste muzika ija se partitura
interpretira besprekidno. Dinamiki skrojeni objekti,
vajaju prostor izmeu sebe, posreduju jedinjenju
prostornih jedinica, odnosno prostornih celina i ostaju
stalno prisutni i tu definicija arhitekture kao prostora i
forme u slubi programa i konstrukcije nije, izolovano
posmatrana mimo celokupnog konteksta dovoljna..
Jedan CD sa snimcima iz 1979.god. firme ,,Deutche
Grammophon na kojem dirigent Karl Boem (Karl
Bhm) i Beki filharmoniari izvode muziki skerco
,,Perpetuum mobile op.257 Johana trausa ml. podsea
upravo sve ovo na ta se pokuava skrenuti panja.
Naime, sigurnim vostvom maestra Karla Boem-a
orkestar svira jednostavnu temu koja savrenim
ponavljanjem postie odreeni dojam maginosti kod
sluaoca. Upravo u trenutku nasluivanja mogunosti da
tema zbog ponavljanja postane banalna, melodija se
zaustavlja i zauje se komentar dirigenta Karla Boehm:
und so weiter (... i tako dalje).
7. LITERATURA
Navedena literatura koriena je kao polazni izvor informacija prilikom upoznavanja sa tematikom odabrane
teme diplomskog-master rada i naunog rada za zbornik
radova.
[1] Prostorni plan optine Kragujevac - Valorizacija
prostora, JP Direkcija za Urbanizam Kragujevac,
Kragujevac, 1991.
[2] Generalni Urbanistiki plan grada Kragujevca do
2012. godine, JP Direkcija za Urbanizam Kragujevac,
Kragujevac 1999.
[3] Nojfert Erns, Arhitektonsko projektovanje
NOJFERT Ernst, Graevinska knjiga, Beograd, 1996.
[4] . Denks, Moderni pokreti u arhitekturi,
[5] R. Radovi, Savremena arhitektura, Stylos, Novi
Sad, 1998.
[6] V. Ballard, P. Rand, Materials for architectural
design, Laurence King Publishing, UK, 2006.
Kratka biografija:
2424
Nikola Krivokua roen je u Vrcu 1978.

god. Osnovnu kolu i gimnaziju zavrio je u
Kragujevcu. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Arhitekture
Muzika akademija Grad muzike u
Kragujevcu odbranio je 2009.god.
Dr Ksenija Hiel roena je u Zemunu
1962.godine. Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala
je na Fakultetu tehnikih nauka u Novom
Sadu 2000. godine, gde je i doktorirala 2004.
godine od kada je u zvanju docenta.

URBANISTIKA STUDIJA CENTRA KULE SA AKCENTOM NA UREENJU
PODRUJA UZ VELIKI BAKI KANAL
URBAN STUDY OF THE CENTRAL AREA OF KULA WITH AN EMPHASIS TO AN
ORGANIZATION OF THE AREA ALONG THE BIG BACKA CHANNEL
Vesna Kurtuma, Darko Reba, Milica Kostre, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast: ARHITEKTURA
Kratak sadraj: Tema urbanistike studije jeste rekonstrukcija i revitalizacija centralnog podruja grada Kule,
tanije, prostora oivienog ulicama Marala Tita, Veljka
Vlahovia, Josipa Kramera i obalom kanala. S obzirom
da regeneracija priobalja zaokuplja sve vee interesovanje upravo zbog alarmantnog stanja vodenih tokova
dananjice, posebna panja u radu posveena je ureenju
priobalnog podruja uz Veliki Baki kanal, jer ovaj
prirodni linearni pravac predstavlja genius loci datog
podruja koji je vremenom izgubio na svom urbanom
identitetu.
Urbanistikim projektom predvia se revitalizacija peakog poteza obeju obala kanala, zatim predlau novi sadraji - preteno kulture, ali i komercijalnog tipa, brojni
socijalni i edukativni prostori na otvorenom, a sve u cilju
stvaranja jedne nove ambijentalne, socijalne, mikroklimatske celine sa posebnim estetskim vrednostima koja bi
doprinela podizanju kvaliteta ivota na vii nivo.
Abstract: the topic of the Urban study is reconstruction
and revitalization of the central part of the town Kula,
more precisely, the area bordered by Marala Tita, Veljka
Vlahovia and Josipa Kramera streets, and the riverside
of the channel. Since the regeneration of the riverside is
attracting increasing attention due to the current
alarming condition of the watercourse, a special attention
in these activities is given to an organization of the
riverside along the Big Backa channel, because this
natural linear direction represents a genius loci of the
given area, which lost its urban identity in time.
The Urban Design project predicts revitalization of the
pedestrian area of the both sides of the channel banks, as
well as new facilities mostly cultural, but also commercial ones, various social and educational outside
areas, and all in order to create a new environmental,
social and a micro-climate unit with special esthetic
values, which would contribute to bringing the quality of
life to a higher level.
Kljune rei: arhitektura, urbanizam, revitalizacija,
rekonstrukcija, centar, priobalje, kanal
1. UVOD
Planiranje urbanih prostora osnovna je tema i pravac
delovanja urbanih planera, urbanista i arhitekata
___________________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada
Vesne Kurtuma. Mentor je bio doc dr Darko Reba, a
komentor mr Milica Kostre.
dananjice. Forma gradova, i uopte ljudskih naselja,

nastala kao rezultat dejstva brojnih faktora, izmeu ostalih
prirodno geografskih, geo morfolokih, ekonomskih,
socijalnih, kulturnih i drugih, esto belee negativne
pojave u urbanom prostoru koje se manifestuju kako u
veim, tako i manjim razmerama, na nivou veih ali i
manjih naselja. Upravo iz tih razloga, tema ove studije
jeste ureenje centralnog gradskog podruja, kao
najstarijeg dela grada koje istovremeno predstavlja i
njegov najvaniji deo, teite gradskog organizma.
2. GENEZA IDEJE, OSNOVNI CILJEVI, TEMA
Ova druga, stambeno funkcionalna jedinica je kulturni i
administrativni centar grada, a odatle i itave optine.
Kako se u sklopu iste nalazi i linearni potez uz vodenu
povrinu, tj. Veliki Baki kanal, od posebnog je
ambijentalnog znaaja za stanovnike i posetioce grada.
Istovremeno, priobalje predstavlja i veliki problem datog
podruja, to zbog neureenosti samih obala kanala, to
zbog zagaenosti otpadnim vodama koje kanalom protiu.
Osnovni cilj rada jeste da se da predlog reenja
priobalnog gradskog podruja pri emu on treba da
postane:
1. novi gradski centar, formiran tik uz postojei centar
grada kao njegova dopuna, ali i prostor jedinstvenog
identiteta, vizuelno, psiholoki i saobraajno povezan sa
starim gradskim jezgrom,
2. zabavni i rekreativni centar sa brojnim sadrajima,
mesto okupljanja i susreta,
3. nova mikroklimatska celina sa parkovskim povrinama
i adekvatnim pejsanim ureenjem koje bi doprinelo ouvanju mikroklime i biodiverziteta i u najveoj moguoj
meri spreilo dalje zagaenje okoline,
4. spona (veza) izmeu ostalih delova grada, prvenstveno
gradskih podruja s jedne i druge strane obale, kao i istih
sa sa starim gradskim jezgrom,
5. svojevrsni reper grada.
3. VEZA SA PRIMERIMA IZ SVETA RAZLIITI
NAINI UREENJA OBALA I OIVLJAVANJA
GRADSKIH
Hidrografski faktori spadaju u kategoriju znaajnijih
prirodnih faktora koji direktno utiu na razvoj gradova.
Voda je kroz vekove privlaila ljude da na njenim
obalama osnivaju naselja. Ona je oduvek bila izazov za
naseljavanje , kao i preduslov za razvitak samog naselja.
Istovremeno, voda je ograniavala i usmeravala pravce i
naine urbanistikog ureivanja.
Sledei primeri ilustruju razliite naine ureenja, transformacije, razvoja i obnove priobalnih podruja:
2425
Venecija
Pariz, obala Sene
Amsterdam
Prag, obala Vltave
Berlin, obala reke Spree
Velika Britanija regeneracija priobalnih podruja i
izgradnja kulturnih centara:
London, obala Temze
Regent park
Park La Villete
Obala Birmingema
Park nacija, EXPO 98, Lisabon
Barselona
Ruoholahti, Helsinki
Pacifiko Yokohama, Japan
Porto Cristovao, Brasil
Jean Marie Tjibaou kulturni centar, Nova Kaledonija
4. KULA ISTORIJSKI OSVRT
Grad Kula pominje se u istorijskim zapisima kao jedno od
najstarijih naselja Bake. Pretpostavlja se da je tu jo
1522. godine, na poetku XVI veka postojao grad od
zemlje tj. manje utvrenje ili osmatranica sa turskom
vojnom posadom i neto naseljenih Srba i Bunjevaca.
Posto prvi podaci o Kuli datiraju iz turskog perioda, naziv
je ostao turski.
Prvi stanovnici Kule bili su nomadi i zemljoradnici.
Ustaljenjem novonaseljenih stanovnika prvenstveno Nemaca, ne samo zemljoradnja i stoarstvo, ve i zanatstvo
se poelo razvijati.
Kako privreda Kule ve u XVIII veku belei vidan razvoj,
u XIX i XX veku umesto manufakturnog dobija industrijski karakter. Za ovaj period vezuje se i pojava novog
tipa graevina - javnih, monumentalnih zgrada sa obelejima istorijskih stilova.
Proces urbanizacije zapoet je jaanjem privrede, a povoljan geografski poloaj podstakao je razvijanje svih
vidova saobraaja koji su doprineli napretku ne samo
Kule, ve i ostalih naselja iz njene okoline.
Usled ovakvih promena stanovnitvo koje se uglavnom
bavilo poljoprivredom i zanatstvom, poinje da se bavi i
industrijskom delatnou, administrativnim poslovima, a
razvija se i kultura
Heterogenost i nacionalna izmeanost sa brojnim
preuzimanjem srpske, maarske i crnogorske etnike
komponente, glavna je oznaka nacionalnog sastava
gradskog stanovnitva.
U periodu posle II Svetskog rata zabeleen je najvei
industrijski razvoj naselja.
Kula je postala znaajan industrijski, kulturni i
administrativni centar ireg podruja.
Promene u centru grada odvijale su se putem ruenja
starih i izgradnjom novih graevina na postojeim
parcelama.
Uvrivanje centra postignuto je razvojem kulturnih i
prosvetnih funkcija, a izgradnjom kapitalnih objekata
monumentalnog arhitektonskog izraza, formiran je i
prepoznatljiv izgled ovog dela naselja.
Za okolinu Kule, pa i itavu Baku, od ogromnog znaaja
bilo je i iskopavanje odvodnog kanala od Kule do Vrbasa
1785. godine. Tvorac ovog projekta bio je inenjer Joef

Ki.
5. KULA DANAS
Optina Kula nalazi se u centralnom delu Bake, na
povrini od 481 km2 i granii se sa optinama Vrbas,
Odaci, Sombor, Baka Palanka i Mali Idjo. Po povrini
koju zahvata spada u optine srednje veliine u Vojvodini.
Sedite optine grad Kula zauzima ekscentrian poloaj
u odnosu na optinsku teritoriju, zauzimajui njen jugoistoni deo. Smetena na plodnoj vojvoanskoj ravnici, na
raskrsnici izmeu Novog Sada, Sombora i Subotice na
vornoj je poziciji saobraajnih veza Bake. Pored toga,
na dodiru je dva reljefna elementa: Teleke lesne zaravni
na severu, nadmorske visine 105 m i lesne terase na jugu
nadmorske visine 83 m. U takvim reljefnim okolnostima
posebnu vanost imaju saobraajni pravci drumski, elezniki i reni.
Veih prirodnih vodotokova, osim kanala na podruju
grada nema.
Danas, Kula je sredite optine u ijem su sastavu jo:
Crvenka, Sivac, Krui, Ruski Krstur, Lipar, Nova
Crvenka i Nova Kula.
Prema popisu iz 2002. godine grad ima oko 25 000
stanovnika, dok itava optina Kula broji oko 50 000
stanovnika i multinacionalna je zajednica Srba, Crnogoraca, Rusina, Maara, Ukrajinaca, Hrvata i drugih nacionalnih manjina. Kada je u pitanju verska pripadnost,
najbrojniji su pripadnici pravoslavne veroispovesti.
U gradu se izdvajaju tri specifina podruja. Ova podela
uslovljena je izrazitim prirodnim i stvorenim elementima,
ali i istorijskim prilikama:
1. najvei deo Kule je juno i jugozapadno od Velikog
Bakog kanala do eleznike pruge Novi Sad- Sombor;
taj deo su naselili kolonisti i on se cesto naziva Nova
Kula.
2. drugi deo predstavlja teite gradskog tkiva i nalazi se
izmeu Velikog Bakog kanala i poviene lesne zaravni,
priblino pravougaonog oblika; to je najstariji deo Kule
pa je prisutna i nepravilnost uline mree, a samim tim i
urbanih blokova,
3. trei deo prostire se na samoj lesnoj zaravni. Potpuno je
nepravilnog oblika, a kue su individualne i okruene
vrtovima.
Potencijali razvoja industrije na teritoriji grada temelje se
na raspoloivim prirodnim resursima i radom stvorenim
uslovima. Zbog toga su osnovni razvojni prioriteti u oblasti prehrambene industrije, metalopreraivake industrije, industruje koe i obue, izrade nametaja, industrije
graevinskog materijala, izrade tekstillnih predmeta i
novih tehnologija.
6. ANALIZA PREDMETNE LOKACIJE
Prirodni faktori
U okviru analize prirodnih faktora prouavani su geografski poloaj, geoloke i geomorfoloke karakteristike, seizmike karakteristike, pedologija i podzemne vode, hidrololoke karakteristike na predmetnoj lokaciji i dat je
2426
pregled istorijskog razvoja Velikog Bakog kanala, kao i

njegovo stanje danas, tanije zagaenost otpadnom vodama i devastacija podruja uz njegove obale.
Arhitektonsko urbanistika analiza predmetne
lokacije
Grad Kula u arhitektonsko urbanistikom smislu predstavlja tipian ravniarski grad, pozicioniran na kontaktu
dve reljefno morfoloke celine, sa nepravilnom mreom
irokih ozelenjenih ulica, dominantnom prizemnom izgradnjom u stambenim zonama i vertikalno istaknutim
objektima u centralnom podruju.
Specifinost centra grada osim samostojeih viespratnih
objekata koji su projektovani po modernim urbano
arhitektonskim principima i najee su uvueni u odnosu
na regulacionu liniju, ine i objekti stare individualne
izgradnje koji datiraju iz neto ranijeg perioda. U pogledu
postavljanja zgrada gradskog centra, uglavnom je
uspostavljena vizuelna uravnoteenost u visinskom
smislu, dok je arhitektonski front u samom centru na
dosta mesta isprekidan usled ruenja starih i izgradnje
novih objekata u potpuno novom duhu.
Takoe, specifinost sredinjeg gradskog podruja ini i
postojanje podunih i poprenih pravaca ulica koje formiraju urbane blokove nepravilnog izduenog oblika, na
razliite naine zatvorene.
Kako bi bili uzeti u obzir sve aspekti pri davanju predloga
reenja, detaljno su obraene sledee analize podruja
obuhvaenog studijom:
Namena objekata i povrina

Saobraaj
Bonitet objekata
Kontekstualno uklapanje objekata
Mesta okupljanja i peaki potezi
Zelenilo i pejsano ureenje
Planimetrija i numeriki pokazatelji
1. uvoenje peakog poteza u vidu petlje u cilju

povezivanja ueg centra grada sa priobaljem,
2. formiranje manifestacionog trga sa muzikim
paviljonom i okruujuim slobodnim prostorima,
3. uvoenje novih programa novoprojektovane
paviljonske forme uz obalu,
4. ureenje parkovskih i drugih slobodnih povrina,
5. ureenje poteza uz severnu obalu Velikog Bakog
kanala,
6. ureenje poteza uz junu obalu Velikog Bakog kanala,
7. revitalizacija i rekonstrukcija ueg centra grada
skoncentrisanog oko Lenjinove ulice.
Osnova novoprojektovanog stanja prikazana je na slici 1.
Slika 1. Osnova novoprojektovanog stanja

Predlog transformacije urbanog fragmenta dat je u okviru
grafikog priloga, a u okviru analiza novoprojektovanog
stanja projektom su obuhvaene:
Namena objekata i povrina,
Saobraajna analiza,
Planimetrija.
7. NOVOPROJEKTOVANO STANJE
Osnova studije bazira se na ureenju priobalnog podruja,
a zatim na revitalizaciji i rekonstrukciji samog centra
grada pri emu je osnovni zadatak povezati centar sa
priobaljem. Znaajnije mere rekonstrukcije u radu
podrazumevaju izmetanje fudbalskog stadiona FK
Hajduk iz centra grada jer je njegova pozicija na ovom
gradskom podruju neprimerena.
Akcenat je stavljen na formiranje dominantog peakog
poteza kao mesta ispunjenog smislom i novom socijalnom energijom koja datom podruju trenutno nadostaje.
Zatim, projektom se predvia formiranje manifestacionog
trga sa svim prateim sadrajima i povrinama, projektovanje novih objekata na mestu postojeih paviljonskih
formi sa takoe novim, osmiljenim sadrajima kulture i
zabave, kao i uvoenje novih paviljonskih formi, zatim
ureenje parkovskih povrina i osmiljavanje poteza sa
june obale kanala (formirano uz stambenu zonu).
Na osnovu navedenog, moemo izdvojiti nekoliko osnovnih delova urbanistikog projekta:
Slika 2. Perspektivni prikazi novoprojektovanog

fragmenta
8. ZAKLJUAK
U dananjem vremenu, kada drutvo sve bre evoluira a
ovek postaje samo otueno sredstvo, produkt jednog
takvog drutva, vreme je da zastanemo, okrenemo se
prirodi i okruenju. itava ova studija samo je nastojanje
2427
da se stvori jedan dobar gradski prostor, prostor koji

okuplja svoje graane i omoguava im kako ispunjenje
sopstvenih potreba, tako i dublju socijalnu integraciju i
oseaj pripadnosti sebi i drugima, ali i gradskom prostoru
u kojem borave.
Dati projekat nastao je sa ciljem da se stvori jedan novi
gradski prostor na temeljima postojeeg, nova gradska
celina sa svim kvalitetima koje centralno podruje grada
sa priobaljem treba da sadri. Tenja je bila stvoriti jednu
posebnu ambijentalnu, socijalnu, ekonomsku, mikroklimatsku celinu koja bi unapredila postojee i nadomestila
one vrednosti koje gradu trenutno nedostaju i integrisala
ostale delove grada kako bi svi zajedno inili celovitu
gradsku sliku.
Landscape architecture 01, the world of environmental

design, Francisco Asencio Cerver, Spain, 1996
In gardens, Udo Weilacher, Birkhauser Publishers for
architecture, Basel Berlin Boston
www.zapadnobackiokrug.org.yu
www.googlearth.com
www.wikipedia.org
www.europaconcorsi.com
Kratka biografija:
9. LITERATURA:
Nova antologija kua, Ranko Radovi, Graevinska
knjiga, Beograd 2001.
Forma grada, Ranko Radovi, Graevinska knjiga, Beograd 2005.
Gradski pejza, Gordon Cullen, Graevinska knjiga, Beograd, 1961.
KRITIKA VALORIZACIJA CENTRA KULE, Od
postojeeg stanja ka strategiji razvoja, Fakultet tehnikih
nauka, Graevinsko arhitektonski odsek, Arhitektonski
smer, Kula, 1999.
Podaci i uslovi zatite nepokretnog kulturnog naslea za
potrebe izrade programa za izradu prostornog plana
optine Kula, Pokrajinski zavod za zatitu spomenika
kulture, Novi Sad, 2006.
Prostorni plan optine Kula Strategija razvoja planskog
podruja, Kula, 2007.
Prostorni plan optine Kula, Slubeni list optine Kula,
broj 11/2006, 2009.
URBANIZAM, Teorija prostornog planiranja i ureenja
naselja, Branko Maksimovi, Nauna knjiga, Beograd,
1980.
GRAD, DRUTVO, PROSTOR, Ljubinko Pui, Zavod
za udbenike I nastavna sredstva, Beograd, 1997.
Optina Kula - geografska monografija, Josip Plee,
Kula - Novi Sad, 1982.
Arhitektura danas, Filip odidio, Taschen, 2003.
GREEN ARCHITECTURE, James Wines, Taschen,
2008.
2428
Vesna Kurtuma roena je u Vrbasu

1984. godine. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitektura i urbanizam Urbanistika
studija centra Kule sa akcentom na
ureenju podruja uz Veliki Baki
kanal brani 2009. godine.
Prof.dr Darko Reba roen je u
Novom Sadu 1968.god. Doktorirao je
na
Fakultetu
tehnikih
nauka
2005.god., a od 2007. je na funkciji
direktora Departmana za arhitekturu i
urbanizam Fakulteta tehnikih nauka u
Novom Sadu.
Mr Milica Kostre, asistent je na Departmanu za arhitekturu i urbanizam
Fakulteta tehnikih nauka u Novom
Sadu, na predmetu iz oblasti Urbanistikog planiranja i projektovanja.
ARHITEKTONSKA STUDIJA SPA /WELLNESS CENTRA U NOVOM SADU

ARCHITECTURAL STUDY OF SPA/ WELLNESS CENTER, NOVI SAD
Jelena Relji, Radivoje Dinulovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj - Uvodni deo rada sastoji se prvenstveno
od istraivanja istorije, tj. razvoja i nastanka prvih
kupalita, kod kojih je ve prepoznato delotvorno dejstvo
vode na ljudski organizam, i koje je dalje preuzeto kao
jedno od osnovnih sadraja spa/wellness centra. Potreba
grada Novog Sada za jednim prostorom mira i relaksacije
ije sadraje je mogue koristiti bez obzira na godinje
doba, i prostor koji bi bio dostupan svima. Posebno su
analizirane potrebe grada za jednim ovakvim javnim
prostorom i potrebe posetilaca za ovakvim sadrajima.
Kako se radi o jednom prirodnom ambijentu, prostoru
koje je pod zatitom drave bilo je neophodno
projektovati takav objekat koji bi bio stopljen sa
prirodnim ambijentom i obalom sa jedne strane, a opet
moderan i atraktivan i uklopljen u urbanistiko reenje.
Pri svemu tome teilo se da se ni na koji nain ne narui
postojee stanje Ribarskog ostrva, ve samo da se
doprinese lakem funkcionisanju i potrebama ljudi koji bi
koristili taj prostor.
Kljune rei : prirodn ambijent, spa, velnes
Abstract - Preface of the work consists primarily of
research history, ie. development and creation of the first
beach, where already identified the effective action of
water on the human body, and which is still retrieved as
one of the basic content of spa / wellness center. The need
of Novi Sad for a space of peace and relaxation whose
contents can be used regardless of the season, and space
that would be available to everyone. Have been analyzed
for purposes of such a public space and the needs of
visitors to this content. As it is a natural environment, the
area which is under state protection was necessary to
design such a facility that would be merged with the
natural ambience and the coast on the one hand, yet
modern and attractive and harmony in the urban
settlement. While all this was aimed to be in any way
impair the existing situation Fisherman Islands, but only
to contribute to facilitate the functioning and needs of
people who would use that space.
Key words: natural environment, spa, wellness
1. UVOD
Zdravlje je jedan od navanijih ljudskih potencijala u koji
je potrebno ulagati tokom itavog ivota, u smislu
uspostavljanja ravnotee izmeu tela i duha.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog master rada iji
mentor je bio dr Radivoje Dinulovi, red.prof.
U sveoptoj jurnjavi i trci, trudei se da ispunimo svoje

dnevne poslove i obaveze, sebe izlaemo stalnom naporu
i pritisku, to neminovno dovodi do opteg pada
psihofizikih sposobnosti organizma. S toga se kao
imperativ namee potreba za prostorom, sadrajem,
kutkom gde ete moi da se relaksirate, odmorite i u
ijem ete ambijentu i okruenju pobei od
svakodnevnice i nai razonodu i zabavu. Redovno
vebanje (bilo da se radi o treningu snage, izdrljivosti ili
fleksibilnosti) rastereuje um i oslobaa od stresa, jednog
od glavnih uzroka odsustva fizickog i mentalnog
blagostanja.
1.1. Rezime istraivanja
Kroz istoriju voda je uvek imala bitan znaaj kao izvor
ivota i osnova razvoja ljudske civilizacije. Istraivanjem
je praen razvoj kupalita, preko antike Grke, Rima,
dalekog istoka do savremenog doba, promene koje su se
desavale tokom ovog jednog dugog perioda kako u
njihovoj nameni tako i u funkcionalnom rasporedu
prostorija koje su sadrala javna kupalita,ali njihov
znaaj za ljudsku egzistenciju od davnih vrenena do
danas. Takoe je uraena uporedna analiza nastanka i
razvoja kupalita u svetu i u srbiji, na osnovu ega se
moglo zakljuciti da u Srbiji uprkos velikoj tradiciji banja i
zdravstvenog turizma pojam wellness-a kao i njegov
razvoj je stigao sa znatnim zakanjenjem. Srbija ima
mnogo prirodnih bogatstava, mineralnih i lekovitih voda i
banja, ali i dalje nema razvijenu svest o korienju spa
velnes usluga, ali je svakako pohvalno da je ta injenica o
delotvornosti usluga spa centa i kod nas prihvaena i da
njegovo vreme tek dolazi.
Definisan je pojam spa/wellness centra. Naziv Spa/
Wellness centar spaja dva pojma koji objanjavaju i sam
karaker ovih mesta:
- Wellness- filozofija, nain ivljenja, provoenja
slobodnog vremena, unapreenje zdravlja, i poboljanje
ukupnog kvaliteta ivota kroz razliite sadraje kao to su
sauna, masae i bazen.
- Spa- je skraenica od "sanus per aquam" ili zdravlje uz
pomo vode.
Wellness je sastavljen od 6 kategorija: 1.psihika, 2.
Duhovna, 3. Fizika, 4. Intelektualna, 5. Socijalna, 6.
Okolina. Wellness, u najirem smislu te rei,
podrazumeva fiziko, mentalno i emotivno stanje oveka.
Prepoznaje se kao psihosomatski uravnoteeno stanje i
stanje harmonije, dok fitnes karakterie fizika, mentalna
i emotivna top forma oveka.
Meunarodno SPA udruenje definisalo je sedam vrsta
Spa & Wellness kapaciteta: Club spa, Cruise spa, Day
spa, Destinatin spa, Medical spa, Mineral spring spa,
resort/hotel spa.
2429
Izvrena je i analiza svetskih spa/wellness centara sa

primerima: Thermal Bad Aibling u Nemakoj, Tschuggen
Bergoase spa u vajcarskoj, Blue Lagun, Island, Therme
Vals, vajcarska, Therme Megan, Italija.
2. ARHITEKTONSKA STUDIJA SPA/WELLNES
CENTRA U NOVOM SADU
Svaki grad, u svojoj prostranosti i lepoti ini tvorevinu
nastalu iz brojnih i razliitih momenata stvaranja. U
meusobnom proimanju i interakciji prirodnih elemenata
- reljefa, vode, zelenila - stvorenih i izgraenih oblika
grada, raaju se funkcionalne i kompozicione vrednosti
grada, ali i njegove osobenosti i identitet.
Sl 1. Plan Novog Sada
Novi Sad, drugi po veliini grad u Srbiji, lei na junom

delu Panonske nizije. Izgraen je na samoj obali Dunava i
ova reka njegov je deo. Novi Sad koristi samo deo
potencijala koji velika reka prua.
Dunav je osovina razvoja i most meu podunavskim
zemljama. Znaaj Dunava ogleda se i u tome to je
izgraen grandiozan sistem kanala Rajna-Majna-Dunav, i
Crno more povezano sa Severnim. Tako se otvara
mogunost da Novi Sad u privrednom, ekonomskom,
turistikom, sportskom i rekreativnom smislu iskoristi
reku i postane jedan od najprivlanijih gradova na
Dunavu.
2.1. Analiza lokacije
Voda i prirodni ambijent su osnovni generatori socijalnog
ivota grada i ljudi koji u njemu borave. Za kvalitetnu
komunikaciju meu ljudima, izmeu ostalog, bitan je
ambijent u kojem se ona vri. Stoga je pri izboru lokacije
za jedan objekat koji treba da predstavlja oazu mira i
relaksacije izabran jedan prirodni ambijent, deo netaknute
prirode u Novom Sadu, Ribarsko ostrvo.
To je prostor koji poseduje sve predispozicije da podstie
socijalni ivot grada, koji doprinosi oseanju zajednitva
stanovnika i definisanju prostornog i psiholokog
identiteta grada kao strukture. Priobalje predstavlja
jedinstven prostor, tradicionalnog lika i duha i izuzetnih
likovno-ambijentalnih vrednosti.
Sl 2. Lokacija SPA/ WELLNESS centra na Ribarskom ostrvu
Interakcija izmeu oveka/drutva i prirode, doprinosi da

ljudi shvate da im je sveu dato da budu uvari prirode u
svim njenim manifestnim oblicima i da su oni odgovorni
za ostvaren stepen ravnotee izmeu drutva/kulture i
prirode. Sjedinjavanje oveka sa prirodom, jaa kreativni
odnos oveka prema svetu koji ga okruuje, to dovodi do
poboljanja kvaliteta ivota.
Ribarsko ostrvo povezano sa kopnom nalazi se u
neposrednoj blizini izgraenog graskog podruja, Limani.
Blizina stmbene zone ini ga pristupanim i lako dostupnim. Da bi se njegovo korienje jo vie intenziviralo
neophodno je poboljati uslove pristupanosti, planiranjem i izgradnjom novih saobraajnih povrina. Pored
novih kolskih saobraajnih povrina potrebno je planirati
peae i biciklistike staze koje bi povezivale i omoguavale pristup ka svim delovima ostrva.
Peaka i biciklistika kretanja treba da su prioritetni
sistemi, koji svojim putanjama treba da tangiraju raznovrsne programe, sadraje i aktivnosti. Neophodno je
ostvariti direktan kontakt izmeu linije vode, peakih
kretanja i prizemlja objekata kao prostora sa raznim
programima.
Obale naselja su jedna od najaktuelnijih podruja
planiranja transformacija koja za cilj imaju podizanje
urbanih kvaliteta. Obrazovanje novih socijalnih povrina
uz vodu uvek ima velike potencijale za odvijanje
programa socijalne integracije.
2.2. Analiza projekta
Arhitektonski program je formiran na osnovu konkretnih
potreba i ciljeva. Objekat je podeljen u nekoliko zona
koje samostalno funkcioniu, ali su i meusobno
povezane.
Prostorna kompozicija je u slubi kretanja, i ima za cilj da
posetioca vodi iz jednog ambijenta u drugi, kakao unutar
objekta tako i pri komunikaciji sa spoljanim ambijentom.
2430
Sl.3. Perspektivni prikaz Spa/wellness centra na Ribarskom

ostrvu
bude oaza mira,prostor

relaksacije, nesto potpuno
drugaije od svakodnevne gradske scene.
2.3. Tehniki opis projekta
Sl.3. Nastavak
Forma je nastala kao rezultat potrebnih pravaca kretanja

ljudi. Struktura kue i funkcija su meusobno integrisani.
Kua stvara skoro promenljiv prostor koji odjekuje sa
okruenjem, gde su ljudi i priroda sjedinjeni. Osnovni
volumen objekta je visinski artikulisan i jedinstveno
komponovana arhitektonska forma, otvorena prema mestu
najvee atrakcije reci, koja kao prostorni meandar
svojim punim i praznim delom ujedinjuje otvoreni i
zatvoreni prostor.
Velika panja posveena je istraivanju mogunosti
integracije spoljanjeg i unutranjeg prostora. Ovako
atraktivna lokacija zahtevala je vrlo oprezan pristup.
Objekat je zamiljen kao jednostavna linearna forma uz
obalu, koja ne naruava sam izgled obale reke i otvara
vizure prema reci.
Stopljen sa prirodnim ambijentom i obalom sa jedne
strane, a opet moderan i atraktivan i uklopljen u
urbanistiko reenje. Taj efekat istovremene otvorenosti
sa jedne i skrivenosti sa druge strane, postignut je time to
je objekat podeljen na dva segmenta, koji su potom
jednako tretirana. Ne postoji granica izmeu unutranjih
prostorija objekta i spoljanjeg prostora, jer se oni
meusobno isprepleu. To je postignuto pomou
transparentne staklene opne koja kao membrana
omoguava interakciju sa okolnom. Upravo to prepletanje
i nimalo strogo postavljanje granica razlog su zato ne
moemo odrediti tanu veliinu objekta. Velike staklene
povrine otvaraju vizure ka netaknutoj prirodi, reci,
zelenilu i Frukoj gori, prema kojoj je orjentisan i
otvoreni bazen, tj. na junoj strani objekta.
Voda i pejza se tretiraju kao vani elementi u konceptu
kreiranja spa/wellness centra, kao prostora koji treba da
Pri odabiru materijala,vodilo se rauna da ne utiu na

postojee okruenje. Zbog toga je kao najbolje reenje
koje bi se uklopilo u takav jedan prirodni ambijent
izabrana kombinacija stakl i drveta korienog za
zavrnu obradu fasade.
Konstrukcija objekta je kombinacija elika i betona.
Stubovi su betonski dimenzija 40/40 cm ili 40/ 60 u
zavisnosti od potreba optereenja koje treba da prihvate.
Meuspratna konstrukcija je kombinacija elinih greda
I- profila u podunom i poprenom pravcu.
Spa/wellness centar koristi alternativni vid grejanja kao
primarni, toplotne pumpr voda-voda. Toplotna pumpa je
potpuno autonomni agregat, namenjen za klimatizaciju
komfornih objekata.
Da bi se posetioci centra oseali prijatno i da bi bio
upotpunjen kompletan ugoaj koji centar nudi neophodno
je obezbediti stalan dotok sveeg vazduha. Sve vazduh
se priprema u ventilacionoj komori, u kojoj se leti vri
samo filtriranje, a zimi filtriranje i zagrevanje vazduha na
sobnu temperature. Komora za zagrevanje i filtriranje
vaduha je smetena u suterenu.
U podruju zatite od poara nema kompromisa- svi treba
da budemo zatieni. Podstanica za gaenje poara
predstavlja blok od dve ili vie pumpi i po zakonu o
protivpoarnoj zatiti predviena je radna i razervna
pumpa, koja radi automatski i ima dnevni runi test
ukljuivanja (isporobavanje funkcionalnosti). Podstanica
se vodom snabdeva neposredno iz vodomera. Hidrantski
ormani se nalaze u svakoj zoni, na prizemlji spratovima.
Ventilacioni kanali ili kanali za elektrine instalacije
izvode se kao vertikalno ili horizontalno orjentisani
poarni sektor, a njihova otpornost prema poaru je
najmanje 60 minuta.
Tehnie prostorije poveanog rizika od poara (grejanje,
ventilaciona i klima komora, servisne radionice) izdvajaju
se kao poarni sektori.
3. ZAKLJUAK
Razvoj oveanstava namee sve bri i bri ritam, to
dovodi do toga da se ovek sve ee susree sa stresnim
situacijam. Da bi ih uspeno prevazilazio, i sve samo u
svrhu jednog kvalitetnog i zdravog ivota, potrebno je da
izdvoji izvesno vreme za relaksaciju i odmor, a to je
upravo ono to spa/ wellness centar nudi. Oazu mira i
relaksacije kroz niz kompleksnih sadraja koji omoguuju
oveku da povrati iz razliitih naina naruenu ravnoteu
organizma.
Ovim projektom postignuto je upravo ono emu se tei.
Nastao je jedan objekat sa veoma kompleksnim
sadrajem, projektovan da zadovolji i najistananije
zahteve svakog posetioca, ali ujedno uklopljen u jednu
svedenu formu , nasuprot veoma kompleksne funkcije.
Objekat je osmiljen da privue posetioca i da mu prui
tu mogunost da iskoristi sve potencijale koje prirodni
ambijent prua. To je prostor koji poseduje sve
predispozicije da podstie socijalni ivot grada, koji
2431
doprinosi oseanju zajednitva stanovnika i definisanju

prostornog i psiholokog identiteta grada kao structure.
Spa /wellness centar je zamiljen sa svim sadrajima za
modernog oveka, ali kroz odgovarajuu umerenost zbog
osetljivosti lokacije. Sa lokacije se prua poseban pogled
na reku i njenu obalu, a sama lokacija igra vanu ulogu u
reprezentovanu grada, tako da je ovaj objekat kako
svojom formom, tako i funkcijom u potpunosti odgovorio
mestu i nameni. Smeten na najatraktivijoj lokaciji u
Novom Sadu, projektovan je kao doprinos gradu na reci.
Internet sajtovi:
www.bathspa.com
www.therme-vals.ch
www.bluelagoon.is
www.spa-wellness.com.hr
www.wellnessproposals.com
Kratka biografija:
4. LITERATURA
Knjige:
[1] Ranko Radovi: SAVREMENA ARHITEKTURA
izmeu Stalnosti i Promena Ideja i Oblika, Stylos, Novi
Sad, 2001
[2] RANKO RADOVI: FORMA GRADA osnove,
teorija i praksa, Orin Art, Beograd, 2005.
[3] Gordon Cullen : GRADSKI PEJZA, Graevinska
knjiga, Beograd
[4] Kristijan Norberg Sulc: EGZISTENCIJA, PROSTOR
I ARHITEKTURA, Graevinska knjiga, Beograd, 2002.
[5] Spa design, Daab gmbh, Keln, 2006
2432
Jelena Relji je roena u Sanskom

Mostu 1984. godine. U Novom Sadu je
zavrila srednju medicinsku kolu, a
2003. godine upisuje studije arhitekture
na Fakultetu tehnikih nauka u Novom
Sadu gde zavrava diplomske master
studije iz oblasti arhitekture i
urbanizma.
Dr Radivoje Dinulovi (1957) je
vanredni profesor i rukovodilac Katedre
za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu
tehnikih nauka. Bavi se projektovanjem, istorijom, teorijom i kritikom
arhitektonskog i scenskog prostora.

URBANISTIKA STUDIJA REVITALIZACIJE DELA OBALE BORSKOG JEZERA
URBAN STUDY OF REVITALIZATION OF LAKE BORSKO SHORE
Nataa Pavi, Darko Reba, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Revitalizacija dela obale Borskog
jezera sa ciljem oplemenjivanja prostora i privoenja
savremenim turistikim standardima, uz posebnu obazrivost prilikom interpolacije urbanih sadraja u postojee
zeleno tkivo.
Abstract Revitalization of lake Borsko shore aiming
improvement and achieving high standards in tourism,
with special attention on combining urban elements with
existing greenery.
Kljune rei: Revitalizacija, obala, turizam, arhitektura
1. UVOD
Osnovni cilj istraivanja jeste uvianje potencijala koji u
svojoj fizinosti predstavljaju oigledne kvalitete priobalnih pojasa, te mogu posluiti kao osnovne smernice
prilikom revitalizacije morfoloki i tipoloki slinih podruja. Neka od osnovnih pitanja na koja treba dati odgovor jesu: kako, u kojoj meri i na kom mestu treba izvriti
intervencije.
2. RAZVOJ PRIOBALNIH PODRUJA KROZ
PRIMERE JEZERA HRVATSKE, SRBIJE I
SLOVENIJE
Analiza postojeih priobalnih podruja jezera (Bundek,
Plitvika, Paliko i Bohinjsko) sprovodi se u cilju
utvrivanja odnosa urbane morfologije i vodene povrine,
kao i elemenata koji ovaj prostor ine prepoznatljivim i
autentinim. Jedna od najznaajnijih karakteristika svih
posmatranih obala je senzualni odnos sa prorodnim
okruenjem koji svaki od ovih prostora odrava na specifian nain. U pogledu odnosa urbane morfologije i vodene povrine mogue ih je kategorizovati:
- Vodena povrina je pozicionirana centralno, naselje se
razvijalo paralelno na vie obala- Bohinjsko jezero
- Vodena povrina definie granicu urbane morfologije,
naselje se razvijalo samo na jednoj obali - Paliko jezero
Upravo suprotno, obale jezera Bundek i Plitvice nalaze se
u potpuno prirodnom okruenju. U ovom smislu, bespredmetno je govoriti o samom uticaju koeficijenta izgraenosti i urbanoj morfologiji na ambijentalnost prostora, s
obzirom da svako od pomenutih jezera poseduje sopstvene kvalitete koji su posledica kako istorije, tako i prirodnih okolnosti, te je i njihova namena, u osnovi, suprotna. Takoe, od izuzetnog je znaaja sama iskorienost
kontaktne povrine vode i kopna koja se ogleda u
prisustvu brojnih objekata na vodi.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio doc.dr Darko Reba.
Svi spomenuti parametri, kao i mnogi drugi, ine ove

prostore atraktivnim na mnogo naina i mogu posluiti
kao ugledni primer buduih projekata revitalizacije.
3. ANALIZA POSTOJEEG STANJA
3.1. Poloaj lokacije i analiza saobraaja
Projektna lokacija nalazi se na severnoj obali Borskog
jezera i zahvata potez od Male plae (plae Tropski bar)
do auto kampa.
Glavni putni pravac koji tangira ovo podruje jeste stari
regionalni put Bor - Beograd preko Crnog vrha. Ovo je
ujedno i jedina kolska saobraajnica kojom se moe stii
do same lokacije i na njoj se odvija saobraaj najvee
frekventnosti. Osim ve pomenutog putnog pravca postoji
i nekoliko pristupnih saobraajnica od kojih jedna vodi ka
hotelu Jezero, dok je druga usmerena ka starom hotelu
Metalurg. Na svim pravcima saobraaj se odvija u oba
smera. Lokacija je dobro povezana sa gradom linijom
autobuskog saobraaja, i u letnjim mesecima polasci su
esti. Same saobraajnice su dobrog kvaliteta i nije
potrebno izvriiti nikakve intervencije na njima.
Na podruju postoji nekoliko relativno ureenih parking
prostora sa nedovoljnim brojem parking mesta. Biciklistiki saobraaj se odvija du kolskih saobraajnica i peakih staza.
Na prostoru lokacije postoji peaka staza koja povezuje
pojedine znaajnije sadraje koja je dosta udaljena od
linije obale i u pojedinim segmentima potpuno ruinirana i
obrasla u zelenilo.
3.2. Analiza slobodnih povrina i povrina pod
zelenilom
Gotovo sve slobodne povrine su pod zelenilom koga na
ovom prostoru ima dovoljno, ali je uglavnom neureeno.
Ako uzmemo u obzir da je postojee zeleno tkivo jedno
od primarnih kvaliteta koje ovom podruju daju vizuelni
identitet i prepoznatljivost, moemo shvatiti znaaj
njegovog redovnog odravanja. Na ovaj nain bio bi
napreen kvalitet ivotnog okruenja i razvili potencijali
ovog podruja.
3.3. Ambijentalne celine
Najjednostavnije definisanje podruja moe biti izvreno
u smislu funkcija. Na potezu postoji nekoliko jasno
definisanih mikrofragmenata (Slika 1).
1. Prostor oko hotela Jezero
2. Prostor sportskih terena
3. Prostor nekadanjih turistikih bungalova
4. Prostor oko starog hotela "Metalurg"
5. Auto kamp
6. Mala plaa ili plaa Tropski bar
7. Hotelska plaa
8. Glavna plaa
9. Hotelska plaa
2433
Osnovni ciljevi su kreiranje ambijentalnosti i karaktera

prostora uz posebnu obazrivost prilikom interpolacije
urbanih sadraja u okvire prirodnog pejsaa, te stvaranje
zona sa kulturnim, rekreativnim, a posebno
kontemplativnim fokusom i formiranje raznovrsnih
programa radi aktiviranja interesa razliitih struktura
stanovnitva.
5. STUDIJA REVITALIZACIJE
Slika 1. Prikaz ambijentalnih celina

Hotel Jezero svojim poloajem i arhitekturom apsolutno
dominira itavim prostorom i pored Glavne plae
predstavlja jedan od najznaajnijih repera Borskog jezera.
Prostor koji ga okruuje uglavnom je pod neureenim
zelenilom. U njegovoj blizini nalaze se sportski tereni koji
su u izuzetno loem stanju, te ih je potrebno ukloniti i
izgraditi nove. Istono od hotela su smeteni turistiki
bungalovi koji su potpuno ruinirani i zaputeni. Ne samo
da su objekti u kritinom stanju, ve im je nemogue i
pristupiti, obzirom da su postojee peake staze popuno
urasle u korov.
Zapadno od auto kampa nalazi se hotel Metalurg.
Povezan je sa ostatkom podruja jedino pristupnom
kolskom saobraajnicom i u ovoj zoni se peaki
saobraaj odvija du iste. Hotel je danas je zatvoren i
potpuno ruiniran.
Auto kamp, najistonija taka posmatranog podruja,
predstavlja jedan od najureenijih ali najnepristupanijih
prostora na itavom potezu. Ovom prostoru mogue je
pristupiti jedino utabanom stazom kroz gustu umu. to
se objekata pratee infrastrukture kampa tie, njih ima, ali
su u kritinom stanju i neophodno ih je urediti i poveati
im broj.
Osim Glavne plae, najatraktivnija i najposeenija je
Mala plaa. Sve su u loem stanju i uglavnom
predstavljaju prostor pod neureenom vegetacijom (osim
Glavne plae koja je betonska). Na svim plaama
nedostaje adekvatna pratea infrastruktura (tuevi, toaleti,
kabine za presvlaenje i sl.) i otean im je pristup.
Starosna struktura ljudi koji ih poseuju je podeljena, te ih
je potrebno izmeniti i prilagoditi potrebama svake grupe.
4. KONCEPT REVITALIZACIJE
Osnovni koncept studije revitalizacije podrazumeva
formiranje novog centra aktivnosti koji je saobraajno
dobro povezan sa centrom gradskog naselja Bor, kao i
stvaranje jedinstvenog karaktera i identiteta prostora.
Uvoenjem novih programa uz poboljanje postojeih
postiglo bi se unapreenje opte ekonomske i socijalne
slike, kako konkretne lokacije, tako i itavog naselja.
Ovakvim konceptom podrazumeva se podizanje kvaliteta
okoline na vii nivo.
Metode kojima se to moe postii su unapreenje
konkretne lokacije u zonu u kojoj se kulturni,
ugostiteljski, rekreativni i drugi programi stalno prepliu.
Takoe i adaptacija postojeih slobodnih neureenih
povrina u atraktivne javne prostore, kao i formiranje
peake zone uz samu liniju obale koja bi omoguila
vizure usmerene na velelepne prizore jezera u korelaciji
sa njegovom okolinom. Na ovaj nain najvei deo
prostora bio bi podreen peakom saobraaju.
5.1. Tipovi saobraaja

Postojee kolske saobraajnice su gotovo u potpunosti
zadrane sa izuzetkom prekidanja krunog toka kod
hotela Jezero, za kojim u ovom delu nema vee potrebe.
Osim postojeih parking prostora koji su zadrani i revitalizovani, uvedena su nova parkiralita jedan za potrebe
novoprojektovanog hostela za mlade lociranog severno od
plae Tropski bar, a drugi za potrebe revitalizovanog
hotela Metalurg ija je namena promenjena u Wellness
centar.
Biciklistiki saobraaj, obogaen je brojnim stazama uz
gotovo sve kolske saobraajnice. Osim toga, biciklistiki
pravci su uvedeni i u zoni etalita, gde je vizuelno,
poploanom trakom, napravljena razlika izmeu peake i
biciklistike staze.
5.2. Peaki saobraaj
Na potezu su formirane tri dominantne zone etalita koje
povezuju znaajne sadraje. Prva, najznaajnija i
najatraktivnija, formirana je uz samu liniju obale i u
pojedinim segmetima izlazi i na samu vodu (kod hotela
Jezero). Ovo etalite prostire se du itavog poteza i
povezuje novoprojektovani hostel za mlade sa auto
kampom i tangira sve postojee revitalizovane plae za
kupanje. Druga, neto kraa, peaka zona formirana je
neto severnije i povezuje novoprojektovani hostel za
mlade sa novoprojektovanim apartmanskim kompleksom
etno sela, lociranom na mestu nekadanjih turistikih
bungalova.
Trea zona formirana je u blizini putnog pravca koji
tangira itavo podruje (stari regionalni put Bor - Beograd
preko Crnog vrha) i takoe povezuje hostel za mlade sa
auto kampom.
5.3. Formiranje novih ambijentalnih celina
Na prostoru se formira nekoliko novih ambijentalnih
celina koje adekvatno korespondiraju sa nekolicinom
zadranih (Slika 2).
1. Prostor novoprojektovanog hostela za mlade
2. Prostor oko hotela Jezero
3. Prostor sportskih terena
4. Prostor vrta meditacije
5. Prostor etno sela
6. Prostor Wellness centra
7. Prostor velikog parka sa kreativnim radionicama
8. Prostor novoprojektovanog apartmanskog naselja
9. Prostor paintball terena
10. Prostor auto kampa
11. Plae za kupanje
11.1 Plaa Tropski bar
11.2 Hotelska plaa
11.3 Glavna plaa
11.4 Plaa novog apartmanskog naselja
11.5 Plaa u kampu
12. Punktovi za ribolovce
2434
Slika 2. Prikaz novih ambijentalnih celina

Severno od plae Tropski bar planirana je izgradnja
hostela za mlade u vidu montanih kua u nizovima
izmeu kojih je prostor parterno ureen. Ovde svoj put
otpoinju sva tri znaajna peaka koridora.
Hotel Jezero je svojom formom i programom u
potpunosti zadran uz manje intervencije na fasadi. Ispred
glavnog ulaza planiran je park za odmor i relaksaciju. U
okviru parka predvien je plato na koji e se izmestiti
postojee deije igralite.
Postojei sportski tereni niskog boniteta su porueni, a na
njihovom mestu predvia se izgradnja novih. Osim terena
za fudbal, koarku, odbojku, rukomet i tenis (kojih je na
ovom mestu i ranije bilo, ali ne u tom broju) predviena je
izgradnja dodatnih terena (boanje, mini golf, skejt park).
Istono od sportskih terena, na prostoru obraslom gustom
umom, planirano je formiranje posebne ambijentalne celine vrta meditacije. Sama konfiguracija terena u ovom
delu pogoduje predvienom programu, koji je, iako na
dohvat ruke, ipak intiman i izolovan od ostalih delova, a
sasvim dobro povezan sa njima. Vrt je podeljen u dve
zone u okviru kojih se predvia formiranje punktova
zadravanja i kontemplacije.
Na mestu gde se trenutno nalaze turistiki bungalovi
planirana je izgradnja kompleksa etno sela i muzeja Vlake kulture. Na strmom breuljku predvien je apartmanski
kompleks privatnog karaktera. Kue se kaskadno reaju u
etiri niza, a ispred svakog niza postoji odgovarajua
peaka ulica. Na samom ulazu u naselje, u severnom
delu, smeten je etno muzej Vlake kulture. Ispred zgrade
muzeja, na centralnom delu podruja, predvia se
formiranje glavnog trga u koji se ulivaju sva etalita i
koji predstavlja iu okupljanja (Slika 3). Povrina trga je
ralanjena na nekoliko zona kako bi bio uspostavljen
reper aktivnosti.
Studijom je predviena adaptacija starog hotela Metalurg u Welness centar. Na platou ispred planirana je
izgradnja otvorenih bazena za potrebe centra. Juno od
njega planira se akva park sa vodoskocima i brojnim
stazama na vodi. Preko puta akva parka planirano je
nasipanje vetakog ostrva na kome se nalazi atraktivni
restoran domae kuhinje. Na bregu koji se izdie severno
od objekta adaptiranog u Wellness centar, planirano je
formiranje velikog parka u okviru kog se nalaze paviljoni
kreativnih radionica. Istono od njega, planira se
izgradnja apartmanskog naselja velikog kapaciteta.
Objekti u nizu postavljeni su kaskadno u 6 redova.
Izmeu nizova kua formirane su peake ulice koje su
uokvirene ureenim prostorom pod vegetacijom. Prostor
je planiran kao polujavni.
U junoj zoni auto kampa planiran je trg kojim se
zavravaju znaajni peaki koridori i koji predstavlja
centar okupljanja posetilaca kampa. U samom kampu nisu
izvrene znaajnije intervencije osim uvoenja pratee
infrastrukture. Severno od njega planirana je adaptacija
guste bukove ume u paintball teren.
Osim postojeih plaa, projektom predviena je izgradnja
jedne nove, koja e opsluivati novoprojektovano
apartmansko naselje. Na svim plaama predviena je
izgradnja kabina za presvlaenje, tueva i toaleta.
Sprovoenjem ankete doli smo do zakljuka da bi
najpogodnije bilo formirati plae sa razliitim podlogama
(peskovite, ljunkovite, travnate i betonske) kako bi se
zadovoljila potreba razliite strukture posetilaca.
6. ZAKLJUAK
Izloena studija revitalizacije dela obale Borskog jezera
predstavlja samo deo doprinosa ideji ekonomskog, duhovnog, turistikog i kulturnog unapreenja grada Bora i
njegove okoline, kao i stvaranja novih ambijentalnih
vrednosti u okviru itavog podruja. Osnovni cilj koji bi
trebalo postii studijom revitalizacije svakako je unapreenje i osavremenjavanje ovog specifinog prostora
posebnih ambijentalnih vrednosti, kako zbog udovoljavanja potreba okolnog stanovnitva, tako i radi poveanja turistikog potencijala.
7. LITERATURA
[1] G. Cullen, Gradski pejza, Graevinska knjiga,
Beograd, 1990.
[2] S. Stankovi,Bor i okolina, Turistiki savez optine
Bor, Bor, 1988.
[3] A. Kalogjera, Pejsa kao bitan fiziko-geografski
element u prostornom planiranju, Monografska
publikacija, Zadar, 1996.
Kratka biografija:
Nataa Pavi roena je u Boru 1984. god.
nauka iz oblasti Arhitekture i urbanizma
Urbanistiko
projektovanje
odbranila
je
2009.god.
Darko Reba roen je u Novom Sadu 1968. god.
Doktorirao je na Fakultetu tehnikih nauka 2005.
god., a od 2007. je na funkciji direktora
Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta
tehnikih nauka u Novom Sadu.
Slika 3. Prikaz novoprojektovanog trga

2435

ARHITEKTONSKA STUDIJA STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA U SOMBORU
ARCHITECTURAL STUDY OF RESIDENTIAL AND COMMERCIAL SITE
Katarina Macan-Sabo, Ksenija Hiel, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Projekat adaptacije i rekonstrukcije
stambeno-poslovnog objekta u irem centru grada
Sombora. Osnovna ideja itavog projekta jeste analiza
adaptacije i rekonstrukcije starih objekata koja nas
dovodi do zakljuka da se mora postii sklad u smislu da
se zadri primarna vrednost starog objekta, a da se
istovremeno uvedu novi elementi koji predstavljaju olienje vremena u kom nastaje.
Abstract The topic of the design is sanation and reconstrucion of residential and commercial site in the wide
part of town. Primary idea of all design is analysis lead
us in a fact, that ih this casesas we must find balance
betwen value of the old building, and in the same time to
make it bring ih new elements of architecture which will
be the signiture of the modern time we are living.
Kljune rei: Adaptacija, rekonstrukcija, star, nov, sklad,
objekat.
1. UVOD
Nauni rad bavi se arhitektinskom studijom adaptacije i
rekonstrukcije za stambeno-poslovni objekat u Somboru.
Za dobijanje validnih podataka neophodno je prouiti
problematiku sa razliitih aspekata. Istraivanja su sprovedena na vie razliitih nivoa. Preko studije postojeih i
uglednih primera, tako i analizom primera iz ireg pa sve
do analize blieg okruenja. Samo tako se moglo doi do
sutinskih podataka neophodnim za kvalitetno projektovanje. Studijom su takoe analizirane i aluminijumske
fasade kao materijal koji treba primeniti, kao i izvoaki
detalji. Za svaku od navednih celina dati su primeri,
komentari i detalji. Nakon gore izloenog vano je
zakljuiti da je samo studiozna i duboka analiza osnov za
dobar poetak projektovanja. Uzor arhitekturi jeste samo
ono to je u prolosti izgraeno ili zamiljeno, arhitektura
nastaje tek transformacijom svog sopstvenog iskustva i u
tom smislu istorija je jedini vrst temelj na koji se oslanja
znanje arhitekte, miljenje je arhitekte Ale Vodopiveca je
jedan od kljunih elemenata za ovu vrstu analiza,a to
znai postii sklad i povezati duh postojeeg objekta sa
svim elementima i potrebama objekta graenog u moderno doba.
2. ISTRAIVANJE
Upravo radi toga da bi arhitekta to uspenije obavio svoj
zadatak, mora da zadre duboko u prolost, pronae bit i
sutinu svog projekta i tek tada, ba to, pone da
modifikuje sa modernim vremenom.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila doc.dr Ksenija Hiel.
2.1. Poeci arhitektonskog stvaraltva

ovek je jo od davnina teio da ima zaklon u kom bi se
sklonio i oseao sigurnim od kie i ivotinja. Tako je od
najranijeg doba poeo da ih pravi. Prvi takav zaklon bila
je zemunica - ukopana kua, koja je daljom evolucijom
napredovala u kolibu bez zidova, samo sa stubovima i
krovom, i tako dalje sve do kolibe zatvorenog tipa,
pretee dananjih objekata za stanovanje.
2.2. Analiza svetskih primera objekata za stanovanje
Kao uzorne primere projektu uzeti su primeri svetskih
razmera, kao to su: vila Savoja, 1928., graditelja Le
Korbuzijea, vila Mairei, 1938., arhitekte Alvar Alta i
Kua na vodopadima, 1937., arhitekte Frenk Lojd Rajta.
Vila Savoja je olienje racionalistike arhitekture, koja se
ogleda u korienju jednostavnih geometrijskih oblika,
kubusa izdignutih na betonske stubove, ime se oslobaa
povrina prizemlja i stvara efekat kontrasta.
Ono to su jo karakteristike ovog objekta jesu: trakasto
postavljeni prozori koji omoguavaju realizaciju jedne od
ideja, a to je spajanje unutranjeg i spoljanjeg prostora,
zatim centralni dnevni boravak sa kaminom i ravan krov.
Slika 1 - Vila Savoja, Poasije

Fasada
Karakteristina rampa i
trakasti prozori
Vila Mairea je, takoe, ugledan primer dobro reene
kue. Katakteristike ovog objekta jesu odvojene funkcionalne zone, privatne i javne, kao i korienje prirodnih
materijala u enterijeru i eksterijeru. Centralni dnevni boravak sa kaminom, ravan krov i velika prozorska okna, koja
spajaju unutranjost objekta sa spoljanjim ambijentom
zajedenike su katakteristike ova dva objekta.
Slika 2 - Vila Mairea, Finska

Fasada
Ulazno stepenite,
dnevni boravak sa kaminom
Kua na vodopadima je objekat koji je, od sva tri primera, u najveoj meri povezan sa prirodom. Smetena na
samim vodopadima, u bogatoj vegetaciji, izgraena je od
kamena, tako da i sama podsea na jednu veliku, savreno
uklopljenu stenu. Arhitekta Frank Lojd Rajt, ide toliko
2436
daleko da ostavlja stene naene na tom tlu da vire iz poda,

a enterijer do poslednjeg detalja radi sam.
Slika 3 - Kua na vodopadina Kensvil

Enterijer dnevnog
Fasada
boravka, kamin i stene
2.3. Analiza panonskih objekata u sadanje vreme
Vojvoanska arhitektura ima niz svojih specifinosti po
kojima se lako prepoznaje i koje predstavljaju posebnost
u odnosu na neke druge krajeve.
Razvoj stambene arhitekture u Vojvodini moe se pratiti
dva i po veka unazad, na osnovu postojeih objekata koji
su u veoj ili manjoj meri zadrali prvobitni izgled. Tada
nastaju dva razliita stila: profani, graanski, i narodna
arhitektura. U vojvoanskim varoima sauvana su skoro
u potpunosti gradska jezgra, postavi tako svojevrsni
spomenik stilski bogatije varoke kue.
aluminijskih limova. Elemente ine nosive vertikale privrene sidrima na betonsku konstrukciju, u koje se ugrauju prozori i fiksni delovi fasade. Prozori su ostakljeni
reflektirajuim izolacionim staklom, a otvaranje moe biti
prema spolja ili unutra po horizontalnoj ili vertikalnoj osi.
Parapetno polje ostakljeno je kaljenim emajliranim
reflektirajuim staklom debljine 8 mm, iza kojeg se
stavlja izolacija. Umesto stakla mogue je upotrebiti i
aluminijski lim (alukobond) ili neki drugi materijal.
Polustrukturalne fasade su one kod kojih su aluminijski
profili vidljivi, ali sa svojom minimalnom irinom, i to po
obodima elemenata od kojih je polustrukturalna fasada
sastavljena. Drugim reima, sa spoljne strane takve fasade, aluminijski profili su minimalno vidljivi. Na ovaj nain, arhitekti mogu oblikovati povrine objekta "igrajui"
se razliitim tonovima stakla (ili mestimino panela).
Elementi fasade, koji se otvaraju, kod ovog tipa fasade ne
razlikuju se od njenih ostalih delova, iako se i to moe
postii. Ovakve fasade kae se mehanikim putem na
betonske ploe. Strukturalne fasade odreuje, za razliku
od polustrukturalnih fasada, minimalan razmak izmeu
stakala. Spoljna strana je vizualno kompletno staklena,
bez vidljivih aluminijskih profila. Otvarajua polja ne
razlikuju se od ostalih delova fasade i uglavnom su
otklopna prema spolja. Strukturalne se fasade izvode
tehnikom lepljenja stakla na aluminijske profile.
Na drugoj strani tradicionalna panonska kua u okviru

narodnog graditeljstva nastala je iz ukusa i potreba
vojvoanskog seljaka. Prva planska naselja u dananjoj
pokrajini nastaju polovinom 18. veka.
Tradicionalnu panonsku kuu odlikuje strm krov
prekriven biber crepom, pravougaona osnova koja po
kraoj strani gleda na ulicu i dugako dvorite.
Slika 6 - Primeri strukturalnih fasada

Primer iz Sombora
Primer iz Novog Sada
Poseban doivljaj aluminijumske fasade nam daju kada

Sunce zae i svetla se upale. Stvara se jedinstvena igra
svetlosti, sa posebnom dozom dinamike. Menjajui izvor
ili ak i intenzitet svetlosnog izvora, moe se promeniti
doivljaj itave fasade, kao i kompletnog objekata.
Slika 4 Tipska panonska kua
Fasada
Dvorite
Na ulinoj fasadi, kod tipine vojvoanske kue istaknuta

su prozorska okna soba koje su imale pogled na ulicu. U
novije vreme, kod objekata koji nisu pod zatitom, ovi
prozori poprimaju nove oblike i forme. Uglavnom se ovi
prostori dotadanjih ulinih soba pretvaraju u lokale,
manje ili vie adekvatno adaptirane. Sa druge strane neke
stare vojvodjanske kue ostavljene su da propadaju, sve
do momenta kada e se same sruiti.
Slika 5 - Promenjena namena ulinih soba

2.4. Analiza objekata sa strukturalnom fasadom
Aluminijske fasade sastavljene su od samonosivih elemenata, izradjenih od aluminijskih profila, stakla, izolacije i
7 Slika - Primeri strukturalnih fasada nou

Fasada nou, osvetljena
spolja, Sombor
Fasada nou, osvetljena

iznutra, Hotel Galleria
2.5. Analiza postojeeg objekata i program

projektovanog
Izabrana lokacija nalazi se u Somboru, u ulici XII vojvoanske udarne brigade, na samo nepuna dva kilometra od
centra grada. Arhitektonsko okruenje veoma je raznoliko, evidentni su periodi u kojima su objekti u okviru urbanog fragmenta u kom se analizirani objekat nalazi, rezultirali upotrebom razliitih materijala, stilova i prostornih
koncepata. Svaki objekat predstavlja sliku svog vremena,
duh odreenog perioda i tehnikih mogunosti tog doba.
Ipak, neke od osnovnih prostornih determinanti i koncep-
2437
cija fizike strukture zajedniki su za sve objekte u uem

okruenju, kao na primer, jasno definisana regulaciona
linija koja se poklapa sa graevinskom, potovanje
visinske regulacije koja ne prelazi P+1, sem u sluaju
dijagonalno od razmatranog objekta, gde je izgraena
stambna zgrada spratnosti P+3, ali veoma lepo
ukoponovana u ambijent. Nakon analize ue i ire
situacije, te razgovora sa investitorom, dolo se do
zakljuka da e spratna visina biti do P+2. Analiza
samog objekta:
Postojei objekat je spratnosti P+1, a ine ga tri celine:
Stari ulini deo, koji se projektom rui i na ije mesto se
vri dogradnja,
Novi ulini deo, koji je 2000. godine adaptiran u poslovni
prostor i
Dvorini deo, koji je 2005. godine kao potpuno novi
dogradjen.
Namena sprata, koji je planiran da se izvede kao potpuno

nova jedinica, na investitorov zahtev je predvidjeno da
zadovolji potrebe i stambenog i poslovnog prostora.
Projektom je prikazana osnova kada je u pitanju funkcija
poslovnog prostora, a iz razloga vee verovatnoe da e
se taj prostor koristi u te svrhe. Konkretna delatnost koja
je uzeta u obzir pri planiranju je projektni biro ili agencija
za nekretnine. Prostorije koje ine ovaj prostor su: ulaz,
ajna kuhinja, sanitarni vor, zajedniaka kancelarija,
kancelarija sekretarice, kancelarija direktora, kancelarija
pravnika i sala za sastanke.
Slika 11 - Osnova sprata i mansadre

Sprat - Poslovni prostor
Slika 9 - Celine postojeeg objekta:
Deo predvien za ruenje i izgradnju
projektovanog objekta
Novi dogradjeni dvorini deo
Adaptirani ulini deo
Postojea namena objekata je stambeno-poslovno, to se i

zadrava projektom.
Mansarda - Stambeni prostor
Namena prostora mansarde je iskljuivo stambenog karaktera. Funkcionalne celine koje ine ovu etau su:
ulazni hol, sanitarni vor, dnevni boravak, trpezarija,
kuhinja, degaman i tri spavae sobe sa kupatilom, kao i
balkon i terasa. Povrina mansarde iznosi P=154 m2
zajedno sa terasama. Visina nadzitka je h=1.7 m. Krovni
pokriva na postojeem objektu je biber crep na starom
delu i duplofalcovani crep na dograenom. U smislu
ekonominosti, prvobitno je zadran duplofalcovani crep
na svim krovnim ravnima, ali je nakon razmiljanja i
analize ustanovljena da naruava koncept itavog objekta,
te je projektom duplofalcovani crep zamenjen tamno
zelenom tegolom.
Prizemlje je predvieno da bude iskljuivo poslovnog

karaktera, odnosno, da se prostor osposobi za lokale, koji
bi u budunosti trebalo da se izdaju i koriste u te svrhe.
Bruto povrina prizemlja P=246 m2, od toga je prostor
koje se ne adaptira P=71 m2. Bruto povrina prizemlja
koje se adaptira je P=162 m2, a korisna neto povrina
lokala u prizemlju iznosi 138 m2.
Projektom se nude tri varijante na ovu temu, u smislu da
se ulino prizemlje, spojeno sa adapritanim delom, moe
podeliti i koristiti kao jedan, dva ili tri lokala. u zavisnosti
od potreba i elja. Pregrade se u tom sluaju izvode gips
karton ploama, dok su zidovi magacinskog prostora i
sanitarnih vorova fiksni, i planirani za zidanje opekom d12 cm.
Slika 10 - Varijante namena prizemlja

Varijanta I
Varijanta II
Varijanta III
Slika 12 - Krovne povrine postojee i projektovano

Pri projektovanju tema oblikovanja i forme objekta bila je
zasebna celina koja je iziskivala punu panju, kako ne bi
skrenulo sa pravog puta. Kao to je u tekstu ve reeno,
kod adaptacije je neophodno da se novi objekat,
pogotovo ukoliko ima detalje novog doba, maksimalno
uklopi u postojei ambijent. Ne sme da odskae ve
treba da unapredi okolinu barem za jedan korak.
Postojea fasada je u prilino loem stanju, kako statiki
tako i estetski, medjutim, projektom nije planirano ruenje
desnog dela uline fasade iz razloga, kao to su injenica
da je 2000. godine taj deo adaptiran, te da je to elja
investirora i drugi. Sa takvim polazniom parametrima
krenulo se u razmatranje najboljeg mogueg reenja,
kojim bi se ne samo celokupan novi objekat uklopi u
ambijent, ve i da se postojei deo fasade uklopi u formu
novog objekta.
2438
3. ZAKLJUAK
Slika 13 - Postojea fasada

Osnovna ideja projekta fasade bila je da se plastika i
forma dela koji se zadrava ponovi na fasadi kako bi se
stvorila simetrija objekta i ime bi se postigla skladnost.
Nakon tog poteza, paralelno sa reavanjem namene etaa
dolo se do ideje da centrali deo itave fasade prizemlja
bude ulazna partija za lokale, a da se iznad toga provuce
aluminijumska fasda koja bi povezala dva kraja objekta ,
dala akcenat na ulaz kao i poseban efekat etai na spratu.
Danju taj efekat je vidljiviji u prostorijama I etae, dok je
nou efekat potpun sa spoljanje strane.
Objekat je projektovan da promovie nove materijale

uklopljene u jednu autentinu, pomalo ruralnu arhitekturu. Udobnost ivljenja u mnogome mogu da doprinesu
boljem nainu ivota u privatnom smislu, kao i boljoj i
veoj produktivnosti, ukoliko je objekat poslovnog
karaktera. Iz tog razloga ovim projektom se prolo kroz
mnogo faza, razmiljanja i detaljnih razrada, da bi se
naposletku, ipak, dolo do jednog od bolje reenih i
adekvatno uklopljenih prostora.
Glavna ideja je ispunjena, objekat je uklopljen u prostor,
sa nadom da se, ipak, moe ii ka novom reprezentujui
vreme u kojem nastaje, a da se opet zadre vrednosti
starog, kao i da novonastali objekti budu u duhu mesta, da
savreno odgovaraju nasledju, okruenji i potrebama
ljudi.
4. LITERATURA
[1] Bogdan N. Nestorovi, Stambene zgrade - Osnovi
projektovanja Nauna knjiga 1952. godine
[2] Ranko Radovi, Antologija kua Graevinska
knjiga, 1985. godine
Slika 14 - Projektovana fasada

Oblik krova proistekao je iz dve ideje: prve, da prati formu i logiku postojeeg krova dvorine fasade, i ideje o
dva sprata. Obzirom da su elje investitora bile da se
nadograde jo dva sprata sa punom visinom, u mnogome
bi se premaio sled visina sa susednim objektima, te se iz
tog razloga primenjuje mansarda i lani mansardni
krov kao reenje druge etae. Kao krovni pokriva
prvobitno je uzet duplofalcovani crep, iz razloga to je na
postojeem delu ve postavljen, ali se tokom projektovanja ustanovilo da je idealnije reenje, po vie osnova,
da se promeni i izvede novi sa krovnim pokrivaem
tamnozelenom tegolom. Detalji koje treba istai, a koji
daju posebnu notu i identitet ovom objektu, svakako jesu:
granitna sokla visine 60 cm na frontalnoj fasadi, posebno
profilisana sa mogunoi umetanja neonskog osvetljenja
nou, i pergola na krivudavim terasama dvorine fasade,
koje daju oseaj topline same kue.
[3] Le Korbuzije, Ka pravoj arhitekuri Gradjevinska

knjiga, Beograd 1999. godine
Kratka biografija:
Slika 15- Detalji fasade

Frontalna (ganit-.sokla)
dvorina (pergola) fasada
2439
Katarina Macan-Sabo roena je u Sarajevu 1980. god.

Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitektonsko projektovanje Arhitektonska studija stambeno
- poslovnog objekta u Somboru odbranila je 2009. godine.
Dr Ksenija Hiel roena je u Zemunu 1962.
godine. Diplonirala je na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu. Magistrirala je na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu
2000. godine, gde je i doktorirala 2004.
godine od kada je u zvanju docenta.

URBANISTIKA STUDIJA REKONSTRUKCIJE BLOKA 70 U NOVOM BEOGRADU
- INIOCI IZGLEDA FIZIKE STRUKTURE
URBANISTIC STUDY OF NEW BELGRADE BLOCK 70 RECONSTRUCTION
- PHISICAL STRUCTURE FORM FACTORS
Vladimir Popovi, Darko Reba, Igor Mara, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Predmet rada je istraivanje inioca
fizike strukture u smislu njihovog prepoznavanja, analize
i sistematizovanja, a sve u cilju boljeg razumevanja
sloenih odnosa medju njma i primene na konkretan
problem transformacije novobeogradskog Bloka 70.
Abstract The subject of this work is the exloring of
phisical structure factors through their recognition,
analysis and systematization in order to help us
understand better complex relationships between them
and to use that on a concrete problem of New Belgrade
Block 70 transformation.
Kljune rei: Urbanistiko projektovanje; fizika
struktura; Blok 70; Novi Beograd;
Slika 2. Njujork izgled fizike strukture spontano nastalog

megalopolisa
2. NAIN ANALIZE
1. UVOD: POJAM FIZIKE STRUKTURE

Pojam fizike strukture neke graene sredine vezuje se za
sve strukture nastale ljudskim radom i prirodnim putem,
odnosno kako to prof. dr Zoran Nikezi kae u [1]:
Fizikom strukturom se smatraju sve pokretne i
nepokretne postojane materijalne strukture.
Prirodno generisana fizika struktura svodi se na
konfiguraciju terena, vodene povrine, oblike vegetacije i
druge prirodne formacije okruenja. Vetaka, od strane
oveka stvorena fizika struktura se iskazuje kroz
izgraenost, a blie se odreuje kroz ispitivanje
morfologije i materijalizacije. strukture, a svi ostali
odnosi koji vladaju meu ljudima ine drutvene faktore.
Prvo su inioci fizike strukture podeljeni po nainu

nastanka na prirodne i drutvene, a zatim je vrena analiza
svakog ponaosob u kontekstu uticaja na fiziku strukturu i
konkretne urbane prostore i eventualnih veza i odnosa sa
drugim iniocima. Gde god je to bilo mogue izraene su
matematike korelacije analiziranog faktora i potrebnih
povrina. Kao rezultat ovih analiza izvedene su sheme
veza i odnosa meu ovim faktorima tako da se pomou
njih povezuju brojnost populacije i bruto povrina nekog
dela graene sredine preko izgleda fizike strukture.
3. PODELA INIOCA FIZIKE STRUKTURE PO
NASTANKU
Ve smo rekli da fizika struktura moe da nastane
prirodnim i vetakim putem. Onaj deo fizike strukture
nastao prirodnim putem postaje inioc graene fizike
3.1. Prirodni faktori
Prirodni faktori kao rezultat postojanja prirodne fizike
strukture mogu biti:
Teren- konfiguracija, geoloki sastav i struktura,
mehanika svojstva,...
Hidroloki uslovi- nivo podzemnih voda, vodeni tokovi,
stajae vode, kvalitet pijae vode,...
Klimatski uslovi- nadmorska visina, vazduni pritisak,
padavine, vetrovi, osunanost, temperatura, vlanost
vazduha,...
Vegetacija- postojanje vegetacije na terenu, tip i vrsta
vegetacije, endemske vrste,...
Slika 1. Brazilija izgled fizike strukture planiranog

velegrada
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Darko Reba, red.prof.
3.2. Drutveni faktori

Drutveni faktori su daleko tei za navesti i opisati usled
neke opte relativnosti njihovog uticaja na urbane celine.
Uopte, teko je rei da li drutveni odnosi, delovanje i
ponaanje vie deluju na sredinu, pa tako i gradjenu
sredinu ili obrnuto. Taj odnos je uzajam i nemogue ga je
2440
skroz definisati, a kamoli dovesti u stanje univerzalnih

zakonitosti.
Zato se ovim faktorima bavimo sa posebnom opreznou i
uzdravanjem od generalizacija. Otkrivamo ih u
sredinama gde su oigledno dominantni i pokuavamo da
ih dovedemo u vezu sa gradjenom sredinom i drugim
iniocima. Neto to je ipak zajedniko svima njima i to
nam daje mogunost da ih poveemo sa formom fizike
strukture, je da generiu potrebe za nekim aktivnostima,
koje opet generiu potrebe za nekim povrinama. Upravo
nain na koji prepoznajemo i zadovoljavamo ove potrebe
ini formu grada.
Neki od parametara koji nam mogu pomoi sa drutvenim
iniocima su: brojnost populacije, gustina stanovanja,
razne strukture stanovnitva (polna, starosna, socijalna,
kulturoloka, nacionalna, struktura delatnosti i
zaposlenih,...), prosean broj lanova porodice, BDP po
glavi stanovnika, odnos radno sposobnog i izdravanog
stanovnitva itd. Putem ovih preseka drutva
uobliavamo neke osnovne ivotne potrebe (potreba za
radom, stanovanjem, uslugama, hranom, piem,
zabavom,...) u potrebe za povrinama raznih namena i
koliina.
4. REKONSTRUKCIJA NOVOBEOGRADSKOG
BLOKA 70
Prethodno istraivanje posluilo je kao podloga za
rekonstrukciju Bloka 70, jednog od 64 novobeogradska
bloka, nastao 1970-tih godina na naelima ozarenog
grada i Atinske povelje formulisanih jo pre drugog
Svetskog rata. Moglo bi se rei i obrnuto: da je ova
rekonstrukcija posluila kao poligon za proveru prethodno
izvedenih zakljuaka. I jedno i drugo je tano, teorija se
nemoe proveriti i napredovati bez konkretnih poduhvata,
a isto tako nekonsultovanje teorije vodi ka stagnaciji,
odnosno nazadovanju, ako se uzme u obzir i protok
vremena.
4.1 Kratak osvrt na istorijat Novog Beograda i
sadanje prilike
Prilike u Srbiji su se drastino promenile odkad je blok
70, ali i ceo Novi Beograd izgraen. Tada kada je graen
prvenstveno je bilo reavano stambeno pitanje i to u duhu
socijalistikih ideja toga vremena. Broj gradskog stanovnitva je naglo rastao u odnosu na seosko, a tadanja
administracija je pokuala da osvajanjem nove movarne
teritorije izmeu Zemuna i Beograda rei taj problem
kolektivnom poluprefabrikovanom standardizovanom izgradnjom. Vremenom su poele da se uoavaju negativne
posledice tako naizgled jednostavnog i jeftinog reenja.
Najvei problem je svakako bio odnos povrina za stanovanje i rad. Tokom devedesetih i dvehiljaditih godina
ulaskom privatnog kapitala na Novi Beograd otpoinje
era ubrzanog razvoja i izgradnje ove optine to je dovelo
do toga da je ona sad najrazvijenija i najperpektivnija
optina u Srbiji. Vie ne moemo govoriti o nepostojanju
povrina i objekata za rad, ali i dalje moemo govoriti o
njihovom odnosu. Ono to je danas ipak najvei izazov su
slobodne povrine i odnos izgraenih i neizgraenih
povrina. Novonastala ekonomsko drutvena situacija u
mnogo emu daje prednosti investicijama u ovaj deo
Beograda, a velika koliina slobodnih povrina
neoptereenih vlasnikim odnosima ini ovo zemljite

najpoeljnijim za izgradnju. U svetlu takvih kretanja
moramo planirati i svaki novi graevinski poduhvat na
Novom Beogradu. Poto je situacija, ali i ivot daleko
sloeniji nego 1974-te godine i samo planiranje zahteva
sloenija istraivanja i reenja.
4.2. Stanje fizike strukture Bloka 70 analiza
postojeeg stanja
Poloaj bloka je odlian u smislu saobraajne povezanosti
i prirodnog okruenja. Takvo stanje Blok 70 duguje svoj
severnoj i junoj granici, a to su ulica Jurija Gagarina i
reka Sava.
Odnos graene strukture prema reci nije povoljan, jer one
reci okreu svoje slepe fasade umesto da iskoriste sve
blagodeti i povoljna psiholoka dejstva pogleda na vodu.
Sa druge strane veza reke sa velikim koncentracijama
ljudi nije dobro naglaena, pa e i to biti velika tema
rekonstrukcije. Takoe ni odnos prema ulici Jurija
Gagarina nije pogodan zbog njenog brazilijanskog
poprenog profila, koji je sa suprotne strane ve
korigovan i primeren ljudskim merama.
Slika 3. Izgled postojee fizike strukture Bloka 70

Danas u Bloku 70 veinu objekata ine stambeni objekti
projektovani i izvedeni 1970-tih godina.
Meu njima se formom, ali ne znaajno i tipologijom
stanovanja razlikuju 44 solitera spratnosti od P+11 do
P+15 i dvadesetjedna grupa objekata sastavljena od 6
lamela poreanih u osnovi u obliku irilinog slova P,
spratnosti P+2 ili P+4.
2441
Slika 4 Soliteri Bloka 70
prema istraivanjima najvie nedostaje bloku 70. To je i

sektor poslovanja koji belei najvei porast na nivou
Novog Beograda. to se komercijalnih sadraja tie uvia
se potreba za novim tipovima lokala u smislu veliine,
opremljenosti i odnosa sa javnim prostorom.
Ostali objekti su prizemni trgovinsko-poslovno-usluni
centar, polunaputeni zanatski centar, glavna telefonska
centrala Novog Beograda i Beanije, benzinska pumpa,
osnovna kola i obdanite.
Da se primetiti da nedostaju objekti kulture to je
simptomatino za ceo Novi Beograd. Sa porastom
standarda graana javlja se potreba i za zadovoljavanjem
potreba za kulturom, pa u tom smislu treba reagovati i na
bloku 70.
Slika 5. Tipska stambena graevina Naselja Sunca
Od drugih stambenih objekata treba spomenuti popularne
bele zgrade koje su izgraene devedesetih u severoistonom uglu bloka po principu poluotvorenog bloka,
spratnosti P+3+Pt i to je jako znaajno, to je prva i jedina
grupa objekata u bloku koji su planirani kao stambenoposlovni. Iz ovoga sledi da je ponuda tipologija stanova
skromna. Iako postoje stanovi svih struktura i veliina,
konstruktivno arhitektonska ogranienja su jednostavno
prevelika prepreka da se dobiju drugaiji tipovi stanovanja osim socijalnog (minimalne dimenzije stambenog
prostora). Svi novoprojektovani objekti imae predviene
i stambene i poslovne sadraje.
Iz svega ovog vidimo da se objekti grupiu u zavisnosti

od namene, a da se funkcije segregiraju i ono to je
najbitnije u smislu izgleda fizike strukture da su to
veinom slobodnostojei paviljonski objekti, koji grade
jednoline prostorne odnose. Jedna od tema
rekonstrukcije je svakako povezivanje ovih struktura u
celinu i uspostavljanje odnosa meu njima.
Saobraajna mrea je dobro konceptualno organizovana,
ali preoptereena i pati od nedostatka povrina za
stacionarni saobraaj.
4.3. Konceptualne postavke rekonstrukcije
Kad je Le Korbizje crtao ozareni grad i grad za 3 miliona
stanovnika i posle kad je planiran Novi Beograd na
osnovu tog plana niko nije mogao ni slutiti da e se taj
plan ponoviti spontano u mnogo manjoj, ovekomernijoj
razmeri na bloku 70. Sve vizionarske ideje Le Korbizjea o
zoniranju funkcija grada ponavljaju se i umnoavaju u
mnogo manjim elijama u Novom Beogradu, ali sad taj
sistem izgleda funkcionie. Ovakvom razvoju stvari treba
samo jo poneto dodati, artikulisati i ostaviti ga da se
dalje sam razvija. Postoji nekoliko krupnih intervencija
koje treba uraditi:
U prvom redu cilj rekonstrukcije je da uspostavi novu
ravnoteu po pitanju odnosa povrina za stanovanje i rad,
iskorisivi za to izobilje neizgraenih povrina.
Drugi aspekt promena tie se odnosa prema reci Savi koji
bi bio poboljan gradnjom novih stambeno poslovnih
objekata i objekata kulture paralelno sa njenom obalom.
Veza sa ulicom Jurija Gagarina bila bi poboljana i
izmetanjem teita zbivanja u bloku neto junije ka
novoprojektovanom kulturnom centru i formiranjem nove
poslovno-stambene ulice pravcem sever jug kroz sredinu
bloka.
Slika 6. Kineski trni centar, deo identiteta Bloka 70
Devedesetih godina izgraen je trni centar uz ulicu Jurija

Gagarina koji je vremenom postao centar trgovine robom
iz Kine za celu Srbiju (otuda moemo ponekad uti za
Blok 70 da je beogradska kineska etvrt). Sastavljen je
od malih lokala organizovanih tako da formiraju
unutranje natkrivene ulice i lokala okrenutih ka ulici i
ini okosnicu privrede celog bloka. Pre nekoliko godina
zapadno od njega izgradjen je jo jedan moderniji trni
centar, koji u svom sastavu ima i poslovne apartmane na
viim spratovima. Upravo poslovni sadraji su ono to
Trei vid izmena tie se organizovanja neizgraenih

povrina. Naime, povrine bi u skladu sa svojom
namenom bile jednoznano odreene i ureene tako da se
izbegne dosadanja situacija obilja povrina koje mogu
sluiti za svata, a ustvari ne slue niemu.
to se vegetacije tie, proputena je velika prilika da se
inicijalnom sadnjom uspostave i neki prostorni odnosi
koje zelenilo moe formira. Smanjenje broja zelenih
travnatih povrina treba nadoknaditi sadnjom visokog
rastinja, ali na tri naina: kao zatitu od buke i zagaenja,
kao elemente za formiranje prostornih efekata i kao
elemente zatite od prevelike insolacije i vetra.
2442
Saobraaj, pogotovo stacionarni, sve se vie seli u zemlju

i to je globalna tendencija. Kod novoprojektovanih objekata postoji mogunost da se to izvede, pa je ona i iskoriena, ali kod postojeih objekata nema drugog reenja
nego uvoenje parking garaa i intenzivnije korienje
dosadanjih povrina za parking.
Bavei se istraivanjima sloenih odnosa oveka i grada

nikad nisam ni pomislio da mogu da uhvatim svoju senku,
ali me je zabavljalo da, intreveniui u prostoru, ja u
stvari metafotriki teram svoju senku da se pokree onako
kako ja elim.
Aktivan pristup oveka prilagoavanju sopstvenog
okruenja samom sebi, je podsvesan koliko i disanje, a
elja da u tome budemo to bolji vodi nas istraivanju i
sistematizovanju saznanja, generalizovanju i obrascima
ponaanja i tako u krug.
Ovaj proces je iterativan moramo biti zadovoljni
ostvarenim rezultatom, jer je bolji od prethodnog, ali i
svesni da i od dobrog ima bolje.
6. LITERATURA
[1] prof. dr Zoran Nikezi, Graena sredina i
arhitektura, strana 46, Beograd, 2007.
Kratka biografija:
Slika 7. Izgled novoprojektovanog stanja

5. ZAKLJUAK
Koliko god da se drutveni odnosi i gradograenje kao
jedna od glavnih ljudskih delatnosti ne mogu zaista
prevesti u jezik brojki i matematike formule, toliko je i
naa elja da ove sloene stvari to bolje razumemo, kako
bismo bar prividno imali kontrolu nad deavanjima, kako
nas nita ne bi iznenadilo i dovelo u nezgodnu situaciju.
Meutim, na taj nain samo dublje i dublje ulazimo u
igru koju ipak kontrolie graena sredina. No, igra je ono
to nas pokree, to nas zabavlja i ini srenim, pa se zato
i neemo previe nervirati kad nam sredina u kojoj
ivimo, a ija scenografija je sva ta fizika struktura oko
nas, servira nove i nove probleme. Mi onda te probleme
sa radou iznova i iznova reavamo na sve mogue
naine, ostavljajui iza nas tragove, nesvesni da time
inimo deo istorije koju e neko sutra prouavati.
2443
Vladimir Popovi roen je u Novom

Sadu 1984. god. Nakon zavrene
Tehnike kole Jovan Vukanovi u
Novom sadu 2003. godine, upisuje
studije arhitekture gde trenutno radi
diplomski-master rad.
Darko Reba roen je u Novom Sadu

1968. godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 2005. god., od kada je u
zvanju docenta. Predaje na predmetima
iz oblasti urbanistikog projektovanja

HOTEL U OKVIRU TURISTIKO REKREATIVNOG CENTRA ZOBNATICA
HOTEL AS A PART OF THE TOURIST RECREATION CENTRE ZOBNATICA
Dragana Milojevi, Ksenija Hiel, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj - Tema master rada jeste projekat hotela
koji pripada turistiko rekreativnom centru u Zobnatici.
Turistiki centar je lociran u isto prirodnom okruenju,
koje takoe sadri i samu lokaciju hotela. Hotel je
okruen umom i jezerom, i iz toga proizilazi specifina
forma objekta, i upotreba prirodnih materijala. Ideja za
planiranje ovog objekta proizilazi iz injenice da
Zobnatica trenutno nema odgovarajuu hotelsku zgradu i
turistiki tretman, to izmeu ostalog utie i na turistiki
razvoj Zobnatice. U celini, hotel je planiran kao oaza
zadovoljstva, rekrecije i uivanja u predivnom prirodnom
okruenju, a to je jedan od puteva za moderan nain
ivota.
Abstract Topic of this masters degree paper is hotel
which belong the Tourist recreation center in Zobnatica.
These touristic center is located in a pure natural
surrounding, which also consist location of the hotel. The
hotel is surrounded with the forest and the lake, and out
of that result from the specific form of structure and using
natural materials. The idea for planning this tipe of
structure resulted from the facts, that Zobnatica in this
moment doesnt have properly hotels building and
touristic treatment, which in between has a bad influence
on Zobnatica touristic development. In whole, hotel is
planned as oase of wellness, recreation and enjoying in a
beautiful nature surrounding, and this is one of the ways
of modern way of life.
Kljune rei priroda, ekologija, hotel, turizam
1. UVOD. MEUZAVISNOST GRAEVINE I
PRIRODE
1.1. Neodvojivost arhitekture i prirode
1.2. Odrivi razvoj

Odriva arhitektura sveta postala je tema koja je poela da
se provlai krajem dvadesetih godina. Ovaj pojam opisuje
procese, koncepte i oblike kod kojih su primenjena
zdrava (fiziki, ekoloki i mentalno) i trajna reenja. U
savremenom shvatanju, odrivost se moe shvatiti kao
jedno od najvanijih uporita minimalizma. Jednostavna,
svedena reenja manje su osetljiva na rad vremena, to je
jedna od vanih tema arhitekture (korienje, trajanje,
atmosferske i klimatske prilike). U svakom sluaju lepota
i privlaan prostor trebaju biti deo odrive kulture a ljudi
treba da razrauju ideje o tome kako da to ostvare.
Ekosistemi svojim poretkom odravaju ivot na Zemlji i
izgradnja koja je neophodna je upravo izgradnja koju e
ekosistemi podrati, a ne izgradnja koja ih unitava.
1.3. Eko arhitektura... neminovna budunost
Uticaj izgradnje na nae ekosisteme je dominantno
negativan. Razlog tome je prvenstveno struktura odnosa
izmeu industrije i prirode, odnosa u kojima industrija
uzima ali ne nadoknauje resurse. Eko arhitektura sada
radi na kreiranju graevina koje nadoknauju prirodne
sisteme na koje utiu. Eko arhitektura pokuava da
napravi zgrade koje funkcioniu poput drvea. Drvee i
zgrade imaju mnogo toga zajednikog. Strukturalno su
jaki, pruaju domove i radna mesta ivim biima, koriste
velike koliine prirodnih resursa i emituju razliite
materije u atmosferu. Zato onda ne upotrebiti saznanja o
funkcionisanju prirodnih elemenata koji su toliko slini sa
tvorevinama ljudskog uma i adekvatno ih primeniti.
1.4. Ekoloki elementi u graenju
oveka okruuje priroda i arhitektura- ona je nadopuna

prirode. Aristotel
Arhitektura je vodilja po kojoj se prepoznaju civilizacije
oveanstva i njegov razvoj uopte.
Iskonska vekovna potreba da gradi i ureuje svoj ivotni i
radni prostor nepobitna je injenica da je arhitektura
najstarija umetnost, nauka i tehniko dostignue. Kao
takva, njena veza sa prirodom je iskonska i ne raskidiva.
Ona je nastala iz prirode i uvek se na nju oslanja.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila doc. dr Ksenija Hiel.
Arhitekturom se mora izraavati dugoroniji i bolji odnos

izmeu oveka i globalne okoline jer su ljudi od davnih
vremena pa do dan danas napredak na Zemlji gradili
prirodnim bogatstvima.
Primena mnogobrojnih ekoloki odrivih elemenata i

prirodnih materijala vie je nego neophodna jer upravo
korienjem te vrste elemenata i materijala dobijamo na
ouvanju i zatiti prirodne sredine u kojoj se nalazimo.
1.5. Znaaj zelenih povrina
Razmiljajui o posledicama koje nam donosi dananji
brz industrijski i prvenstveno tehniki prosperitet, u
pogledu zagaenja prirodne sredine, kao prvo preliminarno reenje namee se ozelenjavanje slobodnih povrina. Jedna urbana gradska celina se ne bi mogla zamisliti
bez postojanja zelenih oaza u samom izgraenom
gradskom jezgru. Zelene oaze u tom sluaju predstavljaju
jedinu oiglednu fiziku povezanost oveka i prirode koja
2444
ga okruuje. Zelene povrine redukuju tetne materije

koje negativno utiu na ozonski omota i direktno na
zdravlje ljudi, pozitivno utiu na poveanje kreativnosti i
produktivnosti radne snage zahvaljujui mogunosti
pasivnog doivljaja prirode i vegetacije. Analiza odnosa
uloenih sredstava i dobiti jedan je od moguih naina da
se na pravi nain objasni pozitivan efekat ozelenjavanja
povrina na ekoloki prosperitet nekog regiona.
1.6. Primena zelenih krovova u arhitekturi
U dvadesetom veku upotreba zelenih krovnih povrina
najvie je vezana za jednog od vodeih arhitekata Le
Corbusier-a koji je isticao: Protivno je logici ostaviti
urbane delove prostora ne iskorienim i ignorisati
komunikaciju sa zvezdama. On je jedan od prvih
arhitekata koji je sistemski uveo zelene krovne povrine,
kao sastavni deo svakog svog projektnog reenja. S
obzirom na njegov doprinos i znaaj u arhitekturi, bez
imalo oklevanja trebalo bi da pratimo njegove sugestije,
konkretno u ovom sluaju.
U dvadesetom veku ponovo smo poeli da gradimo
objekte kod kojih krovna konstrukcija moe initi
kompletan nadzemni omota objekta kao to su dvorane,
kupole, sportske sale, aerodromske zgrade, nadstrenice,
itd. U sadanjem vremenu ovoj temi je posveena dodatna
panja obzirom na bio-ekoloku opasnost koja preti, pa su
zeleni krovovi korieni na objektima za stanovanje, a
moemo rei i da su hoteli jedna vrsta ovakvih objekata.
ogranienja ali i uobiajenih, nezvaninih standarda

gradnje, ali to nije dovoljan razlog da olako shvatimo
vane prednosti ekoloke gradnje koju je veoma poeljno
iskoristiti pogotovo u objektima koji slue za ivot ljudi.
Veoma je vano da ugostiteljski objekti, u ovom sluaju
hoteli, podravaju ekoloki pristup i naglaavaju
povezanost oveka i prirode jer samim tim utiu na samo
psiho-fiziko stanje ljudi, a to im je jedna od primarnih
zadataka i svrha samog postojanja.
2.1. Trenutno stanje Sportsko rekreativnog centra
Zobnatica
Sadanja Zobnatica jo uvek nema odgovarajue uslove
koji se manifestuju na razne naine poev od smetajnih
kapaciteta, pa do problema u organizaciji, informisanju,
propagandi i ukupnom opremanju svih prostora. Tek
formiranjem turistike ponude i turistiki e se
valorizovati prednosti Zobnatice i stvoriti efekti koji e
uticati na poveanje uea turizma u razvoju ovog dela
Vojvodine.
Turizam ovog podruja je zasnovan na regionalnom parku
kao i turistikom korienju drugih prirodnih i stvorenih
vrednosti. Glavni prioritet ima konjiki turizam podrazumevajui pod tim raznovrsne kulturne, manifestacione,
sportsko-rekreativne i druge aktivnosti. Pratei oblici su
tranzitni, eskurzioni i izletniki i zbog toga je programski
neophodno da se objedini ponuda svih sadraja na celoj
Zobnatici.
2.2. Hotel u okviru Sportsko rekreativnog centra
Zobnatica
Objekat hotela Jadran graen je kao dom i restoran,
delo je inenjera Gazdanova, ruskog emigranta. Trenutno
je u veoma nezavidnom stanju u pogledu boniteta, a i
izmeu ostalog, i kvaliteta arhitektonske forme. Iz tog
razloga postao je tema prouavanja ove studije. Hotel ne
poseduje odgovarajue sadraje i funkcije koje bi inae
trebalo, obzirom da je on jedna od primarnih karika u
razvoju turizma ovog podruja.
Hotel ne pripada grupi objekata koji su pod zatitom
drave, odnosno ne pripada objektima graditeljskog
naslea i nema odgovarajuu arhitektonsku vrednost. Na
parceli na kojoj se trenutno nalazi, ovom studijom je
predvien novi objekat, to je i ujedno i osnovna tema
rada, takoe u funkciji hotela. Novoprojektovani hotel e
zadovoljiti poetne potrebe u pogledu turistikog razvoja
ovog podruja kao i u pogledu arhitektonske vrednosti.
Sl.1. Remota hotel-ile, German del Sol
3. NOVOPROJEKTOVANO STANJE
3.1. Koncept, poetni stavovi i ciljevi
Sl.2. Eco Friendly Hotel-Argentina (objekat jo nije

izgraen)
Ipak, izvoenje i vrsta materijala za oblaganje krovova i
dalje su u velikoj meri zavisni od tradicije, urbanistikih
Prilikom planiranja dizajna ugostiteljskih objekata trebalo

bi obratiti panju na istraivanje karakteristinih faktora
prilikom projektovanja hotela. Jedan od vanih stavova
kojima treba posvetiti maksimalnu panju jesu elje i
potrebe ciljnih grupa, odnosno turista, a izmeu ostalog i
stalnih korisnika prostora kao i odabiru prikladne
arhitektonske forme samog objekta, pa sve do sadaja
ugostiteljskog karaktera.
2445
Koncept ove studije temelji se na pronalaenju arhitektonskog reenja koji e zadovoljiti potrebe ugostiteljskog
objekta, u ovom sluaju hotela. Novoprojektovani objekat
treba da zadovolji visoke standarde ugostiteljske potranje, jer se fiziki nalazi na veoma interesantnoj lokaciji,
to u pogledu prirodne sredine u kojoj se nalazi, tako i u
pogledu kvaliteta sa ekonomske take gledita. Lokacija
za predvieni novoprojektovani objekat predstavljaju
velike zelene povrine sa zasaenim drveem i vodena
povrina jezera koja pripada toj strukturi.
Poetni stavovi na samom poetku prilaenja problemu
projektovanja objekta moraju biti veoma jasni, jer se to
veoma odraava na kvalitet delovanja same arhitektonske
strukture. Kao prvu i primarnu taku uzima se vrednost i
kvalitet turistikog objekta i njegovo odraavanje na
korisnike prostora. Veoma je vano da sredina u kojoj
stanuju, ili samo privremeno borave ljudi, odgovara
funkcionalno i programski zahtevima istih. Takoe veoma
vanu ulogu ima i stav o kvalitetu i primeni samih
materijala koji se koriste za izgradnju novoprojektovanog
objekta.
Sl.3. Perspektivni prikaz novoprojektovanog hotela

Podjednako vanu ulogu igra i arhitektonska forma samog
objekta. Arhitektonska forma bi trebalo da se uklapa u
prirodnu sredinu u kojoj se nalazi, i da upotpunjuje ve
postojee prirodne kvalitete. Meuzavisnost prirode i
arhitekture je via nego neophodna, jer interaktivnim
delovanjem se postiu zadovoljavajui efekti koji su, ako
postoje, veoma oigledni kako korisnicima prostora tako i
samim posmatraima.
3.2. Arhitektonsko oblikovanje objekta
Od arhitekture jednog hotela oekuje se da izae u susret
gostima i njihovim eljama, istovremeno izazivajui kod
njih utiske iznenaenosti i zapanjenosti. Njihova ula
bivaju izloena stalnim, novim i neuobiajenim vizuelnim
nadraajima kojima se stie utisak da svaki trenutak
boravka predstavlja novi doivljaj i neponovljivo iskustvo. Ovakva arhitektonska koncepcija iskustveno pokazuje da bitno utie na komercijalni aspekt poslovanja
hotela, pa esto nailazi i na prihvatanje investitora.
Postoji itav niz bitnih inioca kojima, kao elementima
hotelskog proizvoda, korisnici pridaju dosta znaaja:
komforne i elegantne sobe, restorani, drutvene prostorije,
rekreacioni prostori...
U arhitektonskom oblikovanju novoprojektovanog hotela
istiu se etiri najvanija principa kojima se treba rukovoditi :
Intimnost prostora,
Oseaj prostranosti,
Dimenzionisanje objekta i dovoenje mernih
odnosa izmeu oveka i stvari i
Povezanost sa prirodom i okolinom.
Sl.4. Perspektivni prikaz novoprojektovanog hotela

Poto se hotel sastoji iz vie samostalnih jedinica razliitih namena, pri projektovanju je veoma vano ustanoviti njihovu razliitost i uzajamnu povezanost kako bi
njihovo funkcionisanje bilo neometano i jednostavno.
Osnovna jedinica je soba, a hotelsku celinu ine 3 takta:
Hotelsko Smetajni,
Ugostiteljski i
Ekonomsko Tehniki.
Oni meusobno treba da budu odvojeni, ali istovremeno i
meusobno dobro povezani tako da se ispune osnovni
uslovi prilikom njihovog korienja. Iz svega navedenog,
jasno je da hotel mora raspolagati prostorima razliitih
veliina i karakteristika ijom meusobnom kombinacijom i povezivanjem se stvara odreena struktura arhitektonskog objekta.
3.3. Prostorno programska koncepcija
Hotel je po nameni ugostiteljski objekat kao deo celokupne turistiko-rekreativne ponude Zobnatice. Sastoji se
od podzemne garae, prizemlja, tri etae i prohodnog
travnatog krova.
Hotel poseduje tip apartmanskog smetaja i svi apartmani
su veoma bogato opremljeni, u svakom se nalazi kuhinja i
prostor za dnevni boravak. Uglavnom raspolau sa jednim
branim ili sa dva odvojena leaja, a predvien je prostor
za jo jedan dodatni leaj u zavisnosti od potreba i elja
gostiju. Takoe prostorni raspored nametaja i nekih
pregradnih zidova nije fiksan i mogue je izvriti
reorganizaciju unutranjeg rasporeda.
Smetajni kapacitet ine:
- apartman sa 2 leaja, kuhinja,.........................................1
- apartman sa 2 leaja, kuhinja, prostor za dnevni boravak,
kupatilo.............................................................................3
- apartman sa branim leajem, kuhinja, kupatilo............2
- apartman sa branim leajem, kuhinja, prostor za dnevni
boravak, kupatilo...............................................................5
- apartman sa branim leajem, kuhinja, trpezarija, dnevna soba, 2 kupatila i ostalim prateim prostorijama.........6
Ukupan minimalni broj leajeva je 34 a maksimalan je 50.
2446
Razlikuju se sledee funkcionalne celine:

- prijemna odelenja i ulazi,
- smetajni kapacitet,
- drutveni prostori,
- ekonomsko-administrativne prostorije,
- pogoni i tehnike prostorije.
Jednostavnije reeno, cilj je bio da se stvori takav

ambijent, koji e doprineti oivljavanju ovakvog prostora,
ali bez nametljivog arhitektonskog oblikovanja, kako bi se
uklopio i ispratio prirodnu sredinu u kojoj se nalazi i
smiren i harmonian mentalitet ljudi koji ive i rade na
Zobnatici.
5. LITERATURA
[1]K. N. ulc Egzistencija, prostor i arhitektura,
[2]R. Radovi Savremena arhitektura, Stylos i FTN,
Novi Sad, 1998.
[3]B. Jani Zobnatica u prostoru i vremenu,
Hirlap Vesnik, Zobnatica, 1998.
[4]H. Donson Internacionalni stil, Graevinska
knjiga, Beograd, 2003.
Kratka biografija:
Sl.5. Prikaz pasarela novoprojektovanog hotela

4. ZAKLJUAK
Cilj projekta hotela jeste da svojom arhitekturom u
oblikovnom, ekolokom i ekonomskom smislu doprinese
novom razvoju Zobnatikog podruja, a ovakvim
pristupom postie se podizanje turizma na vii nivo, to je
jedan od glavnih zadataka prilikom susretanja sa ovakvom
vrstom problema. Izborom hotela ovakvog tipa trebalo bi
da se stvori ambijent koji obogauje vizuelnu
autentinost, kako eksterijera tako i enterijera.
Posveujui posebnu panju efektu odrivog razvoja i
kvalitetnoj gradnji u okviru prirode, ostvaruje se poseban
inilac koji e svojim osobenostima i karakteristikama,
obogatiti celokupni doivljaj Zobnatice.
2447
Dragana Milojevi roena je u Virovitici

1984. god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Arhitektonsko
projektovanje Hotel u okviru turistiko
rekreativnog centra Zobnatica, odbranila je
2009.god.
Dr Ksenija Hiel roena je u Zemunu
1962.godine. Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu
2000. godine, gde je i doktorirala 2004. godine od kada je u zvanju docenta.

TURISTIKO APARTMANSKO NASELJE NA ODROU U NOVOM SADU
TOURISTIC CONDOMINIUM AT SODROS IN NOVI SAD
eljka Bjeli, Ksenija Hiel, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Naselje koje se projektuje i obrauje u
master radu, direktno je povezano sa oblau turizmologije i idejama i pravilima koje turizam podrazumeva.
Osnovni princip i ideja jeste unapreenje, razvoj turizma,
ali uz brigu o prirodi, omoguavanje kvalitetnog odmora
u komfornoj, ali u to veoj meri prirodnoj sredini. Ovaj
projekat zamiljen je kao odmaralini kompleks uz samu
povrinu vode, koji e unaprediti potencijal posmatranog
podruja. Lokacija je od velikog ekolokog znaaja, to je
i uzrokovalo njen odabir.
Abstract Touristic condominium which is in process of
projecting and editing, is directly connected with ideas
and rules of tourism. The main princip and ideas are
improving and developing tourism but with care of nature, providing qualitative place for resting in comfortable and natural enviroment. This project is planed as a
holliday resort near the water front which will improve
protential of projected aeria. This location was chosed
because of its huge ecological significance
Kljune rei: Turizam, Naselje, Dunav
1. UVOD. TURISTIKO NASELJE
Turistiko naselje je skup objekata za smetaj, izgraenih,
po pravilu, od trajnijih materijala. Ti objekti mogu biti
razliitog tipa: bungalovi, kolibe, vile i paviljoni. U ovim
kompleksima potrebno je da budu obezbeeni i zajedniki
objekti za pruanje usluga uobiajenih u ugostiteljstvu.
Princip odrivog razvoja je prisutan u svim oblastima i

predstavlja nain da budue generacije imaju uvid u dobra
koja prua priroda. Najistaknutiji mislioci zalau se za
ouvanje izvora i zatitu ivota u prirodi, ne samo zato to
su dragoceni i lepi, ve to sveukupni sklad, pa i sam
opstanak ljudske zajednice zavisi od toga.
2.1. Turizam
Ugostiteljstvo i turizam poinju da se razvijaju iz
ovekove potrebe da na svom putu zastane i predahne. Ta
potreba postepeno prerasta u elju za promenom, osveenjem i zabavom, elju za odmorom. To je vreme kada
treba uivati u slobodi i kada, bar na kratko, ovek biva
odvojen od svakodnevnice, svog okruenja i obaveza koje
diktiraju njegov ivot. Kroz vekove, turistika potranja
se razvijala i poveavala, tako da je ugostiteljstvo doivelo velike promene: od rimskih taberna, diversorijuma i
stationesa, srednjovekovnih cehovskih konaka i hospicija,
svratita, persijskih karavanseraja i turskih hanova, do
dananjih turistikih objekata, kompleksa i naselja.
Neosporno je da je postignit veliki napredak. Naroit uspon ova oblast doivljava u periodu posle II svetskog rata,
usled naglog razvoja turizma, kako individualnog, tako i
masovnog. Ve tu, ugostiteljstvo i turizam predstavljaju
privrednu granu, pa se analiziraju sa znatno ireg aspekta.
Taj status je proizaao iz injenice da ove oblasti mogu
podstai opti ekonomski i tehniki napredak, pa samim
tim i porast ivotnog standarda.
2.2. Turistika naselja
2.PRIRODA I OVEK
Prvobitno ovekovo stanite bila je priroda-sve aktivnosti
su se odvijale u njoj i svi prihodi bitni za egzistenciju su
dolazili iz nje.
Prema istraivanjima, ovekovo oko je najbolje prilagoeno zelenoj boji koja je najzastupljenija u prirodi. Kao
boja biljnog sveta gde je biljka-ivot, ona je boja mladosti, nade u postojanje, rast-boja optimizma.
Zbog tako dobre prilagoenosti oka, ne zapaa se u kojim
koliinama je zelena boja zastupljena u ivotnoj sredini.
Tek pojavom velikih gradova, ona postaje deficitarna.
Ljudi su sami sebi oduzeli zeleno prostranstvo zarad
napretka civilizacije koji ih je zatvorio u sive kaveze.
Prosveeni ljudi su poeli da shvataju da svet nije
neiscrpan rog izobilja.
Danas su u svetu velika ulaganja u ouvanje ivotne
sredine, njen oporavak, zatitu i promiljeno korienje
njenih resursa znaajna.
_____________________________________________
Postoje naraskidivi odnosi izmeu prirode, oveka i

arhitekture. Ve je istaknuto da je ovek prvobitno prilagoavao prirodnu sredinu sebi i to iskljuivo iz egzistencijalnih razloga. Danas je to vie za potrebe turizma, kako
bi pojedine oblasti bile prilagoene iroj populaciji.
Jedinice turistikog naselja bi trebalo ukomponovati na
najpovoljniji nain u tehnikom i urbanistikom smislu,
tako da grupa ini prostorno i funkcionalno organizovanu
celinu. Objekti, ureaji i oprema moraju zadovoljiti uslove u pogledu gradnje, sanitarne i protivpoarne uslove,
uslove zatite ivotne sredine i druge odrednice propisane
za tu vrstu i namenu objekata, kao i da odgovaraju propisanim standardima, tehnikim normativima i normama
kvaliteta.
2.3. Formiranje turistikih naselja
Posmatrajui, kroz vreme i istoriju, dolazi se do zakljuka
da su se turistika naselja formirala na vie naina. Dva,
najkarakteristinija su:
NAPOMENA:
mentor je bio doc.dr Hiel Ksenija
2448
1. SPONTANIM PREOBRAAJEM POSTOJEEG

NASELJA U TURISTIKO:
Ova promena je uslovljena mnogim faktorima (prirodnim,
ekonomskim,). Npr. mnoga mala ribarska naselja,
usled razvoja industrijalizacije i turizma, preobrazila su se
u turistika naselja. Ovakva mesta imaju istorijski znaaj,
a vreme ih je pretvorilo u svojevrsne nosioce nacionalnog
identiteta koji poseduju ambijentalnu atraktivnost i
vizuelnu prepoznatljivost, (primer Sveti Stefan).
2. PLANIRANO IZGRAENA TURISTIKA
NASELJA:
To su namenski izgraena naselja. Re planirano naznaava da se tu radi o naseljima koja nastaju u odreenom
trenutku vremena koja sa sobom povlai i trenutna merila
za lepotu i kvalitet-modu. Ovakva naselja su jasne ambijentalne celine, ali se postavlja pitanje da li e posedovati
lepotu i jednostavnost spontano nastalih turistikih naselja. Primeri su mnogobrojni, manje ili vie uspeli.
2.4. Poloaj turistikih naselja u odnosu na urbane
centre
1. U OKVIRU VEEG URBANOG CENTRA - ovde su
pretee funkcije, u veini sluajeva, svedene na minimum,
zato to su one omoguene u okviru ireg centra. Ovakvu
vrstu turistikog naselja moemo definisati kao grad u
gradu.
2. U NEPOSREDNOJ BLIZINI URBANOG CENTRA izdvojeno, kao produetak urbanog tkiva-ovde su pratee
funkcije ireg obima; u ovom sluaju mogue je jedan deo
potreba turista ispuniti u okviru naselja, dok drugi deo
moe da bude obezbeen brzom vezom sa gradskim
centrom.
3. KAO POTPUNO NEZAVISNA CELINA - ovaj sluaj
se javlja, na primer, na udaljenim, izolovanim planinskim
masivima ili ostrvima relativno male povrine; u tom
sluaju usluga mora biti sveobuhvatna i potpuna.
Ali, bez obzira na ovu podelu, jedno od pravila
organizacija koje se bave pitanjima u okviru oblasti
turizma, glasi: to su ponuda i usluga celovitije, to je i
turistika destinacija atraktivnija.
3. POTENCIJAL DUNAVA I NJEGOVE OBALE ZA
RAZVOJ TURIZMA
Dunav i priobalje u Evropi, predstavlja najatraktivnije
podruje, koje svojim vrednostima u procesu korienja
ini osnovu razvoja u svim Podunavskim zemljama, to je
kod nas naroito izraeno u Panonskoj niziji.
Osovina tog razvoja je vodena obala koja svojim
zabavnim, rekreativnim, turistikim i ugostiteljskim
karakterom takoe utie na razvoj grada. Savremene
tendencije razvoja i revitalizacije obalskih podruja ne
predstavljaju fiziko obnavljanje urbanih fragmenata u
obalskim podrujima, ve kao specifina tema gradskog
prostora i kao mogui koncept razmiljanja o sveobuhvatnoj obnovi grada. Urbane obale jesu prostori gde je mogue sagledati izuzetno veliki broj uticajnih faktora, gde
se sva drutvena kretanja i tehnoloki napredak oitavaju
u svom apsolutnom iznosu, to nije obavezno sluaj sa
drugim gradskim strukturama.
Novom Sadu je i u oblasti turizma dato znaajno mesto.
Novi Sad je centar turistike zone koja obuhvata
Vojvodinu, centar regije Fruke Gore i Dunava, i drugi je
po znaaju emitivni centar turistike ponude Srbije, sa

meunarodnim i nacionalnim sadrajem.
Osnovni kriterijumi u konceptu razvoja turizma odnose se
na izraenu turistiku potranju, prvenstveno inostranu a
zatim i domau, zatim na stvorene i prirodne uslove i
resurse, i na mogunost korienja aktivnosti i sadraja
turistike ponude tokom cele godine.
3.1. Programi i sadraji dunava
Dunav u Novom Sadu, kao tema programa i sadraja na
ovom dugom potezu, moe se smatrati najvitalnijom, kako sa aspekta kvaliteta ukupnog prostora, tako i sa aspekta novih investicija, rekonstrukcije dopunjavanje, proimanje, posebnost i meusobno podsticanje multifunkcionalnih jedinica. Od stanovanja do elitnih hotela, sportskih i rekreativnih objekata, do jedinica kulture i umetnosti, od manjih do vrlo razvijenih programskih kua sve to treba meusobno uskladiti. Multifunkcionalni
objekti, gde se preklapaju brojni sadraji, imaju u savremenoj urbanoj strukturi veliku vrednost. Podrazumeva se
da bi neki postojei programi na obali Dunava trebali da
promene svoju namenu. Ovako zamiljeni sadraji otvaraju mogunosti bogate urbane forme i sloene arhitektonske strukture za dunavsku obalu u Novom Sadu.
4. IZBOR LOKACIJE
Pristup projektu uslovila je analiza lokacije kao i znaajni
rezultati sprovedene analize graana, analiza predloga,
sugestija i njihova spremnost da uestvuju u planiranju
sadraja turistiko-apartmanskog naselja.
Izabrana lokacija poseduje izuzetne prostorne kvalitete
zahvaljujui svom poloaju pored obale Dunava kao i
izolovanosti od urbanog gradskog jezgra.
Lokacija je neizgraena, a, s' obzirom na to da je prostor
neureen postojea vegetacija je delimino zadrana.
Izgradnja turistikog naselja na odrou je pokuaj
realizacije ideje novog naina korienja obale Dunava,
kao i prilagoavanje konstruktivnog sistema geomorfolokim karakteristikama izabrane lokacije. Turistiko apartmansko naselje inilo bi, u urbanistikom smislu,
jasno definisanu celinu, kao i novo lice novosadske obale
Dunava. Fiziki - svojim oblikovnim karakterom, urbanistikom linearnom organizacijom, sojenice korespondiraju sa okolinom i daju nov vizuelni kvalitet obale.
Izabrana lokacija se sa svoje dve strane granii sa prirodnom vodenom povrinom. Na severu je to rukavac Dunava dok je na junoj strani sam Dunav. Na istonoj strani
nalazi se deo kopnene povrine koja predstavlja
produetak izabrane lokacije odroa, dok se na zapadnoj
strani nalazi Kamenjar.
Dostupnost lokaciji obezbeena je postojeom kolskom
komunikacijom na nasipu, koja je namenjena Kamenjaru,
kao i vodenom komunikacijom preko postojeeg
obalskog pristupa.
4.1. Arhitektonsko oblikovna analiza
Polazna ideja i koncept turistiko apartmanskog naselja
na odrou, predstavljalo bi znaajan doprinos revitalizaciji turistikih sadraja koji Novom Sadu nedostaju, to
su anketirani graani svojim sugestijama i potvrdili.
Svojim sadrajima, predloeni kompleks, doprineo bi
2449
koncentraciji razliitih aktivnosti i ispunjenju razliitih

potreba korisnika. Pored osnovnih funkcija vezanih za
sadraje, ovakva arhitektonsko urbanistika studija
projekat, moe da doprinese realizaciji ideje o formiranju
grada u gradu.
Imajui u vidu da je izabrana lokacija neizgraena,
prilikom projektovanja objekata nisu postojala nikakva
vea ogranienja, pa su samim tim osnovne razuene
forme, a takoe postoje i oscilacije u visinama pojedinih
delova objekata.
S obzirom na to da je izabrana lokacija plavno podruje, i
pored predvienog nasipanja terena, sproveden je jo
jedan vid zatite objekata od vode. Svi objekti, osim
recepcije, izdignuti su na stubove, ija visina varira u
zavisnosti od poloaja, tj. blizine i udaljenosti objekata od
same obale Dunava.
Svi objekti imaju ravan krov, a sama arhitektura i boje su
osmiljeni tako da to manje naruavaju vizuelnu
ravnoteu okruenja.
to se tie spratnosti objekata, recepcija i restoran sadre
samo prizemlje, dok su bungalovi spratnosti P+1.
Slika 2. Recepcija u turistikom naselju
5. ZAKLJUAK
Korienje renih gradskih obala je tema nove urbane
kulture, u itavom svetu. Revitalizacijom obale postie se
niz efekata: ekonomski poveavanjem broja radnih mesta i porastom cene graevinskog zemljita, ambijentalni,
socijalni nova mesta susreta i deavanja, kao i kulturni.
Aktuelnost teme potvruje i veliki broj meunarodnih
asocijacija vezanih za revitalizaciju i dopune onoga to
ve postoji.
Prioriteti bi trebalo da budu raznovrsnost, preklapanje,
obala, kao i niz istraivanja na profesionalnom nivou
urbanistikih, sociolokih, geomehanikih i slino.
Arhitektonsko urbanistika studija je jedno od moguih
reenja, odgovara na zahtev, odnosno potrebu za postojanjem turistiko rekreativnog kompleksa. Formiranjem
jednog takvog turistikog naselja, koje bi imalo sopstveni
programski i vizuelni identitet, bio bi formiran novi
identifikacioni marker grada.
Ceo projekat zamiljen je kao doprinos Novom Sadu i
njegovim obalama. Osnovni zadatak projekta je ostvariti
ambijentalnu atrkativnost i vizuelnu prepoznatljivost,
posmatrajui ga i sa obale. Time grad dobija jo jedan
gradski centar i nov ambijentalni i socijalni kvalitet
Slika 3. Smetajne jedinice turistikog naselja
Slika 4. Osnova prizemlja bungalova TIP 1
Slika 1. Restoran u turistikom naselju
2450
6. LITERATURA
Generalni urbanistiki plan do 2021.godine
B. Jovanovi, Analiza obala Dunava, URBIS, Novi
Sad, 1999.god.
V. Banjanin, Predurbanistiko tehniki uslovi za rekonstrukciju odbrambene linije od visokih voda, Novi
Sad, 1991.god.
S.Krnjetin, Graditeljstvo i zatita ivotne sredine,
Prometej, Novi Sad
Prirodno-matematiki fakultet-institut za biologiju, rad
na projektu Flora i fauna istraivanja znaajnih
organskih vrsta Vojvodine
E. Nojfert, Arhitektonsko projektovanje, Graevinska
knjiga, Beograd, 1990.god.
Uputstvo za primenu pravilnika o kategorizaciji
ugostiteljskih objekata, UGOPROGRES 1995. godine
Diran, Pregled predavanja, Gradjevinska knjiga,
Beograd, 2002.god.
Kristijan Norberg-ulc, Egzistencija, prostor i arhitektura, Gradjevinska knjiga, Beograd, 2002.god.
Kristijan Norberg-ulc, Stanovanje-stanite, urbani
prostor, kua, Gradjevinska knjiga, Beograd, 2002.god.
Vitruvije, Deset knjiga o arhitekturi, Graevinska
knjiga, Beograd, 2003.god.
Kratka biografija:
eljka Bjeli roena je u Novom Sadu
1985. god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Arhitektura i
urbanizam Turistiko apartmansko
naselje na odrou u Novom Sadu
2009.god.
Ksenija Hiel roena je u Zemunu 1962.
Doktorirala je na Fakultetu tehnikih nauka
2004. god., i od 2004. je dobila zvanje
docenta. Oblast i ua specijalnost; Arhitektura i Urbanizam, Arhitektonsko-urbanistiko planiranje, projektovanje i teorija.
2451

ARHITEKTONSKI FAKULTET U NOVOM SADU STUDIJA DINAMINOSTI
ARHITEKTONSKE FORME
FACULTY OF ARCHITECTURE IN NOVI SAD DYNAMIC ARCHITECTURAL FORM
Damjan Tomi, Jelena Atanackovi Jelii, Dragana Konstantinovi, FTN, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Rad je posveen istraivanju dinaminosti arhitektonske forme. Sam projekat nastao je pod
uticajem razliitih spoljanjih i unutranjih dinamikih
faktora, a uz predpostavku da su kretanje, komunikacije i
dinaminost uopte, presudan faktor u doivljaju prostora. Saznanja iz predhodnog istraivanja primenjena su
pri projektovanju zgrade arhitektonskog fakulteta.
Abstract This paper considers examining dynamic
architectural form. The project is developed influenced by
various external and internal dynamic factors, supposing
that moving, communications and dynamic at all, are the
main factors in experiencing space. The knowledge of
pre-examining was used for designing the faculty of
architecture building.
elementa, zavisi na doivljaj prostora. Za kretanje po

horizontalnoj ravni, naroito ako je organizovano u
rasterskom sistemu, smatra se da je relativno statino, u
odnosu na kretanje po vertikali, koje sa sobom nosi jai
oseaj napredovanja. Kada bismo u ve pomenuti
rasterski sistem elemenata (pravaca, putanja...) uveli i bar
jedan kosi, kompozicija bi dobila sasvim drugi karakter
dinaminiji.
U arhitekturu moderne, dijagonala ulazi dvadesetih godina prolog veka. Koristili su je Le Korbizje, Meljnikov,
Van Dujzburg i drugi, istiui izraajnost kontrasta koji
nastaje proimanjem razliitih pravaca (slika 1.). Ipak,
efekat kose ravni poznat je jo od davnina kao najefikasnije sredstvo za usmerenje kretanja i panje posmatraa, odnosno korisnika prostora.
Kljune rei: Arhitektonsko projektovanje; arhitektonski

fakultet; dinamika forme
1. UVOD: KRETANJE U ARHITEKTURI I
URBANIZMU
Kretanje i komunikacije predstavljaju vaan segment u
procesu projektovanja i ramiljanja o arhitekturi. Kao
uticajni faktor pojavljuju se na svim prostornim nivoima,
od nivoa kue do najireg nivoa graene sredine, a u
nekim arhitektonskim pokretima dvadesetog veka pridaje
im se veoma znaajno mesto.
U psiholokom smislu, kretanje snano privlai panju,
jer predstavlja promenu stanja okoline, i kao takvo izaziva
reakciju u posmatrau. Pojam kretanja usko je povezan sa
pojmom dinamike. Ipak treba napomenuti da se dinaminost moe odnositi i na kompozicije koje u realnom prostoru miruju, ali su formirane tako da izgledaju kao da su u
pokretu, te posmatrau prenose odreenu napetost. Moe
se rei da ova napetost proistie iz energije koja se oslobaa pri kretanju, jer je svako kretanje izazvano nekim
silama [1].
Pokretljivost ljudi u tesnoj je vezi sa tehnolokim razvojem. Otkria kao to su lift i automobil, izazvali su pravu revoluciju u arhitekturi, odnosno urbanizmu, a pojedini
pronalasci uinili su moguim ak i pomeranje veih
delova zgrada.
2. HORIZONTALA, VERTIKALA, DIJAGONALA
Ako znamo da svako kretanje ima svoj pravac, moemo
zakljuiti i da u zavisnosti od poloaja putanje ili nekog
______________________________________________
NAPOMENA:
Rad je proistekao iz diplomskog-master rada iji
mentor je dr Jelena Atanackovi Jelii, docent, a
komentor mr Dragana Konstantinovi.
Sl. 1. Teo Van Dujzburg, Kafe LAubette, Strazburg, 1927.
3. KRETANJE I ZAUSTAVLJANJE
Osim usmerenosti, jedna od karakteristika kretanja jeste i
kontinualnost, ali pravi smisao putanja dobija tek ako ima
svoj cilj. Zato je putanja neraskidivo vezana za pojam
mesta. Mesto moe biti krajnje odredite na nekom putu,
ali i usputna stanica, odmorite. ematski, mesta se mogu
opisati kao take, a putanje koje ih spajaju, kao linije.
ulc naglaava vanost uzajamnog dejstva ovih elemenata, istiui znaaj otvora na kui, naroito ulaznog motiva,
pa kae: Otvor predstavlja ono to mesto eli da bude u
odnosu prema svojoj okolini. [2]
Preklapanje procesa kretanja i zaustavljanja, na nivou grada moe se ilustrovati elementom ulice, koja osim to
predstavlja osnovnu liniju kretanja, takoe je i urbani
elemenat koji prihvata mnoge druge procese. Na nivou
pojedinanih arhitektonskih objekata, komunikacije takoe ne moraju biti monofunkcionalni, koridori, ve prostorni okvir za razne aktivnosti. Razliito shvatanje komunikacija, donosi sutinski razliite prostorne koncepcije.
2452
Dok je kod Rajtovog muzeja Guhenhajm spiralna rampa i

komunikacija i galerija, Luis Kan, nastoji da to preciznije izdvoji komunikacije, i ostale servisne prostore, od
onih koji omoguavaju dogaaje i aktivnosti, te zbog toga
pravi podelu prostora na sluee i sluene. Na objektu medicinskih laboratorija u Filadelfiji, Kan veoma dosledno sprovodi svoju ideju, pa sluee prostore (ventilacione kanale i stepenita) stavlja u prvi plan (i u bukvalnom smislu, na fasadu), pridajui im vei znaaj nego
sluenim laboratorijama.
4. KRETANJE I PERCEPCIJA
Svako kretanje odvija se u prostoru i vremenu, tako da se
trima koordinatama fiktivno dodaje i etvrta, vreme, to
se esto definie kao 4D prostor. Ovakva prostorno-vremenska koncepcija moe se smatrati relativno novom
kategorijom, u umetnosti nastalom u kubizmu. Za razliku
od renesansnog umetnika, koji prostor doivljava statino,
posmatranjem iz samo jedne, idealne take, kubista
prostor razume kreui se, razlae ga na segmente, koje
kasnije preklapa, uvodei i etvrtu dimenziju vreme.
Uopteno razlikuju se dve varijante odnosa posmatraa i
objekta. Prva, kada objekat relativno miruje, a posmatra
se kree, i druga, ne toliko uestala, kada posmatra
relativno miruje, a objekat se kree. Osnovna karakteristika, prvog sluaja, mogla bi se izraziti kao nemogunost
posmatraa da jednom pogledom obuhvati ceo prostor.
On svoj doivljaj gradi na osnovu fragmenata koje
sagledava, na osnovu vizura. U tom smislu Kalen uvodi
nekoliko pojmova, zatvoreni vidik, prikriveni vidik i slino, ali najjasniji je svakako sagledavanje u seriji. Sagledavanje u seriji podrazumeva dinaminu percepciju, gde
su promene vizura nosioci prostornih doivljaja.
Iako se ovom prilikom neemo baviti mobilnim kuama,

treba pomenuti da postoji i ovaj ekstremni primer
dinaminosti arhitekture. S obzirom na karakter kue i
visoke tehnoloke zahteve, mali je broj izvedenih primera,
a sami projekti uglavnom su simbolini i metaforini,
odraz futuristikih ideala i buntova.
6.1. Forme nastale usled funkcionalnih zahteva za
kretanjem
Na pitanje ta strukturira prostor, mi odgovaramo to
su komunikacije
Kenco Tange [3]
Problem fizikog kretanja ljudi, stalna je tema u arhitekturi, a ukoliko je kretanje bitan segment funkcionalnih
procesa u zgradi, komunikacije esto oblikuju i definiu
itav prostor.
Meljnikov meu prvima, ako ne i prvi, koristi dijagonalu,
kao simbol dinaminosti, za usmeravanje kretanja posetilaca u paviljonu SSSR-a na svetskoj izlobi u Parizu
(slika 2.). On jednostavnu pravougaonu formu paviljona
preseca dijagonalnim stepenitem, koje vodi posmatraa
kroz prostor, kroz sve tri dimenzije. ovek dok hoda
otkriva prostor sagledavajui ga u sekvencama.
Iako kratkog ivotnog veka, ovaj paviljon ostao je kao
svedoanstvo povezivanja kretanja i percepcije, i
proimanja sluenih i slueih prostora.
5. PROSTORNI ELEMENTI
Komunikacije u velikoj meri utiu na organizaciju
prostora, odreujui pri tom njegovu funkcionalnost i karakter. Na nivou arhitektonskih jedinica sreemo hodnike,
stepenita, rampe, liftove i druge elemente koji usmeravaju i arikuliu kretanje. Na urbanom nivou jasno je da
ulice predstavljaju dominantan elemenat strukturisanja
prostora, a njihova frekventnost i sadraji utiu na kvalitet
celokupnog ambijenta, jer ine okvih fizikog i drutvenog delovanja ljudi. Putevi su u nekim sluajevima bili
katalizatori nastanka i itavih naselja, pa kroz istoriju
imamo primere usputnih naselja formiranih uz znaajne
putne pravce. Le Korbizje ovu temu interpretira na smeo i
autentian nain. On u svom projektu za Alir planira da
dva naselje povee autoputem koji je u isto vreme i krov
stambenih zgrada. Ako se vratimo nekoliko vekova unazad i podsetimo se, na primer, mostova Vekio u Firenci i
Rialto u Veneciji videemo slinu vieslojnost i kombinovanje razliitih programa na jednoj prostornoj strukturi
(ne moemo rei ni da je arhitektonska ni da je urbanistika, ustvari je i jedno i drugo).
Sl. 2. Konstantin Meljnikov, Paviljon SSSR-a, Pariz, 1925.
Dvadesetak godina nakon Meljnikova, Rajt na Gugenhajmovom muzeju takoe kombinuje kretanje i sagledavanje
prostora, ali na svoj organski nain (slika 3.).
6. TIPOLOGIJA DINAMINIH
ARHITEKTONSKIH FORMI
Dinaminost objekta moe da proizilazi iz umetnikog
oblikovanja kretanja ljudi kroz prostor (muzej Gugenhajm), ili iz isto skulpturalnih pobuda (dela Gerija, Kop
Himelblau, Zahe Hadid...)
2453
Sl. 3. Frenk Lojd Rajt, Muzej Gugenhajm, Njujork, 1959.
Iako na prvi pogled zgrada deluje potpuno skulpturalno,

njen je oblik proistekao iz isto utilitaristikih zahteva:
formirati izlobeni prostor koji e nedvosmisleno
usmeravati posmatraa na izloene eksponate. Stoga Rajt
itav prostor galerije oblikuje kao jedinstvenu, spiralnu
rampu koja artikulie kretanje posetilaca i postaje mesto
dogaaja.
6.2. Forma-skulptura
Ukoliko bi arhitektura mogla da ukljui suprotnosti,
tako da sama graevina tei kretanju ili kretanju zamisli,
bila bi daleko trajnija.
Erik Oven Mos [4]
Za razliku od prethodnih primera kod kojih je forma
proistekla iz funkcije, arhitekti dinaminost postiu i
upotrebom statinih elemenata dovodei ih u razliite
prostorne odnose. Neki od najuticajnijih svetskih biroa
svoje delovanje usmerili su ba na istraivanje ovakvih
oblika, oslobaajui formu od nametnutih stilova i
stvarajui kompleksne dinmine kue.
Na BMW Centru u Minhenu, krov deluje kao ogromno
platno uhvaeno u vazduni kovitlac (slika 4.). Stoga se
ini da se oslanja u samo jednoj taki dok ostatak slobodno lebdi iznad tela zgrade. Ugaoni vrtloni elemenat,
osim toga je i glavni ulazni motiv, koji svojom formom
kao da uvlai posetioce u prostor salona.
Sl. 4. Koop Himelblau, BMW Centar, Minhen, 2007.
Frenk Geri na Kui koja plee, osnovnom volumenu

zgrade dodaje i dva nepravilna cilindrina, koji pokreu
sistem (slika 5.). Dodatna dinaminost izazvana je
(de)kompozicijom tradicionalnih fasadnih elemenata, prozora i podeonih venaca, koji stvaraju utisak zatalasane
fasade. Doivljaju doprinosi i sama pozicija zgrade, jer se
ista nalazi na ugaonoj lokaciji, tako da posmatra,
prilazei zaluenom ulicom na obali reke, otkriva formu
sagledavajui je u serijama.
7. ARHITEKTONSKI FAKULTET
7.1. Program i funkcionalni zahtevi
Iako je forma bila primarna tema istraivakog rada i
samog arhitektonskog projekta, sadraj je ono to ini
sutinu svake kue. Arhitektonski fakultet kao visokoobrazovna ustanova za primarnu funkciju ima edukaciju.
Meutim, kako Alvaro Siza kae, najvaniji deo studentskog ivota ne odvija se u uionicama i bibliotekama ve
izmeu njih [3]. Zato je bitno podjednako briljivo pristupiti projektovanju kako nastavnih prostorija (uionice,
amfiteatar i biblioteka) tako i svih ostalih zajednikih
prostora (holovi, kantina, otvoreni prostori i ostalo). Osim
toga i okviru fakulteta borave i deluju dve jednako vane
grupe korisnika, prva i dominantna grupa su naravno
studenti, dok drugu grupu ini nastavno i nenastavno
osoblje.
Sl. 5. Frenk Geri, Kua koja plee, Prag, 1996.
7.2. Lokacija kao generator forme

Analizom raspodele sadraja u Univerzitetskom kampusu
dolo se do zakljuka da je najprimerenija lokacija za
izgradnju novog fakulteta na kraju ulice Dr Zorana
inia, odnosno na mestu gde najprometnije gradsko
etalite tangira studenski grad. Specifini prirodni
elementi, kao to su obale reka, predstavljaju vaan faktor
za razmatranje pri oblikovanju javnih graevina i javnih
prostora. Meutim ini se da u sluaju Novosadskog
univerziteta to do sada nije bio sluaj. Urbana matrica
kampusa ni nakoji nain ne odslikava prisustvo velike
reke, a objekti kao da se okreu od nje.
Naa ideja jeste da novi objekat iskoristi dinaminost
rene obale, ali da u isto vreme i aktivira pravce koji kroz
kampus izlaze na Dunav. Fakultet je organizovan u dva
volumena povezana pasarelom izmeu kojih prolazi
peaki pravac, kao nastavak Ulice Dr Zorana inia.
Na taj nain simbolino se naglaava ulaz u Kampus
odnosno izlaz na reku, a prolaznik stie utisak da se eta
kroz sam objekat.
Dinaminost pasaa utie na volumene, razvaja ih,
translira, a vei rotira, tako da i prizemnom delu nastaje
natkriveni prostor. Kua treba da nastane iz konteksta, ali
da ga u isto vreme i unapreuje. Arhitektonski objekti ine osnovnu jedinicu ubanog tkiv. Ova dva prostorna nivoa meusobno se proimaju i definiu. U tom smislu
volumeni novog fakulteta tako su postavljeni da zajedno
sa jednom od lamela Prirodno-matematikog fakulteta
formiraju malu piacetu, kao prtprostor i mesto socijalizacije studenata ali i ostalih korisnika (slika 6., 7. i 8.).
7.3. Funkcionalni procesi kao generator forme
Osim spoljanjih faktora, na formu kue uticali su i
unutranji funkcionalni procesi, koji su uslovili podelu na
dva volumena povezana pasarelom. U veem delu, nalaze
se amfiteatar, uionice, biblioteka, kantina i ostali prostori
namenjeni studentima.
2454
Organizacija je takva da odslikava urbani koncept: dve

celine objekta spojene/razdvojene komunikacijama.
U manjem delu prevashodno su rasporeene nastavnike
kancelarije, dok je u prizemlju orijentisanom ka trgu
smetena galerija otvorena za javnost.
8. ZAKLJUAK
Rad je posveen istraivanju dinaminosti arhitektonske
forme i pokuaj je novog interpretiranja ove teme kroz
program koji je definisan potrebama edukacije. Sam projekat nastao je pod uticajem razliitih spoljanjih i unutranjih dinamikih faktora, odnosno kao pokuaj traenja
balansa izmeu urbanog konteksta i arhitektonskog programa, a uz pretpostavku da su kretanje, komunikacije i
dinaminost uopte, presudan faktor u doivljaju prostora.
9. LITERATURA
[1] R. Arnhajm, Umetnost i vizuelno opaanje, Beograd,
Univerzitet umetnosti i Studentski centar, 1998.
[2] K. N. ulc, Egzistencija, prostor i arhitektura, Beograd,
Graevinska knjiga, 1999.
[3] R. Radovi, Savremena arhitektura, Novi Sad, Stilos,
2001.
[4] F. odidio, Arhitektura danas!, Beograd, IPS Media, 2003.
[5] http://alvarosizavieira.com/?page_id=184
20.7.2009.
Sl. 6. Prikaz kompletne strukture
Kratka biografija:
Damjan Tomi roen je u Novom Sadu 1984.
godine. Nakon zavrene srednje graevinske
kole 2003. god. upisuje studije arhitekture
na Fakultetu tehnikih nauka gde trenutrno
radi diplomski-master rad.
Dr Jelena Atanackovi Jelii roena je u
Novom Sadu 1977. godine. Diplomirala je,
magistrirala i doktorirala na Fakultetu
tehnikih nauka na Departmanu za
arhitekturu i urbanizam gde je od 2007.
godine u zvanju docenta.
Mr Dragana Konstantinovi roena je 1980.
godine. Diplomirala je Fakultetu tehnikih
nauka, a magistrirala na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu 2009. Zaposlena je na
Fakultetu tehnikih nauka kao asistent.
Sl. 7. Prikaz sa trga Dositeja Obradovia
Sl. 8. Prikaz iz ulice Dr Zorana inia
2455

PROJEKAT NONOG KLUBA U NOVOM SADU
PROJECT OF THE NIGHT CLUB IN NOVI SAD
Tatjana Ragai, Jelena Atanackovi-Jelii, Marko Todorov, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
2. KLABING KAO SOCIJALNI FENOMEN
Kratak sadraj istraivanje koncepcije nonog kluba i

potreba ljudi koji ga poseuju je imalo je za cilj da
predstavi da on nije samo fizicki opipljiv prostor. Ono to
posetilac kluba trai i dobija osim ambijenta je i
sveobuhvatni socijalni utisak. Arhitektonsko reenje
karakteriu jednostavne, ravne linije, naglaeni pravci
kretanja, jasno definisane zone zadravanja. Unutar
kluba mogu pronai razliiti tipovi sadraja.
Funkcionalno, klub zadovoljava dvadesetetvoroasovno
korienje, to je jako bitno u smislu eksploatacije objekta
smetenog na atraktivnoj, etalaki prometnoj lokaciji.
Abstract Research of the night club concept and needs
and demands of people that visit it, had a goal to present
that in isnt just architectural and physical besides
ambient is a social aspect. Architectural solution is
chararcterized by simple, straight lines, emphasiyed
directions of moving, clearly defined sitting and standing
zones. There are numerous types of entertainment inside
the club. Functionaly the club satisfies 24 hour use, and
that is very important for exploitation of object that is
located on attractive and crowded location.
Kljune rei: noni klub, enterijer, prostor
Key words: night club, interior, space
Noni klubovi nisu samo zatvoreni prostori namenjeni

okupljanju ljudi radi zabave, oni su jedan kompleksan,
razdraujui doivljaj. Kada kaemo noni klub, retko
kad pomislimo na njegov arhitektonski razvoj kroz
prostor , eksterijerske aplikacije, fleksibilnost i druge
kljune pojmove. Ali kreiranjem nonog kluba,
posmatrano sa arhitektonske i dizajnerske strane,
ekspolziju prostora i njegovu utilitarnost, moemo stvoriti
ambijent koji proiruje ulnost i ostavlja utisak koji emo
pamtiti.
Arhitektonski elementi pruaju posetiocima kluba da
stvore utisak njegove atmosfere, zvuka i utiska unutranjeg prostora i pre samog ulaska u klub. Ali, ovi utisci
su polovini, a zadatak arhitekte je da zainteresuje i navede potencijalnog posetioca da na osnovu eksterijera
poeli da ue u prostor koji se nasluuje, ali krije meu
zidovima. Sami objekti su na neki nain po tipologiji
industrijski jer se u njima takmie tehnologija, osvetljenje
ali i dizajn i moda. Osvetljenje igra veliku ulogu u doivljaju prostora i utie na pojaanu svest nestvarnosti i
atraktivnosti prostora. Klubovi nisu samo doivlja
unutranjeg prostra, ve postoji itava paleta elemnata
koje apsorbuje nae oko i pre samog ulaska u njega.
Najvie panje obraa se na fasadu i njeno osvetljenje, na
pod i plafon, zidove ulaza, jer oni treba da daju pravi
uvodu relevantnost onoga to se deava unutra.
Ispostavilo se da su mesta sa najveom poseenou ujedn
i najvea arita nasilja. Guva se najee javlja usled
neusklaenih peakih komunikacija uslovljenih loom
lokacijom, uskim ulazom I izlazom, plesnim podijumom,
barom i toaletima. Arhitektonsko ureenje linija komunikacija bi trebalo da spreci stavaranje guzve i nepotrebnih kontakata izmeu korisnika prostora koji vode
agresivnom ponasanju. Takoe,arhitektonsko ureenje bi
trebalo da postavi neke granice i pravce kretanja korisnika
i da nametne pravce komunikacije.
Noni klubovi treba i mogu da razbiju barijeru svakodnevnog i da stvore fleksibilan prostor koji e omoguiti raznolikost funkcija kako u nonim asovima, tako
i preko dana. Jer to je jedan zatvoren, izolovan, iluzioni
prostor koji ipak mora da se prilagodi svetu izvan njega.
Noni klubovi treba i mogu da stvore nova iskustva i da
proire ula kroz inventivnost prostora, arhitektonske
ekspresije i dosetljivosti i tehnikog dostignua u audio,
vizuelnom i termikom sistemu. Kreiranjem jednog
prostora potouno novog ulnog doivljaja, prostora koji
izaziva uzbuenje, energiju, mistiku, razigranost i
neizvesnost. Serija razliitih prostora moe da korespondira elementima koji e razliito izgledati iz drugih
uglova, koji e pratiti i transformisati ovaj socijalni
fenomen.
1. UVOD
Noni klubovi, u svetu moderne industrije, predstavljaju
jednu od najinteresantnijih tema za dizajn i takmienje u
tehnikim dostignuima. Oni su mesta koji za glavni cilj
imaju zabavu posetilaca, kao novi urbani reperi nekog
mesta, kroz reanimaciju postojeih, a poseban fokus
stavlja se na enterijerska reenja ovih ambijenata. Tako
svaki od klubova tei da stvori sopstveni identitet po
kome e biti prepoznatljiv.
Koliko je bitan anr muzike, drutveni sloj ljudi koji ga
poseuju, toliko je njegov enterijerski peat bitan u
kompletnom doivljaju prostora, muzike i ciljne grupe
posetilaca.
Noni klub se od strane klabera doivljava kao mesto za
zabavu, sluanje muzike, ples, konzumaciju alkohola i
uspostavljanje drutvenih odnosa.
U socijalnom smislu, klubovi predstavljaju mesta za
okupljanja, koja mame znatieljom i ostavljaju jak utisak
i kao mesto za doivljaj bega od svakodnevnice i
uzbuenja.
Tokom dana, klubovi ne posluju i praktino su mrtva
mesta koja ekaju no kako bi stvorila jednu novu sliku
provoda, ponaanja drutva i nas samih.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila doc.dr Jelena Atanackovi-Jelii.
2456
3. ISTORIJAT NONIH KLUBOVA

Noni klub je mesto za zabavu , igru i osveenje, ije je
radno vreme nou. Ljudi koje se esto kreu po ovakvim
mestima, nazivamo klaberima. None klubove razlikujemo od barova, pabova i taverni po tome to poseduju
plesni podijum i mesto za DJ-a, na kojem on puta.
Veina nonih klubova pripada odreenim muzikim
pravcima kao to su tehno, house muzika, hip-hop itd.
Noni klubovi podrazumevaju raznoliko osvetljenje i
druge vizuelne i audio performanse kako bi doarali bolji
doivljaj klaberima.
Radno vreme nonih klubova varira. Na mestima gde se
strogo kontrolie konzumacija alkohola vodi se i rauna o
radu klubova. Mnogi od njih nastavljaju sa radom i nakon
dozvoljenog radnog vremena, pa se u after hour
asovima i dalje slui alkohol. U oblastima gde nema
restrikcija, klubovi rade i do ranih jutarnjih asova.
Noni klubovi mogu biti izgraeni na bilo kojoj lokaciji,
svi imaju masivne zidove i svega par ili nijedan prozor ,
tako da ne bi uznemiravali ostale okolne objekte jakim
zvukom, basovima i bljetavim osvetljenjem. Nain
konstrukcije zadrava buku i svetlo od ulice, sve do
ulaska u klub.
4. TIPOLOKA PODELA NONIH KLUBOVA
Laund klubovi
Rejv klubovi
Superklubovi
Dens klubovi
5. PRIMERI KLUBOVA U SVETU I KOD NAS
Majik, Beograd
Magacin, Beograd
Kubik
Absolut Ice Bar
TO 12, tutgart
Cocoon, Berlin
tedionice, dok je vei deo preostalog prostora ostao

neizgraen. Objekat na pozorinom trgu broj 8, preuzet za
rekonstrukciju u noni klub Vinil, trenutno stoji kao
nezavreni objekat potenske tedionice novosadskog
arhitekte Slavka upanskog. Ideja za iskorienje ba ove
lokacije i postojeeg postavljenog objekta u izgradnji
proizala je iz toga to objekat dui vremenski period
postoji kao takav, nedovren, a lokacija na kojoj se nalazi
izuzetno je atraktivna i upadljiva.
7. ARHITEKTONSKO OBLIKOVNA ANALIZA I
ENTERIJERSKI AKCENTI AMBIJENTA
Funkcionalno, klub zadovoljava dvadesetetvoroasovno
korienje, to je jako bitno u smislu eksploatacije objekta
smetenog na atraktivnoj etalaki prometnoj lokaciji.
tako je prizemlje kluba iskorieno kao dnevni kafe bar,
koji i nou ima istu ulogu s tim da postaje jednako
korien i atraktivan deo celog kluba. Prvi, drugi i trei
sprat namenjeni su korienju nou ali nije iskljuena
njihoa namena kao prostora za privatne koktele,
promocije,prezentacije, jer je mobilijar lagan, lako
pomerljiv, jedini elementi koju su fiksirani jesu
stepenita, separei i LED paneli, stoga je mogue ovaj
prostor koristiti i u druge svrhe.
Prvi izlasku na prvi sprat otvara se stepenie za dalje
kretanje, jedan separe ovien njime kao centralni deo. Sa
desne strane sedenje sa laganim plastinim osvetljenjem
iznad u vidu prozranih oblaka. sa iste strane su i visoki
seprei sa po 3 stolice. Sa leve strane takoe se nalazi
sedenje, ovieno LED trakama, za one koji vole da su
manje
izloeni
pogledima
drugih
posetilaca.
Na drugom spratu najupadljiviji prostor jesu separei
izraeni od gipsa sa metalnom podkonstrukcijom koji se
proteu i na treem spratu. Oni su najve namenjeni
onima koji ele da osete kutak privatnosti u velikom
prostoru a da opet budu primeeni od strane drugih i da
zauzimaju upadljiv i atraktivan deo prostora.
6. IZBOR LOKACIJE
Pratei razvoj centra prema planovima koji su do danas
sauvani, glavni gradski trg (kako se nakd i zvao) bio je
prvi i dugo vremena jedini novosadski trg. Kao glavna
raskrsnica veine gradskih ulica,
Trg slobode postao je trgovaki i poslovni centar grada,
vremenom i sedite gradske uparave, ali i centar
najznaajnijih dogaajau svakodnevnom ivotu grada i
graana. Znaaj trga kao centralnog i reprezentativnog
gradskog prostora nemerljiv je, kako nekada, tako i danas
u svakodnevnom ivotu grada i graana.
Nizom generalnih urbanistikih planova prostor je trebao
da se tranformie tako da zadovolji potrebe novog
vremena. Parna strana takozvane Male jevrejske ulice (na
mestu dananjeg Pozorinog trga ) zamenjena je novom
zgradom Srpskog narodnog pozorita, krajem 70-ih
godina. Posle ovakve transformacije usledila je urbana
obnova izgradnjom, zasad jedino objekta Potanse
Slika 1. Osnova prizemlja

Trei i poslednji sprat poseduje ank vizuelno slian
onom na prizemlju ali gabaritno manji i povezan je sa
njim mini liftom namenjenim za pia. Glavni motiv jesu
separei slini onima na drugom spratu.
Na ovoj etai ostavljeno je vie prostora za igru i
slobodno kretanje. tu se nalaze i stepenice namenjene
izlasku na krov u cilju korienja kao krovne bate u
letnjem periodu.
2457
8. OSVETLJENJE
Ideja doivljaja enterijera nonog kluba Vinil jeste u
igranju formi i naglaavanju podcelina kluba kontrastom
bele i crne boje, potezima otrih dijagonala stepenita i iz
nje proizilazi da se uz ovakvu sliku ambijenta najbolje
uklapa hladno neonsko i LED svetlo.
Glavni akcenat prostora, belo stepenite obloeno
glaziranom masom i korianom u svojoj konstrukciji
poseduje neonsku rasvetu, ime se naglaava pravac
kretanja i lake snalaenje u prostoru.
Odgovor lei u atraktivnosti sadraja koji oni nude, ulaska

u novi prostor, novi svet, doivljaja trenutne i neponovljive pripadnosti.U samom pojedincu oseaj za sticanjem
posebnosti, svesnost primeivanja od strane drugih,
izaziva potrebu za pojavljivanjem u ovakvim prostorima.
Zato se nou, kada se potisnu sve obaveze i problemi
svakodnevnice, oblai iluzija vizuelne pojave i masa
vernih klabera kree u jo jednu posetu prostorima u
kojima se oseaju mono, sigurno, zadovoljno, primeeno
i potovano od strane sebi slinih.
10. LITERATURA
[1]http://www.modulorbeat.de/projects/02_architecture/0
2a_bigtanks_bnc/index_04.htm
[2] http://www.ifgroup.org/ifpage/index.cfm?fuseaction=h
ome.start
[3] http://www.ecue.de/references/entertainment/kubikinstallation.html
[4] file:///H:/A-typology-of-Torontonightclubs.html#readmore
[5] http://www.cocoonclub.net/main/index.jsp
[6] http://en.wikipedia.org/wiki/Night_club
[7] http://www.seebiz.eu/hr/seebiz-trend/arhitektura-idizajn/majik---najnovija-tacka-na-beogradskoj-mapidobrog-provoda,6137.html
[8]
http://www.011info.com/view_details.php?fid=17108&si
d=
[9] Brian H. Garrett, Ball State Universitu, 2001-2002,
Entertainment architecture ,Redefining the nightclub
expirience through architectural design
[10] Stuart Macintyre, Victoria Policeand ,Ross Homel,
Griffith University, Danger on the dance floor : A
study of interior design, srowding and aggression in
nightclubs
Slika 2. Enterijerski prikazi kluba
Kratka biografija:
Tatjana Ragai roena je u Tetovu
1984. god. Diplomski-master rad brani
Arhitektura i urbanizam Projekat
nonog kluba u Novom sadu 2009.god.
Slika 3. Fasade
9. ZAKLJUAK
Sudei po svim loim aspektima, buci, guvi, agresiji i
oseaju skuenosti, industrija none zabave prikuplja sve
vie posetilaca irom sveta.
Zato se onda i dalje i u sve veem broju poseuju noni
klubovi?
2458
Dr Jelena Atanackovi-Jelii (1973)

je profesor i rukovodilac Katedre za
arhitekturu i urbanizam na Fakultetu
tehnikih nauka. Bavi se projektovanjem.

TRANSFORMACIJA PRIOBALNOG PODRUJA OBLASTI DUDARA U APCU SA
ASPEKTA BIOKLIMATSKOG PROJEKTOVANJA
TRANSFORMATION OF DUDARA IN SABAC FROM THE ASPECT OF SUSTAINABLE
DESIGN
Ivana Nikoli, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast- ARHITEKTURA
Sadraj- Studija transformacije priobalnog podruja
oblasti Dudara u apcu uraena je sa ciljem najpre
dekontaminacije ovog prostora, a zatim i kreiranja
eksperimentalnog ekolokog naselja na istom. Ovakav tip
naselja podrazumeva graenje ekoloki ispravnim,
prirodnim materijalima. Pored toga zahteva potovanje
osnovnih principa bioklimatskog projektovanja, ne samo
kada je re o obliku, orijentaciji i visini objekata, nego i
dispoziciji urbanih elemenata poput ulica, trgova i
blokova u odnosu na prirodne faktore (vetar, klimu,
teren...).
Abstract- The transformation study of the coastal part
Dudara in Shabac was mainly made for the purpose of
decontaminating this area and then creating the
experimental ecological settlement. This type of
settlement means constructing by using the ecological
friendly, natural materials. Apart from that, means
obeying basic principles of bioclimatic projecting, not
only the shapes, orientation, and the height of objects, but
also the disposition of urban elements such as streets,
sqares and blocks, regarding the natural factors (wind,
climate, terrain).
Kljune rei:Transformacija, bioklimatsko projektovanje
1. UVOD
ivimo u vremenu kada gradovi doivljavaju sve veu
ekspanziju. Do danas samo neto vie od 2% ukupne
energije dolazi iz obnovljivih izvora, dok podaci govore o
ogromnim mogunostima. Upravo zbog toga ini se da
ljudi polako postaju svesni da univerzalno reenje za
globalno zagrevanje ne postoji.
Na primeru apca, pokuala sam da formiram zaetak
jednog eksperimentalnog, ekolokog projekta, a po ugledu
na primere iz raznih krajeva sveta.
Prioriteti su svakako: ulaganje u ouvanje preostalih
prirodnih resursa; podsticanje razvoja prirodnih resursa;
ulaganje kako bi se otklonio pritisak na iste kao i
poveanje efikasnosti krajnje upotrebe proizvoda poput
energetski efikasnih zgrada.
Naravno, sve uz tenju da se stvori lepe, funkcionalnije i
nadasve zdravije mesto, ne samo za stanovanje, nego i
posao, odmor, rekreaciju
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog master rada iji
mentor je bio dr Darko Reba, docent.
2. PRIRODNI FAKTORI KOJI UTIU NA

BIOKLIMATSKO PROJEKTOVANJE
Klima
Klimatski podaci su: karakteristini vetrovi - uestalost
javljanja i brzina, temperature, podaci o padavinama,
osunanost i oblanost, vlanost vazduha i pojava magle,
snene padavine... Za urbanizam ovi podaci mogu biti
izuzetno znaajni jer pomau pri odreivanju poloaja
npr.industrijske zone u odnosu na stambenu, a donose se i
znaajne odluke o samom nainu graenja, kao i
korienom materijalu. Utvrivanje karakteristika klime
odreene lokacije poinje uzimanjem osnovnih podataka
iz najbliih meteorolokih stanica, kao i precizno
utvrivanje lokalnih izmena ovih parametara.
Uslovi terena
Reljef, plastika terena, brda, uvale i ravnice su osnovni
elementi koje prikazuje konfiguracija terena. Ona
odreuje trasu saobraajnica, kao i raspored i orijentaciju
najvanijih komunalnih i stambenih objekata i uslovljava
primenu solarne arhitekture kao bitnog faktora
bioklimatskog projektovanja.
Najpogodniji oblik parcele je pravougaonik, sa irom
stranom postavljenom u pravcu istok-zapad, zbog
razvijanja objekta du ove ose i provetravanja.
Optimalan nagib terena je svakako prema jugu, sa blagim
padinama nagiba do 15, jer obezbeuje bolju izloenost
Suncu, poboljava mikroklimu, olakava ukopavanje
objekata i odvodnjavanje. Pogodno zemljite je svakako
ono u kom nema geolokih raseda, nalazita minerala,
magnetskih poremeaja.
tetni teren omoguava emisiju radona (pucolanska
zemlja, tufovi, stipsni kriljci...).
Topoklimatski faktori i orijentacija objekata
Jedan od ciljeva bioklimatskog projektovanja je to vea
iskorienost Suneve energije.
Prirodni uslovi su
svakako geografski poloaj, reljef mesta i blie okoline,
meteoroloki uslovi, godinje doba i doba dana. Prema
[1], optimalan poloaj parcele je u pravcu istok-zapad, to
vai i za objekat na parceli, uz napomenu da je
najpraktinije otvore usmeriti ka jugu. Juni zidovi
primaju najvie svetlosti zimi, kada je ono najpotrebnije, a
najmanje leti. Ono to je znaajno za planiranje na nivou
grada je preporuka da se najvii objekti postave na severni
deo, kako bi se poboljala osunanost svih objekata, a
pored toga tite prostor od hladnih vazdunih strujanja sa
severa.
2459
Uticaj vetra
Vetar nastaje strujanjem vazduha usled zagrevanja i
hlaenja. Na njegovu brzinu i smer najvie utiu
karakteristike reljefa.Strujanjem vazdunih masa javlja se
interakcija izmeu vetra i okolnih objekata. Svojim
poloajem i formom objekti stvaraju oko sebe zone
razliitog pritiska. Visinom i povrinom objekta moe se
poveati ili smanjiti brzina vetra, tako da se arhitekturom
moe znatno uticati na ovaj prirodni faktor. Ulice treba,
po pravilu, planirati tako, da im je osa upravna na pravac
duvanja dominantnih i najjaih vetrova. U podrujima
koja su izloena jakom intenzitetu vetra, naroito du
obala reka, jezera i mora, potrebno je pozabaviti se
merama zatite.Ne sme se zaboraviti da snaga vetra moe
biti znaajan izvor elektrine energije.
Vegetacija
Prema [2], pejzana arhitektura i prisustvo prirode kritiki
se odnose prema kvalitetu naeg urbanog okruenja.
Njihova uloga nije samo u tome da mesto uine zelenijim,
nego je i kljuna za uticaj za formu naselja. Pejza, kao
fundamentalni element procesa dizajna, moe biti i
poetna taka projektovanja. Pruajui prostrane moderne
stambene prostore sa vie javnih prostora u gradovima u
formi parkova razliitog karaktera i veliine, koji
omoguavaju prijatan vidik, moe uiniti gradove
prijatnijim za ivot velikom broju ljudi. U [3] je
navedeno:
Vlanost vazduha u zonama sa zelenilom vea je do
14%.
Na ljudski organizam povoljno deluju vazduna strujanja
koja nastaju izmeu zasenenih zelenih povrina.
Psiholoki aspekt zelenila nije potrebno posebno
ispitivati, svima je dobro poznat pozitivan uticaj na
oveka.
Temperaturni reim u zelenilu povoljniji je za oveka
nego u otvorenom prostoru.
3. PROSTORNI I PROGRAMSKI FAKTORI
BIOKLIMATSKOG PROJEKTOVANJA
Urbani dizajn i namena javnih povrina
Urbani dizajn u reimu odrivog razvoja ima za cilj da
objedini prirodnu i graenu sredinu. Javlja se potreba za
korienjem ve razvijenih oblasti na najefikasniji mogui
nain, inei ih tako to atraktivnijim mestima za ivot i
rad. Uglove je potrebno posebno dizajnirati kako bi se
prepoznalo njihovo isticanje na raskrsnici dva puta, ali i
kako bi se osiguralo da su proeljem okrenuti javnom
prostoru.
Prema [4], osnovne odrednice koje definiu namenu
urbanih povrina, a na koje se treba osvrnuti radi to
kvalitetnijeg projektovanja jednog atraktivnog prostora su
svakako arhitektonska tipologija objekta, kao i novi
programi i sadraji koji e se pojaviti. Na lokacijama
poput ove, najinteresantniji potez je svakako onaj linearni,
koji prati samu obalu reke. Na taj nain, okolne zgrade
koje sa javljaju i formiraju fasadno platno uz obalu, mogu
posebno dobiti na znaaju. Ovakve funkcije otvaraju vrata
i mnogim sadrajima ugostiteljskog tipa, od komercijalnih
do najluksuznijih.
Osnovni cilj formiranja ekolokih naselja na ovakvim

lokacijama jeste otvaranje grada ka prirodi. Pretpostavlja
se i novi broj turista sa reke, tako da se rauna i na nove
izlobene prostore, muzeje, bioskope...a naroito otvorene
prostore za prireivanje manifestacija u letnjem periodu.
Jedan deo zgrada u segmentu trebalo bi da ima stambeni
karakter, zbog ega je neophodno obezbediti i odreeni
broj uslunih delatnosti.
Saobraaj i komunikacije svih nivoa
Ulina mrea u mnogim gradovima preoptereena je
putnikim automobilima, pa sve vie postaje neophodno
selektivno korienje ovih vozila. Poboljanjem usluga
javnog gradskog prevoza mogue je destimulisati vlasnike
putnikih automobila da sopstvenim prevozom odlaze na
posao. Nekoliko gradova je poelo sa upotrebom lokalne
prevozne karte. Izvesni napori uinjeni su i kako bi se
konvencionalni benzin i dizel motori zamenili eko
motorima, koji manje ili nikako ne zagauju okolinu.
Bicikl je najjednostavnije prevozno sredstvo koje kao
energiju koristi ovekovu snagu, ne stvara buku, i ne
zagauje okolinu izduvnim gasovima. Ove injenice su
kljune za odrivi razvoj i ouvanje ivotne sredine.
Manje pozitivna karakteristika ovog saobraaja je to to je
bicikl individualno prevozno sredstvo, koje u velikoj meri
zavisi kako od topografije terena, tako i od vremenskih
prilika. Radi bezbednosti svih uesnika u saobraaju,
treba izgraditi posebne biciklistike staze, i na taj nain
odvojiti bicikliste od peaka i automobila, ukoliko to
ulini profili dozvoljavaju.
Grad abac
Od 1284. do 1316.godine, Mava je bila pod vladavinom
kralja Dragutina. Na mestu dananjeg grada postojalo je
naselje Zaslon, na ijem mestu Turci 1470. osnivaju grad
abac, tanije tvravu Bigir Delen. Godine 1476. zauzima
ga Ugarski kralj Matija Korvin, ali ga u Turske ruke
ponovo vraa Sulejman Velianstveni 1521. u svom
pohodu na Beograd. U tursko-austrijskim ratovima tokom
18. veka abac je imao veliki strateki znaaj.
Aktivnu ulogu abac je imao i u Prvom srpskom ustanku.
Naime, u boju na Miaru 13. avgusta 1806., bosanska turska vojska pretrpela je veliki poraz. Brat kneza Miloa,
Jevrem Obrenovi, imao je jako veliku ulogu u unapreenju grada, gde je imao i rezidenciju kao zapovednik abake, valjevske i beogradske nahije. On je apcem upravljao 15 godina, i za to vreme je mnogo toga iz korena
promenio i unapredio u ivotu dotadanje turske kasabe.
U to vreme grad doivljava procvat. U urbanistikom smislu
on takoe napreduje. Na prostorima nekadanjih movara
koje se isuuju, niu nove stambene i poslovne zgrade.
Ovakvu, gotovo idilinu sliku prekida strahovita katastrofa oliena u Prvom svetskom ratu. Prve posleratne godine
obeleene su velikim poletom i entuzijazmom u izgradnji
i obnovi ratom unitenih dobara. Nosilac razvoja modernog apca je sve razvijenija i snanija hemijska industrija,
tj. fabrika "Zorka". Sedamdesetih godina abac doivljava do tada nevideni procvat. Naselja koja su do tada
fiziki bila odvojena od apca po nekoliko kilometara
sada poinju da se spajaju sa gradom. Prema poslednjem
2460
popisu iz 2002. godine, abac sa svojim gradskim,

prigradskim i seoskim naseljima dostie oko 130 000
stanovnika.
Analiza lokacije
Posmatrana lokacija prostire se izmeu abakog Starog
grada na severu i novog mosta na jugu, na zapadu je
granica eleznika pruga, dok je sa istoka ograniava
sama reka Sava. Osnovni reper na lokaciji je
srednjevekovna tvrava Zaslon, koja predstavlja ne samo
kulturni spomenik, nego i mesto okupljanja stanovnika
apca tokom cele godine. Godinama ovaj prostor slui
kao gradska deponija, to ima dodatnu teinu kada se
pomene da je na samom ulazu u grad, prostoru koji bi
trebao da bude reprezentativan.
Kada je re o nameni povrina na pomenutom prostoru,
ne moe se nabrojati dosta toga, jer je teren uglavnom
neizgraen. Deponija zauzima veliku povrinu na jugu.
Ostatak je pod neureenim zelenilom. Prostor oko tvrave
jedina je svetla taka Dudare. Stari grad je najaktivniji
kada je re o razliitim kulturnim i zabavnim
manifestacijama, ali veliki razlog koji tome doprinosi je i
injenica da je ovde locirana gradska plaa. Jedini
izgraeni objekat veeg gabarita ovde je policijska stanica
sa parking povrinom. Ostali objekti su u vidu
privremenih struktura. Saobraaj je mnogo manjeg
intenziteta u odnosu na grad. Samo jedna kolska
saobraajnica je veza centra grada sa ovim izletitem.
Posebno ureenih iskljuivo peakih pravaca, naalost,
nema.
Sam pojas Starog grada nee se znaajnije promeniti.

Odlikuju ga ureeno zelenilo za sport i rekreaciju, deije
igralite, plaa Znaajniji poduhvat bio je promena
namene zgrade policije, i njihovog parkinga. Zgrada
policije ustupila je prostor predstavnitvima raznih
sportskih klubova. Kada je re o drugim sadrajima na
ovom prostora, ve sada se, kafiima i restoranima brze
hrane, razvija ugostiteljstvo pored plae.
Najinteresantniji je svakako novi peaki potez uz reku
(Sl. 1). Razliiti javni sadraji, kao i kaskade ka vodi,
zabavni sadraji i splavovi, privui e sve vie apana ka
reci. Objekti kulture koji se javljaju su galerije, knjiare,
novi kulturni centar i muzej Muzej moe izlagati
predmete pronaene u okviru tvrave. U objekte kulture
spada i kompleks bioskopa, ali i pozorite sa dve scene,
kao i otvorenim amfiteatrom unutar bloka.
Turistiki informativni centar u neposrednoj blizini hotela
(Sl. 2) predstavnitvo je abake turistike organizacije, i
svakom posetiocu e pruiti potrebna obavetenja, a moe
organizovati i izlete sa ovog mesta. Najatraktivniji potez
posedovae i prodavnice sportske opreme, restorane, trni
centar..., mada je marina kao zavrna taka etalita
verovatno najinteresantnija.
5. PRIKAZ NOVOPROJEKTOVANOG STANJA

Namena povrina i objekata
Veliki prostor koji obuhvata analizirana lokacija uslovio
je pojavu razliitih programa i funkcija. Stambeni deo
karakteriu prelazni oblici stanovanja. Postojea situacija
je takva da su uz samu prugu jednoporodini objekti, tako
da se na ovaj nain stvara tampon zona pomou polujavnih prostora, koji e adekvatno povezati jednoporodino stanovanje sa javnim objektima. Na severu e
se nai nekolicina viespratnica, jer bi ovakve zgrade
samo na ovom poloaju omoguile niim objektima
dovoljno suneve svetlosti.
Zona javnih objekata, odvojenih peakom zonom od
stanovanja, podrazumeva sadraje poput radionica starih
zanata, hotele manjeg kapaciteta, kole jezika Osim
toga, ovde e se javiti i prodavnice prehrane, manja pota
ili banka. Ono to je tretirano kao prvi korak prilikom
oblikovanja ovog prostora je svakako peaka zona, kojoj
se daje najvei znaaj.
Sl.2. Pogled sa etalita na hotel

Parterno ureenje i urbani mobilijar
Pojava novog peakog pravca uslovljava i potrebu za
ureenjem trenutno zaputenog zelenila. Retka starija
stabla su zadrana, a ona se uglavnom nalaze uz samu
vodu. Veliki deo zemljita, a samim tim i vegetacije je
zagaen zbog same deponije, pa se najpre mora pristupiti
procesu dekontaminacije.
Uprkos blizini reke, javni prostori obiluju vodom (Sl. 3).
Naravno, u smislu esmi, fontana, ogledala, to doprinosi
utisku ambijentalne celine i povezanou sa mestom.
Sl.1. etalite
Sl.3. Jedan od trgova

2461
Poploanje mora zadovoljiti vie kriterijuma. Insistira se

na korienju ekoloki ispravnih materijala, kamena,
opeke, kao i ljunka, peska i piljevine koja se kod nas
retko via u javnim prostorima, ali u svetu ima iroku
primenu.
Saobraaj
Rua vetrova za abac pokazuje najjae vetrove iz smera
severozapada, to je odredilo i organizaciju peakih i
kolskih ulica, normalno na pravac vetra, a usmerenih ka
obali, zbog izlaska na reku. Osim ovih, postoje dve
podune saobraajnice, koje omoguavaju kolski pristup.
Svi graevinski materijali koji se smatraju ekoloki

prihvatljivim vode poreklo iz zemlje. Zgrada od zemlje
ini najmanje tete prirodnoj sredini: blizu je gradilita pa
ne iziskuje trokove energije potrebne za transport, i kada
postane nefunkcionalna, dekomponuje se prirodno bez
zagaenja. U tom smislu, opeka je najvie primenjivan
materijal ovog prostora, ne samo kada je re o zidanju,
nego i fasadi.
Drvo je jo jedan od materijala koji je sluio oveku u
prolosti, a bio je povezan sa velikim delima arhitekture.
Takoe je material koji podlee reciklai. Kada je re o
primeni drveta na konkretnom podruju, uoava se
njegovo prisustvo kako na fasadama, tako i u poploanju.
Pristupne saobraajnice uglavnom su koriene samo od

strane stanara, ili za hitne sluajeve i dostavna vozila,
tako da u nekim sluajevima mogu sluiti i peacima ili
deci. Peaka zona prua se paralelno sa rekom, ali sa
rotiranjem osa ulica za najvie 45, kako bi se smanjio
uticaj vetra. Ovaj potez povezuje nekolicinu manjih
trgova u razliitim blokovima.
6. ZAKLJUAK
Od kue do kole ili nekih javnih sadraja stie se za ne

vie od 10min. I pored toga to rastojanja nisu preduga,
bitno je uiniti ove poteze to atraktivnijim, ne samo
pomou pejzanog ureenja, nego i uz pomo zelenila,
urbanog mobilijara i javnih sadraja. Zato su du pravca
prizemlja otvorena za trgovinu, ugostiteljstvo, izlobe...i
sve ve pomenute namene. Specifinost lokacije nosi sa
sobom i pojavu renog saobraaja.
Lokacija je zbog svojih prirodnih karakteristika inspirativna za dalji rad, a kako su mogunosti za bioklimatsko
projektovanje i dalje neiscrpne i nedovljno istraene, uvek
se moe jo mnogo toga uraditi na daljem planiranju ovog
prostora.
Zelenilo i krovni vrtovi

Zatitno zelenilo koje se pojavljuje dva puta na terenu u
irokim pojasevima, ima izuzetno znaajnu ulogu. Jedan
pojas se kree po obodu naselja i odvaja stambeni deo od
pruge i izuzetno frekventne saobraejnice, titei ga time
ne samo od tetnih gasova, nego i buke, kao i vizuelnog
zagaenja. Drugi pojas zelenila odvaja pojas javnih
objekata uz reku od frekventne saobraajnice. Pored toga,
ova povrina pretvorena je u neku vrstu gradskog parka.
Jedan od pristupa odrivog dizajna je tzv. zeleni krov
kog ini vegetacija, zbog vizuelnih i akustinih razloga,
jer je zeleni krov jedna od boljih vrsta izolacije od buke.
Na ovaj nain termalne performanse krova su takoe
poboljane.
Projektom transformacije zone na obali Save u apcu

napravljen je pokuaj da se primene sistemi bioklimatskog projektovanja, koji su razmatrani u prvom delu
rada. Mnoge od hipoteza koje su postavljene na poetku,
ostvarene su.
7. LITERATURA
[1] Maksimovi, Branko: Problemi urbanizma,
Beograd,1932.
[2] Thomas, Randall: Sustainable Urban Design-an
enviromental approach, Spon Press, London, 2003.
[3] Krnjetin, Slobodan: Graditeljstvo i zatita ivotne
sredine; Prometej, Novi Sad, 2001.
[4] Krnjetin, S.; Radovi, R.; Hiel, K.: Agenda 21-Izlaz
Novog Sada na Dunav, FTN, Novi Sad, 1996.
[5] Moughtin, Cliff: Urban Design- Green
Dimensions, Architectural Press, 1996.
[6] Moughtin, Cliff: Urban Design- Green
Dimensions, Architectural Press, 1996.
Kratka biografija:
Dizajn objekata i primenjeni materijali

Prema [5], dizajn objekta najvie zavisi od: lokacije u
odnosu na pristup istoj, geometriju omotaa zgrade,
odnosa objekta prema lokaciji, kao i odnosa korisnika i
projektanata prema zgradi. Kada govorimo o lokaciji, prvi
zahtev je da bude smetena nedaleko od sistema javnog
prevoza, ili se od nje lako moe peke ili biciklom doi do
znaajnih javnih institucija. Preferira se dobra izolacija
zgrade oslanjanjem na pasivno solarno grejanje, prirodno
osvetljenje i ventilaciju.
Razmiljenja autora [6] o oblikovanju objekta polaze od
osnovog principa, tj.utede energije. Na ovaj nain dolazi
se ne samo do odreivanja formi objekta, nego i
fenestracije, odluke o karakteristikama primenjenih
materijala...a odlika ravnih krovova Dudare je i prisustvo
aktivnih solarnih panela.
2462
Ivana Nikoli roena je 07.07.1985. u

apcu. Zavrila je abaku gimnaziju
2004. god., i iste godine upisala
Fakultet
tehnikih
nauka
na
departmanu za Arhitekturu i urbanizam.
Diplomski rad odbranila je 2009.
godine

URBANISTIKA STUDIJA REVITALIZACIJE I PROIRENJA DUNAVSKOG PARKA
URBAN STUDY OF REVITALISATION AND EXPANSION OF DANUBE PARK
Brankica Niki, Darko Reba, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Antikim parkovima smatraju se parkovi Mesopotamije,
Persije, Egipta, Grke i Rima. Parkovi antike bili su
Kratak sadraj Urbanisti2593kom studijom analizirae se
dekorativni, geometrijskog tipa, stroge osnove pravilnog
revitalizacija i proirenje Dunavskog parka na blokove
kvadrata. Sluili su za relaksaciju i odmor, i bili su to
severno i istono od njega. Cilj je formiranje novog
utilitarni, korisni vrtovi. Proistekli su iz sistema kanala za
urbanog podruja koje doprinosi kvalitetu ivotnog
navodnjavanje.
okruenja rukovodei se principima odrivog razvoja i
Vrt srednjeg veka zasnovan je na ideji boanskog vrta
univerzalnog dizajna.
zamiljenog kao zatvoren i nepristupaan prostor ograen
Abstract The urban study analyzes revitalisation and zidom, hortus conclusus.
expansion of the Danube park over the bloks north and Istonjaki pristup bio je puno srodniji s prirodom i nije
east of the park. The purpose is forming new urban area stavljao oveka u poloaj nadreenosti i dominacije nad
which improve the quality of the environment according njom, ve se smatrao njenim neodvojivim delom. Na
to the principles of sustainable development and universal ovom pristupu formirani su kinesi i japanski vrtovi.
design.
Veliina i grandioznost parkova renesanse iskazivali su
bogatstvo, mo i uticaj vlasnika. Parkovi su bili strogo
Kljune rei: Revitalizacija, park, pejza, arhitektura
geometrijski i teili su usklaivanju arhitekture objekta sa
njenom okolinom.
1. UVOD
Barokni park (Francuska) nije vie proirenje kue kao
Osnovna tema studije je prouavanje fenomena javnih
italijanski renesansni park, ve je deo velike pejzane
zelenih povrina grada, odnosa razliitih kultura prema kompozicije. Kompozicija parka trai ravnoteu i
njima, i odreivanje primarnih parametara neophodnih za harmoniju u cilju intelektualnog zadovoljstva.
projektovanje istih, u cilju ustanovljenja osnovnih U parku La Vilet u Parizu umi se slui sa tri arhetipska
smernica za stvaranje kvalitetnog, primamljivog, i pre prostorna elementa: takama (u obliku paviljona),
svega humanog gradskog parka. Zavrni deo rada bazira
linijama (u obluki vode, staza, nadstrenica) i povrinama
se na konkretnom predlogu revitalizacije Dunavskog (travnjacima). Ova tri motiva se preklapaju, deluju i
parka, i proirenju njegove povrine na blokove severno i skladno i kontradiktorno u isto vreme. umi je smatrao da
istono, odnosno formiranja novog zelenog fragmenta
arhitektura mora nauiti na odsutnost, tako da je sve
grada sastavljenog iz vie celina koje se meusobno strukture radio kao nezavisne, kako bi izbegao svaku
nadovezuju.
mogunost da park postane homogen.
Oblast ARHITEKTURA
2. PROJEKTOVANJE PARKOVA
Osnovni faktori koji utiu na stvaranje zelenih povrina u

gradu mogu se nabrojati kao prirodni, antropogeni i
socijalno-ekonomski. Prirodni elementi koji se koriste u
projektovanju parkovske povrine su reljef, voda i
vegetacija. Osnovni elementi parkovske vegetacije su
drvee, bunje, trava i cvee. Kompozicioni oblici stabala
su: soliter, grupa, masiv, aleja i drvored. bunje u parku
moe biti u obliku ive ograde, zelenoh zida ili bosketa.
Osim prirodnih elemenata, postoje i vetaki elementi koji
se koriste prilikom projektovanja parka, to je urbani
mobilijar, odnosno klupe, svetiljke, nadstrenice.
4.1. Poloaj i odlike lokacije

Analizirano podruje obuhvata blok u kome se nalazi
Dunavski park, tzv. blok muzeja i stambeni blok koji ih
tangira, odnosno prostor oivien ulicama Miloa Bajia,
arka Vasiljevia, Ignjata Pavlasa, Pionirskom,
Bulevarom Mihajla Pupina, Ulicom Ive Lole Ribara,
Ulicom Vojvode Putnika i Beogradskim kejom.
3. RAZVOJ PARKOVSKOG UREENJA TOKOM

ISTORIJE
Prikaz razvoja parkova kroz istoriju analizira se u cilju
prouavanja odnosa razliitih kultura prema zelenim povrinama naselja, kao odraza kulture, filozofije i odnosa
prema ivotnom prostoru, odnosno samom sebi.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio doc.dr Darko Reba.
4.2. Analiza saobraaja

Ulice Beogradski kej i Bulevar Mihajla Pupina predstavljaju deo primarne saobraajne mree grada. Ostale saobraajnice su sekundarne.
Peakih komunikacija oko Muzeja, Arhiva i Oficirkog
doma ima nedovoljno i neureene su. Takoe, unutar
stambenog bloka u istonom delu posmatranog podruja
peakih staza gotovo nema, odnosno one nisu jasno
definisane. Nasuprot tome, u Dunavskom parku postoji
dovoljan broj peakih staza i odmorita, koji su usaglaeni sa potrebama povezivanja svih pristupnih staza iz
obodnih ulica i njihovin uklapanjem u reenje parka.
Peake staze unutar parka su nepravilnog oblika sa
prostorom za odmor, ime su prilagoene funkciji parka.
2463
Najvei problem su parking prostori, kojih i pored

improvizovane parking povrine kod Muzeja savremene
umetnosti, ima nedovoljno. Parkinzi su reeni u vidu
podunog parkiranja u ulicama Dunavskoj, Ive Lole
Ribara, arka Vasiljevia, Ignjata Pavlasa i Vojvode
Putnika. U Ulici Pionirskoj i Beogradskom keju postoje
jedini ureeni parkinzi. U stambenom bloku postoje
garani objekti koji su u vlasnitvu stanara ovog bloka,
loeg boniteta tako da ih je potrebno ukloniti, i obezbediti
novi odgovarajui parking prostor.
4.3. Podela prostora na celine
1. Prostor Dunavskog parka
2. Prostor oko muzeja i Oficirskog doma
3. Unutarblokovski prostor
4.4. Analiza namene objekata i povrina po celinama
Dunavski park je izdeljen na 13 celina razliite veliine.
Celom duinom peakih staza unutar parka nalaze se
proirenja sa odmor i sedenje. Naime, cela povrina parka
zamiljena je i projektovana kao prostor za tihi odmor i
igru dece. Staza za etanje ima dovoljno, ali ih je potrebno
urediti, kao prvo obezbediti elemente poploanja i
urbanog mobilijara namenjenim slepim i slabovidim
osoba. Na severozapadu parka postoji plato sa jezercetom
i fontanom ''Nimfa''. U centralnom delu parka nalazi se
jezero Erebet. U parku postoje teniski teren i rukometni
teren. Rukometni teren opasan je zaputenim i oronulim
bedemom koji je potrebno ukloniti, dok se prostor
teniskih terena redovno odrava i u vlasnitvu je grada. U
parku postoje dve saletle koje se koriste za povremena
kulturna deavanja. U zelenilo parka ukomponovani su
objekat Doma zdravlja, objekat Izviakog doma i
objekat Gradskog zelenila. U dvoritu parcele Doma
zdravlja nalaze se tri objekta malog prizemnog gabarita u
kojima se nalazi ekonomat stomatoloke slube i arhiva.
Ovi objekti su neodravani i potrebno je intervenisati.
U bloku muzeja i Oficirskog doma du svih saobraajnica
definisane su peake staze, ali nasuprot tome u
unutranjem prostoru bloka staza gotovo da nema, a
postojee staze nisu ureene. Zelenilo ovog rejona je
neureeno i malobrojno. Pored objekta Oficirskog doma
nalaze se sportski tereni, oko kojih ne postoje ureene
slobodne povrine, i kao posledica se javljaju oteene
travnate povrine. Ograda je oronula i na nekim mestima
nakrivljena, tako da naruava vizure. Ispred zgrade
Muzeja savremene umetnosti je poploana slobodna
povrina koja je takoe u loem stanju. Izmeu zgrade
Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti postoji
parking povrina koja nije adekvatno ureena i poploana.
Oko zgrade Arhiva nalazi se visoka ruinirana ograda koja
se mora ukloniti jer naruava vizure.
Objekat Oficirskog doma nalazi se u ulici Beogradski kej.
U vlasnitvu je Vojske Srbije, ali ga vojska izdaje po
potrebi. U prizemlju u junom delu zgrade nalazi se
restoran. Muzej Vojvodine sa zgradom Arhiva i Muzej
savremene umetnosti su jedni od najbitnijih ''organa''
kulture i istorije grada. Muzej Vojvodine svojom
arhitekturom doarava ambijent starog Novog Sada, zbog
ega ga treba uvati od uticaja vremena i odravati.
Unutranja povrina stambenog bloka je veim delom
betonirana sa nejasno odvojenim kolskim i peakim
saobraajem. Zelenih povrina gotovo da nema. Ureenje
ovog bloka pokazuje loe reenje unutarblokovskog
prostora. Blok je oivien vieporodinim stambenim

objektima, sa lokalima u prizemljima.
5. KONCEPT REVITALIZACIJE
Sutina koncepta predloene revitalizacije urbanog
fragmenta bila je iznalaenje adekvatnog reenja
problema preizgraenosti centralnog jezgra grada,
nedostatka ureenih zelenih povrina ovog podruja, kao i
stvaranje kvalitetnijeg prostora za ivot stanovnika, u vidu
proirenja povrine Dunavskog parka na neiskoriene
prostore oko objekata Muzeja i Oficirskog doma.
Metode kojima se postie ostvarivanje sutine koncepta
su uvoenje novih funkcionalnih sadraja, formiranje
akcenata koji e prostoru dati privlanu mo i
obezbeivanje peakih pravaca koji e povezati
posmatrano podruje sa primarnom peakom zonom
grada.
Osnovni ciljevi studije su kreiranje zdravijeg i
kvalitetnijeg ivotnog okruenja koje je prilagodljivo
buduim promenama i odrivo u socijalnom i ekolokom
smislu. Tenja je bila stvaranje novog i prepoznatljivog
javnog prostora koji e podravati ''genius loci'' grada
Novog Sada, kao i stvaranje prostora koje e obezbediti
stvaranje jakih i kompaktnih socijalnih zajednica.
6. ANALIZA STUDIJE REVITALIZACIJE
6.1. Analiza kolskog, mirujueg i biciklistikog
saobraaja
ema postojeeg kolskog saobraaja u veoj meri se
zadrava, ali sa par bitnih promena. Najbitnija promena je
ukidanje saobraaja u delu Dunavske ulice od raskrsnice
sa Ulicom Ive Lole Ribara do ukrtanja sa Ulicom arka
Vasiljevia, na mestu gde to nee ugroziti i ovako
frekventni saobraaj grada. Ovaj deo ulice preputa se
peakom saobraaju i na taj nain ostvaruje veza izmeu
bloka Dunavskog parka i tzv. Bloka Muzeja.
Parking prostori u vidu podunog parkiranja du ulica Ive
Lole Ribara, Vojvode Putnika, Dunavske se ukidaju, ime
se dobija iri profil ulica. Uvodi se novi parking prostor u
vidu podzemne garae juno od ulice Miloa Bajia.
Ulazi u podzemnu garau organizovani su iz ulice Miloa
Bajia. Bitno je napomenuti parking prostor u dvoritu
Arhiva namenjenog radnicima ove ustanove i Muzeja.
Uz peaku stazu u ulici Miloa Bajia i du peake
staze na ukinutom delu Dunavske ulice formira se
biciklistika staza, koja je samo vizuelno, odnosno
poploanjem naglaena i odvojena od peakog
saobraaja.
6.2. Analiza peakog saobraaja
Peaki koridor, odnosno peaki pravci Dunavskog
parka su zadrani. Meutim, staze i platoi dobili su novo
ureenje, odnosno poploanje savremenim materijalima.
Pored postojeih, uvedeno je i par novih peakih poteza
unutar postojee povrine Dunavskog parka, kako bi se
omoguile nove vizure ovog podruja iz interesantnih
uglova koje ranije nisu bile dostupne. Tako na primer,
uvedena je staza oko jezera i sa june strane, kako bi se
obezbedile vizure na umirujuu povrinu jezera. Du ove
staze nalaze se i klupe za sedenje pored vode. Takoe,
nova je i staza kojom se iz Dunavskog parka moe prii
ulazu u Dom zdravlja sa zadnje, dvorine strane objekta.
Novoprojektovani dominantni peaki pravci javili su se
kao potreba usmeravanja peaka ka inim takama
2464
okupljanja ovog prostora, odnosno ka javnim objektima,

muzejima i Oficirskom domu. Najznaajniji projektovani
pravci su pravac koji je povuen od platoa Dunavskog
parka ka glavnom ulazu u Muzej savremene umetnosti,
drugi koji sa istog mesta vodi ka ulazu sa zadnje strane u
objekat Oficirkog doma i prostor Baroknog parka ispred
Doma. Bitan je i pravac koji dovodi peake iz pravca
Riblje pijace do platoa ispred zgrade Arhiva, pa dalje do
platoa Muzeja savremene umetnosti. Sa ovog platoa
organizovana je staza koja vodi peake do etalita na
Keju.
Jedna od osnovnih tenji bila je povezivanje peake zone
centralnog dela grada, odnosno Zmaj Jovine i Dunavske
ulice sa etalitem uz Dunav, pa su tako organizovana dva
paralelna peaka koridora usmerena ka reci. Jedan od
ovih koridora tangira ureeni predprostor, odnosno plato
ispred Muzeja Vojvodine i svakako dovodi peake iz
centra grada, kao i peake sa Keja do njega. Usmeravanje
du ovih koridora jae je naglaeno linijom drvoreda.
Unutarblokovska povrina u ima drugaiji karakter. ie
ovog podruja su ureen plato u vidu trga za okupljanje
stanovnika bloka i deije igralite, tako da su peake
staze organizovane tako da usmeravaju korisnike prostora
od ulaza zgrada do ovih prostora.
Prostor Baroknog parka po uzoru na francuske parkove
izdeljen je podunim primarnim peakim pravcem, i
poprenim sekundarnim pravcima, koji opsluuju sve
delove ove celine.
6.3. Formiranje novih ambijentalnih celina
Novi gradski park sastoji se od etiri celine, koje iako
ambijentalno razliite zajedno ine jednu kompaktnu i
harmoninu kompoziciju.
1. Prostor Dunavskog parka
2. Prostor Modernog parka
3. Prostor Baroknog parka
4. Prostor polujavnog parka
6.4. Prostor revitalizovanog Dunavskog parka
Ovim planom preteno se zadrava koncepcija postojeeg
ureenja Dunavskog parka, kao i postojea namena
prostora, jer je kombinacijom i uklapanjem arhitektonskih
struktura u parku sa biljnim vrstama i formama ostvaren
sklad i funkcionalnost parkovskog ambijenta.
Voda je jedan od osnovnih elemenata urbanog ureenja
koji doprinosi efektu oputenosti nekog prostora. Iz tih
razloga predviena je nova fontana na platou pored
severne saletle i potoi koji iz nje izvire. Linija potoka
krivuda po travnatoj povrini parka (Slika 1). Na etiri
mesta u parku, potok prekidaju vodeni zidovi, odnosno
fontane sa esmama i vodom za pie.
Dom zdravlja otvara se ka parku, a ispred objekta
organizovan je plato, odnosno prostor za okupljanje i
potrebe korisnika Doma zdravlja. Takoe, ovim reenjem
predvieno je uklanjanje oronule ograde Doma zdravlja i
omoguavanje vizura iz parka prema objektu i
sagledavanje objekta iz svih uglova.
Baraka Gradskog zelenila koja se nalazila odmah pored
objekta Doma zdravlja uklonjena je zbog loeg boniteta i
da bi se obezbedio pristup Domu zdravlja iz pravca parka.
Ruinirani i oteeni objekat Izviakog doma takoe se
uklanja i na ovaj nain proiruje zelena povrina parka.
Rukometni teren koji se nalazi u sklopu parka neprimetan
je i ograen visokim oronulim zidom. Zid treba ukloniti,
zameniti transparentnom ogradom, koja e biti fizika, ali

ne i vizuelna i tako obezbediti vizure sa terena ka parku i
obrnuto.
Prostor postojeeg deijeg igralita se ukida, ali se predviaju tri nova igralita u razliitim delovima parka.
Slika 1. Prikaz jezerceta sa potokom pored saletle

6.5. Prostor Modernog parka
Arhitektonsko oblikovanje Muzeja savremene umetnosti,
odnosno njegova kubina, svedena forma posluili su kao
inspiracija za razvoj ideje o prostoru Modernog parka.
Prostor Modernog parka obuhvata i podruje oko Muzeja
Vojvodine tako da svedeni dizajn parka u ovom sluaju
doputa arhitekturi objekta da se istakne, i pokazuje
primer jedinstva i nadopunjavanja starog i novog.
S obzirom na znaaj ovih ustanova za kulturu grada
namena ovih objekata se zadrava, kao i namena Arhiva.
Meutim, zbog slabe kulture poseivanja muzeja naih
sugraana, potrebno je obezbediti ovom prostoru
privlanu mo. Iz ovih razloga peaki saobraaj usmeren
je direktno na objekte. Takoe, formirani su platoi ispred
objekata koji bi sluili okupljanju ljudi (Slika 2).
Poloaj platoa i peakih staza je takav da osigura
koncentrisanje ljudi na pravim mestima, kao i da obezbedi
pruanje to lepih vizura na prostore parka.
I u ovoj parkovskoj celini nalazi se mnotvo vodenih
povrina, u vidu mirnih vodenih ogledala.
Urbani mobilijar, takoe, svojim dizajnom prati oblikovanje parka.
Slika 2. Plato pored zgrade Arhiva

Najupeatljiviji primer mobilijara su ulazne kapije koje se
nalaze na ulazima u park iz pravca Riblje pijace i
Dunavske ulice.
Ove kapije predstavljaju asocijaciju na kapiju japanskog
into hrama, tori.
2465
6.6. Analiza novoprojektovanog prostora Baroknog

parka
Prostor oko Oficirskog doma varijacija je renesansnih i
baroknih francuskih vrtova u skladu sa arhitekturom
objekta u stilu klasicizma (Slika 3).
Sam objekat pretrpeo bi znaajne promene kako u vidu
promene funkcije objekta, tako i u gabaritu. Objekat bi u
potpunosti bio otvoren za javnost, a njegova primarna
funkcija, koja bi se savreno uklapala zahvaljujui
arhitektonskoj kompoziciji i velikim i irokim salama
ovog objekta, bila bi koncertni prostor. Takoe, u cilju
proirenja gabarita objekta i orjentaciji objekta na prostor
Dunavskog parka, predvia se dogradnja objekta sa
jugozapadne strane. Fasada dograenog dela stilski bi
imitirala prednju fasadu objekta sa naglaenim ulazom.
Osnovni element koncepcije baroknog parka je poduna
osovina orijentisana na objekat. Upravno na nju su
podune ose. Splet ovih osa, odnosno peake staze, dele
prostor parka na boskete, zelene sale, cvetne broderije,
partere i vodene povrine.
Zelene sale bile bi iskorieni za odravanje raznih
muzikih manifestacija, koncerata, predavanja, radionica i
slinih dogaaja koji imaju veze sa muzikom.
Visoki zidovi zelenih sala bitni su, ne samo zbog
ralanjivanja prostora i spreavanja irenja zvukova, ve
i zbog usmeravanja pogleda u kombinaciji sa osovinama.
Vizure su orijentisane na glavne kompozicione vorove objekat, vodene povrine, cvetne broderije.
Vodene povrine su mirne osim fontane sa vodoskokom
ipred ulaza u objekat. Takoe, na glavnom ulazu u
objekat sa Keja simetrino su rasporeene dve fontane sa
skulpturama. Tihi ubor vode doprinosi ambijentu i
obogauje ovaj prostor.
U jugoistonom delu organizovan je parking kojem se

pristupa iz Ulice Vojvode Putnika.
Glavna funkcija ovog parka bila bi povezivanje i
zbliavanje stanovnika ovog bloka, odnosno suseda, to je
veoma bitno u dananje vreme. U cilju okupljanja ljudi
organizovana je poploana povrina platoa sa vodenom
povrinom i fontanom.
Takoe, prostor bi bio snadbeven razliitim mobilijarom,
klupama, nadstrenicama i ostalim elementima koji ovaj
prostor mogu uiniti polujavnom oazom za oputanje.
U delu ove celine parka predvieno je deije igralite,
kako bi se prostor uinio privlaan i najmlaim
stanovnicima ovog fragmenta grada.
Ovo reenje predstavlja dobar primer ureenja unutarblokovskog prostora, koji je ureen po meri oveka, i gde se
prioritet daje peaku, odnosno ljudima.
7. ZAKLJUAK
Osnovna intencija ovog istraivanja, analize postojeeg
stanja i predloga revitalizacije i proirenja Dunavskog
parka bio je unapreenje ovog ambijenta, a samim tim i
celog grada. Studija pokazuje primer stvaranja jednog
novog ekoloki zdravog, funkcionalno primamljivog i
estetski privlanog ambijenta grada, koji neguje sopstveni
identitet, ali i neguje duh i tradiciju grada.
8. LITERATURA
[1] Lj. Vujkovi, ''Pejzana arhitektura: planiranje i
projektovanje'', umarski fakultet, Beograd, 1995.
[2] V. Mihajlovi, D. Sofreni, Projektovanje parkova i
osnovi graevinarstva, Zavod za izdavanje
udbenika, Novi Sad, 1989.
[3] M. O. itaroci,Skripta za kolegij: Parkovna
arhitektura, Arhitektonski fakultet, Zagreb, 2002.
[4] M. Butorac, D. imlea, Zelena srca gradova,
Drutvena istraivanja: Journal for General Social
Issues, Vol. 16, No 6 (92), 2007.
Kratka biografija:
Brankica Niki roena je u Novom Sadu 1984.
tehnikih nauka iz oblasti Arhitekture i
urbanizma Urbanistiko projektovanje
Slika 3. Barokni park

6.7. Prostor polujavnog parka
Ovaj deo parka, odnosno ovaj blok sastoji se iskljuivo od
viespratnih objekata vieporodinog stanovanja. Park bi,
pre svega, bio namenjen stanovnicima ovog bloka.
Meutim, i pored toga to je sa svih strana zatvoren ovaj
blok predstavljao bi znaajni produetak Dunavskog
parka sa kojim bi ostvarivao interakciju.
Park bi, isto kao Dunavski park, imao osobine engleskog
vrta, ali bi zbog svoje zatvorene forme podseao na amfiteatarske privatne vrtove stare Grke.
2466
Darko Reba roen je u Novom Sadu 1968. god.

Doktorirao je na Fakultetu tehnikih nauka 2005.
god., a od 2007. je na funkciji direktora
Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta
tehnikih nauka u Novom Sadu.

-
URBAN AND ARCHITECTURE DEVELOPEMENT STUDY OF AJKA
, ,
:
, , , ,
. , ,
. , , , , .
Abstract The first lines of the text are the history of
ajka after that analyzes were done.There are also some
facts about saving energy, colectin rain and savig water
that should be more considered in the future.At the end
there is concept of the project, number analyses and the
caracteristics of the future urban morfology.
1. .

,
, .
,
, , , , , .
,
:
( )
, ,
.
() (), ,

, , ,
, .

(
)
,
, , -
.
.
______________________________________________
:
-
. .
,
,. .
2.

:

,
, .
, , , ,
.
, .

.
. .
,

.
3.

. ,
,
,
, ,
.
,

,
( )
.
,
,
" ",
, . , , ,
, .
2467

:
1. ,
, ,

.
2.
,
.
,
(, , , , , , , , , , ,
.)
. , , . ,
,
.

,
,
,
.
.
( , ),
,
,
, , , ,
. , ,
,

.
"
"

,
" " , ,
, ,
.
( , ,
, ,
).

,
, , ,
,

.
, ,

.
,
,
, ,

.
,
- , , ,

.

,
, .

,

. , ,
,

,
, , ,
,
.

.
" "
,
,
-
" ".
,
-
.

,
.

,
"
".
, ,

,
( ,
). , ,

,

, ,
2468
,
.
.

, ,
:
1. ,
,
.
2. , , .3,
( )
3. , , ,
.

,
. , - ,
, .

,
, ,
, . ,
.

,

.
(, , , , ,

,
. ,
, "" ,
, , , , , ,
.,
,
,
.

- .
, . ,
.
,

.
2469
1.
2. ,
3. , ,
4. ,
5. -
4.

, (, , . .)

.
5. :
" "
" "
" "
" "
" "Jean Castex
Jean Charles Depaule
Philippe Penerai
" "
" "Gordon Cullen
" "
" "
" "
" "
" "
" "
""
" "
" "
"
" "
Kratka biografija:
1981.
. -

-

2009 .
6,7,8,9,10

2470

ARHITEKTONSKA STUDIJA MULTIFUNKCIONALNOG OBJEKTA "CENTAR" U
NOVOM SADU
ARCHITECTURAL STUDY OF MIXED USE STRUCTURE "CENTAR" IN NOVI SAD
Ana Perii, Jelena Atanackovi-Jelii, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Multifunkcionalni objekat " Centar" je
sinteza podjednako urbanistikih i projektantskih principa. Cilj projekta jeste da se prui bolja ansa za intelektualni i drutveni razvoj naseljima Telep, Detelinara i
Novo Naselje. Dimenzije ove masivne strukture i broj
funkcija koje integrie unutar sebe prevazilaze okvire
projektansko-arhitektonskog oblikovanja. Uticaj objekta
se iri na ceo grad.
Pojava multifunkcionalnih objekata i struktura povezana
je sa naglim porastom broja stanovnika u gradu i
formiranjem novih gradskih centara kao odgovora na
potrebe graana. "Urbana istina je u konstantnoj
promeni" [1] po reima Spire Kostofa, to govori o tome
da grad da bi opstao stalno prolazi kroz razliite prostorne transformacije. Poveanje broja ljudi u gradu utie
ne samo na nae poimanje grada ve i na poimanje arhitekture. Na osnovu analiziranih primera iz arhitekture
dolo se do zakljuka da novi zahtevi koje nosi ubrzani
tempo ivota u 21. veku nameu multifunkcionalni arhitektonski program. Trai se prilagodljiva i sveobuhvatna
arhitektura.
Kljune rei: multicentrian grad, multifunkcionalni
objekti.
Abstract -The project of mixed-use structure "Centar" is
a synthesis of both urban and architectural principles.
The main goal of this project is to give new life and better
chances for intellectual and healthy growth for the areas
of the city Novi Sad: Telep, Novo Naselje and Detelinara.
The size and the function of the "Centar" goes way
beyond the boundaries of pure architectural planning and
shaping. The positive influence of the structure will
expand to the whole city, sustaining its growth and
prosperity. The development of mixed-use structures is
linked with the rising number of inhabitants in the city.
"The urban truth is in the flow" [1] said by Spiro Kostof ,
the city cannot thrive without constantly changing and
adapting to demands of the new area and the rising number of citizens. The growing number of citizens inflict increasing demands of functional an administrative type at
the city and its centre. This challenges the way we traditionally interpret urban planning and also challenges our
perception of architecture. The rushing lifestyle of the 21.
century demands multifunctional and rational architecture program. Architecture adapts to the current demands
of society changing, it becomes holistic and complex.
Large megastructures of mixed-use program are the
future of the expanding cities.
Key words: multicentic city, mixed-use structures.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio doc. dr Jelena Atanackovi-Jelii.
1. UVOD
Da bi se razumela neophodnost multicentrinosti gradova
i potrebu za izgradnjom multifukcionlanog objekta u
Novom Sadu potrebno je definisati termin centra. Zato je
njegovo postojanje od vitalnog znaaja za grad?
Centar je srce grada, jezgro prema kome gravitiraju svi
ostali delovi grada, mesto gde se javni ivot graana odvija najintenzivnije u poreenju sa ostalim delovima grada. Centri su po sadraju i drutvenom znaaju najbogatije i najistaknutije celine grada
Gaenje centra uglavnom predstavlja smanjenje gustine
stanovanja, a u ekstremnim sluajevima i potpuno
naputanje tih delova grada.
U suprotnosti sa predhodnim primerom deava se i da velika gustina stanovanja i ubrzan rast odreenih delova grada zahtevaju nastajanje novih centara da bi se podmirili
novonastali zahtevi velikog broja stanovnika.
2. FORMIRANJE NOVOG CENTRA GRADA KAO
ODGOVOR NA POTREBE STANOVNIKA
Grad osea i funkcionie na isti nain kao da je kompleksan ivi organizam [2], po reima arhitekte Bogdana
Bogdanovia. Jedan od razloga nastanka novih gradskih
centara jeste upravo nain ivota grada. Grad se poput
kompleksnog organizma razvija, raste i menja.
Jedna od najmasovnijih pojava kroz ljudsku istoriju, od
industrijske revolucije, pa sve do danas, je upravo formiranje novih gradskih centara koji su bili odgovor na napredak tehnologije, na smenjivanje sociolokih i politikih dogmi.
Krajem 19. veka dolazi do masovnog preseljavanja ljudi u
gradove i pojava gradova koji zauzimaju ogromna
prostranstva. U gradovima, medjutim, ostaje uglavnom
jedan centar koji se iri na sve veu tertoriju, ali u jednom
stadijumu razvoja ne uspeva da zadovolji potrebe svih
stanovnika.
Oko glavnog grada u gradu centra, formiraju se
naselja koja nemaju gotovo nikakve funkcije osim
stanovanja i zbog toga se popularno nazivaju spavaonice.
[4]
Kao jedno od reenja za probleme koji su nastajali usled

nedostatka centralnih funkcija na periferiji gradova, u
SAD-u pojavljuju se, jo od ranih osamdestih godina 20.
veka, izgraeni delovi na ivicama gradova koji se
nazivaju ivini gradovi.
Unutar njih nalazio se odreeni broj funkcija koje se
mogu smatrati centralnim.
Iskustvom u urbanom planiranju postepeno se prave novi
centri po obodima gradova koji slue kao vezivno tkivo
kojima je omogueno vee irenje naselja.
2471
Dolazi do postepenog formiranja multicentrinih gradova.

Promena je osnova za opstanak grada, nastanak novih
centara i policentrinih gradova upravo prati taj veiti tok
promene.
Na osnovu primera multicentrnih gradova poput
Njujorka, Pariza, Berlina dolazi se do sledeih zakljuaka.
Razlozi za formiranje novih centara i multicentrinog
grada su usko povezani sa sledeim faktorima:
1. Nagli porast broja stanovnika u gradu
2. Ekonomski razlozi
3. Saobraajni faktor
4. Ekoloki faktor
5. Fiziko oblikovanje centra
1. Nagli porast broja stanovnika znai i pojavu vee
potrebe za razliitim funkcijama vezanim za centar.
2. U sluaju Njujorka se dolo do zakljuka da je ekonomski mnogo vie isplativa podela grada na vie
centara.
3. Saobraaj je bio preoptereen u starom centru Pariza,
pa se kao reenje pojavljuje novi moderni centar Pariza.
4. Ekoloki faktor je takoe sve bitniji u projektovanju
gradova. Pojava vie gradskih centara ne samo da tedi
vreme koje se provede u saobraaju zbog blizine radnog
mesta ve i smanjuje zagaenje bukom i izduvnim gasovima koje je esto na preoptereenim saobraajnicama
grada.
5. Fiziko oblikovanje centra bitno je da bi se odredile
dimenzije i vrste usluga koje su neophodne da bi se
potrebe naselja oko centra podmirile. Pratei aktuelne
svetske trendove, ali i naela humanog projektovanja grada, projekat centra mora biti uraen na osnovu principa
univerzalnog dizajna. Univerzalni dizajn podrazumeva
prostore koji su pristupani za sve stanovnike grada, svih
godita i fizike konstitucije, dakle, ukljuujui i osobe sa
invaliditetom.
Da bi multicentrian grad mogao uspeno da funkcionie
neophodno je da se ispotuje ovih pet naela. Na osnovu
ovog istraivanja dolazi se do zakljuka da je neophodan
holistiki pristup kada se projektuje novi centar grada.
3. OBJEKTI MULTIFUNKCIONALNIH CENTARA
Sve bri tempo ivota i veliki broj stanovnika u gradu
zahteva grupisanje velikog broja funkcija, tako dolazimo
do programa multifunkcionalnih centara.
Multifunkcionalni centar je objekat koji u sebi objedinjuje
vei broj, vie od tri, prostorno i namenski integrisane
funkcije koje se medjusobno podravaju. Koncept
modernih arhitekata poput Stevena Holl-a, Herzog & de
[3]
Meurona i grupe MVRDV , zasniva se na tome da se
funkcije
poput
stanovanja,
poslovne
funkcije,
komercijalne, uslune i sve ostale funkcije koje su bitne
za ivot oveka u gradu, objedine. U elji da se smanji
razdaljina koju uurbani ovek 21. veka treba da pree da
bi zadovoljio svoje potrebe za poslom, stanovanjem,
administracijom Sve te funkcije se postavljaju jedna do
druge i proimaju kroz jedan masivni objekat
multifunkcionalnog centra.
Multifunkcionalni objekat se moe analizirati na osnovu
5. vitalnih taki vezanih za grad:
1.
Multifunkcionalni objekti su odgovor na nagli
porast broja stanovnika u gradu i njihove potrebe.
2.
Zbog grupisanja funkcija oni postaju ina taka
okupljanja okolnog stanovnitva. Pored toga to pruaju
mogunost velikog broja mesta za zaposlenje
integrisanjem vie razliitih funkcija. Oni odgovaraju na
razliite potrebe graana. Time postaje ekonomsko mesto
moi celog grada.
Jedan od svetskih primera je projekat grupe MVRD
Gvano Centar Moi/Gwanggyo Power Centre, u Koreji.
U sebe integrie funkcije poput stanovanja, funkcije
kulture, uprave, restorane, obrazovanja kao i sve ostale
fukcije koje su neophodne za stanovnike tog grada.
3.
Saobraaj se svodi na minimum zato to su sve
potrebne fukncije jedna do druge u jednom objektu. Zbog
toga nema potrebe za intenzivnim saobraajem, a time se
izbegavaju guve u istom..
4.
Ekoloki faktor ispotovan je redukcijom saobraaja. Veina objekata multifunkcionalnih centara gradi se
po principima odrive arhitekture. Intenzivno i ekstenzivno ozelenjeni krovovi objekata, reciklirani i prirodni
materijali, uvoenje prirodnog osvetljenja u objekat i jo
mnogo toga govori u prilog ekolokom pristupu pri
projektovanju centara.
5.
Fiziko oblikovanje centra je jedno od najbitnijih
taaka pri projektovanju objekta. Naglasak je na humanoj
arhitekturi, koja je oblikovana tako da pogoduje to
veem broju korisnika, svih godita, za svaku mentalnu i
telesnu konstituciju.
To se postie jasnim ralanjivanjem i pojednostavljivanjem komunikacija u objektu (da bi se lake mogle sagledati), postavljanjem rampi i pokretnih traka za osobe sa
invaliditetom i jo mnogo toga.
Jedan od istaknutih primera takvog pristupa projektovanju, na osnovu pet pomenutih taaka, je i DOK biblioteka
u Delftu, u Holandiji, arhitekte Dok architects & Aequo
BV architects.
Rekonstrukcija zgrade iz 1970-tih, multifunkcionalni
centar sadri: biblioteku, media centar, poslovne
kancelarije, stambeni prostor, restorane, radnje, garau za
bicikle To je struktura koja izraava socijalnu odrivost
na nivou ljudskog zdravlja, produktivnosti i blagostanja.
Meu najkompleksnije projekte spada objekat Stevena
Holla, Linked Hybrid u Pekingu, u Kini ija izgradnja se
zavrila u 2008 godini. Program sadri 622 apartmana za
stanovanje, bioskop, galerije, radnje, hotel, deije
zabavite, podzemni parking...
Multifunkcionalni objekti postaju deo stvarnosti modernih
gradova. Oni zahtevaju holistiki pristup u projektovanju i
osetljivost arhitekte na potrebe lokalnog stanovnitva za
koje se gradi objekat.
Postojanje multifunkcionalnog centra u gradu pomae
irenje grada, oivljavanje delova grada koji imaju
iskljuivo stambenu namenu, popularno nazvanim
spavaonicama. Multifukcionalni objekti imaju za cilj
da, pre svega, aktiviraju javni ivot naselja. Oni su mesto
okupljanja svih ljudi razliitih godita i interesovanja.
2472
Kroz poroznu fasadnu opnu naziru se funkcije unutar

objekta. Na taj nain se privlae prolaznici da uu i
pogledaju unutranjost objekta. Dinamika otvorenih i
zatvorenih povrina fasade komponovana je tako da se
ouva privatnost odreenih funkcija unutar objekta, to
daje oseaj zatienosti.
4. MULTIFUNKCIONALNI OBJEKAT "CENTAR"

U NOVOM SADU
Slika 1. Prikaz 3d modela, istoni deo fasade

Saznanja iz prethodno izloenog istraivanja su primenjena u projektovanju Multifunkcionalnog centra u
Novom Sadu.
4.1. Lokacija
Slika 4. Prikaz, 3d prikaz enterijera

4.3. Funkcije objekta
Odabir lokacije je jedan od najbitnijh faktora pri izgradnji

multifunkconalnog centra. Na osnovu 5 kljunih taaka za
formiranje novog centra grada utvrena je lokacija za
novi centar Novog Sada i multifunkcionalni objekat.
Slika 2. Prikaz ire situacije, situacije i 3d modela

Kao idealna lokacija odabrana je parcela oiviena
Subotikim bulevarom koji je jo u izgradnji, Bulevarom
Slobodana Jovanovia i Futokom ulicom. Ona se nalazi
na raskru tri novosadska naselja: Telep, Novo Naselje i
Detelinara.
4.2. Oblikovanje objekta
Izgradnjom Subotikog bulevara i velikim poveanjem

gustine stanovanja u naseljima Telep, Detelinara i Novo
Naselje, pojavljuje se potreba za formiranjem centra koji
e sluiti kao mesto okupljanja za stanovnike okolnih
naselja. Danas ova naselja nemaju dobro definisane
povrine za okupljanje njihovih stanovnika, pa se mogu
svrstati u tip spavaonica.
Multifunkconalni objekat, sa poslovno-turistiko-zabavno-ugostiteljskim programom bio bi reenje za mnoge
programe koji nedostaju ovim naseljima. Jedna od najbitnijih fukcija novog objekta bie okupljanje ljudi razliite
ivotne dobi, interesovanja... Mesto koje budi kreativnost,
podstie na zdrav i aktivan ivot i druenje, mesto koje je
izvor informacija.
Koncept objekta moe se razloiti na sledee kljune
take:
1. Podizanje svesti o zdravlju i zdravom ivotu
2. Objekat kao turistika destinacija
3. Objekat kao "centar mudrosti"
4. Oblikovanje u skladu sa univerzalnim dizajnom
5. Primenjeni principi odrivog razvoja
6. Primena feng shui principa na odabir lokacije i
oblikovanje objekta
Radi lakeg sagledavanja funkcije su prikazane shematski
uz svaku do kljunih taaka koncepta multifunkcionalnog
objekta "Centar".
Objekat je pravilnog pravougaonog oblika. Svedena forma uslovljena je principima odrivog razvoja i univerzalnog dizajna.
Slika 3. Prikaz, istone i june fasade-poroznost
Slika 5. Shematski prikaz razliitih funkcija unutar objekta

2473
1. Podizanje svesti o zdravlju i zdravom ivotu

Najvei deo multifunkcionalnog objekta posveen je upravo podizanju svesti o zdravlju i zdravom ivotu.
Zatvoreni bazeni su: deiji bazen, veliki bazen i bazen
prilagoen osobama sa invaliditetom. Bazeni su meusobno povezani i sa porodinim restoranom na vodi i kafeom
na vodi. Cilj ovakvog koncepta je da se obezbedi
celodnevni boravak na bazenima za celu porodicu, sa
prilagoenim programom za sva godita i mestom na koje
se moe otii na ruak bez naputanja prostora bazena.
6. Primena feng shui principa na odabir lokacije i

oblikovanje objekta
Na odabir lokacije kao i oblikovanje objekta i raspored
funkcija u velikoj meri su uticali principi feng shui
kineske vetine.
Spa i Wellness centar ine takoe veliki seo objekta

posveen zdravlju. Spa i wellness deo objekta protee se
na dva sprata i povezan je sa zatvorenim bazenima.
Povezan je direktno vertikalnom komunikacijom i sa
hotelom na treem spratu objekta, to ga ini idealnim za
vikend tu rizam.
Slika 7. Shema-komunikacije
2. Objekat kao turistika destinacija
7. ZAKLJUAK
Pored brojnih programa koje u sebi integrie objekta

postoji i hotel sa mini oping centrom i kafiima i
glavnim restoranom. Povezan je i direktno sa spa i
wellness delom objekta vertikalnom komunikacijom.
"Razlog zato toliko volim profesiju kojom se bavim jeste

duboko uverenje u to da mi-arhitekti-zaista moemo da
utiemo na kvalitet ljudskih ivota" Riard Roders [7]
3. Objekat kao "centar mudrosti"

Pored toga to "Centar" ima za cilj da maksimalno promovie zdrav nain ivota, postoje programi koji su predvieni za podsticanje na kreativno izraavanje i irenje
vidika lokalnog stanovnitva. U tu svrhu predvieni su
programi: biblioteke, medijateke, raunarskog centra,
lokalna televizija, deiji boravak i Hobby centar.
Slika 6. shema-biblioteka, medijateka, raunarski centar,

televizija...
4. Oblikovanje u skladu sa univerzalnim dizajnom
Komunikacije unutar objekta projektovane u skladu sa
principima univerzalnog dizajna.
Kroz istraivanje grada, pojave multicentrinosti gradova

i multifukcionalnih objekata dolo se do zakljuka da je
multifunkcionalni objekat "Centar" pravi odgovor na
potrebe stanovnika naselja Telep, Novo Naselje i
Detelinara u Novom Sadu. Cilj projekta je da se ovim
naseljima prui ansa za zdrav, intelektualni, kreatvni i
drutveni razvoj.
8. LITERATURA
[1] Spiro Kostof The city shaped, Thames & Hudson,
2000. str.205
[2] B. Bogdanovi, Urbs & Logos, Beograd, 1972 str12.
[3] http://www.mvrdv.nl/#/news; 4.5.2009.
[4] Brian J. Godfrey, Restructuring and decentralization
in a world city, American Geographical Society,
Washington, 1995.
[5] Prof. dr Ljiljana Vujkovi, arh. Matilda Neak i mr
Dragan Vujii, Tehnika pejzanog projektovanja,
umarski fakultet, Beograd, 2003.
[6] Pete Kercher, Design for All, Innovating design
thinking, Man and the Environment Conference,
predavanje Novi Sad, 28.02.2008.
[7] Riard Roders, UDR, Burlington, 2007. str.16-17
Kratka biografija:
Jednostavni dizajn horizontalnih komunikacija, jasno

naznaene vertikalne komunikacije i pokretna rampa kao
glavna komunikacija su najdominantniji primeri primene
univerzalnog dizajna. Cilj projekta je da se objekat uini
pristupanim za sve. [6]
5. Primenjeni principi odrivog razvoja
Primeri primene principa odrivog razvoja su: krovna
bata, fasada se E-staklima i svedena forma objekta koja
doprinosi utedi energije.
2474
Ana Perii roena je u Novom Sadu

1983. god. Diplomski-master rad radi na
Arhitekture Arhitektonska studija
multifunkcionalnog objekta "Centar" u
Novom Sadu
Dr Jelena Atanackovi-Jelii (1977)
je profesor na predmetu Arhitektonsko
projektovanje na Fakultetu Tehnikih
Nauka, Departmanu za arhitekturu i
Urbanizam. Bavi se projektovanjem i
teorijom arhitektonskog prostora.

LUKSUZNO STANOVANJE
LUXURIOUS LIVING
Vesna Mileti, Jelena Atanackovi-Jelii, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Objekat koji se projektuje i obrauje u
master radu, direktno se vezuje za minimalizam i sve ideje
na kojima poiva ovaj pravac. Ono to je uoeno
istraivanjem, netipinom studijom sluaja, je da se u
objekat ele sprovesti i implantirati upravo sutinske
ideje kojima tei ovaj pravac. Objekat tako treba da
predstavlja najnoviji pokret minimalizma, koji se
pojavljuje i nastaje tek u vremenu kad je taj razvoni put
mogu - u vremenu tehnoloke ekspanzije.
Abstract A project designed and presented in this
master degree dissertation is directly connected with the
minimalism and all the concepts this movement is based
on. What is observed through the research and through
an untypical case study is the inclination to implement
exactly these basic concepts of the movement into the
project. Thus the object should represent the most modern
architectural movement itself the minimalism, which
appears and comes to life in the time that makes its
development possible in the time of the technological
expansion.
Kljune rei: stanovanje, minimalizam, prostor
1. MINIMALIZAM U ARHITEKTURI
Minimalizam u arhitekturi predstavlja metod rada u kom
su sva reenja vezana za objekat u slubi jednostavnosti.
1.1. Objanjenje pojmova
Da bi se bolje razumeo minimalizam u arhitekturi, nuno
je objanjenje kljunih rei.
forma_geometrija_ jednostavnost_elegancija
Estetika forme minimalizma dobija snagu pri uklapanju
nekomplikovanih elemenata, a odnosi izmeu jednostavnih elemenata treba da povedu gledaoca na razmiljanje.
Minimalna arhitektura operie uvek sa samo nekoliko elemenata. To znai da ima i nekoliko alternativa za najbolju
ideju. [1].
funkcija_ otvoren_prostor_stil
Minimalista ne umanjuje minimalni prostor neke
prostorije (npr. toalet), koji je neophodan za obavljanje
funkcije unutar nje. Takoe, po pitanju funkcije,
minimalizam je popularizovao otvoren plan ivotnog
prostora.
uveni Ludvig Mis van de Roe (Ludwig Mies van de
Rohe) sa nekoliko taaka define funkcionalnost prostora.
Prostor je za njega neutralan, nesraunat za odreenu
upotrebu, multifunkcionalan, promenljiv.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila doc.dr Jelena Atanackovi-Jelii.
Multifunkcionalni prostor podrazumeva tzv. elastinu

kuu. U tom sluaju neophodno je imati nekoliko
pokretnih zidova, sa kojima je mogue veoma lako i brzo
menjati raspored prostorija u stanu, prema sopstvenim
potrebama korisnika.
artikulacija_ linije_ planovi_ struktura
Osnove, tj. planovi objekata su takoe isto geometrijske,
racionalne eme. Izuzeci se javljaju u vidu osnova
proetih jednostavnom linijom, tj. potezom, koji je jasno
definisan i artikulie odreenu celinu. Time objekat moe
dobiti na poboljanju funkcije, elegancije...
boja_redukcija_granica
Preciznost, ujedno sa geometrijom i ponavljajuim
dekorativnim emama, ravnim i jednako bojenim
povrinama, istim i nemeanim bojama, glavne su odlike
minimalizma. Boja se ne koristi za izraavanje oseanja,
nego za ograniavanje prostora.
svetlo_senka_volumen_ belo
Minimalizam istie sutinske elemente prostora, pa i
svetlost; nain na koji ona pada na volumene i mase
objekata koje oblikuju prostor i strukturu.
Kan definie svetlost kao nosioca dogaaja arhitekture i
prisutnosti. Zar Sunce nije znalo kako je silno, dok nije
naletelo na stranicu graevine [2].
materijali_staklo_ drvo_ elik_ beton_kamen
Minimalizam industrijske materijale koristi za eliminisanje evidencije rune izrade umetnika. Prirodna struktura materijala je glavni estetski kvalitet minimalizma i
njegova esencija.
detalji_konstrukcija_ dizajn
Postoje velike razlike u principima kojima se vode
razliiti stilovi u arhitekturi. Rad minimalista se ne
zasniva samo na tome kako e neto da izgleda, nego
kako bi to bilo koriteno i kako bi to bilo napravljeno.
Tako se svakom detalju, pa i konstruktivnom, pridaje
posebna panja pri dizajniranju. Minimalisti reavaju
detalje, a detaljisanje iskljuuju.
okolina _kontekst_ veza_ javno_ privatno
Postoje dve osnovne mogunosti prostorne kompozicije u
arhitekturi: zatvoreno arhitektonsko telo, koje opisuje
granicu, ili otvoreno telo, koje povezuje zatvoreni sa
beskonanim prostorom [4].
Iako se lako uklapa u okolinu, ona mora zadovoljiti kontekst lokacije. inimalistika arhitektura uspostavlja dijalog izmeu objekata i ljudi nekom vrstom mira, meditacije. Zapravo, Genius locci (Duh mesta) neodvojiv je od
arhitekture, a jednostavnost je u tom sluaju sloena.
1.2. Istorijski osvrt
1.2.1. Ludvig Mis van de Roe (Ludwig Mies van de
Rohe)
Ludvig Mis van de Roe se smatra najznaajnim predstavnikom minimalizma jer je njegov Paviljon u Barseloni
prototip arhitekture minimalizma. On je prvi postavio m-
2475
to less is more, mnje je vie , koji govori o tome

kako se kreira impresija ekstremnom jednostavnou [5].
Misov projekat Paviljona je vodilja teme ovog master
rada.
1.2.2. definicije
Uzvieno mora biti jednostavno, lepo moe biti ukraeno
i nakieno. [6]
Svaki stil ima svoje karakteristike i moe biti razliito
definisan. Minimalizam ima mnogo definicija, a njegov
stil je vezan ponajvie za jednostavnost. Neki od poznatih
arhitekata su se esto osvrtali na Misovu ideju, pa je
usledilo nebrojeno komentara i definicija. (napomena:
Navedene definicije su prikupljene sluajnim putem, pri
istraivanju.)
Louis Kahn_ The first line is less[7] .
Buckminster Fuller _More with less!
Dieter Rams _Less but better.
Robert Venturi _Less is bore. [8]
Least is more.
John Pawson Ono to definie minimalizam je
kvalitet koji zgrada ili objekat poseduju kada su
svaka komponenta, svaki detalj i svaka taka
redukovani ili saeti do svoje esencijalne
vrednosti[9].
Alberto Campo Baeza _Less is much more.[10] .
Design in NY_More is more.
Design in NY_Yes is more.
2. ISTRAIVANJE MINIMALIZMA U
STAMBENOJ ARHITEKTURI
2.1. studija sluaja
Studija sluaja, tj. selekcija objekata u radu, vrena je na
osnovu pitanja proisteklih u razgovoru sa razliitim
sagovornicima o ovoj temi. Primeri obuhvataju samo
objekte dvadesetog veka, ime je izbegnut sav istorijski
ki luksuznog stanovanja.
2.1.1. Da li je manje zaista vie?
zakljuak I: Svako vreme nosi neku svoju urbanu kuu,
koja se razlikuje po oblicima, ali i dalje slui kao dom.
Dom je obaveza sa znaenjem, jer je to baza onoga to mi
znamo, i tesno je sadrana u naim ivotima. Kua je
svedok nae linosti, pa je lice kojim treba da se
pokaemo spoljanjem svetu. Oseaj doma zahteva odnos
prema prostoru. Dom moe da izgleda i najgore, ali e
nam i dalje biti sklonite i tititi nas. U njemu se oseamo
sigurnim i gajimo iznenaujue snana oseanja za njega,
iako veinu vremena ostaje neprimeen. To oseanje, koje
se vezuje dom, snano i specifino je. Ono pokree
ljude... Minimalizam je pravac koji traga za istinom o
lepoti i znaenju kue, u svakom smislu...
Minimalizam ne postavlja unutranjost kao zatvorenu
celinu, ve kao zatienu spoljanost. Tako zgrada ima
neku maginu sposobnost da bude deo pejzaa, koji se
istovremeno doivljava i u spoljanjosti. Zbog toga je ta
praznina unutranjosti (koja se kao izraz olako
upotrebljava) samo prividna, a njena predstava nije nita
drugo nego nain evociranja i usvajanja smisla mesta,
jedinstvenosti predela... Ono to izgleda praznim je puno,
stalno izazivajui aluziju na ono to je spolja.
Vanost arhitekture je upravo u doivljaju koji je ona u

stanju da stvori, jer doivljaj oblikuje ponaanja. udna je
injenica da arhitekti skoro uvek predstavljaju arhitekturu
bez ljudi, uprkos tome to znaju da je nastala zato da je
oni koriste, te da bi bila stalna i trajna, dok se ljudi
menjaju... [11].
2.1.2. Staklena kua, papirna kua - minimalizam?
zakljuak II: uveni Pikaso (Picasso) jedan je od
najpoznatijih slikara, ali ne iz razloga to su njegove slike
nekome dopadljive, ve iskljuivo zato to je on zaetnik
jednog pravca u slikarstvu. S tim u vezi primeri inovacija
u arhitekturi svakako ostaju zabeleeni u istoriji. Potreba
za ivljenjem u ovakvim objektima, kuama, jeste stvar
elje naruioca, linog stava, ali i luksuza, mogunosti,
Za neke primere se postavlja pitanje njihove opravdanosti
ili ak apsurda.
Meutim, ne moe se osporiti minimalizam slaklene ili
papirne kue u smislu svoenja elemenata, tj. njihovog
proiavanja ka jednostavnosti pomou materijalizacije
ili boje. Dominanta je svakako struktura materijala,
prostor je isien - kua zadovoljava kriterijum
minimalistikog objekta, ali postaje njen potpravac, jer je
primenjena ekstremna redukcija, odnosno ekstremno
uvoenje.
2.1.3. Minimalizam - total design?
zakljuak III : U osnovi, minimalizam se zalae da
prostorna struktura ima jasnu i slobodnu komponentu
(stepenite, zidovi, veliki prozori), koja dominira tim
prostorom. Ideja o tome da struktura postane umetniko
delo, a da pri tom funkciju ne gubi, doprinela je
modernom dizajnu enterijera na kraju XX veka. Meutim,
danas je sve vei broj arhitekata minimalista koji se
opredeljuju i za dizajniranje raznih kunih elemenata. Oni
se bave minimalizmom na nivou detalja.
2.1.4. Da li je efemerna arhitektura minimalna
arhitektura?
zakljuak IV: Efemerna arhitektura nastala je kao neminovnost, ali slobodno moemo govoriti o njoj kao o savremenoj arhitekturi. Njena sudbina je u startu odreena,
ona ima mogunost modifikacije i znatno krai ivotni
vek. Prilagoava se i funkcijski razliitim potrebama. Arhitektura danas u stvari menja svoje esencijalne aspekte
egzistencije.
Pri daljem prouavanju uvia se da njena estetika,
funkcijska reenja, reenja osvetljenja, detalja, artikulacije, zadovoljavaju i kriterijume minimalizma u odreenom smislu. To su uobiajeni objekti minimalistikog
karaktera, s jednim korakom napred- sa mogunou rasklopljivosti i prenosa. Tako bi minimalizam mogao dobiti
svoj jo jedan novi pravac.
U drugom sluaju, ako bi se slobodnije koristio pojam
minimalnog, objekti minimalistikog karaktera odgovarali
bi i na ponudu trita i samih kupaca. Npr. za minimalne
pare kupac bi mogao dobiti minimalnu kuu, ili kuu po
potrebi, ili moda samo deo kue.
Meutim, efemerna arhitektura je utoliko slobodna, promenljiva, da je niko ne spreava da se razvija i u bilo kom
drugom obliku, i da zadovoljava definicije nekih drugih
pravaca u arhitekturi, tj. mogla bi postati potpravac i
nekih drugih pravaca.
2476
2.1.5. ta je danas minimalizam i koji su njegovi

mogui pravci?
zakljuak V: Za ovo pitanje postoji samo zakljuak, jer
je istraivaki deo uvod, gde je vren pokuaj bilo kakve
sistematizacije unutar samog pravca minimalizma.
Pokuaj je vie uspean nego to nije, ali je sluaj ipak
otvoren i preputen slobodnoj, samostalnoj interpretaciji,
jer
je neophodan mnogo vei broj kriterijuma i
istaraivanja.
Ono to moe svakako da se zakljui, je to, da se jasno
uoavaju potpravci minimalizma i da je minimalizam do
danas uznapredovao u svojim idejama. To je pravac koji
je meu prvima postavio pitanje razbijanja ili jedinstva,
veze i granice izmeu enterijera i eksterijera; interakcije
okoline i objekata; zatim tzv. dematerijalizacije objekta...
Zbog svega toga zasluuje svoje odreeno mesto.
3. LUKSUZNO STANOVANJE
3.1. Studija sluaja
3.1.1. Na koji nain tehnologija postavlja nove uslove
minimalizmu?
zakljuak VI: Kroz istoriju ljudskog drutva korieni
oblici stanovanja preli su ogroman put,... od primitivnog
stanovanja praoveka, do stanovanja savremenog oveka.
Sa nastankom klasnog drutva pojavljuje se oblik
stanovanja u malim individualnim porodicama, kada se
javljaju i prve razlike u kvalitetu i tipovima stanovanja. U
gradovima poinju da se podiu kue sa vie spratova
namenjene stanovanju veeg broja porodica. Tako su u
starom Rimu postojali stanovi za iznajmljivanje, oblik
stanovanja kakav poznajemo i u dananjem vremenu. U
feudalno doba pojaava se polarizacija uslova stanovanja
na klasnom nivou, koja se vekovima nee menjati [12].
Veliki priliv stanovnitva u urbane centre nakon Drugog
svetskog rata, naroito u velikim svetskim gradovima, bio
je posledica ubrzanog razvoja planete od ratnih razaranja.
Prostorno irenje gradova je moralo biti kontrolisano zbog
njihove ekonomske racionalnosti, pa je znaajan broj
novog gradskog stanovnitva trebalo smestiti na relativno
ogranien prostor. Kasniji oblici minimalizma, koji su
proistekli iz formalnog minimalizma forma sledi
funkciju, predstavljali su socijalni program koji je bio
dopunjen naroito javnim sadrajima, visokog nivoa
usluga.
Ekonomski gledano moemo izdvojiti dva osnovna polarizovana mehanizma gradnje sa poetka dvadesetog veka:
--mehanizam egsistencijalnosti, koji znai takav oblik
gradnje da moe da se obezbedi odreen standard
(potrebnih minimalnih i poeljnih) uslova za ivot.
--mehanizam komfornosti, ili stvaranje najvieg oblika i
nivoa standarda ivljenja, koji govori o finansijskoj moi.
Mimimalistiko
projektovanje
jeste
proizvod
sistematinog izuavanja oveka kroz sociologiju,
anatomiju, medicinu, ekonomiju, i tehnoloka dostignua
savremenog oveka. Ovo je svakako bilo pozitivno
dostignue u oblasti projektovanja, ali nikako kao jedino i
trajno. Vreme je svakako nosilo uslove za promenu.
Minimalizam u projektovanju predstavlja i ureeni nain
ivota novog oveka posle Drugog svetskog rata, ali ne
kao jedinke, ve kao dela drutvene zajednice [13].
Dananja brzina promena ne doputa prognoze o tome ta
e se dogoditi u prostoru, kakvi e postojati programi, ta
su potrebe blie budunosti. Zato se i u stambenoj gradnji
potvruju tzv. otvoreni sistemi (a ne konana reenja),

koja omoguavaju razliite kombinacije upotrebe. Tradicionalna podela stambenih povrina na unapred utvrene
namene soba i na propratne prostorije ne doputa promene. Otvoreni sistemi, meutim, omoguavaju razliite
upotrebe prostora.
Transformacijom vlasnitva i formiranjem trita stanova
nuno se namee potreba za odgovarajuim promenama u
arhitektonsko-graevinskoj teoriji i praksi u stambenoj
oblasti. Ne postoji univerzalna ema stanovanja koja bi
odgovarala svim strukturama porodica. Potrebe ljudi se
menjaju brzo, razvojem na globalnom nivou i zbog toga
su otvoreni sistemi pri projektovanju stanova najpovoljniji. Prednost stanova -urbanih vila je viestruka, jer su
svi centri u blizini: veina institucija, saobraajne linije...
a u uurbanom ivotu modernog oveka potreban je i
dodir prirode koja nam daje ravnoteu, isto kao i sva
tehnoloka dostignua koja tede vreme i ine ivot
komfornim.
Arhitektura je ovekova tvorevina i potreba a ujedno i
projekcija vremena u kom nastaje. Nju ine potrebe ljudi
tog istog vremena, njihove mogunosti, tehnika otkria, i
naravno novac. Ta injenica nam govori da mnogi faktori
presudno utiu na nastanak arhitekture objekta, njegove
estetike, konstrukcije, funkcije. Tako se danas nova
generacija arhitekata prirodno ukljuuje u projektovanje
u korak sa tehnologijom.
Novi materijali, visoko specijalizovani, meu kojima su
na prvom mestu metali, obrauju se sloenim metalurkim procesima. esto se upotrebljavaju table nerajueg elika koje imaju mat, reflektujuu ili blagu povrinu.
Bezbroj povrina i boja graevinskih metala i njihova
sposobnost da mogu fabriki tano da obezbede projektantima beskonaan domet, ini danas metale jednim od
glavnih graevinskih materijala za fasade.
Vodee firme imaju najmoderniju CNC opremu, razvijaju
kontrolni softver, specifine radne alate. Mehanike osobine i kompjuterizovana prerada povrine omoguavaju
da se proizvode unikati, ije karakteristike mogu biti vrlo
razliite unutar serija. Montirani abloni se tako mogu
menjati od panela do panela. Postoje razliito perforirani,
sa izboranim povrinama, elektropoliranim po potrebi,
oieni i mehaniki polirani ili elektrolitiki obojeni.
Procesi obrade se primenjuju po celoj povrini ili
delimino.
Savremeno napredovanje u tehnologiji stakla ukljuuje
elektrostatike staklene zidove, gde i laki pokret zidnog
prekidaa moe da uini da se stakleni zid promeni od
transparentnog do providnog. Nevidljivi elektrostatiki
filmovi koji su u prozorskim povrinama, mogu takoe da
generiu toplotu kroz povrinu stakla, tako da prozori
postaju unutranji toplotni izvor. Kroz napredovanje u
industrijskoj produkcionoj tehnici, staklo je postalo lako
dostupan savremeni graevinski materijal.
4. ANALIZA NOVOPROJEKTOVANOG
LUKSUZNOG STAMBENOG KOMPLEKSA
4.1. Lokacija_okolina_ kontekst_veza_javno_privatno
Novi Sad, kao drugo po veliini trite u Srbiji posle
Beograda, u znaajnoj meri moe da kreira visok nivo
potranje. Trite je zrelo za poduhvate stambenog
luksuznog stanovanja. Prilikom projektovanja razmatrano
je vie lokacija u Novom Sadu koje bi odgovarale ovoj
2477
nameni. Luksuzno stanovanje zahteva neku vrstu

komotnosti, pogodnosti,... a poto je objekat zamiljen
kao moderan, lokacija bi trebala da prua i mogunosti
uklapanja u zadati urbani kontekst, naravno jasno
karakterno definisan. Zato je novoprojektovani objekat
lociran (Sl.1) na uglu Bulevara cara Lazara i ulice
Beogradskog keja, tj. izmeu centara grada i izgraenih
stambenih blokova sa severne strane i Univerzitetskog
centra sa june strane.
Sl.1. Lokacija na kojoj se nalazi objekat i linije kretanja

Planiran je uz Dunav, i u vizuelnom je kontaktu sa
Petrovaradinskom tvravom. Ovaj prostor u strukturi
grada je vrlo atraktivan i lokacija prua mogunost
reprezentacije objekta, kako sa vode, tako i sa tvrave ili
mostova. Objekat se uklapa u postojeu parcelaciju i prati
regulacionu i graevinsku liniju objekata ulice. Takoe
podrava i visinsku regulaciju jednim delom. Blok je
otvoren i organizovan artikulacijom aksi (Sl.1), linijama
kretanja ljudi. One upuuju na obalu reke, obrazuju urbani
park i pruaju uitak. Tome doprinosi i slobodno
prizemlje glavnog, stambenog trakta.
Sl.2. Novoprojektovani objekat

Potrebe se, kao i funkcije, menjaju. Objekat predvia da
se luksuzne stambene jedinice-urbane vile mogu
iznajmi na par dana ili dui odreeni period, npr. par
godina. Ovaj vid savremenog naina stanovanjaposlovanja ne postoji u Novom Sadu, iako je oekivano
da postoje korisnici ovakvih prostora i usluga.
Novonastale promene odnosa na globalnom nivou tiu se

i uspostavljanja balansa izmeu ponude i tranje na tritu
stanova. Da bi adekvatno reagovala i odgovorila izazovima trinih zahteva, arhitektonsko-urbanistika struka treba da se odrekne ustaljenih kanona i usmeri svoje delovanje ka traganju za novim programima, metodama i modelima koji e odgovoriti na zahteve razliitih potreba. Najoiglednije posledice i najvaniji problem i po svojim potencijalima i resursima za prostor grada, su viespratne
stambene zgrade. To je najznaajniji sklop na kom treba
istraivati nove metode, proveravati postupke i tragati za
novim trinim modelima urbanog sklopa stanovanja.
U okviru master rada analizirani su naelni kriterijumi za
izbor izgradnje luksuznih stanova, ali kroz prizmu minimalizma i ideju tog pravca ka otvorenosti, fleksibilnosti i
adaptabilnosti stambenog prostora u odnosu na potrebe
korisnika, kao i industrijalizovanosti sistema.
5.2. mogunost pri daljem istraivanju
Budui da je luksuzno stanovanje pojam koji se najee
vezuje za materijalna dobra, kao i da je karakteristian za
estetski razvijena drutva, postavlja se pitanje kolika je
njegova prihvatljivost u razliitim sredinama.
6. LITERATURA
[1] C:\Users\Vesna\Desktop\flavin\Background.htm
[2] itp.nyu.edu (decembar 2008.), Rosalind Krauss
(1979), Sculpture in the Expanded Field
[3]D:\AP3\net\Minimalism_files\Minimalizam_files\Mini
malizam.htm
[4] Thinking Arhitecture, Zumthor, Peter, Basel,
1998.
[5] Moderni pokreti u arhitekturi, Denks , arls ,
Graevinska knjiga, Beograd 1990.
[6] O lepom i uzvienom Kant, Emanuel, Bonart,
2002.
[7] Luis I Kahn, McCarter, Robert , Phaidon Press,
New York, str.137, 2005.
[8] Sloenosti i protivrenosti u arhitekturi, Venturi
, Robert, Graevinska knjiga, Beograd 2003.
[9] Minimum, Pawson, John, London Phaidon Press,
1996. ISBN 0714832626
[10] Press Lifestyle by Porcelanosa, A. C. Baeza
[11] El Pabellon de Barcelona de Mies, Alejandro de
la Sota, 1986.
[12] Koncept performansi i upotrebna vrednost
stanova u objektima vieporodinog stanovanja,
Jaki, eljko, Doktorska disertacija, Novi Sad 2007.
[13] Ibid.
Kratka biografija:
5. ZAKLJUAK
5.1. Rezultati istraivanja
Minimalistika arhitektura je dosta kritikovana i najee
nazivana hladnom... Kako god, minimalizmu je odreeno
da se kree napred; da kreira specijalne prostore za
javnost koja voli odreenu estetiku i kulturu prostora.
Jednostavnost jednostavno zahteva panju.
2478
Vesna Mileti roena je u Tuzli

1985. god. Diplomski-master rad
brani na Fakultetu tehnikih nauka
iz oblasti Arhitektura i urbanizam
Luksuzno stanovanje 2009.god.
Dr Jelena Atanackovi-Jelii
(1973) je redovni profesor i rukovodilac Katedre za arhitekturu i
urbanizam na Fakultetu tehnikih
nauka. Bavi se projektovanjem.

-
ARCHITECTURAL STUDY OF THE YOUTH EDUCATINAL CENTRE
, , ,

,

. ,
,

,
, .
: , ,
, ,
Abstract - The introduction of this work in the first place
consists of the research on the field of the youth activities
followed with the youth clubs and centres as the places
inside which those activities can be usefully and
concretely implemented. The issues that are separately
analysed are the position of the youth, their contribution
to the society, the possibility of realization of their
activities within certain institutions and buildings, as well
as the exaplames of already existing youth centres, clubs
and resort.
Key words: The youth, The Youth Centre, The youth activities, club.
1.
, ,
. ,

,
,
.
,
-
.
,

.
______________________________________________
:
-
, .

.
1.1.

.
,
,

. ,
,

,
,
.
,
,
.
,

, ,
.
,
,
.

,
.
,
,
.
, , ,
.

, , ,
. , ,
,
,
,

.
2479
2.

. , , ,
. ,
. : , , , .
. ,
.
, , .
, ,
,
.
,
,
.
, ,
.
2.2.
1.
,
, . :
, , ,
, , , ,
,
.
, 3 ,
.
,
, , . ,
,
.
2.1.
, , , ,

.
3.
,
,
,
, .
7%
,
.
2.
,
2480
4.

, ,
,
. ,
,
,
.
,
, ,
,
,
, .

, ,
.
,
,

.
,
,

.
, ,

, .
,
,
, ,
,
.
,
.
,

.
,
,
,
, ,
.

,
,
.

,
20
,
, , ,
,
.
, ,
, .
,

.
,
, ,
, .

.

.

.
, .
, ,
.
, .
,
, ,
. ,

13 ,
. , ,
.
, ,
,
.
5.
(.5) . ,
,
,
, , .
2481
2.3.
4.
, , .
, , .
,
, . ,
. ,
,
.
[1] , Ernest Noifert,

, , 2004. .
[2] Architectural design in steel, Peter Trebilcok and
Mark Lawson, Spon press, London, 2004
[3] Materials for architectural design, Victoria Ballard
Bell and Patrick Rand, Laurence king publishing, UK,
2006.
[4] www.meck-architekten.de/
[5] www.woldemar.com
[6] www.barnyouthcenter.org
[7] www.hyannisyouth.org
[8] www.stevenholl.com
[9] www.map.ais.ucla.edu
[10] www.kmwarch.com
:
1984. ,
. 2003.

.
6.
.

.

.
,
.
3.

,
,
- .
2482
(1957)

. , ,
.

ARHITEKTONSKA STUDIJA INTERPOLACIJE GARNI HOTELA U URBANO TKIVO
NOVOG SADA
ARCHITECTURAL STUDY INTERPOLATION OF GARNI HOTEL IN URBAN FABRIC
OF NOVI SAD
Slobodan Tomi, Jelena Atanackovi Jelii, Dragana Konstantinovi,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Rad je posveen istraivanju interpolacije arhitektonskih objekata. Projekat je nastao kao
rezultat istraivanja primera interpoliranih objekta u
svetu i u naoj zemlji. Saznanja koji su izvedena istraivanjem primenjena su pri projektovanju interpoliranog
objekta garni hotela u urbanom tkivu Novog Sada.
Abstract This paper is examining interpolation of
architectural objects. The project is developed as a result
of case-study analysis of interpolated buildings, in our
country and worldwide. The experience of the research
was then used for designing of garni-hotel in urban

fabric of Novi Sad.
Kljune rei: Arhitektonsko projektovanje; interpolacija;
garni-hotel; urabano tkivo.
1. UVOD. POJAM INTERPOLACJE
Interpolacija je pojam koji se odnosi na postupak
umetanja izmeu dve vrednosti. U numerikoj analizi se
ovaj izraz koristi za postupak kojim se izmeu dve
poznate vrednosti neke funkcije umee nova, obino
jednostavnija funkcija, tako da ova vrednost ne odstupa
od date za vie od neke eljene granice. Naziv interpolacija potie od od francuske rei interpoler. [1]
Interpolacija u arhitekturi i graditeljstvu najece
oznaava pojam umetanja novih prostornih elemenata
izmeu postojeih elemenata radi dobijanja i postizanja
celovitosti sveukupnog izraza prostora.
2. INTERPOLACIJA I GRAD
Grad kao jedna iva tvorevina prostora je od svog
nastanka i razvoja neprekidno izloen stalnim promenama. One kao neminovnost se temelje na mnogim
iniocima. inioci tih promena predstavljeni su brojnim
silama koje utiu na formiranje grada i njegovo
funkcionisanje. Mogu biti prirodno-topografskog,
socijalnog, ekonomskog i vremenskog karaktera.
Promene funkcionisanja i izgleda jednog grada (kako izgraenih tako i neizgraenih prostora koji su podjednako
bitni), ogledaju se u izgradnji celih ili delova blokova sa
novim programima, izgradnji zelenih povrina, uvoenju
novih saobraajnih zona (kolskih i peakih), promeni
______________________________________________
NAPOMENA:
Rad je proistekao iz diplomskog-master rada iji
mentor je dr Jelena Atanackovi Jelii, docent, a
komentor mr Dragana Konstantinovi.
sadraja postojeih objekata i povrina, ouvanju i

potovanju graditeljske batine.
Takav nain ivota grada i prostora koji ga ini praen je
mnogim urbanistikim i zatitarskim zahvatima poput
rekonstrukcije, rehabilitacije, reanimacije, remisije grada.
Tokom ovih zahvata veoma je est postupak inrerpolacije
arhitektonskih objekata u postojee gradsko tkivo, kao
vrlo kompleksan zadatak, koji omoguava poboljanje
kvaliteta prostora.
3. ASPEKTI ZA ISPITIVANJE INTERPOLACIJE
Interpolacija se moe posmatrati i ispitivati sa mnogo
nivoa i aspekata a, neki od najznaajnijih su: programsko
sadrajni (programi objekata, vremenska aktuelnost,
znaaj okruenja), fiziko-topoloki (razmera, volumen,
gabarit, silueta), ambijenatalno-vizuelni (karakter, materijalizacija, individualnost, arhitektonski jezik), elementi
(elementi, detalji).
Pravci analize arhitekture i njenih elemenata koji
ograniavaju otvorene prostore usmereni su ka uoavanju,
itanju i razumevanju relacija i zakonitosti u pogledu
specifinih komponenti: razmera, silueta, ritam, fenestracija, akcenti i elementi, materijali, boja, prizemlja,
nadstreavanje.
Kao element strukture razmerom se definiu i
ograniavaju otvoreni prostori. Analiziranjem siluete kao
bitne linije formira se granica omotaa otvorenih prostora.
Upotrebom ritma kao jedanog od znaajnih karakteristika
arhitekture, analizira se na raznim urbanim nivoima objektima,
elementima,
detaljima,
motivima.
Fenestracijom otvora uoava se odnos punog i praznog na
fasadama objekata.
Posmatranjem materijala koji preovlauju u odreenim
fragmentima - ambijentima, uoavaju se njihove
karakteristike tekstura, faktura, toplota, kao i meuodnosi
i kombinacije.
Analizom boja kao jednog od najznaajnijih vizuelnih i
likovnih elemenata objekata zapaaju se naglaavanja i
meu odnosi izmeu susednih objekata.
3. REPREZENTATIVNI PRIMERI
INTERPOLACIJE U SVETU
Upotrebom interpolacije kao metode rekonstrukcije tei
se ponovnom uspostavljanju potencijalnog jedinstva
umetnikog dela, samo ukoliko je to mogue bez injenja
umetnikih ili istorijskih falsifikata i bez ponitavanja
svakog traga prolaska umetnikog dela kroz vreme.
Savremeni kreativni doprinos naeg vremena kroz
interpolaciju u istorijskom kontekstu smatra se dobro-
2483
dolim ukoliko respektuje graditeljsko naslee prolih

vremena.
Primer br.1. Norman Foster Hearst Tover / Njujork.
se izvesti zakljuak da se prilikom njihovog graenja

veoma vodilo rauna kojim metodom se neto gradi dodaje, u kom urbanom kontekstu, i sa kakvim ciljem i
tenjama.
Kao element mnogih urbanistiko arhitektonskih zahvata
moe se rei da je interpoliranje arhitektonskih objekata u
svetu na vrlo visokom nivou. Neke od glavnih metoda
interpolacije objekata u svetu su: metoda prilagoavanja,
metoda rekonstrukcije, metoda kontrasta, metoda replike,
metoda naglaavanja.
3. REPREZENTATIVNI PRIMERI
INTERPOLACIJE U NAOJ ZEMLJI
Primer br. 3. Objekat Matice Srpske
Sl. 1. Hearst Tover

Primer br. 2. Be.
Sl. 3. Objekat Matice Srpske
Sl. 2. Be-muzej
Objekat se nalazi u Beu i zgraen je u barokonom stilu.
Upotebljena je metoda prilagoavanja pri interpoliranju.
Uoava se ne naglaavanje nove arhitekture u datom
prostoru. Upotrebom svedene fasade postignut je balans u
oblikovanju.
3.1. Zakljuak
U svetskoj arhitekturi interpolacija objekata je veoma
prisutna i svojim kvalitetom a i uestalocu. Prisutan je
velik broj metoda i naina interpoliranja koji zapravo ine
sastavni deo mnogobrojnih urbanistiko arhitektonskih
zahvata, kao to su: revitalizacija urbanistikih celina ili
celih gradova, transformacija, rehabilitacija, remisija,
konzervacija. Interpolacija je prisutna i prilikom zatite
arhitektonskih objekata naroito prilikom metode aktivne
zatite kojom se u stara gradska tkiva interpoliraju delovi
objekata ili celi objekti kako bi se sveukupni prostor
oiveo i pospeio.
to se tie same materijalizacije objekata uava se
uestala upotreba savremenih materijala. Najvie se
upotrebeljavaju staklo, plastika, aluminijum i elik kod
objekata izvedenih modernijim izrazom, a kod objekata sa
izrazom koji tei da oponaa izraz vremena iz kog je
objekat, upotrebljeni su stari tradicionalni materijali
opeka i drvo. Iz primera koji su interpolirani u svetu moe
Prilikom dogradnje objekta Matice Srpske, upotrebljeni

su savremeni materijali na ulinoj fasadi (staklo i kamen)
i na taj nain ostvaren kontrast fasadnoj opeci, malterskoj
i gipsanoj plastici starijeg objekta. Kroz interpretaciju
elemenata fenestracije u ponovljenom ili svedenom
obliku ostvaren je spoj starog i novog, tj. stvorena je
arhitektura koja je u kontekstu postojee. Volumen
interpoliranog dela ni na koji nain ne naruava suseda i
odnosi se prema njemu sa potovanjem.
Posmatrajui objekat sa uline strane, stie se utisak da se
radi o jednom celovitom objektu i izrazu, a ne o dva
objekta razliite artikulacije, to predstavlja dobar primer
uklapanja u arhitekturu stare urbane matrice.
Primer br. 4. Bazar u Novom Sadu
2484
Sl. 4. Bazar
Probijanjem bulevara Mihajla Pupina 60-tih godina

prolog veka srueni su mnogi objekti stare urbane
matrice grada, koji su se nalazili na trasi novog bulevara
ili na njenom rubu.
Takvim odnosom prema prostoru dolo je do stvaranja
praznih parcela izmeu nesruenih objekata i bulevara
koje je trebalo izgraditi i uvrstiti bulevarski front. Jedan
od takvih prostora je i mesto na kome se danas nalazi
poslovni objekat Bazar.
Objekat je interpoliran izmeu susednog objekta
graenog u neobaroknom stilu i bulevara. Upotebom
kamena i stakla u svedenoj materilizaciji ne moe se
dovesti u koliziju sa susednom. Svojom visinskom
regulacijom primetno je uklapanje u visinu susednog
objekta. Velike iste povrine punih zidova i prozora
formiraju jedan neutralan stav koji nije nametljiv. Objekat
se odnosi prema prostoru na jedan primeren nain, ne
naruavajii i ne interpretirajui okolinu.
3.1. Zakljuak-poreenje sa svetom
Iz datih primera objekata u starom centru Novog Sada
uoava se razlika u kvalitetu interpoliranja, odnosno
nainu i vrednovanju starih objekata prilikom umetanja
novih. Objekti iz Novog Sada u svojoj novijoj prolosti
nemaju u mnogome uspeha prilikom umetanja u staro
gradsko tkivo. Razlog tome moe se nai i u samoj
veliini grada (da u Novom Sadu mnogi ele da grade u
centru), a i razliitim prostornim strukturama starih
centralnih zona gradova. Ono to je uoljivo jeste to da se
objekti interpoliraju uglavnom na parcelama starih,
sruenih prizemnih ili jednospratnih objekata.
Materijalizacija novoizgraenih objekata je uglavnom
izvedena savremenim materijalima i u koraku sa
materijalizacijom koja se primenjuje u svetu. to se tie
oblikovnosti i prilagoavanja urbanom kontekstu prilikom
interpoliranja u naoj zemlji ne moe se rei da je na
zavidnom nivou, osim vrlo malog broja uspelih primera.
Poredei naine interpoliranja arhitektonskih objekata u
svetu i kod nas dolazi se do zakljuka da interpolacija na
naim prostorima nije u velikom broju sluajeva sastavni
elemen arhitektonsko urbanistikih procesa (revitalizacije,
transformacije, remisije).
Jedan razlog tome jeste to tih procesa kod nas gotovo i
da nema, bar na onom nivou na kom se odvijaju u
svetskoj arhitekturi i gradograenja.
Drugi razlog je taj to je interpolacija u starim gradskim
centrima kod nas u velikom broj sluajeva u ne tako
davnoj prolosti bila stihijska i pojedinana, nevezana za
urbanistiko arhitektonske procese.
4. TEMA I IDEJA DIPLOMSKOG MASTER RADA
Postojanje lokacije na praznoj parceli u samom cetru
Novog Sada na uglu ulica eleznike i Laze Kostia, tj. u
njegovom starom urbanom tkivu koje je ve uveliko
zahvaeno procesom rekonstrukcije, nametnuli su se za
izbor teme ovog rada. Deo Novoga Sada oko eleznike
ulice je proteklih par decenija koje su iza nas u znaajnoj
meri devastiran izgradnjom objekata, neprimerenih i
prenaglaenih arhitektonskih izraza. Mnogobroni napadni
erkeri, terase sa kovanim ogradama i balustradama u
velikoj meri ne zasluuju da se nalaze na mestu na kome
su. Upravo na mestu na kome se nekada nalazio stari
Novi Sad, od koga su danas ostali samo obrisi u retkim
neporuenim prizemnim kuama. Grad je jedna velika

memorija, on ostavlja trajne dokaze da smo bili tu. [2]
Meutim dogodilo se to da su dokazi u velikoj meri
izbrisani-srueni a sa njima i memorija koja sea na stari
grad. Desilo se zapravo da je jedan deo grada sruen i u
njemu iznikao novi, u istoj matrici, odnosno, izrastanje
grada u gradu ili formiranje starog-novog urbanog tkiva
Novog Sada. Prostor koji je bio pragmatiki, perceptualni
egzistencijalan i logian u velikoj meri je devastiran.
Pragmatiki prostor integrie oveka sa njegovom
prirodom, organskom okolinom, perceptualni prostor
je bitan za njegov identitet kao linosti, egzistencijalnim
prostorom se ovek ukljuuje u odredjenu socijalnu i
kulturnu totalnost, saznajni prostor znai da je ovek
sposoban da misli o prostoru, a logiki prostor,
naposledak predstavlja orue da se opiu svi prethodni
prostori. [3]
Ideja ovoga rada jeste da ukae i skrene panju na to da je
potrebno da vodimo brigu o svoj prolosti, prostornim
celinama stare graditeljske batine, jer samo takvim i
jedino ispravnim odnosom uspeemo da sauvamo
arhitekturu prolih vremena. Takoe, ideja ovoga rada
jeste da u jednoj prostornoj celini starog novog grada oko
eleznike ulice pokae da jo uvek postoji mogunost,
potreba, elja i vreme da se neto popravi i da se taj
prostor koliko je god mogue uini humanijim.
Jedan od naina kako bi se ta humanost utkala u narueni
deo grada jeste izgradnja tj. interpolacija novih objekata
ali na jedan drugi nain i sa jednom smirenijom i
primerenijom arhitekturom.
Ona bi trebalo da u sebi ima meru, kao osnovni elemenat
stava prema prostoru u kome se nalazi.
Program garni hotela je smatran adekvatnim izborom za
lokaciju na kojoj je planiran i trebalo bi da zadovolji
prethodno pomenute kavalitete novih interpoliranih
objekata u staru urbanu matricu Novog Sada.
5. ARHITEKTONSKI KONCEPT GARNI HOTELA
Pri projektovanju objekta kao polazite uzet je definisani
gabarit objekta planiran za ovu parcelu prema planu
detaljne regulacije za ovaj deo grada. Projektovanje
funkcionalne eme garni hotela je sprovedeno u skladu i
zavisnosti u odnosu na postojeu saobraajnu strukturu
ulica eleznike i Laze Kostia.
Glavni unutranji prostor objekta organizovan je na taj
nain da sobe za smetaj gostiju na drugom, treem i
etvrtom spratu budu orijentisane svojim najveim delom
ka ulici, a manjim delom ka dvoritu. Takvu organizaciju
prostora nalae i sam oblik parcele.
Teilo se takoe da smetajni deo unutranjeg prostora
bude itljiv i na spoljanjosti objekta, primenom drveta
kao materijala koji svojom plemenitoui toplinom treba
da pokae i na fasadi deo hotela u kojem se nalaze gosti.
Na taj nain bi se preneo i oznaio deo unutranjeg
prostora i na spoljanji-ulini.
Ulini prostor bi dobio jedan lepi i humaniji izgled
budui da u tom delu grada preovlauju asfalt i malterske
fasade, a ne postoji bilo kakvo zelenilo.
Na delu fasade koji se nalazi u eleznikoj ulici
primenjena je dupla fasada, tj. fasada od drveta sa
otvorima, ispred fasade od stakla (izmedju koji se nalaze
terase gostinjskih soba).
2485
Ovaj element fasade iskorien je i da bi se naglasio ugao

ulice eleznike i Laze Kostia.
6. LITERATURA
[1] sr.wikipedia.org
[2] Ranko Radovi -Forma Grada; Orion Art, Beograd 2005.
[3] K. N. ulc, Egzistencija, prostor i arhitektura, Beograd,
Graevinska knjiga, 1999.
Kratka biografija:
Slobodan Tomi roen je u Novom Sadu
1984. godine. Nakon zavrene srednje
graevinske kole 2003. god. upisuje
studije arhitekture na Fakultetu tehnikih
nauka gde trenutno radi diplomski-master
rad.
Sl. 5. Objekat garni hotela
Dr Jelena Atanackovi Jelii roena je u

Novom Sadu 1977. godine. Diplomirala je,
magistrirala i doktorirala na Fakultetu
tehnikih nauka na Departmanu za
arhitekturu i urbanizam gde je od 2007.
godine u zvanju docenta.
Sl. 6;7. Objekat garni hotela

5. ZAKLJUAK
Arhitektonska studija interpolacije garni hotela treba da
predstavi zapravo jedan proizvod i stav istraivakih
procesa interpolacije objekata u staro urbano tkivo grada.
Objekat bi trebalo da bude jedan svetao reprezent
arhitekture u prostoru u kome se nalazi i koji zasluuje da
bude na mnogo kvalitetnijem nivou.
2486
Mr Dragana Konstantinovi roena je

1980. godine. Diplomirala je Fakultetu
tehnikih nauka, a magistrirala na
Arhitektonskom fakultetu u Beogradu
2009. Zaposlena je na Fakultetu tehnikih
nauka kao asistent.

IDEJNI PROJEKAT HOTELA U NOVOM SADU
GENERAL DESIGN OF HOTEL IN NOVI SAD
Arsen Bjelica, Radivoje Dinulovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Novoprojektovani hotel nastao je iz
potrebe grada Novog Sada za veim brojem hotelskih
smetaja. Izgradnjom bar jo jednog hotela u centru
Novog Sada bio bi reen problem smetajnih kapaciteta u
gradu.
Abstract A new designed hotel comes from the present
need for hotel accomodation. Building of another hotel
should solve the present problem.
Kljune rei: Hotel, smetajni kapaciteti, grad.
1. UVOD
Definicija, dimenzije, poloaj, realizacija i formalno
oblikovanje prostora su najbitniji zadatak arhitekture.
Oblik arhitektonskog dela, forma i veliina su aspekti koji
nisu jednostavno izvedeni iz funkcije. Ipak, dobro
funkcionisanje jedne graevine jeste osnovna svrha
arhitekture. Ovo podrazumeva tehniko funkcionisanje
arhitektonskog dela u praksi, ali i estetske i druge funkcije
koje ono treba da ispuni. Arhitektura je jedna od retkih
oblasti koja pored estetske vrednosti ima i upotrebnu
vrednost i stoji uvek na razmedji umetnosti i funkcije.
2. ISTORIJA TURIZMA
Prva kretanja analogna dananjim turistikim, datiraju
4000 godina pre n.e., kada su Egipani putovali Nilom, iz
religioznih razloga, motivisani kultom boga Hopi.
U periodu od VIII do V veka pre n.e., Grci preduzimaju
prva putovanja radi upoznavanja zemalja Srednjeg istoka.
U robovlasnikoj Grkoj i Rimu nivo kulturnog i materijalnog bogatstva omoguavao je kretanje uem krugu
ljudi, pa su ona bila mala po broju uesnika, a vezivala su
se za osnovne motive:
Sportske i zabavne prirode,
Leilita i
Religiozna svetilita.
Najveu manifestaciju u staroj Grkoj predstavljale su
Olimpijske igre. One su okupljale veliki broj ne samo
uesnika ve i posmatraa iz itave Grke. U vreme odravanja dolazilo je do masovne koncentracije posetilaca,
to je uslovljavalo i odreenu ponudu u pogledu prijema
informacije, smetaja i ishrane.
U Rimskoj dravi tri osnovna vida kretanja ljudi vezivala
su se za leilita, letnjikovce i javne priredbe. Za boravak
su postojale posebno ureene banje sa izgraenim objektima za smetaj-vilama.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Radivoje Dinulovi.
U doba feudalizma osnovni motivi putovanja bili su

religiozni centri i manifestacije religioznog karaktera.
Hodoasnici su, uglavnom, bili smeteni po manastirima i
drugim verskim objektima.
Drugi po znaaju i broju uesnika, motiv kretanja analognih turizmu, bio je lov. Ovaj vid kretanja za razliku od
prethodnog nije imao masovni karakter, jer je ukljuivao
ui krug ljudi, krug privilegovanih.
U periodu od XV do XVI veka javljaju se etiri tipa
objekata za prihvat putnika (sklonita, svratita, gostionice i krme).
Drutveno- ekonomske promene nastale buroaskom revolucijom proizvode reakciju na izvetaen ivot vladajuih buroaskih krugova, kao produkt pojavljuje se romantizam koji prua nove motive putovanja u prirodu, u
nepoznate predele. Alpi postaju poseban motiv putovanja
avanturista, ljubitelja prirode ali i naunika. Za smetaj su
koriene gostione, zamkovi i sl.objekti.
Tehniko-tehnoloka revolucija u industriji i saobraaju
stvorila je objektivne uslove za turistika kretanja, dajui
im osnovno obeleje, masovnost.
Uesnike sve brojnijih i masovnijih putovanja nisu mogle
da zadovolje mali individualni objekti za smetaj. To je
uslovilo izgradnju veih smetajnih objekata, tipa hotela.
Prvi objekti ove vrste grade se u Nemakoj, a zatim i u
Francuskoj.
Kapacitet i komfor ovih hotela, graenih sredstvima
pojedinaca, sve manje su zadovoljavali rastuu potranju
izazvanu brojnijim i masovnijim putovanjima. Za
izgradnju veih i luksuznijih smetajnih objekata bio je
korien kapital akcionarskih drutava, i tako se grade
hoteli tipa grand, u Parizu 1850 godine, Cetinju 1864,
Berlinu 1874 godine.
Lokacija, unutranji komfor i vrsta usluga u hotelima
razlikovale su se zavisno od toga kojim je korisnicima
namenjen hotel.
Uporedo sa izgradnjom prvih hotela, raaju se i hotelske
organizacije iji je cilj bio razvoj hotelske mree. Osniva
modernog hotelijerstva je Cezar Ri.
Atraktivna svojstva pojedinih mesta vezivala su za njih
odgovarajua turistika kretanja ime su uslovile i razvoj
razliitih oblika hotelske usluge, razliitih vidova turizma:
banjski, planinski u prvoj polovini XIX veka, morski,
zimski letnji, rekreativni, kulturni, poslovni.
3. POJAM HOTELA
Definisanjem pojma hotela bavili su se mnogi teoretiari i
praktiari. Meu njima se istiu Munch, Lotz, Bernecker,
Walterspiel, Deswell. Zajedniki elementi definicija svih
pobrojanih autora odnose se na naglaavanje posebnosti
usluga u hotelu i to: ,,via kategorija smetaja,
zadovoljavanje savremenih zahteva putnika (Munch),
2487
isticanje usluga smetaja (Lotz), ,,visok nivo personala i

ureenje smetaja (Bernecker), insistiranje na kompletnoj hotelskoj usluzi (Deswell). Bernecker istice da hotel
mora da odgovori odreenim zahtevima kulture stanovanja i ishrane i zahtevima modernog voenja objekta i
poslovnosti. Za ovog autora karakteristino je insistiranje
na celokupnosti usluga koje prua hotel, odnosno, kako bi
se danas marketinkim jezikom reklo na ,,totalnom hotelskom proizvodu.
Da su prvi napori za bliim odreenjem pojma hotela
uinjeni jo u prvoj polovini XX veka potvruje
angazovanje Meunarodnog udruenja vlasnika hotela.
Ovo udruenje je jo 1926. godine u Budimpeti uinilo
pokuaj da uoblii opti profil zahteva za objekte sa
oznakom hotela. S tim u vezi mogu se izdvojiti sledei
najvaniji zahtevi:
1) organizacija i upravljanje koji omoguavaju
,,besprekoran smetaj;
2) smetaj i ishrana kao predmet delatnosti;
3) arhitektura i ureenje sa naglaenom bezbednou
(zatita od poara, obezbeenje potrebnih tehnikih,
sanitarnih i higijenskih uslova);
4) opremljenost odreenim brojem soba, drutvenih
prostorija i sanitarnih vorova;
5) propisana povrina soba i ostalih prostora sa
odgovarajuom opremom (nametajem i dr.);
6) usluno i tehniko osoblje;
7) kuhinja koja u pogledu opremljenosti ispunjava
savremene ,,prehrambeno-tehnoloke i higijenske
zahteve.
Pomenuti autori navode da je hotel objekat iji je ,,primarni posao da prua usluge smetaja svim kategorijama
korisnika (,,general public) i u kome je omogueno
pruanje nekih od sledeih usluga: hrana i pie sa
prateim sobnim servisom, usluga vratara i noenja
prtljaga tzv. Uniformisani servis, pranje i peglanje
rublja i hemijsko ienje odee gostiju i dr.
4. DEFINICIJA HOTELA
U svetlu prethodno razmotrenih propisa prezentira se
dosta uopteno pojmovno odreenje hotela kao objekta
koji prua usluge smetaja, usluge hrane i pia, kao i
druge usluge uobiajene u ugostiteljstvu. Upravo te druge
usluge ,,uobiajene za ugostiteljstvo upuuju na domen
dodatnih sadraja i ukazuju na heterogenost produkta
hotela.
Na osnovu svega izloenog, uz uvaavanje potrebe za
sveobuhvatnou, a istovremeno i za precinou, sledee
pojmovno odreenje bi trebalo da prui celovitu
predstavu o hotelu:
Hotel je osnovni, reprezentativni ugostiteljski objekat za
smetaj otvorenog tipa, namenjen razliitim kategorijama
korisnika, koji posluje po komercijalnim principima, u
tehniko-tehnolokom i organizaciono-kadrovskom smislu ekipiran na nain koji obezbeuje pruanje usluga
smetaja, hrane i pia ukljuujui i pruanje dodatnih
usluga funkcionalno povezanih u integralni produkt.
5. TIPIZACIJA HOTELA
Dosta uopteno pojmovno odreenje hotela kao vrste
objekta pretpostavlja mogunost dalje specijalizacije
unutar vrste. Tipologija, u stvari, predstavlja proces

diferenciranja odreenih pojavnih oblika unutar iste vrste
objekta. Ovaj proces se odvija pod uticajem velikog broja
razliitih faktora.
Uticaj lokalnog faktora izdvaja se kao kljuni, s obzirom
da on u velikoj meri opredeljuje delovanje ostalih (motiv
posete, asortiman usluga, nain pruanja usluga,
kategorije potroaa/starosne, ekonomske i dr.).
Uobiajenom podelom uslovljenom prevashodnim uticajem lokalnog faktora, izvreno je grupisanje na hotele
primorskog, planinskog, banjskog, gradskog i tranzitnog
tipa.
PRIMORSKI HOTEL
Primorski hotel je objekat stacionarnog karaktera, lociran
u primorskom turistikom mestu, esto u neposrednoj
blizini obale. U veini sluajeva posluje sezonski, u
letnjoj polovini godine, shodno prevashodnim motivima
posete korisnika (kupalino-rekreativni turizam). Uz
uobiajeni asortiman osnovnih, ponuda dodatnih usluga
prilagoena je osnovnom motivu posete (ureene plae u
sastavu hotela, iznajmljivanje rekvizita za plau i
rekreaciju na vodi; teniski tereni sa mogunou
iznajmljivanja potrebnih rekvizita; prostori za zabavu i
razonodu dece igralita, bazeni za decu i odraslih
disko klubovi, noni barovi i sl.)
PLANINSKI HOTEL
Planinski hotel je objekat stacionarnog karaktera, lociran
u planinskom turistikom mestu, esto na nadmorskim
visinama iznad 1000 m. Konfiguracija terena uglavnom
namee planinski stil gradnje koji ne dozvoljava veliku
spratnost. Asortiman osnovnih ugostiteljskih usluga je
uobiajen za stacionarni vid objekta sa neto izraenijom
orijentacijom na polupansion zbog dnevne dinamike
upranjavanja zimskih sportsko-rekreativnih aktivnosti.
Projektovanje i izgradnja planinskih hotela u zimskosportskim turistikim centrima podrazumeva postojanje
posebnih prostora za odlaganje ski opreme, uz mogunost
servisiranja i iznajmljivanja. U ovim tipovima objekata
insistira se na zajednikim prostorijama za goste i
dodatnim sadrajima. Dobra mikrolokacija objekta
obezbeuje viesatnu osunanost u toku dana, pa su tako
,,zimske bate sa pogledom na okolni planinski pejsa i
skijalite posebna ,,privilegija planinskih hotela.
BANJSKI HOTELI
Banjski hotel je stacionarni tip objekta lociran u banjskom
turistikom mestu. Prevashodni leilino-rehabilitacioni
motivi posete opredeljuju duinu boravka, obino
odreenu konkretnim tretmanom, vezanim za korienje
balneo-faktora. Asortiman osnovnih ugostiteljskih usluga,
uz primerenost stacionarnom karakteru boravka, odlikuju
specifinosti vezane za poseban dijetetski reim ishrane
pojedinih kategorija korisnika i preovlaujuci klasian
ugostiteljski nain usluivanja, uz neto naglaeniju
mogunost konzumiranja obroka u sobama. Specifian
asortiman dodatnih usluga u banjskom hotelu vezuje se za
dostupnost korienja balneo-faktora u okviru objekta i
pratee aktivnosti. Stoga je za banjske hotele karakteristino postojanje posebnih ,,RH blokova sa odgovarajuom opremom i ureajima za pruanje zdravstvenih
usluga u sklopu propisanog balneo-tretmana.
2488
GRADSKI HOTEL
Gradski hotel je prolazni tip objekta lociran u gradu.
Polifunkcionalnost je jedna od najvanijuh odlika velikih
gradskih centara. Kao sedita privrednih, obrazovnih,
kulturnih, zdravstvenih i ostalih drutvenih zbivanja,
gradovi su mesta koncentracije najrazliitijih poslovnih
aktivnosti. Istovremeno, kulturno-istorijska, spomenika i
manifestaciona dimenzija gradova, ini specifian
kompleks turistikih atraktivnosti. Dakle, motivi posete
gradovima su brojni i raznovrsni, ali im je zajednika
karakteristika relativno kratko zadravanje, s obzirom da
se ne radi o prostorima prilagoenim za dui boravak.
Korisnici usluga gradskog hotela su prevashodno
poslovni ljudi, pa je stoga produkt ovog tipa objekta
prvenstveno prilagoen njihovim potrebama. Unutar
gradskog tipa hotela diferenciraju podtipovi iju osnovnu
fizionomiju odreuje mikrolokacija. Shodno tome, mogu
se izdvojiti hoteli locirani u uem prostornom okruenju
saobraajnih terminala, u neposrednoj blizini upravnoadministrativnih punktova, u okviru trgovinskih etvrti,
uz kongresne centre, uz sajamske komplekse, u okviru
zabavnih ili sportsko-rekreativnih centara... Gradski hotel
treba da odlikuje: dobra mikrolokacija, brz i efikasan
prijem, kvalitetan smetaj...
TRANZITNI HOTEL
Tranzitni hotel je prolazni tip objekta koji moe biti
lociran na stajalitima uz saobraajnice, na saobraajnim
prilazima ili izlazima iz velikih gradova, odnosno u
neposrednoj blizini saobracajnih terminala.
U sadejstvu sa lokacijom, motiv posete, asortiman usluga
i kategorije potroaa pojavljuju se kao kljuni faktori
dalje tipizacije hotela. Sa tog stanovita mogu se izdvojiti:
odmaralini hoteli, poslovni, konferencijski, konvencijski,
kazino hoteli, a u novije vreme i sport-hoteli, porodini
hoteli, uz tendencije ka izdvajanju specijalizovanih
varijanti u okviru postojeih tipova (hoteli namenjeni
poslovnoj eni, korisnicima tzv. ,,treeg doba, deci i
mladima i dr.).
6. NASTANAK IDEJE I ANALIZA UEG
URBANISTIKOG KONTEKSTA U KOJEM JE
PROJEKTOVAN HOTEL
U poslednje dve decenije Novi Sad, doivevi veliku ekspanziju, dobija i potrebu za poveanjem smetajnih
kapaciteta. Postojei ugostiteljski objekti za smetaj postaju mali za sve veci broj turista, poslovnih ljudi,
studenata, uenika i sportista. Trenutni trend globalizacije, pribliavanja Evropi i svetu otvara nova radna mesta a
samim tim i utie na migracije stanovnitva. Nedostatak
smetaja u Novom Sadu posebno dolazi do izraaja u
vreme muzikog festivala ,,Exit, filmskog festivala
,,Cinemasity, raznih sportskih prvenstava i manifestacija,
u vreme Nove godine, raznih sajamskih deavanja i itd.
Otuda se i rodila ideja za ovaj diplomski master rad. Deo
grada koji vapi za hotelskim smetajem je okolina
sportsko-poslovnog kompleksa Spens. Spens, stadion
Karaore, fakulteti, brojne poslovne zgrade, butici i
trgovine nalau da se u njihovoj okolini u najskorije
vreme sagradi hotel.
Objekat je projektovan kao hotel sa etiri zvezdice

striktno se oslanjajui na pravilnik o kategorizaciji
ugostiteljskih objekata hotela. Kapaciteti hotela su
dovoljni da prime goste za vea takmienja koja se
odravaju na Spensu i stadionu Karaore. Poseban
akcenat pri projektovanju stavljen je na dve stvari:
besprekornu organizaciju prostora i funkcionalnih zona
unutar hotela i uklapanje izgleda novoprojektovanog
objekta u postojei urbani kontekst.
Hotel je smeten na Bulevaru Cara Lazara, na trenutno
postojeem parkingu, izmeu teniskih terena i zadnjeg
ulaza u Spens kod bazena. Projektovan je kao zaseban
objekat, ali njegov dizajn ga ini neraskidivim delom
Spensa i nekoliko dominanatnih okolnih objekata.
Odavno u Novom Sadu nije sagraen nijedan novi
prepoznatljivi vertikalni reper koji bi uao u elitno drutvo
novosadskih visokih zgrada i graevina koje stoje na
krajevima kljunih saobraajnica po kojima je Novi Sad i
poznat. Meu njima treba izdvojiti Izvrno vee, zgradu
pote, katedralu, Most Slobode, zgradu NIS-a, zgradu
Elektrovojvodine
Hotel ima prizemlje + deset spratova. Visinu objekta
smiruju horizontalno poloeni kubusi iji sadraji i
staklene fasade korespondiraju sa okolinom i peacima
prolaznicima. Spens, zgrada NIS-a, stambeni soliteri na
suprotnoj strani bulevara presudno su uticali na izgled
objekta.
Ipak, njegov minimalizam, bolje rei sebinost i nerazbacivanje bojama i formama ine ga jedinstvenim i daju mu
jednu novu crtu, crtu koja ga jasno stavlja u 21. vek. Bele
alubond fasadne ploe, zatamljena staklena zid-zavesa sa
horizintalnim podeonim prekama ostvaruju vezu sa
Spensom, dok osnova objekta u obliku latininog slova
,,H to ini sa stambenim soliterima. Razdvojeni vertikalni kubusi smaknuti i po vertikali i po horizontali
ostvaruju vezu sa zgradom NIS-a.
7. PROSTORNO PROGRAMSKA KONCEPCIJA
Objekat spada u grupu gradskih hotela namenjenih sportistima. Osim gostima hotela dodatni sadraji hotela su
dostupni i graanima Novog Sada i sluajnim prolaznicima. Iz tog razloga su restoran, teretana, sauna, masaa
i solarijum smeteni u prizemlju, aperitiv bar i sala za sastanke na prvom spratu, a sobe i apartmani za korisnike
hotela su rasporeeni po viim etaama. Kako pod kuhinje i pod restoranske sale moraju biti u istom nivou, priprema hrane, veeraj, magacini, kao i kompletna tehnika
etaa je na prizemlju. Pogled je prikazan na slici 1.
Upravo su ovi i ovakvi uslovi i determinisali konaan
izgled i prostorno programsku koncepciju. Osim leeih poloenih kubusa na prizemlju iji su sadraji ve
pomenuti vertikalno postavljeni kubusi su projektovani
kao dvotraktne odvojene celine u ijim rasterima su
smetene sobe, apartmani, ofisi za spremaice i prostorije
za rumservis. U etiri zatvorena pilona izmetena na
spoljni deo, smetene su vertikalne komunikacije. Ovim
se postie da posmatra ima utisak kako su masivni piloni
kljuni konstruktivni elementi od kojih sve zavisi.
2489
[3] Philip Jodidio,Architecture in the Emirates,

Taschen, Kln, 2007
[4] Mikalaki Milena, Sportska rekreacija, Fakultet
fizike kulture, niverzitet u Novom Sadu, 2005.
[5] Kratak Pravilnik o klasifikaciji, minimalnim
uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata,
Slubeni list RCG br.2/03 od 17.01.2003.
[6] Bao Z.Fang Izgradnja turistikih objekata u
Jugoslaviji, skripta
[7] Ministarstvo turizma i zatite ivotne sredine,
Publikacija o razvoju turizma, decembar, 2007
Kratka biografija:
Slika 1. Pogled iz pticje perspektive na hotel
8. ZAKLJUAK
Ovakav hotel, dizajniran na ovaj nain sa ovim brojem
smetajnih kapaciteta predstavljao bi novi simbol grada
po kojem bi Novi Sad bio prepoznatljiv ne samo na ovim
prostorima ve i irom sveta. Svojim volumenom, bojama
i materijalima bi definisao izgled buduceg novosadskog
,,downtown-a koji ce se nalaziti na potezu od Bulevara
osloboenja do Spensa.
9. LITERATURA
[1] Ranko Radovi, Savremena arhitektura,

Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd,
1994
[2] Dr Ljiljana Kosar-Hotelijerstvo teorija i praksa, Via
hotelijerska kola, Beograd,2002.
2490
Arsen Bjelica roen je u Vrbasu 1983. god.

Dilomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti ArhitektureArhitektonsko
projektovanje odbranio je 2009.god.
Dr Radivoje Dinulovic (1957) je vanredni
profesor i rukovodilac Departmana za arhitekturu
i urbanizam na Fakultetu tehnikih nauka. Bavi
se projektovanjem, istorijom, teorijom i kritikom
arhitektonskog i scenskog prostora.

ARHITEKTONSKA STUDIJA EDUKATIVNOG CENTRA ZA
UPRAVLJANJE OTPADOM U NOVOM SADU
ARCHITECTURAL STUDY OF EDUCATIONAL CENTER FOR
WASTE MANAGEMENT IN NOVI SAD
Marina Kneevi, Radivoje Dinulovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Tema rada je edukativni centar koji se
nalazi na deponiji komunalnog otpada u Novom Sadu.
Zajedno sa ostalim objektima na deponiji on e initi
mjesto povezivanja prakse recikliranja i edukacije. Kroz
aktivnosti centra promovie se ideja da je odrivo
upravljanje otpadom efikasan nain da se smanji koliina
otpada, ouvaju resursi i ostvare pozitivni ekonomski
efekti.
Abstract Subject of this work is educational center
located on municipal solid waste landfill in Novi Sad.
Together with other facilities on location it forms a
complex where practical functions of waste management
and recycling are integrated with an education resource.
Activities of the center are based on the idea that
sustainable waste management is an efficient way to
reduce quantity f waste, preserve resources and achieve
positive economic effects.
Kljune rei: Arhitektura, edukativni centar, upravljanje
otpadom, reciklani centar, deponija
1. UVOD
Sa rastom industrijalizacije i urbanizacije koja se deava u
svijetu posljednjih decenija poveala se potronja resursa
i proizvodnja dobara, a samim tim i koliina otpada koji
se stvara. U prolosti je koliina otpada bila uglavnom toliko mala da se njegovo odlaganje u prirodu smatralo pogodnom opcijom. Meutim, sa veliinom industrijalizacije i urbanizacije koja se deava u svijetu posljednjih decenija ovo vie nije odriva opcija, i organizovano upravljanje otpadom je sad neophodno kako bi se pristupilo
rjeavanju pitanja zatite ivotne sredine, upravljanja
resursima i klimatskih promjena.
Korijen promjene pristupa problemu upravljanja otpadom
lei u promjeni od posmatranja otpada kao neeljenog
materijala koji se negdje mora odloiti ka posmatranju
otpada kao sirovine koja se ponovo moe iskoristiti u
proizvodnji, i to vie puta.
U savremenoj praksi recikliranja u svijetu prepoznata je
vanost edukacije. Sve vei broj pogona, pored svoje
osnovne djelatnosti - procesiranja otpada, funkcionie i na
nivou edukativne institucije i otvoren je za organizovane
posjete. Pored posjete samom pogonu, posjetioci mogu da
vide izlobene postavke i da uestvuju u programima iji
je cilj da animiraju i ukau na pozitivne rezultate
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Radivoje Dinulovi, vanr.prof.
recikliranja, kako za ivotnu sredinu, tako i za ekonomiju

zemlje.
Prvi reciklani centar koji se nalazi u sklopu deponije
komunalnog otpada u naoj zemlji otvoren je upravo u
Novom Sadu krajem 2002. godine. Projekat edukativnog
centra u okviru deponije predstavlja tenju da se
postojea praksa recikliranja povee sa edukacijom o
odrivom upravljanju otpadom.
Ideja projekta je:
omoguiti ljudima da saznaju ta se dogaa sa

otpadom koji bacaju,
osmisliti prostor za edukaciju i animaciju ljudi

svih starosnih grupa i za rad na stvaranju kulture
recikliranja,
napraviti instituciju koja e biti veza izmeu

komunalne slube i ostalih gradskih slubi.
Ovakav centar, zajedno sa postrojenjima i ostalim
objektima na deponiji omoguava funkcionisanje
kompleksa deponije kao svojevrsne postavke o
upravljanju otpadom koja se moe obii, sagledati i
shvatiti. Time e biti ostvaren pozitivan pomak ka
drugaijem shvatanju otpada, unapreenju zatite ivotne
sredine i ouvanju resursa.
2. PRAKSA RECIKLIRANJA U SVIJETU - VEZA
PRAKSE I EDUKACIJE
Pogoni za preradu otpada predstavljaju relativno novu
vrstu industrijske tipologije. U praksi ovim zadacima se
uglavnom bave graevinski ininjeri. Kod ovih struktura
bitna je funkcionalnost i neupadljiv dizajn, a objekti su
esto sakriveni od okoline ili su maskirani u neto drugo.
To je jasan pokazatelj stava drutva prema otpadu koji
stvara. Ovakvi projekti nisu bili domen interesovanja
arhitekata. Meutim, u skoranjoj praksi postoje projekti
koji su najavili promjene u stavu arhitekture prema
pitanjima upravljanja otpadom.
U pogonu u Finiksu (koji je zavren 1993. godine)
umjetnici Linea Glat i Majkl Singer su u saradnji sa
timom arhitekata osmislili dizajn koji je integrisao
praktine funkcije upravljanja otpadom i recikliranja i
edukativne resurse i demonstraciju recikliranja na djelu.
Suprotno od dotadanje prakse, njihovo rjeenje pogona
otkriva procese prerade otpada. Arhitektura objekta je
upeatljiva i ini ga jasno vidljivim u prostoru.
2491
gdje se kroz razne programe i aktivnosti ljudi mogu opet

povezati sa mjestom, a grad sa prirodom koja je bila
izgubljena. Ovakvi projekti doprinose oivljavanju dijelova gradova u ekolokom, socijalnom, ekonomskom, pa i
kulturnom smislu.
3. UPRAVLJANJE OTPADOM NA TERITORIJI
NOVOG SADA
Otpad iz Novog Sada i prigradskih naselja odlae se na
gradskoj deponiji. Deponija je prvo bila locirana u
Temerinskoj ulici 6, a od 1963. godine nalazi se na
lokaciji Klisanski put bb. Dugi niz godina ovdje se bacao
gradski otpad dok se o ivotnoj sredini i posljedicama
nekontrolisanog odlaganja nije vodilo rauna.
2001. godine zapoeta je sanacija gradske deponije, koja
je do tada vie liila na smetlite. Ovim projektom, koji je
zavren u ljeto 2002. godine, Novi Sad je dobio prvu
saniranu i ureenu gradsku deponiju u zemlji.
Sl.1. Pogon za recikliranje u Finskoj - amfiteatar za
posjetioce iz kojeg se vidi sam pogon
U paniji se takoe javilo interesovanje da se objekti za
recikliranje pretvore u arhitekturu. Pogoni u
Valdemingomezu i Pintu arhitekata Abalosa i Hererosa
imali su slinu ideju - otvoriti objekat i prikazati njegovu
djelatnost javnosti. Znaaj njihovog rada ogleda se u
implementiranju novog stava ka otpadu u dizajn i uticaju
koji je imao na veliki broj slinih projekata koji su
uslijedili. To je doprinijelo posmatranju pogona za
recikliranje kao javnih objekata.
Sl.3. Pogled sa autoputa na dio deponije sa pogonom za

separaciju i baliranje otpada
Na saniranoj gradskoj deponiji u septembru 2002. godine
zapoela je izgradnja fabrike sa postrojenjem za separaciju i baliranje otpada, to predstavlja pionirski projekat u
naoj zemlji. Fabrika je zavrena 15. novembra 2002. godine, kad je i putena u rad. U njemu radnici koji sortiraju
otpad izdvajaju sljedee korisne sirovine: papir, karton,
PET ambalau (plastina ambalaa od mineralne vode,
sokova), PVC foliju, plastiku, staklene boce, aluminijum,
gvoe, elik, akumulatore i gume.
Ovim je znaajno smanjena koliina otpada koji se odlae
na deponiju. Takoe, planira se izgradnja pogona za
preradu pojedinih vrsta izdvojenih sekundarnih sirovina
ijim radom e se koliina odlaganog otpada dodatno
smanjiti i produiti period korienja deponije.
Sl.2. Pogon u Valdemingomezu - sve funkcije smjetene

su pod jedan ozelenjeni krov
Dugi period vremena pristup upravljanju otpadom zasnivao se na postojanju deponija kao jedinom rjeenju. Mnoge od njih su nakon godina korienja zatvorene, ostala su
pusta podruja sa unitenim zemljitem i vegetacijom.
Takva mjesta su na neki nain obiljeena jer predstavljaju
lou stranu savremenog potroakog drutva.
Ovdje se arhitektura, u sinergiji sa urbanim planiranjem i
pejzanom arhitekturom, pojavljuje u ulozi pozitivne sile
koja ima za cilj unapreenje kvaliteta ivota i ivotne
sredine. Uraeno je dosta projekata gdje su na mjestima
nekadanjih deponija izgraeni regionalni parkovi. Kroz
upotrebu kvalitetnog pejzanog ureenja i vegetacije tlo i
voda preiavaju se prirodnim procesima. U okviru jedne ovakve cjeline obino je ukljuen i edukativni centar,
4. URBANISTIKO-PROSTORNI KONCEPT
U urbanistiko - prostornom konceptu teilo se da se
ostvari dobra povezanost edukativnog centra sa ostalim
objektima i cjelinama na deponiji. Objekat sa svojim
okruenjem nalazi se lijevo od ulaza u kompleks deponije, ime je olakano snalaenje posjetilaca. To je ujedno
jedini dio do kog se moe doi bez prelaska preko kontrolne vage. Pored parcele centra nalazi se javno reciklano dvorite, prostor predvien za primanje prethodno
razdvojenog otpada po vrstama. Ono je prilagoeno
graanima koji sami donose svoj otpad, kao i organizacijama specijalizovanim za taj posao. Ova dva segmenta ine prostornu cjelinu javnog karaktera.
2492
Juna (zadnja) strana objekta nalijee na regulacionu

liniju. Sa prednje strane razlikuju se dve prostorne cjeline.
Prva je poploan plato ispred objekta, namijenjen
okupljanju posjetilaca koji pristiu organizovano autobusima ili individualno - automobilima. Ispred platoa
nalazi se pristupna saobraajnica sa parking povrinama
za autobuse, automobile (zaposlenih) i minibuseve
(kojima posjetioci obilaze deponiju). U obodnim
dijelovima bloka zastupljeno je zelenilo. Omoguen je
pristup dostavnih vozila, kao i vatrogasnih kola.
5. PROGRAMSKI KONCEPT
Objekat je zamiljen kao jedinstvena prostorna cjelina u
okviru koje postoji vie funkcionalnih segmenata. Oni se
razlikuju po karakteru, nezavisni su, a neki se mogu
meusobno povezati.
5.1. Edukativni sadraji
Medijateka se nalazi u prizemlju desno od ulaza.
Opremljena je tampanim materijalima (knjige, asopisi) i
raunarima sa pristupom internetu. Ona stoji na
raspolaganju posjetiocima kao i uenicima srednjih
strunih kola i studentima koji obavljaju strunu praksu
na deponiji.
Pored medijateke je sala za predavanja kapaciteta 120
mjesta, predviena za struna predavanja, kongrese,
konferencije, seminare i projekcije. Uz nju se nalazi i
priprema za predavaa i pomoni prostor ostave.
5.2. Umjetniki sadraji
Umjetnikov studio sa radionicom se nalazi u prizemlju.
Studio je nain da se ostvari saradnja izmeu komunalne
slube koja je nadlena za deponiju i umjetnika koji su
voljni da rade u edukativnom centru. Oni bi na period od
tri mjeseca dobijali stipendiju, prostor za rad i materijal
koji mogu sami da biraju. Naime, bilo bi im dozvoljeno
da iz otpada koji se dovozi na deponiju uzimaju materijale
od kojih prave umjetnika djela. Na kraju perioda
stipendiranja prireivae se javna izloba radova koji su
napravljeni za to vrijeme. Jedan broj umjetnikih djela skulptura izloen je na platou ispred centra.
Izlobeni prostor u prizemlju je otvoren i fleksibilan
kako bi se mogao prilagoditi razliitim nainima izlaganja
umjetnikih djela. Pored izlobe radova umjetnika koji
rade u studiju u okviru centra, ovdje e biti organizovani i
drugi dogaaji, multimedijalne izlobe, performansi i dr.
Izlobeni prostor na prvom spratu je predvien za
stalnu postavku. Ovdje su izloeni crtei i modeli koji
objanjavaju kako funkcionie reciklani pogon.
5.3. Multifunkcionalni prostori
Hol sa kafeom se nalazi u prizemlju. To je mjesto za
predah namijenjeno kako zaposlenima u centru tako i
posjetiocima. Hol moe da funkcionie i kao dio
izlobenog prostora, ukoliko postoji potreba za tim.
Krovni vrt na prvom spratu ima dvostruku funkciju- on
slui kao vidikovac sa koga se prua pogled na kompleks
deponije i mjesto koje prua razne mogunosti za izlobe,
prezentacije i druge edukativne aktivnosti.
5.4. Administracija
Nalazi se na prvom spratu. To su kancelarije upravnika i
sekretara centra, predstavnika gradskih i pokrajinskih
slubi i koordinatora za saradnju sa drugim slubama i
organizacijama, kao i sala za sastanke. Ovako organizovana administracija treba da unaprijedi meusobnu sarad-
nju gradskih slubi, kao i saradnju slubi sa drugim ustanovama i pojedincima, u cilju promovisanja djelatnosti
centra i pokretanja slinih programa u drugim gradovima.
5.5. Komunikacije
Svi komunikacioni pravci polaze iz hola. Prizemlje je
povezano sa prvim spratom i krovom stepenitem i liftom.
Na prvom spratu postoji galerija sa koje se prua pogled
na hol i izlobeni prostor. Izlobeni prostori u prizemlju i
na spratu povezani su stepenitem.
5.6. Tehnike prostorije i pomoni sadraji
Tehnike prostorije- toplotna podstanica i klima- komora smjetene su u prizemlju i moe im se pristupiti spolja.
Pomoni sadraji- skladita i ostave rasporeeni su uz
sadraje koji ih zahtijevaju. Sanitarni vor nalazi se u
prizemlju i na prvom spratu. U okviru njega integrisane
su sanitarne kabine za hendikepirana lica.
Sl.4. Osnova prizemlja

6. OBLIKOVANJE OBJEKTA
Koncept oblikovanja zasniva se na uklopljenosti objekta u
lokaciju na kojoj se nalazi (duh mjesta). Objekat je
lociran u industrijskom kompleksu gdje su zastupljeni
objekti nie spratnosti, jednostavne forme koja omoguava nesmetano odvijanje radnih procesa.
Drugi uticaj je ideja da forma slijedi funkciju. Objekat je
spratnosti P+1, oblikovan kao vrsta kubina forma koja
dri razliite funkcije na okupu, a jedan dio je isjeen
kako bi se formirala krovna terasa.
Krov objekta je ozelenjen i predstavlja vezu sa prirodnim
okruenjem deponije. Objekat je u ravni sa terenom tako
da nema pristupnih rampi i stepenita.
Opna objekta sastoji se iz vie segmenata razliite materijalizacije - drvo, elik, staklo, zelenilo - koji su povezani
sa raznim uticajima - uticaj industrijske arhitekture prisutne na lokaciji, kao i uticaj neposrednog prirodnog okruenja deponije.
2493
Sl.5. 3D prikaz edukativnog centra
7. KONSTRUKCIJA
Fundiranje objekta izvreno je na AB kontragredama na
dubini od 1m i izvrena je zamjena tla slojevima ljunka.
Konstruktivni sistem - primjenjen je skeletni sistem od
armiranog betona, sa stubovima poprenog presjeka 40/40
cm i gredama pravougaonog presjeka, koji varira u
zavisnosti od raspona (5.5 m i 11m). Meuspratna
konstrukcija je puna AB ploa debljine 20 cm sa
odgovarajuim slojevima poda i plafona. U dijelu
prizemlja ubaen je niz AB stubova presjeka 30/30 cm
koji nose dio sprata sa kancelarijama. Na ovom dijelu
umjesto AB ploe za meuspratnu konstrukciju
primjenjena je FERT tavanica. Stepenino i liftovsko
jezgro uraeno je od armiranog betona debljine 16 cm.
Krovovi - na dijelu prvog sprata nalazi se krovna terasa
poploana betonskim ploama. sa odgovarajuim slojevima konstrukcije. Krov objekta je uraen kao krovna
bata, to pored konstrukcije ravnog krova (nagiba 2%)
podrazumijeva i dodatne slojeve koji tite konstrukciju od
prodora korijenja, ali i omoguuju zadravanje vlage od
atmosferskih padavina. Na ovaj nain postignut je veoma
visok nivo termike zatite objekta. Atmosferska voda sa
krovova odvodi se odvodnim kanalima - rigolama i vertikalnim olucima kroz objekat koji prolaze pored stubova.
8. ZAKLJUAK
U savremenoj praksi upravljanja otpadom u svijetu
prepoznata je vanost edukacije. Kroz analizu primjera
pokazani su naini na koje se tradicionalno zatvoreni i
nepristupani objekti ove industrijske tipologije otvaraju
za posjetioce. Edukativni resursi se pojavljuju kao sila
koja utie na oblikovanje i program projekta od samog
poetka.
Na deponiji komunalnog otpada u Novom Sadu zapoeta
je izgradnja infrastrukture za savremen nain postupanja
sa otpadom. Edukativni sadraji su smjeteni u zaseban
objekat, ali su povezani sa drugim postrojenjima i poljima
za odlaganje kroz iskustvo obilaska itavog pogona. Za tu
namjenu predvieni su minibusevi. Oni ine cjelinu u
kojoj se u realnom vremenu demonstrira kako se kroz
odrivo upravljanje otpadom smanjuje zagaenje, uvaju
resursi i titi ivotna sredina. Nisu zanemarljivi ni
pozitivni ekonomski efekti.
Kroz programsko oblikovanje teilo se ostvarivanju
velikog broja aktivnosti razliitog karaktera namijenjenih
posjetiocima. Administracija centra ima ulogu da
omogui nesmetano funkcionisanje centra, ali i da proiri
njegove aktivnosti i ideje i van prostora deponije. Cilj je
prihvatanje stava da otpad nije neto ime se bave ljudi
zaposleni u komunalnim preduzeima, ve je injenica
savremenog drutva i tie se svih nas.
Forma objekta je jednostavna i ne odudara od drugih

graenih sadraja na lokaciji. Meutim, fasada objekta
komunicira sa neposrednom okolinom na vie nivoa. Ona
govori o industrijskom porijeklu mjesta, ali i o potrebi
uspostavljanja veze sa prirodnom okolinom.
Imajui u vidu procese prerade otpada koji su trenutno
zastupljeni na deponiji - razdvajanje sekundarnih sirovina
i odlaganje otpada koji se ne moe preraditi - predvieno
je da e se deponija koristiti jo oko 20 godina. Ako se
izgrade predviena postrojenja za preradu sirovina dobijenih razdvajanjem otpada, kao i kompostite za preradu
otpada organskog porijekla, koliina otpada koji se odlae
dodatno e se smanjivati, a samim tim period korienja
deponije bie produen. Nakon iskorienja deponije za
odlaganje otpada ona e biti zatvorena i pristupie se
rekultivaciji podruja. Jedna mogunost je da e to biti
mjesto budueg regionalnog parka.
Smee e se odlagati na drugu lokaciju, a postrojenja za
preradu otpada i pratei sadraji bie zadrani na
sadanjoj lokaciji. Edukativni centar nee izgubiti svoj
znaaj, ali je mogue da e se donekle izmijeniti njegova
uloga i funkcija u ovom kompleksu.
9. LITERATURA
[1] Lapunzina, Alejandro Architecture of Spain,
Greenwood Press, Westport, 2005.
[2] www.publicartonline.org.uk/casestudies/collaboration
/solidwaste/press.php
[3] www.archidose.org
Kratka biografija:
2494
Marina Kneevi roena je u Karlovcu

1982. god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti arhitekture i
urbanizma odbranila je 2009.god.
Dr Radivoje Dinulovi (1957) je vanredni
profesor i rukovodilac Katedre za arhitekturu
i urbanizam na Fakultetu tehnikih nauka.
Bavi se projektovanjem, istorijom, teorijom i
kritikom arhitektonskog i scenskog prostora..

MEDIJATEKA U NOVOM SADU
MEDIATHEQUE IN NOVI SAD
Rade Perii, Jelena Atanackovi-Jelii, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Rad se bavi promenama funkcije, prostorne organizacije i karaktera biblioteke pod uticajem
razvoja informaciono-komunikacijskih tehnologija, a koje
omoguavaju nove metode uenja i nove mogunosti
prikupljanja informacija. Fokus je na savremenom tipu
medijateke, odnosno edukativnog centra koji u sebi objedinjuje razliite sadraje od biblioteke, izlobenog prostora, centra za vizuelne umetnosti, prostora za uenje...pa
do komercijalnih sadraja poput prodavnice, kafe-bara
itd.
Abstract This work is about the changes of function,
spatial organisation and character of libraries because of
the development of ICT, which enables new metods of
learning and new posibilities for getting information. The
focus is on the contemporary type of mediatheque, that is
to say, an educational center which encompasses various
facilities ranging from the exibishion spaces, center for
visual arts, study rooms and up to the comercial spaces
such as a shop, a cafe, and so on.
Kljune rei: arhitektura, mediji, obrazovanje, biblioteka, medijateka
1. UVOD
Razvoj tehnologije, iji smo svedoci, u potpunosti je preoblikovao sliku nae stvarnosti i sveta koji nas okruuje.
Svaki period tranzicije nosi sa sobom puno pitanja koja
teraju na razmiljanje i istraivanje. Neka od njih su bila
podsticaj za odabir teme ovog diplomskog-master rada.
Rad se bavi promenama funkcije, prostorne organizacije i
karaktera biblioteke pod uticajem razvoja informacionokomunikacijskih tehnologija, a koje omoguavaju nove
metode uenja i nove mogunosti prikupljanja informacija.
2. RAZVOJ TEHNOLOGIJA KAO
AKCELERATOR DRUTVENE, KULTURNE I
ARHITEKTONSKE PRODUKTIVNOSTI
Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija uneo
je promene nesluenih razmera u sve oblasti ivota i rada
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila dr Jelena Atanackovi-Jelii, docent.
trajno promenivi ljudsko drutvo. Drutvo, kultura i arhitektura, kao socioloki faktori najbolje ogledaju brzinu
promena jednog sistema u kom je ovek najznaajniji
nosilac.
2.1. Drutvo
Informaciono drutvo (engl. Information society) je
drutvo u kome stvaranje, distribucija i manipulacija
informacijama postaje znaajna kulturna i ekonomska
aktivnost. Zasniva se na ekonomiji znanja jer se profit
generie eksploatacijom znanja, a u manjoj meri prirodnih
resursa. Centralno mesto u ovim drutvima zauzimaju
informacione tehnologije koje direktno utiu na
proizvodnju i ekonomiju.
2.2. Kultura
Masovni mediji, kao kljuni element informacionog
drutva, odgovorni su za kulturno obrazovanje veine
ljudi, s obzirom da su nekima jedini izvor saznanja u tom
smislu. Informacione i komunikacione tehnologije igraju
vanu ulogu u korienju i artikulaciji kulturnog
obrazovanja, odnosno kulturnoj transmisiji [1]. Internet
je najznaajniji kao glavno sredstvo te transmisije. Postoje
dve vizije potencijalnih efekata interneta na kulturu.
Prema jednoj, internet doprinosi opadanju standarda u
umetnikoj kulturi i produkciji uopte. Takoe na izvestan
nain omoguava otkrivanje potreba potencijalnih
potroaa koje nisu uvek u skladu s odreenim
estetskim principima. Prema drugoj, internet omoguava
nekim drugim esto kvalitetnijim sadrajima da se
predstave publici i potroaima. To je mogue
zahvaljujui malim cenama reprezentacije, s obzirom da
ne uspevaju da se probiju na TV, radiju ili novinama.
Moe se rei da postoji trend demokratizacije u domenu
kulture, ali to ne garantuje uspostavljanje jedne
odgovarajue i konzistentne kulturne politike. Da li e
internet predstavljati poprite za sukob meu kulturama ili
za njihov dijalog - jo je jedno od pitanja. Vrlo su este
prognoze o dehumanizovanoj budunosti, gde je sve
podreeno interesima kapitala.
2.3. Arhitektura
Dosadanja upotreba raunara u arhitektonskoj praksi
uglavnom se svodi na informisanje, komunikaciju i
vizualizaciju. Predvianja su da e nove tehnologije biti
faktori koji e integrisati znanja, pomagati u donoenju
odluka i biti svojevrsni partneri u procesu dizajniranja
[2]. Zato je vrlo vano obrazovati arhitekte u tom pravcu i
pripremiti ih za izazove koji predstoje. Pored promena u
2495
tehnologijama gradnje, dizajnu, novim materijalima itd.,

konkretne promene su uoljive i na primeru nekih
arhitektonskih tipologija.
2.3.1. Nove tipologije
Dok nova ljudska otkria odreene tipove objekata ine
nepotrebnim, istovremeno se javljaju potrebe za nekim
potpuno novim tipologijama (setimo se otkria parne
maine i eleznikih stanica u XIX veku). Posebno su
interesantni primeri transformacije postojeih tipologija
pod uticajem svakodnevnog tehnolokog razvoja.
Biblioteke su moda i najbolji primeri transformacije, na
koje je masovna upotreba kompjutera i interneta direktno
uticala. Dugorono gledano svrha ovakvih objekata je pod
znakom pitanja s obzirom da je tehnologija omoguila
smetanje itavih baza podataka na ipove veliine
nekoliko milimetara. Ipak, savremene tendencije u
projektovanju ove i slinih tipologija govore u prilog tezi
da potencijala za razvoj ima. Edukativni centri,
medijateke, kulturno-umetniki centri su varijacije na istu
temu. Pored obrazovne, informativne, kulturne oni imaju i
zabavnu funkciju, a u sebi objedinjuju najrazliitije
sadraje od pomenutih biblioteka, koje su neizostavne, do
galerija, bioskopa, prodavnica i kafia.
3. MEDIJI I OBRAZOVANJE
Jedinstvena definicija medija ne postoji. Danas ovaj
termin veemo i za medijske institucije, razne vrste
medija (novine, asopisi, ...), medijske tehnike (radio,
TV, ...). Ono to im je svima zajedniko jeste da kao
krajnji cilj imaju komunikaciju. Multimedija se danas
koristi za informisanje, marketing, zabavu ali jedna od
najvanijih funkcija multimedije je edukativna. Dananji
trendovi pokazuju da je uenje putem multimedije
efikasnije od prosenog predavanja i do 30%, jer odrava
koncentraciju korisnika na visokom nivou.
3.1. Definicije
A. Fransis Bal (franc. Francis Balle) definie medije
kao tehniku opremu koja omoguava ljudima prenos
misli, bilo kakvi da su forma i njihov krajnji cilj.[3]
B. Jedna druga definicija glasi da su mediji kompleksan
pojam koji oznaava sisteme javnog informisanja, koji
slue za irenje vesti i audio-vizuelnih sadraja u svrhu
informisanja, obrazovanja i zabave najirih slojeva
stanovnitva. [4]
Vreme koje dolazi, vreme je obilja informacija i
interaktivnih
komunikacija.[5]
Znaaj
promena
obeleenih napretkom nauke i tehnologije je moda
najvei po pitanju promene koncepta znanja i njegove
standardizacije,
mogunosti
dekoncentrisanja
i
demonopolizovanja znanja itd. Vigor Maji u studiji
"Obrazovanje u Srbiji na prelazu u XXI vek" iznosi tezu
da e obrazovanje, u globalu,
imati kontinuiran
eksponencijalni rast pod neposrednim uticajem tri
faktora:
dinaminih promena u naunim i tehnolokim

znanjima
sve brih promena u svetskoj privredi i ekonomiji
koje e zahtevati fleksibilan, efikasan i lako
dostupan sistem prekvalifikacija, usavravanja,
inoviranja znanja i sl.
dramatinih kulturnih promena iz ugla
pojedinca. [6]
3.2. Novi mediji
Novi mediji kao pojam oznaavaju tehnoloku
revoluciju prenoenja medija i kulture na oblike
komunikacije i produkcije asistirane raunarima.[7]
Popularno gledano, kategorije koje se smatraju novim
medijima su: internet, multimedija, video igre, DVD,
virtuelna realnost, ...
3.3. Multimedija
Pojam multimedija (engl. multimedia) dolazi od latinskih
rei multus (mnogi) i medium (medij, posrednik). Termin
multimedija je i nastao 1965. god. da bi opisao jednu
predstavu na kojoj je kombinovana rok muzika izvoena
uivo, filmska projekcija, eksperimentalno osvetljenje i
umetniki performans.[8] Danas, multimedijalne sadraje moemo kategorisati kao linearne i ne-linearne. Linearnoj kategoriji pripadaju multimedijalni sadraji nad
kojima korisnik nema navigacionu kontrolu kao to je
npr. film. Nelinearni su oni koji omoguuju interakciju sa
korisnikom npr. video-igre ili internet. Upravo na ovome
se zasniva razlika izmeu tradicionalnih mas medija i
interneta. Kod klasinih mas medija (radio, televizija,
novine...) imamo obino jedan dominantan modus, dok je
tek sa internetom, u on-line okruenju, multimedijalnost postala realna forma. Pored ovih, jako vaan element
savremenih multimedijalnih sadraja je interaktivnost. To
je jedna vrsta dijaloga izmeu korisnika i aplikacije.
3.4. Medijska pismenost
Ovaj termin predstavlja (engl. Media literacy) je
sposobnost korienja, vrednovanja i kreiranja medija u
svim njenim formama, bilo da je u pitanju tampa, video
ili internet. Ona predstavlja proiren koncept pismenosti.
Uporedo sa uticajem na programe obrazovanja, nove
informacione tehnologije i mediji utiu i na ustanove koje
imaju obrazovnu i kulturnu ulogu kao to su biblioteke,
kole, muzeji itd. Te promene su vidljive i u
funkcionalnom i prostorno-organizacionom smislu, i
nekad rezultiraju potpuno novim, hibridnim objektima,
poput medijateka.
3.5. Koncept medijateka
Postindustrijsko doba (1960-1990) usavrilo je druge
medije u prenosu znanja poput audio, video i kompakt
disk zapisa. Usled ovoga u Francuskoj se prvi put razvija
novi specifian tip biblioteke medijateka (u Engleskoj je
popularan naziv multimedijalna biblioteka (engl.
Multimedia Library). Ove moderne biblioteke sadre sve
to je u vezi sa multimedijom - knjige, asopise, novine,
2496
nosae zvuka, CD-romove, DVD, fotografije, filmove,

elektronske baze podataka, pristup internetu itd. Ovaj tip
ustanova razvija se zajedno sa shvatanjem da dananje
vreme zahteva permanentno obrazovanje koje traje celog
ivota (eng. life long learning). Takva vrsta obrazovanja
iziskuje potrebu za samoobrazovanjem, pronalaenjem i
primenom raznovrsnih izvora znanja koja su primenjiva u
praksi.
4. SAGLEDAVANJE OBJEKATA MEDIJA
Razvoj novih tehnologija i konstruktivnih sistema izvrio
je znaajan uticaj na prostornu organizaciju i na spoljanje
oblikovanje savremenih objekata ovakvog tipa. U radu su
analizirani sledei objekti:
1. Pompidou Centre, Renzo Piano & Richard
Rogers,
2. Sendai Meditheque, Toyo Ito & Associates
3. Seattle Central Library, OMA,
4. EPFL Learning Centre, SANAA, i
5. Library and Learning Centre in Viena, Zaha
Hadid.
Osim to su arhitektonski uspeli, ovi objekti ispunjavaju
svoju funkciju na najbolji nain. Oni predstavljaju faktore
reanimacije delova gradova koji su u smislu kulturnih
deavanja ostali marginalizovani (Pompidu centre, Sendai
mediatheque), odnosno pojavljuju se kao ekstenzija
postojeih univerzitetskih kompleksa (EPFL Library,
LLC). Vano je bilo odgovoriti savremenim potrebama
korisnika, to je pre svega uraeno promiljenim
reenjima koja integriu mogunosti digitalnih
tehnologija.
4.1. Dostupnost
Kao najvaniju tekovinu novih objekata kulture treba istai promenu koncepta zatvorenih objekata po kome su oni
imali status nedodirljivih, i bili izvan svakodnevnice i
obinog oveka. Danas oni otvaraju svoja vrata i prilagoavaju se brojnoj i razliitoj publici, od dece svih uzrasta,
studenata, starijih ljudi do nepismenih, nezaposlenih, osoba sa invaliditetom itd. Nivo znanja se ne podrazumeva,
ve naprotiv, objekat je tu da prui informaciju, obrazovanje, zadovoljstvo, razonodu... Ovakvi objekti tee da
budu mesta susreta, prijateljstva i time raste i njihova
drutvena uloga, uticaj i znaaj.
4.2. Odnos prema okruenju
Objekti tipa medijateka, biblioteka, edukativnih centara
imaju vanu ulogu u drutvenom ivotu grada i locirani su
najee u centru (npr. Seattle Library). Kada su izvan
centralnog dela grada oko njih se formira novi gradski
centar i dobro su povezani sa vanim strukturama u gradu.
Pompidu centar je primer kako ovakav objekat moe da
oivi deo grada i brzo postane najposeeniji kulturni
objekat ne samo u Parizu i Francuskoj, nego i ire (u
Francuskoj je veoma popularna gradnja medijateka, tako
da npr. u Lionu svaka gradska etvrt ima po jednu).
Objekti ovakvog tipa su uglavnom slobodnostojei i

najee zauzimaju ceo blok, to je sluaj sa svim
analiziranim primerima.
Nekad su utkani u gradsko tkivo (Pompidu centre, Sendai
mediatheque, Seattle Library), a nekada ih okruuju
slobodne povrine, najee parkovski ureene (EPFL
Library, LLC). to se tie samog pristupa objektu,
praktikuje se ili princip lake dostupnosti kada je ulaz
postavljen direktno uz trotoar (Sendai mediatheque,
Seattle Library), ili se formira trg ispred glavnog ulaza
(Sl.1).
Sl.1. Ue okruenje planirane Medijateke

4.3. Forma
irok spektar novih materijala i modernih sistema
graenja prua velike mogunosti u oblikovanju. Ovi
objekti esto postaju skulpture u prostoru i dominantni su
u odnosu na okruenje.
Dobar primer za ovo je dekonstruktivistiko reenje
biblioteke u Sijetlu sa nekoliko smaknutih platformi
upakovanih u modularnu elinu mreu. Takoe, i
Pompidu centar dominira i veliinom i likovnim izrazom
u starom jezgru Pariza.
4.4. Fasade
Uglavnom su materijalizovane od transparentnih
materijala. Akcenat je na lakoi i fluidnosti, to su i
osobine drutva u informatikoj eri (EPFL Library,
Sendai mediatheque). Uloga transparentnih fasada
(uglavnom realizovanih kao zid-zavesa) je ponitavanje
granice izmeu spolja i unutra, a u centru je tenja da se
ljudi privuku.
4.5. Unutranja organizacija
Objekati ovog tipa zahtevaju maksimalnu fleksibilnost, pa
se najvie koristi tip slobodnih osnova ili kombinacija sa
tradicionalnim evropskim modelom podele po
funkcionalnim celinama. Tako oni mogu da odgovore na
promene u smislu razvoja tehnologija, ali i da u
budunosti budu otvoreni za neke druge programe.
2497
5. ANALIZA NOVOPROJEKTOVANOG OBJEKTA

MEDIJATEKE U NOVOM SADU
5.1. Lokacija
Izabrana lokacija za objekat medijateke nalazi se na
Limanu 3, u delu Novog Sada koji nazivaju
spavaonice, aludirajui na jednolinu izgradnju
objekata vieporodinog stanovanja bez prateih sadraja
kulturno-zabavnog karaktera. Parcela se nalazi u bloku
ogranienom ulicama ekspirovom, Narodnog fronta,
Balzakovom i Bul. Cara Lazara, i ima povrinu 1,1ha.
Trenutno se koristi u sportsko-rekreativne svrhe i na njoj
nema izgraenih objekata.
5.2. Koncept
Kao odgovor na ortogonalnu strukturu Limana, objekat je u osnovi pravougaonik dimenzija 80x40m.
Povuen je u odnosu na
Bul. Cara Lazara na liniju
unutar-blokovske
kolske
komunikacije. Tako je
ispred objekta dobijen
neophodan prostor, koji je
adekvatno parterno ureen i
slui kao trg. U objektu se
izdvajaju etiri osnovne
programske celine: biblioteka, galerija, centar modernih vizuelnih umetnosti
Sl.2. Shematski prikaz
razvoja koncepta
Svaki od ova etiri programa predstavljen je zasebnim
kubusom, tako da medijateka realizovana kao, uslovno
reeno, grupa forma. Na taj nain postoji i analogija sa
etiri Limana s obzirom da je objekat zamiljen kao
limanski centar. Ipak, nabrojane funkcionalne celine
nisu ostale strogo zarobljene u svojim kubusima, ve se u
skladu sa funkcionalnim zahtevima ire i prepliu (Sl.3)
razliite duine i uloge. Dok su neke nune iz funkcionalnih razloga, druge - due su tu da bi integrisale ceo
prostor. Tako se dobijaju otvorene vizure interesantnih
perspektiva i utisak jednog, a ne etiri objekta.
Sl.4. Perspektivni 3D prikaz objekta

6. ZALJUAK
Sa arhitektonsko-urbanistikog stanovita problem novosadskih objekata kulture je njihova dispozicija na nivou
grada. itavi delovi grada ostaju siromani kulturnim
sadrajima, poput Limana i Novog naselja. Njihovo
plansko oivljavanje poboljalo bi uslove ivota i razvili
bi se novi ambijenti kao alternative centru grada. Savremena arhitektonska praksa pokazuje da je tip objekata
poput meidjateka vrlo popularan i opravdan u smislu
trenutnih tendencija u obrazovanju, kulturi, tehnologiji
novih medija, zabavi itd.
7. LITERATURA
[1] Thompson, J.B. Ideology and Modern Culture. (Polity
Press: Cambridge, 1990)
[2] Sariyildiz S., Van der Veer P. The role of ICT as a
partner in Architectural Design Education. (Computers in
Design Studio Teaching EAAE/eCAADe International
Workshop Proceedings, EAAE: Leuven, Belgium, 1998)
[3] Gone, . Obrazovanje i mediji. (Clio: Beograd, 1998)
[4] preuzeto sa hr.wikipedija.org, april 2009.
[5] Radovi, V. Mediji i e-obrazovanje. (Institut za
politike studije: Beograd, 2006.)
[6] preuzeto sa www.almanah.petnica.rs, april 2009.
[7] preuzeto sa hr.wikipedia.org, april 2009.
[8] preuzeto sa en.wikipedia.org, april 2009.
Kratka biografija:
Sl.3. Shematski prikaz funkcionalnih celina
Prizemlje je rezervisano za komercijalne sadraje (kafi,

knjiara), auditorijum i zajedniki holski prostor. Za
biblioteku je namenjen trei sprat svakog kubusa da bi se
izbeglo smicanje po etaama. Poslednji spratovi su
itaonice i kancelarijski prostor, koji obezbeuju potrebni
mir i pogled na grad. Veza meu kubusima je ostvarena
rampama, a sam meuprostor je zastakljen. Rampe su
2498
Rade Perii (1985) je roen u Vrbasu.

FTN je upisao 2004. godine. U
septembarskom diplomskom roku brani
diplomski-master
rad
na
Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Arhitektura i
urbanizam Medijateka u Novom Sadu.

IZGRAENE UTOPIJE/KONCEPT REKONSTRUKCIJE PANELICA NA PRIMERU
STAMBENE ZGRADE U ULICI DR RIBARA U NOVOM SADU
BUILT UTOPIAS/CONCEPT OF PANELKI RECONSTRUCTION SHOWN ON THE
SHOWCASE BUILDING IN DR. RIBARA STREET IN NOVI SAD
Milica Stoji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Ovaj rad bavi se ulogom i drutvenom
ne/moi arhitekture ispitujui masovno kolektivno stanovanje. Socijalno programiranje, kao mono sredstvo arhitekture, imalo je tokom istorije razliite implikacije.
Oslanjajui se na koncepte open designa, kao i okvira i
generikog prostora, ovaj rad eli da prikae mogunosti
rekonstrukcije masovno izgraenih panelica.
Abstract This paper aims to investigate the role and
social omnipotence/impotence of architecture through
mass collective housing. Social programming, as a
powerful tool of architecture, had different implications
during the course of history. Relying on the open design
concept, as well as frame and generic space concept, this
diploma work investigates reconstruction possibilities of
mass-produced panel buildings-panelki.
Kljune rei: kolektivno stanovanje, prefabrikacija, open
design
1. UVOD
Teko je pronai arhitekturu bez ambicije. Da promeni,
uini boljim, celo drutvo ili samo neiju skromnu egzistenciju. (Dobra) namera, dakle, postoji. Ovaj rad bavi se
onim to se dogodilo u meuvremenu, istrauje nejasnu
teritoriju izmeu dobrih namera i pogubnih rezultata.
2. NE/MO ARHITEKTURE ISPITANA NA
PRIMERU MASOVNOG KOLEKTIVNOG
STANOVANJA
Arhitektura je rizina meavina sveopte moi i potpune
nemoi.
Rem Kolhas
2.1. Ne/mo
Uloga i mo arhitekata su promenljivi parametri, od
vremena do vremena, od drutva do drutva. Kolektivno
stanovanje, kao veoma osetljiva zona delovanja
arhitektonske struke, uzeto je kao lakmus ove promene
kroz prostor i vreme. Istorijski razvoj i uveanje
populacije nametnulo je poveanje gustine a samim tim i
nove oblike kolektivnog ili, bolje reeno, masovnog
ivljenja.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio Prof. dr Radivoje Dinulovi
Dakle, sa jedne strane imamo zahtev za smetanjem to

veeg broja ljudi tako da oni zauzmu to manje prostora
(kvantitativna komponenta), dok sa druge treba svima
obezbediti to bolji kvalitet ivljenja (kvalitativna komponenta). Delikatna ravnotea izmeu ova dva pola kroz
istoriju je esto je bila naruena, naravno, uvek na tetu
kvaliteta ivota. Arhitekta se ovde nalazi u poziciji
medijatora koji treba da nadje optimalnu meru izmeu
ideala i interesa, koristei razliita demagoka oruja u
rasponu izmeu slobodne volje i prisile socijalno programiranje, kao jednu od osnovnih funkcija arhitekture.
Stanovanje, kao jedna od elementarnih ljudskih potreba,
posebno je osetljiva na ovakvu vrstu uticaja.
Masovno kolektivno stanovanje verovatno je najdalje od
ideala kuice u cveu, koji obino uzimamo kao
kulturoloku predstavu doma. Upravo iz tog razloga,
zanimljivo je videti kako arhitektura, koristei socijalno
programiranje, pokuava da premosti ovaj jaz. To nas
dovodi i do pitanja vertikalnog susedstva nasuprot
klasinoj predstavi saivota u zajednici jednoporodinih
kua. Ovde arhitektura, manje ili vie uspeno, tei da
umesto epiteta masovno, serijski i bezlino, kolektivnom
stanovanju da epitete individualno, intimno i dobrosusedsko. Veita opsednutost struke idealnom zajednicom
za posledicu ima (dobru) nameru da se deluje kroz arhitekturu koja bi aktivno proizvodila drutvo bolje od postojeeg. Naalost, sve se obino zavri autistinim zakljukom arhitekata da je za neuspeh krivo isto to drutvo,
nedoraslo arhitekturi koja pokuava da ga promeni na
bolje.
Posleratna nestaica stanova, udruena sa tehnolokim
napretkom koji je omoguio bru i jeftiniju proizvodnju,
stvorila je uslove za nastanak nekih od najstranijih
eksperimenata na polju socijalnog programiranja uz
pomo arhitekture. Ono to su na crtaim tablama bile
savrene mrtve prirode idealnog drutva, u realnosti
kapitalistikih, ali i komunistikih sistema, postaju nepregledna mora jednolinog betona u vidu masovno proizvedenih, bezlinih kolektivnih stambenih zgrada. Vreme
geometrijski istih namera iza geometrijski istih crtea je
gotovo, arhitekta demijurg 1 je mrtav. Danas, kada je polje
sila koje oblikuju arhitekturu sloenije nego ikada, insti-
re demijurg vodi poreklo od grke rei dmiourgos () to u

doslovnom prevodu znai javni ili obueni radnik, u filozofskom ili
religioznom smislu oznaava Boga, vrhovnog stvaraoca. U
arhitektonskom reniku obino se odnosi na poziciju arhitekata
Moderne, gde jedan ovek odluuje o svemu, od izgleda kvaka na
vratima stanova do irine bulevara. Le Korbizje (Le Corbusier) je
sigurno jedan od primera arhitekte-demijurga, erudite u leonardovskom
smislu, koji zna o svemu, od dizajna svetla do poznavanja vodovodnih
instalacija.
2499
tucija jedne osobe koja sve zna i donosi sve odluke naprosto ne moe opstati. Osim moda u vidu korporativnog
brenda velikih arhitektonskih biroa poput OMA-e (Office
for Metropolitan Arcitecture)2.
Jasno je da arhitektura ne moe da pobegne od svoje
politike/ekonomske /socijalne/kulturne uloge, ona to ak
i ne sme da uradi, jer na taj nain stavlja arhitektu u
poziciju samodovoljnog promotera lepih umetnosti, dok je
njegova stvarna odgovornost prema drutvu mnogo vea.
Kakva je uloga arhitekture u drutvu vremenskog a ne
prostornog kontinuiteta? Brz tempo izgradnje namee
potrebu za specijalizacijom i menaderskom organizacijom. Tehnoloki razvoj omoguio je i ljudima koji se ne
bave profesionalno arhitekturom, dakle korisnicima,
aktivnije uee u procesu mi vie nismo poput nekih
visokih svetenika koji uvaju tajna znanja, mi smo
posrednici koji treba da obezbede ishod koji e zadovoljiti
najvei mogui broj interesnih strana. Ukratko, menaderi. Menaderi sa velikom drutvenom odgovornou.
2.2. Open Design koncept
Jedan od reformista 1960-tih, Don Habraken (N. John
Habraken), zaetnik je open design koncepta. U svojoj
knjizi Supports: An Alternative to Mass Housing, bavi
se pitanjem masovne izgradnje stambenih objekata od
industrijski proizvedenih modularnih komponenti, koji bi
mogli da zadovolje razliite potrebe buduih korisnika.
Open design podrazumeva dvojaku strategiju iz tehnike perspektive, podela kontrole dizajna i procesa graenja
trebala bi da doprinese lakoj i istijoj proizvodnji i
montai, dok bi socioloki benefit podrazumevao vee
uee korisnika u dizajnu stambene jedinice.
Mnoge pripadnike struke ova preraspodela kontrole nad
dizajnom plai, pogotovo zato to je veina njih tokom
svog kolovanja posredno ili neposredno nauila da arhitekta deluje i svoje odluke donosi sam, iz neke vrste demijurke pozicije. Realnost sveta u kojem ivimo jednostavno ne doputa takvu vrstu komoditeta i moramo se
to pre navii na nau novu, timsku ulogu u procesu.
Kompleksnost savremenog sveta zahteva brze odgovore a
poto ne moemo svi posedovati sva potrebna znanja (ili
je za njihovo sticanje jednostavno potrebno previe vremena) neizbean je odreen stepen specijalizacije, sistem
u kojem bi svako radio posao u koji se najbolje razume.
Veina studenata se posle zavrenog fakulteta razoara u
svoju profesiju i, simptomatino, smatra da ogranienja
stvarnog sveta sputavaju njihovu kreativnost. Umesto da
prihvatimo ova ogranienja kao pokreta procesa dizajna,
inspiraciju, neto na ta se zaista moemo osloniti mi
esto volimo da mislimo kako nam ona ustvari ograniavaju slobodu. Veina arhitekata nauena je da pone
proces projektovanja sa vizijom kako e krajnji produkt
izgledati, pa onda naknadno trai naine kako najlake
doi do tog zamiljenog ideala, umesto da se opusti i
veruje procesu. Koordinacija i organizacija procesa
dizajna ne treba da sputavaju, ve stimuliu kreativnost.
2
OMA-e (Office for Metropolitan Arcitecture) je arhitektonski biro
Rema Kolhasa (Rem Koolhaas), koji je on osnovao 1978. godine sa
Elijom Zengelisom (Elia Zengelis). U meuvremenu, od inicijative dva
oveka, OMA je prerasla u viestruko nagraivani arhitektonski biro koji
danas zapoljava stotine ljudi, ima ofise na 3 i velike projekte na svih 5
kontinenata.
Osim toga, osobina kojoj se moramo nauiti je skromnost.

Svaki svee diplomirani arhitekta sanja o tome kako e
upravo njegove zgrade biti jedinstvene, najbolje,
najpriznatije. Jo 1970-tih, Lorens Anderson (Lawrence
Anderson), tadanji dekan Arhitektonskog fakulteta na
MIT-u, rekao je da je teta to niko nee da gradi zgrade
u pozadini. Jednostavno, da bi neto bilo specijalno,
mora da postoji i pozadina. Ova skromnost posebno je
znaajna kada priamo o stambenoj arhitekturi i moramo
shvatiti da to to je neto uobiajeno ne znai da je
nuno i loe ili nekvalitetno. Arhitektura stanovanja
sigurno je oblast nae struke koja najznaajnije oblikuje
nae ivote, tako da ne postoje nebitne zgrade.
Danas, kada postoji nezadovoljstvo i sa strane ponude ali i
potranje na tritu, open design koncept je moda
znaajniji nego ikada jer, iako moda ne predstavlja
konano reenje problema stanovanja, svojim principima
svakako pokazuje dobar pravac u kojem treba krenuti.
Don Habraken 2000. godine proglaava postojanje
neprofitne Open Building Fondacije suvinim, jer je
procenjeno da su principi za koje se zalau dovoljno
prihvaeni od strane dravnih institucija i graevinske
industrije.
Njihova delatnost nastavljena je kroz nekoliko institucija
na prvom mestu Radna grupa CIB W104 za implementaciju principa open design-a (ekspertskog tela koje
funkcionie u okviru Internacionalnog saveta za istraivanja i inovacije u graenju) i ManuBuild-a, konzorcijuma koji ine obrazovne institucije irom Evrope ali i
firme koje se bave proizvodnjom koja odgovara principima open design-a. Zapoet 2005. godine, ManuBuild
predstavlja 4-godinji projekat pod patronatom EU i ukljuuje 25 partnera iz 10 evropskih zemalja. Kroz brojne
publikacije i seminare, ove organizacije rade na podizanju
svesti o znaaju bolje koordinacije i komunikacije izmeu
raznih uesnika u procesu dizajna, od industrije do krajnjeg korisnika. Moramo shvatiti da je dizajn za budunost
jedna interdisciplinarna i sintetika akcija, kako je Brus
Mau (Bruce Mau) naziva. Interdisiciplinarna jer podrazumeva dinamian meuodnos izmeu razliitih disciplina
koje kroz meusobnu saradnju treba da ue jedni od drugih i meusobno stimuliu razvoj. Sintetika, jer reenja
za kojima danas tragamo ne smeju kretati od tabula rasa
pristupa (koliko god taj pojam bio atraktivan za arhitekte),
ve moraju biti zasnovana na kompleksnosti ulaznih
podataka da bi njihova integracija u postojee bila to
uspenija. I, napokon, akcija. Jer dizajn nije samo
promiljanje, ve i delovanje.
2.3. Mogunosti primene kargo kontejnera u
arhitekturi
Kargo kontejeri standardizovanih dimenzija (po ISO3
standardima, zato se ponekad zovu i ISO kontejneri)
koriste se za transport robe teretnim brodovima,
kamionima i vozovima. Oni su lako dostupni
standardizovani elementi koji doputaju moduarno
uklapanje i, kao takvi, vrlo su interesantni za potencijalnu
primenu u arhitekturi. Danas se kargo kontejneri
uglavnom izrauju od COR-TEN elika, veoma otpornog
na sve spoljanje uticaje. Iako postoje odreene varijacije,
3
ISO je akronim od International Standardization Organization,
meunarodnom organizacijom koja se bavi usklaivanjem standarda
2500
veinom se proizvode u standardizovanim veliinama od

20(20 stopa=5.90m) i 40(40 stopa=12.032m).
Jedna od najveih prednosti upotrebe ISO kontejnera jeste
to oni ve postoje u velikom broju irom sveta, dok je
saobraajna infrastruktura naravno prilagoena njihovom
transportu. Procenjuje se da samo u luci Njujork postoji
oko milion ovakvih kontejnera koji zakrujui skladita
ekaju na reciklau. Osim toga, relativno su jeftini, pa novi 40 kontejneri uglavnom kotaju 1500-2000$, dok se
polovni mogu nai mnogo povoljnije, u zavisnosti od
starosti i stanja u kojem se nalaze. Jo jedna prednost je u
robusnoj konstrukciji ovih kontejnera, koji su predvieni
da izdre najsurovije vremenske uslove i velika optereenja mogue je naslagati do 9 natovarenih kontejnera
jedan na drugi (svaki moe poneti do 24,000 kg).
Po svojoj definiciji kargo kontejneri su vodootporni, a termika izolacija naknadno se dodaje. Kontejneri se spolja i
iznutra premazuju bojom sa mikroskopski sitnim esticama keramike, stvorenom na osnovu NASA tehnologije.
Tako stvorena barijera predstavlja termiku i zvunu
izolaciju, titi od UV-zraenja, korozije, a takoe ima i
antiseptiko dejstvo. Dodatno, sa unutranje strane polae
se sloj izolacije od poliuretanske pene, koja funkcionie
kao termika i zvuna izolacija ali i kao parna brana.
Dananje tehnologije seenja uz pomo lasera omoguavaju zaista iroke izbore pri prilagoavanju ISO kontejnera arhitektonskim namenama.
2.4. Strategija rekonstrukcije
Ovaj istraivaki rad nema ambiciju da d konkretne i
konane odgovore na problem rekonstrukcije panelica4 u
Srbiji, ve radije da pokrene pitanja u vezi sa ovom temom. Iako je istraivanje rezultovalo u nekoj vrsti konkretnog projekta, njega ne bi trebalo shvatiti iskljuivo
kao rekonstrukciju strogo odreene stambene zgrade u
ulici Dr Ribara u Novom Sadu, ve studiju sluaja u kojoj
se ovaj objekat koristi kao test-poligon za razliite intervencije koje se mogu (ali ne moraju) vriti u cilju rekonstrukcije ovog tipa vieporodinog stanovanja. Dakle, ne
priamo o konkretnom objektu, ve o uglednom primeru.
U svetlu prikazane situacije u istonoevropskim zemljama, odlueno je da se strategija rekonstrukcije sprovede u
dve faze.
Naime, usled tranzicionog haosa na tritu stanovanja i
nedovoljno definisanih zakonskih regulativa, neka organizovana i temeljna akcija rekonstrukcije panelica (koordinirana od strane nekog dravnog ili gradskog tela) danas u
Srbiji predstavlja daleki futur.
Usled raznolike socijalne strukture i ekonomske moi
stanara, mere odravanja i rekonstrukcije ovih stambenih
zgrada se uglavnom svode na kreenje hodnika i zamenu
pregorelih sijalica (koliko je to u moi kunog saveta),
dok su temeljne promene poput zamene instalacija,
promene fasadnih panela i drvenarije radi manjeg troenja
energije ostavljeni za neka bolja vremena. U ovakvim
uslovima, izlino je govoriti o nekoj promeni strukture
stanova radi prilagoavanja novim ivotnim stilovima.
4
Panelica (eng. panel building, nem.plattenbau, franc. maison
panneaux, bug. , e. panelov dm, ma. panelhz...itd.)
podrazumeva
vieporodilnu
stambenu
zgradu
od
jeftinih,
prefabrikovanih panela, koje su posle Drugog svetskog rata graene
irom Evrope.
Prva faza obuhvata opciono proirivanje stambenih jedinica dodavanjem recikliranih ISO kontejnera na fasadu,
iji su potencijali primene u arhitekturi ve razmotreni u
poglavlju 5. Poto u konstruktivnom smislu predstavljaju
dobru osnovu za arhitektonske manipulacije, kontejneri se
dalje obrauju uz pomo CNC maina5 i slinih tehnologija i, u saradnji sa korisnicima, prilagoavaju njihovim
individualnim potrebama. Korieni kargo kontejneri
predstavljaju ekonomski prihvatljivu varijantu (cena upotrebljenog kargo kontejnera ISO 20 koji ima oko 13 m
korisne unutranje povrine je oko 800-1000 evra) jer se,
u zavisnosti od ekonomske moi, sklonosti i potreba korisnika, lako i brzo pretvara u deiju sobu, prostor za meditaciju, visei vrt ili ve neto drugo. Kontejneri se kae
na ram od elinih profila (I i kutijastih preseka) koji se
potom ankeruje u postojee stubove. Mogu se iskoristiti
za poveanje postojee prostorije ili dodavanje sasvim
nove, shodno potrebama korisnika. S obzirom da omoguavaju individualne intervencije na strukturi stanova,
reciklirani kargo kontejneri predstavljaju optimalno reenje u periodu dok se ne steknu uslovi za organizovanu
rekonstrukciju ovog tipa stambenih zgrada.
Slika 1. Kontejnerske jedinice na fasadi

Druga faza projekta obuhvatie koordiniranu akciju dravnih/gradskih institucija, privremeno iseljavanje stanara
i optu rekonstrukciju objekta. Koncept okvira i generikog prostora, detaljno obraen u poglavlju 3, bio je od velikog znaaja za konceptualizaciju druge faze ovog
projekta. Naime, ako znamo da konstrukciju ove stambene zgrade, uraene u IMS sistemu prefabrikacije, ini skeletni sistem stubova i ploa, kao i da je njegov vek trajanja oko 100 godina (ovaj objekat izgraen je 1968.
godine, dakle ostalo mu je jo vie od pola ivotnog
veka!), koncept uklanjanja zastarelih i dotrajalih zidnih i
fasadnih panela i zamena instalacija namee se kao veoma
logino reenje. Moemo rei da ovde okvir predstavlja
sloj strukture (skeletni konstruktivni sistem) dok slojevi
opne, scenografije, instalacija i pristupa predstavljaju
manje ili vie slobodno polje manipulacije.
5
CNC(eng. Computer Numerical Control, kompjuterska numerika
kontrola) maina predstavlja opremu za obradu drveta, metala, plastike
ili drugog materijala kod koje je seenje i oblikovanje materijala do
finalne forme kontrolisano uz pomo odgovarajueg raunarskog
softvera
2501
Jo jedna veoma bitna polazina taka jeste i koncept

open designa, ispitan u poglavlju 4. Kombinovanjem ova
dva koncepta dolazimo do scenarija u kojem bi se
okvir/skelet objekta prvo ogolio od nepotrebnih i zastarelih delova a onda, kroz saradnju korisnika i arhitekata,
kao i strunjaka drugih profila restruktuirao u potpunosti.
Drugim reima, skelet ovde predstavlja potku rasta objekta koja je u stanju da primi i podri razliite sadraje u
budunosti. Naravno, namena objekta uopte ne mora biti
samo stambena, kao to je to bio sluaj do sada. U
ovakvoj dispoziciji, struktura objekta uopte ne mora biti
pun volumen sa unutranjim komunikacijama, ve i otvoren sistem vertikalnog susedstva, naravno u zavisnosti od
trenutnih potreba korisnika i razvoja posmatranog
urbanog fragmenta.
Korisnici bi mogli da biraju iz kataloga prefabrikovanih
modularnih elemenata i u saradnji sa arhitektom formiraju
svoj dom, kancelariju, vrt ili neto drugo. Naravno,
odreena pravila igre u smislu osvajanja prostora morae
da postoje ali e i taj segment biti kontrolisan od stane
nadlenih institucija, kao i asortiman modularnih elemenata. Kako tehnoloki razvoj omoguava korisnicima da
sve aktivnije uestvuju u procesu projektovanja, ovakva
paradigma je realna opcija.
3. ZAKLJUAK
Utopistiki karakter modernog dizajna otelovljen u planovima vrlog novog sveta iscrpeo je sebe, ili bar tako kau
kritiari, u suprotnostima izmeu snova i realnosti koji su
rezultirale iz njega.
Dizajneri moda imaju viziju i moi vizuelizacije ali
njima generalno nedostaje mo, kapital i obrazovanje da
realizuju svoje vizije. Vie se ne radi o jednom dizajneru,
jednom klijentu, jednom reenju, jednom mestu.
4. LITERATURA
[1] Rem Koolhaas, Bruce Mau et al, S,M,L,XL, New
York, The Monacelli press, Second edition, 1998.
sajtu
[2] http://maxbruinsma.nl/change/bottom.html,
pristupljeno 11.04.2009.
[3] http://www.habraken.com/html/downloads/questions
_that_wont_go_away.pdf, sajtu pristupljeno 15.06.2009.
Kada je uo Habrakenovo opaanje kako svi studenti ele
da ba njihova zgrada bude specijalna, tadanji dekan
Arhitektonskog fakulteta na MIT-u (gde je Don
Habraken inae redovan profesor) rekao je: Too bad
nobody wants to do a background building
[4] http://open-building.org/about/objectives.html, sajtu
[5] http://www.manubuild.org/summary, sajtu
[6] http://www.shipping-container-housing.com/shippingcontainers-housing.html, sajtu pristupljeno 10.07.2009.
[7] Bernard Leupen, Frame and generic space,
Rotterdam, 010 Publishers, 2006
Kratka biografija:
Milica Stoji roena je u Parainu 1984.
tehnikih nauka iz oblasti Arhitekture
"Izgraene utopije/Koncept rekonstrukcije
panelica na primeru stambene zgrade u ulici
Dr Ribara u Novom Sadu" odbranila je
2009. god.
Slika 2. Unutranjost jedne kontejnerske jedinice

Vano je istai da ovaj projekat nikako ne predstavlja konaan i detaljan projekat za rekonstrukciju stambene zgrade u ulici Dr Ribara 9-15, ve radije jednu studiju sluaja
gde je ovaj objekat upotrebljen samo kao probni poligon
za ispitivanje razliitih metoda za rekonstrukciju/reciklau panelica na ovim prostorima.
S obzirom na format ovog rada sa jedne, i obim istraivanja i multidisciplinarni tim strunjaka potreban da bi
ovaj koncept rekonstrukcije zaista funkcionisao sa druge
strane, ovaj diplomski-master rad detaljnije obrauje samo prvu fazu projekta, dok drugu konceptualno postavlja.
2502

AUTO CENTAR U NOVOM SADU
CAR CENTER IN NOVI SAD
Radovan Mrvi, Predrag ianin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Tema diplomskog-master rada je
projekat auto centra u Novom Sadu za automobile na
elektrini pogon. Objekat je smeten na buduoj lokaciji
koja je predviena GUP-om do 2021. godine. Lokacija se
nalazi izmedju produetka Subotikog bulevara i ulice Ive
Andria. Pravac Subotikog Bulevara e biti nastavljen
etvrtim mostom preko Dunava. Time se stvara odlina
komunikacija budue lokacije sa ostalim delovima grada,
to je veoma bitno za navedeni tip objekta. Takoe, nalazi
se okruena gue naseljenim delovima grada, na mestu
koje je predvieno za budui mini gradski centar. Ideja za
projektovanje auto centra za automobile na elektrini
pogon proizala je iz ideje da se neki budui razvoj ne
samo grada, ve i ire zajednice zasniva na odrivom
razvoju. Elektrini automobili kao jedan od elemenata
koji ini takvu ideju utie ne samo na prirodu, ekonomiju,
arhitekturu nego i na budunost ljudske zajednice u
celini.
Abstract The topic of this master's degree paper is the
car center in Novi Sad. The facility is situated as a part of
the future location between, the extension of Suboticki
Bulevar and Ive Andrica Street. The Extension of
Suboticki Bulevar will follow a fourth bridge across the
Danube river. That facts provide for excellent
communication with other parts of city. That is very
important for a kind of buildings such as a car center. The
location of the car center is surrounded by highly
populated areas of the city. In the near future it will be a
new local city centre. The idea of design a car center for
electric cars was formed through the idea of future
development based on sustainable life. The electric car as
an element of that idea has influence not only on nature,
but on economy, architecture, as well as the whole
community.
Kljune rei: Arhitektura, Auto centar, automobili na
elektrini pogon, odrivi razvoj, ekologija
1. KRATAK ISTORIJAT I RAZVOJ ELEKTRINIH
AUTOMOBILA
Elektrina energija je jedan od najstarijih metoda za
pogon automobila koji se i dan danas koristi. Otkrie
elektrinog automobila se pripisuje razliitim ljudima,
kao to su: maarski pronalaza elektro motora Anyos
Jedlik, amerikanac iz Vermonta Thomas Davenport,
profesor Sibrandus Stratingh iz Holandije, i koti Robert
Davidson i Robert Anderson. Poboljanje tehnologije
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Predrag ianin, vanred. prof.
skladitenja u vidu baterija zasluge su francuza Gaston

Plantea (1865) i Camille Faure (1871) utabalo je put
elektrinim kolima u Evropi. Francuska i Engleska su bile
prve nacije koje su podrale razvoj el. vozila. Nedostatak
prirodnih resursa u vidu gasa, nafte u vajcarskoj
rezultovale su rapidnom elektrifikacijom pruga da bi se
smanjila energetska zavisnost.
Krajem XIX veka amerikanci poinju da obraaju panju
na elektrina vozila kada je A.L.Ryker predstavio prvi
elektrini tricikl. 1897.godine, elektrina vozila se prvi
put primenjuju u komercijalne svrhe u New York-u kao
taksi vozila. Elektrini automobili su proizvoeni od
raznih proizvoaa kao to su: Anthony Electric, Baker,
Columbia, Anderson, Edison, Studebaker, Riker i drugi.
Sl.1. Thomas Edison i elektrini automobil, 1913. godina
Uprkos njihovoj relativno maloj brzini, elektrina vozila

su imala brojne prednosti u odnosu na konkurenciju. Nisu
imali vibracije, neprijatan miris, buku, nisu zahtevale promenu brzina. Najee su korieni u gradu, gde su zadovoljavali veinu potreba. Bili su mnogo praktiniji, pogotovo za dame, jer nisu koristili kurblu. iroku upotrebu
elektrinih automobila omoguila je i elektrifikacija gradova i razvoj infrastukture.
Poetkom XX veka u SAD 40% automobila je pokretala
para, 38% je ilo na struju, a 22% na benzin. 33.842
elektrina automobila su registrovana u SAD, i Amerika
je postala zemlja gde su oni najvie bili prihvaeni.
Vrhunac prodaje je bio oko 1912. godine. Nakon uspeha
poetkom XX veka, elektrini automobil je poeo da gubi
pozicije na tritu. Otkria velikih rezervi nafte u
Teksasu, Oklahomi i Kaliforniji, jeftino gorivo, unapreena infrastruktura puteva i vei domet, naglo su poveali
popularnost automobila na benzin. Automobili na benzin
su unapreeni zahvaljujui pronalasku elektrinog star-
2503
tera (Charles Kettering, 1912.godine), prigunice (Hiram

Percy Maxim, 1897.godine).
Najvei uticaj na masovnu produkciju automobila na
benzin izvrio je Henry Ford uvoenjem pokretne trake u
proizvodnji, drastino smanjivi cenu kotanja ( 4x
jeftinija od elektrinih automobila). Tridesetih godina
prolog veka, industrija elektrinih automobila se gasi.
Nakon dugog odsustva sa trita, ponovo se javlja potreba
za elektrinim automobilima. Energetska kriza
sedamdesetih i osamdesetih je dosta uticala na odluke da
se smanji uticaj oscilacija energetskog trita na
svakodnevni ivot. Na sajmu automobila u Los Angelesu
1990.godine, General Motors je predstavio prototip
elektrinog automobila za iroku upotrebu. Poetkom
devedesetih California donosi niz zakona vezanih za
zatitu ivotne sredine i na taj nain podstie razvoj
automobila sa redukovanom emisijom gasova.
General Motors razvija prototip i na kraju puta u
prodaju EV1. Meutim, usled velikog pritiska naftnog
lobija, automobil se povlai sa trita. ak dolazi do
izmene zakona, to elektrine automobile ini skupljim i
manje dostupnim na tritu. Velike kompanije odustaju od
proizvodnje, ali se javlja odreen broj manjih kompanija
koje se hrabro i vizionarski uputaju u proizvodnju (
Reva, Indija; Tesla Motors, SAD ). Dolazi do pojave
hibridnih vozila kao to su Honda Insight 1999. godine.
Energetska kriza poetkom veka je uticala na velike
proizvoae da krenu sa proizvodnjom hibridnih i
elektrinih vozila kao to su Toyota Prius, Chevrolet Volt,
Nissan Leaf.
to bolje pribliili potencijalnim kupcima. Marketing igra

glavnu ulogu posrednika izmeu proizvoaa i kupca.
Obimne reklamne kampanje imaju za cilj da privuku to
vei broj kupaca. Jedno od sredstava koje se koristi u tu
svrhu je i arhitektura. Arhitektura je kroz istoriju
koriena da bi se iskazala mo, snaga i kreirala svest o
novim vrednostima, idejama. Danas se ona koristi kao
simbol moi i snage investitora koji se posredstvom
arhitekture prezentuje javnosti i na taj nain izgrauje
sopstveni imid.
Sl. 3. Eksterijer objekta BMW Welt, Minhen
Sl. 4. Eksterijer Mercedes Benz Welt, Berlin

Tipologija objekata
Sl. 2. Tesla Roadster

2. ANALIZA IZVEDENIH OBJEKATA-PRIMERI IZ
PRAKSE
Pronalazak automobila je izazvao promenu u svim sferama ivota. U novije vreme usled velikih tehnolokih otkria i napretka civilizacije promene su postale konstanta.
Velika konkurentnost na tritu podrazumeva stalna
ulaganja u nove proizvode i nova dostignua. Stalni
finansijski potresi, vezani za skokove cena osnovnih
sirovina na svetskoj berzi i za sve otriju konkurenciju,
primoravaju vodee evropske kompanije na otputanje
desetine hiljada radnika, izmetanje velikog procenta
pogona u zemlje jeftine radne snage i mnogo ee
promovisanje novih kreacija. Stoga proizvoai
pribegavaju razliitim metodama, kako bi svoje proizvode
Prema nekim proizvoaima postoje tri podele prodajnih

centara u drugim zemljama:
a) predstavnitvo (unlimited partner)
b) diler (certified partner)
c) gradski salon (city centre)
Predstavnitvo reprezentuje brend proizvoaa automobila u nekoj zemlji ili regionu. Diler obavlja prodaju i servis
u odreenom kraju i dobija dozvolu od predstavnika koji
se brine da sve odgovara standardima. Gradski salon se
obino nalazi u gradskim centrima na jako prometnim saobraajnicama gde se izlau samo reprezentativni modeli.
Povrina ovih salona je relativno manje kvadrature i velika panja se posveuje enterijeru.
2504
3. AUTO CENTAR - PRODAJNO-SERVISNI

CENTAR ZA AUTOMOBILE NA ELEKTRINI
POGON U NOVOM SADU
Ovaj objekat predstavlja neku vrstu fleksibilnog auto
salona. Nije namenjen odreenoj kompaniji tj. brendu ve
prua mogunost svim zainteresovanim kompanijama da
izlau svoje proizvode ali iskljuivo na elektrini pogon i
druge alternativne pogone. Postoji itav niz kompanija na
tritu koje proizvode el. automobile. a u najnaprednije
spadaju: Tesla Roadster, Nissan Leaf, Subaru G4,
Mitsubishi Miev, Mini E.
Lokacija
Prilikom odabira lokacije treba da se vodi rauna da se
lokacija nalazi u delu grada gde postoji vei marketinski
efekat, da je lokacija na poznatom mestu - na raskrsnici
puteva, da postoji mogunost proirivanja objekta, da
postoji potencijal u smislu kupaca i da je jednostavan i
lak pristup objektu, kako peaka tako i vozila sa
odgovarajuim mestom za parkiranje. Zbog velikog
potencijala odabrana je lokacija koja se nalazi na trouglu
izmeu Limana 4, Adamovievog naselja i Telepa.
Prostor koji je predvien tek treba da se formira po GUPu. Naime postoji plan da se ulica Subotiki bulevar
produi, dok bi u nastavku ulice trebalo da se gradi novi
most.
Sl. 5. Lokacija Auto centra

Prostorno-programska organizacija
Dominantan pravac koji je uticao na poloaj objekta na
ovoj lokaciji jeste budui nastavak Subotikog bulevara
na koji se nastavlja most ka Kamenici, kao i ulica Ive
Andria. Objekat se longitudalno prua paralelno sa
ulicom Ive Andria. Sastoji se iz tri medjusobno povezana
korpusa. Prvi predstavlja hol galeriju, drugi je izlobeni
deo sa salom za prezentaciju, dok se u treem nalazi
radionica i servis.
Do glavnog ulaza u objekat se dolazi iz ulice Heroja
Pinkija, tj.sa severne strane objekta. Ulaz u servisni blok
je sa june strane objekta, koji je povezan pristupnom
saobraajnicom iz ulice Ive Andria. Postoji i ulaz u
objekat sa istone strane, takoe iz ulice Ive Andria.
Parking se nalazi sa severne i istone strane strane.
Okolni prostor je ureena zelena povrina.

Svim fasadama je posveena panja, s tim to se izdvaja
severo-istona u koju su ugraeni modeli vozila kako bi
privukla panju i probudila radoznalost kod ljudi. Na toj
fasadi je i glavni ulaz, koji je blago naglaen.
Kako bi se postigla dinamika na jednostavnom obliku
objekta upotrebljeni su razliiti materijali sa sva tri
korpusa. Forma celog objekta je imala za cilj da isprati
funkciju. Prizemlje objekta je na koti +0.50 m u odnosu
na teren. Elevacijom prizemlja se postiglo prosvetljavanje
suterena u kom se nalaze prostorija za klimatizaciju,
toplotana podstanica, elektro postrojenje i skladite za
vozila. Do suterena se stie pomou teretnog lifta,
stepenita i rampe.
U pogledu funkcionalne organizacije, objekat je podeljen
na tri dela: izlobeno-prodajni, administrativni i servisni
deo objekta. U izlobeno-prodajnom delu postoje sledee
zone: zona brenda, zona ekanja, zona domaina,
izlobeni deo, zona isporuke, zona mulitmedijalne
prezentacije, zona za konsultacije.
Zona brenda se nalazi nakon neposrednog ulaska u
objekat i to je mesto gde identitet i istorija izloenih
modela komunicira sa posetiocima. Tu se stvara prvi
utisak, pa je veoma bitan nain na koje se poruke prenose
posetiocima. Predstavljanje se vri preko plakata i plazma
ekrana.
Zona domaina je mesto prvog kontakta posetilaca,
klijenata, i zaposlenih. Cilj ove zone je upuivanje
posetilaca ili klijenata na pravo mesto. Kontakt sa
kupcem se ostvaruje ako ga kupac inicira. Zona domaina
ima pult za kojim zaposleni obavljaju komunikaciju.
Zona ekanja omoguava da klijenti u oputenoj
atmosferi ekaju ili rade. Nametaj mora biti udoban uz
mogunost sluenja napitaka ( mini bar ). Internet
konekcija, izvori struje su obezbeeni za korisnike.
U centralnom delu izlobeno-prodajnog dela nalaze se
izlobeni prosor i multimedijalna zona. U izlobenom
prostoru automobili su u centru panje i izloeni tako da
prodavac automobila moe na najbolji nain da
demonstrira sve kvalitete. Iako su izloeni proizvodi
razliitih kompanija, nijedan nije povlaen i svi se nalaze
u jednom prostoru.
Multimedijalnoj zoni se moe pristupiti sa dve strane, iz
objekta i sa ulice. Na taj nain je omoguen pristup ne
samo klijentima nego i svim zainteresovanim
posetiocima, sluajnim prolaznicima. U toj zoni obavlja
se prezentacija ne samo modela, nego i alternativnih
pogona. Takoe, mogu da se odravaju prezentacije i
seminari vezani za ekologiju i nove tehnologije radi
edukacije.
Postoji i prostor za igru dece klijenata, a i dece koja su
dola u posetu koju je organizovala kola ili druga
ustanova. Prostor je ureen tako da smanjuje nivo buke a
i nametaj je paljivo odabran kako ne bi dolo do
povrede.
Administrativni deo sadri nekoliko prostorija koje
omoguuju osoblju efikasan i ugodan rad. Prostor za rad
je kontinualan i samo direktor ima zasebnu kancelariju.
Prostor je opremljen najsavremenijim sredstvima za rad i
komunikaciju.
Servisni deo vri prijem automobila za proveru i
2505
popravku. Ima zaseban ulaz, kao i ulaz iz objekta.

Povezan je sa suterenom u kome se nalaze rezervni delovi
i skladite automobila. U sklopu servisa postoji prostorija
u kojoj se vre konsultacije izmeu osoblja i klijenta.
Takoe, postoje i prostorije za radnike.
5. LITERATURA
Knjige:
[1] Nojfert Ernst, Arhitektonsko projektovanje, 34.
izdanje, Beograd 1996.
[2] Grupa autora, Tehniar- graevinski prirunik,
Graevinska knjiga,
Beograd 1984.
[3] Le Korbizije, Ka pravoj arhitekturi, Graevinska
knjiga, Beograd 2001.
asopisi:
[1] Vrele Gume, brojevi 34, 57, 93, 112, 138
[2] Top Speed, brojevi 21, 27
[3] Auto Bild 5, 12, 23
Sl. 6. Eksterijer Auto centra u Novom Sadu
Internet adrese:
www.wikipedia.com (21.6.2009. /3.7.2009. /15.7.2009.
/10.8.2009.)
www.mercedes-benz.com (5.8.2009.)
www.bmw.com (2.8.2009.)
www.maserati.com (7.8.2009.)
www.netcarshow.com (21.7.2009. /23.7.2009.
/29.7.2009. )
Sl.8. i 9. Enterijer Auto centra u Novom Sadu

Kratka biografija:
4. ZAKLJUAK
Ovaj rad je pokuaj da se kroz idejni projekat prodajnoservisnog centra za automobile na elektrini pogon
predstavi jedna sasvim nova tehnologija koja se zasniva
na odrivom razvoju i obnovljivim izvorima. Primenom
te tehnologije uticalo bi se i na prirodnu sredinu, i na
globalnu ekonomiju, a samim tim i na ivot obinog
oveka. Projekat predstavlja jedno od moguih reenja
ovog arhitektonskog programa, uz potovanje svih kriterijuma vezanih za funkciju, standarde i tehnologiju gradnje. Prodajno-servisni centar nije samo objekat, ve mesto
susreta i komunikacije meu ljudima i proizvodima. Objekat ne ivi sam za sebe, ve u interakciji sa ovekom
postie uticaj. Objekti sa idejama i nekom vrstom vizije
doprinose sredini u kojoj se nalaze. I ne samo sredini,
nego i iroj zajednici.
Projekat je manjim delom obuhvatio i predlog rekonstrukcije veoma atraktivnog i vrednog prostora u gradu, koji je
poluzaputen dui niz godina, u nadi da se realizacijom
ovog objekta, ili objekta slinog sadraja oplemeni ira
sredina, a i sam grad.
2506
Radovan Mrvi roen je u Novom Sadu,

1982. FTN je upisao 2001. godine.
Diplomski - master rad odbranio je u
septembru 2009. god. na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Arhitektura i
urbanizam.
Predrag ianin roen je u Novom Sadu
1953. Doktorirao je na Arhitektonskom
fakultetu, TU Delft, Holandija 2001. god. a
od 2005. je u zvanju vanrednog profesora
na Univerzitetu u Novom Sadu.

MUZIKA AKADEMIJA U NOVOM SADU
MUSIC ACADEMY LOCATED IN NOVI SAD
Milica Raca, Predrag ianin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Tema master rada je projekat Muzike
akademije u Novom Sadu. Muzika je forma umetnosti
izraena strukturom i teksturom, to znai da ima odlike
arhitekture, a objekat Muzike akademije bi predstavljao
vezu, spoj ove dve humane umetnosti. Novi Sad je poznat
kao grad kulture, ali nema ni jednu instituciju dizajniranu
za studente muzike akademije i ire graanstvo koje bi tu
zadovoljilo svoje potrebe interesovanja. Postojao bi dio
za studente, za odgoj muzike kao umetnosti, dio za
kreirenje muzike sa manjim uionicama za solistike
koncerte i dio za prezentaciju muzike, koncertna dvorana.
Muzika i arhitektura koriste iste elemente (ritam,
dinamiku, harmoniju, boju i teksturu) da postignu iste
emocije, to svedoi povezanosti ove dve umetnosti..
Abstract Topic of this master's degree paper is Musice
Academi located in Novi Sad. Music has structure and
texture, just like architecture, so this academi would
represent conection between music and architecture.
Novi Sad is known as city of culture, bat there isn't
building that is designed for students of Music Academi.
In this center, people would have the oportunity to watch
different performances in it's auditorium, from solist to
musical groups. There would be classrooms for students,
clab, where people could enjoy in smaller performances.
Music and architecture use in there expresion same
elements to achive certen emotions, both of them in there
expresion have theme, motive, dinamic, rhytam.
Kljune rei: Arhitektura, Muzika, Centar, Koncert,
Studio
1. KRATAK ISTORIJAT, RAZVOJ I DEFINICIJA
MUZIKE
Muzika je forma umetnosti izraena zvukom, a ponekada
i tiinom. Re muzika potie od grke rei mousike, koja
je izvedena od rei muosa (muza) a svetom se proirila
kroz svoj latinski oblik musica, i slui da opie ugodne
eufonijske zvukove.
Elementi muzike su: ritam, dinamika, harmonija, boja i
tekstura. Te karakteristike su odlike i arhitekture, to nam
govori o povezanosti ove dve vrste umetnosti. To potie
jo od antikih vremena, a posebno se primeuje kod
grkih i rimskih hramova. Ipak, ne treba preterivati u
pronalaenju i uporeivanju muzikih ritmova i
harmonija u arhitekturi, jer je to ne celishodno.
______________________________________________
NAPOMENA:
Arhitekturu ne zovemo ''smrznuta muzika'' zato to na

graevini moemo uoiti akorde, skale i ritmove, ve
zbog toga to obe umetnosti tee da ostvare razliite
emotivne efekte kod posmatraa, odnosno sluaoca.
Emocije koje muzika izaziva kod sluaoca mogu biti
razliite. Iako su one prvenstveno subjektivne, moemo
uoiti da odreene vrste i oblici muzike izazivaju
predvidive reakcije i oseanja kod sluaoca.
To nas vodi ka, dosta nezahvalnoj, podeli muzike. Muziku, grubo, moemo podeliti na: klasinu (ozbiljnu) i
zabavnu ( popularnu ).
Klasina muzika obuhvata veoma iroku lepezu
muzikog, umetnikog stvaralatva. To je muziki pravac
nastao u drugoj polovini XVIII vijeka, nadovezavi se na
baroknu muziku i koji traje do danas (moderna klasina
muzika). Karakteristike klasine muzike su: jednostavna i
brza harmonija, brzo menjanje tempa i jaki kontrasti
izmeu soprana i basa. Klasinu muziku delimo na :
kamernu, koncertnu, simfonijsku, oratorijumsku i
opersku. Dela klasine muzike mogu biti : kantate, fuge,
oratorijumi, opere, operete, rondoi i dr.
Izvoenje klasine muzike se po pravilu odrava u
specifinim prostorijama. Kako se (najee) izvodi bez
elektronskih pomagala (zvunici, pojaala), ti prostori
moraju biti tako projektovani, da omogue jasan i ist
zvuk. Projektovanje se vri uz potovanje odgovarajuih
pravila iz oblasti akustike. Njima se definie od oblika
auditorijuma, poloaja i oblika bine, do materijala od
kojih e biti izveden enterijer, kao i korienje pomonih
sredstava za poboljanje akustinih efekata (reflektori,
apsorberi i difuzori zvuka).
Zabavna muzika podrazumeva grupu muzikih stilova,
karakteristine jednostavne harmonije i lako pevljive
melodije. Najee je vokalno-instrumentalna, mada
moe biti i samo instrumentalna.
Tekstovi mogu biti razliite tematike. U poetku su bili
ljubavni, neobavezne tematike, da bi vremenom postali i
drutveno angaovani, politiki, sa namerom da skrenu
panju na odreene negativne pojave u drutvu (npr. Rat
u Vijetnamu, problemi siromanih, glad u Africi i sl.).
2. MUZIKA I OVEK
Uticaj na razvoj dece.
Muzika ima ogroman znaaj na razvoj deteta. Ona utie
na razvoj njegovih muzikih i fizikih sposobnosti,
izgraivanje estetskog odnosa prema umetnosti. Jo u
vreme Aristotela i Platona muzika je uz geometriju,
astronomiju i matematiku, posmatrana kao jedan od stuba
uenja. U periodu renesanse od svakog obrazovanog
oveka oekivalo se da svira neki instrument i da zna da
ita note. Skoro svako doba u istoriji oveanstva
priznavalo je muziku kao bitan faktor u procesu uenja i u
2507
procesu formiranja pojedinca, te je bila i sastavni dio

obrazovanja. Poznato je da bavljenje muzikom unapreuje razliite vidove muzikog razvoja, opaajni, pojmovni, psihomotorni, vokalni, razvoj sposobnosti i razvoj
muzikog izvoenja. Pored toga, muzikim razvojom
utie se na razvoj kognitivnih sposobnosti, inteligencija,
kreativna sposobnost, jezike sposobnosti, sposobnost
itanja, socijalna interakcija i drugi. Mnogi naunici
bavili su se uticajem muzike na razvoj deteta, i rezultati
su bili impozantni. Muzika ima sposobnost da uveba
mozak za kompleksnija razmiljanja to podrazumeva
reavanje nekog problema, rasuivanje, analiziranje,
uoavanje slinosti...
Muzika terapija, Mocart efekt.
Zajedniki termin koji oznaava transformacionu mo
muzike u zdravstvu, obrazovanju i kvalitetu ivota.
Zasnovan je na naelnom zapaanju da su uesnici u
studiji poboljali svoje rezultate u prostorno-vremenskim
tekstovima nakon to su sluali jednu od Mocartovih
klavirskih sonata. Do 1990. godine, nastalo je na stotine
centara u svetu koji su koristili Mocartovu muziku za
prouavanje njenih efekata na epilepsiju. Muzika pomae
u oslobaanju od stresa prouzrokovanog boleu, ona
moe preporoditi i inspirisati osobu i umanjiti bol.
Muzika dosee do viestrukih podruja mozga, vie nego
jezik sam i zbog toga moe biti prilino efektivna u
klinikom okruenju.
Muzika i matematika.
Kau da je Pitagora, filozof-mag, naunik, sliajno otkrio
numeroloku, to jest matematiku osnovu muzike
harmonije. Prolazei pored kovanice bio je ushien
nainom na koji je kova udarao ekiem o nakovanj
proizodei savreno usklaene odjeke. Najvie ga je
iznenadila saglasnost jednostavnih numerikih odnosa i
zvune konsonance. Ova uenjak je razmiljao o toj
pojavi i poslije brojnih ogleda odredio zakone muzike
skale.
Pitagora je doao do otkria da intervali kvinte, oktave i
kvarte mogu biti oznaeni prirodim brojevima od jedan
do etiri (1-2, 2-3, 3-4). To sto su cevi razliitih duina
odzvanjale u skladu sa osnovama antike harmonije,
dokazivalo je, bez sumnje, da se u osnovi svakog pravog,
time i slunog, sazvuja (konsonance) skriva numerika
srazmijera, i to veoma precizna numerika srazmijera.
Zbog toga je muzika, komponovana pa preciznim
matematikim pravilima mogla i da lei.
3. PRIMER MUZIKI CENTRI IZ SVETA
Na pitanje te su to centri muzike dananjice, mnogi evropski gradovi su odavno dali odgovore. U Rimu, odgovor na to pitanje dao je Auditorium Parco della musica,
Sijatl, Expirience music project, London, The music box,
Valensija Palacio de las artes...Oni aktiviraju itave
urbane zone uzbudljivim izlobama i manifestaijama
kulture i umjetnosti. Ispred i oko ovakvih zdanja ljudi
svih uzrasta sede, itaju i raspravljaju o kuturi i muzici.
Oni zapravo ive svakodnevno sa objektom i gradom i
kreiraju posebnu, sopstvenu scenu. Sline scene mogu se
videti i u drugim gradovima koji su odavno poeli da
shvataju muzike i kulturne centre ne samo kao arita
kulture i obrazovanja ve kao najvanije turistike
reperne take.
Sl. 1. Noni izgled muzikog centra, London
Sl. 2. Noni izgled muzikog centra, Valensija
4. MUZIKA AKADEMIJA, ANALIZA LOKACIJE

Po urbanistikom planu koji je koncipiran u okviru J.P. ''
Urbanizam'' iz Novog Sada, lokacija za novu Muziku
akademiju predviena je na donjem platou objekta
Tvrave do 2021. godine. Na lokaciji postoji nekoliko
starijih objekata u kojima se odrava nastava iz muzike,
kao i slikarski ateljei u bastionima koji okruuju
zatravljeni plato. Pema predlogu plana, tvrava mora da
bude viestruko atraktivna, da se koristi za kulturne
manifestacije, da bude dobro saobraajno povezana, da
ima dovoljno hotelskih i drugih prateih kapaciteta, kao i
dovoljno prostora za sport i rekreaciju.
Smatramo da ova lokacija iz vie razloga nije adekvatna.
Niti se do nje lako dolazi, niti su uslovi za rad u
objektima u kojima se akademija koristi prilagoeni
potpuno potrebama za sadanji rad, takoe se ne sme na
ovoj lokaciji graditi novi radni prostor. Sem toga akademija nema dovoljno odgovarajuih prostora za opte
publikovanje svog rada jer nikakav koncertni prostor ne
postoji. Ali to nije problem samo akademije, to je
problem itavog grada i njegovih stanovnika, ozbiljan
kulturni problem.
Odabir lokacije jedan je od bitnijih faktora koji se uzimaju u obzir u ranoj fazi planiranja i projektovanja
ovakve vrste objekta. Prilikom odabira lokacije treba
voditi rauna o nivou urbaniteta i nivou dostupnosti a
najvie o nivou buke. Odabrana je lokacija na samoj obali
Dunava, prostor univerzitetskog parka. Prostor trougaonog oblika osim reke formiraju ulica Stevana Musia i
Bulevar cara Lazara. Ovaj prostor predstavlja centralni
motiv zelene Dunavske zone grada Novog Sada preko
akog igralita zavrava se trandom i dalje Ribarskim
2508
ostrvom, a naslanja se na gradjevine Prirodno

matematikog fakulteta ( Instituta za biologiju, botaniki
avod).
Muzika akademija na ovom lokalitetu je infrastrukturno
i i saobraajno dobro povezana u gradsku celinu. Kao
komplementarni sadraj, u kulturnom i turistikom
smislu, dobro upotpunjuje optu ponudu peakog pravca
od mosta Slobode do mosta Duga.
U smislu ouvanja zelenog pojasa grada, znaajno bi bilo
spomenuti da prostor parka ini slobodna povrina sa
zasadima drveta topole. Topola predstavlja meko drvo sa
ogranienim rokom trajanja (25-30 godina) , nakon isteka
tog roka drvo se see i koristi se u drvnoj industriji. Ovim
projektom se vrsi krenje parka u cilju organizovanja
muzike akademije i nove parkovske povrine. Takoe,
urbanistikim planom grada na ovom prostoru nije
planirana gradnja ali kako je zgrada rektorata zapoeta,
ravnotea isto neizgraenog prostora je naruena, okolni
prostor je uglavnom nekultivisan, a da ne priamo da je i
socijalni problem.
Sl. 3. Izgled kompleksa, muzika akademija paviljonskog tipa
5. MUZIKA AKADEMIJA U NOVOM SADU

Program je formiran na osnovu konkretnih potreba,
problema i ciljeva. Definisanje funkcionalnih celina,
njihova prostorna dispozicija i njihovo povezivanje su
kljuni elementi ovog projekta. Podela kompleksa
uslovljena je samom organizacijom prostora, te se izdvaja
nekoliko celina karakteristinih za ovakvu vrstu objekta.
To su : prezentacija muzike-koncertna dvorana, kreiranje
muzike- specijalne uionice za solistike koncerte kao i
kvartete, kvintete i sekstete i dio za odgoj muzike kao
umetnosti- individualne vebaonice i uionice za
teorijsku nastavu.
Osnovna zamisao prilikom projektovanja bila je stvaranje
viefunkcionalnog kompleksa, koji je pre svega zamiljen
ne samo kao mesto za edukaciju, ve i da se potencijali
jedne trenutno mrtve lokacije pokusaju iskoristiti u
najveoj moguoj meri, da se na njoj ostvaruje to vei
broj aktivnosti kako u smislu specifinih sadraja iji
atraktivni karakter ( galerija, kafe ...) privlai ljude raznih
uzrasta i interesovanja. Cilj je bio da se stvori jasna
komunikaciona linija u parkovskom prostoru kao i da
elementi ansambla stvore jedno novo gradsko okruenje
koje se naslanja na ono ve postojee. Cilj je bio da se
pokua ostvariti reanimacija drutvenog ivota u kampusu
konkretnim sadrajima koji bi promenili do negde njegov
karakter, uveli nova zbivanja u grad i da se kampus u
sadrinskom i formalnom smislu zaokrui kao gradski
centar edukacije i kulture.
6. ARHITEKTONSKO OBLIKOVNO REENJE
Kompleks ujedinjuje ljude snagom muzike. Time
struktura objekta simbolizuje energiju i fluidnost muzike.
Osnovne vrednosti su transparentnost i kreativnost.
Dizajn objekta je izrazio ove vrednosti kroz povezivanje
objekta unutar sa centrom Muzike akademije spolja
preko staklenih membrana. Prolaznici bi na ovaj nain
mogli da vide ta se deava unutar zgrade, dok bi studenti
imali utisak da sviraju samom gradu.
Sl. 4. Izgled kompleksa, muzika akademija paviljonskog tipa
Kompleks ini vie prostorno-funkcionalnih celina, ime

je dobijeno na samo bolje korienje prizemlja ve bolja
organizovanost javnog prostora. Zbog iste potrebe da se
dobiju vee javne povrine u prizemlju a zadovolje
funkcije koje kompleks Muzike akademije zahteva,
stvorene su kose strukture. Ovi prostori podsjeaju na
kanjon jer se nalaze izmeu objekata, to su prostori gde
se studenti i muziari mogu odmarati, muzicirati i druiti,
odnosno integrisati, iveti zajedno sa objektom i time
stvarati sopstvenu javnu scenu.
Boje koje su koritene na fasadama teile su da izraze
energiju i fluidnost muzike a pri tome da prostoru daju
toplinu i uklope ga u podruje reke Dunav koje ga
okruuje.
Zbog grupne kompozicije i rasporeivanja objekta u
obliku paviljonskog tipa kao i daljeg razuivanja
elemenata, izbor materijala i boja je napravljen da prati
osnovnu ideju strukture. Dominira staklo, koje je
transparentno. U oblikovnom smislu, ti elementi prate
osnovnu ideju urbane javne scene, gde objekat unutra
komunicira sa kompleksom spolja.
7. KONSTRUKTIVNO REENJE
Objekat je koncipiran u skeletnom sistemu sa armirano
betonskim stubovima i gredama, sa konstruktivnim rasterom koji varira izmeu 2m, 4m i 6m. Popreni presek
stubova je kvadratnog i krunog oblika. Dimenzije preseka su 30/30. Transparentni delovi fasade su izvedeni od
staklenih panela sa podkonstrukcijom koja se oslanja na
meuspratnu konstrukciju. Meuspratnu konstrukciju ini
2509
monolitna AB ploa debljine 20 cm. Na odgovarajuim

mestima je upotrebljen sputeni plafon radi uvoenja
instalacija. Dimenzije greda takoe variraju u zavisnosti
od veliine raspona. Krov je ravan, minimalnih nagiba
2%, atmosferlije se odvode olunim vertikalama, livenogvozdenim cevima kroz prostor objekta i bakarnim
olunjacima po fasadi objekta. Sala koncertne dvorane sa
pozornicom je standardnog pravougaonog oblika. Osnovni stubovi nosai su od armiranog betona izmeu kojih
su postavljena armiranobetonska zidna platna. Dimenzije
preseka stubova, 40/60. Zidovi koncertne dvorane su
armirano betonski a sa unutranje strane obloeni deflektorima. Deflektori se koriste za izbegavanja eha izmeu
dva paralelna zida. Postavlja se armirano betonski zid,
ploa od mineralne vune sa po 10 cm vazdunog prostora
sa obe strane ploe, pa na to deflektor. U uglovima
koncertne dvorane postavlja se basstrap, ija funkcija je
da apsorbuje niske frekvencije koji se javljaju u uglovima
koncertne dvorane. irine su oko 60 cm a postavljaju se
na udaljenosti od zida oko 40 cm, prave se od drvenih
panela.
Takoe, cilj je bio da se pokua ostvariti reanimacija

drutvenog ivota u kampusu konkretnim sadrajima koji
bi promenili do negde njegov karakter, uveli nova
zbivanja u grad i da se kampus u sadrinskom i
formalnom smislu zaokrui kao gradski centar edukacije i
kulture.
9. LITERATURA
[1] Miomir Miji : ''Akustika i arhitektura'', Beograd,
1998.
[2] Ernst Nojfert Arhitektonsko projektovanje, izdava:
Graevinska knjiga AD, Beograd, 2003.
[3] Dejan Despi : ''Teorija muzike'', Beograd, 2007
[4] Michael Wigginton : ''Glass in architecture'', New
York, 1996
[5] Slobodan Krnjetin Graditeljstvo i zatita ivotne
sredine, izdava: Prometej, Novi Sad, 2001.
[6] Don Campbell: ''The Mozart Effekt'', 1997.
8. ZAKLJUAK
Od samog postojanja, ovek je imao potrebu da u sebi i
pred drugima uzme drugo lice, masku. Takoe je imao
potrebu da svoje postojanje nadgradi. Te dve toliko
ljudske osobine su razvojem postale umetnost. Zbog same
biti u osnovi postojanja, pozorite je umetnost koja
predstavlja oveka a muzika umetnost koja predstavlja
ivot. Ta metafizika viedimenzionalnost ju ini venom,
bez ikakvih kriza, i ona opstaje
Verovanje da se uz muziku zaboravlja tuga, staro je
koliko i svet. Danas se pouzdano zna da muzika utie na
raspoloenje oveka i da u nama izaziva razliita
raspoloenja, ak moe da simulira i ozdravljenje. Kada
se u noi i mukloj tiini, uini da odnekud dolazi muzika,
veruje se da se u blizini nalazi dobronamerni duh.
Muzika je takoe jedan od izrazitih oblika humanizma.
Narode ideoloki razdeljene zbliuje, povezuje. Istinska
muzika stoji uvijek na strani slobode. Ako je neto
demokratija, onda je to umetnost, deca celog sveta
poinju pevati na jednak nain.
Cilj projekta je bio da se stvori jasna komunikaciona
linija u parkovskom prostoru kao i da elementi ansambla
stvore jedno novo gradsko okruenje koje se naslanja na
ono ve postojee.
[7] Ranko Trbojevi: ''Arhitektonske konstrukcije'', Stilos,

Beograd, 2003
Kratka biografija:
2510
Milica Raca roena je u Gradici 1983.

FTN je upisala 2002. godine. Diplomski master rad odbranila je u septembru 2009.
god. na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitektura i urbanizam.

od 2005. je u zvanju vanrednog profesora.
Oblast interesovanja mu je primena
raunara u arhitekturi i urbanizmu.

ARHITEKTONSKA STUDIJA ZEN HOTELA NA MIELUKU
ARCHITECTURAL STUDY OF ZEN HOTEL ON MISELUK
Biljana Popovi, Predrag ianin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Tema ove arhitektonske studije je Zen
hotel na Mieluku sa predlogom reenja za ureenje
ostatka bloka gde bi bili zastupljeni zen sportovi. Glavna
ideja je bila da Mieluk, kao podruje koje je u razvoju,
dobije sadraj po kom e biti prepoznatljiv, a koji e biti
viestruko koristan.
Zen i meditacija i posle mnogo godina od zaetka ne gube
smisao i pronalaze svoje mesto u svakom vremenu i
prostoru.
Abstract The topic of this architectural study is a Zen
hotel on Miseluk with a proposition for development of
the rest of the area, where zen sports would be . The main
idea was that Miseluk, as a developing area, gets a
distinctive content, which would, at the same time, be
useful in many ways.
Zen and meditation, many years after they were created,
are not losing sense, and they are finding their place in
every place and time.
Kljune rei: Zen, hotel, meditacija
1. UVOD. O ZENU
1.1. Poreklo i principi razmiljanja
Poreklo zen budizma je iz Indije, iz perioda od pre oko
2500 godina. Ipak, Kina je bila ta koja je zaista utrla put
njegovom razvoju. U poreenju sa Indijcima, Kinezi su
vrsto na zemlji, praktini, posveeni ovozemaljskim
zbivanjima.
Iako je kineski um bio veoma inspirisan indijskim
nainom razmiljanja, on nikada nije zanemario praktinu
stranu naeg svakodnevnog ivota. Ova nacionalna, rasna
ili psiholoka predodreenost, dovela je do transformacije
indijskog budizma u zen budizam.
Mnogi japanski budisti su ili u Kinu, uili zen, i onda se
vratili u Japan gde su nastavljali irenje zen misli. Nakon
toga, zen je vrlo brzo procvetao u Japanu, oznaavajui
novi period umetnikih dostignua i intelektualnog
ispunjenja.
Zen zahteva bavljenje konkretnim stvarima, a ne praznim
apstrakcijama. Nije obavezno protiv rei, ali veoma vodi
rauna o injenici da su one uvek sklone tome da se
odvoje od stvarnosti i pretvore u ideje.
Zen se protivi takvom konceptu. Upravo iz tog razloga
zanemaruje voenje rasprava o apstraktnim temama i time
privlai ljude praktinog duha i ljude od akcije u najirem
smislu te rei.
______________________________________________
NAPOMENA:
1.2. Zen Budizam

Osnovni cilj budizma, kao i zen budizma, jeste dostizanje
prosvetljenja. Japanska re za prosvetljenje je satori.
Satori je osloboanje, moralno, duhovno kao i
intelektualno. Bez prosvetljenja nema ni zena. Zen bi
mogao da izgubi svu svoju literaturu, sve manastire i sve
ostalo to je ostalo u zen tradiciji. Jer sve dok postoji
satori u zenu, zen e iveti.
Satori se ne moe ostvariti razumevanjem. Iskustvo kroz
koje se prolazi prilikom doivljavanja satorija nije
preterano sloeno i ne moe se pokazati na intelektualan
nain. Ipak, satori, ne moe da bude prazno iskustvo bez
sadrine, kojem nedostaju prave vrednosti. Ipak, ono
mora biti najjednostavnije iskustvo, upravo zato to je
prosvetljenje osnova svih iskustava.
Zen nas savetuje da ne sledimo ni verbalno niti pismeno
Budino uenje, da ne verujemo u neko bie koje je vie od
nas samih, i da se ne drimo formula asketske obuke, ve
da steknemo unutarnje iskustvo do koga mora doi u
najskrovitijim uglovima naeg bia. Radi se o pozivu na
intuitivni nain razumevanja, koji se sastoji u
doivljavanju satorija.
1.3. Zazen
Zazen je oblik mentalnog ili duhovnog treninga (meditacije), pomou kog se dostie duhovno prosvetljenje. Onaj
ko radi zazen mora da sedi u odreenom poloaju, da die
pravilno i da izbaci iz glave svakodnevne misli. Zazen se
radi dva puta dnevno, rano ujutru i uvee.
Zazen mogu da vebaju kako Budisti tako i Hriani, pa
ak i ateisti. Meditacija je neto to se radi, a ne neto u
ta se veruje! Vebanjem se postie smirenost, a moe da
pomogne i u leenju glabolje i nesanice i da stvori oseaj
prosvetljenosti.
2. ZEN I SPORT
Moraju se razlikovati dva naina uvebavanja neke
borilake vetine: duhovni i praktian. Samo tehniko
savrenstvo nije dovoljno da ovek postane pravi majstor.
On mora da prodre duboko u unutranjih duh svoje
vetine. Duhovno uvebavanja zavisi od toga kako se
ovek oslobaa svoga neznanja i vezanosti.
Veina borilakih vetina ima zajedniki naziv do ili
put. Ve iz toga je uoljivo da su sve obojene
taoistikim, ili skorije, zenistikim duhom. Dudo na
japanskom znai put mekoe, kendo put maa, aikido
put skladnog susretanja. Sve ove discipline imaju
posebnu istoriju, tradiciju i svoj ritual. Ali zajednika im
je duhovna osnova. Borilake vetine, kako se upranjavaju na zapadu, veinom gube tu zajedniku osnovu. One
se svode na ovladavanje tehnikom, na isto fiziko
savrenstvo. Ali istonjaka tradicija je sasvim suprotna.
2511
Duh je uvek primaran. Telo je samo savren instrument za

proticanje tog duha.
3. UMETNOST AJNE CEREMONIJE
Japanska umetnost ajne ceremonije naziva se ado
(sado) ili put aja. Njen drugi naziv je a-no-ju. Tajna
puta aja je u rigoroznom estetskom stavu koji je do
kraja proeo ukus celog japanskog naroda. Ako bi se, za
trenutak, ostavilo po strani poreklo i istorija ovog kulta,
moe se videti da se on sastoji iz okupljanja odabranih
duhovnih pripadnika koji ele da razgovaraju o
zajednikim interesovanjima. Razgovor se uglavnom vodi
na temu umetnikih predmeta, poezije, slikarstva,
folklora, dok sluenje aja neprekidno traje. Tako, ajni
obred nije religiozni ritual, jer ne ukljuuje nita
natprirodno, ve je drutveni dogaaj.
4.1. Primer zen vrta - Vrt u Ruoandi hramu u Kjotu

Vrt je 30 m dug od istoka ka zapadu i 10 m od juga ka
severu. Nema ni jednog drveta, samo 15 nepravilno
oblikovanih kamenova razliitih veliina obraslih
mahovinom, lee u centru koncentrinih kugova koji se
grabuljaju svaki dan. Kamenje je aranirano u pet grupa,
od kojih svaka sadri 5, 2, 3, 2 i 3 kamena. Posetilac gde
god da stoji, moe da vidi najvie 14 odjednom. Kau da
samo kada se doivi prosvetljenje kroz zen meditaciju
moe da se vidi i poslednji nevidljivi kamen.
3.1. Primer savremene ajne kue - Pneumatska ajna

kua, Kengo Kuma
Pneumatska kua za aj nalazi se u bati Muzeja
primenjenih umetnosti u Frankfurtu. Inovativni dizajn
obezbeuje fleksibilnost i mobilnost dok u isto vreme
odraava jednostavnu lepotu. Vazduh u kui pomae joj
da se uzdigne iznad zemlje, prerastajui u strukturu od 20
m koja sadri devet tatami prostirki, elektrini poret za
ajnik, niu (tokonomu) i sobu za pripremu ajne
ceremonije. U duplu membranu strukture ugraena su
LED svetla koja obezbeuju kako osvetljenje tako i
grejanje.
Slika 1. Pneumatska ajna kua, Kengo Kuma

4. UMETNOST PEJZANOG VRTLARSTVA I
LJUBAV PREMA PRIRODI
Znaajan vid japanske umetnosti pejzanog vrtlarstva
jeste i to to se japanski vrtovi uvek skladno uklapaju sa
pejzaom u pozadini, kao i sa zgradom u vrtu. Ipak, to
nije jednostavno kopiranje prirode. To je pre uklapanje
oveka u duh prirode. Pri tome zenistiki uticaj se
naroito osea u nedovrenosti perspektive u japanskim
vrtovima, u asimetriji, neoekivanim detaljima i drugim
malim iznenaenjima. Kompozicija japanskih vrtova je
takva da svaki posmatra u mati moe da je dovri onako
kako eli ili zamilja.
Japanski kameni vrtovi su posebna umetnost, koja
podsea na vajarstvo ili arhitekturu.
Bez cvea koje vene i opada, kamena bata ne zavisi od
nepostojanosti trenutne lepote. Lepota stena, kamenja i
peska ima u sebi neeg venog i trajnog. Isto tako je
znaajan raspored praznih prostora u japanskim kamenim
vrtovima.
Slika 2. Zen vrt u Ruoandi hramu u Kjotu

5. ARHITEKTURA I ENTERIJER
Karakteristine osobine tradicionalne japanske arhitekture
koje su oigledne u svim fazama u istoriji su ukratko:
-Podovi izdignuti 30 do 60 cm iznad zemlje, dovoljno da
bude zatien od vlage iz zemlje, da obezbedi cirkulaciju
vazduha u ovoj toploj i vlanoj klimi, a u isto vreme
ostvaruje kontakt sa zemljom.
-Prazne sobe, to jest sobe u kojima nema komadnog
nametaja poput stolica, stolova, ormana ili tepiha. Ceo
pod je prekriven prostirkama od presovane pirinane
trske.
- Horizontalni raspored prostora, skoro uvek bez sprata i
tavanskog prostora. Sobe su podeljene kliznim panelima,
a ne vrstim zidovima. Tradicionalni japanski smisao za
prostor se opisuje kao zbliavanje jer svi delovi mogu
biti ili potpuno uklonjeni ili pomereni.
-Perfekcija u detalju. U Japanu, i pre upoznavanja sa
Severno Amerikim drvenim ramom, nije bilo skoro
nigde drvene zgrade sa loim konstrukcijskim vezama.
-ista veza sa noseim i podeonim elementima
konstrukcije. Ova odlika omoguavala je da se
konstrukcija lako rasklopi i premesti na drugu lokaciju.
-Multifunkcionalna upotreba graenog prostora-rezultat
ogranienog prostora za graenje na japanskom ostrvu.
Asimetrija je jo jedna odlika kako japanske umetnosti,
tako i japanske arhitekture. Ova ideja nesumnjivo potie
iz ranije pomenutog jedno-ugaonog stila.
5.1. Primer savremene zen arhitekture Kua
Jakisugi, Terunobi Fudimori
Kua se sastoji od dnevne zone, zone za ruavanje, dve
spavae sobe, sobe za uenje i ajne sobe smetene u kuli.
Zgrada je presvuena ugljenisanom kedrovinom duine
od oko 8 m.
Zbog duine korienog drveta, materijal se izvitoperio
tokom procesa i rezultirao rupe koje su kasnije popunjene
gipsom ime su se stvorile zebraste are na spoljnim
zidovima.
2512
Slika 3. Kua Jakisugi, Terunobi Fudimori

6. ELEMENTI ZENA KOJI SU UTICALI NA
PROJEKAT ZEN HOTELA NA MIELUKU
Asimetrija je pimenjena svugde gde je to bilo mogue. Po
zenu, jednolinost nacrta je fatalna za sveinu mate.
Objekat nije u centru (bloka) izbegavanje podele na dva
jednaka dela.
Nedovrenost i nesavrenost - forma objekta je takva da
se (logikim) dodavanjem ili oduzimanjem odreenih delova ne remeti ideja, to kod pravilnih (savrenih)
geometrijskih formi nije mogue.
Logika koliko god sve bilo nedovreno i nesavreno,
nije nasumice postavljeno. Sve prati logiku zena.
Nenametljivost u Zen hotelu nema nametanja niti
stvaranja oseaja da gost treba da ima prethodno znanje
da bi tu boravio. Sve to Zen hotel nudi su mogunosti, ali
na svakome je da odlui da li e to iskoristiti ili ne. Prirodno je da kod svakog oveka postoji strah od nepoznatog, ali kako u zenu nema strogih pravila, tako ne moe
biti ni greke.
Lepota nije sadrana u samom objektu, ve pre u doivljaju koji objekat izaziva. Lepota je dobijena reakcija koju
doivi posmatra. Drugim reima, lepota je ulno iskustvo koje je rezultat procesa stvaranja reda. [6] ova misao se provlai kroz samu ideju objekta koji nije projektovan tako da samim svojim izgledom i svojom materijalnou bude predmet divljenja. Ono iskustvo koje
posetilac ponese sa sobom posle boravka u kontemplativnom vrtu ili posle ispijanja aja u ajnoj kuici treba da
predstavlja lepotu Zen hotela.
Nematerijalno nadovezuje se na prethodnu misao.
Najvii stepen duhovnosti postignut je u sobama gde se
po pravilu oekuje najvii nivo komfora i ekskluzivnosti u
hotelu ali onog materijalnog. Svakako da sobe u Zen hotelu imaju te osobine, ali u duhovnom smislu. Za nekog ko
je pretrpan informacijama i haosom iz svakodnevnog ivota svakako da mogunost meditacije u osami
predstavlja ekskluzivnost.
Usamljenost u zenu usamljenost ne velia asocijalno
ponaanje, kako moda u prvi mah zvui. Naprotiv. Da
bismo bili spremni za zdrav socijalni ivot, moramo i
mi sami biti umno i duhovno zdravi. U zenu se to
postie osamom i meditacijom gde se duh hrani.
Duhovno i praktino ovladavanje borilakim vetinama
je ideja kojoj se tei u delu bloka koji nije detaljno
obraen ovom studijom i za koji je dat samo predlog
reenja.
Dodir kolenima u kuicama za pijenje aja da bi svi koji
tu sede bili ravnopravni jer zen ne doputa ovozemaljske
razlike meu ljudima.
7. LOKACIJA I URBANISTIKI KONCEPT

Objekat Zen hotela nalazi se na Mieluku III.
Karakteristika odabranog bloka je i to to je na takvom
poloaju da nema veliku saobraajnu frekventnost. U blok
se moe doi samo iz jednog pravca, gde se potom put
nastavlja obuhvatajui blok. Oko bloka je predvieno
nisko zelenilo jer je teren u padu. Ovo sve omoguava da
se na ovoj lokaciji pojavi sadraj koji zahteva tiinu i
intimnost.
Meditacija i odmaranje uma u ovom projektu su
osmiljeni malo slobodnije. Svako ima pravo da meditira
na svoj nain, zbog ega postiji vie pozicija sa kojih je to
mogue raditi, bez nametanja pravila jer bi se time
najverovatnije postigao kontra efekat.
Studijom je predvieno da se u drugom delu bloka nau
objekti i tereni prilagoeni zen sportovima, kao to su
aikido, dudo, kendo, tekvondo, karate, rvanje, streliarstvo i maevalatvo. Komercijalizacijom ovih sportova
izgubile su se izvorne osobine i sutina. Istorija, tehnika i
ritual ovih sportova se razlikuju, ali duhovna osnova je to
to ih povezuje. Iz tog razloga predvieno je njihovo
grupisanje na jednom prostoru i vraanje izvornog naina
treniranja.
Zen hotel i zen sportovi u istom bloku su dve celine koje
se meusobno nadopunjuju, to bi moglo da predstavlja
oazu mira za osveenje uma.
8. PROSTORNO PROGRAMSKA KONCEPCIJA
Zen hotel po kompleksnosti usluga koje prua pripada
hotelima sa tri zvezdice. Zbog svoje specifinosti ne moe
se ba jasno okarakterisati odreenim tipom hotela.
Najpriblinije bi bilo da se ubroji u tematske hotele, mada
zbog sportova u istom bloku koji bi bili motiv dolaska
gostiju, moe biti i sportski.
Poloaj u bloku odabran je tako da hotel bude upeatljiv
sa prilaznog puta, a i da pristup parkingu bude logian.
Poto nema izgraenih objekata u bloku, postojala je
mogunost za projektovanje samostojeeg objekta slobodne osnove, to se uklapa u zen filozofiju.
Sobe su rasporeene od 1. do 3. sprata, a pozicionirane
tako da se stvori intimniji oseaj, da se zatite od zvukova
sa ulice, a takoe su komunikacijski odvojene od ostalih
delova hotela. Galerijski raspored omoguava da svaka
soba ima balkon koji direktno gleda na kontemplativni vrt
i stvara mogunost za najintimniju vrstu meditacije.
Balkoni su projektovani za jednu osobu, ak u i sobama
sa vie kreveta. Iz tog razloga je predviena galerija u
delu u kom su dvokrevetne sobe i apartmani.
Najzastupljenije su jednokrevetne sobe, to predstavlja
najintimniji oblik prostora gde bi gost hotela mogao da se
koncentrie i nae mir.
Prostorija za meditaciju smetena je u prizemlju i ima
izlaz na kontemplativni vrt. U ovoj prostoriji postoji
mogunost vebanja zazena gde su svi okrenuti licem
prema zidu. Naspram toga je transparentni zid od stakla
pored kog su postavljene stolice tako da i za vreme kinih
dana postoji mogunost posmatranja kontemplativnog
vrta. U ovoj prostoriji skoro da nema nametaja. Enterijer
je potpuno sveden i sve je prilagoeno meditaciji.
Kontemplativni vrt je jedan od najkarakteristinijih
prostora za meditiranje u zenu. Zbog toga je ostavljena
mogunost da i oni koji nisu gosti hotela mogu da uivaju
2513
u njemu. Uz zidove koji okruuju vrt postavljene su

stolice sa kojih se posmatra nepomino veliko kamenje.
Kontemplativni vrt ne zavisi od nepostojanosti trenutne
lepote i zbog toga je u kontrastu sa vrtom sa biljkama.
Biblioteka sa itaonicom je zamiljena da bude tematski
posveena zenu da bi svi oni koji se prvi put susreu sa
zenom ili koji ne znaju dovoljno o njemu, mogu da
uivaju u itanju zen knjiga i razgovoru na tu temu.
Kuice za aj su osmiljene kao paviljoni slobodno
rasporeeni u bati. Postoji glavna kua za aj gde bi se
aj naruivao i odakle bi gosti bili rasporeeni u neku od
manjih kuica. Kuice imaju mogunost da prime do 6
gostiju. Funkcionalni su odvojene od hotela to
omoguava da ga koriste i oni koji nisu gosti hotela.
Sanitarni vor koji opsluuje kuice nalazi se u glavnoj
kui. Ispred svake kuice postoji esma na kojoj se peru
ruke pre ulaska. Ovaj vrt je u suprotnosti sa
kontemplativnim vrtom. Pijenje aja podrazumeva
druenje, a kontemplativni vrt podrazumeva osamu i
potragu za duevnim mirom.
noseim stubovima galerije za meditaciju i na ispustima

kod restorana.
10. ZAKLJUAK
Mogunost da se prilagoava i doputa svakome da uzme
od njega ono to moe da mu koristi, najbitnije su osobine
zena zbog kojih moe da se preoblikuje i uklopi tamo gde
je potrebno. Takoe jedna od bitnih osobina je da zen nije
vera. Nema Svete knjige niti Boanstvo. Ne zahteva
posetu u crkvama i manastirima. Zen je filozofija ivota.
Onome ko eli da ga primenjuje ne postavlja nikakve
uslove niti zahteve. Zen prua samo savete i mogunosti,
a na svakom pojedincu je da odlui koliko od toga e
usvojiti.
Poetak zapadnjakog naina funkcionisanja, koji se ve
primeuje na ovom podneblju, svakako je poziv da se
pored prednosti uvide i posledice koje bi se, na osnovu
tuih iskustava, mogle spreiti ili bar umanjiti. Ova
studija Zen hotela zajedno sa predlogom vraanja
duhovnog u treniranje zen sportova je moj predlog za
ublaavanje tog problema.
11. LITERATURA
[1] Dejan Razi Zen i japanski mentalitet, Deije
novine, Gornji Milanovac, 1985.
[2] Daisec T. Suzuki Zen i japanska kultura,
Geopoetika, Beograd, 2005.
[3] Eugen Herigel Zen i vetina gaanja iz luka, IP
Babun i Heruvimi, Beograd, 2002.
[4] Kakuzo Okakura Knjiga o aju, Liber, Beograd,
2008.
[5] Christian Schittich In Detail Japan - Architecture,
Constructions, Ambiances, Birkhauser, Minhen
[6] Sandra Crowley Wabi Sabi Style, Gibbs Smith
Publisher, Layton, 1960.
[7] http://www.coolpicturegallery.net/?m=20090331[8] http://www.yamasa.org/japan/english/destinations/ky
oto/ryoanji.html
[9] http://www.e-architect.co.uk/japan/tokiwa_house.htm
Slika 4. Pogled na kuice za aj sa hotelom u pozadini
Slika 5. Glavni ulaz u hotel

9. FORMA I OBLIKOVANJE
Po Urbanistikom planu za obraeni blok dozvoljena je
gradnja objekata P+3 to je ispotovano projektom. S
obzirom na okolne objekte koji po visini ne prelaze P+3 i
na poloaj samog objekta koji je na uzvienju i samim tim
dovoljno istaknut, nije postojala potreba za veom
spratnou. Deo u kom su smetene sobe je visine P+3,
manju visinu, P+2 ima deo gde je restoran, a P+1 je u
delu gde su smetene sale za sastanke i konferencije.
Ulazni deo je prizeman.
Objekat je slobodnostojei, a snova je slobodna. U zenu
kau da je jednolinost nacrta fatalna za sveinu mate.
Toj ideji se teilo i u ovom projektu, ali sa dozom logike,
da ne bi dolo do haotinog rasporeda i preklapanja
funkcija.
Postoji jedan motiv koji je upotrebljen za dve funkcije. To
su paneli irine 80 cm. Prva funkcija im je zatita od
sunca na staklenoj fasadi. Pokretni su i poto su poreani
na dve paralelne ine, imaju mogunost da se po potrebi
pomeraju. Istu tu funkciju imaju i u ajnim kuicama.
Druga funkcija panela je kao lani nosa, to jest maska
Kratka biografija:
2514
Biljana Popovi roena je u Novom Sadu

1983. FTN je upisala 2002. godine.
Diplomski - master rad odbranila je 2009.
god. na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitektura i urbanizam.

od 2005. je u zvanju vanrednog profesora.
Oblast interesovanja mu je primena
raunara u arhitekturi i urbanizmu.

HIDRAULIKI ASPEKAT PREIAVANJA OTPADNIH VODA
U NASELJU STARA MORAVICA
THE HYDRAULIC ASPECT OF CLEANING DISPOSAL WATER
IN STARA MORAVICA
Ivana tefiek, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE
Sadraj U ovom radu opisano je postrojenje biolokog
preistaa otpadnih voda u naselju Stara Moravica. U
cilju odreivanja efikasnosti ureaja uraen je hidrauliki proraun preistaa kao i prikaz postojeeg stanja
ureaja.
Poslednjih tridesetak godina ovaj proces preiavanja

doiveo je mnoge modifikacije i poboljanja koja se
uglavnom razlikuju u tehnolokim a esto i samo u
mehanikim reenjima. Na slici 1. prikazana je najea
tehnoloka ema preiavanja otpadnih voda sa aktivnim
muljem.
Abstract This work describes biological wastwater

treatment plant in Stara Moravica. In order to determine
the efficiensy of this plant, there has been done a
hydraulic calculation, as well as an insight into existing
devices condition.
Kljune rei bioloko preiavanje, hidrauliki
proraun, merenje protoka
Slika 1. Najea tehnoloka ema obrade sa aktivnim

muljem [2]
1. UVOD
Krajem sedamdesetih godina prolog veka urbanizacija i
industrijalizacija naselja Stara Moravica dostigla je takav
stepen da se pristupilo projektovanju i izgradnji
kanalizacionog sistema, kao i sistema za preiavanje
otpadnih voda. Kod projektovanja ureaja za
preiavanje otpadnih voda polazni podatak je Elaborat
o otpadnim vodama naselja Stara Moravica, na osnovu
ega je usvojen mehaniko bioloki proces preiavanja
otpadnih voda sa aktivnim muljem uz simultanu aerobnu
stabilizaciju.
2. BIOLOKO PREIAVANJE OTPADNIH
VODA
Bioloko preiavanje zasniva se na aktivnosti kompleksne mikroflore, koja u toku svog ivotnog ciklusa usvaja
organske i (mali) deo neorganske materije koje ine zagaenje otpadne vode, koristei ih za odravanje ivotnih
aktivnosti i za stvaranje novih elija. Biolokim preiavanjem mogue je iz otpadne vode ukloniti najvei deo
organskog zagaenja, ali je nemogue u potpunosti
preistiti vodu. Bioloki procesi preiavanja su u osnovi
isti kao i procesi samopreiavanja u prirodnim vodama,
razlika je u tome to se bioloki postupci zasnivaju na
veoj ili manjoj kontroli rasta i razvoja mikroflore i po
tome su sliniji procesima industrijske mikrobiologije.
Jedan od najrasprostranjenijih biolokih procesa
preiavanja otpadnih voda jeste bioloki postupak sa
aktivnim muljem.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog - master rada
iji mentor je bila dr Maa Bukurov, red.prof.
3. TEHNOLOKI OPIS UREAJA ZA BIOLOKO

PREIAVANJE OTPADNIH VODA
Postrojenje za preiavanje otpadnih voda sastoji se od:
mehanike reetke;
produnog peskolova;
aeracionog bazena;
naknadnog talonika;
crpne stanice za recirkulaciju mulja;
silosa za viak mulja;
polja za suenje mulja i
odvodnog cevovoda do recipijenta reke Krivaje.
Otpadne vode dolaze na postrojenje na reetku sa runim

ienjem, gde se izdvajaju eventualno prisutni krupniji
otpaci. Nakon reetke, otpadne vode idu u produni
peskolov gde se vri taloenje lako taloivih materija
mineralnog porekla (pesak, kamenii, zemlja itd.).
Otpadne vode osloboene od peska, gravitaciono ulaze u
bioloki bazen (slika 2.) gde se vri aeracija pomou
aeracionih etki i metodom preiavanja sa aktivnim
muljem dolazi do razgradnje organskih materija prisutnih
u otpadnim vodama. Nakon aeracije u biolokom bazenu,
otpadne vode dolaze u naknadni talonik gde se vri
taloenje suspendovanih materija i aktivnog mulja.
Preiena otpadne voda dezinfikuje se u hlornom bazenu
pri emu se vri merenje protoka i zatim isputa u
odvodnu kanalizaciju. Mulj iz naknadnog talonika se
gravitaciono odvodi u pumpnu stanicu odakle se putem
pumpi vraa u bioloki bazen u recirkulaciju, a viak
mulja istim pumpama se povremeno odvodi u silos za
2515
mulj. Nakon odleavanja mulj iz silosa isputa se na polja

za suenje mulja, gde se proceuje i sui, a zatim se
odvodi na deponiju. Nadmuljna voda iz silosa i proceena
voda sa polja vraa se u pumpnu stanicu za recirkulaciju
mulja [1].
dana, stoga potrebna zapremina prostora za pesak Vp

iznosi:
(6)
V p = Q 5 = 0,685 m 3
dok duina peskolova L iznosi:

L=
Vp
A
(7)
= 5,71 m
4.4. Proraun sifonskog cevovoda od ahta do

centralnog cilindra naknadnog talonika
Poznate veliine na delu sifonskog cevovoda od ahta do
centralnog cilindra naknadnog talonika su: maksimalan
protok vode u sifonskom cevovodu Qmax = 0,072 m3/s,
prenik cevovoda D = 0,4 m, duina cevovoda L = 19,5
m.
Brzina protoka vode kroz sifonski cevovod v izraunava
se po formuli:
A=
Slika 2. Prikaz biolokog bazena
Q
Q
4Q
v = = 2 = 0,57 m / s
v
A D
(8)
4. HIDRAULIKI PRORAUN KROZ LINIJU

VODE NA POSTROJENJU
4.1. Proraun proirenja kanala ispred reetke
Poznate veliine na proirenju kanala su: protok vode
kroz kanal Q = 0,036 m3/s i irina kanala B = 0,6 m.
Kritina dubina kanala hkr rauna se po formuli:
hkr = 3
Q
= 0,072 m
g B2
(1)
dok se dubina vode u kanalu h izraunava po formuli:

h = hkr 3 = 0,12 m
Q
Q
=
= 0,5 m s
A Bh
Pad pritiska u sifonskom cevovodu (slika 3.) rauna se po

formuli koja je izvedena iz Bernulijeve jednaine koja
glasi:
(2)
Prema gore navedenim vrednostima izraunava se brzina

vode u kanalu i ona iznosi:
v=
Slika 3. ema sifonskog cevovoda od ahta do centralnog

cilindra naknadnog talonika [1]
(3)
pa
+ gz1 =
L v2
+ gz 2 + 1 + 2 2 + 3 +
D 2
pa
(9)
gde su:
1 = 0,5 koeficijent lokalnog gubitka na ulazu u cev;
2 = 0,66 koeficijent lokalnog gubitka na kolenu;
4.2. Proraun peskolova
3 = 1 koeficijent lokalnog gubitka na izlazu iz cevi;
Poznate veliine za proraun peskolova su: protok vode

kroz peskolov Q = 0,036 m3/s, brzina vode v = 0,3 m/s,
visina vode u peskolovu h = 0,16 m, ukupan gubitak
visine vode u peskolovu huk = 0,26 m.
= 0,017 koeficijent trenja, oitan iz Mudijevog

dijagrama za vrednosti Rejnoldsovog broja Re = 2105 i
relativne hrapavosti = 2,510-4;
Popreni presek peskolova rauna se po formuli:

A=
Q
= 0,12 m 2
v
(4)
L v2
= 0,06 m
h = 1 + 2 2 + 3 +
D 2g
(10)
ili:
dok se irina kanala B izraunava:

A = B huk B = 0,5 m
Pa iz jednaine (9) pad pritiska u metrima iznosi:
(5)
p = gh = 0,59 kPa
(11)
4.3. Proraun zapremine prostora za pesak
4.5. Proraun obodnog kanala u naknadnom taloniku
Usvojeno je da se 10 l peska izdvaja po stanovniku godinje, stoga dnevni protok peska iznosi Q = 0,137 m3/dan.
Takoe je usvojeno da e se pesak istiti na svakih 5
Poznate veliine za proraun obodnog kanala su: koliina

vode koja se transportuje obodnim kanalom Q = 0,036 m3/s,
irina obodnog kanala b = 0,3 m.
2516
Uvrtavanjem poznatih veliina u formulu (1) i (2)

dobijamo da kritina dubina vode hkr i visina vode h u
obodnom kanalu iznose:
hkr = 0,07 m
V = A B H V = 5,28 m 3
(14)
5.2. Proraun geodetske i manometarske visine

dizanja vika mulja
h = 0,12 m
Duina obodnog kanala izraunava se po formuli:

(12)
L = D = 50 , 25 m
Pri ukupnoj koliini vode koja se preliva maksimalno

optereenje prelivne ivice iznosi:
Q
m3 / s
= 0,007
m
L
(13)
5. HIDRAULIKI PRORAUN KROZ LINIJU

MULJA NA POSTROJENJU
Slika 5. Prikaz geodetske i manometarske visine dizanja

vika mulja [1]
5.1. Proraun sifonskog cevovoda za mulj od

centralnog cilindra naknadnog talonika do crpnog
bazena
Geodetska visina dizanja vika mulja (slika 5.) rauna se

po formuli:
Poznate veliine na sifonskom cevovodu su: koliina

mulja koja se transportuje kroz cevovod Q = 0,036 m3/s,
prenik cevi D = 0,2 m, duina cevovoda L = 16 m.
Brzina protoka mulja kroz sifonski cevovod rauna se po
formuli (8) i iznosi v = 1,15 m/s.
H geo = z1 z 2 = 8,3 m
(15)
Proraun manometarske visine dizanja vika mulja (slika

5.) u metrima rauna se po formuli koja je izvedena iz
Bernulijeve jednaine i glasi:
L v2
H man = +
+ H geo = 9,38 m
D 2 g
(16)
ili:
p = gh = 92,02 kPa
gde su:
- suma koeficijenata lokalnih gubitaka na cevovodu;
Slika 4. ema sifonskog cevovoda za mulj od centralnog

cilindra naknadnog talonika do crpne stanice [1]
L = 23 m duina cevovoda;
Pad pritiska u metrima u sifonskom cevovodu za mulj

(slika 4.) rauna se po formuli (10):
2
Lv
= 0,41 m
h = 1 + 2 2 + 3 +
D
2g
D = 0,15 m prenik cevovoda;

v = 1,11 m/s brzina proticanja mulja;
dijagrama za vrednosti Rejnoldsovog broja Re = 1,4105 i
relativne hrapavosti = 1,5103.
Ili:
Prema projektovanju iz [1] i gore predstavljenim

proraunima, postrojenje za preiavanje otpadnih voda
je koncipirano tako da u potpunosti zadovoljava zahtevani
stepen preiavanja i nesmetano isputanje u recipijent.
Trenutna efikasnost ureaja je 50 85 %.
p = gh = 4,02 kPa
gde su :
1 = 0,5 koeficijent lokalnog gubitka na ulazu u cev;
2 = 1 koeficijent lokalnog gubitka na izlazu iz cevi;
3 = 3 koeficijent lokalnog gubitka na ventilu;
6. PREDNOSTI I MANE

dijagrama za vrednosti Rejnoldsovog broja Re = 2105 i
relativne hrapavosti = 510-4.
Nakon izgradnje glavnih i dela sekundarnih kolektora u

priblinoj duini od 10 km, kao i izgradnje samog ureaja
1985. godine u naselju Stara Moravica dolo je do
ekonomske nestabilnosti, pa osim industrije i ustanova
opteg znaaja mali broj stanovnitva je prikljueno na
kanalizacionu mreu. U toku 24 godine rada ureaja
sadraj otpadnih voda se promenio, drugaiji je od
Usvojene dimenzije bazena za mulj su:

A B H = 2, 2 2 1, 2
pa se zapremina bazena izraunava po formuli:
2517
planiranog i projektovanog, te je potrebno napraviti novi

elaborat otpadnih voda kao i uvesti nove tehnike
preiavanja radi to efikasnijeg preiavanja otpadnih
voda. Prednosti ureaja za preiavanje otpadnih voda
su:
fleksibilnost u rukovanju i kontroli;
efikasan proces nitrifikacije i denitrifikacije;
niski instalacioni i operativni trokovi;
jednostavnost pri dograivanju, proirivanju
modifikaciji.
Mane :
proces hlorisanja vode nikad nije zaiveo jer bi
koliine rezidualnog hlora koje stignu u recipijent bile
prevelike za ekoloku sredinu;
neka hemijska jedinjenja se ne mogu lako bioloki
razgraditi;
prisustvo biocida inhibira mikrobioloku aktivnost;
izmena sastava otpadne emulzije moe jako smanjiti
efikasnost ureaja.
7. MERENJE PROTOKA OTPADNIH VODA
Sve znaajniji zahtevi za veim stepenom zatite ivotne

sredine doveli su do intenzivnije ugradnje sistema za kontinualno merenje protoka otpadnih voda. Postoje razliite
metode i merila za merenje protoka otpadnih voda gde
izbor pojedine metode zavisi od konkretnog sluaja i ima
veliki uticaj ne samo na tanost mernog sistema, ve i na
njegovu funkcionalnost. U naselju Stara Moravica je u
toku ugradnja novog sistema za merenje protoka otpadnih
voda, to e dati podatak o koliini preiene vode na
dnevnom, mesenom i godinjem nivou. U daljnjem tekstu bie prikazana neka od merila protoka otpadnih voda.
7.1. Merni prelivi sa otrim ivicama
Prema geometriji otroivini prelivi mogu biti: trougaoni
Tomsonov (slika 6.), pravougaoni Bazenov i trapezni
ipoletijev. Prema postojanju suenja mogu biti sa ili bez
bonog suenja.
7.2. Brane, prelivi i kaskade

Merni prelivi praktinog profila mogu biti prizmatini i
hidrodinamiki oblikovani. Kada se dno ravnog kanala
naglo prekine nastaje slobodno kaskadni preliv. Na mestu
prekida kanala strujanje je krivolinijsko, pa stoga dubina
na njegovom kraju nije jednaka kritinoj dubini.
Razlikujiu se kaskade sa ogranienim i neogranienim
prelivnim mlazom. Kod ogranienog mlaza zidovi kanala
nastavljaju se na duini od L 6 h1 od kaskade, te je
strujanje ogranieno zidovima kanala. Prelivni mlaz mora
biti dovoljno provetren da osigura atmosferski pritisak na
donjoj povrini mlaza. Kod neogranienog prelivnog
mlaza zidovi kanala zavravaju se sa ivicom kaskade, te
se prelivni mlaz iri i dovoljno je provetren da osigura
atmosferski pritisak na donjoj povrini prelivnog mlaza.
[3]
8. ZAKLJUAK
Da bi postrojenje za preiavanje otpadnih voda,

kanalizacija, crpna stanica i ostali ureaji radili pravilno,
potrebno je imati podatke o prilivu otpadne vode iz cele
oblasti koju pokriva postrojenje. Za to su potrebni podaci
o koliinama vode i osobinama svakog pojedinanog
uliva u javnu kanalizaciju. Ovde se mora uzeti u obzir i
predvianje moguih smetnji i mogunost njihovog
spreavanja. Od izuzetnog znaaja za ovaj rad jeste
sastavljanje katastra u kome su obuhvaene otpadne vode
radionica, industrije, javnih ustanova i poljoprivrednih
dobara. Znaaj nije samo u dobijanju podataka o
otpadnim vodama, ve i donoenje propisa i ogranienja
uz stalne ispravke i unoenje najnovijih stanja i stalna
kontrolna istraivanja.
LITERATURA
[1] Interna dokumentacija preistaa otpadnih voda u

naselju Stara Moravica, Sarajevo, 1983.
[2] http://www.futura.edu.rs//tehnikeobradevoda.pdf
[3] Biki, S., Badarenje mernih sistema za kontinualno
merenje protoka otpadnih voda, magistarski rad, Fakultet
tehnikih nauka, 2007.
Kratka biografija:
Ivana tefiek roena je u Novom
Sadu 1986. godine. Diplomski master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz
oblasti inenjerstvo zatite ivotne
sredine odbranila je 2009. godine.
Slika 6. Tomsonov otroivini preliv [3]

Fluid ispred pregrade mora biti potpuno umiren, to se
postie odreenom duinom pravouglog kanala glatkih
ivica i ugraenim reetkama za umirivanje vodenog toka
ispred preliva.
Na pregradnoj ivici stvara se mlaz koji mora biti potpuno
ventilisan (ubacivanje vazduha ispod mlaza preliva).
Otroivini preliv obezbeuje pouzdanu liniju odvajanja
vode, dozvoljavajui da vazduh aerie donju stranu mlaza.
2518

ADAPTACIJA ZGRADA I GRADOVA U SUSRET KLIMATSKIM PROMENAMA
ADAPTING BUILDINGS AND CITIES FOR CLIMATE CHANGES
Vinja Vukanovi, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj U radu su opisane tehnike za dizajn i
izgradnju energetsko efikasnih zgrada i gradova
sposobnih za adaptaciju u skladu sa klimatskim
promenama. Panja je usmerena na strategije za dizajn
koje kontroliu pristup sunca, vetra i prirodne svetlosti.
Primerima su ilustrovana energetski efikasna reenja.
Abstract - Aim of this work is to present design and
techniques of building energy-efficient buildings and
cities, adaptable for climate change. Idea is focused on
design strategies, which controls access of sun, wind, and
natural light. Succesfull energy-efficient solutions are
presented with examples.
Kljune rei: Klimatske promene, Ekoloka, odriva
gradnja, Energetski efikasna reenja
tnoj ili indirektnoj upotrebi suneve energije. Za razliku

od pasivnog, aktivni solarni dizajn ide korak dalje i
konvertuje solarno zraenje u drugi oblik energije.
2.1. Solarne elije PV sistemi
Fotonaponske elije (PV materijali) su poluprovodniki
elementi koji sunevu svetlost direktno pretvaraju u
jednosmernu elektrinu struju (slika 1). Najbolji rezultati
u ovom procesu postiu se elijama od silicijuma odnosno
vrste silicijumovog kristala (monokristala ili polikristala),
a princip njihovog delovanja se odvija po zakonima
kvantne mehanike. Za vreme funkcionisanja, PV elije ne
koriste ni jedno drugo gorivo izuzev suneve svetlosti, ne
isputaju ni jedan zagadjiva atmosfere ili vode, ne
doprinose globalnom zagrevanju ili kiselim kiama, a
njihovo prisustvo ne izaziva rizik od radioaktivnosti.
Integriu se u razliite tipove objekata, od komercialnih
do stambenih, u staklene fasade / krov ili zid objekta.
1. UVOD
Brojni su pokazatelji koji ukazuju na to da se klima menja, od preplitanja godinjih doba pa sve do nadprirodnih
jaina vetrova i obilnih padavina. Sve posmatrane promene u okeanima, ekosistemima i ledenom prekrivacu usko
su povezane sa trendom globalnog zagrevanja. Aktivnostima oveanstva koncentracija prirodnih gasova staklene bate u atmosferi, a pre svega ugljen-dioksida, bitno
se poveala. Time se pojaava efekat staklene bate, a
globalna srednja temperatura raste. Klimatske promene e
uticati kako na ekosisteme tako i na ljudsku populaciju
putem poljoprivrede, transporta i infrastrukture. Posledice
klimatskih promena donee i pobednike i gubitnike, ali
globalno posmatrajui oekuje se ipak vie gubitaka.
irom sveta, oko 50% primarne energije pronalazi upotrebu u graevinskoj industriji. S druge strane, zgrade su
danas odgovorne za oko 47% emisije ugljen - dioksida
irom 25 zemalja Evropske Unije. Samim tim najprikladnije je kao primarni faktor za ublaavanje efekta klimatskih promena prvenstveno usvojiti sam dizajn i konstrukciju objekta, zalaui se za obnovljive izvore energije
i bioklimatski arhitektonski dizajn [5].
2. SOLARNI DIZAJN
Budui da Sunce upravlja svakim klimatskim aspektom,
neophodno je opisati tehnike primenljive u graevinarstvu
u kojima se vidi prednost solarnog dizajna. Tehnike
pasivnog solarnog dizajna karakterie potpuno iskorienje solarne energije bez ikakvih posrednih operacija. Deli
se na dve velike celine u zavisnosti da li se radi o direk______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskogmaster rada iji
mentor je bio prof. dr Slobodan Krnjetin.
Slika 1. Solarne elije na krovovima stambenog naselja

BedZED [2]
3. IZOLACIJA
Pravilnim izborom materijala, moe se modifikovati protok toplote kroz delove zgrade. Poto vazduh obezbeuje
dobru otpornost protoku toplote, mnogi proizvodi za
izolaciju su bazirani na brojnim slojevima ili depovima
vazduha zadranim u njima. Kako toplota izlazi kroz
zidove, prozore, krovove, dimnjake i podove, neophodno
je obezbediti dodatne slojeve izolacije oko njih. Tako e
se spreiti da ovi elementi budu slabe karike ili hladni
mostovi u toplotnoj izolaciji. Kada se odreuju materijali
za izolaciju, vano je izbegavati one koje su tetni za
ivotnu sredinu, kao to su materijali koji sadre hlorofluorokarbonate (CFC), a izabrati one koji ne oteuju
ozonski omota. Postoje tri kategorije izolacionih materijala:
neorgansko-mineralni,
sintetiko-organski,
prirodno-organski.
2519
3. OSVETLJENJE
Kao jedna od najveih energetskih nedoumica, osvetljenje
zahteva poseban tretman. Jedan od glavnih razloga za
preferiranje prirodne svetlosti u objektima je upravo zbog
ogromne koliine energije koja se troi na vetaku
rasvetu.
Glavni faktori koji utiu dobijanje adekvatne koliine
dnevnog svetla su:
orijentacija i nagib pod kojim su postavljeni
prozori,
prepreke prolazu svetlosti,
sposobnost okolnih povrina da reflektuju
svetlost.
Jedna od efikasnijih tehnika za kanalisanje dnevne
svetlosti unutar prostranih unutranjosti objekta,
primenjena je na dizajnu zgrade nemakog parlamenta.
Tavanica objekta je dizajnirana u obliku kupole sa 360
ogledala koje reflektuju dnevnu svetlost (slika 2).
postavljanjem prozora na suprotnim stranama prostorije.

Manifestacija zelenog ventilacionog sistema uspeno je
implementirana dizajnom Komercijalne Banke, Frankfurt.
Obeleje ove visokospratnice su otvorene bate koje se
prostiru na etiri sprata i rotiraju se oko zgrade za 120
stepeni. Prirodna ventilacija dolazi sa vrha bati prolazei
u centralni atrijum koji se provetrava unakrsnom ventilacijom iz bati u tri pravca (slika 4). Kvalitet vazduha je
dobar, poboljan zelenilom. Kada su uslovi suvie hladni,
vetroviti ili topli, uprava objekta aktivira rezervni sistem
ventilacije koji je povezan sa sistemom hladnog plafona
koji funkcionie u celoj graevini. Dizajneri su optimistini da e kula moi da funkcionie na prirodan nain
oko dve treine godine, sa aktiviranjem mehanike
ventilacije samo ako je ekstremno toplo, hladno ili
vetrovito [5].
Slika 4. Atrjium i bata Komercijalne banke [4]

5. PAMETNA UPOTREBA VETRA I VODE
Slika 2. Unutranjost zgrade nemakog parlamenta [2]

Atrijumi, ureaji za senenje, svetlosne prizme, police i
cevi potpomau sakupljanje i pravilnu distribuciju suneve svetlosti osiguravajui nam temperaturni komfort,
ujedno tedei energiju potrebnu za grejanje/hlaenje.
Jedni od najkompleksnijih ureaja za stvaranje senke
mogu se videti na objektu Avaxx sedita u Atini. Na
strani objekta koji je najvie izloen suncu postavljeni su
ureaji koji se mogu okretati za 90 u cilju deliminog pa
i potpunog zamraenja (slika 3). Ovaj sistem za zatitu od
sunca, tkz. pametna fasada funkcionie po principu automatskog prilagoavanja u zavisnosti od spoljanje temperature i jaine suneve svetlosti.
Slika 3. Pametna fasada [3]

4. VENTILACIJA
Suprotno novogradnji koja ne "die" i koja je sve vie hermetina, treba usavriti princip dizajna gde se prihvatljiva
unutranja klima stvara iskljuivo prirodnim sredstvima.
Da bi protok vazduha obezbedio prirodnu ventilaciju i
klimatizaciju, poeljno je da sam plan objekta poseduje
mogunost ventilacije prirodnim strujanjem vazduha tj.
5.1. Izgradnja integrisanih sistema

Sve je vei interes za dizajniranje objekta objedinjenih
alternativnim izvorima energije, a posebno vetroturbina,
ime se stvara inegrisan sistem. Do sada su se ovakvi
ureaji smatrali samo dopunom, ali pokazalo se kako
integracija vie turbina moe postati karakeristika dizajna
budunosti. Ceo sistem se montira na ivicu ili vrh krova a
osnovna prednost je u njegovoj pouzdanosti i mogunosti
ukljapanja u osnovni dizajn objekta. Takoe se moe lako
uklopiti u postojee objekte. Istraivanja su pokazala da
se do 2010. godine sa instalisanom snagom vetra od 40
GW i sa ukupnim trokovima investicije od 24.8 milijardi
evra, emisija CO2 moe redukovati ak do 54 miliona
tona po godini. Ovo je jedan od prvih znakova revolucije
u nainu upotrebe energije [5].
5.2. Odranje vode u stambenom objektu
Voda je dragocen prirodan resurs ali da bi se uvala,
transportovala, i bila pogodna za pie, potrebna je
odreena koliina energije. Radi primera, ne bi bilo loe
navesti da stanovnik Velike Britanije u proseku potroi
oko 135 l vode u toku dana, gde se polovina iskoristi za
toalet i linu higijenu. Sveobuhvatne strategije za jedan
ekoloki dom treba da ukljuuju:
smanjenje potronje,
upotrebu kinice,
reciklau tehnike vode tzv. sive vode.
Postoje sistemi za sakupljanje i tretman kinice, da bi se
mogla vratiti u domainstvo, na ponovnu upotrebu. Na
krovovima povrina od 200 do 500 m2 se skuplja kinica i
odvodi u specijalne rezervoare od betona ili ojaane
2520
plastike, pa se tretira i vraa u ponovnu upotrebu u

domainstvo kao tehnika voda. Da bi se koristila za pie
potrebno je podvrgnuti daljem preiavanju, obino UV
zracima.
6. GRADOVI I STAMBENI BLOKOVI
Strategije dizajna za izgradnju stambenih naselja zasnivaju se na principu skale koja poinje izgradnjom
pojedinanih objekata preko grupa, blokova, varoica pa
sve do izgradnje kompletnih gradova.
U izgradnji stambenih naselja i gradova, osnovni
arhitektonski elementi na koje treba obratiti panju su
zgrade, ulice i otvoreni prostori. Samim tim, strategije se
zasnivaju na meusobnom odnosu izmeu ovih delova,
bilo da se radi o odnosu samih zgrada ili interakcije koju
zgrada ostvaruje sa ulicama i otvorenim prostorima.
Ove strategije su od velike vanosti za pasivni dizajn jer
obezbeuju i kontroliu pristup sunca, vetra i prirodne
svetlosti, dok im je jedna od glavnih uloga smanjenje ili
poveanje zagrevanja, hlaenja i osvetljenja, kojima su
zgrade i gradovi svakodnevno izloeni, pogotovo usled
sve oiglednijih klimatskih promena [1].
Adekvatnim pozicioniranjem visokih zgrada u odnosu na
vetar i druge graevine pospeuje se uticaj pogodnih
vetrova i mikroklimatskih otvorenih prostora. Sa druge
strane, zgrade mogu biti tako postavljene da jedna drugoj
stvaraju senku i samim tim omoguavaju zatitu od sunca
i hlaenje, ali treba voditi rauna da odreeni objekat nee
ugroavati raspodelu dnevnog svetla komijskim, tj.
susednim zgradama i ulicama.
Umetanjem zelenih povrina u blokove zgrada moe se
pospeiti smanjenje temperature ambijenta. Redovi gusto
zasaenog drvea mogu se koristiti kao vetrobrani, za
kreiranje ivica koje tite zgrade i otvorene prostore od
vruih i hladnih vetrova.
Radijalni ventilacioni hodnici formirani ulicama i
otvorenim prostorima uz pomo drenae hladnog vazduha
imaju znaajan efekat hlaenja. Potrebno ih je postaviti
tako da povezuju vanjske rubove grada bogate zelenim
oblastima sa centrom grada. Povrina zelenih oblasti treba
da iznosi 40-60 % od veliine gradskog podruja koji
elimo da ohladimo.
Slika 5. Galerija Vittorio Emanuele [2]

7. ZAKLJUAK
Uzimajui u obzir injenicu da se energija troi vrtoglavom brzinom, namee se zakljuak da energije u svetu
ima sve manje kao i da stepen zagaenja nae sredine vrtoglavo raste, izazivajui sve intenzivnije klimatske promene. Samim tim, neophodna je promena dizajna graevinske aktivnosti koja bi omoguila da graevine podravaju funkcionisanje ekosistema, jer je upravo to kljuni
element u borbi protiv klimatskih promena. Adaptacija
zgrada i gradova u skladu sa klimatskim promenama vodi
ka kreiranju graevina koje su fleksibilne u odnosu na
uslove okruenja i koje mogu odgovoriti na raznolikost
ljudskih potreba. Na ovaj nain, graevine tite bioloku
raznolikost, i dovode do minimuma potronje resursa i
stvaranje otpada izbegavajui zastarelost.
8. LITERATURA
[1] Brown, G. Z.; Dekay, M.: Sun, Wind & Light:
Architectural Design Strategies, John Wiley & Sons,
ISBN 0-4713- 48775, Kanada, 2000.
[2] http://www.flickr.com/, jun 2009.
[3] http://learn.londonmet.ac.uk, jun 2009.
[4] http://www.siteselection.com, jun 2009.
[5] Smith, P.: Architecture in a climate of change,
Architectural Press, ISBN 0-750665440, Oxford,
2001.
Kratka biografija :
6.1. Zastakljene ulice

Zastakljene ulice obezbeuju dovoljnu koliinu dnevnog
svetla svim objektima koji se nalaze u njenoj neposrednoj
blizini. Sline su zatvorenim atrijumima, s tim to su
zgradama okruene samo sa dve strane umesto etiri, i
mogu se prostirati beskrajno. Kao i atrijumi, mogu sluiti
za osvetljenje oblinjih prostorija kao i za uzgoj biljaka.
Dodatne prednosti zastakljenih ulica su smanjenje
gubitaka toplote, solarno grejanje u toku zime kao i za
pasivnu ventilaciju. Galerija Vittorio Emanuele, Milano,
Italija, (slika 5) jedan je od najpoznatijih primera
zastakljene ulice. Postavljena je tako da titi fasade dve
naspramne zgrade i peaku zonu iznad kojih se uzdie
zastakljena kupola [1].
2521
Vinja Vukanovi roena je u Novom

Sadu 1983. god. Diplomski-master rad na
Graditeljstvo i ivotna sredina
Inenjerstvo zatite ivotne sredine
odbranie u septembru 2009. god.
Slobodan Krnjetin roen je u Novom
Sadu 1957. god.
Doktorirao je na
Fakultetu tehnikih nauka 2000. god., a
izabran je u zvanje vanrednog profesora
2005. god. Ua nauna oblast je
Graditeljstvo i ivotna sredina.

PREIAVANJE OTPADNIH VODA U TERMOELEKTRANI-TOPLANI NOVI SAD
WASTEWATER TREATMENT IN THERMAL POWER-PLANT NOVI SAD
Silvia Jozo, Mirjana Vojinovi - Miloradov, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
goriva i snabdevanja TE-TO dovoljnim koliinama vode
za hlaenje.

SREDINE
Kratak sadraj - Termoelektrana-toplana u Novom Sadu
je energetski objekat za kombinovanu proizvodnju
elektrine i toplotne energije. Snabdeva se vodom iz reke
Dunav i koristi je u procesima. Otpadne vode preiava
na dva naina. Prve su otpadne vode nastale od pranja
zagrevaa vazduha a druge su zauljene vode. Kvalitet
otpadne vode analizira institut za zatitu na raduakreditovana laboratorija za ispitivanje.
Abstract Thermal power-plant in Novi Sad is facility for
production of combined heat and power. It collects water
from river Danube and uses it in their processes. Also it
performs a purification process, in two separate columns,
because it produces two types of effluent. First type of
effluent originates from air heaters and second type is
oiled water from process. All effluents are analyzed by
accredited laboratory for water testing.
3. POSTUPAK PRERADE OTPADNE VODE OD

GREJAA VAZDUHA
Otpadna voda od pranja grejaa vazduha isputa se u
bazen za otpadnu vodu, u 326 m3. Poto otpadna voda
sadri vrste materije u nerastvornom obliku, potrebno je
spreiti sedimentaciju estica koje bi mogle stvoriti
sedimentacioni talog.
Snanim meanjem suspenzije pomou duvaljki razbija se
vrsti muljni talog. Dozvoljen procenjeni volumen mulja
bi smeo iznositi maksimalno 5 vol-% to znai 6 m3 u
odnosu na ukupan volumen od 120 m3.Otpadna voda od
grejaa vazduha dotie u ciklusima od dva dana. Poto
ukupna koliina otpadne vode iznosi 120 m3, a postrojenje za preiavanje otpadne vode moe obraditi
zapremina are od samo 30 m3, broj ari je 4, odnosno
dve are na dan, tj.svaka ara po 12 sati.[1]
Kljune rei: Otpadne vode, postrojenje za preradu

otpadnih voda, TE-TO Novi sad.
1. UVOD
Danas gradovi bez obzira na veliinu i stepen razvijenosti
drave dele iste probleme: brigu i panju za kvalitet
ivotne sredine Voda je jedan od osnovnih elemenata
ekosistema i prirodnih bogatstava i osnova svim oblicima
ivota na Zemlji. Za oveka je voda izvor ivota i bioloki
fluid. Svaka voda upotrebljena za odreene svrhe, i zatim
isputena u kanalizaciju, moe se posmatrati kao otpadna
voda.
Otpadne vode se najee isputaju u najblii vodotok.
Time se stvara problem, jer otpadne vode neprihvatljivog
kvaliteta mogu unititi floru i faunu recipijenta. Da bi se
sauvao kvalitet recipijenta, moraju se sistematski
sprovoditi fizike- hemijske- bioloke analize, prikupljati
podaci o sastavu, koliini i osobinama otpadnih voda, kao
i o njihovom uticaju na recipijent.
2. O TERMOELEKTRANI-TOPLANI NOVI SAD
Termoelektrana-toplana u Novom Sadu je energetski
objekat za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne
energije Kao pogonsko gorivo elektrana koristi mazut i
prirodni gas. Smetena je na levoj obali reke Dunav,
kilometar nizvodno od ua kanala DTD u Dunav i pet
kilometara severoistono od centra grada. Izbor ove
lokacije uslovile su mogunosti ekonominog transporta
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila dr Mirjana Miloradov, red.prof.
Slika 1. ema postrojenja za preradu otpadne vode

4. ZAULJENE OTPADNE VODE
Zauljene otpadne vode nastaju:
a) pranjem podovaOve otpadne vode nastaju od ienja podova u mainskim radionicama, kotlarnicama i sa pojedinih krovova
stanica. U ove otpadne vode dolaze jo povremeno ulja od
curenja do kojih moe doi u postrojenju.
b) kondenzat od zagrevanja mazutaU postrojenju se nalaze tri rezervoara za skladitenje
mazuta (teko lo-ulje) po 5000 m3 sadrine. Kao ogrevni
medij koristi se para odnosno kondenzat. U sluaju
curenja kondenzat je manje ili vie optereen uljem
c)otpadna voda od pumpne stanice za mazut i od
padavina- atmosferilija
d)ukupna koliina ulja koju treba ukloniti
2522
Preiavanju zauljene otpadne vode

Poto je ulje u zauljenoj otpadnoj vodi praktino u
slobodnom obliku tj. nije emulgirano, primenjuju se
iskljuivo uobiajeni separacioni postupci.
Odvajanje ulja
sabiranje u sabirni bazen. Eventualno sakupljeno prljavo

ulje se moe diskontinualno hidrostatiki ispustiti
otvaranjem rune armature kroz ispusnu cev za mulj.
Preiena otpadna voda iza odvajaa sa paralelnim
ploama sabija se kroz sabirni ljeb u bazen ispred pumpi.
U bazenu ispred pumpi su tri ureaja za merenje visine
nivoa, dve pumpe za dovod otpadne vode, regulator
upravljan plovkom za odreivanje koliine dovoda.
Fino odvajanje ulja
Zauljena ista voda se kroz cevovod pod pritiskom duine
400 m odvodi u postrojenje sa aktivnim ugljem. Tu se
nalaze dva filtera sa aktivnim ugljem, koji se ukljuuju
serijski. Za projektovanje filtera uzeta je srednja koliina
dovoda od 30 m3/h. Prvi filter slui za grubo
preiavanje dok se tek sa drugim filterima postie
traena vrednost. Merenja diferencijalnog pritiska na
filterima pokazuju da je potrebno povratno pranje i
rastresanje pomou vode i vazduha za ispiranje. Voda od
povratnog ispiranja se odvodi u bazen za otpadnu vodu a
zatim se preiava u fazi sedimentacije.
Slika 2. ema postrojenja za preradu zauljenih voda

Sve zauljene otpadne vode odvode se u postrojenje za
grubo odvajanje ulja koje je udaljeno oko 400 m od
glavnog postrojenja za preiavanje otpadnih voda. U
ovom postrojenju vri se mehaniko odvajanje uja
pomou ljeba za odvajanje ulja i jednog kosog
razbistrivaa. Odvojeno ulje se sakuplja, zagreva i
pumpama vraa natrag u pogon. Poto se kod ovakvog
odvajanja ulja radi o istom mehanikom procesu, sadraj
ulja u istoj vodi zavisi od sastava ulja i distribuciji uljnih
estica u dovodu (sadraj ulja je ispod 15 mg/l).
Emulgovano ulje i najfinije dispergovano ulje se ne moe
razdvajati u ovom postrojenju.
Gravitaciono odvajanje ulja
Primarno odvajanje ulja vri se u bazenu u koji se
zauljena otpadna voda dovodi i odvodi kroz razdelne
kanale. Ovaj odvaja ulja radi na bazi razlike gustine
izmeu otpadne vode i ulja. Odgovarajuem izvoenju
dovoda i ispusta postie se visok efekat odvajanja.
Zauljena otpadna voda dolazi kroz razdelni kanal na
eonoj strani bazena za primarno odvajanje ulja i to
najpre u prostor za odvajanje ulja ime se garantuje
maksimalno iskorienje odvajanja. Dospelo ulje se sabira
na povrini vode i ulazi u ljeb za sabiranje ulja na
izlaznoj strani odakle tee u sabirni bazen za ulje.[2]
5. OBRADA MULJA
U uguiva mulja dovodi se mulj od odmuljenja oba
reaktora i mulj od otpadnih voda, koje se dobijaju od
ispiranja LUVA (regeretativni zagreja vazduha). Povremeno se dovodi i mulj iz sedimentacionog i neutralizacionog reaktora.
Mulj od reaktora se sakuplja u bazen za mulj odakle se
pomou pumpi prebacuje u uguiva mulja. Da bi se
spreilo taloenje na dno bazena postoji mealica koja
stalno mea mulj. Mealica u uguivau mulj mea vrlo
lagano. Bistra voda se die gore i preliva u bazen otpadnih voda od peanih filtera. Kada se uguiva napuni,
runo se ukljuuje vijana pumpa koja pritiska mulj u
filter presu. Kada se postigne odreeni pritisak kontaktni
manometar daje kontakt i automatski se ukljuuje klipna
pumpa. Klipna pumpa sabija mulj i dri odreeni pritisak
kojim se vri filtracija mulja u filter presi.
U filter presi se vri filtracija mulja. Kada je filtracija
zavrena, otvara se filter presa i presni kola pada u
kamion, odakle se odvozi na odgovarajue mesto. Voda iz
filter prese se vraa nazad u uguiva mulja.
Bistra voda odlazi kroz ljeb za istu vodu koji je smeten
na prostoru betonskog cilindra uguivaa [3].
Odvaja ulja sa paralelnim ploama

U ovom delu postrojenja radi se o poboljanom gravitacionom odvajau ulja. Paralelnim ploama ugraenim
pod uglom od oko 50 skrauje se put podizanja kapljica
ulja do zajednikog odtoka na ploe. Za optimalan rad
odvajaa ulja sa paralelnim ploama, tj. da bi se mogao
garantovati najnii sadraj ulja u ispustu otpadne vode,
ugraen je razdelni sistem. Otpadna voda iz bazena za
primarno odvajanje ulja dolazi kroz razdelni kanal na
eonoj strani odvajaa ulja sa paralelnim ploama u
razdelni sistem otpadnih voda. Otpadna voda protie kroz
pakete paralelnih ploa. Medju ploama vlada laminarni
protok, a kapljice ulja sa smanjenom brzinom podizanja
se saberu na donjoj strani ploa i podiu dalje do povrine
vode. Odvojeno, sakupljeno ulje tee samo kroz ljeb za
2523
Slika 3. ema postrojenja za preradu mulja
6. ANALIZA OTPADNIH VODA TE-TO NOVI SAD
7. ZAKLJUAK I DISKUSIJA REZULTATA
Analizu i odreivanje fiziko-hemijskih osobina

atmosferske, fekalne, rashladne i vode iz kanala TE-TO
Novi Sad radio je Institut za zatitu na radu - akreditovana
Laboratorija za ispitivanje kvaliteta vode.
Sprovedeno
je
odreivanje
fiziko-hemijskih
karakteristika: temperatura, pH, elektroprovodljivost,
rastvoreni kiseonik, mutnoa, suspendovane materije,
talone materije, alkalitet, aciditet, HPK, BPK5, potronja
permanganata, hloridi, ukupan azot, ukupni fosfor,
amonijak, nitriti, nitrati, sulfati i fosfati, masti i ulja,
tvrdoa, metali (Cr3+, Cu, Ni, V3+, Mn, Mo, Al).
Datum i vreme uzorkovanja
Uzorkovanje je izvreno 26. februara 2009. godine u
11:00h, u Panonske TE-TO, Novi Sad.
Za odreivanje fiziko-hemijskih karakteristika vode
izvreno je uzorkovanje na etiri merna mesta i to:
1. Merno mesto br.1- uzorak V003/1
prvi aht iza PUTOKSA (sanitarno-fekalna voda)
poslednji aht atmosferske kanalizacije u krugu TE-TO
(izliva se u Lukine bare)
povratni kanal rashladne vode, izliv u Dunav (otpadna
voda)
kanal, Lukine bare
Analiza rezultata
Za investitora PANONSKE TE-TO" D.O.O. izvreno je
uzorkovanje
i
odreivanje
fiziko-hemijskih
karakteristika otpadne i podzemne vode: pH,
elektroprovodljivost, rastvoreni kiseonik, mutnoa,
suspendovane materije, talone materije, alkalitet, aciditet,
HPK, BPK5, potronja permanganata, hloridi, ukupni azot,
ukupni fosfor, amonijak, nitriti, nitrati, sulfati i fosfati,
masti i ulja, tvrdoa, metali (Cr3+, Cu, Ni, V3+, Mn, Mo,
Al).
Analiza rezultata je raena u skladu sa Uredbom o
klasifikaciji voda i Pravilnika o opasnim materijama u
vodama, atmosferska, fekalna i rashladna voda treba da
zadovoljavaju II kategoriju voda.
Rezultati analiza sa mesta Lukine bare pripadaju II
kategoriji [4].
Na osnovu razultata analize u Izvetaju o analizi voda i

maksimalne koliine opasnih materija u vodama izraene
u miligramima po litru vode (mg/l) po klasama odreenim
prema propisima o klasifikaciji voda, moe se
konstatovati da :
Za uzorak V003/1 ispitivani parametri amonijak, nitriti
prelaze MDK vrednosti.
Za uzorak V003/2 ispitivani parametri pH, amonijak,
nitriti prelaze MDK vrednosti.
Za uzorak V003/3 ispitivani parametri amonijak, nitriti
Za uzorak V003/4 ispitivani parametri amonijak, nitriti,
8. LITERATURA
[1] Slobodan Stevanovi,dipl.ing, Stevan Vukovi,
dipl.ing."Uputstvo za rukovanje sa uredjajem za obradu
otpadnih voda", Novi Sad, 2007.
zauljenih voda", Novi Sad, 2007.
mulja", Novi Sad, 2007.
[4] "Analiza vode TE-TO Novi Sad", institut za zatitu
na radu, Novi Sad, 2009.
2524
Kratka biografija:
Silvia Jozo roena je u Zrenjaninu 1980.
tehnikih nauka iz oblasti inenjerstva
zatite ivotne sredine odbranila je
2009.god.
Dr Mirjana Vojnovi Miloradov je

profesor emeritus na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu. Uspena karijera
ogleda se u mnogobrojnim naunim
radovima.

STATUS AND VISION OF SOLAR ENERGY IN EUROP AND REPUBLIC OF SERBIA

, , ,

-
,

.
Abstract The paper presents vision of the usage and
status of solar thermal energy in Europ define by
European Solar Thermal Technology Platform and status
of solar energy and technology in the Republic of Serbia.
: ,
,
1.

.
, ,

,
.

[1].

, ,
,

.
2.

.
21
10 Wh .
17
10 Wh .
,
10000
.
______________________________________________
:
-
. .

,
.

.

: ,

, , ,
.
:

,
, ,
,

.

.

: , .
- .
: , ,
,
.
,

(, , ).

.

,
(
) .
2.1. (STC)

.
: , . -
2525

.

,
-
.

. ,
,
.

:
(

), (
), ,
,
(
).

:
- .
2.2.

, . , .
.

.
, .
, ,
.
.

,
. ,
.

. :

,
,
,

,

. ,
.
3.
, ,
.
,
. ,

,
.
,
. 1998. 2005. ,
, 23%.

2006- ,
,
.

, . 2005. 10 GW
.
,
200 GW
2030. .
, ,
.

,
.
.
,

,
.

250C.
. 49%
,
. 80% 250C,

,
.

,
.

.
, .
, 100%-
.
, 50%,
100% .
,
,
2526
-
.
3.1.

.

, ,
.
80C
250C,
.

.
2030. , ,
( )

.
.
,
. . .
(
,
)
. ,
,
,

.
3.2.

,
. PV
. PV
, PV
,
,
.

, ,
,

.
.
,
, -

2015. .
, 2015.
, 2020.
.

, , .
,
. .
3.3.
2030. ,
, . .
200 000 ,
20 GW . , ,

.
(2005. )
1 .
,

25 000 ( ).
4.

4,89 ( ).
2007. 8,79
.

.
,

, ,

, , ,
,

.

(2005. ), (2001/77/C 2003/30/EC).
2001/77/EC
():
2527
.
,
,
- (
),
,

,
,
,

. , ,
, , / ,

.

,
.

,
,
.

2006. .

,
:
.
,

,

.
,
,

.

,

, .
,
?
, ,
.
5.
[1] ., .,
, ,
, 2004.
[2] ., ,
, , 2008.
[3] ., ., .,
-

[4] http://esttp.org/cms/upload/pdf/Solar_Thermal_Vision
_2030_080118_final_.pdf
[5] http://www.mem.sr.gov.yu
[6] http://www.pv-platforma.si
:
5.
,
, , ,
. .

.
2528
.
-
-

2009. .
.
-
,
,
. . . .
:
, ,
.

EKONOMSKO VREDNOVANJE SMANJENJA EMISIJE SO2, NOX, VOC I NH3
ECONOMIC VALUATION OF DECREASE OF EMISSION OF SO2, NOX, VOC I NH3
Bojana ori, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast INENJERSTVO IVOTNE SREDINE
Kratak sadraj Master rad prati i prouava stanje vazduha, njegovo zagaenje kroz industrizaciju sveta naroito od 1990. godine. Bavi se prognozama njegovog stanja u budunosti, koristima i trikovima koji nastaju kako
bi se redukovala emisija SO2, NOx, VOC, NH3. Veina
razmatranih metoda i izraunavaje trokova vrena su do
2010.godine, ali postoje i brojne ideje ija realizacija se
tek oekuje. Data su poreenja svih zemalja Evrope, njhova ulaganja u zastitu vazduha i koristi koje su proistekle
iz toga. Vrena su ispitivanja kako bi se redukcija pomenutih
gasova odrazila na smanjenje boleljivosti i smrtnosti .
Abstract Master thesis monitors and studies the
condition of air, its pollution through industrization of the
world, especially since 1990. It deals with forcasts of its,
condition in the feature, advantages and costs that occur
in order to reduce emission of SO2, NOX, VOC, NH3. The
most of discussed metods and calculation of costs are
done until 2010, but there are numerous ideas whose
realization is expected. Compairsons of all European
countries, their investments into air protection and the
advantages arising from that are presented. Tests has
been done in order to reflect reduction of the above
mentioned gases to decrease of rate of ailing and
mortality.
Kljune rei: Redukcija emisija, trokovi, SO2, NOx,
VOC, NH3
1.UVOD
Vazduni omota, koji obavija Zemlju i zajedno sa njom
uestvuje u njenim kretanjima, naziva se atmosfera.
Vazduh predstavlja smeu gasova koju ine preteno azot
i kiseonik. U sastavu vazduha, u malim koliinama,
zastupljen je argon, ugljen-dioksid i drugi retki gasovi
(kripton, ksenon, neon, helijum, ozon, radon i drugi).U
ukupnoj zapremini vazduha, azot i kiseonik ine oko
99%, argon 0,9% i ugljen-dioksid 0,03%.
Zagadjenje vazduha predstavlja prisustvo razliitih
supstanci i gasova u vazduhu, koji predstavljaju rizik po
zdravlje.
Zagadjivai vazduha su:
azotni oksidi
sumpor-dioksid
ugljen-dioksid
estice vrstih materija
isparljive organske supstance
toksine supstance, kao to je iva
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio Doc. Dr. Goran Vuji.
Jedan od glavnih uzroka zagrevanja Zemlje jeste ubrzan

industrijski razvoj, koji je sa sobom doneo izrazito
poveanje emisije takozvanih gasova staklene bate.
Prema podacima iz 2000. godine najvei proizvoai
emisije ugljen-dioksida su: SAD 20,60%, Kina 14,80%,
Rusija 5,7%, Indija 5,5% i Japan 4%. U Evropi je emisija
ovog gasa oko 11% ukupne svetske emisije.
Kjoto protokol je donet 1997. godine, a stupa na snagu
16. februara 2005. godine. Potpisalo ga je 141 drava,
meu kojima i trideset industrijskih giganata, ali bez
SAD-a i Australije.
Ovim sporazumom je predvieno, da se do 2012.godine
za 5,2% smanji emisija ugljen-dioksida u zemljinoj
atmosferi, jer upravo je ugljen-dioksid u atmosferi glavni
krivac za efekat staklene bate i globalno zagrevanje
Zemlje.
2. UOPTENI PRISTUP INTEGRALNOJ PROCENI
Regionalni model za simulaciju i informisanje o zagaenju vazduha (RAINS - Regional Air Pollution INformation and Simulation), razvijen je u Internacionalnom
institutu za primenjenu analizu sistema u Laksenburgu u
Austriji (IIASA - International Institute for Applied
Systems Analysis) prua odgovarajui okvir za analizu
strategija za smanjenje emisija, fokusirajui se na acidifikaciju, eutrofikaciju i ozon iz troposfere.
RAINS obuhvata podatke o emisiji polutanata (sa bazama
podataka o trenutnim i buduim ekonomskim aktivnostima, nivoe potronje emisije, karakteristike goriva, i tako
dalje), o opcijama i trokovima kontrole emisija, o rasprostiranju polutanata i osetljivosti ivotne sredine (to
jest, baze podataka o kritinim koliinama emisija). Da bi
se formirala odgovarajua i jasna slika o mogunostima
simultanog reavanja tri problema u ivotnij sredini
(acidifikacija, eutrofikacija i ozon iz troposfere), u modelu se uzimaju u obzir emisije sumpor dioksida (SO2),
azotnih oksida (NOx), amonijaka (NH3) i isparljivih
organskih jedinjenja (VOC).
Implementacija RAINS modela u Evropi obuhvata baze
podataka o potronji energije za 38 regiona u Evropi,
razlikujui 22 kategorije primene goriva u est
ekonomskih sektora. Vremenski okvir obuhvata vreme od
1990. do 2010. godine Emisije SO2, NOx, NH3 i VOC za
1990. godinu procenjene su na osnovu informacija koje su
sakupljene CORINAIR'90 inventarom Evropske agencije
za ivotnu sredinu (EEA - European Environmental
Agency
RAINS model se moe primeniti za analizu scenarija,
to jest za praenje emisija od izvora do mesta na kome e
doi do njihovog uticaja na ivotnu sredinu.
2529
Ulazi u RAINS modelu obuhvataju i projekcije potronje

energije u budunosti na nacionalnom nivou do 2010.
godine.
Tabela 2: Opcije za kontrolu emisija NOx iz stambenog i

komercijalnog sektora
2.1. Trokovi i opcije kontrole emisija

RAINS predvia specifie trokove smanjenja emisija,
uzimajui u obzir investicione i operativne trokove, za
svaku od dostupnih opcija za kontrolu emisija.
Investicije se procenjuju u odnosu na ivotni vek opreme
za kontrolu zagaenja koristei faktor snienja od etiri
procenta. Tehnika efikasnost, investicije, odravanje i
potronja materijala smatraju se specifinim za svaku
tehnologiju, i prema tome, za pojedinane tehnologije,
jednakim za sve evropske zemlje.
Metode koje RAINS predvia se odnose na: karakteristike
goriva, veliine kotlova, iskorienje kapaciteta, trokovi
rada i materijala (i veliina tala i stopa primenljivosti
opcija u sluaju smanjenja koliine amonijaka).
To su bitni faktori, specifini za svaku zemlju koji utiu
na stvarne trokove redukcije emisija pod datim uslovima
(okolnostima).
2.2. Trokovi i opcije redukcije emisija SO2
Potencijali i trokovi redukcije emisija RAINS procenjuje
se na osnovu detaljne baze podataka najeih tehnika za
kontrolu emisija.
Opcije za redukciju emisija SO2 razmatrane u RAINS su:
korienje goriva sa malom koliinom sumpora, desulfurizacija goriva, modifikovanje sagorevanja (npr, procesi
ubacivanja krenjaka i sagorevanje u fluidizovanom sloju)
i desulfurizacija dimnih gasova (npr, procesi skrubinga
vlanim krenjakom).
Tabela 1: Opcije i trokovi za primenu goriva sa malim
sadrajem sumpora razmatrane u RAINS
Tip goriva
Antracit i koks 0,6% S
Teka loiva ulja 0,6% S
Gasno ulje 0,2% S
Gasno ulje 0,045% S
Gasno ulje 0,003% S
Razlika u ceni
[/%]
0.28
0.20
0.68
2.04
6.69
Trokovi
[EURO/t
SO2]
397
463
1440
4330
14200
2.3. Trokovi i opcije redukcije emisija NOx iz

stacionarnih izvora
Istraivanjem RAINS modela u zavisnosti od kategorije
izvora, date su sledee glavne opcije za kontrolu emisija:
primarne mere (gorionici sa malom emisijom

NOx, ponovno sagorevanje, sagorevanje u
fazama);
selektivna katalitika redukcija (SCR - selective
catalytic reduction)
selektivna redukcija bez katalize (SNCR
selective non-catalytic reduction), uvek u
kombinaciji sa primarnim merama.
Modifikacija sagorevanja ,
gorionici niskog NOx (CM)
Teka loiva ulja
Umeren destilat
Prirodni gas
Efikasnost
uklanjanja
[%]
Investicije
[1000EUR/
MWth]
50
30
50
5.6
12
16.3
Tabela 3: Opcije za kontrolu emisija NOx iz industrijskih

procesa
Faza 1
Faza 2
Faza 3
Efikasnost
Uklanjajna
[%]
40
60
80
Trokovi
[EURO/t NOx]
1000
3000
5000
2.4. Opcije i trokovi redukcije emisija VOC iz

stacionarnih izvora
Najee primenjivane metode po oceni RAINS-a za redukciju emisija VOC iz stacionarnih izvora ukljuuju modifikovanje procesa proizvodnje rezervoara za skladitenje, poboljanje prakse upravljanja, zamena rastvaraa,
dodatne tehnologije kao to su termika ili katalitika
insineracija, adsorpcija, apsorpcija, kondenzovanje/hlaenje i bio-oksidacija.
Primenljivost odreene tehnologije za procese u okviru
jednog sektora u RAINS modelu veoma je bitan element
koji odreuje potencijal i trokove redukcije emisija. Iz
brojnih razloga, odreena tehnologija moe biti
primenljiva samo na deo sektora:
U mnogim sluajevima, primenljivost zavisi vie
od karakteristika odreenog izvora emisija (npr,
pe za suenje/sunica) nego od tipa kategorije
izvora (npr, proizvodnja automobila/prevlaenje
povrinskog sloja),
Neki sektori (npr, proizvodi koji sadre rastvarae) obuhvataju nekoliko procesa (npr, proizvodnja boje, proizvodnja mastila) i primenljivost
odabrane tehnologije zavisi od parametara
konkretnog procesa,
Tehnologija za kontrolu emisija nekad se ne
moe primeniti za sve klase veliina obuhvaene
jednom kategorijom,
Preformulisani proizvodi moda nisu dostupni za
sve primene u okviru jedne kategorije.
2.5. Opcije i trokovi smanjenja emisija NH3
Prema procenama RAINS modela, emisije amonijaka
koje potiu od stoke (domaih ivotinja) odvijaju se u
etiri faze: u tali (oboru, kokoinjcu), tokom skladitenja
ubriva, primene ubriva i u toku ispae.
Glavne kategorije razmatrane u okviru RAINS-a su:
2530
smanjenje ulaza azota (promene u ishrani), na

primer, viefazno hranjenje svinja i ivine
biofiltracija (preiavanje vazduha
prilagoavanje tala (obora, kokoinjca)
poboljavanjem konstrukcije poda, pranjem
poda, kontrolom klime
pokrivena spoljna skladita za
tehnike sa smanjenjem koliine amonijaka, kod
kojih se razlikuju tehnike sa visokom
efikasnou i tehnike sa srednom i niskom
efikasnou,
zamena uree amonijum nitratom za primenu u
ubrivima
tehnike stripinga i apsorpcije u hemijskoj
industriji (npr, tokom proizvodnje goriva)
6.
Za prve tri navedene osetljivosti smer greke uvedene

zbog pretpostavki u ovoj studiji ne moe se utvrditi.
Za osetljivost 4 i 5 mogue je preceniti tetu, iako se
uticaji na boju gotovo mogu zanemariti u kontekstu ire
analize.
Tabela 4: Godinje koristi od smanjenja oteenja
materijala za 2010. godinu prelaskom na scenarije iz
REF. Sve cifre date su u milionima evra (1990)
Zemlje
Austrija
Belgija
Danska
Finska
Francuska
Nemaka
Grka
Island
Italija
Luksemburg
Holandija
Portugalija
panija
vedska
UK
UKUPNO
3. SCENARIJI ZA PROCENU
U odnosu na postoei RAINS model, kvantifikovane su
prednosti za sledee scenarije, prema podacima iz
Amann et al (1999):
REFERENCA (REF sa kojom se uporeuju svi ostali
scenariji)
H2: neambiciozni scenario (scenario sa malim
ciljevima) za smanjivanje acidifikacije, eutrofikacije i
ozona na nivou zemlje
H1: centralni scenario za smanjenje acidifikacije,
eutrofikacije i ozona na nivou zemlje
H3: ambiciozni scenario (scenario sa visokim
H5/1: centralni scenario za smanjenje ozona na nivou
zemlje
H5/2: neambiciozni scenario (scenario sa malim
ciljevima) za smanjivanje ozona na nivou zemlje
H5/3: ambiciozni scenario (scenario sa visokim
iskljuivanje podataka o:
o uticaju na istorijski znaajne zgrade
o uticaju na armirani beton
o uticaji ozona na boju i polimere
o indirektni ekonomski efekti
H2
1
7
0
0
9
15
0
0
4
1
11
0
1
0
24
75
H1
2
9
0
0
14
22
0
1
5
1
14
0
2
1
41
110
H3
3
10
1
0
21
29
0
1
17
2
17
1
11
2
54
170
H5/1
1
1
0
0
2
4
0
0
3
0
1
0
0
0
1
15
H5/2
1
1
0
0
3
4
0
0
4
0
1
0
1
0
1
17
H5/3
1
1
0
0
3
5
0
0
5
0
2
0
1
0
2
20
4.2 Najvanije osetljivosti u pogledu uticaja na

poljoprivredu
Na osnovu RAINS modela identifikovane su sledee
najvanije osetljivosti u pogledu uticaja na poljoprivredu:
Rezultati za svaki scenario su izraeni u poreenju sa

standardom REF scenarija. Svi dati rezultati odnose se na
godinju korist za 2010. godinu. Cene su date u
vrednostima iz 1990.godine.
4. OSETLJIVOST SREDINE
4.1. Najvanije osetljivosti u proceni oteenja

materijala
Dobijeni rezultati RAINS modela ukazuju da su

najvanije osetljivosti u proceni oteenja materijala :
1.
2.
pretpostavke o odravanju
nedostatak podataka specifinih za svaku
zemlju
3. definisanje ivotnog veka
4. pretpostavke u vezi sa izlaganjem upotrebljenog graevinskog materijala u poreenju sa
izlaganjem eksperimentalnih uzoraka
5. pretpostavke o oteenju boje prouzrokovanom zagaenjem vazduha
2531
ekstrapolacija funkcija ekspozicija-odgovor za

uzgajivae i useve razliite od onih koji nisu
eksperimentalno ispitani;
pretpostavke u pogledu veze izmeu ispae i
uzgajanja(proizvodnje) stoke(mleka)
uticaj nepravilnog (nedovoljnog) navodnjavanja
na osetljivost na ozon
iskljuivanje podataka o interakciji:
o razliitih polutanata
o pesticida
o patogena
o mraza
o drugih stresora u ivotnoj sredini
iskljuivanje indirektnih ekonomskih uticaja
Tabela 5: Procenjene godinje koristi za poljoprivredu od

smanjenja emisija za 2010. godinu. Sve cifre date su u
milionima evra u odnosu na 1990. godinu. Svi rezultati
razlikuju se od REF scenarija.
Zemlje
Austrija
Belgija
Danska
Finska
Francuska
Nemaka
Grka
Island
Italija
Luksemburg
Holandija
Portugalija
panija
vedska
UK
UKUPNO
H2
19
44
13
1
510
200
81
7
450
0
82
13
59
2
100
1600
H1
21
43
14
1
590
200
78
8
500
0
74
25
160
3
110
1800
H3
24
35
18
1
740
240
58
8
610
-1
49
34
380
3
48
2200
H5/1
20
50
13
1
520
220
82
7
450
0
90
15
72
3
110
1600
H5/2
22
56
14
1
620
240
79
8
500
0
99
24
140
3
120
1900
H5/3
25
62
16
1
730
260
71
8
660
0
110
32
250
3
130
2300
Ovih scenarija pridravaju se sve evropske zemlje, ulau

se milioni evra kako bi se ispunili odreeni propisi koje
scenariji podrazumevaju. Potovanjem njihovih pravila
dolazi se do eljenog rezultata, a time i do sticanja koristi
koju oni nose sa sobom.
Mnogobrojne opcije smanjenja zagaenja vazduha su
zapoete sa realizacijom, a neke od njih ekaju na to. Sve
zemlje EU naporno rade na ovom zadatku, a mnogobrojne
nerazvijene zemlje e se tek ukljuiti u realizaciju plana
smanjenja emisija zarad ouvanja vazduha. Potrebno je
smanjiti emisije svih polutanata naroito iz industrijskuh
postroenja i motornog saobraaja. U tu svrhu uloeni su
milioni evra kako bi se spreilo zagaenje i ouvala
priroda.
Naa zemlja ne zauzima zavidno mesto u realizaciji ovih
planova, ali verujemo da e u skorije vreme i njoj ovaj
problem predstavljati prioritet, radi ouvanja svih njenih
graana i itave planete.
Zarad ouvanja zdravog vazduha potrebno je uee i
aktivnost svakog graana ove planete.
Zadatak je teak, ali ne i nereiv za oveka.
5. ZAKLJUAK
Razmatrane su i ustanovljene mnogobrojne opcije smanjenja zagaenja vazduha, koji predstavlja globalni problem buduih generacija. Vodeu ulogu u sprovoenju
mera smanjenja zagaenja vazduha ima Regionalni model
za simulaciju i informisanje o zagaenju vazduha (RAINS
- Regional Air Pollution INformation and Simulation).
prua odgovarajui okvir za analizu strategija za
smanjenje emisija, fokusirajui se na acidifikaciju,
eutrofikaciju i ozon iz troposfere.
RAINS obuhvata podatke o emisiji polutanata, o opcijama
i trokovima kontrole emisija, o rasprostiranju polutanata
i osetljivosti ivotne sredine. Da bi se formirala odgovarajua i jasna slika o mogunostima simultanog reavanja
tri problema u ivotnij sredini (acidifikacija, eutrofikacija
i ozon iz troposfere), u modelu se uzimaju u obzir emisije
sumpor dioksida (SO2), azotnih oksida (NOx), amonijaka
(NH3) i isparljivih organskih jedinjenja (VOC).
Takoe, utvreno je est scenarija koje prati RAINS
model i na osnovu njih izraunati su odreeni trokovi i
koristi koje proistiu iz datih scenarija, a oni su
uporeeni sa datom referencom.
REFERENCA (REF sa kojom se uporeuju svi ostali
scenariji)
H2: neambiciozni scenario (scenario sa malim
H1: centralni scenario za smanjenje acidifikacije,
eutrofikacije i ozona na nivou zemlje
H3: ambiciozni scenario (scenario sa visokim
H5/1: centralni scenario za smanjenje ozona na nivou
zemlje
H5/2: neambiciozni scenario (scenario sa malim
H5/3: ambiciozni scenario (scenario sa visokim
6. LITERATURA
[1]European
Commission
Contract,Comments
to
preliminary results for Norway from the RAINS model,
Oslo,Norway 2000.
[2]European Commission Contract European A CostEffectiveness Study of the Various Measures Likely to
ReducePollutant Emissions from Road Vehicles for the
Year 2010. Final Report. Edinburgh, UK
[3] European Commission Contract Air Pollution Control
Costs for Coal-Fired Power Stations, IEAPER/17, IEA
Coal Research, London, UK.
[4]Dr M E Davies, Dr G Plant, Cosslett, Dr O
Harro:Study on the economic practical implications if a
europen unions system to reduce emissions of SO2 and
NOX , August 2000
Kratka biografija:
2532
Bojana ori roena je u Novom Sadu 1985.

tehnikih nauka iz oblasti inenjerstva zatite
ivotne sredine Ekonomsko vrednovanje
smanjenja emisije SO2, NOX, VOC, i NH3,
odbranila je 2009.god
Doc. dr Goran Vuji, roen je 1972. godine u
Zrenjaninu. Diplomirao 1998. Godine je na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu,
mainski odsek, na smeru Toplotna tehnika.
Magistarske studije zavrio je 2003. godine na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu 2007.
godine je doktorirao i stekao zvanje docenta-a.
Od 2007. godine Rukovodilac je Departmana za
inenjerstvo zatite ivotne sredine.

STANJE I TENDENCIJE RAZVOJA RECIKLAE AMBALANE PLASTIKE U SRBIJI
PLASTIC PACKAGING RECYCLING CURRENT SITUATION AND DEVELOPMENT
TENDENCY IN SERBIA
Ana Petelj, Janko Hodoli, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu je analizirano stanje, aktuelna
legislativa i tendencije razvoja reciklae ambalane
plastike u Srbij. Takoe je analizirano stanje u EU,
posebno u Slovakoj u ovoj oblasti u cilju predvianja
daljeg razvoja u Srbiji.
Abstract This paper analyzes plastic packaging current
situation, current legislative and development tendency in
Serbia, as well as current situation in EU, especially in
Slovakia, with aim to predict further development in
Serbia.
Kljune rei: Reciklaa, ambalana plastika, ambalaa.
1. UVOD
Koliina plastinog ambalanog otpada koja se poveava
i mala biodegradabilnost predstavljaju pretnju za ivotnu
sredinu. Spaljivanjem plastike stvaraju se mnogobrojni
tetni nusprodukti, iji su tretmani skupi. Plastika je
nusproizvod rafinisanja nafte, koja je sve skuplja i nestaje.
Pored toga, pri proizvodnji plastike u atmosferu se
emituju velike koliine ugljen-dioksida. Plastini otpad u
Srbiji se najveim delom deponuje na zvanine deponijesmetlita i divlje deponije, to dovodi do zauzimanja i
zagaivanja poljoprivrednog zemljita i zagaivanja
podzemnih voda. Oba resursa spadaju u najvea prirodna
bogatstva Srbije. Jedno od reenja je reciklaa plastike.
Slika 2. Potronja plastike po sektorima, istraivanja

Velike Britanije [5]
Ekoloke oznake plastinih materijala, sa navedenom
vrstom proizvoda gde se najee primenjuju, prikazane
su u tabeli 1.
Tabela 1. Ekoloke oznake plastinih materijala [4]
PET
HDPE
2. AMBALANA PLASTIKA
PVC
U plastinu ambalau se pakuje 53% svih dobara, duplo

vie u odnosu na papirnu ambalau.
LDPE
PP
PS
ostalo
Slika 1. Procenat dobara koji se pakuju u odreene

ambalane materijale [4]
Slika 2. prikazuje masenu potronju plastike po sektorima
u Zapadnoj Evropi. Najvei potroa plastike je ambalani sektor sa udelom od 35%.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Janko Hodoli, red.prof.
Polyethylene terephthalate - flaice za

sokove, vodu, pivo, ambalaa za
prehrambene proizvode
High-density polyethylene - boce za mleko,
sredstva za ienje, deterdente, ampone,
kese, boce za motorno ulje
Polyvinyl chloride - boce za voni sok, ulje,
mineralnu vodu, ampon, pakovanja za
hranu, kablovi, graevinski materijali
Low density polyethylene razne vrste
kesa, nametaj, meke boce, tepisi
Polypropylene - Kutije za margarin,
ambalaa hrane za mikrotalasnu, pakovanja
za keap, jogurt, slamke, medicinske boce
Polystyrene - ae za jogurt, posluavnici
za meso i ribu, kutije za hamburgere,
kartoni za jaja, plastini escajg, zatitno
pakovanje za elektronske proizvode i
igrake
Sva ona plastika koja ne spada ni u jednu
gore navedenu kategoriju. Npr. melamin
koji se esto koristi za plastine tanjire i
ae
Iako se u svetu koristi vie sistema oznaavanja, moe se

rei da se svi oni uglavnom baziraju na standardu ISO
1043-1 i sa malim modifikacijama izgledaju upravo kako
je navedeno (ISO 1043-1 Plastics - Symbols and
Abbreviated Terms - Part 1: Basic Polymers and Their
Special Characteristics ). Ako je neki proizvod izraen od
reciklirane plastike, tada ispred eko-oznake stoji slovo R
(recycled-recikliran).
2533
3. ZAKONSKA REGULATIVA U SRBIJI

Prema Zakonu o ambalai i ambalanom otpadu (Slubeni list RS br.36/09) upravljanje ambalanim otpadom
u Republici Srbiji se ureuje Zakonom o upravljanju
otpadom, Zakonom o komunalnoj delatnosti i ovim
Zakonom. Na ambalau i ambalani otpad primenjuju se i
posebni propisi kojima se ureuje bezbednost i zdravlje
ljudi, zdravstvena ispravnost upakovanog proizvoda, kao i
uslovi za transport proizvoda.
Do donoenja Zakona o upravljanju otpadom (Slubeni
list RS br.36/09) 23. maja 2009. godine, na snazi je bio
Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Slubeni
list RS br. 25/96). Zakon o postupanju sa otpadnim
materijama je jedino preduzea, koja stvaraju otpad,
obavezivao na organizovano iskorienje tog otpada, ali
ne konkretno i reciklae.
Prema nekadanjem Zakonu o postupanju sa otpadnim
materijama i prema Zakonu o komunalnim delatnostima
optine su imale slobodu da same organizuju upravljanje
otpadom.
Prema Zakonu o upravljanju otpadom je takoe veliki
broj obaveza dodeljen lokalnim samoupravama. Od podzakonskih akata, koji treba da budu doneeni, zavisi u kojoj meri e biti ograniena njihova sloboda. Prema Zakonu o upravljanju otpadom zagaiva mora da snosi pune
trokove posledica svojih aktivnosti. Trokovi nastajanja,
tretmana i odlaganja otpada moraju se ukljuiti u cenu
proizvoda. To znai da e u krajnjoj liniji trokove
zbrinjavanja otpada i trokove reciklae snositi kupac.
Prema Zakonu o upravljanju ambalaom i ambalanim
otpadom svi koji uestvuju u prometu ambalae
(proizvoa, uvoznik, paker/punilac i isporuilac) duni
su da neposredno ili preko drugih preduzea i/ili
organizacija obezbede ponovno iskorienje, reciklau ili
odlaganje u skladu sa zakonom.
U srpkoj legislativi konkretni ciljevi koji treba da se
postignu u reciklai (npr. procentualne vrednosti
odreenih tokova otpada koji treba da se recikliraju ili
slino) tek treba da se utvrde Planom smanjenja
ambalanog otpada.
Zakonom o upravljanju ambalaom i ambalanim
otpadom uvode se naknade za stavljanje ambalae u
promet. Vlada treba da propie uslove oslobaanja od
plaanja naknade. U veini zemalja lanica naknade se
oslobaaju oni koji sami posredno ili neposredno
obezbede upravljanje otpadom u skladu sa propisima i
postignu reciklane ciljeve. Ako delimino ispune
reciklane ciljeve, delimino i plaaju naknadu. Postoji
taksa za ambalau na nivou cele Evropske unije.
Takoe se ovim Zakonom uspostavljaju depozitni i
kaucijski sistemi za odreene vrste ambalae. Posrednik
je krajnji snabdeva koji mora da prihvati povratnu ili
jednokratnu ambalau od krajnjeg korisnika i da vrati
kauciju, odnosno depozit. Krajnji snabdeva je osloboen
ove dunosti u sluaju da se tom ambalaom upravlja
posebnim sistemom.
4. STANJE U SRBIJI U OBLASTI RECIKLAE
PLASTINE AMBALAE
Postojee koliine otpada u Republici Srbiji je veoma
teko proceniti. Osnovni razlog jeste nepostojanje sveobu-
hvatnog voenja evidencije o koliinama, utvrivanja karakteristika, naroito svojstava, kao i sprovoenja kategorizacije otpada. Procenjena je i usvojena srednja vrednost
mase nastalog komunalnog otpada u Republici Srbiji od
0,8 kg po stanovniku na dan, to je neto nie nego u
zemljama Centralne i Istone Evrope [6].
Na osnovu istraivanja u okviru projekta Departmana za
inenjerstvo zatite ivotne sredine Utvrivanje sastava i
koliine otpada na teritoriji AP Vojvodine dolo se do
podataka da u Vojvodini plastini ambalani otpad ini
4,28 % ukupnog komunalnog otpada, a plastine kese
5,14%. Prema Direktivi o ambalai i ambalanom otpadu
plastine kese se smatraju ambalaom. One se takoe
uklapaju u definiciju ambalae prema Zakonu o ambalai
i ambalanom otpadu.
Postojee prakse upravljanja otpadom u Srbiji uglavnom
se odvijaju na dnu hijerarhije, tj. otpad se odlae. Organizovanim sakupljanjem otpada od strane javnih komunalnih preduzea obuhvaeno je 60-70% stanovnitva odnosno oko 5 miliona stanovnika.
Prema Agenciji za reciklau u Srbiji se u 2008. recikliralo
oko 15 odsto otpada, dok je 2003. godine reciklirano oko
3 odsto. U zemljama u okruenju taj procenat je od 15 do
40, pa ak i 50 odsto.
Sakupljeni otpad javna komunalna preduzea direktno
transportuju na najee neadekvatnu deponiju (smetlite)
gde se otpad baca na nekontrolisani nain, bez prekrivanja
ili sabijanja, odnosno potovanja minimalnih mera zatite
zdravlja stanovnitva.
Nedovoljno sprovoenje nekadanjeg Zakona o postupanju sa otpadnim materijama i preniske kazne su rezultovali deliminim ispunjavanjem obaveza. Vlasnici otpada su od 2007. godine mahom zahtevali reenja o
kategorizaciji otpada, ali nakon to su ga dobili veinom
nisu izvetavali o razvrstavanju i preuzimanju otpada.
Separacijom na izvoru odreenih sekundarnih sirovina
bavi se 32 javnih komunalnih preduzea u Srbiji.
Poslednjih godina su se komunalne slube u mnogim
gradovima angaovale u selektivnom sakupljanju
ambalane plastike, uglavnom PET-a. Najvei motiv je da
se smanji deponovanje plastike koja zbog male gustine
zauzima velike zapremine na deponijama i sporo se
razgrauje. U samim komunalnim preduzeima se obino
odvija dodatna separacija i baliranje. Posle toga se bale
prodaju, najee privatnim preduzeima. Neka privatna
preduzea delimino recikliraju plastiku koju dalje
prodaju, a neka vre reciklau do krajnjih proizvoda.
Najee se balirana ili mlevena plastika izvoze. U bazi
podataka Agencije za reciklau u Srbiji postoji 16
preduzea koja se bave reciklaom ambalane plastike
[7].
Veim brojem analiza se dolo do zakljuka da je
regionalno upravljanje otpadom najekonominije reenje.
Ovakav vid upravljanja sugerie i Nacionalna strategija
upravljanja otpadom. Za regionalizaciju se opredeljuju i
strane kompanije u Srbiji, koje uestvuju u upravljanju
otpadom. Regionalizacija upravljanja je u poetnom
stadijumu u Srbiji. Do sada su u Srbiji izgraene 2
sanitarne deponije, u Vranju i Kikindi. Deponija u Kikindi
je predviena da bude regionalna. U izgradnji je jo 5
deponija: u blizini Uica, Pirota, Leskovca i Jagodine i u
Lapovu (centralna Srbija). Ako se projekti budu odvijali
po planu, funkcionalno e biti 6 novih regionalnih
2534
deponija do kraja 2010. godine. Tri strana investitora i

jedna srpsko-nemaka kompanija su za sada ukljuene u
upravljanje otpadom. Oni potpisuju ugovore o preuzimanju upravljanja otpadom u odreenim optinama na
odreeni period ili stvaraju partnerstva sa lokalnim
komunalnim slubama. Obino proiruju usluge sakupljanja otpada na okolna seoska naselja, uvode novu opremu i
selektivno sakupljaju otpad. Neki menjaju sistem
tarifiranja [8].
5. TENDENCIJE RAZVOJA RECIKLAE
AMBALANE PLASTIKE U SRBIJI
Usvojeni su zakoni, koji reguliu reciklau ambalane
plastike u skladu sa legislativom EU, ali puno toga zavisi
od brojnih podzakonskih akata i planova na svim
nivoima, koji treba da se donesu i da konkretizuju
obaveze.
Privatne, preteno strane kompanije su zainteresovane za
upravljanje otpadom u Srbiji. Zbog teke ekonomske
situacije verovatno e se sve vie optina opredeljivati za
saradnju sa njima. Kompanije koje su ve ukljuene u
upravljanje otpadom u Srbiji se dugo godina time bave u
drugim zemljama. U njihovom interesu je da se
regionalizacija to bre uspostavi, da bi bio to bri
povraaj kapitala. Ovakav nain upravljanja bi brzo
stvorio uslove za uspostavljanje reciklanih kapaciteta.
Regionalizacija u javnom sektoru se sporo odvija, jer iz
socijalnih razloga optine pokuavaju da zadre stari
sistem [8].
Kao najekonominiji i najefikasniji model upravljanja
ambalanim otpadom pokazao se onaj gde sama privreda
najee posredstvom drugih organizacija ispunjava reciklane ciljeve za komunalni i nekomunalni otpad. Ako to
bude opcija uz optimalne uslove (dovoljno dugi rokovi,
postojanje stimulacija i dovoljno velikih sankcionih sredstava) obveznici e se verovatno opredeliti za takav model
upravljanja. Sudei po iskustvima EU lanica, trokovi
reciklae ambalane plastike e neznatno poveati cenu
proizvoda ako se sistem bude pravilno uvodio.
Mnogi veliki proizvoai ambalane plastike u Srbiji su
deo meunarodnih kompanija, ije predstavnice su u
drugim zemljama ve lanice Organizacije za ponovno
iskorienje ambalae u Evropi (PRO EUROPE Packaging Recovery Organisation s.p.r.l.), pa bi iz tih
razloga prenoenje know-how u vezi upravljanja
ambalanim otpadom predstavnicama u Srbiji verovatno
bilo intenzivno.
U Srbiji je 2006. godine osnovano udruenje za upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom, Sekopak doo,
koje je nalik lanicama Pro Europe organizacije. Osnovao
ga je deo srpske privrede, koji uestvuje u proizvodnji i
prometu ambalae i iji je cilj zbrinjavanje ambalanog
otpada u skladu s propisima.
Depozitni i kaucijski sistemi su se pokazali kao veoma
kompleksni i finansijski zahtevni, pa e proizvoai i
uvoznici najee izbegavati tu vrstu upravljanja ukoliko
budu imali alternativu.
Bavljenje reciklaom ambalane plastike od strane
privatnih preduzea, kao i postojei izvoz nam govori o
isplativosti ove delatnosti.
Ve do maja 2010. godine, tj. u roku od godinu dana od
dana stupanja Zakona o ambalai i ambalanom otpadu na
snagu, privredni subjekti treba da obezbede reciklau i

sve potrebne uslove za njeno odvijanje u skladu sa
propisima. Reciklaom mogu sami da upravljaju ili da je
obezbede preko operatera ukoliko je u pitanju
nekomunalni otpad, a ako je u pitanju komunalni otpad
reciklaom se upravlja preko operatera.
U zemljama lanicama obveznici uglavnom ispunjavaju
svoje obaveze u vezi upravljanja ambalanim otpadom
preko ovlaenih organizacija. Uglavnom je zastupljeno
selektivno sakupljanje ambalanog otpada. Odreeni
tokovi otpada se predaju na dalju preradu. Ovakav sistem
e verovatno biti najvie zastupljen i u Srbiji.
Dok se ne uspostave reciklani kapaciteti vei deo
otpadne plastine ambalae e se izvoziti.
Koncepcije Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o
upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom su sline
po pitanju rokova za ispunjavanje obaveza, pa obveznici
verovatno nee imati dovoljno dug vremenski period za
prilagoavanje u upravljanju ambalanim otpadom.
6. STANJE U EU U OBLASTI RECIKLAE
PLASTINE AMBALAE
Direktiva o ambalai i ambalanom (94/62/EC) i njeni
amandmani iz 2004. i 2005. godine su uglavnom pravilno
sprovoeni i reciklani ciljevi su generalno postignuti.
Studije ukazuju da su propisi pojedinih zemalja doveli do
prepreka u trgovini i naruavanja konkurencije, to
predstavlja suprotstavljanje namerama Evropske unije.
Sporni zakoni o ambalai doveli su do suprotnih efekata,
odnosno poremeaj na tritu pia rezultirao je gubitkom
nekoliko hiljada radnih pozicija. Ovakvi sluajevi su
zabeleeni u Nemakoj, Belgiji, Maarskoj i Danskoj.
Smatra se da obavezan depozit za nepovratnu ambalau
vie nije neophodan u dravama sa odlino razvijenim
sistemom prerade ambalae, jer se stvaraju nepotrebni
trokovi. Organizacije za povraaj koje finansira
industrija su u velikoj meri odgovorne za napredak u
reciklai ambalanog otpada.
Najvei nivoi reciklae plastine ambalae u 2006. su
postignuti u ekoj (44%), Nemakoj (41%), Slovakoj
(40%), Belgiji (39%) i Sloveniji (39%).
Zbog poveanja cena nerecikliranih sirovina, poboljanog
sakupljanja i sortiranja, poboljane organizacije i strogih
zahteva, mehanika reciklaa je porasla za 11% u 2006.
Ono to najvie doprinosi ovom rastu su reciklaa boca i
folija, kao i prozorskih okvira. Zatvoreni ciklus reciklae
boce se pojavljuje u mnogim zemljama.
6.1. Sistem zelene take (Green Dot sistem)
Sistem zelene take je sistem ekolokog oznaavanja tipa
II (samodeklariue oznake) prema ISO 14020. Slui za
oznaavanje ambalanih proizvoda. Pokazuje da je
finansiranje sakupljanja, sortiranja i iskorienja otpadne
ambalae obezbeeno od strane proizvoaa ambalae.
2535
Slika 3. Oznaka Zelena taka [3]
Princip odgovornosti proizvoaa uspeno je implementiran u Evropi. Veina lanica je evropsku Direktivu o
ambalai 94/62/EC i njene amandmane iz 2004. i 2005.
godine primenilo preko sistema odgovornosti proizvoaa. Vie od 136 000 kompanija je ukljueno u finansiranje
reciklae i vie od 300 miliona ljudi u Evropi sortiraju
svoj ambalani otpad u okviru sistema sakupljanja, pre
svega Sistema zelene take [9].
Svi Sistemi zelene take imaju zajedniko da su akteri
koji moraju da ispune zakonske obaveze u vezi ambalae
(proizvoai ambalae, uvoznici, punioci, pakeri, trgovci)
osnovali organizaciju, na koju mogu preneti svoje
obaveze. Akteri potpisuju ugovor sa tom organizacijom.
Organizacija za ponovno iskorienje ambalae u Evropi
PRO EUROPE (Packaging Recovery Organisation s.p.
r.l.) je zaduena za izdavanje licenci evropskim
proizvoaima za korienje logotipa Zelena taka.
Simbol Zelena taka koji se pojavljuje na ambalaama
proizvoda znai da je za tu ambalau naknada plaena
kompaniji za upravljanje otpadom.
Dvadeset pet evropskih zemalja je do sada uvelo Sistem
zelene take. Od ovih 25 zemalja 22 su lanice EU.
lanice koje nisu uvele Sistem zelene take imaju
sopstvene sisteme za ponovno iskorienje ambalae.
U nekim zemljama nije uveden Sistem zelene take, ali
postoje slini sistemi, koji su partneri ovom Sistemu:
Valpak u Velikoj Britaniji, Islandski reciklani fond u
Islandu, PYR u Finskoj, UkrPEC - Ukrajinska koalicija za
ambalau i ekologiju u Ukrajini i CSR u Severnoj
Americi. Oni doprinose tome da su ovlaene kompanije
jedine koje koriste znak Zelena taka.
Pod okriljem Organizacije za ponovno iskorienje
ambalae PRO EUROPE svi Sistemi zelene take rade na
razvoju efikasnosti reciklae ambalae i na uproavanju
razmene dobara na meunarodnom nivou.
Ovakva inicijativa od strane proizvoaa ambalae,
punioca, prodavaca i kompanija za odlaganje je donela
sutinske promene na evropsko trite ambalae i otpada.
Uvoenjem principa zagaiva plaa u obliku naknada,
Sistem zelene take podstie izbegavanje i smanjivanje
proizvodnje ambalae.
ambalaa. Reciklaa e postajati sve isplativija, pa treba

to pre pokrenuti njen razvoj.
Upravljanje otpadom, ukljuujui reciklau je jedna od
aktivnosti zatite ivotne sredine koja je isplativa, pa su
privatna preduzea zainteresovana da se time bave. Stoga
ne moraju da koriste velika finansijska sredstva iz i onako
malih budeta drave, optina i graana Srbije.
8. LITERATURA
[1].
Hodoli, J.; Badida, M.; oo, Lj.: Reciklane
tehnologije, Rukopis u pripremi, Fakultet tehnikih
nauka, Novi Sad 2008.
[2].
Herbert F. Lund: The McGraw-Hill recycling
handbook, McGraw-Hill Professional, ISBN 0070391564,
9780070391567, 2000.
[3].
uri, T.: Sistemi i tehnologije za selekciju,
sortiranje i recikliranje plastike, Diplomski-master rad,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2007.
[4].
http://www.wasteonline.org.uk/resources/Inform
ationSheets/Packaging.htm#1
[5].
http://www.nimrodplastics.com.au/waste.htm
[6].
http://www.kombeg.org.rs/komora/centri/c_tehe
ko/zakoni/Nacionalna_strategija_upravljanja_otpadom.pd
f
[7].
http://www.kombeg.org.rs/komora/centri/c_tehe
ko/zakoni/Nacionalna_strategija_upravljanja_otpadom.pd
f
[8].
http://www.izzs.ns.ac.yu/enecentar/protectedDo
wnloads/Seminar%202008/12.12.2008./the%20state%20o
f%20municipal%20waste%20management%20in%20serb
ia%20and%20challenges%20ahead.doc
[9].
http://www.gruener-punkt.de/en/companyinfo/europe.html
Kratka biografija:
Ana Petelj roena je u Vrbasu 1984. god.
nauka iz oblasti Inenjerstva zatite sredine
7. ZAKLJUAK
Veina evropskih zemalja i naih suseda su lanice EU ili
su u procesu pridruivanja i u tom procesu kljuna
aktivnost je usaglaavanje nacionalnog zakonodavstva sa
pravom EU u svim sektorima, pa tako i u sektoru
reciklae. U oblasti reciklae plastike lanice EU su
daleko ispred Srbije, to se tie postojee legislative i
njene primene.
Usaglaavanje je neophodno i u naoj zemlji, naroito to
Republika Srbija vei deo trgovinske razmene ostvaruje
sa zemljama EU. S jedne strane zakoni u EU se stalno
pootravaju, pa ukoliko Srbija ne napreduje u ovoj oblasti
moe doi do umanjene trgovinske razmene. S druge
strane ona moe da se uvea ukoliko Srbija bude radila na
razvijanju reciklae.
Zakonom o otpadu uvedene su obaveze zatvaranja starih
nesanitarnih deponija i otvaranja novih mnogostruko
zahtevnijih deponija, pa e deponovanje biti viestruko
skuplje, pogotovo za materijale koji se sporo razlau i koji
su esto deo opasnog otpada, u koje spada i plastina
2536
Janko Hodoli roen je u Pivnicama 1950.

god. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih
nauka 1988. god., a od 2001. je redovni
profesor.
STANJE I MOGUE TENDENCIJE RAZVOJA RECIKLAE OTPADNOG DRVETA U

SRBIJI
SITUATION AND POSSIBLE TRENDS OF WOODY WASTE RECYCLING IN SERBIA
Ivana Radin, Boris Agarski, Janko Hodoli, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj- U radu je prikazano stanje i tendencije
razvoja reciklae otpadnog drveta u Srbiji i zemljama
Evropske Uunije. Takoe je analiziran. i njihov uticaj na
ivotnu sredinu.
Abstract- The paper describes status and trends of
recycling waste wood in Serbia and the EU. It is also
analyzed and their impact on the environment.
Kljune rei: otpadno drvo, reciklaa
1. UVOD
Ukupna sea drveta u umama Srbije iznosi 204 miliona
m3. Ukratko, postoji velika koliina drvea u Srbiji ali je
stepen iskorienja uma, koji se izraava kao odnos see
i prirasta uma u Srbiji je manji od 50%. Procenjeni
prirast zapremine drvne mase u umama u Srbiji iznosi
2,58 miliona m3. U poreenju sa stepenom iskorienja
uma u razvijenim zemljama od 75%, stepen iskorienja
uma u Srbiji je mali. Stoga postoji mogunost u umama
u Srbiji da se povea obim see drveta u odnosu na
dananji nivo. Vaan uslov za bolje iskorienje uma u
Srbiji je poboljanje umskih puteva.
Pod pojmom drvni otpad se podrazumeva drvo uopte, u
stvari, ba mogunost njegovog ponovnog iskoriavanja
i ispunjavanja njegovih primarnih
funkcija u ekonomskom ciklusu. Kao primer moe da se

navede drvo od ambalae, graevisko drvo i komadi
drveta, drvo od nametaja i industrijsko drvo. Realna
koliina drvenog otpada moe da se proceni na 100
kg/stanovnik/god [1].
2. OTPADNO DRVO
Ukupna koliina drvnog ostatka u umama posle see je
procenjana na oko 1,1 miliona m3. Ostaci pri sei
umskog drveta se sastoje od kore koja je skinuta sa
oblovine, okrajak sa korom pri rezanju trupaca, tanke
grane sa korom, i panj sa korenjem. Meutim, jedan deo
umskog ostatka se ve sada koristi za razliite svrhe,
panjevi se obino ostavljaju u zemljitu, tako da je realno
raspoloiva koliina ostataka drveta u umi oko 0,6
miliona m3.
Energetska vrednost proraunatog drvnog ostatka i kore
moe se samo okvirno sraunati i to za unapred
pretpostavljene vrednosti o prosenim gustinama
apsolutno suvog drveta i kore i donjim toplotnim moima
vlanog drveta i kore (za razliite vrste drvea).
U tabeli 1 dati su okvirni podaci o raspoloivoj
energetskoj vrednosti umskog ostatka. Pretpostavljeno da
je prosena vlanost svih vrsta otpadaka 60% i da u
Vojvodini preovlauju meki liari (100%).
Tabela 1. Proraunate vrednosti energetskog potencijala prostornog drveta i umskog ostatka*[2]

Energetski potencijal (TJ/god)
Prostorno drvo
Panjevina i korenje
852
1.422
* Podaci se odnose na dravne ume
Sitna granjevina
Okrajci i piljevina
857
1.020
U dobro organizovanim preduzeima koja se bave

proizvodnjom ploa ili celuloze i papira, praktino svi
nusproizvodi, a to znai i drvni ostaci, mogu biti interno
iskorieni. Neke koliine drvnog ostatka mogu se
reciklirati ili iskoristiti kao gorivo. Ovi proizvodni procesi
zahtevaju dosta toplotne energije, pare ili tople vode,
pored elektrine energije, tako da ova preduzea ne bi
trebalo da budu mesta gde bi budui proizvoai drvenih
peleta nabavljali sirovinu za svoju proizvodnju. Tako bi
trebalo da je u dobro organizovanim preduzeima. Na
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Janko Hodoli, red.prof.
Ukupno umski
ostatak
3.293
osnovu procenjene koliine sadanjih raspoloivih drvnih

ostataka, zatim planirane stope poumljavanja, na osnovu
neophodnog razvoja umske strukture (umskih puteva)
koji doprinose veem iskorienju uma, i na osnovu
oekivane budue proizvodnje ploa od presovane iverice
kao glavnog konkurenta proizvodnji drvenih peleta od
drvnog ostatka, moe se proceniti budui potencijal za
proizvodnju drvenih peleta (tabela 2).
.
2537
Tabela 2. Procena koliina drvnog ostatka (m3) i budue potrebe za njima [3]
Sirovina
2006.
2010.
2015.(50%)
2015.(75%)
umski ostaci
600 000
360 000
50 000
600 000
360 000
0
650 000
410 000
0
900 000
600 000
0
50 000
10 000
1.4milion
120 000
500 000
1.4milion
180 000
1 000 000
1.5milion
180 000
1 400 000
1.5milion
ostaci iz pilana
ostaci iz ostale prerade drveta
Iskoriena za
Ploe od iverice
pelete
Ogrevno drvo
2.1. Uticaj upotrebe otpadnog drveta na ivotnu

sredinu
Korienje biomase za proizvodnju energije se smatra da
je CO2 neutralno, a zasnovano je na injenici da biljke
tokom svog rasta uzimaju CO2 iz prirode tokom procesa
fotosinteze. Sagorevanje biomase oslobaa CO2 ali u istoj
koliini koja je ve uzeta iz prirode. Ako se korienje
ume sprovodi na odriv nain, onda sav CO2 osloboen
tokom sagorevanja biomase biva vezan tokom rasta
sledece generacije biljaka. Stoga EU Direktiva sugerie
poveanje korienja biomase i drugih obnovljivih izvora
energije za energetske svrhe[4]
Na slici 1 je prikazano kruenje CO2 iz biomase.
Na slici 2 je prikazan ukupan proces prerade sirovna

i proizvodnje drvnih peleta.
Slika 2. Proces proizvodnje drvenih peleta[1]

4. STANJE RECIKLAE DRVETA U EU
Slika 1. Kruenje CO2 iz biomase[4]

3. RECIKLAA OTPADNOG DRVETA
Prerda drvnog otpada poinje drobljenjem otpada, odakle
se dobija gruba drobina. Vri se magnetska separacija
grube drobine, da bi se izdvojio metal, a nakon razvrstavanja ostaci filije, lepenke i sl.
Posle finog razvrstavanja, ponovi sledi magnetska
separacija da bi se uklonili zaostali metalni delovi.
Prosejavanjem se izdvaja fina prakasta frakcija i glavna
frakcija, koja posle separacije razdvaja obradjenu dobinu
od finih ostataka ostalih materija.
Separirana drobina moe da se koristi u energetske svrhe
za proizvodnju drvenih briketa i peleta. Pokazalo se da
sitni briketi, peleti imaju izvanredne osobine ida su
posebno podesni za automatsko punjenje spremnika
goriva i malih kotlova, to briketi i cepke nisu
omoguavali [1].
U martu 2007.godine zemlje Evropske Unije su se sloile

da se obaveu da do 2020. godine ucee obnovljivih
izvora u proiozvodnji energije bude 20%. Biomasa e
imati glavni doprinos u dostizanju ovog cilja. Prema
Evropskoj Komisiji, tehnologije korienja biomase e do
tada dostii proizvodnju energije od 215-239 miliona tona
ekvivalentne nafte (Mtoe), samo na osnovu korienja
domaih izvora. Poto su goriva od drveta (ukljuujui
drvene pelete) najraspoloiviji vid biomase u veini
zemalja EU, onda e ova goriva imati kljunu ulogu u
dostizanju cilja u 2020. godini.
Na slici 3 je prikazana upotreba drvenih peleta u
zemljama EU.
Sl
Slika 3. Korienje drvenih peleta u EU u 2005. [5]
U veini evropskih zemalja nema donetog specifinog
propisa za odredjivanje kvaliteta peleta i briketa.
2538
Uglavnom se primenjuju propisi za biomasu. Samo

nekoliko zemalja ima specifine propise.
Zvanine standarde kvaliteta za vrsta biogoriva trenutno
imaju tri zemlje:
Austrija (ONORM M1735 za brikete i pelete),
vedska (SS 187120 za pelete i SS 187121 za brikete) i
Nemaka (DIN 51731 za brikete i pelete).
4.1. Projekat Peleti za Evropu
Peleti za Evropu je evropska ekspertska mrea koja radi
na peletama u okviru ALTENER projekta Pelete za
Evropu[6]. U 12 evropskih drava ima 17 ekspertskih
centara koji rade na poveanju proizvodnje i korienja
peleta od drveta i poljoprivrednih ostataka u Evropi.
Tehnologije korienja peleta za toplotnu i elektrinu
energiju je komercijalno dostupna u zemljama kao to su
vedska, Danska i Austrija.
Pelete su konkurentne ulju za loenje, prirodnom gasu i
elektrinoj energiji u pogledu pogodnosti, pouzdanosti i
cene. Efektivna cena peleta oznaava smanjenje emisije
gasova zatienog prostora.
Svrha ovog rada i cilj uopte ovog projekta je stimulacija
iste proizvodnje i korienja, visokog kvaliteta peleta od
biomase za zagrevanje i kombinovanu proizvodnju
toplotne i elektrine energije (CHP) u Evropi. Ostvarenje
ovog cilja jeste indentifikacija barijera, rasprostranjenosti
informacija i poetne promotivne aktivnosti. Rad na
projektu je ostvaren u bliskoj saradnji sa lokalnim
uesnicima trita i uspostavljena je regionalna peletna
mrea. Evropski peletni centar osigurava iri evropski
uticaj i rasprostranjenost rezultata ovog projekta.
5. STANJE RECIKLAE DRVETA U SRBIJI
mnoga preduzea odlau svoj drvni otpad u blizini, ili ga

bacaju u najbliu reku[7].
Domai standardi za proizvodnju peleta i briketa jo nisu
usvojeni. Ali poto je sadanja proizvodnja peleta u Srbiji
uglavnom usmerena ka zemljama EU, onda proizvoai u
Srbiji proizvode pelete prema standardima tih zemalja:
Standardi za proizvodnju peleta u Austriji, vedskoj,
Nemakoj i standard Evropske Unije [6].
Domai Zakon o upravljanju otpadom je stupio na snagu
19.05.2009.god. i definie razliite vrste otpada prema
njihovoj tetnosti i opasnosti, kao i mere za manipulaciju i
odlaganje otpada, ukljuujui i kaznene mere za
nepotovanje istih.
U Srbiji postoje dva pravna akta koji se odnose na otpad:
Zakon o rukovanju sa opasnim materijama (Slubeni
list, 26/1996), i Pravilnik o opasnim materijama
(Slubeni list,. 31/1982). Ali ovi akti se uglavnom odnose
na opasne materije, to znai da ne obuhvataju otpadno
drvo iz industrije prerade drveta.
6. ZAKLJUAK
U Srbiji ukupna nekadanja proizvodnja briketa i peleta
od 55.550 t/godinje je van pogona. Proizvodnja od
16.860 t/godinje je u pogonu. Ako se uzme da za zamenu
jednog kilograma ulja za loenje treba upotrebiti 3,3 kg
briketa, od 16.860 t/godinje proizvedenih briketa/peleta
moe da se dobije 5.110 t/godinje ekvivalentnog ulja za
loenje. To je za sada mala, ali znaajna vrednost.
Potrebno je uloiti velike napore da se ova proizvodnja
proiri, jer su energetske brikete 2,72 puta jeftinije
alternativno gorivo od ulja za loenje[7].
7. LITERATURA
Prosean nivo proizvodnje drvne industrije ne prelazi

50% instalisanog kapaciteta. Problem je stara oprema,
nedostatak investicija za nove, neodgovarajui kvalitet
proizvoda, i verovatno nemogunost izlaska na trite sa
nekim proizvodima koje proizvode. Energetske potrebe
nisu proporcionalne nivou proizvodnje proizvoda od
drveta. Pri smanjenoj proizvodnji, energetske potrebe se
ne smanjuju u tolikoj meri kao to se smanji proizvodnja.
Stoga neka preduzea prerade drveta koja koriste svoje
kotlove na biomasu su u situaciji da nemaju dovoljno
drvnog otpada. Tako da ako ele da im kotlovi na
biomasu rade onda moraju da nabave dodatne koliine
drvnog otpada. Uobiajeno reenje je da se nabave
dodatne koliine drvnog ostatka od malih preduzea,
pilana koja nemaju instalisana loita i kotlove, i gde
postoji problem odlaganja drvnog otpada. Sada, ovaj vid
saradnje izmeu nekih velikih i malih preduzea prerade
drveta je dobar, poto svako u ovoj saradnji reava svoj
problem. Meutim, ovo reenje je odrivo pod uslovom
da su mala preduzea relativno blizu velikom.
U Srbiji postoji nekoliko velikih preduzea prerade
drveta, a vie od 2 000 ima malih preduzea. To znai da
mnoga preduzaa treba ili da koriste svoj drvni otpad ili
da reavaju problem otpada na drugi nain. Na alost
[1] Hodoli, J., Badida, M., oo, Lj: Reciklane

tehnologije, FTN Izdavatvo (publikacija u pripremi),
Novi Sad, 2008
[2] Danon, G, Baji, V, Isajev, V, Baji, S, Oreanin, S,
Ronevi, S: Ostaci biomase u umarstvu i preradi drveta
i mogunost gajenja energetskih uma, poglavlje 2
studije: Energetski potencijal i karakteristike ostataka
biomase i tehnologije za njenu primenu i energetsko
iskorienje u Srbiji, umarski fakultet, Beograd, JP
Srbijaume, Beograd, Institut za topolarstvo, Novi Sad,
2003, s. 25 56,
[3] Bilten Seca ume 2006, Izdaje republicki zavod za
statistiku Republike Srbije
[4]http://www.virtualnigrad.com/?cd=26902
[5] Study: Global Wood Pellets Markets and Industry:
Policy Drivers, Market Status and Raw Material Potential,
IEA Bioenergy Task 40, 2007.
[6] Evropski
peletni
centar
(EPC),
Danska:
http://www.pelletcentre.info,
[7] Okrugli sto i promotivno-prodajna berza: Briketiranje i peletiranje biomase, Izvetaj zakljuci, VDPT,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2004.
2539
Kratka biografija:
Ivana Radin roena je u Kikindi
1984.god. Diplomski- master rad na
Fakultetu tehnikih nauka je odbranila
iz oblasti Inenjerstva zatite ivotne
sredine 2009.godine
Janko Hodoli roen je u Pivnicama

1950. god. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1988. god., a od 2001.
je redovni professor.
2540

ANALIZA POTENCIJALA ENERGIJE VETRA U AP VOJVODINI (KIKINDA)
ANALYSIS OF WIND ENERGY POTENTIAL IN AUTONOMNOUS PROVINCE OF
VOJVODINA
Ivana Mudri, Branka Nakomi, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad
Oblast - INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE
2.1. Snaga vetra
Kratak sadraj Ovaj rad ima za cilj da istakne znaaj

obnovljivih izvora energije, posebno energije vetra kao i
realnu mogunost iskorienja iste u AP Vojvodini, na
lokaciji Kikinde.
Snaga po jedinici povrine prenesena fluidnim sistemom

( ( ) ) proporcijalna je kubu brzine fluida:
( ) 3
(1)
( ) =
= ,W / m2
Abstract This paper aims to highlight the enormous

importance of renewable energy sources, especially wind
energy and the real possibility of utilization of this type of
energy in Autonomnous Province of Vojvodina, at the
location of Kikinda.
Gde je:
- gustina fluida (kg/m),
- brzina (m/s),
A povrina normalna na pravac toka (m) [3].
Kljune rei Energija vetra, Analiza potencijala na

lokaciji Kikinde
2.2. Merenje brzine vetra
1. UVOD
Obnovljivi izvori energije predstavljaju neiscrpne (u
komparaciji sa fosilnim) izvore energije, sa minimalnim
tetnim uticajima na ivotnu sredinu, ili bez njih.
Korienje obnovljivih izvora energije postalo je aktuelno
sredinom sedamdesetih godina prolog veka, usled naftne
krize. Ograniene rezerve konvencionalnih izvora
energije, kao i porast zagaenja ivotne sredine dovodi do
velikog interesovanja u istraivanju obnovljivih izvora
energije [1].
Usled intenzivnog ispitivanja novih i usavravanja
tradicionalnih izvora energije, energija vetra, kao
nepresuan i veoma ist izvor energije, dokazala se kao
pogodan konkurent konvencionalnim izvorima energije.
Od svih obnovljivih izvora energije, najveu stopu
razvoja u poslednje dve decenije ima vetroenergetika [2].
2. ENERGIJA VETRA
Energija vetra je kinetika energija koju poseduje vazduh
koji struji. Koliina dostupne energije vetra uglavnom
zavisi od brzine vetra, ali je takoe u manjoj meri zavisna
od gustine vazduha na iju promenu utie temperatura,
pritisak vazduha i nadmorska visina.
Kod vetrogeneratora, snaga izlazne energije postepeno
raste sa porastom brzine vetra, pa je najisplativije vetrogenerator locirati u vetrovitim oblastima.
Na brzinu vetra utie konfiguracija terena, pa se zbog
toga vetrogeneratori podiu na visoke tornjeve. U daljem
tekstu navedene su i opisane neke od najznaajnijih
karakteristika vetra.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila doc. dr Branka Nakomi.
Merenje brzine vetra uglavnom se vri anemometrom.

Anemometar ima vertikalnu osovinu i tri oljice koje
sakupljaju vetar.
Slika 1. Anemometar sa oljicama [5]

Anemometar se obino postavlja sa vetrokazom, koji
odreuje pravac i smer vetra. Podaci o brzini i pravcu
vetra sa anemometra se sakupljaju na elektronskom ipu
malog kompjutera, koji neprekidno meri brzinu vetra, i u
toku deset minuta vri osrednjavanje rezultata [4].
2.3. Promena brzine vetra sa visinom
Za idealnu glatku povrinu, prosena brzina vetra
poveava se sa visinom priblino kao 1/7 snage:
h
2
= 2
1
h1
1/ 7
= e 1 / 7 ln (h 2
h1 )
(2)
Prema tome, turbine na vetar na visini od 50m, u odnosu

na visinu od 30m, e imati prosenu brzinu vetra 7,6%
veu. Poto se snaga menja sa kubom brzine, via pozicija
moe poveati snagu turbine za 24,5%, to je dragocen
napredak. Kao rezultat toga, izbor visine tornja
predstavlja glavni kompromis izmeu cene i dobiti.
2541
2.4. Gustina vazduha

Kao to je i oigledno u jednaini (1), dostupna snaga
direktno zavisi od gustine fluida. Na 15C i pritisku od 1
atmosfere, suv vazduh ima gustinu = 1,226 kg/m, dok
se vrednosti gustine na razliitim temperaturama i
pritiscima mogu odrediti koristei zakon idealnog gasa.
Zavisnost od gustine vazduha omoguava analizu energije
u datom polju vetra, i treba obratiti panju na to da se
postigne to je mogue vee iskorienje turbine na vetar,
u najboljim okolnostima [3].
3. EKSPLOATACIJA ENERGIJE VETRA
Iako su potencijalni resursi energije vetra ogromni, postoji nekoliko prepreka koje ograniavaju eksploataciju na
oko 20% ukupnog kapaciteta elektrine mree:
Brzina vetra varira u toku dana i godinjeg doba i

to nezavisno od potrebe za energijom.
Ova nerasporediva priroda ograniava deo energije

vetra koju generator koristi, pa su obezbeenje rezerve za
mirovanje, rotiranje i stabilnost mree bitni zadaci.
Trenutno ne postoji dovoljno jeftin nain za

skladitenje energije za buduu upotrebu.
Najbolja polja vetrova (npr. Severna i Juna Dakota)
koja nisu u blizini velikih naseljenih centara, iziskuju
gradnju skupih visokonaponskih sistema prenosa, uz
velike gubitke u prenosu energije [3].
4. PODELA VETROGENERATORA
Turbine koje koriste vetar kao pogonsku energiju dele se
u dve grupe prema konstrukcionim osobinama i pravcu
koji zauzima rotor u odnosu na pravac vetra. To su.
Sistemi sa horizontalnom osom (HAWT)
Sistemi sa vertikalnom osom (VAWT)

4.1. Vetrogeneratori sa horizontalnom osom (HAWT)
Kod ovako dizajniranih VTG-a (vetrogeneratora), generatorska jedinica nalazi se na vrhu tornja ili stuba. Kod
ovakvih turbina, obino se koriste zupanici za prenos,
radi smanjenja gubitaka u obrtajima izmeu turbine i
generatora. Turbina ima i specijalni okreta postolja koji
dozvoljava da se rotor i generatorska jedinica okreu
slobodno uz vetar i dozvoljava da se proizvedena
elektrina energija prenese do stacionarnog dela.
Horizontalni vetrogeneratori, prema broju lopatica, dele
se na:
vetrogeneratore sa jednom lopaticom
vetrogeneratore sa dve lopatice
vetrogeneratore sa tri lopatice

Glavne komponente horizontalnih turbina na vetar su:
rotor, kuite (koje sadri sistem zupanika i ekektrini
generator), toranj i energetsku opremu [6].
4.2. Vetrogeneratori sa vertikalnom osom (VAWT)
Kod sistema sa vertikalnom osom, vetar dolazi pod
normalnim uglom u odnosu na rotacionu osu (kao kod
vodenice). TSR (Tip speed ratio, ) je odnos brzine
rotiranja lopatica i brzine vetra:
v
= l
(3)
vv
Ako su ove dve brzine jednake, =1. Ako je >1 znai da

je sila pokretaka, a ako je <1, onda je sila otporna.
Razlikujemo dva tipa vertikalnih turbina u odnosu na
pokretaku silu, a to su Darijusova i Savonijusova turbina
[6].
5. ODABIR LOKACIJE ZA POSTAVLJANJE
VETROGENERATORA
Sa porastom drutvene svesti o potrebi za korienjem
obnovljivih izvora energije, poveao se interes za moguim pretvaranjem energije vetra u elektrinu energiju.
Prvi korak u vetrogeneratorskom projektu je analiza
potencijala vetra na datoj lokaciji.
Po pravilu, tehnika dokumentacija o potencijalu za dobijanje elektrine energije iz vetra zahtevaju podatke o
pravcu i intenzitetu vetra sa to kraih vremenskih intervala uzrokovanja, a u to duem vremenskom periodu.
Najkrai mogui period da se makar pokriju sva
godinja doba je jedna godina. Polazei od registrovanih
podataka o vetru, formiraju se srednje vrednosti za
odreeni interval vremena. Pri proceni potencijala vetra,
uobiajeno je da taj interval bude 10 minuta.
U daljem tekstu analiziraemo potencijal energije vetra na
lokalitetu optine Kikinda.
5.1. Prikaz rezultata za lokaciju optine Kikinda
Za izabrane visine od 40, 50 i 80 m iznad tla, na slici 2.
prikazane su karakteristike vetra na lokaciji optine
Kikinda. Interpretacija rezultata podrazumeva:
Ruu vetra na nivoima 40 m (crna linija), 50 m

(crvena linija) i 80 m (plava linija). Na slici 2. pored crne
i plave linije upisani su brojevi koji predstavljaju srednju
brzinu vetra po pravcima.
Srednji dnevni hod brzine vetra na nivoima 40, 50 i

80 m.
Histogram empirijske raspodele intenziteta vetra za

visine 40, 50 i 80 m.
Slika 2. Rue vetra na visinama 40, 50 i 80 m iznad tla.

[7]
Na osnovu dobijenih podataka iz rue vetrova, srednjeg
dnevnog hoda brzine vetra i histograma empirijske
raspodele intenziteta vetra, izraunava se srednja brzina
vetra za lokaciju Kikinde. Pomou vrednosti uestalosti
pojedinih pravaca vetra (u satima) i srednje brzine vetra
(za desetominutni uzorak), koji su ekstrapolisani
metodom fluksa, dobijamo srednju brzinu vetra za datu
lokaciju.
2542
Koristei jednainu 1. (koji dobijamo tako to delimo

nominalnu snagu i ukupnu energiju) i koeficijent
efikasnosti, COP, koji je u naem sluaju 0,24, za
prosenu brzinu vetra na lokaciji Kikinde dobija se snaga
od 51 kW po jedinici povrine [7].
Tabela 1. Osnovne karakteristike turbine S64/66-1.25MW
[8]
MODEL
S66-1250 kW
NOMINALNI PODACI
Nominalna snaga
1250 kW
Brzina ukljuenja
3 m/s
Nominalna brzina
14 m/s
Brzina iskljuenja
22 m/s
Kritina brzina
52.5 m/s
ROTOR
Tip
3 lopatice,
horizontalna osa
Prenik
66 m
Rotaciona brzina pri

nom. snazi
13.5 do 20.3 rpm
Povrina koju zahvata
3421 m
ZUPANIK
Tip
1 ravna platforma/2
spiralne platforme
Odnos
1:74.9
Nominalno optereenje
1390 kW
Tip hlaenja
Prinudno uljno
hlaenje
GENERATOR
Tip
Dvobrzinski
indukcioni generator
(asinhroni)
Brzina pri nom. snazi
1006/1506 rpm
1007/1509rpm
Nominalna snaga
300/1250 kW
250/1250 kW
Frekvencija
50 Hz
Sistem za hlaenje
Hlaenje vazduhom
TORANJ
Tip
Cevasti toranj
Visina tornja
54 m/63 m/72 m
(zavisno od potrebe)
5.2. Izbor turbine za odabranu lokaciju

Na lokaciji optine Kikinda mnogo manje se izdvajaju
dominantni pravci vetra nago na podruju junog Banata.
Vetar u Kikindi na 50 m iznad tla najee duva brzinom
izmeu 4 i 5 m/s, oko 57 dana godinje, dok je uestalost
vetrova brzine izmeu 3 i 4 m/s 56 dana godinje. Samo
Koava najee duva srednjom brzinom izmeu 6 i 7
m/s, dok juni vetar iako znatno rei, najee duva
brzinom izmeu 5 i 6 m/s. Kada je re o brzini vetra, na
50 m iznad tla obino duva brzinom izmeu 3 i 7 m/s, ak
207 dana godinje. Vetar srednje brzine iznad 7 m/s
veoma je redak i uglavnom je povezan sa Koavom. [7]
Za snagu vetra od 51 kW po jedinici povrine, pri
prosenoj brzini od 4,8 m/s, za lokaciju Kikinde
predloena je turbina proizvoaa Suzlon, nominalne
snage 1250 kW.
Turbina S64/66-1.25MW predstavlja dobro usklaen
odnos izmeu prenika rotora i generatora za veinu
lokacija sa reimom srednje brzine vetra. Koncept turbine
na vetar je baziran na masivnom dizajnu sa nagibno
regulisanim operacijama lopatica, zupanikom sa tri
platforme, nominalne vrednosti 1390 kW i sigurnom
amortizovanom spojnicom sa asinhronim indukcionim
generatorom. Operacije turbine na vetar su efikasno
kontrolisane od strane Suzlon kontrolora.
Sa vie od hiljadu jedinica od 1.25 MW, instalisanih u
divljim delovima Indije, S64/66-1.25 MW je dizajniran
da izdri najekstremnije uslove sa visokim stepenom
efikasnosti.
Lopatice - kao i sve druge Suzlon lopatice, AE43

je u potpunosti integrisan dizajn. Proizvodni sistem
lopatica je je baziran na kalupu Resin Infusion Moulding
(RIM).
Nagibni sistem - baziran je na elektrinom

motoru sa individualnom pomonom snagom, to
omoguava brzo i efikasno okretanje lopatica kao i
sigurno koenje rotora.
Zupanik - dizajnu zupanika se uvek poklanjala

posebna panja u Suzlonu. Filozofija dizajna je bazirana
na godinama iskustva sa vetrenjaama u okrutnim
klimatskim uslovima, i spoljanji dizajn je dostigao dobar
industrijski standard. Nominalna snaga zupanika je
zapravo 1.39 MW.
Servis i odravanje - timovi tehniara irom

sveta rade na servisu, odravanju i monitoringu
postavljenih sistema [8].
6. ANALIZA UTICAJA VETROGENERATORA NA
IVOTNU SREDINU
Meu svim obnovljivim izvorima energije, energija vetra
je rangirana kao jedna od najjeftinijih opcija za smanjenje
emisije CO2, ali i emisije drugih zagaujuih materija.
Smanjenje emisije zagaujuih materija se rauna tako to
se stvarna energija proizvedena iz obnovljivih izvora,
pomnoi jedininom koliinom zagaujuih materija koje
su posledica korienja klasinih goriva. Moderni 600
kW-ni VTG-i e tokom svog radnog veka na prosenoj
lokaciji, u zavisnosti od vetrovitosti mesta i stepena
iskorienja kapaciteta, spreiti emisiju za otprilike
2543
20000-36000 tona u odnosu na konvencionalne izvore

[1].
Negativni efekti na ivotnu sredinu:
Estetski efekat najbolja mesta za postavljanje

farmi vetrenjaa su obino lokacije sa odreenim delom
ouvane divljine.
Buka naroito u zapadnoj Evropi, gde je otvoren

prostor retkost, niskofrekventna buka elisa je veliki
nedostatak.
Ometanje radara, radio i TV signala.
Zauzimanje zemljita.
Rizik za radnike na odravanju.
Stradanje ptica [3].

Smrtnost ptica u Holandiji
2500
2000
1000 ptica
2000
1500
1500
1000
1000
500
20
0
Lov
Dalekov odi
Saobraaj
Vetrogeneratori
Uzrok
Slika 3. Udeo uzronika smrtnosti ptica u Holandiji. [1]
Takoe, veoma je bitno uzeti u obzir da na datoj lokaciji

brzina vetra nije ba idealna pa e povrat novca trajati
malo due nego to je predvieno.
Korienje alternativnih izvora energije ima znaajnu
perspektivu, naroito iskorienje energije vetra koja
postoji skoro na celoj povrini Srbije. Potrebno je
postavljati male vetrogeneratorske jedinice od 1 MW,
koje nee biti povezane na elektrodistributivnu mreu i na
taj nain istraiti resurse i stei potrebno iskustvo da bi se
to pre okrenuli proizvodnji iste energije.
8. LITERATURA
[1] Dipl.ing. Radomir Putnik, studija Mogunost
korienja energije vetra za proizvodnju elektrine
energije, Beograd, 2002.
[2] www.pregled.com
[3] Jefferson W. Tester, Elisabeth M. Drake,
Sustainable Energy: Choosing among options,
Massachusetts Institute of Technology, USA, 2005
[4] www.windpower.org
[5] www.secondwind.com
[6] Doc.dr Branka Nakomi, Skripta iz Alternativne
energetike, FTN, Interno izdanje, Novi Sad, 2005.
[7] Prof. Borivoj Rajkovi, dipl.met. Zlatica Popov,
Procena brzine vetra na izabranim lokacijama, Novi
Sad, 2005.
[8] www.suzlon.com
Kratka biografija:
7. ZAKLJUAK
Sistematska istraivanja i razvoj vetrogeneratorskih
sistema kod nas praktino ne postoje ili ako postoje
nalaze se u poetnoj fazi. Najee konice za razvoj ovih
sistema kod nas su nedostatak iskustva i novca.
Brzina vetra je jedan od osnovnih parametara koji se meri
na meteorolokim stanicama irom zemlje. Naa zemlja
se ubraja u podruja sa znatnim energetskim potencijalom. Iako kod nas ne duvaju jai sezonski vetrovi, istiu
se odreeni lokaliteti u Vojvodini na veim planinskim
visoravnima i nizu drugih specifinih lokaliteta, kao to
su Kikinda, Banatski Karlovac i Rimski anevi, sa
srednjim brzinama vetra koje su pogodne za postavljanje
vetrogeneratora.
Za lokaciju Kikinde koja ima srednju brzinu vetra od 4,8
m/s, najbolje je postaviti samostalnu turbinu koja nije povezana sa elektrodistributivnu mreu i na taj nain
snabdevati elektrinom energijom domainstva. Ovakvo
reenje je za sada najidealnije, zato to postavljanje turbine na vetar zahteva velika novana ulaganja. Postavljanje turbine na lou lokaciju moe dovesti do ekonomske
greke velike razmere, pa se iz tog razloga mora izvriti
detaljno ispitivanje i planiranje postavljanjem stuba na
visine od 40, 50 ili 80 m.
2544
Ivana Mudri roena je 1984. godine u

Somboru. Diplomski - master rad iz
oblasti Alternativne energetike, na
Fakultetu tehnikih nauka, na temu
"Analiza potencijala energije vetra u AP
Vojvodini (Kikinda)" brani 2009. godine.
Branka Nakomi roena u Zrenjaninu.
Diplomirala na FTN-u na Mainskom
odseku, smer Termoenergetika i procesna
tehnika, Magistrirala na Interdisciplinarnim studijama iz Inenjerstava za.
iv. sredine. Doktorirala na FTN-u iz
oblasti Toplotne tehnike. Oblast istraivanja i naunog rada: Modelovanje i
simulacija termoprocesnih sistema, Obnovljivi izvori energije i Upravljanje
rizicima.

MERENJE FIZIKO MEHANIKIH SVOJSTAVA RECIKLIRANE GUME
MEASURING THE PHYSICAL AND MECHANICAL CHARACTERISTIC OF
RECYCLED RUBBER
Marija Popovi, Miodrag Hadistevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj - U okviru ovog rada opisan je ivotni
ciklus pneumatika sa posebnim osvrtom na problematiku
otpadnih pneumatika i na upravljanje ovim otpadom.
Posebna panja usmerena je na ispitivanje fiziko
mehanikih osobina proizvoda od reciklirane pneumatske
gume.
Abstract This thesis describes the lifecycle of tyres,
with a special focus on the problem of waste tyres and
their management. Special attention is given to the testing
of the physical and mechanical characteristics of
products made from recycled rubber.
Kljune rei reciklaa, svojstva gume, pneumatik,
granulat.
1. UVODNA RAZMATRANJA
U proseku godinje nastaje po jedna otpadna automobilska guma po glavi stanovnika u razvijenijim industrijskim
zemljama. U Evropskoj Uniji (EU) ovaj broj iznosi oko
150 miliona, dok u Sjedinjenim Amerikim dravama ima
oko 270 miliona komada otpadnih guma.
Ove gume se vremenom nagomilavaju i predstavljaju
problem ne samo u pogledu prostornog zauzimanja ve i
stvaraju ozbiljnu pretnju po zdravlje i bezbednost ljudi.
Pored opasnosti od poara deponije guma predstavljaju
savreno mesto za razmnoavanje komaraca i glodara. Da
bi se ovakvi problemi reili veina razvijenih industrijskih
zemalja uvela je zakonske regulative kojima se ovakve
deponije otpadnih guma kontroliu i ograniavaju.[5]
2. ZAKONSKA REGULATIVA
Oblast zatite ovekove ivotne sredine je problem od
meunarodnog znaaja. Priroda i zagaenja vezana za
nju, bila ona prirodna ili antropogena, ne potuju
ekonomske, politike ili bilo kakve druge granice. Iz ovog
razloga, bitno je da se pitanja zatite ivotne sredine
izdignu na meunarodni nivo, preko usaglaavanja
zakonskih regulativa, to je i uinjeno u EU.
2.1 Zakoni i standardi u EU
Harmonizujui ekoloko zakonodavstvo EU je osigurala
visok nivo kvaliteta ivotne sredine, prvenstveno u
zemljama lanicama EU, ali vremenom sve vie i za
ostale evropske graane, u svim delovima Evrope.[2]
Direktive EU koje se tiu otpadnih guma su:[3]
Direktiva Saveta 75/442/EEC od 15. jula 1975.
godine o otpadu;
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog- master rada iji
mentor je bio doc. dr Miodrag Hadistevi.
96/350/EC: odluka komisije od 24. maja 1996. godine,

koja prilagoava Prilog IIA i IIB Direktivi Saveta
75/442/EEC o otpadu;
Direktiva Saveta 91/156/EEC od 18. marta 1991.
godine, dopuna Direktive 75/442/EEC o otpadu;
Direktiva Saveta 1999/31/EC od 26. aprila 1999.
godine o deponijama otpada;
Direktiva 2000/53/EC Evropskog parlamenta i Saveta
od 18. septembra 2000. godine o neupotrebljivim
vozilima;
Direktiva Saveta 96/61/EC od 24. septembra 1996.
godine koja se odnosi na integrisanu kontrolu i
prevenciju zagaivanja.
2.2 Zakoni i standardi u Srbiji
U zakone i podzakonska akata koja se tiu upravljanja
otpadnom gumom u Srbiji spadaju:[4]
Zakon o upravljanju otpadom,
Pravilnik o upravljanju otpadnim vozilima,
Pravilnik o upravljanju otpadnim gumama i
Uputstvo o uslovima koje moraju da ispune ovlaeni
operateri za reciklau otpadnih vozila.
Zakon o upravljanju otpadom usvojen je ove godine i
objavljen je u Slubenom Glasniku br.: 36/09, dok su
ostala navedena podzakonska akta radne verzije koje jo
nisu usvojene i rok za usvajanje im je godinu dana od
usvajanja zakona o upravljanju otpadom.
3. ISTORIJAT GUME
Industrija gume spada u relativno mlau granu u odnosu
na druge industrije poput gvoa, tekstila, koe i sl. [1]
Kauuk je bio poznat plemenima poput Asteka i Inka, koji
su je koristili uglavnom za izradu ritualnih predmeta i
lopti za igru, dok Evropski narodi saznaju za njega tek
otkriem Amerike. Interesovanje za kauukom postepeno
je raslo sa pojavom novih otkria vezanih za proizvodnju
gume kao to je mastikacija i vulkanizacija. Ova otkria
pruila su mogunost stvaranju novih proizvoda poput
pneumatika.[2]
Tokom vremena, a naroito u periodu Prvog i Drugog
svetskog rata, javile su se posebne potrebe za ovom
sirovinom to dovodi do razvoja u istraivanju vezanim za
sintetiku gumu.
4. IVOTNI CIKLUS PNEUMATSKE GUME
4.1 Sastav gume
Glavni sastojak gume je kauuk, dok se ostale komponente dodaju smei u zavisnosti od zahteva proizvoda. U
sastav gume spadaju [1]:
elastomeri (prirodni ili sintetiki kauuk, regenerat
2545
stare gume),
punila (a, karbonati, silikati, polimerni materijali,
smole, celulozna vlakna, fiber i sl.),
omekivai ili plastifikatori (produkti nafte, smole,
kamenog uglja, supstance biljnog porekla, sintetiki
omekivai),
sredstva za vulkanizaciju (sumpor, jedinjenja koja
oslobaaju sumpor, organski peroksidi, smole,
azojedinjenja, cijanati, selen i sl.),
sredstva za ubrzavanje vulkanizacije,
aktivatori vulkanizacije,
sredstva protiv starenja i
sredstva posebne namene (sredstva za usporavanje
vulkanizacije, sredstva za masticiranje kauuka,
sredstva za vezu, smole, boje, sredstva protiv
zapaljivosti, sredstva za razlivanje i protiv lepljnja
za kalupe, sredstva za konzervaciju, sredstva za
poboljanje mirisa i sl).
4.2 Proces vulkanizacije

Vulkanizacija predstavlja hemijski proces poprenog povezivanja makromolekula stvarajui umreene strukture
prilikom ega se polimeri iz plastinih prevode u elastina
stanja. Ovaj hemijski proces prikazan je na slici 1. Najea supstanca koja se koristi u procesu vulkanizacije je
sumpor. Kako bi sumpor otpoeo poprena vezivanja potrebno je dovesti odreenu koliinu toplote. Vulkanizacija
je nepovratan proces.
Slika 1. Hemijski proces vulkanizacije

4.3. Sastav pneumatske gume
Pored prirodne gume u sastav pneumatika ulaze i
sintetike gume koje su najee stiren butadien,
polibutadien, polizopren i butil. Metal ini sastavni deo
automobilskih guma, kao i tekstil, a i razne ispune. U
tabeli 1 prikazan je sastav pneumatskih guma za putnika
i teretna vozila.
Tabela 1. Prikaz sastava pneumatskih guma za putnika i
teretna vozila
Sastojci
gume
pneumatske
Sastav pneumatske
Sastav
pneumatske
gume
putnikog
gume za kamione [%]
automobila [%]
Prirodna guma
14
27
Sintetika guma
27
14
28
28
Metal
14-15
23-25
Platno,ispuna,
antiozonizator, itd.
16-17
16-17
Prosena teina novog 25 lbs (~ 11,34 kg)

pneumatika
120 lbs (~54,43 kg)
Prosena teina
istroenog pneumatika
100 lbs (~ 45,36 kg)
20 lbs (~ 9,07 kg)
4.4 Tretman otpadne gume

Pneumatske gume u proseku zavre svoj ivotni vek nakon preenih 80.000 km, poto zbog habanja gube otprilike 20% svoje mase. Ovakve gume sada predstavljaju
otpad. Da bi se smanjilo nagomilavanje ovog otpada na
deponijama, kako legalnim tako i ilegalnim, potrebno je
primeniti neku od metoda upravljanja otpadnim gumama.
U ove metode spadaju:
1. ponovna upotreba delimino istroenih pneumatika,
2. urezivanje,
3. protektiranje starih guma,
4. devulkanizacija,
5. reciklaa,
6. povrat energije,
7. piroliza i
8. odlaganje na deponijama.
5. PROIZVODI OD RECIKLIRANE GUME
Fizike karakteristike pneumatika kao to su netoksinost,
nemogunost biodegradabilnosti, oblik, masa i elastinost,
pruaju im velike mogunosti primene, bili oni celi,
seeni, u obliku granula ili praha.
6. FIZIKO MEHANIKE KARAKTERISTIKE
GUME
Faktori koji utiu na ivotni vek elastomernih proizvoda
su karakteristike proizvoda i proces starenje.
Karakteristike proizvoda zavise od vrsta elastomera,
ispune, vulkanizacionog sistema, uslova u kojem je
proizvedena, oblika i veliine.
Nakon to je napravljen proizvod od gume i tokom
njegovog ivotnog veka, razliiti faktori deluju na njega
pri emu proizvod degradira i gubi svoje prvobitne
osobine. Ovaj proces nazivamo starenjem.
U fiziko mehanike osobine proizvoda od gume
spadaju: tvrdoa, otpornost na habanje, elastinost,
temperaturna stabilnost, otpornost na plamen, starenje,
otpornost na UV zraenje, otpornost na cepanje, relativno
istezanje i preostala deformacija, specifina teina,
propustljivost gasova i dr.
U osobine ispitane u ovom radu spadaju tvrdoa,
otpornost na habanje, otpornost na gorenje i otpornost na
UV zraenje.
Tvrdoa gume predstavlja osobinu koja direktno zavisi
od stepena vulkanizacije, koji predstavlja koliinu
vezanog sumpora u gumi. to je stepen vulkanizacije
vei, vea je i tvrdoa gume. Sa porastom temperature
ubrzavaju se hemijske reakcije i sumpor bre stupa u vezu
stvarajui vie poprenih veza to poveava tvrdou.
Pored navedenih faktora na tvdrou se moe uticati i
raznim dodacima.[1]
Habanje predstavlja troenje materijala, tanije eroziju
vrste povrine usled trenja drugim vrstim predmetom.
Otpornost na habanje predstavlja osobinu gume koja
zavisi od vrste i sastava materijala [1]
Gorivost polimera zavisi od njegovog hemijskog sastava.
Polimeri koji spadaju u grupu teko goreih ili teko
zapaljivih imaju u svom sastavu halogen, fosfor ili azot.
Snienje gorivosti vulkanizata dobija se pravilnim
odabirom polimera, korienjem sredstva protiv gorenja i
uvoenjem punila koji ne gori ili ne podstie gorenje. [1]
Svetlost je katalizator oksidacije. Njen uticaj na starenje
2546
vezan je za prisustvo kiseonika, temperature sredine, vrste

i koliine kauuka i komponente same smee, kao i od
intenziteta svetlosti.
7. KONTROLISANJE I ISPITIVANJE PROIZVODA
Pod kontrolisanjem i ispitivanjem podrazumeva se niz
postupaka i mera iji je cilj utvrivanje kvaliteta proizvoda, poluproizvoda ili sirovina, odnosno ustanovljavanje
vrednosti njihovih osobina u odnosu na propisane
vrednosti. Kontrolisanje i ispitivanje vri se na osnovu
dokumenata koji sadre propisane vrednosti karakteristinih osobina, granice prihvatljivosti, metode, merna
sredstva i aparate. Postoje tri vrste ovakvih dokumenata
[1]:
1. Meunarodni standardi;
2. Nacionalni standardi;
3. Interni standardi proizvoaa.
Standardi korieni u ovom radu su:
SRPS G.S2. 125 Odreivanje tvrdoe metodom
utiskivanja igle (tvrdoa po oru A i D);
SRPS G.S2. 301 Ispitivanje otpornosti prema
habanju vulkanizirane prirodne ili sintetike gume;
SRPS G.S2. 123 Odreivanje relativne specifine
teine i gustoe vulkanizirane prirodne ili sintetike
gume;
SRPS G.E2. 224 Otpornost prema plamenu;
SRPS G.S2. 657 Odreivanje postojanosti boje pri
izlaganju svetlosti ksenon - svetiljke;
Ovaj ureaj sastoji se od horizontalnog rotirajueg valjka

prenika 150 mm, obloenog abrazivom. Iznad valjka
uvrena je osovina du koje klizi poluga sa ureajem za
dranje epruvete Teina poluge i draa treba da je
podeena tako da pritiskaju epruveti na abraziv silom od 1
kp. Habanje se izraava kao zapreminski gubitak u mm3.
Habanje gume rauna se po formuli 1. [7]:
Hz =
(G0 G1 ) 200
Oa
(1)
Gde su:
Hz habanje u mm3;
G0 masa epruvete pre habanja u mg;
G1 masa epruvete nakon habanja u mg;
gustina mase ispitivanegume u g / cm3;
Oa otrina abraziva u mg.
7.3. SRPS G.E2. 224 Otpornost prema plamenu
Ispitivanje se sprovodi tako to se epruvete izlau
plamenu u vremenskom intervalu od 45 sekundi. Nakon
uklanjanja plamenika meri se vreme gorenja epruvete
poev od momenta uklanjanja plamenika pa do momenta
kad se plamen ugasi. Taan postupak podeavanja
palmenika i epruveta prikazan je na slici 3. [8]
7.1. SRPS G.S2. 125 Odreivanje tvrdoe metodom

utiskivanja igle
Ovom metodom odreuje se tvrdoa guma utiskivanjem
igle. Ureaj za merenje tvrdoe naziva se durometar. On
se sastoji od igle za ubadanja i skale koja pokazuje
vrednosti od 1 do 100. Sa porastom brojane vrednosti na
ovoj skali raste i tvrdoa gumenog materijala. Za merenje
gume i mekanih materijala koristi se skala or A, dok se
za tvrdu gumu koristi skala or D. Merenje se izvodi
uzimanjem 25 taaka od kojih se odbacuju dve najmanje i
najvee vrednosti nakon ega se rauna njihova srednja
vrednost.[6]
7.2. SRPS G.S2. 301 Ispitivanje otpornosti prema
habanju vulkanizirane prirodne ili sintetike gume
Ovaj standard propisuje postupak ispitivanja otpornosti
gume prema habanju, metodom po operu (Schopper).
Ova metoda se sastoji u merenju zapreminskog gubitka
epruvete posle bruenja propisanim abrazivom. Za
izvoenje ovog merenja koristi se operova habalica,
prikazana na slici 2.
Slika 3. Prikaz postavljanja palmenika i epruvete[8]

7.4. SRPS G.S2. 657 Odreivanje postojanosti boje
pri izlaganju svetlosti ksenon svetiljke
Ovim standardom opisam je postupak merenje promene
boje ispitivane gume prilikom izlaganja zraenja ksenon
lampom. Ona se odreuje uz pomo standardnih traka i
sive uporedne skale. Ispitivanja se odvija u komori sa
kontrolisanim uslovima (temperatura vlanost, cirkulacija
vazduha i dr.) sa ksenon svetiljkom. Uzorci se izlau
osvetljenju u odreenom vremenskom periodu nakon ega
se epruvete uporeuju i ocenjuju preko sive skale kontrasta [9].
8. MERENJE
8.1. Tvrdoa
Za testiranje tvrdoe korieno je etiri uzorka presovanih
ploa debljine 25 mm od reciklirane gume sa razliitim
procentom vezivnog sredstva od 6, 8, 10 i 15%. Konani
rezultati ovih merenja predstavljeni su u tabeli 2. odakle
se vidi zavisnost tvrdoe od koliine vezivnog sredstva.
Slika 2. Prikaz ureaja za habanje gume[7]
2547
9. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Tabela 2 Prikaz merenih rezultata za tvrdou
Merni rezultati tvrdoe presovanih ploa od reciklirane gume
Broj
uzorka
Koliina vezivnog sredstva

[%]
Tvrdoa presovane ploe [shore

A]
1.
15
555
2.
10
42,0255
3.
39,015
4.
36,135
8.2. Otpornost na habanje

Prilikom testiranja otpornosti na habanje koriene su tri
epruvete iseene iz presovanih ploa napravljenih od
recikliranih gumenih granulata sa 10% poliuretanskim
vezivom.
Ispitivanja su vrena prema predhodno opisanom standardu SRPS G.S2. 301. Rezultati merenja predstavljeni su
u tabeli 3.
Tabela 3 Rezultati merenja za otpornost na habanje
Merni rezultati otpornosti na habanje
Broj merenja
Prvo merenje
Drugo merenje Tree merenje
Teina uzorka pre

habanja (G0)
2,2442 g
2,2951 g
2,1998 g
Teina uzorka nakon

habanja (G1)
1,9537 g
2,0036 g
1,9193 g
Gustina
0,95 g/cm3
0,95 g/cm3
0,95 g/cm3
Rezultati habanja
359,75 mm3
360,99 mm3
347,37 mm3
8.2. Otpornost na plamen

Ispitivani su uzorci presovanih ploa iseene u obliku
tapia. Razlika u uzorcima je jedino u koliini sredstva
protiv gorenja, na bazi liskuna. Koliina sredstva protiv
gorenja u prva etiri uzorka je 5, 15, 20 i 25 %. U
poslednjem, petom uzorku, koliina sredstava protiv
gorenja je ista kao i u etvrtom uzorku s tim da je dodatno
premazana jo jednim slojem ovog istog sredstva.
Merenje je vreno prema standardu SRPS G.E2. 224.
Prva etri uzorka pokazali su loe osobine obzirom da im
je vreme paljenja epruvete nakon izlaganja plameniku
manje od jednog minuta, a vreme gaenja due od dva
minuta. Peti uzorak odgovara ovim zahtevanim i pokazuje
dobre osobine prema otpornosti na palmen.
Pored osnovnih osobina koje imaju sami granulati od

gume kao to je elastinost, otpornost na kidanje,
propustljivost gasova, relativno istezanje, termika
otpornost i sl., osobine proizvoda od gumenih granulata
mogue je poboljati korienjem raznih sredstava i
veziva pri proizvodnji.
U sluaju ispitivanja prikazanih u ovom radu pokazano je
da je mogue korigovati tvrdou ispitivanih ploa
dodavanjem razliitih koliina vezivnog sredstva.
Dodavanjem specijalnog sredstva na bazi liskuna vidimo
da se poveava otpornost na gorenje.
Za dobijanje eljenih karakteristika materijala bitno je
kakav je proces vulkanizacije, vrsta elastomera, vrsta
ispuna, dodaci i sl., kao i planiranje namene i uslova
korienja proizvoda kako bi se moglo uticati na budui
proces starenja materijala.
10. LITERATURA
[1] Tehnologija gume; Vladimir Petkovi, dipl. in;
Balkanbelt, Beograd 1999.; bb-17/20-RZ
[2] http://www.bouncingballs.com/timeline/timeline3.htm (25.7.2009.)
[3] http://www.etra-eu.org/ (20.8.2009.)
[4] http://www.ekoplan.gov.rs/srl/Zakoni-uredbe-i-nacrtizakona-3-document.htm (14.7.2009.)
[5] http://www.bifonline.rs/tekstovi/item.php?itemid=15
(3.7.2009.)
[6] SRPS G.S2.125; Guma - Odreivanje tvrdoe
metodom utiskivanja igle (tvrdoa po oru A i D);
1986.
[7] SRPS G.S2.301; Fizikalna ispitivanja gume
Ispitivanje otpornosti prema habanju vulkanizirane
prirodne ili sintetike gume; Metoda po operu
(Schopper); 1964.
[8] SRPS G.E2. 224; Transportne trake od gume i
plastinih masa Otpornost ;1966.
[9] SRPS G.S2.657; Odreivanje postojanosti boje pri
izlaganju svetlosti ksenon svetiljke; 1969
Kratka biografija:
Marija Popovi roena je u Bakoj
Topoli 1980. godine. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
inenjerstva zatite ivotne sredine
odbranila je 2009. godine.
8.3. Otpornost na UV zraenje

U ovom sluaju ispitane su etiri presovane ploe od recikliranih gumenih granulata sa 15, 10, 8 i 6 % vezivnog
sredstva. Veliina ploa bila je 340 mm duine i irine i
25 mm debljine. Veliina granulata i sastav ostalih dodataka u uzorcima je identian.
Metod ispitivanja bazira se na standardu SRPS G.S2.657.
Intenzitet UV zraenja iznosio je 2,225 mW/cm2. Pored
ovog postojalo je i dnevno svetlo koje je iznosilo 0,8
W/m2. Nakon isteka 72 asa ploe su izvaene iz komora
i na direktnom svetlu uporeivane sa odgovarajuom
uporednom ploom. Poto ne postoje nikakve promene u
odnosu na uporedne ploe ovaj proizvod se moe oceniti
sa ocenom 8 po sivoj skali za ocenu boje.
2548
Miodrag Hadistevi roen u Bijeljini

1966. godine, doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 2004.godine. Izabran je u
zvanje docenta 2005. Ua nauna oblast je
metrologija, kvalitet, pribori i ekoloko
inenjerski aspekti.

ZELENE ZGRADE-ZGRADE ZA BUDUNOST
GREEN BUILDINGS-BUILDINGS FOR THE FUTURE
Danijel Cvetinovi, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

SREDINE
Kratak sadraj U radu je opisan povoljan uticaj
zelenih zgrada na okolinu i samog oveka. Panja je
usmerena na utede u potronji energije i vode kod ovih
zgrada, poboljanje toplotne izolacije ozelenjavanjem
zidova i krovova zgrada. Sve to je i prikazano na
nekoliko najefikasnijih primera u svetu.
Abstract This paper describes a favorable impact of
green buildings on the environment and the man. Atention
is focused on savings in energy and water consumption in
these buildings, increased thermal insulation by green
walls and green roofs. All of this is shown in several most
efficient examples in the world.
Kljune rei: Zelene zgrade, energetska efikasnost,
toplotna izolacija
1. UVOD
Pojam zelene gradnje ne moe se posmatrati samo kao
skup nezavisnih gotovih proizvoda i inovativnih pojedinanih reenja ma koliko ona dobra bila. Graevinarstvo doivljava veliku unutranju promenu. Svi tradicionalni uesnici u jednom projektu (projektanti, investitori,
izvoai...) moraju uzeti u obzir koliko energije e troiti
jedan objekat.
Ekologija graevinarstva donosi pristupe usvajanja znanja

o ekolokom uticaju izgradnje u holistikom okviru koji
pomae ljudima da:
shvate meuzavisnost graevina i prirode;

shvate kako izgradnja utie na prirodu;
shvate ta je a ta nije odrivo;
shvate kako graevinarstvo moe saraivati sa
prirodom.
2.1. LEED standard

Lider u energetskom i ekolokom dizajnu (Leadership in
Energy and Environmental Design LEED) jeste standard neprofitne organizacije Savet SAD-a za zelenu gradnju (U.S. Green Building Council USGBC). LEED
standardi [1] odnose se na potronju vode i energije,
emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bate,
kvalitet osvetljenja i vazduha u objektima, itd.
2.2. Grupe zelenih proizvoda
Prva grupa-reupotreba i reciklaa:
Na ovo ih ne tera samo rast cene energije ve i direktni

zakonski akti koji postaju sve stroiji, naroito u nekim
dravama SAD-a i Zapadne Evrope. Novi zakoni ne tede
ni industrijske grane koje direktno pune budete prilivima
novca putem spoljno trgovinske razmene, a po nekim
raunicama evropskih instituta zgrade u Evropi troe ak
40% energije koju itav kontinent proizvede na godinjem
nivou.
Na tim relacijama u proizvodnji se ne mogu postii
znaajne utede, ali tehnologijama i materijalima koji su
danas na tritu potronja energije u zgradarstvu bi mogla
biti prepolovljena u narednih nekoliko decenija-uzimajui
u obzir predvieni porast potranje.
Graevina e biti povezana sa Zemljom na neki

nain;
Zavisie od resursa iz prirode;
Izazvae ekoloke promene;
Uticae na ljude i neivu prirodu.
osposobljavanje starog proizvoda za ponovnu

upotrebu (to je uvek bolje od proizvodnje
novog, ak i kada je nainjen od recikliranih
materijala),
proizvodi nainjeni od recikliranih materijala
(iako jo uvek ne postoje standardi u kolikom
tano procentu) proizvodi koji mogu biti
reciklirani nakon isteka roka upotrebe (takoe
bez datog procenta),
proizvodi nainjeni od poljoprivrednog biljnog
otpada.
Druga grupa-proizvodi koji uvaju prirodne resurse:
2. OSNOVNI EKOLOKI PRINCIPI KOD ZELENE

GRADNJE
Bez obzira na motivaciju na kojoj poiva izgradnja neke
graevine, nijedna apstrakcija ljudskog uma ne moe
izmeniti neke osnovne injenice:
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Slobodan Krnjetin, vanr.prof.
2549
materijali i sistemi gradnje koji umanjuju

koliinu utoenog materijala (npr. ipovi umesto
temelja, skeletna gradnja naspram klasine),
materijali veoma dugog veka trajanja kojima nije
potrebno neprekidno odravanje,
proizvodi nainjeni jednim delom, ili u
potpunosti, od drveta koje nije tretirano
supstancama opasnim po zdravlje ljudi, kao i od
drveta koje potie iz negovanih i nadziranih
uma (FSC sertifikat u SAD),
proizvodi nainjeni od sirovina koje spadaju u

brzo obnovljive npr. bambus kod koga je
postizanje pune zrelosti krae od 10 godina.
Trea grupa-nju ine proizvodi bez toksinih i drugih

tetnih posrednih i neposrednih uticaja na ljude i okolinu,
gde se pod emisijom tetnih gasova rauna i ona koliina
nastala u procesu proizvodnje energije u elektranama
potrebne za dobijanje proizvoda:
izgradnja i rekonstrukcija graevina uz primenu principa

pasivne i aktivne solarne arhitekture. Energetski odriva
gradnja znai smanjenje energetskih potreba u sektoru
zgrada bez smanjenja kvaliteta gradnje i stanovanja.
Koristi od energetski efikasne gradnje:
proizvodi koji se koriste u potpuno, ili skoro

potpuno, prirodnom obliku (npr. trska),
alternativni proizvodi zagaivaima ozona i
alternative za proizvode koji sadre toksine
supstance a koji jo uvek nemaju adekvatnu
zamenu u gradnji,
proizvodi koji ne zahtevaju veliku potronju
energije u procesu proizvodnje i transporta,
nekodljivi po prirodne vodotokove, ozonski
omota
proizvodi koji ne prave previe otpada i praine u
toku eksploatacije i uklanjanja.
finansijska uteda na smanjenim raunima za

grejanje, hlaenje i elektrinu energiju
ugodnije i kvalitetnije stanovanje, te dui ivotni
vek zgrade
doprinos zatiti okoline i smanjenju emisija
tetnih gasova u okolinu, kao i globalnim
klimatskim promenama
etvrta grupa-mnotvo proizvoda koji na bilo koji nain

tede energiju ili vodu:
proizvodi
sa
dobrim
termoizolacijskim
osobinama koji smanjuju utroak energije
potrebne za hlaenje ili grejanje prostora,
proizvodi koji koriste obnovljivu energiju,
smanjuju nekoristan utroak vode i struje u
objektu,
alati i maine ijim korienjem se smanjuje
koliina vode i energije inae potrebna da bi se
neki posao obavio,
Peta grupa-proizvodi koji doprinose bezbednom i

zdravom radnom i ivotnom okruenju:
proizvodi koji isparenjima ili prainom ne

kontaminiraju prostor u meri koja je tetna za
ljude i okolinu,
proizvodi koji spreavaju prodor, nastanak,
irenje ili u potpunosti uklanjaju tetne uticaje
bilo koje vrste iz jednog objekta,
proizvodi koji umanjuju ili u potpunosti
spreavaju uticaj buke,
proizvodi koji obezbeuju dobru osvetljenost
prostora (ime se takoe smanjuje utroak
energije) [3].
Grafik 1.Potronja energije po stanovniku u

stambenom sektoru [2]
3.1. Zelene fasade
Dvoslojna fasada
Znaajna karakteristika ovih fasada je da one zapravo

kooperiraju sa instalacijama u zgradi ili se ak sa njima
integrisu do takvog nivoa da same fasade postaju deo
instalacija. Dvoslojna fasada je faktino suprotna
klimatskoj fasadi : ventilisani vazduni prostor izmedju
unutranjeg panela izolujuceg stakla i spoljanjeg panela
jednoslojnog armiranog stakla. Zatitni sloj od sunca se
postavlja u vazduni prostor, direktno iza spoljanjeg
panela.
3. ENERGETSKI EFIKASNA GRADNJA
Slika 1. Izgled dvoslojne fasade [7]
Na energiju koja se koristi u zgradama (za zagrevanje,

hlaenje, osvetljavanje i zadovoljavanje drugih vanih
energetskih potreba ) otpada oko celokupne energije
upotrebljene u centralnoj i istonoj Evropi. Poboljanje
energetske efikasnosti znai izbegavanje (smanjenje)
gubitaka energije bez naruavanja konfora, standarda
ivota ili ekonomske aktivnosti i moe se realizovati kako
u oblasti proizvodnje tako i potronje energije. Savremeni
pristup arhitekturi i graditeljstvu - energetski i ekoloki
racionalno urbanistiko planiranje, projektovanje,
Klimatski aktivna fasada
Kao posledica energetske krize sedamdesetih, razliiti

sistemi su razvijeni kako bi se poveale termalne
karakteristike staklenih fasada/zidova. Jedna od strategija
za postizanje ovog cilja je dodavanje druge staklene ploe
normalnom dvoslojnom zastakljivanju. Klimatski zid je
jedan primer ove tehnike koji je dao osnov za projekte
novijih poslovnih objekata. Glavna karakteristika ove
2550
tehnike je postojanje prostora ispunjenjenog vazduhom,

koji je nastao dodavanjem jedne ploe (uglavnom
ojaanog) stakla iza dvoslojne staklene povrine. Sistem
za solarnu zatitu je dodat unutar tog prostora, direktno
ispod spoljanje staklene ploe dvoslojnog omotaa.
upljina ispunjena vazduhom se ventilira mehaniki. Nii
pritisak unutar upljine izvlai deo istroenog vazduha iz
prostorija u samu upljinu. Ovde se vazduh zagreva,
uzima najvei deo toplote od sistema za solarnu zatitu a
zatim se izvlai na principu mehanike ventilacije [4].
5. ZELENI KROVOVI
Nivo termike zatite krovova pokrivenih tresetom i
travnjacima toliko je visok da ove graevine ne zahtevaju
intenzivno grejanje ak ni pri ortoj zimi. Efekti
proizvodnje kiseonika i isparavanja vode poboljavaju
mikroklimu: isparavanje vode kontrolie temperaturu
vazduha, dok kiseonik preiava zagaeni vazduh.
Postoje dve mogunosti vezane za korienje zelenog
krova:
Ekstenzivni krovovi
Kada krov ne koristimo kao prostor za boravak, ve samo

njegove tehnike i estetske prednosti. Ekstenzivni su
krovovi manjih debljina, ogranienog izbora za biljni sloj,
ali i zahtevi za odravanjem su minimalni. Korienje
takvih krovova je ogranieno, ali osim toga zadravaju
sve tehnike prednosti koje vrede za zeleni krov. Najee
su to, kako velike povrine na krovovima hotela,
proizvodnim ili trgovakim halama, tako i manje povrine
na terasama ili garaama [6].
Slika 2. Zgrada u Londonu sa klimatski aktivnom

fasadom[7]
4. VERTIKALNO OZELENJAVANJE-ZELENI
ZIDOVI
Pre sadnje biljaka potrebno je proceniti arhitektonsku
vrednost graevine kako bismo pomou njih istakli sve
njene kvalitete i prednosti.
Skladno oblikovana graevina moe se dopuniti biljkama
snanog vizuelnog efekta, koje e upeatljivom bojom i
oblikom cvetova ili listova dodatno oplemeniti objekat i
istai njegovu lepotu.
Upotrebom penjaica [6] ak i graevine oronulog izgleda
mogu postati kraljice gracioznosti. Veto rasporeene
grupe biljaka mogu se iskoristiti za razbijanje jednolinosti dugakog praznog zida, kao i za isticanje ili
ublaavanje snane, uspravne ili vodoravne linije.
Usko grupisane biljke bogate lisnom masom, ukoliko se
pruaju nagore, mogu vizuelno izduiti objekat. Nasuprot
tome, iroke grupe biljaka, koje dopiru samo do prozora,
uinie da visoka graevina deluje nie i ire. Za ovu
namenu pogodno je koristiti sve vrste brljana i
hortenzije.
S druge strane, osim kamuflae ili isticanja, biljke mogu
podariti hladnim arhitektonskim elementima notu opojnih
mirisa.
Slika 3. Izgled zelenog zida [1]
Slika 4. Jednoslojni ekstenzivni zeleni krov-1. ekstenzivni

travnjak vegetacija 2. drenani sloj vegetacije debljine
80 - 100 mm 3. tkanina (npr. polipropilenska) 110-140
g/m2 4. ROOFMATE SL-A 5. bitumenska hidroizolacijska
traka 6. betonska podloga [5]
Intenzivni krovovi
Koji pruaju mogunost korienja kao i bilo koja zelena

povrina u prirodi. Na taj nain, zavisno od odabranog
biljnog materijala, ostvarujemo krovni vrt u punom
smislu te rei. Intenzivni krovovi kao pravi krovni vrtovi
pruaju iroku mogunost korienja, ali postavljaju vee
zahteve, kako kod ugradnje, tako i kod odravanja.
Slika 5. Intenzivni zeleni krov-1. vegetacija 2. drenani

sloj tla debljine 200 mm 3. sloj za odvajanje-filtraciju 4.
drenani sloj 5. tkanina (npr. polipropilenska) 110-140
g/m2 6. ROOFMATE SL-A 7. bitumenska hidroizolacijska
traka 8. betonska podloga [5]
2551
Vazduh se uvlai unutra, najmanje 100 m iznad tla,

filtrira, i distribuira do individualnih spratova gde se jo
jednom filtrira. Kao rezultat, izlazni vazduh iz zgrade je
zapravo mnogo istiji nego okolni gradski vazduh.
Slika 6. Izgled intezivnog zelenog krova, Kalifornija[1]

6. PRIMER ZELENE ZGRADE
Lociran u srednjem delu Menhetna, u Njujorku, na
Brajant parku, 288 m visine, ima 55 spratova. Ova zgrada
bi trebalo da dobije LEED platinum oznaku. Osim
korienja low-VOC graevinskih materijala i recikliranih
proizvoda poput elika i drywall-a (zidovi i plafoni od
rigipsa) pri izgradnji ove zgrade, ova zgrada je dizajnirana
kao energetsko efikasna. Ima kristalno-staklenu fasadu
koja maksimizira ulazak dnevnog svetla u zgradu, a
minimizira ulazak toplote.
Korienje vode je revolucionarno za zgradu ove veliine,

posebno po amerikim standardima. Kinica se prikuplja
na svim krovnim povrinama, i skladiti u rezervoarima u
koje moe da stane do 269 000 galona (1018275 litara)
kinice to znai da nula litara olujne vode ode u gradsku
kanalizaciju. Sve zelene opcije u projektu poveae cenu
izgradnje za samo 1-2%. Ali ti trokovi treba da budu
povraeni u periodu od 2-4 godine, utedama u potronji
energije [7].
7. ZAKLJUAK
Ne moemo pobei od svoje prirode kao ljudskih bia ali
zato moemo uiniti mnogo toga da smanjimo tetni
uticaj koji vrimo na planetu. Besmisleno je traiti krivca
i pitati se: Ko je poeo? - moramo se usredsrediti na
reavanje problema. Potronja energije koju dostie
porodica sa jednim detetom, kunim ljubimcem,
etvorosobnim stanom i automobilom, iznosi 50.000kWh
- za podruje Centralne Evrope. Poreenja radi, ista takva
porodica u Centralnoj Africi troi 5.200kWh, a u Severnoj
Americi 175.000kWh. Kao jedan od naina da se istakne
ekoloka efikasnost projektovanih objekata u vajcarskoj
i ostalim zemljama Zapadne Evrope javlja se neophodnost
uvoenja oznaka energetske efikasnosti objekata.
Ponimo da gradimo zelene zgrade.
8. LITERATURA
[1] www.buildinggreen.com (14.7.2009)
[2] www.eihp.hr (10.6.2009)
[3]http://www.arch.hku.hk/research/BEER/sustain.htm
(14.7.2009 )
[4] www.smartarch.nl (20.7.2009)
[5] www.radovi.net (20.7.2009)
[6] Nigel Dunnett and Noel Kingsbury, Planting green
roofs and living walls, Timber press, Inc, Portland,
Oregon 2004
[7] www.metaefficient.com (14.7.2009)
Slika 7. Bank of America Tower-Najzeleniji oblakoder u

SAD-u [7]
Potronja energije je smanjena od strane potreba za
osvetljenje i klimatskih kontrolnih sistema zahvaljujui
visokoj transparentnosti, low-e (niskoenergetskom) staklu
(njegova niska emisiona mo-nizak koeficijent zraenja,
znai da staklo zadrava toplotu umesto da je proputa u
prostoriju a svetlost ipak prolazi u prostoriju, ime se
temperatura u prostoriji odrava prijatnijom i konstantnom).
Kratka biografija:
Sistem za kondicioniranje vazduha proizvodi led nou,

kada je glavna potronja energije i zahtev za energijom,
najnia i najnii, zatim ga skladiti kako bi ga po danu
koristio za hlaenje. I visoko efikasno, 5,1 MW,
kombinovano ciklusno elektrino postrojenje unutar
zgrade, smanjuje potrebu za korienjem gradske
energije. Kvalitet vazduha unutar zgrade je glavni
prioritet, sa filtracionim sistemom koji eliminie 95%
estinog zagaenja.
2552
Danijel Cvetinovi roen je u Sremskoj

Mitrovici 1986. god. Diplomski-master rad
Graditeljstvo i ivotna sredina-Inenjerstvo
zatite ivotne sredine odbranio je u
septembru 2009. godine.
Slobodan Krnjetin roen je u Novom Sadu
tehnikih nauka 2000. god., a izabran je u
zvanje vanrednog profesora 2005. Ua
nauna oblast je Graditeljstvo i ivotna
sredina.

PROCENA PRIMENJIVOSTI RECIKLAE KOMUNALNOG OTPADA U SRBIJI
EVALUATION OF APPLIANCE OF RECYCLING MUNICIPAL WASTE IN SERBIA
Milenko Topalovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj Na osnovu raspoloivih podataka o koliini
i sastavu komunalnog otpada, dat je pregled trinih vrednosti
sekundarnih sirovina koje bi se mogle izdvojiti. U radu je
prikazan nain funkcionisanja postrojenja za separaciju
komunalnog otpada kao i vrednost investicija koje su potrebne
za implementaciju postrojenja. Takoe, prikazan je nivo
investicija potrebnih za uspostavljanje sistema regionalnog
upravljanja komunalnim otpadom.
Abstract According to the available data of the amount and

composition of municipal waste, given was the summary of
market value of secondary raw materials that could be
separated. In the thesis is illustrated how the municipal waste
separating plant functions as was the value of the investments
that are necessary for implementing the plant. Also the level of
investments necessary for establishing for the regional
municipal waste managing is illustrated.
uslova ivotne sredine i ouvanjem prirode zasnovanog

na odrivom upravljanju ivotnom sredinom.
Implementacijom strategije postie se:
zatita i unapreenje kvaliteta ivotne sredine u
celini,
zatita zdravlja ljudi,
zatita izvorita pitke vode,
implementacija principa odrivog razvoja,
poboljanje obrazovanja i razvijanje javne svesti,
primena ekonomskih principa i razvoj
ekonomskog pristupa planovima zatite ivotne
sredine.
2.2. Propisi iz oblasti upravljanja otpadom koji se
primenjuju u Srbiji
Kljune rei: Municipal waste, Market values, Recycling

1. UVOD
Problem dananjice pored sve vee zagaenosti vazduha,
vode i zemljita jeste ogroman porast koliine otpadnog
materijala.
Zbog sve veih generisanih koliina, svoje tetnosti i
neadekvatnog naina upravljanja, otpad se smatra jednim
od najveih ekolokih problema i zagaivaa ivotne
sredine u naoj zemlji.
Nacionalna Strategija upravljanja otpadom, doneta 2003.
donosi radikalne pozitivne promene koje se ogledaju u
porastu aktivnosti institucija i strunjaka usmerenih ka
poboljanju stanja u ovoj oblasti.
Odgovoran nain upravljanja otpadom doveo bi do
ostvarenja znaajnih benefita kao to su: otvaranje novih
radnih mesta, mogunost razvoja industrijskog sektora u
oblasti reciklae, ouvanje ivotne sredine i prirodnih
resursa.
2. PRAVNI OKVIR U OBLASTI UPRAVLJANJA
OTPADOM
Najznaajnije pravne norme kojima je ureena oblast
upravljanja otpadom i definisani ciljevi jesu:
1.
2.
3.
Nacionalna strategija upravljanja otpadom.

Propisi iz oblasti upravljanja otpadom koji se
primenjuju u Republici Srbiji.
Zakonodavstvo Evropske Unije.
2.1. Nacionalna strategija upravljanja otpadom

Dugoroni cilj nacionalne strategije je poboljanje
kvaliteta ivota stanovnitva osiguravanjem eljenih
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio doc. dr Goran Vuji.
Najznaajniji zakoni u oblasti upravljanja otpadom

su:
Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS,
br. 36/09),
Zakon o ambalai i ambalanom otpadu (Sl.
glasnik RS, br. 36/09),
Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS,
br. 135/04),
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.
glasnik RS, br. 135/04),
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu
sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/04),
Zakon o postupanju sa otpadnim materijama
(Sl. glasnik RS, br. 135/04).
2.3. Zakonodavstvo Evropske Unije
Direktiva Saveta 75/442/EC uvodi sistem kojim zemlje
lanice treba da kontroliu odlaganje otpada u svojoj
zemlji. Sistem razrauje terminologiju i definicije otpada,
utvruje postupke tretmana i upravljanja otpadom u
zemljama lanicama.
Direktiva 99/31/EC zahteva da sav otpad mora biti tretiran pre deponovanja.
3. OTPADNE MATERIJE
Otpad je supstanca ili predmet koji vlasnik odlae,
namerava da odloi ili se zahteva da odloi u skladu sa
zakonom.[1]
Otpad nastaje kod vaenja sirovina za potrebe industrije,
kod proizvodnje energije, u graevinarstvu, u
poljoprivredi, u domainstvu, i kod ostalih svakodnevnih
aktivnosti oveka.
3.1. Vrste otpada
Podela otpada moe se izvriti na nekoliko naina.
Najee se kao kriterijum uzima vrsta materijala od
kojeg je odbaeni predmet sainjen (metal, hartija, staklo,
PET, organski materijal...) to je pogodno za razvrs-
2553
tavanje u cilju reciklae. Takoe, kriterijum moe biti i

poreklo otpada (da li je u pitanju domainstvo, fabrika,
bolnica...) jer se na taj nain moe uvideti potencijalna
opasnost od odbaenog materijala u cilju to bezbednijeg
odlaganja.
Komunalni otpad se prema najgrubljoj podeli na osnovu
svog izvora moe podeliti u nekoliko kategorija. U
zavisnosti od toga da li se radi o domainstvima,
administrativnim institucijama, trgovinama ili turistikim
objektima to su:
ostaci hrane,
kr ili smee,
pepeo,
graevinski otpad,
specijalni komunalni otpad [1].
3.2. Upravljanje vrstim komunalnim otpadom
Upravljanje vrstim komunalnim otpadom je skup
delatnosti i aktivnosti koji podrazumevaju prevenciju
nastajanja otpada, smanjenje koliine otpada i njegovih
opasnih karakteristika, tretman otpada, planiranje i
kontrolu delatnosti i procesa upravljanja otpadom,
transport otpada, uspostavljanje, rad, zatvaranje i
odravanje postrojenja za tretman otpada, monitoring,
savetovanje i obrazovanje u vezi delatnosti i aktivnosti na
upravljanju otpadom. Cilj pravilnog upravljanja otpadom
je njegov tretman radi minimiziranja tetnog dejstva na
ivotnu sredinu, uz ostvarivanje odreenih ekonomskih
prednosti.
3.3. Koncept hijerarhije upravljanja vrstim
komunalnim otpadom
Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da
najefektivnije reenje za ivotnu sredinu esto jeste
spreavanje stvaranja otpada ili minimizacija nastanka
otpada uz korienje to manje sirovina. Meutim, tamo
gde dalje smanjenje nije praktino, proizvodi i materijali
mogu biti iskorieni ponovo, bilo za istu ili razliitu
namenu. Ukoliko ta mogunost ne postoji, otpad se dalje
moe iskoristiti za kompostiranje, anaerobnu digestiju, ili
termiko tretiranje uz dobijanje energije. Samo ako ni
jedna od prethodnih opcija ne daje odgovarajue reenje,
otpad treba odloiti na deponiju.
42%
22%
17%
In
si
ne
ra
ci
ja
R
ec
ik
lir
an
Ko
je
m
po
st
i ra
nj
e
20%
ep
on
o
va
nj
e
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Slika 1. Tretman otpada u zemljama EU 2007 [2]

3.4. Raspoloive opcije tretmana otpada
Obim raspoloivih opcija tretmana je irok i ukljuuje:
reciklau i ponovnu upotrebu dela otpada
dobijenog iz razliitih izvora,
kompostiranje,
anaerobnu digestiju,
insineraciju,
pirolizu,
mehaniko - bioloku obradu (MBO),
deponovanje na sanitarne deponije.
4. IZDVAJANJE I RECIKLAA SEKUNDARNIH

SIROVINA
Izdvajanje i sortiranje pojedinih reciklabilnih materija iz
komunalnog otpada moe se vriti:
na mestu stvaranja otpada,
na transfer stanici,
na mestu konane destinacije otpada.
Na mestu stvaranja otpada, odvojeno se mogu prikupljati
razne komponente otpada: papir i karton, organski otpad
od hrane, plastika, staklo, metal. Izdvojene vrste otpada
stavljaju se u plastine vree razliitih boja.
Kvalitetno separisanje komunalnog otpada na mestu
nastanka moe se sprovesti samo ako stanovnitvo
disciplinovano prihvati taj nain sakupljanja otpada.
Ako se otpad ne sortira na mestu nastajanja, to se moe
uraditi na transfer stanicama ili na konanom odreditu
komunalnog otpada (deponije, postrojenja za spaljivanje
ili biorazgradnju).
Trenutno komunalne slube u Srbiji prikupljaju
komunalni otpad od 60 - 70 % stanovnitva tj. od 5
miliona stanovnika. Otpad koji proizvodi oko 2,5 miliona
stanovnika nije obuhvaen sistemom sakupljanja.
Reciklira se, prema zvaninim podacima 6 - 8 %
otpada.[3]
4.1. Osobine i potranja sekundarnih sirovina
Analiza trita, kao deo svagog reciklanog projekta
koristi se u procesu planiranja tehnologije, lokacije,
ekonomsko-finansijskih aspekata i obuhvata:
karakteristike i mogunosti nabavke sekundarnih
sirovina,
trenutne potrebe za sekundarnim sirovinama,
budue potrebe za sirovinama koje bi se sada
izdvajale.
Kod nas se danas uglavnom stari papir klasira u osam
klasa pri emu se najvee koliine sakupljaju i koriste u
okviru VIII klase (meani sadraj). Potrebe domaih
fabrika hartije su oko 240.000 t/god. sekundarnog papira.
Najvaniji korisnik sekundarnih sirovina crne metalurgije
je elezara US Steel, Smederevo. Otpacima crne
metalurgije snabdevaju se i manje livnice u Srbiji.
Povoljna cena otkupa metala u predhodnom periodu
dovela je do rasta otkupljenih koliina kao i irenja mree
otkupljivaa. [4]
Iskljuivi korisnik sortiranog staklenog kra je Srpska
fabrika stakla u Parainu. Mogunosti ove fabrike su
prerada oko 50.000 t/god. [4]
U Srbiju se godinje uveze 36.000 tona PET predformi
koje se posle upotrebe odlau na deponijama i zbog male
teine i velike zapremine predstavljaju veliki ekoloki
problem. Slina situacija je i sa PE folijom koja se troi u
koliini od 50.000 t/god i uglavnom se posle upotrebe
odbacuje. U pogonima preraivaa, moe da se preradi
8.400-10.800 t/god PET boca. [4]
4.2. Cene sekundarnih sirovina
Cene sekundarnih sirovina vezane su za kretanja na
svetskom i evropskom tritu. Uoljiv je znatan pad
2554
vrednosti sekundarnih sirovina u prethodnom periodu

usled globalne recesije i smanjenja potranje.
Tabela 3. Korisne koliine otpada koje se mogu izdvojiti

Vrsta otpada
Korisne koliine otpada koje
se mogu izdvojiti (t\god)
Papir
125 262,64
Tabela 1.:Cene sekundarnih sirovina na tritu EU

Sekundarna sirovina
Cena EUR/t
Papir
22,48
Karton
62,47
PET
268,16
Tvrda plastika
236,61
Bakar
3048,76
Aluminijumske limenke
788,71
elik i gvoe
39,44
Metalne konzerve
51,15
Staklo
3,94
Tabela 2.:Cene sekundarnih sirovina na domaem tritu
Sekundarna sirovina
Cena din/kg
Papir
1,5-3,00
Karton
3,00
PET
6,00-12,00
Tvrda plastika
6,00-10,00
Bakar
150,00-198,00
Aluminijumske limenke
50,00
Metalne konzerve
2,00-6,00
Staklo
1,00
5. GENERISANE KOLIINE SEKUNDARNIH
SIROVINA
Ukupna koliina komunalnog otpada koja se generie u
Srbiji, u toku godine iznosi 2.359.913 t. Odreivanje
koliine generisanog otpada po vrstama moe se izvriti
mnoenjem procentualnog udela odreene vrste, sa
ukupnom koliinom generisanog otpada u toku godine.
T ekstil
Koa
Pelene
Fini elementi
0,41%
3,86%
8,75%
Staklo
46 033,56
Plastini ambalani
otpad (PET)
Tvrda plastika
83 561,91
Metal aluminijumske
konzerve
Metal ambalani i
ostali
4 951,81
43 557,65
24 346,43
6. TRINA VREDNOST SEKUNDARNIH

SIROVINA
Trina vrednost sekundarnih sirovina koje bi se mogle
izdvojiti iz otpada, mogue je odrediti za domae trite i
za trite Evropske Unije na osnovu podataka iz poglavlja
4 i 5. Pri proraunu su koriene najpovoljnije cene koje
odgovaraju kvalitetu sekundarnih sirovina izdvojenim na
liniji za runu separaciju otpada. Razlog tome je to e
ovaj nain separacije biti najprisutniji u buduim
regionalnim centrima za upravljanje otpadom, jer je to
jedno od tehnoloki i finansijski najpristupanijih reenja
za izdvajanje sekundarnih sirovina iz neselektovanog
komunalnog otpada.
Tabela 4. Vrednost sekundarnih sirovina
Vrednost sekundarnih
Vrednost sekundarnih
sirovina koje bi se mogle
sirovina koje bi se mogle
izdvojiti u Srbiji, na
izdvojiti u Srbiji, na
tritu EU
domaem tritu
49.395.608,48
22.030.605,70
Batenski otpad
Tvrda plastika
10,74%
3,80%
Da bi se prihodi od prodaje sekundarnih sirovina mogli

ostvariti u jednoj ili vie lokalnih zajednica, kao
neophodan preduslov javlja se potreba za nabavkom i
instalacijom postrojenja za separaciju komunalnog
otpada. Na domaem, regionalnom i evropskom i tritu,
prisutan je veliki broj preduzea koja se bave
proizvodnjom i montaom ovih postrojenja. Cena ovih
postrojenja varira u zavisnosti od tehnike i tehnoloke
sloenosti.
Sortirnica firme Avermann Horvath KFT , koja ima
svoje predstavnitvo u Srbiji, predviena je za razdvajanje
i sortiranje od 8.000 18.000 t otpada godinje za rad u
jednoj smeni.
Plastine kese
6,76%
Plastini
Ostali
ambalani otpad
biorazgradivi
4,05%
otpad
34,16%
Metal -Al konzerve

0,24%
Metal - ambalani
ostali
1,18%
Karton
133 882,46
7. POSTROJENJA ZA SORTIRANJE
KOMUNALNOG OTPADA
5,05%
Karton
Papir
sa
Staklo
aluminijumom
0,90%
Karton s voskom
Karton
6,83%
5,02%
7,30%
0,98%
Slika 2. Procentualni sastav otpada u Srbiji [5]

Generisan otpad koji moe da se reciklira, ne zadovoljava
sve zahteve u pogledu kvaliteta. U izraunavanju korisne
koliine otpada pogodne za reciklau, uvodi se koeficijent
efikasnosti recikliranja. Korienjem koeficijenta
recikliranja, dobijaju se precizni podaci o koliinama
otpada koji imaju upotrebnu vrednost. Te koliine su
prikazane u tabeli 3.
Slika 3. Kabina sortirnice Avermann Horvath KFT [6]
2555
Ovi kapaciteti dovoljni su za odlaganje, odnosno

sortiranje otpada za grad ili region reda veliine do
100.000 stanovnika. Cena ovog postrojenja iznosi
697.200,00 [7].
8. PRIMER PREDRAUNA UKUPNE
INVESTICIJE U UPRAVLJANJE OTPADOM ZA
ZAMILJENI REGION
Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br.
36/09) obavezuje dve ili vie lokalnih samouprava, sa
brojem stanovnika koji je vei od 200.000, da donesu
regionalni plan upravljanja otpadom.
U skladu sa ovom direktivom, lokalne samouprave su
dune da pronau odgovarajui model upravljanja
otpadom koji je za njih najprihvatljiviji.
Jedna od najboljih mogunosti, koja je prihvaena u
najveem broju optina je zajedniko ulaganje u izgradnju
regionalne sanitarne deponije, sa prateim elementima
(reciklana dvorita, transfer stanice, linija za separaciju).
Investicija obuhvata:
nabavku sudova za prikupljanje komunalnog
otpada,
nabavku transportnih sredstava,
ulaganja u pretovarne stanice i reciklana
dvorita,
ulaganja u izgradnju novih i sanaciju postojeih
deponija.
Tabela 5. Ukupna vrednost investicije [7]
Opis ulaganja
Iznos ()
Ulaganje u nabavku svih
potrebnih sudova za
1.725.000
odlaganje otpada
Ulaganja u nabavku svih
2.340.000
vrsta specijalnih vozila
Ulaganja u izgradnju i
opremanje transfer stanica i
950.000
reciklanih dvorita
Ulaganja u deponije
(sanacija starih i izgradnja
5.100.000
prve faze nove sanitarne
deponije)
Ukupno
10.115.000,
Uporedo sa tehnikim i tehnolokim investicijama,

potrebno je vriti stalnu edukaciju stanovnitva o pravima,
obavezama i odgovornosti pojedinaca u oblasti
upravljanja otpadom, kao i o beneficijama koje reciklaa
otpada donosi.
U cilju postizanja to veeg prihoda, neophodno je u
budunosti pratiti kretanje svetskih tokova u oblasti
reciklae uz stalno osavremenjivanje tehnologije
upravljanja komunalnim otpadom.
10. LITERATURA
[1] Hodoli, J.,Badida, M.,Majernik, M.,ebo, D.:
Mainstvo u inenjerstvu zatite ivotne sredine,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2005.
[2] Kloek, W., Blumental, K.: Generation and treatment
of
waste,
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache
/ITY_OFFPUB/KS-SF-09-030 /EN/KS-SF-09-030EN.PDF
[3] Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za
2007 godinu, Ministarstvo zatite ivotne sredine i
prostornog planiranja, Beograd, 2008.
[4] Breski, I., Tei, I., Petrovi J.: Nacrt EIA i ema
upravljanja komunalnim otpadom Duboko, Mol
d.o.o., Beograd, 2007.
[5] Preliminarni izvetaj projekta: Utvrivanje sastava
otpada i procene koliine u cilju definisanja strategije
upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu
odrivog razvoja Republike Srbije, Fakultet
tehnikih nauka, Novi Sad, 2009.
[6] http://www.avermann.de/home.php?BeitragsID=87
[7] Trifunovi, R., Krnjeta, L.: Regionalni centri za
upravljanje otpadom u Srbiji, Poslovno udruenje
komunalnih preduzea Komdel, Beograd, 2007.
Kratka biografija:
Milenko Topalovi roen je u Uicu 1985.
tehnikih nauka iz oblasti Inenjerstva zatite
ivotne sredine odbranio je 2009.god.
Zakljuak je da se za podruje ili region, veliine od

priblino 300.000 stanovnika, minimalno ulaganje mora
dimenzionisati na nivou od 10.000.000 . [7]
9. ZAKLJUAK
Na osnovu izraunatih vrednosti sekundarnih sirovina
koje bi se mogle izdvojiti iz komunalnog otpada, moe se
zakljuiti da se svakodnevno, odlaganjem otpada na
deponije, nezakonitim postupanjem sa otpadom i zagaivanjem ivotne sredine nepovratno gube viemilionska
finansijska sredstva, do kojih bi se moglo doi investiranjem u savremene tehnologije reciklae.
2556

POSTUPANJE SA BIORAZGADIVIM DELOM KOMUNALNOG OTPADA, SA
POSEBNIM OSVTROM NA KOMPOSTIRANJE I ANAEROBNU RAZGRADNJU
MENAGMENT WITH BIODEGRADABLE PART OF MUNICIPAL WASTE, WITH
REVIEW ON COMPOSTONG AND ANAEROBIC DIGESTION
Milica Alavanja, Miodrag Hadistevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj U okviru ovog rada bie razmotreni
problemi prouzrokovani biorazgradivim komunalnim
otpadom, kao i njihovo reavanje. Posebna panja
usmerena je na naine tretiranja biorazgradivog
komunalnog otpada putem kompostiranja i anaerobne
razgradnje.
Abstract Within this thesis, it will be considered
problems, caused by biodegradable waste, so as their
solving. Particular attention is directed to ways of
treating of biodegradable municipal waste through
composting and anaerobic digestion.
Kljune rei: Komunalni otpad, biorazgradivi otpad,
kompostiranje, anaerobna razgradnja.
1. UVOD
Degradacija ivotne sredine, u zadnjim decenijama
prolog veka spada u najvanije probleme dananice.
Vreme nekontrolisanog odnosa kod iskoriavanja
primarnih i sekundarnih resursa i energije se zavrava.
Otpad esto sadri mnotvo iskoristivih sastojaka i zato se
razvijaju pristupi da se otpad prerauje. Primenom odgovarajuih tehnologija, otpad se moe direktno transformisati u sirovine za dalju preradu ili, pak postaje, direktno,
ulazna sirovina za proizvodnju novih proizvoda [1].
2. KOMUNALNI OTPAD
Komunalni otpad u najveem obimu ine tzv. rezidencijalni (stambene zgrade) i komercijalni otpad (prodavnice, restorani, pijace, poslovne zgrade, moteli, hoteli,
servisi i slino) [2].
Dnevna, a time i godinja masa vrstog komunalnog otpada, po stanovniku, razlikuje se od jedne do druge zemlje, pri emu je u razvijenim zemljama via (1,4 kg/st./
danu), u odnosu na srednje razvijene ili nerazvijene
zemlje (0,2-0,7 kg/st./danu).
Satav komunalnog otpada zavisi od mnogih faktora neki
od njih su klima, ekonomska razvijenost posmatranog
regiona, veliine grada, odnosno naselja (povrina, broj
stanovnika, gustina naseljenosti i sl.), naina stanovanja,
socijalnih specifinosti itd. Na sastav otpada znaajno
utie i godinje doba [3].
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio doc.dr Miodrag Hadzistevi.
Slika 1. Koliina komunalnog otpada koju proseno

generie jedan stanovnik na dan, za pojedine optine u
Srbiji [4]
2.1. Postupanje sa komunalnim otpadom
U osnovne naine korienja i smanjenja tetnog dejstva
komunalnog otpada, pored kompostiranja i anaerobne
digestuje, spadaju [5]:
reciklaa - predstavlja ponovnu uporabu iskorienih,
odnosno odbaenih materijala i proizvoda u istu ili
razliitu svrhu, sa ili bez prethodne dorade. Od svih
sastojaka komunalnog otpada u svetu se najvie reciklira
papir i karton, metali (ubedljivo najvie aluminijum),
staklo i plastika.[2]
insineracija - je destruktivni proces kojim se smanjuje
zapremina otpada. Termikom obradom otpada,
sagorevaju gorive komponente goriva, oslabaa se
toplotna energija te kao produkti procesa nastaju dimni
gasovi, pepeo, transformirane i neizgorene komponente.
piroliza - je toplotna prerada otpadnih materija u
piroliznoj pei (na temperaturi od 250C do 1650C) bez
prisustva vazduha ili kod ogranienog prisustva vazduha i
kod snienog atmosferskog pritiska. Rezultat piroliznog
razlaganja su tene materije (pirolizno ulje) i gasne
materije (pirolizni gas).[5]
deponovanje - je najvie primenjivan nain uklanjanja
otpada. Kao deponije se koriste prirodne udubine,
zemljita nepovoljna za bilo kakve druge namene,
vetaka udubljenja, kamenolomi, rudnici i sl. Deponijski
gas, poseduje visoku energetsku vrednost., prikuplja se i
koristi za dobijanje toplotne energije direktnim
spaljivanjem, ili za dobijanje elektrine energije uz pomo
gasnih motora, poto se prethodno podvrgne refinaciji. [2]
2557
3. BIORAZGRADIVI KOMUNALNI OTPAD

Biorazgradivi komunalni otpad (BKO) je deo vrstog
komunalnog otpada, koji moe biti degradiran pod
dejstvom mikroorganizama uz prisustvo kiseonika
(aerobni uslovi) ili uz odsustvo kiseonika (anaerobni
uslovi) [6].
Materijali koji se javljaju u BKO su hrana ili kuhinjski
otpad, batenski otpad, papir, karton, otpad od drveta i
tekstil od prirodnih materijala.
Deponovanje biorazgradivog otpada stvara negativne
efekte na ivotnu sredinu, kao to su stvaranje i oslobaanje deponijskog gasa, stvaranje procednih voda, briga o
deponijskom gasu i otpadnim vodama [6].
4. KOMPOSTIRANJE
Kompostiranje se definie kao brzo, ali delimino, razlaganje vlane, vrste organske materije, otpada od hrane,
batenskog otpada, papira, kartona, pomou aerobnih
mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao
proizvod dobija se koristan materijal, slian humusu, koji
nema neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo
za kondicioniranje zemljita ili kao ubrivo [7].
4.1. Vrste otpada pogodne za kompostiranje
Kvalitet proizvedenog komposta i vreme kompostiranja
zavise od primenjene tehnologije, ali i od sastava poetne
kompostne mase.
U otpad pogodan za kompostiranje spadaju ostaci od
hrane, stajnjak i poljoprivredni nusproizvodi, ostaci iz
umarstva i drvne industrije, otpadni mulj iz postrojenja
za preiavanje otpadnih voda i batenski otpad.
4.2. Principi kompostiranja
Kompostiranje se moe shvatiti kao vrsta uzgajanja
bakterija. Kao i druge vrste ivih bia i mikroorganizmima su potrebni hrana, vazduh (kiseonik), voda i stanite. Hrana je organska materija. Vazduh se obezbeuje
meanjem i provetravanjem. Vlaga stie padavinama ili se
obezbeuje iz sistema vodosnabdevanja. Stanite obezbeuju naslage koje zadravaju toplotu.
Temperatura kompostne mase je direktno povezana,
odnosno proporcionalna mikrobiolokoj aktivnosti unutar
komposta. Kako se metabolika aktivnost mikroba
poveava, raste temperatura kompostne mase. Kod viih
temperatura kompostne mase, organska materija se bre
razgrauje. Sadraj vlage, raspoloivost kiseonika i
mikrobioloka aktivnost, faktori su koji utiu na
temperaturu [7].
4.3. Tehnologija kompostiranja
Celokupan proces dobijanja komposta moemo sagledati
kroz tri faze: predproizvodnja, proizvodnja i postproizvodnja.
Predproizvodnja obuhvata sortiranje sirovine, usitnjavanje
sirovine, podeavanje pH vrednosti, praenje odnosa C/N,
odravanje optimalne vlanosti i meanje sirovine.
Kod kompostiranja komunalnog otpada proizvodnja se
javlja u dve glavne faze: faza kompostiranja i faza
suenja.Proces kompostiranja se moe izvesti metodom:
pasivne gomile sastoje se od kompostnog materijala
koji se prevre (mea) relativno retko, obino jednom
godinje. Pasivnim gomilama je potrebno preko godinu
dana da bi proces kompostiraja bio gotov.
gomile u vrsti - predstavljaju izduene kompostne

gomile koje se esto prevru da bi se odrali aerobni
kompostni uslovi (Slika 2). Kompostni proces traje od
priblino tri meseca do godinu dana.
Slika 2. Gomile u vrsti [9]

statine gomile sa provetravanjem - je metod gde se
materijal smeta na reetke, ili perforirane cevi,
ventilatorima se pumpa ili uvlai vazduh kroz cevi, a time
i kroz kompostni materijal (Slika 3). Sa ovom metodom
gotov kompost se dobija za samo 3 do 6 meseci.
Slika 3. Statine gomile sa prinudnim provetravanjem [10]

metodom zatvorenog sistema - tehnologije u kojima se
kompostiranje vri u potpuno zatvorenim sistemima
(Slika 4). Svi kritini prirodni uslovi se mehaniki
kontroliu i kao kod veine zatvorenih sistema, potpuno
su automatizovani. Kompostiranje se vri 1 6 dana, ali
potrebno dodatno suenje i sazrevanje komposta koje traje
1 3 meseca.
Slika 4. Rotirajui kompostni bubanj [11]

U postproizvodnji se vri dodatno sortiranje da bi se izbacili zaostaci neeljenih materijala u kompostu [8].
2558
4.4. Sistem kompostiranja u EKO-SANIT-u iz

Novog Sada
Kompostni materijal u Eko-sanitu je nezatien od atmosferskih uticaja, pravilno postavljen u dugakim naslagama
nalik na nasipe, kontrola vlanosti vri se meanjem i
dodavanjem vode, kontrola temperature preokretanjem
mase, a vreme kompostiranja je od 5 do 6 nedelja.
Kompostne gomile sastoje se od konjskog stajnjaka,
zatim bakterijske kulture (ROEBIC bakterije) i biorazgradivog otpada.
Slika 5. Kompostne gomile u Eko-sanitu

Roebic bakterije su identine prirodnim mikroorganizmima, deluju zajedno sa njima, ime je obezbeen brz i efikasan proces biorazgradnje.
Trenutno trite za ovaj kompost su privatne bate i
rasadnici.
Biogasni digestori koriste biorazgradive materije, od kojih

se dobijaju dva korisna proizvoda: biogas i fermentisano
bioubrivo vrhunskog kvaliteta.
Uslovi za nastanak biogasa su odgovarajue isitnjena
organska materija, sredina bez vazduha, odnosno
kiseonika i prisustvo bakterija. Osim navedenih uslova
potrebna je stalna i ujednaena temperatura i kontinualno
meanje. [7]
5.3. Nastanak biogasa
Biogas je metaboliki proizvod bakterija, koje proizvode
metan i koje su uzrok raspadanju. Proces proizvodnje
biogasa obino se sastoji iz tri dela [13]:
priprema sirovine obuhvata meanje i
homogenizaciju fermentacionih materija,kao i unitavanje
bakterija negativnih po proces fermentacije;
razgradnja do koje dolazi uz podeavanje optimalnih
uslova. Osim odsustva kiseonika, potrebni uslovi su
konstantna temperatura i pH vrednost od 6.5 7.5.
Raspadanje je najefektnije na temperaturi od 15C
(psihrofilne bakterije), 35C (mezoilne) i 55C
(termofilne).
tretman ostatka - podrazumeva sazrevanje razgraenog materijala, koji moe da se koristi u poljoprivredi
kao ubrivo.
5. ANAEROBNA RAZGRADNJA
Anaerobna razgradnja (digestija) predstavlja biohemijski
proces pri kojem, u odsustvu kiseonika, bakterije razlau
organske materije, proizvodei biogas [7].
5.1. Otpad pogodan za anaerobnu razgradnju
Organske materije koje su pogodne za anaerobnu
razgradnju su: teno i vrsto stajsko ubrivo; bioloki
otpad iz stambenih delova; obnovljivi materijali (kao to
su kukuruzna silaa, semenke koje se ne koriste za
ishranu, itd.); mulj iz kanalizacije i masti; korieni
podmazivai; trava bioloki otpad iz klanica, pivara,
prerade voa i proizvodnje vina; mlekara,...
Drvo nije pogodno za proizvodnju biogasa, jer bakterije
koje proizvode metan ne mogu da svare lignin, kojeg ima
u drvetu [13].
5.2. Tehnologija anaerobne razgradnje
Obrada biorazgradivih supstanci odvija se u anaerobnom
digestoru koji mora da bude dovoljno jak da izdri
povean pritisak, kao i da obezbedi anaerobne uslove za
bakterije u unutranjosti.
Slika 6. Postrojenje za anaerobnu razgradnju [6]
Slika 7. Proizvodnja biogasa [13]

Biogas koji je laki od suvog vazduha se najee sastoji
od oko 60 % metana, 35 % CO2, te 5 % smee vodonika,
azota, amonijaka, sumporvodonika, CO, kiseonika i
vodene pare. Sa toplotnom vrednou od 6,5 kWh/Nm3,
jedan kubni metar gasa sadri priblino istu koliinu
energije kao 0,6dm3 lo-ulja, ili 0,6m3 prirodnog gasa.
5.4. Primena biogasa
Biogas preien do nivoa za upotrebu u gasovodu,
naziva se obnovljivi prirodni gas i mogue ga je koristiti u
svakoj primeni u kojoj se inae koristi zemni gas. To
ukljuuje distribuciju takvog gasa putem gasovoda,
proizvodnju struje, grejanje, zagrevanje vode i upotrebu u
raznim tehnolokim procesima. Kompresovan, biogas
moe da se koristi i kao pogonsko gorivo za vozila.[13]
5.5. ARTI biogasno postrojenje (Indija)
ARTI (Institut za sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju)
je konstruisao kompaktno bigasno postrojenje, koje
koristi biorazgradivi komunalni otpad, u cilju dobijanja
biogasa za kune potrebe.
Trenutno postoji oko 2500 domainstava, to u gradskim,
to u seoskim sredinama, koja koriste ovaj sistem
proizvodnje biogasa.
2559
Rezervoar ovog postrojenja, odnosno digestora izgraen

je od polietilena visoke gustine (HDPE), na ovom
digestoru nalazi se standardni cevovod, takoe napravljen
od polietilena visoke gustine (HDPE).
Postrojenje koristi dva rezervora, ija zapremina je
0,75m3 i 1m3. Manji rezervoar ima funkciju skladitenja
gasa, dok vei slui za skladitenje sirovine.
Slika 8. ARTI biogasno postrojenje za tretman kuhinjskog

otpada na kunom nivou [14]
Biogas dobijen u ovom postrojenjeu koristi domainstvo
za potrebe kuvanja. Korienje ubriva nastalog u ovakvim postrojenjima, ima dugu tradiciju u ovoj zemlji. [14]
6. ZAKLJUAK
Neureeni sistem upravljanja otpadom predstavlja jedan
od najveih problema sa aspekta zatite ivotne sredine
Republike Srbije, zbog izraenog negativnog uticaja na
osnovne elemente okoline kao to su voda, vazduh,
zemljite, klima, ljudsko zdravlje i drugi ivi svet.
Koliina i sastav otpada u Srbiji i AP Vojvodini u potpunosti odgovara onome koji je na svetskom nivou definisan
kao tipian za zemlje u razvoju. Karakterie ga izuzetno
velika koliina biorazgradivog materijala, koji u Vojvodini dositie udeo i do 65%. Komunalni otpad koji sadri
visok procenat vlane organske materije, spaljivanjem
moe dati malu koliinu toplote, te se za ovakav tip otpada preporuuje kompostiranje ili anaerobna razgradnja.
Kompostiranje kao nain tertiranja vrstog otpada je neosporno od drutvenog interesa. Kompost ima jedinstvenu
sposobnost da pobolja karakteristike zemljita: fiziki
(strukturalno), hemijski (nutritivno) i bioloki.
Anaerobna razgradnja postaje sve popularniji proces za
tretiranje biorazgradivog optada, jer omoguava prikladan
nain pretvaranje otpada u elektrinu energiju, ime se
smanjuje koliina otpada, kao i broj patogenih supstanci
koje se nalaze u otpadu. Takoe, upotreba biogasa se
ohrabruje, jer se na taj nain dobija energija, a ne
poveava se koliina ugljen-dioksida u atmosferi.
Organizacija prikupljanja i tretmana biorazgradivog
komunalnog otpada u Republici Srbiji, za sada, nije
reena na nain koji bi omoguio kompostiranje i
anaerobnu razgradnju. Nedostaje savremeni nain
separacije na mestu nastanka, pa i naknadnog
razvrstavanja. Prvi korak bio bi da se ovaj problem
prevazie i na taj nain stvore uslovi za efikasnu primenu
biorazgradivog otpada kao sirovine.
7. LITERATURA
[1] oo L., Hodoli J.: Upravljanje otpadom u
Slovakoj, FTN Izdavatvo, Novi Sad 2008.
[2] Stevanovi S., Knei L., ikari S., Ili-Popa G.:
Enciklopedija ivotna sredina i odrivi razvoj,
Ecolibri, Beograd 2003.
[3] http://www.mfkv.kg.ac.rs/index2.php?option=com_d
cman&task=doc_view&gid=218&Itemid=57, 26-052009.
[4] Preliminarni izvetaj projekta: Utvrivanje sastava
otpada i procene koliina u cilju definisanja
strategije upravljanja sekundarnim sirovinama u
sklopu odrivog razvoja Republike Srbije FTN,
Novi Sad 2008.
[5] Hodoli J., Badida M., Majernik M., ebo D.:
Mainstvo u inenjerstvu zatite ivotne sredine,
FTN, Novi Sad, 2005.
[6] http://www.defra.gov.uk/Environment/waste/wip/new
tech/pdf/introductory-guide-2007.pdf, 28-05-2009.
[7] http://www.futura.edu.rs/studentski%20klub/materijal
nastavu/Menadzment%20otpada/Predavanje%20VII
%2028.04.pdf, 30-05-2009.
[8] http://kula910a.ftn.ns.ac.yu/lab/nastava/masinstvo_u_
inzenjerstvu_zastite_zivotne_sredine/literatura/Komp
ostiranje%20Skripta.pdf, 28-05-2009.
[9] http://www.trefgroup.com/uploads/Compost%20den
%20Ouden%20omzetten.jpg, 02-09-2009.
[10] http://www.compostsystems.com/blog/media/1/2007
1214-compost-aeration.jpg, 15-09-2009.
[11] www.gec.jp/WASTE/data/img/wstfig_H-2-3.jpg,
15-09-2009.
[13] http://www.biogas.rs/nastanak.html, 16-08-2009.
[14] http://www.eawag.ch/organisation/abteilungen/sand
ec/publikationen/publications_swm/downloads_swm/
Anaerobic_Digestion_low_resolution.pdf,
01-072009.
Kratka biografija:
2560
Milica Alavanja roena je u Benkovcu

(R.Hrvatska) 1986. god. Diplomskimaster rad na Fakultetu tehnikih nauka
iz oblasti Inenjerstva zatite ivotne
sredine odbranila je 2009.god.
Miodrag Hadistevi roen je Bijeljini

1966.god. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 2004.god., u zvanje
docenta izabran je 2005.god. Ua
nauna oblast je metrologija, kvalitet,
pribori i ekoloko inenjerski aspekti

KLJUNI PARAMETRI ZA IZBOR LOKACIJE I PROJEKTOVANJE DEPONIJE
ISPLAKE
KEY PARAMETERS FOR THE DRILLING FLUID LANDFILL SITE SELECTION AND
DESIGN
Tamara Stanaev, Goran Vuji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj Tema master rada se bazira na
konanom deponovanju naftne isplake odnosno radnog fluida
koji je iskoriten, i na kraju odbaen, iz procesa buenja
nafte. Za tumaenje problema deponovanja isplake,
razmatraju se hemijska svojstva nafte i isplake, kao i njihov
tetan uticaj na ivotnu sredinu. Panja je usmerena na
parametre po kojima se deponija projektuje tako da bi se
omoguilo
adekvatno
skladitenje
na
ekoloki
najprihvatljiviji nain uz potovanje zakonskih regulativa.
Meu navedenim parametrima posebno se istie vanost
zatite podzemnih voda, uticaja na ivotnu sredinu,
akcidenata koji se mogu dogoditi, i mere zatite koje se tada
preduzimaju.
Abstract The subject of the master paper is the disposal

of drilling fluid more precisely, which appears as a byproduct of oil drilling. In order to analyze the problem of the
drilling fluid disposal, what is taken into account are
chemical characteristics of both oil and sludge, as well as
their impact on the environment. The focus is on the
parameters that determine the design of the landfill in such a
way that the disposal is done under the most acceptable
ecological circumstances and in accordance to the law.
Among the parameters listed, several are especially
emphasized: the importance of the preservation of
underground waters, the impact on the environment,
accidents that may occur and the precaution measures that
are undertaken in the event of their occurrence.
Kljune rei: Deponija, deponija isplake, nafta

1. UVOD
Tendencija eksponencijalnog porasta stanovnika Zemlje praena je potrebom prehranjivanja, obezbeivanja
energijom, raznim industrijskim proizvodima, a kao
rezultat ovih aktivnosti javlja se optereivanje ivotne
sredine raznim vrstama otpada. Zagaivanje naftom
svuda u svetu moe biti rezultat proputanja opreme i
nedostataka tehnologija u svim delatnostima od procesa istraivanja, eksploatacije, transporta i prerade nafte,
do primene naftnih derivata, rezultat havarija, nemara,
neznanja ili izbegavanja odgovornosti. Najvei uzrok
degradacije zemljita u Vojvodini, ogleda se u nekontrolisanom i neadekvatnom odlaganju otpada nastalog
iz proizvodnog procesa eksploatacije nafte [1].
Prilikom istranih radova, kao i u procesu proizvodnje
sirove nafte, crpljenja i transporta, veliki problem
predstavlja deponovanje isplanog materijala.
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog master rada
iji mentor je bio doc. dr Goran Vuji.
Procenjuje se da je do sada odbaeno preko 600.000 m

isplake. Ova koliina se nalazi u primarnim isplanim
jamama na 150 mesta i na 24 lokacije u veim zbirnim
deponijama na itavom istranom prostoru NIS-Naftagasa.
Dno i granice isplanih jama niim nisu bile zatiene tako
da je dolazilo do proceivanja isplake, a samim tim i do
zagaenja okolnog zemljita i podzemnih voda.
Kada se sve ovo uzme u obzir, kao i albe vlasnika zemljita
na kome su se izvodili radovi na buenju i nadoknada koja se
vlasnicima godinama isplauje za zauzeto zemljite navela je
Invenstitora NIS Naftagas da pristupi izgradnji jedne
deponije, na kojoj bi se odlagala isplaka dobijena prilikom
buenja novih buotina, kao i prikupila i odloila postojea
isplaka. NIS Naftagas je specijalizovano preduzee za
istraivanje i proizvodnju nafte, gasa, podzemnih voda i
geotermalne energije.
2. RADNI FLUID, ISPLAKA
Isplaka je po hemijskom sastavu fluid izraen na bazi
suspenzije bubrive gline (bentonit) u vodi, sa dodatkom
hemikalija koji ovu bubrivost poboljavaju i u duem
vremenskom periodu odravaju [2].
To je viskozan fluid koji veoma teko otputa vodu vezanu
za sebe i u stanju je da izgubljenu vodu (isparavanjem)
ponovo vee za sebe pojavom prve obilnije kie i da takav
ostane godinama. Sive boje je i kako sadri organske
materije, podlee mikrobiolokim procesima i ima blag
miris. Tokom vremena se pod dejstvom ovih procesa
razlae, gubi viskozitet i dolazi do taloenja vrste glinovite
materije i izdvajanja tenosti na povrinu. Na taj nain se
proces spontanog odvodnjavanja u propusnu podlogu jo
vie usporava.
Pored osnovnog materijala od koga se isplaka izrauje, ona
sadri i materijal ije je poreklo iz nabuenih stena. To su
uglavnom krhotine vrstih stena (pear, laporec, dolomit,
krenjak, ljunak i bree). Granulometrijski sastav ukupne
vrste mase se kree u granicama od 0,0-50,0 mm.
Radni fluid isplaka ima viestruku i znaajnu ulogu kod
buenja. [3] On:
Hladi i podmazuje dleto za vreme rada;
Iznosi nabueni materijal sa dna buotine na povrinu i
tako je isti;
Odrava neophodan protivpritisak slojevima koji sadre
pod odreenim pritiskom vodu, naftu i gas i spreava
njihovu erupciju;
Oblae glinenom oblogom zidove buotine i tako titi
porozne i slabo vezane formacije i
Za vreme prestanka radova- mirovanja, spreava
taloenje estica nabuenog materijala na dno buotine.
2561
U preduzeu NIS-Naftagas, najee korieni tip

isplake je lignosulfatska isplaka, iji se sastav bazira na
vodi i glini (6-8%) uz dodatak sledeih hemikalija:
regulator pH (kaustina soda NaOH do 1%)
karboksimetilceluloza (1-3%)
kalcinirana soda (do 1,0%)
karboksimetilceluloza (1-3%)
lignosulfonat (do 3%)
mineral barit (kao oteiva)
3.STUDIJA O IZBORU LOKACIJE DEPONIJE
ISPLAKE
Na osnovu propisanih kriterijuma i uporednom analizom parametara vanih za investiranje, eksploataciju,
zatvaranje i rekultivaciju povrine na kojoj se odlae
isplaka, zakljueno je da se kao najpovoljnija lokacija
za deponiju isplake izabere lokacija Jaro koja
predstavlja degradirano zemljite na udaljenosti 3,5 km
od naselja Baaid.
Lokacija za odlaganje otpadne isplake sa podruja koje
e se nalaziti u polupreniku od 60 km od Novog
Miloeva, specifina je po mnogim parametrima i zahteva originalno reenje koje treba da zadovolji savremenu problematiku vezanu pre svega za ouvanje ekolokih standarda u zatiti ivotne sredine. Reenje mora
da zadovolji i zahtev Investitora da ulaganja u deponiju
budu minimalna.
U tom smislu projektima treba definisati:
Odlaganje otpadne isplake uz minimalne uslove
investiranja sa vekom eksploatacije deponije 20
godina
Dinamiku odlaganja isplake i faznog formiranja
deponijskog prostora sa pristupnim i tehnolokim
putevima
Odreivanje prostora za deponovanje humusnog
materijala
Neophodne pratee poslove i objekte
Izbor postrojenja za preiavanje otpadnih i
zauljenih voda
Izradu pijezometra za kontrolu podzemnih voda
Ograda i zatitno zelenilo oko deponije
Obezbeenje tehnoloke i pijae vode
Obezbeenje elektroenergije na samoj deponiji
Obezbeenje skladita za aditive za ovrivanje
deponije
PTT veze
Protivpoarnu zatitu na deponiji.
Deponija se ne moe locirati:
na manjoj udaljenosti od 0,5 km od pojedinanih
kua van naselja
na zemljitu u uoj zoni sanitarne zatite izvorita
za snabdevanje vodom za pie
na manjoj udaljenosti od 0,5 km uz obalu reka,
jezera, akumulacija i u njihovom aluvijonu
na manjoj udaljenosti od 1,5 km od spomenika
kulture ili zatienog prirodnog dobra
na manjoj udaljenosti od eleznike i autobuske
stanice, stovarita zapaljivog materijala i vojnog
objekta
na manjoj udaljenosti od 2 km od zdravstvenog objekta

za stacionarno leenje, prirodnog leilita, prehrambene
industrije
u radijusu od 3,2 km od referentne take (ARP)
aerodroma i 13 km du poletno-sletne staze za avione na
mlazni pogon, odnosno u radijusu 1,2 km za ostale
avione
na zemljitu na kome je najvii nivo sezonske podzemne
vode 2 m od dna deponije i terenima sa veom
propustljivou od 0,00001 cm/sek
iznad ugraenih instalacija za vetako navodnjavanje,
kao i drugih podzemnih infrastruktura iznad tunela,
podvonjaka, sklonita i sl.
na manjoj udaljenosti od gasovoda, naftovoda,
dalekovoda.
Obrazloenje izbora lokacije Jaro:
Lokacija je udaljena oko 8,0 km od jezgra grada, van
urbane sredine.
Lokacija deponije je predviena na slatinastom zemljitu,
nepovoljnom za poljoprivrednu obradu. U geolokom
pogledu teren je izraen od prainastih glina, reljef je
skoro idealno ravan i postoji mogunost za postavljanje
glinenog vodonepropusnog sloja ili PVC folije
Postoji mogunost proirenja lokacije
S obzirom na to da je deponija povrinski objekat,
prainaste gline predstavljaju povoljnu sredinu za
gradnju objekata. Tim pre jer e se deponija projektovati
po svim standardima i prateim objektima
Lokacija je izabrana na neplodnom, degradiranom
zemljitu, praktino bez humusnog pokrivaa pa e se
rekultivacijom dobiti pogodno zemljite za sadnju
eljenih kultura
Rua vetrova je veoma pogodna
Pripremni radovi i izgradnja bazena i objekata na samoj
deponiji omoguie stvaranje dovoljnih koliina zaliha
inertnog materijala za prekrivanje i kontrolno
zasipavanje
Sanitarnu vodu mogue je dobiti iz bunara koji bi se
izbuio na lokaciji.
Pristupni put do lokacije praktino postoji samo treba
predvideti prikljuak na put Novo Miloevo Baaid
Deponija e predstavljati savremeni radni prostor.
4. ZATITA PODZEMNIH VODA
Deponija izgraena po sanitarnim propisima Evropske unije
podrazumeva potpunu zatitu zemljita, podzemnih i
povrinskih voda i vazduha. [4]
Za oblaganje dna bazena, kosina i krune nasipa oko bazena
koristi se folija koja mora da ima odreene karakteristike,
kako bi odgovorila svim zahtevima potrebnim za bezbedno
skladitenje isplake. Prema tim zahtevima i ekonomskim
parametrima usvojena je folija izraena od polietilena visoke
gustine (PEHD). Folija se postavlja na predhodno
postavljenom sloju peska debljine 10 cm. Za betonske
odbojnike na mestima za istovar isplake folija se privruje
odgovarajuim brojem tipli. Nadzor nad izvrenjem i
obezbeenje strune radne snage za obavljanje ovih radova
vri predstavnik isporuioca folije. Mehanizaciju za
postavljanje folije (autodizalicu ili bager) obezbeuje
Izvoa radova na iskopima bazena. PEHD je otporan na
veinu neorganskih hemikalija i nerastvorljiv u veini
organskih rastvaraa pri sobnoj temperaturi. U jednoj studiji,
2562
samo 14 hemikalija od testiranih 270 je na neki nain

otetilo foliju pri sobnoj temperaturi.
Karakteristike i otpornost folije (hemijska, bioloka i
fiziko-mehanika) i sastav folije prikazani su u tabeli
4.1.
Tabela 4.1 Krakteristike i otpornost folije [4]
Debljina 2,5 mm
Mogunost proizvodnje
veih komada (najee
dimenzije su 10x30 m)
Spajanje na gradilitu
Karakteristike folije
aparatima za zavarivanje
Spajanje obian ili
dupli var sa kanalom za
ispitivanje sigurnosti vara
Na veinu poznatih i
koritenih organskih i
neorganskih hemikalija
Na alkalije i kiseline
Hemijska otpornost folije Na taloni mulj razliitih
koncentracija
Na ultravioletno zraenje
Na starenje
Potpuna
Bioloka otpornost
5.SISTEM ZA MONITORING
Radi blagovremenog uoavanja nekontrolisanog
isticanja isplake usled eventualnih perforacija folije
kojom se oblae bazen, ispod celog sistema bazena
postavlja se sistem za monitoring (neprekidno
praenje) kvaliteta podzemnih voda na lokaciji bazena.
Ovaj sistem se sastoji od:
Drenanih cevi DN 100 mm proizvoaa
Begej plast iz Perleza
Armirano betonskih ahtova spoljnih dimenzija
100 x 11 cm
Pijezometara.
Drenane cevi se postavljaju u rovove irine 60 cm i u
padu od 0,2 do 0,7%. Na delu ispod folije prosena
dubina rova ispod dna bazena i dna sloja peska preko
koga se postavlja zatitna folija iznosi 30 cm. Na delu
ispod nasipa dubina rova iznosi od 1,5 do 2,00 metara.
Pijezometar se nalazi u buotini koja se koristi za
posmatranje i merenje podizanja nivoa povrine
podzemnih voda u odreenom periodu. Slue za
praenje pritiska podzemnih voda da bi se proverila
kontaminacija.
6. MOGUE AKCIDENTNE SITUACIJE
U toku redovnog rada deponije teorijski se mogu
dogoditi sledee akcidentne situacije:
Proboj vodonepropusne folije kojom su
obloeni bazeni za isplaku
Procurivanje retenzionog bazena
Procurivanje vodonepropusne septike jame
Poar u nekom od graevinskih objekata na
deponiji.
Za procenu rizika po zdravlje stanovnitva u
neposrednoj okolini deponije isplake, usled proboja
vodonepropusne folije kojom su obloeni bazeni
neophodna je procena sastava i koliine isplake koja bi
iscurila iz bazena, zatim toksikoloki parametri,
koncentracija na razliitim rastojanjima i u razliitim

vremenskim presecima od mesta akcidenta i dr.
7. MERE ZATITE
Projektno tehnikom dokumentacijom za izgradnju deponije
isplake u Novom Miloevu, sva tehniko-tehnoloka reenja
vezana za izvoenje radova i eksploatacije deponije (koja su
u Studiji o proceni uticaja) su u skladu sa relevantnim
zakonskim propisima i uslovima kojima se ureuje izgradnja
i korienje ovakvih objekata sa stanovita zatite. [5]
Predviene mere zatite su:
Mere predviene zakonskim i podzakonskim aktima,
Mere zatite u sluaju akcidenata,
Mere zatite od poara,
Mere zatite od elektrine energije
Mere zatite od elementarnih nepogoda.
Posebna panja je usmerena na bezbednosno-preventivni
aspekt izgradnje deponije:
Mere zatite na radu
Preventivne mere zatite.
U akcidentnoj situaciji proboj vodonepropusne folije
kojom su obloeni bazeni za isplaku, isplaka se prikuplja u
drenani sistem postavljen ispod folije. Ova isplaka se
muljnom pumpom pretae u sledei bazen koji je
pripremljen za punjenje. Prepumpavanje se vri sve do
prestanka dotoka isplake. Oteeno mesto na foliji mora se
zakrpiti (zavariti) na isti nain kako se to radi i prilikom
postavljanja folije.
Radi blagovremenog uoavanja isticanja isplake usled
perforacije folije kojom se oblae bazen, ispod celog bazena
se postavlja sistem za monitoring (neprekidno praenje). U
sluaju da se pojave procedne vode iz bazena, one se
prihvataju u sistem za drenau kako bi se izbeglo zagaenje
podzemnih voda. Isplaka ima osobinu da vri zaptivanje
pora u zemljitu kroz koje se kree, pa je realno oekivati
malu koliinu isplake koja bi se pojavila u drenanim
ahtovima.
8. ZAKLJUAK
Mnoge operacije u naftnoj industriji od istraivanja i
proizvodnje nafte do njene rafinerijske prerade, distribucije i
potronje derivata, potencijalno mogu da utiu na ivotnu
sredinu.
Zatita ivotne sredine predstavlja kontrolu svih otpadnih
tokova postrojenja na odreenoj lokaciji, uz definisanje
postupka za rukovanje svakim od njih uz usaglaenost sa
postojeom zakonskom regulativom.
Izgradnja deponije reava stalan problem uklanjanja
postojeih graba, kao i odnoenje isplake sa novih buotina
posebno opremljenim prevoznim sredstvima bez uticaja na
okolinu.
Savremene deponije ne predstavljaju neprijatan prostor ve
radnu celinu, celinu formiranu po higijenskom postupku.
Deponija isplake je vaan element, neophodna za bezbedan
rad na istraivanju i eksploataciji nafte i gasa.
Izgradnjom deponije isplake u Novom Miloevu obezbeena
je u potpunosti zatita ivotne sredine pre svega podzemnih
voda, a sistemom za monitoring kontrola istih.
2563
9. LITERATURA
[1]. Gordana Rasuli, Nafta i ivotna sredina
Zatita, zagaivanje i remedijacija, CIP
Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 2007
[2]. Glavni tehnoloki projekat postupka odlaganja,
rasporeda i ureenja kaseta i drugih objekata na
deponiji za odlaganje upotrebljene isplake
NIS-Naftagas, Novi Sad
[3]. aji Nenad, Energetski izvori i postrojenja,
Rudarsko-geoloki fakultet u Beogradu, 1992
[4]. Glavni projekat deponije isplake NISNaftagas, Novi Sad
[5]. Studija o proceni uticaja deponije isplake u
Novom Miloevu na ivotnu sredinu NISNaftagas, Novi Sad
Kratka biografija:
Tamara Stanaev roena je u Kikindi 1985. god. Diplomski
- master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Inenjrstva zatite ivotne sredine odbranila je 2009.god.
Doc. dr Goran Vuji, roen je 1972. godine
u Zrenjaninu. Diplomirao 1998. Godine je na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu.
2007. godine je doktorirao i stekao zvanje
docenta-a. Od 2007. godine Rukovodilac je
Departmana za inenjerstvo zatite ivotne
sredine.
2564

PONAANJE ARMIRANOBETONSKIH KONSTRUKCIJA U POARU
BEHAVIOUR OF STRENGHTEN CONCRETE STRUCTURES UNDER THE
INFLUENCE OF FIRE
Milica Raikovi, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast- INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE
Kratak sadraj- Zadatak ovog rada je da se prikae
ponaanje armiranobetonskih konstrukcija u poaru, da
se istaknu slabosti armiranobetonskih konstrukcija zarad
poboljanja osobina otpornosti na poare
Abstract- Task of this publication is to show the
behaviour of strengthen concrete and strengthen
concrete structures under the influence of fire, to point
out weaknesses of the strengthen concrete and strengthen
concrete structures in order to improve fire resistance
characteristics.
Kljune rei- Graditeljstvo, konstrukcije, armirani
beton, poar
Sl. 1. Radniki Univerzitet u Novom Sadu
1. UVOD
Istraivanja o efektima poara na beton i betonske
konstrukcije su sprovoena verovatno jo od 1922.
godine (LEA 22) i povezana su sa uticajem poara na
graevine.
Za prestanak korienja tradicionalnih
meavina betona i konstrukcija potrebno je dizajnirati
nove
na osnovu naunih principa, osenavajui
jednostavnu i nepodesnu ekstrapolaciju postojee prakse.
Tri glavna problema koja se javljaju oko ponaanja
betona zahvaenog vatrom a) smanjivanje mehanikih
svojstava; b) tete nastale usled termikih deformacija
betona i c) pucanje betona mogu se izbei kroz paljivo
stvaranje meavine betona i konstruktivnog dizajna.
3. SAVREMENI KONCEPT MODELOVANJA

DEJSTVA POARA NA GRAEVI-NSKE
KONSTRUKCIJE
Poar predstavlja nekontrolisanu pojavu, zavisnu od velikog
broja parametara. Stoga i standardizacija modelovanja
dejstva poara nije ni najmanje jednostavan poduhvat.
Uslovi ispitivanja elemenata u ispitnoj pei u cilju
odreivanja njihove otpornosti u uslovima dejstva poara
precizno su propisani meunarodnim standardom ISO 834,
koji je kod nas usvojen kao JUS ISO 834/1992.
3.1. Nominalne poarne krive

Evropskim predstandardom ENV 1991-2-2, definisane su
nominalne poarne krive, tj. tri razliite konvencionalne
2. ISTORIJSKI PREGLED
krive zagrevanja u poarnim uslovima, usvojene za
O velikim poarima su jo u dalekoj istoriji ostali zapisi o
klasifikaciju i verifikaciju poarne otpornosti primenom
ljudskim rtvama i velikim materijalnim tetama koje su
analitikih postupaka prorauna.
oni izazivali.
2.1. Veliki poar Radnikog univerziteta u Novom
Sadu 2000. godine
Jedan od veih poara u Novom Sadu jeste poar
Radnikog univerziteta koji se dogodio 2000. Godine.
Zgrada Radnikog napravljena je od armiranog betona.
Jo uvek se ne zna taan uzrok nastanka ovog poara ali
se pretpostavlja da je glavni uzrok loa instalacija zgrade.
Radniki univerzitet je uspeno saniran 2004. godine.
Glavna nosea betonska konstrukcija je sauvala svoju
nosivost uz manja oteenja koja su naknadno relativno
lako sanirana, to potvruje da je klasian armirani beton
visoke otpornosti prema poaru.
___________________________________________
Sl. 2. Nominalne temperatura-vreme krive
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji - Standardna poarna kriva, koja odgovara
definisanoj prema ISO-834, data kao:
mentor je bio prof. Dr Slobodan Krnjetin.
2565
krivoj
g =20 + 345 log 10 (8t + 1)
(1) Nove usklaene Evropske norme EVROKODOVI ZA

KONSTRUKCIJE (Structural Eurocodes) daju poseban
gde je:
znaaj pravilima za proraun konstrukcija na dejstvo
g - temperatura vazduha u poarnom sekoru [C],
poara. Kao osnovni cilj istaknuto je da njihovim
uvaavanjem treba postii ograniavanje rizika od poara
t- vreme [min].
u
odnosu na pojedince i drutvo, okolnu imovinu i, kada se
Ova kriva predviena je za predstavljanje poara sa
to
zahteva, imovinu direktno izloenu poaru. Naalost u
preteno celuloznim tipom poarnog optereenja.
optim
ciljevima, definisanim ovim EVROKODOVIMA,
- Eksterna poarna kriva,
izostale
su odredbe o zatiti ivotne sredine, to se moe
0, 32t
3,8t
(2)
g = 660 1 0,687e
0,313e
+ 20
smatrati njihovim nedostatkom. Uvoenjem principa i
gde je:
pravila o pravilnom projektovanju zgrada, koje su date
ovim prednormama, znaajno bi se smanjile materijalne
g -temperatura vazduha u okruenju elementa [C],
tete u poarima, ali i opasnosti po ivotnu sredinu i ljude.
t- vreme [min].
Ova kriva je predviena za predstavljanje uslova poara Prihvatanjem navedenih EUROKODOVA i donoenjem
kome su izloeni spoljni elementi konstrukcije Nacionalnog dokumenta za primenu, u naoj zemlji bi se
stvorili potrebni, ali ne i dovoljni uslovi za razvoj planske
postavljeni van spoljnih poarnih zidova.
zatite od poara. Analize uticaja poara na konstrukciju, ali
- Hidrokarbonska kriva ,
(3) i na ivotnu sredinu, moraju da budu sastavni deo projekta
g = 1080(1 0,325e 0,167t 0,675e 2,5t ) + 20
uz adekvatnu analizu, slino kao kod ostalih prorauna
gde je:
sigurnosti. Na taj nain bi se omoguilo projektovanje
zgrada dovoljno otpornih na poar, koje omoguuju siguran
g - temperatura vazduha u poarnom sektoru [C]
boravak ljudi u njima, a u sluaju poara ograniene i
t- vreme [min].
kontrolisane efekte na ivotnu sredinu.
5. MEHANIZAM RAZARANJA BETONA U

USLOVIMA POARA
4.TEHNIKA REGULATIVA U OBLASTI

ZATITA OD POARA
Poarna analiza zgrada, kao jedna od uobiajenih analiza

ponaanja objekata u vanrednim situacijama, po pravilu
izostaje kod projektovanja javnih, industrijskih i veine
drugih zgrada i jo uvek se ne smatra obaveznim
sastavnim delom projektne dokumentacije. Ovakva
praksa u naem graevinarstvu ima za posledicu niz
velikih poara, koji su se dogodili na zgradama sa
katastrofalnim posledicama (Jugoslovensko dramsko
pozorite Beograd, Crvena zastava Kragujevac,
Jumko Vranje, MSK Smederevo, DES Novi Sad i
dr.). Vei deo teta u ovim poarima nastao je zbog
nepoznavanja ponaanja konstruktivnih materijala u
uslovima
visokih
temperatura
i
nepostojanja
odgovarajuih tehnikih normi, koje bi obavezale
projektante na poarnu analizu zgrada. Velike tete od
poara u naoj zemlji, viestruko premauju procenjene
tete zabeleene u drugim razvijenim evropskim
dravama. Prema statistikim podacima, godinje se u
svetu dogodi oko 5 miliona poara u kojima pogine
40.000 50.000 ljudi, od ega u stambenim zgradama 78
85%. Pri tome se oteti ili uniti 2 6% stambenih
zgrada uz velike materijalne gubitke. U naoj zemlji su
godinje tete od poara ve dui niz godina iznad 2%
nacionalnog dohotka, dok nastale indirektne tete
viestruko premauju pomenutu vrednost. Jedan od
najeih uzroka ovakvog stanja jesu neodgovarajue
izvedeni objekti u pogledu njihove vatrootpornosti i
zabrinjavajue
apstrahovanje
i
nepoznavanje
elementarnih normi projektovanja, koje se odnose na
oblast zatite od poara.
Ovaj problem se uslonjava zbog dugotrajnog nepostojanja odgovarajue domae tehnike regulative u ovoj
oblasti. Napominjemo da u ovom trenutku nema obavezujuih odredbi o poarnoj bezbednosti za mnoge vrste
objekata, a naroito za one najugroenije, kao to su
javni i industrijski objekti.
Prilikom procene stepena otpornosti objekta prema poaru

prema JUS. U.J. 1. 240/81, armiranobetonske konstrukcije
imaju obino trei ili etvrti stepen (srednja ili velika
otpornost) to moe da znai da su relativno bezbedni
objekti i da u uslovima realnih poara mogu da ouvaju
nosivost 2 3 asa. Mehanizam razaranja betona odvija se
paralelno kroz sledee procese:
a) Destrukcija cementnog kamena
b) Destrukcija agregata
c) Difuzija vodene pare
d) Gubitak athezije elika i betona
e) pad vrstoe armature i betona
f) kod prednapregnutih betona:
oteenje kotvi
pad prednapona u kablovima
2566
Sl. 3. Oteena armiranobetonska konstrukcija
odreena klasa vatrootpornosti, vae za vlanost betona

manju od 4%, a da u sluaju vee vlanosti treba uveati
presek za 20 mm.
Znaajan uticaj ima i naknadno vlaenje betona u poaru
(gaenje vodom). Utvreno je da u ovom sluaju preostala
vrstoa betona u proseku bude 20 30 % manja, nego kod
prirodnog hlaenja zagrejanog betona.
Sl. 4. Otpadanje betona usled poara, koje moe da ide i

40cm unutar strukture za vreme poara
Lom betona usled poara moe imati relativno miran tok
ili takozvani praskoviti lom, koji je karakteristian kod
statiki neodreenih, prednapregnutih i tankozidnih
elemenata, a takoe i kod armirano betonskih elemenata
od autoklavnih, proparenih i betona visokih vrstoa.
Kada e doi do eksplozije konstrukcije zavisi od nekoliko faktora:
tip ili brzina poara;
brzina zagrevanja konstrukcije;
koliina vlage u betonu (najmanje 2%);
snaga betonske konstrukcije;
zatezna snaga u konkretnim delovima betonske
konstrukcije;
mineralnog i hemijskog sastava konstrukcije/
konkretnog dela konstrukcije;
poloaj armature pri poaru;
oblik betonske konstrukcije
Sl. 6. Mikrostruktura betona nakon izlaganja na

temperaturu od 400C
5.2. Promena vrstoe armature i prednapona u
kablovima
U praksi se armatura u poarima zagreva najee od 200
700 C, pri emu dolazi do znaajnih promena mehanikih
osobina elika. Sve vrste elika pri porastu temperature
gube svoju vrstou. Nakon hlaenja meki elici
armaturni u potpunosti dostiu svoju prvobitnu nosivost.
Kod hladnooblikovanih betonskih elika i visokovrednih

elika za prednapregnute konstrukcije, pri zagrevanju preko
400C dolazi do znaajnog i nepovratnog pada mehanikih
Bitna je karakteristika svih betona da i posle poara, jo svojstava, i rekristalizacije.
izvesno vreme, beton gubi svoju vrstou i za dodatnih Posle ovakvog termikog naprezanja ovi elici se mogu
20%. Ovaj efekat se objanjava hidratacijom CaO sa posmatrati kao toplovaljani elici. Na slici 7. je prikazana
vlagom iz vazduha, pri emu se stvara Ca(OH)2, koji promena vrstoe armaturnog elika posle zagrevanja i
bubri i razara ljuti beton.
naknadnog hlaenja.
Sl. 5. ematski prikaz nastanka eksplozijskog otpadanja

dela betonske konstrukcije
5.1. Uticaj vlanosti betona (V/C)
Pri zagrevanju betona dolazi do gubitka vode u
cementnom kamenu: na 100 150C nestaje slobodna
(nevezana) voda, dok je difuzija hemijski vezane vode
zapoeta na oko 350 C, a najintenzivnija na 350 600
C. Ovo naruava kristalne reetke Ca(OH)2, a parni
pritisak iri mikroprsline i razara beton. Poveanje
vlanosti do 3,5% od mase cementa poveava
vatrootpornost, dok dalji porast sniava vatrootpornost i
moe da dovede do loma betona i brzog ruenja
konstrukcije.
U DIN 4102 se uticaj vlanosti ureuje napomenom da
vrednosti minimalne debljine elementa kojom se postie
Sl. 7. elik posle poara; 1 visokovredna hladno vuena

ica, 2 hladnovuena niskolegirana ica , 3 obian
meki elik, 4 toplovaljani niskolegirani elik, 5 hladno
oblikovana rebrasta ica
2567
6. PRIKAZ NEKIH EKPERIMENTALNIH

REZULTATA DEJSTVA POARA NA
ARMIRANO-BETONSKE KONSTRUKCIJE
Zahvaen vatrom, beton je izloen visokim temperaturama. Temperatura u betonskoj masi raste uzrokujui
toplotno irenje betonskih elemenata, isparavanje vlage,
stvaranje pritiska u upljinama i smanjivanje mehanikih
svojstava betona. Graevinski inenjeri treba da se
pobrinu da svi ovi faktori zajedno ne utiu na odvajanje
betonske strukture i na njenu nosivost tereta. Zbog toga,
dizajn poara koji se koristi za proveravanje izdrljivosti
betonske konstrukcije ima za cilj da testira raspadanje
samog betona izloenog visokim temperaturama i/ili da
utie na njegovu mogunost nosivosti cele konstrukcije
za prethodno odreeno vreme. Elementi konstrukcije koji
nose graevinu (npr. grede, stubovi, zidovi i ploice/
ploe) zaustavljaju lokalno i potencijalno ire napredovanje kolapsa itave konstrukcije.
Otpornost na poar je definisana u Evrokodu 2 (Eurocode
2 EC2 05a) kao sposobnost strukture, dela strukture ili
elementa da ispuni potrebnu funkciju (raspadanje i/ili
nosivost) za odreenu jainu poara i unapred odreeno
vreme.
Iz ovog razloga sasvim je neprikladno govoriti o betonu

ve o tipu betona, jer pri poaru razliiti tipovi betona
(koji postoje zbog razliitih sastojaka, proporcija pri
meavini sastojaka, pripreme itd.) mogu imati sasvim
drugaije reakcije. Ovo se obino preskae pri
istraivanjima, ali predstavlja veoma vanu taku pri
istraivanjima.
Mehanizam razaranja betona u poaru je uslovljen sa vie
paralelnih procesa kao to su: destrukcija cementnog
kamena, destrukcija agregata, difuzija vodene pare, gubitak
adhezije agregat-vezivo-armatura, smanjenje vrstoe
elika i prednapona u kablovima.
8. LITERATURA:
[1] Preventivni inenjering , Nauni, struni i informativni asopis za preventive, Preving Beograd, 1997.
[2] S.,Krnjetin, Graditeljstvo i zatita ivotne sredine,
Prometej, Novi Sad, 2004;
[3] S. Krnjetin, Prilog prouavanja uticaja visokih temperatura na AB konstrukcije, Magistarski rad,
Publikacija Tehnolokog Fakulteta, Novi Sad, 1991;
[4] Wie,Ming Lin, T.D.Lin, L.J.Powers, Microstructures
of Fire Damaged Concrete, Couche ACI Materials Journal/Maj Jun, 1996;
[5] Fire design of concrete structures materials, stru7. ZAKLJUAK
ctures and modelling State of art, prepared by
U radu se analizira ponaanje armiranobetonskih konsWorking Party 4. 3 - April 2007;
trukcija i elemenata u uslovima visokih temperatura koje
se pojavljuju u poarima. Moe se konstatovati da je ova
oblast nedovoljno prouena u naoj zemlji, a kao pos- Kratka biografija:
ledica ovoga je i nezadovoljavajue stanje u normativnoj
Milica Raikovi roena je u Kikindi 1983.
regulativi koja se odnosi na zatitu od poara konsgodine. Diplomski-master rad na Fakultetu
trukcija.
Ispitivanja na elementima od armiranog betona sprovode
ivotne sredine odbranila je 2009. godine.
se najee u laboratorijskim uslovima, pri emu se
izlau dejstvu tzv. standardnog poara. Ovakav oblik
razvoja poara je definisan meunarodnim standardom
ISO i domaim JUS.U.J.070, i predstavlja uslove nekog
prosenog poara utvrenog jo davne 1966. godine.
Prihvatanje jednog ovakvog modela poara u vie
zvanje vanrednog profesora 2005. god.
zemalja je bilo neophodno da bi se mogla sprovoditi
standardna ispitivanja i da bi se dobijeni rezultati mogli
meusobno uporeivati. Meutim, razvojem novih
konstruktivnih sistema i graevinskih materijala, karakter
poara se znatno izmenio, tako da iskljuiva primena
standardne poarne krive ne daje sasvim ispravne
podatke o realnom ponaanju betonskih konstrukcija u
poaru.
2568

SAGOREVANJE SUNCOKRETOVE LJUSKE U
FABRICI ULJA BANAT A.D. NOVA CRNJA
COMBUSTION OF SUNFLOWER SHELLS IN OIL FACTORY
BANAT A.D. NOVA CRNJA
Neeljko Lui, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj Prikazan je princip rada kotlova u
fabrici ulja Banat a.d. Nova Crnja. Istaknute su
prednosti korienja suncokretove ljuske u kotlovima kao
i znaaj ugradnje elektrofiltera u kotlarnicu.
Abstract Here is ilustrated a way of steam boylers
operation in oil factory Banat A.D. Nova Crnja.
Adventages of using sunflower shell as fuel in steam
boylers are emphasized, as well as importance of ESP
incorporation in factory.
Kljune rei: kotao na biomasu, suncokretova ljuska
1. UVOD
Upotreba biomase za dobijanje toplotne energije u
industrijskim sistemima poslednjih godina uzima maha
zbog stalnog porasta cena fosilnih goriva na svetskom
tritu. Javlja se potreba da se iskoriste domai potencijali
obnovljivih izvora energije kako zbog jeftinije energije
tako i zbog sigurnosti u pogledu snabdevanja energijom.
Industrija u Srbiji mora teiti smanjenju potronje
energije po jedinici proizvoda kako bi opstala na tritu
uz obavezno ouvanje ivotne sredine. Fabrika ulja
Banat A.D. Nova Crnja uinila je veliki napredak po
ovom pitanju ugradnjom novog kotla Jarnforsen koji
kao gorivo koristi suncokretovu ljusku. Do sada je u uljari
na suncokretovu ljusku radio kotao Omnikal a ostatak
potrebne pare proizvodio se u gasnom kotlu ura
akovi. Ugradnjom kotla Jarnforsen postignuto je da
uljara vie ne koristi gas kao energent, to je dovelo do
velikih uteda na energetskom i finansijskom planu.
Prilikom ugradnje kotla Jarnforsen ugraen je
elektrofilter koji preiava dimne gasove iz oba kotla na
suncokretovu ljusku i na taj nain reen je problem
emisije prakastih materija u atmosferu.
Posle toga, na temperaturnom intervalu od 80-200 C

nastaje period skrivenog termikog razlaganja biogoriva.
Prelaskom te temperaturne granice dolazi do znaajnije
promene mase biogoriva i do tkz. egzotermskog efekta
koji se javlja u temperaturnom intervalu od 270-370 C,
to zavisi od brzine zagrevanja.
To je period maksimalnog izdvajanja isparljivih gorivih
materija iz biogoriva, ijim sagorevanjem temperatura
loita znaajnije raste to je praeno naglim
smanjivanjem mase goriva.
Od 350-550 C brzina gubitka mase donekle opada, ali je
jo uvek intenzivna. Prekoraenjem temperature od 550C
proces suve desilacije goriva zavrava se i nastaje
sagorevanje vrstog ostatka (fiksnog ugljenika).
Slika 1. pokazuje faze sagorevanja biogoriva. U periodu I
biogorivo se zagreva sui, razlae i pali. Pri sagorevanju
ne gori masa biogoriva, ve produkti termikog razlaganja
te mase, gasovi. Pod uticajem toplote se, posle odreenog
vremena , produkti razlaganja cele mase biogoriva naglo
oslobaaju, ispunjavaju prostor i pale.
Masa biogoriva sagoreva dejstvom turbulentnog plamena
i naglim povienjem temperature.
U periodu II gorivo potpuno sagoreva. Razvoj ove faze i
tok krive temperatura- vreme zavisi od tipa loita i
odnosa biogorivo-vazduha sagorevanje.
Period III karakterie obamiranje procesa sagorevanja.
Vreme trajanja ovog procesa zavisi od potunosti
sagorevanja u preiodu II, odnosno dogorevanja (tinjanja)
nepotpuno sagorelih delova biogoriva.
2. SAGOREVANJE BIOMASE
Proces sagorevanja biomase je specifian. Pre nego to
sagori, biomasa se sui i termiki razlae na visokim
temperaturama to se manifestuje izdvajanjem parogasnih
materija iz njega. U poetnoj etapi sagorevanja usled
zagrevanja iz biogoriva isparava vlaga. Taj proces je
skoro odvojen od procesa termikog razlaganja na
temperaturama od 80-90 C. U tom periodu nastupa tzv.
endotermni ekstrem koji nastaje kao posledica
odvajanja dela toplote na isparavanje vlage.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Maa Bukurov, doc.
2569
Slika 1. Tok krive temperatura vreme procesa

sagorevanja biogoriva(I-razlaganje, II-sagorevanje, IIIobamiranje). [1]
Tabela 1. pokazuje hemijski sastav biomase. Gorivi

sastojci biomase (C, H, S) ine vie od 50% ukupne
koliine biomase. Udeo pepela u biomasi iznosi 2-7%
(maks 8%). Sadraj pepela u ljusci suncokreta je oko 2%
a sadaj volatila relativno je visok i iznosi oko 80%.
Pepeo konvencionalnih goriva tetan je po ivotnu
sredinu dok pepeo biomase moe da poslui kao dobro
mineralno ubrivo. Ljuske suncokreta, kao alternativno
gorivo, uspeno se koriste za pogon kotlova u fabrikama
ulja u Zrenjaninu, Somboru, Vrbasu i Novoj Crnji.[1]
Tabela 1. Hemijski sastav pojedinih vrsta biomase[1]
3. PRINCIP RADA KOTLOVA OMNIKAL I

JARNFORSEN
Oba kotla funkcioniu na istom principu. Razlika je u
kapacitetima i nainu izvedbe loita. Re je o tropromajnim kotlovima sa velikim sadrajem vode (Slika 2).
3.1. Kotao Omnikal O 6000
Napajanje kotla se vri pneumatski uz pomo rotacionog
izuzimaa koji dozira ljusku u kanal za dovod goriva.
Ljuska se pali u letu i trebalo bi da sagori dok ne padne na
reetku. Sagorevanje se vri na fiksiranoj reetci a
ienje kotla vri se runo. Potpritisak u loitu
obezbeuje se ventilatorom koji se nalazi izmeu
elektrofiltera i dimnjaka. Usled potpritiska u loitu dimni
gasovi prolaze kroz glatku plamenu cev i stiu u prednju
donju dimnu komoru (prva promaja), zatim irokim
ekranskim cevima dolaze u zadnju gornju dimnu komoru
(druga promaja) a odatle snopom uskih ekranskih cevi
dolaze u prednju gornju dimnu komoru (trea promaja).
Dimni gasovi zatim prolaze kroz: multiciklon koji ima
zadatak da koncentraciju prakastih materija svede na 150
mg/Nm3, ekonomajzer koji dogreva napojnu vodu i
eletrofilter koji sniava koncentraciju prakastih materija
na ispod 30 mg/Nm3.
Karakteristike Omnikal kotla su sledee:
Produkcija kotla
6,6 t/h
Radni pritisak pare
12 bar
Radna temperatura pare
191,6 C
Temperatura napojne vode
105 C
Gorivo
ljuska suncokreta
Potronja
1135 kg/h
Snaga kotla
4300 kW.
3.2. Kotao Jarnforsen TPV-10000

Kotao Jarnforsen funkcionie na gotovo istom principu
s tim to je loite kod ovog kotla drugaije izvedeno.
Loite je toplotno izolovano vatrootpornom oblogom.
Metalno kuite je dodatno vazduno hlaeno, putem
odvoenja vazduha za sagorevanje. Pokretna (hidraulino) stepenasta reetka sastoji se od vie segmenata od
gvozdenog liva (prednost reetke je u gvozdenom livu,
koji sadri 25 % hroma, to znatno produava trajanje
reetke). Ljuska se dozira tako da sloj koji prekriva
reetku bude umerene debljine.
Oblik reetke obezbeuje ravnomernu raspodelu
primarnog vazduha za sagorevanje, koji se uduvava kroz
bone zazore. Hidraulika pokree reetku (kretanje napred
nazad), a time i sloj goriva ljuske. Ostaci nastali kod
sagorevanja (ljaka, pepeo), iznose se iz loita putem
punih transportera za pepeo i vodeno hlaenim punim
transporterom za ljaku instaliranim u konusima ispod
reetke.
Loite je podeljeno u dve zone, i to na zonu destilacije i
zonu VT (visoko temperaturnog) sagorevanja. Kod
primarnog sagorevanja u zoni destilacije nastali gasovi
meaju se sa sekundarnim vazduhom za sagorevanje
(dovod mlaznicama) i u VT zoni potpuno sagorevaju.
Neophodna koliina primarnog i sekundarnog vazduha za
sagorevanje u zavisnosti od trenutnog kapaciteta kotla,
dovodi se ventilatorom sa frekventnim regulatorom.
Veliina loita prilagoena je prema neophodnom
vremenu reakcije u VT zoni sagorevanja, to je uslov za
visoko kvalitetno sagorevanje.
Karakteristike Jarnforsen kotla su sledee:
Toplotna snaga
7 MW
10 t/h
Produkcija pare
Radni pritisak
13 bar
Proraunski pritisak
15 bar
191,5 C
Temperatura zasiene pare
Potronja goriva
1720 kg/h.
Slika 2. Tropromajni kotao

4. PREDNOSTI SUNCOKRETOVE LJUSKE KAO
GORIVA ZA SAGOREVANJE
Ljuske od suncokreta, koje nastaju u tehnolokom procesu
proizvodnje jestivog ulja, predstavljaju veoma kvalitetno
biogorivo, koje je rentabilno sagorevati u loitima parnih
kotlova instalisanih u uljarama. Donja toplotna mo ljuske
od suncokreta je 15.600 16.700 kJ/kg, zavisno od sadraja vlage u ljusci. Sadraj vlage u ljusci obino iznosi 12
14 %, dok je sadraj pepela oko 2 %, a sadraj volatila
relativno visok (oko 80 %). Prema nekim autorima ljuska
od suncokreta ima toplotnu mo 17,55 MJ/kg. Jedan
kilogram ljuske moe da zameni 0,4 kg mazuta. Kod
dobrog sagorevanja ljuske u loitu kotla ne dolazi do
zagaivanja okolne sredine. Produkti sagorevanja (dimni
gasovi) nemaju tetnih sastojaka, a koliina pepela je
mala [1].
2570
Elementarna analiza suncokretove

rezultate:[2]
Ugljenik
Vodonik
Kiseonik
Azot
Sumpor
Pepeo
Vlaga
Donja toplotna mo
ljuske dala je sledee

42,53 %
5,15 %
36,17 %
0,71 %
0,21 %
3,38 %
11,85 %
Hd = 15989 kJ/kg
Toplotni proraun kotlova pokazuje stepen efikasnosti i

gubitke koji se pojavljuju prilikom sagorevanja goriva.
Potrebno je prvo definisati odreene veliine:
- donja toplotna mo
kJ
Qrr = H d = 15989
..........(1)
kg
- koeficijent vika vazduha
=1,4 ............................................................................(2)
- entalpija dimnih gasova
kJ
I g = 1959,98
.........................................................(3)
kg
- temperatura izlaznih dimnih gasova
tizg = 250 0 C ................................................................(4)
prakastih materija koje sadre pepeo i eventualno estice

ai. to se tie emisije CO2, ona nije problem za ivotnu
sredinu, jer postoji prirodni balans emitovanog CO2,
sagorevanjem ljuske suncokreta i utroka CO2 za razvoj
biljke suncokreta. Emisija CO, ukoliko se prihvati da je
sagorevanje ljuske u viku vazduh potpuno, nije znaajna
kao faktor koji ugroava ivotnu sredinu.
U skladu sa proraunom koliine vlanih dimnih gasova i
koliine suncokretove ljuske koje se utroi u toku rada
kotla koliina aeropolutanata je sledea:
Emisija SO2
3,33 g/s
Emisija NO2
1,53 g/s.
to se tie prakastih materija koliina koja se emituje u
atmosferu ne prelazi 30 mg/m3 suvih dimnih gasova, pri
zapreminskom sadraju kiseonika u suvom gasu od 11 %.
Za udeo vlage od 9 % u vlanom dimnom gasu protoka
10 m3/s, koliina suvog gasa iznosi 9,1 m3/h, a svedeno na
normalne uslove 5,5 m3/s. Odatle je emisija prakastih
materija nakon elektrofiltera 0,030 5,5 = 0,165 g/s.
Na slici 3. prikazan je elektrostatiki talonik koji se
koristi u fabrici ulja Dijamant A.D. Zrenjanin.
Karakteristike elekrostatinog talonika na slici 3. su
identine elektrostatikoom taloniku ugraenom u uljari
Banat A.D. Nova Crnja.
- entalpija hladnog vazduha

kJ
I hv = 114,92
..........................................................(5)
kg
Gubitak sa izlaznim gasovima q2 izraunava se prema
sledeoj jednaini:
q2 =
(I
I hv ) (100 q4 )
......................................(6)
Qrr
U jednaini (1) q4 predstavlja gubitak koji se javlja usled
mehanike nepotpunosti sagorevanja. Vrednost se oitava
iz tabele [3] i iznosi q4=6,75. Ubacivanjem vredosti q4 u
predhodnu jednainu dobija se:
q2 = 10, 47 ...................................................................(7)
Gubitak usled hemijske nepotpunosti sagorevanja q3 je
tabelarni podatak [3] i za konkretan sluaj iznosi:
q3=1..............................................................................(8)
Gubitak usled odavanja toplote okolini [3] iznosi
q5 = 1,75.......................................................................(9)
a suma svih gubitaka iznosi:
5
q
1= 2
Slika 3. Elektrostatiki talonik

Karakteristike elektrostatikog talonika su sledee:
= q2 + q3 + q4 + q5 = 19,97 .................................(10)
Sada se moe izraunati stepen efikasnosti kotla :
k = 100 qi = 100 19,97 = 80, 03 % ...................(11)

5. UTICAJ KOTLARNICE NA KVALITET
VAZDUHA
Dimni gasovi nastaju sagorevanjem suncokretove ljuske.

Za istovremeni rad kotlova Jarnforsen i Omnikal
koliina vlanih dimnih gasova iznosi Vg = 36000 m3/h =
10 m3/s. S obzirom na sastav suncokretove ljuske, vlani
dimni gasovi sastoje se od CO2, CO, SO2, NO2, H2O, i
Tip
HT-1-14/25-3.3/361/51-149
Proizvoa
VAS GmbH Austrija
Temp. izduvnih gasova
180 C
Sadraj H2O
r=9%
Prakaste mat.(ulaz)
150 mg/m3
Prakaste mat.(izlaz)
30 mg/m3
Napajanje
3x400 V / 50 Hz
Nominalna snaga
8,5 kW
6. ZAKLJUAK
S obzirom na nagovetaje energetske krize koja je neminovna u nekom narednom periodu zbog ubrzanog
iskoriavanja fosilnih goriva, moe se rei da je fabrika
ulja Banat AD, Nova Crnja dala lep primer kako se moe
2571
unaprediti proizvodnja, smanjiti trokovi energije po

jedinici proizvoda i obezbediti energetsku sigurnost.
Takoe, na ovaj nain, reavanjem problema energetske
prirode reen je problem isputanja dimnih gasova iz
kotlarnice ugradnjom elektrostatikih talonika. Najvei
udeo u uvozu Republike Srbije upravo ini uvoz energije
tj. nafte i prirodnog gasa. Jedno od alternativnih reenja
za smanjivanje ovog deficita jeste prelazak na obnovljive
izvore energije koje Srbija ima na raspolaganju.
vrsta biomasa, biogas, bioetanol i biogas su obnovljiva
goriva koja se mogu iskoristiti za zadovoljenje potreba za
energijom.
vrsta biomasa je reenje koje se najjednostavnije moe
primeniti u proizvodnji toplotne energije stacionarnih
sistema jer se sadanja loia veoma lako mogu
prilagoditi da rade na ovakva goriva.
Iz primera uljare Banat vidi se da postoje viestruke
koristi ukoliko se pree na korienje biomase kao
domaeg obnovljivog izvora energije.
[2] Dipl ing.tehn. Aleksandar Komlenovi, Dipl. ing.

ma. Svetlana Vujovi, Studija o proceni uticaja na
ivotnu sredinu, projekat Nova Kotlarnica FUB, SM
inenjering, Zrenjanin, 2008
[3] Ljubia Brki, Titoslav ivanovi, Dragan Tucakovi.
Termiki proraun parnih kotlova, Mainski fakultet,
Beograd 1997.
Kratka biografija:
7. LITERATURA
[1] Miladin Brki., Potencijali i mogunosti briketiranja i

peletiranja otpadne biomase na teritoriji pokrajine
Vojvodine. , Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Decembar
2007.
2572
Neeljko Lui roen je u Zrenjaninu

1982. godine. Diplomski Master rad iz
oblasti Energetika - obnovljivi izvori
energije odbranio je 2009. godine

BIOLOKO PREIAVANJE OTPADNIH VODA MNCHNER BRAUEREI (MB)
PIVARE U NOVOM SADU
BIOLOGICAL WASTE WATERS TREATMENT MNCHNER BRAUEREI (MB)
BREWERY IN NOVI SAD
Dragan Gani, Slavko uri, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj U radu je prikazano i objanjeno
bioloko preiavanje otpadnih voda MB pivare u
Novom Sadu. Osnovna karakteristika preiavanja je
korienje aerobne i anaerobne metode preiavanja
otpadnih voda.
Abstract In This thesis biological waste waters
treatment MB brewery in Novi Sad is shown. Main
characteristic of this plant is the aerobic and anaerobic
methods waste water treatment.
Kljune rei: Otpadne vode, Bioloko preiavanje, MB
pivara.
1. UVOD
Voda je jedna od najvrednijih prirodnih bogatstava i ne
zamenjiva
sirovina.
Za
zadovoljenje
ljudskih,
ivotinjskih, industrijskih i drugih potreba, potrebna je
ogromna koliina vode. Svakodnevno oveanstvo potroi
preko sedam milijardi tona vode. Iako naa planeta
raspolae ogromnom koliinom vode, nedostatak svee
vode je esta pojava jer njen raspored nije ravnomeran.
Korienje vode skoro uvek je praeno njenim
zagaivanjem, a neizbeno vraanje te vode u recipijente
dovodi, sa svoje strane, do zagaivanja prirodnih voda.
Povrinske vode mogu primiti i preistiti ogranienu
koliinu zagaenja. Isputanje u te vode sve veih
koliina zagaenja dovodi do stalnog pogoravanja
njihovog sanitarnog-higijenskog stanja, pa usled toga one
postaju vie ili manje neupotrebljive za domainstvo i
industriju.Voda koja se koristi u pivarstvu mora da bude u
rangu kvaliteta vode za pie. Takva voda se koristi u
procesu proizvodnje piva, pranja posuda od kuvanja i
skladitenja piva i u procesu pranja flaa. U svim tim
procesima voda prima razne materije (organska
zagaenja) koje je potrebno ukloniti pre njenog putanja u
recipijent (kanal ili reku).
Cilj u pivari MB (Mnchner Brauerei) je zatititi i
podrati zatitu ivotne sredine i spreiti njeno zagaenje,
u ravnotei sa drutvenim i ekonomskim potrebama.
Te u skladu ovoga otpadna voda iz pivare dolazi prvo na
postrojenje za njeno preiavanje pa se tek onda puta u
kanal DTD .
______________________________________________
NAPOMENA:
Dragana Gania. Mentor je bio doc.dr Slavko uri.
Ceo proces preiavanja otpadne vode se temelji na

velikom iskustvu i vrhunskoj tehnologiji Nemake firme
Binowa koja garantuje ispunjenje svih uslova koji su
zadati zakonima evropske unije u segmentu zatite
okoline.
2. OTPADNE VODE IZ PIVARE MB NOVI SAD
Od otpadnih materija koje nastaju pri proizvodnji piva
najvei uticaj na ivotnu sredinu svakako imaju otpadne
vode, zatim ugljendioksid, a od vrstog otpada pivski
trop.
Koliina i kvalitet zagaujuih materija u otpadnim
vodama iz pojedinih faza tehnolokog procesa je razliita.
Kao merilo zagaenja otpadne vode se obino uzima
vrednost BPK5 koja predstavlja koliinu kiseonika koja se
utroi za 5 dana za razgradnju organskih materija iz vode
na temperaturi od 200C i izraava se u mgO2/l [1]. Pored
toga pokazatelji zagaenja otpadne vode su i koliine
suspendovanih materija u otpadnoj vodi (izraavaju se u
mg/l) i HPK (hemijska potronja kiseonika) koja
predstavlja potronju kiseonika za oksidaciju svih
oksidabilnih sastojaka u vodi i izraava se u mgO2/l.
Najvea koliina tehnoloke otpadne vode nastaje u
odelenju za pranje boca (oko 30% od ukupne koliine
otpadne vode), zatim u odeljenju energetike-kotlarnici i
rashladnim sistemima (oko 20%), pri vrenju, naknadnom
vrenju i odleavanju piva (oko 11%), pri filtraciji piva
(6%) i za pranje opreme i cevovoda (oko 3%). Preostale
koliine otpadne vode (30%) potie iz postrojenja za
pripremu vode [2]. Tehnoloke otpadne vode iz pivare
sadre u sebi smesu sladovine, sladnog i hmeljnog tropa,
proteinskog taloga, piva, kvasca, kiselgura, sredstava za
pranje i dezinfekciju to utie i na hemijski sastav
otpadnih voda. U otpadnoj vodi pivare u hemijskom
pogledu nalaze se znaajne koliine ugljenih hidrata,
belanevina i proizvoda njihove razgradnje, organskih
kiselina, alkohola, ugljenih silikata, a od pranja maina,
prostora i vozila u odpadne vode dospevaju i mineralna
ulja.
U procesima vrenja, naknadnog vrenja i odleavanja piva
stvara se ugljen-dioksid. U praksi se moe uhvatiti oko 2
kg CO2 po hl piva na fermentaciji, odnosno iz ukupne
proizvodnje 32000 kg/dan ili 1300 kg/h. Poto oslobaanje ugljen dioksida nije ravnomerno ve je najintenzivnije drugi i trei dan fermentacije,
projektovano je postrojenje za rekuperaciju CO2,
efektivnog kapaciteta 1000kg CO2/h [2].
Proizvodnja piva se odlikuje velikom koliinom nastalog
vrstog otpada. Od tog otpada najvie (oko 75%) se
odnosi na pivski trop koga koliinski ima vie od usipka
(1,3 * usipak).
2573
U starom pogonu 1 usipak iznosi 8100 kg i u proseku je

bilo 10 kuvanja dnevno to znai da je nastajalo 105 t
tropa, a u novom pogonu 1 usipak iznosi 17500 kg, a u
proseku se rauna na 12 usipaka na dan, odnosno dnevno
e nastajati 273 t tropa, pa e iz obe proizvodnje izlaziti
378 t tropa na dan sa 85% masenog udela vlage. [2]
S obzirom na veliku koliinu otpadnih voda koje nastaju
u toku proizvodnje (6500 m3 /dan tehnoloke otpadne
vode i 2800 m3 iz odelenja za pripremu vode) i na njihovo
optereenje organskim i neorganskim materijama,
odnosno na njihov uticaj na ivotnu sredinu, paralelno sa
izgradnjom pivare izgraen je i ureaj za preiavanje
otpadnih voda.
U sklopu spoljne kanalizacione mree izgraena je
odvojena kanalizaciona mrea za tehnoloke, sanitarnofekalne i atmosferske vode to je u skladu sa izdatim
vodoprivrednim uslovima. [2]
U tabeli 1. prikazane su kvantitativne vrednosti pojedinih
karakteristika otpadnih voda iz pivare MB.
Tabela 1. Kvantitativne karakteristike otpadne i
preiene vode iz pivare MB. [2]
Ulaz otpadne
Izlaz iste vode
vode u
iz postrojenja
postrojenje za
za
preiavanje,
preiavanje
[mg/l]
[mg/l]
BPK5
1333
20
HPK
2667
30
N
60
15
P
12
2
NO3
< 10
NO2
< 0,05
NH4
<1
Suspendova500
<1
ne estice
Talone
<1
estice
3. BIOLOKO PREIAVANJE OTPADNIH
VODA MB PIVARE U NOVOM SADU
3.1. Ureaj za preiavanje otpadnih voda
Ureaj za preiavanje otpadnih voda je lociran juno od
objekata za proizvodnju piva, odnosno juno od punionice
i skladita na katastarskoj parceli br. 104/45 povrine
117258 m2. [2]
3.2. Elementi postrojenja
Preiavanje otpadnih voda odvija se u etri faze:
u prvoj fazi se otklanjaju sve plivajue, lebdee i
tonue mehanike neistoe,
u drugoj fazi se otpadne vode podvrgavaju biolokom
anaerobnom tretmanu u betonskim
bazenima, Q = 6500m3/dnevno.
u treoj fazi se otpadne vode sa anaerobnog

preiavanja, zajedno za ispirnom vodom od
peanih filtera i otpadnom vodom od membranske

filtracije, obrauju aerobno u
postojeem postrojenju u bazenima sa folijom Q =
9300m3 /dnevno,(Q-zapreminski protok),
u etvrtoj fazi voda ide u bazene SBR1 i SBR2, na
dodatno preiavanje.
Mulj koji nastaje tokom procesa razgradnje se prihvata i
uguuje u postojeem bazenu za mulj. Preiena voda
se gravitaciono odliva iz postrojenja.
3.3. Prethodno-Mehaniko preiavanje otpadnih
voda
Otpadne vode iz pivare se prvo preko punog transportera
odvodi na fino sito, veliine otvora 1 mm, na kome se
izdvajaju vrste materije. Kapacitet ureaja je 400 m3/h.
vrste materije se iz sita odvode punim transporterom u
sekciju za sabijanje - presovanje u cilju smanjenja
sadraja vode i potom u kontejer zapremine 1000 l .
Mehaniki oiena voda iz bazena otpadne vode ide na
odvaja ulja a zatim u novu pumpnu stanicu koja je
opremljena sa tri potapajue pumpe. Kapaciteti tih pumpi
su 200, 400, i 400 m3/h. Zavisno od nivoa u bazenu,
putem potopljenih pumpi, otpadne vode se prepumpavaju
na dalju obradu.
Nakon predhodnog preiavanja voda iz pivare
(6500m3/dan) se preko nove pumpne stanice prebacuje na
bioloko anaerobno preiavanje.
Preko stare pumpne stanice i sita, na bioloko aerobno
preiavanje se dovode
otpadne vode iz pogona
pripreme tehnoloke vode (2800m3 /dan) tj. ispirne vode
iz peanog (414 m3/dan) i membranskog filtera (2386
m3/dan), zajedno sa preienom vodom sa anaerobnog
preiavanja, to je ukupno 9300m3 /dnevno. [2]
3.4. Postrojenje za anaerobni tretman otpadnih voda
Kod anaerobnog tretmana se sastojci otpadnih voda
razgrauju ili prerauju putem bakterijske biocenoze bez
prisustva vazduha. Pri tome se stvaraju
biogas i
anaerobni mulj u vidu flokula i/ili granula. Teoretski od 1
kg organskih neistoa dobija se 0,35 m3 biogasa/metana
(CH4). [2]
Razgradnja organskih materija odvija se u vie
sukcesivnih faza pod uticajem raznih grupa
specijalizovanih mikroorganizama u biocenozi. Razni
meuproizvodi sukcesivno nastaju i dalje se razgrauju da
bi se na kraju dobili metan i ugljen dioksid odnosno
biogas.
Za rad anaerobnog postrojenja za preradu otpadnih voda
vano je: Potpuna anaerobna razgradnja kompleksnih
organskih materija se odvija brzinom koja je
srazmerna brzini kojom se metanogene bakterije
snabdevaju supstratom. [3]
Potrebna priprema otpadnih voda za anaeorobnu
razgradnju se vri u cilju postizanja i odravanja
optimalnih
uslova
za
rast
i
razmnoavanje
mikroorganizama. Priprema otpadnih voda za anaeorobnu
razgradnju se odvija u bazenu za meanje i
egalizaciju .Vreme meanja i deliminog zakieljavanja
otpadnih voda postrojenja za anaeorobnu razgradnju
iznosi od 8 do 13 asova.
2574
Otpadna voda pumpnim stanicama se vodi na pripremu u

egalizacioni bazen dubine 6,0 m i zapremine 3500m3 u
kome je dotok vode 380 m3/h. U ovom bazenu se odvija
meanje i egalizacija sa temperiranjem. Sadraj bazena se
kontinualno mea putem dve mealice. Ovim sa postie
egalizacija razlitih pH vrednosti otpadnih voda koje
dospevaju u ureaj kao i neutralizacija kiselih i alkalnih
otpadnih voda, obavlja se bioloko predzakieljavanje i
acetacija.
U bazen se iz nove stanice za doziranje komponenti po
potrebi, u zavisnosti od vrednosti pH, dodaju : kiselina
(HCl) ili luina (NaOH), hranljive materije i FeCl3 . Na taj
nain se pH vrednost odrava na zadatoj vrednosti. [2]
Temperatura supstrata se regulie putem tri ureaja za
temperiranje putem kojih se temperatura u bazenu
automatski dovodi na zadatu vrednost. Ureaj za
temperiranje se sastoji od nerajuih grejnih tela
postavljenim na dnu bazaena. Grejni medijum je vodena
pare. Kondenzat se preko sabirnog rezervoara vraa u
kotlarnicu. Kontrola zaptivenosti grejnog sistema se
odvija merenjem provodljivosti putem dve sonde u
rezervoaru kondenzata. Bazen je opremljen i potrebnom
opremom za automatsku kontrolu reima rada.
Pumpama se sadraj egalizacionog bazena prebacuje u
metan reaktor. Na potisu pumpi je postavljena naknadna
indikacija pH vrednosti i temperature. Ukoliko su pH i
temperatura u granicama zadatih vrednosti supstrat
dospeva u metan reaktor ili se automatski vraa u
egalizacioni bazen. Na slici 1. prikazan je metan reaktor i
lamela separator.
Sl.1. Metan reaktor i lamela separator

Metanogene bakterije razgrauju organske materije bez
prisustva vazduha.Tokom ovog procesa nastaje anaerobni
mulj i metan. Iz reaktora istie smea preiene vode,
mulja i gasovitog metana.
Razdvajanje ove tri faze se odvija u lamelnom separatoru
u koji se izliva sadraj metan reaktora.
Lamelni odvaja se sastoji od tri betonska bazena u koje
su postavljeni paketi lamela. Smea voda, mulj i
metan gas se gravitaciono odliva putem tri odvoda u
lamelni odvaja ispod nivoa vodenog ogledala.
Gasoviti metan se odvodi cevovodom u nadzemni objekat
gde se nalazi odvaja vodene pare koji izdvaja
kondenzovanu vodu iz biogasa i pripremljen ide na
sagorevanje. Kako u metan reaktoru i lamelnom separatoru vlada blagi natpritisak do maksimalno 50mbara,
dovodne cevi su postavljene na 1 m ispod vodene
povrine da bi se spreilo nekontrolisano odvoenje

gasovitog metana iz sistema.
Odvoenje mulja iz lamelnog odvajaa se odvija
kontinualno putem pumpne grupe : tri pumpe kapaciteta
10 m3/h i tri muljne pumpe kapaciteta 200 m3/h. [2]
Anaerobno obraena voda iz metan reaktora kao i ispirne
vode iz peanog filtera i vode iz membranskog filtera se
uputaju u postojei protoni aerobni ureaj. Ovde se
nastavlja razgradnja sastojaka otpadnih voda putem
aerisanja. Aktivni mulj se zadrava u postrojenju za
bistrenje i prepumpavanjem se vraa u u aeracioni bazen.
3.5. Postrojenje za aerobno preiavanje otpadnih
voda
Ukupna otpadna voda (9300m3/dan) dolazi u aeracioni
bazen u kome se vri aeracija tj. obogaivanje vode
kiseonikom. Preiavanje otpadne vode se vri u 3
ukopana bazena koja su pokrivena dobro zadihtovanom
folijom. Dubina svih bazena je 4,5-4,6 m. Zapremina
reakcionog bazena je 9300 m3, a druga dva bazena po
3800 m3.[2]
Otpadne vode se u reakcionom bazenu zadravaju oko 4
dana to je dovoljno da procesi u vodi dovedu do njenog
optimalnog stepena preiavanja .Voda dolazi u bazen sa
poznatim biohemijskim optereenjem da bi se aeracija
izvrila ispravno sa unapred proraunatom koliinom
kiseonika. Prema proraunu potrebna koliina kiseonika
je 2,10 kg O2/kg BPK5 odnosno 6384 kg O2/ dan. [2]
Za obezbeenje potrebnih koliina vazduha postoje tri
kompresora . Po pravilu jedan kompresor radi prema
osnovnom optereenju, a za to vreme drugi kompresor
radi stepenasto preko uklopnog sata, odnosno preko
automatskog doziranja kiseonika. Trei kompresor je
rezervni.
Aeracija u reakcionom bazenu pomou najfinijih
mehuria izvodi se preko plivajuih lanaca. Pojedini lanci
za aeraciju mogu se preko automatskih ventila ukljuiti
odnosno iskljuiti, pri emu naizmenino nastaju
oksidacione i neoksidacione zone. Ovim se azot eliminie
preko nitrifikacije / denitrifikacije; dalje dolazi do
poveanog uzimanja fosfora od strane mikroorganizama.
Voda dalje ide na naknadno preiavanje. Deo nastalog
mulja se vraa u reakcioni bazen, a viak mulja sa 1%
suve materije se odvodi u bazen za lagerovanje vika
mulja, koji je izgraen kao ukopani bazen.
Zapremina bazena za mulj (3000m3) je dimenzionisana
tako da se obezbedi vreme lagerovanja od tri etiri
meseca. Za to vreme mulj se zgunjava na 4-5 % suve
materije[2].Voda zatim ide na dodatnu obradu u bazene
SBR1 i SBR2, i tako se voda dodatno preiava pre
isputanja u kanal.
3.6. Aerobno postrojenje (proirenje)
Zbog poveanog kapaciteta postrojenja potrebno je
uvoenje drugog stepena aerobne razgradnje. Ovaj stepen
prerade je izveden kao paralelno postrojenje sa dva
bazena.
Otpadne vode se iz postojee aerobne obrade pumpama
odovode u bazene SBR1 i SBR2.
Ovde se preko fino perforirane membrane vri aeracija i
odvija se dalja razgradnja preostalih sastojaka otpadne
2575
vode putem aktivnog mulja do predvienog izlaznog

kvaliteta. Otpadna voda se u tri osmo asovna ciklusa po
bazenu naizmenino prepumpava u jedan od bazena
(SBR1 ili SBR2). [4]
Raspored dovoda, regulisani odvod bistre vode kao i odvoenje mulja iz bazena SBR1 odnosno SBR2 odvija se
preko zasuna sa motornim pogonom.
Iz oba bazena SBR obraena otpadna voda gravitaciono
se odliva u kanal DTD sa neutralnom pH vrednosti
(voda nije ni bazna ni kisela ve sadri neutralnu pH
vrednost izmedju 7 i 8 pH). Novi bazeni su opremljeni
ureajima za ubacivanje vazduha i izuzimanje mulja iji
se jedan deo vraa kao povratni mulj a viak se prebacuje
u bazen za mulj (3000m3) [4].
vode iz sva tri dela bazena da bi se mogao pravilno voditi

proces i da bi se uticalo na to bolju efikasnost
preiavanja otpadne vode. Vri se svakodnevna
hemijska analiza uzetih uzoraka u laboratoriji.
Pivara MB ima svoju savremenu laboratoriju koja zadovoljava sve zahteve za izvrenje potrebnih analiza u cilju
kontrole i poboljanja kvaliteta preiene vode.
Preiena otpadna voda se isputa u kanal DTD .
Njenim isputanjem ni u jednom momentu se ne izaziva
pogoranje kvaliteta vode u kanalu.
Od poetka rada pivare MB i postojenja za preiavanje

otpadnih voda, pa do danas, viak aktivnog mulja iz
bazena za viak aktivnog mulja se odvozi cisternama u
iskopane lagune. Prirodnim suenjem posle odreenog
vremena mulj gubi vlagu i postaje zemlja.
5. LITERATURA
[1]
M. Vojinovi - Miloradov : Praktikum zatite
ivotne
sredine, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2007.
[2]
Glavni tehnoloko-mainski projekat pivare u
Novom Sadu, "Procesing" d.o.o., Petrovaradin,2003.
[3] S. Gaea, M. Klanja: Tehnologije vode i otpadnih
voda, Beograd, Tehnoloki fakultet, 1994.
[4]
Glavni tehnoloko-mainski projekat proirenja
ureaja za preiavanje otpadnih voda pivare u
Novom Sadu, "Procesing" d.o.o., Petrovaradin,2004.
4. ZAKLJUAK
Kratka biografija :
3.7. Obrada i odlaganje muljeva u MB pivari
U pogonu za proizvodnju piva MB u Novom Sadu, iji je

kapacitet proizvodnje 3.500.000 hl piva godinje, dnevno
nastaje 6500 m3 tehnolokih otpadnih voda. U odelenju
pripreme tehnoloke vode dnevno nastaje 2800 m3
otpadne vode. Koliina tehnoloke otpadne vode bi bila
jo i vea da se ona iz pojedinih faza proizvodnje ne vraa
i gde god je to mogue ponovo koristi.
Hidrauliko optereenje isputene vode pre odlaska na
ureaj za preiavanje je znaajno i vrednost BPK5 je
prema projektnoj dokumentaciji 1333 mgO2/l, HPK- 2667
mgO2/l, a suspendovanih materija 500 mg/l, dok je
dnevno biohemijsko optereenje, posmatrano preko ova
tri pokazatelja: BPK5 =3040 kg, HPK=6080 kg i 1140 kg
suspendovanih materija
Postrojenje radi automatski uz automatsko merenje koliine ulazne vode, pH ulazne vode, koliine dodatog O2 i
redoks potencijala u reakcionom bazenu. Ostali relevantni
pokazatelji se odreuju u laboratoriji u uzorku uzetom
pomou ureaja za proporcionalno uzorkovanje. Sva
merenja belee se u dnevnik prema propisima.
Svakodnevnim uzimanjem uzoraka vri se provera
kvaliteta preiene vode. Takoe se uzimaju i uzorci
2576
Dragan Gani roen je u Vrbasu

1983.god. Diplomski-master rad na
Inenjerstva zatite ivotne sredine
Bioloko preiavanje otpadnih voda
MB pivare u Novom Sadu odbranio je
2009. god.
Slavko uri roen je u Zvidoviima
1953. god. Doktorirao je na Mainskom
fakultetu u Beogradu 2003. god. a od
2006 je u zvanju docenta. Oblast
interesovanja je zatita ivotne sredine i
procesna tehnika

BIOGAS POSTROJENJA ISKUSTVO IZ HRVATSKE
BIOGAS PLANTS PRACTICE IN CROATIA
Lila ember, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Sadraj U ovom radu prikazano je postojee biogas
postrojenje u Republici Hrvatskoj, prikazane su pravne
regulative u vezi sa proizvodnjom elektrine energije iz
alternativnih izvora u Republici Hrvatskoj i Republici
Srbiji. Takoe u ovom radu izvren je ekonomski
proraun postojeeg biogas postrojenja.
Abstract In this paper was described the biogas plant in
Croaia. The production of electrical energy from the
alternative resourses in Croatia and Serbia was shown
from the legal act. Also, the economical calculation of
this biogas plant has been given.
Kljune rei biogas postrojenje, OIE, energetika
Takoe, upotreba biogasa se ohrabruje, jer se na taj nain

dobija energija, a nepoveava se koliina ugljen dioksida u atmosferi. Takoe, metan sagoreva znatno
istije u odnosu na ugalj.
Biogasni digestori koriste biorazgradljive materije od kojih se dobijaju dva korisna proizvoda: biogas i fermentisano bioubrivo vrhunskog kvaliteta. Biogas, preien
do nivoa istoe za gasovod, naziva se obnovljivi prirodni
gas i mogue ga je koristiti u svakoj primeni u kojoj se
inae koristi zemni gas. To ukljuuje distribuciju takvog
gasa putem gasovoda, proizvodnju struje, grejanje, zagrevanje vode i upotrebu u raznim tehnolokim procesima.
3. TEHNIKI PODACI O BIOGAS POSTROJENJU
PZ OSATINA
3.1. O biogas postrojenju
1. UVOD
Zagaivanje zemlje i vode je u porastu u celom svetu.
Glavni zagaivai vode i zemljita su industrija, poljoprivreda i gradovi. Vlade raznih zemalja, rukovodioci
industrijskih postrojenja sve vie su svesni ovih problema
i na razne naine podravaju razvoj tehnologija koje
efikasno i ekonomino potpomau odstranjivanje tetnih
materija iz ivotne sredine.
Jedna od vodeih tehnologija pomou koje je mogue tretirati organske zagaivae jeste anaerobna biodegradacija.
Procesom anaerobne degradacije dobija se kljuni
postupak za odstranjivanje zagaivaa, razlaganje i
ponovno korienje sastojaka za proizvodnju energije.[1]
U Vukovarsko sremskoj oblasti, optini Ivankovo 1993.
godine izgraeno je biogas postrojenje za proizvodnju
elektrine energije i toplote. Vlasnik postrojenja je firma
PZ Osatina i ona je prvo postrojenje za proizvodnju
biogasa u Republici Hrvatskoj. Kapacitet farme u 10 staja
iznosi ukupno 2.500 grla.
2. O BIOGASU
Biogas je vrsta gasovitog biogoriva koje se dobija
anaerobnom razgradnjom ili fermentacijom organskih
materija, ukljuujui ubrivo, kanalizacioni mulj,
komunalni otpad ili bilo koji drugi biorazgradivi otpad.
Sastoji se uglavnom od metana i ugljen dioksida.
Proces dobijanja biogasa postaje sve popularniji za
tretiranje organskog otpada, jer omoguava prikladan
nain pretvaranja otpada u elektrinu energiju, ime se
smanjuje i koliina otpada, kao i broj patogenih supstanci
koje se nalaze u otpadu.
______________________________________________
NAPOMENA:
iji mentor je bila dr Maa Bukurov, doc.
Na ovom biogas postrojenju glavni supstrat je govea

osoka sa vlastite farme i kukuruzna silaa.
Biogas koji se dobije skladiti se u za to odgovarajuem
prostoru (snabdeva gasa), a u sledeem koraku, preko
kogeneracije pretvara u struju i toplotnu energiju.
Dobijena elektina energija distribuira se u mreu, a
toplotna energija se jednim delom upotrebljava za sam
proces. Viak toplote moe se koristiti za grejanje, suare,
hladnjae i sl., to je deo zasebnog projekta energetskog
razvoda celog postrojenja. Na slici 1. prikazani su glavni
delovi postrojenja. U tabeli 1. prikazani su glavni delovi
postrojenja i njihove dimenzije [2].
Tabela 1. Prikaz glavnih delova [2]
Delovi postrojenja
Dimenzije
No
1.
Silos za silau
110 m x 30 m x 4 m
2.
Bazen za meanje
8mx2m
3.
Fermentor 1, 2 i 3
24 m x 8,5 m
4.
Rezervoar 1, 2 i 3
30 m x 8 m
5.
Rezervoar za vodu
8mx3m
6.
Prostorija za upravljanje
6 m x 5 m x 2,5 m
7.
Trafo stanica
5 m x 4 m x 2,5 m
2577
Slika 1. Prikaz glavnih delova postrojenja [2]
3.2. Proizvodnja gasa

Na osnovu podataka investitora u biogas postrojenju
dobija se sledea koliina supstrata na osnovu ega se
rauna dobijena koliina energije: [2]
Zbirno supstrati na godinu
Proizvodnja gas
koliina [t]
101.500
biogas [m3]
4.186.11
Proraun elektine energije / toplote

za 8.200 h/god
Proizvodnja elektrine energije
8.372.200 kWh
Proizvodnja toplotne energije
8.780.000 kWh
Upotreba el.energije na biogas postrojenju 418.610 kWh
Upotreba toplotne energije na postrojenju 3.509.600 kWh
Kogeneracija gasni motor
1021 kWel / 1070 kWtopl
3.3. Opis delova postrojenja
3.3.1. Predbazen
Osnovni podaci pedbazena su:
- prenik 10 m;
- visina 3 m;
- nazivna zapremina 235 m3.
Osoka se iz sabirnih bazena kod staja podzemnim cevovodom doprema u predbazen. Ovaj bazen slui kao glavni
rezervoar osoke pre prerade. Iz ovog bazena prepumpava
se u bazen za meanje. [2]
Bazen za meanje napravljen je od armiranog betona i

armirane betonske ploe na vrhu. Za homogenizaciju
supstrata koristi se centralni mea. Motor centralnog
meaa smeten je spolja na betonskoj ploi bazena. Za
gas koji nastane u bazen instaliran je odvod gasa (gas
izlazi u vazduh). [2]
3.3.5. Fermentor 1, 2 i 3
Osnovni podaci fermentora su:
- obim 24 m;
- visina 8,5 m;
Svaki od fermentora (slika 2.) ima po 3840 m3 ukupne
zapremnine i napravljen je od armiranog betona. Za
homogenizaciju supstrata upotrebljavaju se tri meaa. U
gornjem delu fermentora instalisana je odvodna cev za
gas.
Unos supstrata odvija se pomou pumpe kroz podzemni
cevovod. U fermentoru je cev iz glavne pumpe izvedena u
vidu sifona tako da spreava isticanje biogasa. Prelaz
supstrata iz fermentora 1 i 2 u fermentor 3 vri se
prelivanjem. Fermentori se greju, a izvor toplote je toplota
nastala sagorevanjem gasa u kogeneraciji. [2]
3.3.2. Silos za silau

Osnovni podaci silosa za silau su:
- duina 110 m;
- irina 30 m;
- visina 4 m;
- nazivna zapremina 13.500 m3.
Silos za silau napravljen je od dva zida (od betona
otpornog na kiseline), izmeu kojih se nalazi betonska
ploa. [2]
3.3.3. Dozator silae
Slika 2. Prikaz fermentora
Osnovni podaci dozatora za silae su:
3.3.6. Rezervoar 1, 2 i 3
- duina 3,5 m;
- irina 2,2 m;
- visina 2,5 m;
Osnovni podaci rezervoara su:
Dozator silae namenjen je doziranju dodatnih supstrata,

u ovom sluaju to je kukuruzna silaa. Dozator je
opremljen opremom za transport silae u bazen za
meanje. [2]
- prenik 30 m;
- visina 8 m;
3.3.4. Bazen za meanje
Svaki od rezervoara ima po 5655 m3 ukupne zapremine,

a izraen je od armiranog betona. Tena faza razgaene
osoke dovodi se iz separatora u rezervoar, gde se skladiti, a potom se koristi za navodnjavanje zemljita [2].
Osnovni podaci bazena za meanje su:
3.3.7. Bazen za vodu
- prenik 8 m;
- visina 2 m;
Osnovni podaci bazena za vodu su:

- prenik 8 m;
- visina 3 m;
2578
Bazen za vodu je od armiranog betona, kao i ploa na

vrhu. U ovaj bazen dolazi sva povrinska voda koja
nastaje u biogas postrojenju, a tu se skladiti i krajnji
supstrat iz fermentora 3 koji zajedno sa vodom odlazi
preko instalisane potopne pumpe na separator. [2]
4. FINANSIJSKA ANALIZA ULAGANJA I

PRIHODA U BIOGAS POSTROJENJE SNAGE
1MW
Tabela 2. Prikaz ulaganja u biogas postrojenje [2]
Redni
Delovi postrojenja
Cena []
broj
1.
Ukupni graevinski deo 1.180.000,00
2.
Ukupni tehnoloki deo
1.450.000,00
Ukupno ulaganje
2.300.000,00
3.3.8. Kogeneracijski set

Biogasni agregat smeten je u kontejner (slika 3.) duine
12 m, irine 3 m i visine 2,5 m. Elektroagregat je marke
Deutz, tip TVP Deutz Marelli 008 sa 1000 kW elektrine iskoritenosti i 1026 kW termike iskoritenosti.
Kontejner ima zvunu izolaciju [2].
Tabela 3. Prikaz finansijskih rezultata [2]

Redni
Rezultat
Cena []
broj
Ukupan prihod od
1.
1.366.343,00
prodaje el. energije
2.
Ukupni rashodi
732.600,00
Bruto dobitak
633.743,00
Porez na dobit (20 %)
126.749,00
Neto dobitak
506.994,00
Iz navedenih rezultata vidljivo je da je ukupna investicija
isplativa za 4 - 5 godina.
Tabela 4. Tarifni sistem za isporuenu energiju [7]
Slika 3. Prikaz kogeneracijskog seta
Tip postrojenja
3.4. Postupci sa materijama tetnim za okolinu
1. sunane elektrane
Pored ulaznih supstrata koji nisu tetni za okolinu, u

postrojenju se pojavljuju materije koje su tetne i koje je
potrebno pravilno skladititi i ekoloki zbrinuti. To su
otpadi nastali odravanjem i servisom:
a) sunane elektrane instalisane

snage do iskljuivo 10 kW
b) sunane elektrane instalisane
snage vee od 10 kW do iskljuivo
30 kW
c) sunane elektrane instalisane
snage vee od 30 kW
stara ulja (od motora);

masti;
ostaci kabela;
razni otpad od gvoa;
kartoni;
drvo;
graevinski otpad.
C (C/kWh)
46,24
40,8
28,56
2. hidroelektrane
9,38
3. vetroelektrane
8,70
4. elektrane na biomasu
Za sav otpad potrebno je organizovati skladitenje i prevoz na primeren nain, tj. onakav koji zadovoljava zakonske propise o prevozu, odlaganju i unitenju tetnih
materija [2].
a) vrsta biomasa iz umarstva i

poljoprivrede
16,32
b) vrsta biomasa iz drvno preraivake industrije
12,92
Napomena: cena elektrine energije iz klasinih izvora

iznosi 9,84 evro - centi po kWh.
3.5. Ekoloko vrednovanje postrojenja

Ugljen - dioksid koji nastaje pri sagorevanju biogasa ne
doprinosi stvaranju efekata staklene bate, jer su biljke
odgovarajuu koliinu ugljen - dioksida predhodno
preuzele u procesu fotosinteze iz atmosfere i vezali je u
organsku masu. Do emisije metana, koji je 23 puta
odgovorniji za stvaranje efekata stakle bate nego ugljen dioksid, kod postrojenja za biogas sa zaptivenim
fermentorom moe da doe samo u sluaju havarija, ako
doe do isputanja biogasa u atmosferu. [3]
5. ZAKONSKE REGULATIVE O KORIENJU

OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I
KOGENERACIJE
5.1. Zakonska regulative u Republici Hrvatskoj
Vlada Rebublike Hrvatske propisala je niz Pravilnika i
Uredbi koji reguliu korienje obnovljivih izvora energije i kogeneracijska postrojenja koja se koriste za proizvodnju energije. Donete su sledee zakonske regulative:
2579

Pravilnik o korienju obnovljivih izvora
energije i kogeneracije (OIEiK); [4]
Pravilnik o sticanju statusa povlaenog

proizvoaa elektrine energije; [5]
Uredba o naknadama za podsticanje proizvodnje

elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i
kogeneracije; [6]
Tarifni sistem za proizvodnju elektrine energije

iz obnovljivih izvora energije i kogeneracije. [7]
5.2. Zakonske regulative u Republici Srbiji
Republika Srbija je do sada donela sledeu pravnu
regulativu u oblasti obnovljivih izvora energije, kojom su
postavljeni sledei ciljevi:
Zakon o energetici;
Strategija razvoje energetike Republike Srbije do

2015. godine;
Program
ostvarivanja
strategije
razvoja
energetike Srbije od 2007 2012. godine. [8]
Postojee barijere i problemi u RS su:
nedovoljno ulaganje drave u razvoj OIE i

nedostatak podsticajnih mera;
neadekvatan paritet cena energenata;
niska cena elektrine energije;
nedostatak podzakonskih akata i tarifnog sistema

za OIE (u izradi);
nedifinisan status povlaenog proizvoaa

(podzakonska regulativa u izradi);
nedovoljna saradnja lokalnih samouprava sa

pokrajinskim sekretarijatom;
nedovoljna informisanost stanovnitva.
7. LITERATURA
[1] http://www.kekenergia.com/archiv/biogaz.html
[2] Interna dokumentacija biogas postrojenja PZ
Osatina Farma Ivankovo
[3] atkov, ., Energetsko, ekonomsko i ekoloko
vrednovanje rada potencijalnog biogas postrojenja u PK
Mitrosem, na farmi svinja u Velikim Radincima,
Diplomski rad, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet
tehnikih nauka, Novi Sad, 2006.
[4] Zakon o energiji Pravilnik o koritenju obnovljivih
izvora energije i kogeneracije, Narodne Novine Republike
Hrvatske, br. 68/01 i 117/04
[5] Zakon o tritu elektrine energije Pravilnik o
stjecanju statusa povlaenog proizvoaa elektrine
energije, Narodne Novine Republike Hrvatske, br. 117/04
[6] Zakon o energiji Uredba o naknadama za poticanje
proizvodnje elektrine energije i kogeneracije, Narodne
Novine Republike Hrvatske, br. 68/01 i 117/04
[7] Zakon o energiji Tarifni sistem za proizvodnju
elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i
kogeneracije, Narodne Novine Republike Hrvatske, br.
68/01 i 117/04
[8] Zakon o energetici, Slubeni Glasnik Republike
Srbije, br. 84/04
[9] Tei, M., Bukurov, M., Brki, M.,Biogas u Srbiji
Stanje i perspektive, Novi Sad, 2006.
Kratka biografija
6. ZAKLJUAK
Razvoj tehnike omoguio je izgradnju brojnih uspenih
postrojenja za proizvodnju elektrine struje od biogasa na
poljoprivrednim gazdinstvima. Time poljoprivreda moe
znaajne povrine da angauje za proizvodnju energije, te
da uz proizvodnju hrane stie dodatni dohodak i
proizvodnjom energije. Ujedno preiavaju se osoka sa
stoarskih farmi te se bitno doprinosi smanjenje emisije
tetnih gasova.
Zemlje EU postavile su sebi cilj da od 2000. do 2010.
udvostrue korienje energije iz obnovljivih izvora, a pre
svega iz biomase. Za bre uvoenje i korienje
obnovljivih izvora energije na trite jasno su definisani i
poboljani opti okvini uslovi. To se narito odnosi na
proizvodnju elektrine struje iz biomase. Do 2001. godine
biomasa se uglavnom koristila proizvodnju toplote, a vrlo
malo za proizvodnju struje, a od tada veinom se preko
biogasa proizvodi elektrina struja. [9]
2580
Lila ember roena je u Senti 1985.

godine. Diplomski master rad na
inenjerstvo zatite ivotne sredine

POTENCIJAL ENERGIJE VETRA AP VOJVODINE
SA ASPEKTA ENERGETSKOG BILANSA
WIND ENERGY POTENTIAL IN AP VOJVODINA
FROM THE ENERGY BALANCE ASPECT
Bojana Tot, Branka Nakomi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
1. sistemi sa vertikalnom osom (VAWT);
2. sistemi sa horizontalnom osom (HAWT)

SREDINE
Kratak sadraj U ovom radu predstavljena je analiza
stanja energije vetra u Srbiji sa naglaskom na potencijalu
vetra u AP Vojvodini, proceni ekonominosti i analizi
uticaja vetrogeneratora na ivotnu sredinu.
Abstract This paper presents analisys of wind energy
status in the Republic of Serbia, emphasizing the potential
of wind energy in location of Autonomnous Province of
Vojvodina, evaluation of economy and analisys of wind
turbines effects on environment.
Kljune rei: Energija vetra, Vetrogeneratori, Potencijal
energije vetra.
1. UVOD
Budui da su dinamika potronje fosilnih i ostalih goriva,
kao i stalni porast cena istih u skoku, sve vie se postavlja
pitanje mogunosti upotrebe alternativnih izvora energije.
Vetar kao izvor energije. U dugom periodu ljudske
istorije vetar je bio jedno od glavnih pogonskih
energetskih izvora. Korienje vetrenjaa bilo je poznato
jo pre 2000 godina.
2. TURBINE NA VETAR
Maine koje se koriste snagom vetra nazivamo turbine na
vetar. One se nazivaju i vetrenjaama, ako se upotrebljavaju kao mlinovi, i vetrogeneratori, ako se radi o
proizvodnji elektrine energije.
Osnovni delovi vetrogeneratora (glava turbine, lopatice,
rotor, toranj, bazni deo) prikazani su na slici 1.
Slika 1. Osnovni delovi vetrogeneratora [1]

Turbine koje koriste vetar kao pogonsku energiju dele se
u dve grupe prema konstrukcionim osobinama i pravcu
koji zauzima rotor u odnosu na pravac vetra. To su:
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila doc dr Branka Nakomi.
Podela horizontalnih vetroturbina prema broju lopatica

1. model sa tri lopatice
2. model sa dve lopatice
3. model sa jednom lopaticom
Podela vetroturbina prema mestu postavljanja
1. Onshore (vetroturbine na kopnu )
2. Near-shore (vetroturbine u blizini obale )
3. Offshore (vetroturbine na vodi )
Savremeni vetrogeneratori poinju da proizvode elektrinu energiju ve pri brzini vetra od 2,5 m/s, a
zaustavljaju se iz bezbednosnih razloga pri brzini od 25
m/s.
Vetrogenerator moe da obezbedi ekonominu proizvodnju struje ukoliko je srednja godinja brzina vetra vea od
6 m/s. Usled trenja izmeu struje vazduha i tla, kao i
unutranjeg viskoznog trenja brzina vetra raste sa poveanjem visine iznad tla. Jasno je da na profil brzine vetra
utie struktura terena, prisustvo prirodnih i vetakih
prepreka kao i drugi topografski elementi.
Poto se ovi parametri razlikuju od lokacije do lokacije
potrebno je prilikom izbora lokacije voditi rauna da se
dosegne to povoljnija srednja godinja brzina vetra. Od
toga direktno zavisi koliina proizvedene elektrine
energije.
ak i male greke u odabiru najpovoljnije lokacije u
dugogodinjem bilansu proizvodnje daju znaajna
umanjenja isplativosti investicije.
Mali i vrlo mali vetrogeneratori snage do 3 kW prave se
direktnim povezivanjem elise i elektrogeneratora bez
prenosnog mehanizma (reduktora) ime im se smanjuje
cena. Mali vetrogeneratori namenjeni su individualnoj
upotrebi i najece slue za punjenje akumulatora tamo
gde ne postoji elektrina mrea, a energija se obino
koristi za osvetljenje i TV prijemnik.
Vetrogeneratori srednjih snaga do nekoliko desetina
kilovata daju trofaznu struju i obino se prikljuuju na
niskonaponsku distributivnu mreu. Na izlazu
vetrogeneratora dobija se naizmenina trofazna struja
napona 690 V i frekvencije 50/60 Hz.
Pomou transformatora se napon podie na 10-30 kV to
odgovara naponu srednjenaponskih mrea. Svi vetrogeneratori veeg kapaciteta (od 10 kW do 3 MW) koriste se
kao elektrane, to znai da proizvedenu energiju predaju
elektroenergetskom sistemu. Najee primenjivani moderni vetrogeneratori su kapaciteta od 500 kW do 3 MW
mada se grade i vei. Najekonominija primena vetrogeneratora jeste njihovo udruivanje na pogodnim lokacijama u takozvanu farmu vetrenjaa. Takva elektrana moe
2581
da ima kapacitet od nekoliko MW do nekoliko stotina

MW koji obezbeuje vie desetina vetrogeneratora.
3. POTENCIJAL KORIENJA ENERGIJE VETRA
U NAOJ ZEMLJI
Smatra se da Srbija ima potencijal da godinje iz
obnovljivih izvora proizvede 4,89 miliona toe. Ukoliko se
ima u vidu da je domaa proizvodnja energije u 2007.
godini iznosila 8,79 miliona toe, moe se zakljuiti da bi
Srbija polovinu primarne energije mogla da proizvede iz
obnovljivih izvora [2]. Godinje se iz obnovljivih izvora
proizvede 0,86 miliona toe, odnosno iskoriava se samo
18% od ukupnih potencijala. To se gotovo u potpunosti
odnosi na proizvodnju elektrine energije u velikim
hidroelektranama (instalirane snage preko 10 MW).
Vetar u Srbiji je resurs za proizvodnju elektrine energije,
koji se, po vaeim kriterijumima za ekonominu
eksploataciju, moe eksploatisati na povrini od 500 km2.
Pri sadanjem stepenu razvoja tehnologije, mogu se
instalisati vetrogeneratori ukupnog kapaciteta oko 1.300
MW, to je oko 15% ukupnog energetskog kapaciteta
Srbije. Ovi kapaciteti mogu da proizvode oko 2,3 TWh
elektrine energije godinje.
4. MOGUNOSTI KORIENJA ENERGIJE
VETRA U VOJVODINI
Rezultati ranijih studija pokazuju da je teritorija Vojvodine u zoni gde je brzina vetra od 3,5 4,5 m/s. Na pojedinim mestima (Fruka gora, Vraki breg, juni Banat)
brzina vetra je od 4,5 6 m/s, a na Vrakom bregu su
definisane dve lokacije sa brzinama preko 6 m/s. Sa
savremenim tehnologijama vetroturbina, koje omoguuju
isplativi rad i pri manjim brzinama, ve iznad 3m/s,
mogue je postaviti vee kapacitete, pa se moe rei da je
potencijal znaajan. Trenutna potronja elektrine energije u APV je blizu 10.000 GWh godinje, dok je prema
[3] godinji potencijal gustine energije vetra na 80 m od
oko 1700 kWh/m2 god. u zoni sa brzinama 3,5-4,5 m/s do
oko 4300 kWh/m2 god. u zoni sa brzinom oko 6 m/s. Radi
dobijanja detaljnije projekcije mogunosti proizvodnje
elektrine energije iz energije vetra, potrebno je uraditi
odgovarajua merenja i projekte, tj. odgovarajuu studiju.
Strani i lokalni investitori poeli su pripremne radnje za
podizanje vie vetroelektrana na nekoliko lokacija u
Vojvodini. Agencija za energetsku efikasnost Srbije je u
julu 2007. god. Godine u optini Titel, u blizini ajkaa i
ureva, postavila prvi stub za merenje potencijala vetra.
Drugi i trei stub za merenje potencijala vetra su u
optinama Veliko Gradite i Negotin. Ekoloki znaaj
korienja energije vetra je ogroman i zbog izbegavanja
emisije ugljendioksida. Izgradnjom vetrenjaa, Srbija
nee emitovati oko 100.000 tona ugljendioksida, koji e
moi da izveze na tzv. trite CO2 (tona ugljendioksida
kota u proseku oko 20 evra, sa tendencijom daljeg
poveanja cene).
5. ENERGETSKI BILANS AP VOJVODINE PO
VRSTAMA ENERGENATA
Da bi se dao odgovor na pitanje o koliini kvalitetnog
vetra koji bi se mogao na ekonomski isplativ nain
konvertovati u elektrinu energiju, potrebno je, pored
karakteristika vetra, voditi rauna o: rezervama fosilnih
goriva, ceni elektrine energije iz fosilnih goriva,

ouvanju ivotne sredine, koliinama naftnih derivata i
gasa koje uvozi naa zemlja, trendu rasta i strukturi
potronje energije i slino.
Ukupna raspoloiva snaga na pragu elektrana u elektroenergetskim sistemima Srbije iznosi oko 9 GW, pri emu
66,7% ine termoelektrane. Godinja proizvodnja
elektrine energije u Srbiji je u toku 2005. Godine
iznosila oko 40 TWh. Na osnovu ovih podataka se
izraunava da je srednji faktor iskoricenja proizvodnih
kapaciteta u Srbiji 47%. Proseni faktor iskoricenja
kapaciteta vetrogeneratora je u opsegu 20% do 40%,
zavisno od stabilnosti vetra, sposobnosti mree da
preuzme elektrinu energiju i od drugih meteorolokih i
tehnikih parametara. Ovo znai da objektivno 1 MW
proizvodnih kapaciteta u prosenom vetrogeneratoru u
kvantitativnom energetskom smislu odgovara oko 0,5
MW instalisanih u prosenoj hidro ili termoelektrani.
Meutim, energija koju proizvodi vetrogenerator je
vrnog karaktera, jer vetra proseno najvie ima onda
kada je potronja najvea, to znai da kvalitativno
energiju vetra treba valorizovati sa oko 20% u odnosu na
energiju koju generiu termoelektrane to svakako treba
imati u vidu pri formiranju cene elektrine energije
proizvedene u vetrogeneratorima. I pored preduzetih mera
u pogledu poveanja energetske efikasnosti i revitalizacije
proizvodnih i prenosnih kapaciteta u EPS-u se od 1997.
god. permanentno javlja deficit u elektrinoj energiji. Taj
deficit je u 2005. godini iznosio oko 6,5 TWh to ini
preko 10% ukupne nacionalne potronje, koja je u 2005.
iznosila skoro 40 TWh. Debalans u proizvodnji i potronji
elektrine energije je u proteklom periodu reavan
uvozom skupe elektrine energije I restriktivnim merama
Prevazilaenje
energije.
u
isporuci
elektrine
elektoenergetske krize moglo bi se reiti kupovinom i
montaom 2000 do 3000 vetrogeneratorskih jedinica
prosene snage 1 MW, uz uslov da je na tehniki
iskoristiv vetropotencijal vei od 3 GW.
Tabela 1. Prioriteti i potrebna finansijska sredstva za
realizaciju obnovljivih izvora energije do 2012 u AP
Vojvodini [4]
Biomasa - proizvodnja toplotne energije
ukupne snage postrojenja oko 1400 MW
Biogas postrojenj snage 2,5 MW
Vetrogeneratori 300 MW- elektrina
energija
Otpad - 15 MW Kombinovana proizvodnja
toplotne i el.energije
Solarna energija 80.000 domainstava po
4m2 za pripremu tople potrone vode
UKUPNO
200,0 mil
7,0 mil
300,0 mil
30,0 mil
104,0 mil
863,3 mil
U tabeli 1. prikazana su potrebna finansijska sredstva za

realizaciju novi obnovljivi izvora energije. Moemo
zakljuiti da je najskuplja proizvodnja elektrine energije
iz energije vetra.
Planirana proizvodnja primarne energije u AP Vojvodini
u 2009. godini, u iznosu od 0,977 M ten, vea je za oko
1% od proizvodnje u 2008. Godini (0,963 ten).
Proizvodnja nafte i prirodnog gasa opadaju, a u porastu je
proizvodnja uglja i korienje obnovljivih izvora energije.
2582
Na grafiku koji sledi prikazano je uee pojedinih

energenata u strukturi primarne energije za potrebe AP
Vojvodine.
Grafik 1. Struktura primarne energije za potrebe AP

Vojvodine u 2009. godini [4]
Grafik 2. Ukupni potencijal obnovljivih izvora energije u

AP Vojvodini, ten/god [4]
Tabela 2. Potencijal energije vetra u AP Vojvodini [4]
OIE
Biomasa
(1/3 vrsta)
Biogas
Biogorivo
Vetar (300 MW)
Geotermalna
Komunalni otpad
Mali
hidropotencijal
Veliki
hidropotencijal
Solarna
UKUPNO
UKUPAN
POTENCIJAL
(ktoe/a)
TOPLOTNA
ENERGIJA
(TJ/a)
ELEKTRINA
ENERGIJA
(Gwh/a)
768
35.000
360
3
150
65
22
158
7.77
90
20
750
1.800
6.600
85.0
56
90
990
34
1.400
1.293
44.890
2.266
Uee obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj

potronji AP Vojvodine u 2009. godini iznosi oko 1,9%
odnosno, 0,076 Mten. Kombinovanjem metoda uvoenja
novih i obnovljivih izvora,sistematskom primenom mera
poveanja energetske efikasnosti kao i ueem novih
tehnologija, procenat uea nekonvencionalnih energetskih izvora u ukupnoj energetskoj potronji AP Vojvodine, moe se podii i do 20%. Tehnoloki opravdan
potencijal energije vetra je oko 0.2 Mten, a ukupna
elektrina energija koja se dobija iz alternativnih izvora
energije u AP Vojvodini iznosi 2300 Gwh/god (tabela 2.,
grafik 2.). Predvia se izgradnja prvih vetroelektrana u
2009. godini kapaciteta 2 MW i zatim dalja izgradnja po 8
MW/god. do 2012. god., odnosno ukupno 26 MW.
oko 1,300 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta

i godinje proizvesti oko 2,300 GWh elektrine energije:
1. Panonska nizija, severno od Dunava i Save.
2. Istoni delovi Srbije - Stara Planina, Ozren, Rtanj,
Deli Jovan, Crni Vrh itd.
3. Zlatibor, Kopaonik, Divibare
6. EKONOMSKI ASPEKT UTILIZACIJE
ENERGIJE VETRA
Cena elektrine energije dobijene od vetra je ve danas
uporediva sa cenom elektrine energije dobijene od
fosilnih
goriva.
Intenzivni
razvoj
tehnologije
vetrogeneratora u poslednjih 15 godina, je doveo do
znaajnog smanjenja cene same tehnologije (u periodu od
1981 do 1991, cena vetrogeneratora se smanjila tri puta) i
cene proizvedene elektrine energije (u poslednjih 10
godina se smanjila dva puta). Projekcije predviaju dalji
pad od 15% sa svakim dupliranjem instalisanih
kapaciteta. Daljem padu cena, e svakako doprineti trend
ka vetrogeneratorima veih kapaciteta, smanjenje
operativnih trokova i porast efikasnosti i pouzdanosti.
Cena energije vetra je jo konkurentnija ukoliko se u
uporedne cene ukalkuliu trokovi zagaenja i ostali
eksterni trokovi. Energija iz vetrogeneratora se obino
proizvodi blie potroaima ime se smanjuju gubici u
prenosu elektrine energije i ovako dobijena energija ima
poveanu konkurentnost. Prilikom razmatranja cene
elektrine energije iz vetrogeneratora treba razmotriti i
uticaj eksternih trokova. Eksterne trokove je tee
kvantifikovati ali su oni vrlo realni i mogu se podeliti u tri
kategorije:
Skriveni trokovi koje snose vlade, ukljuujui
subvencije industriji za proizvodnju elektrine energije i
istraivake i razvojne trokove, porezi, oslobaanja od
poreza,
Trokovi nastali usled emisije tetnih gasova (ne
ukljuujui CO2) koji utiu na zdravlje i ivotnu sredinu,
Trokovi globalnog zagrevanja koji se pripisuju emisiji
CO2.
Uprkos tekoi pri valorizaciji eksternih trokova, postoji
stepen politike saglasnosti u EU po pitanju visine takse
na CO2. Ona po ovome iznosi za termoelektrane na ugalj
oko 0,016 /kWh, 0,008 /kWh za gas i 0,007 /kWh za
nuklearne elektrane. Usvojene vrednosti ne ilustruju u
pravoj meri cenu emisije CO2. Opte prihvaeno miljenje
je, da je cena elektrine energije dobijene od vetra padala
mnogo bre od cena dobijenih iz drugih izvora, kao i da
e se taj period u budunosti nastaviti (slika 3.).
5.1. Najpogodnije lokacije za korienje energije vetra

U Srbiji postoje pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora, na kojima bi se u perspektivi moglo instalirati
2583
Slika 3. Predvianje cena vetrogeneratora [5]
Glavni uticaj na sniavanje cena e svakako imati dalje

pojeftinjenje, koje e uslediti kao posledica proirenja
trita.
Faktori koji izazivaju permanentni pad cena vetrogeneratorskih sistema su: trend ka veim turbinama, opadanje
infrastrukturnih trokova, poveanje efikasnosti vetrogeneratora, smanjenje trokova sirovina od kojih se izrauju
vetrogeneratori.
7. VETROGENERATORI I ZATITA IVOTNE
SREDINE
tetan uticaj vetrogeneratora po ivotnu okolinu u odnosu
na klasine izvore elektrine energije, je minimalan. Primenom vetrogeneratora, izbeie se stvaranje velike koliine emisije tetnih gasova u atmosferu i velike koliine
otpada. Od svih mera za smanjenje globalnog zagrevanja
planete, primena vetra je jedna od najracionalnih.
7.1. Negativne efekti korienja vetrogeneratora
U ovom smislu treba razmotriti sledee aspekte:
1. javna sigurnost - zahteva se da elektrane na vetar
budu udaljene od stambenih zgrada od 250 do 300
m, u zavisnosti da li je turbina postavljena uz ili niz
vetar. Po ovom kriterijumu potrebna povrina oko
elektrane na vetar iznosi izmeu 1640 m2/kW do
31 m2/kW.
2. akustine pojave - savremeni vetrogeneratori
stvaraju buku veoma niskog intenziteta, sa
tendencijom daljeg umanjenja, tako da se u gradu
ni ne primeuju.
3. elektromagnetne smetnje - vetrogeneratori mogu u
pojedinim situacijama da ometaju radio i TV
signale (telekomunikacione sisteme).
4. uticaj na floru i faunu - u toku rada elektrane na
vetar vibracije se prenose i na tlo, to moe dovesti
do unitavanja nekih biljnih i ivotinjskih vrsta.
5. oteenje zemljita - postavljanjem postolja za
tornjeve, kao i izgradnjom prilaznih puteva za
potrebe postavljanja vetrogeneratora i njihovog
kasnijeg servisiranja dolazi do trajnog oteenja
zemljita, pa je veoma bitno da li se
vetrogeneratori grade na obradivom ili jalovom
zemljitu.
6. naruavanje eksterijera - izgraen stub visine 50 do
70 metara, ne moe da se ne primeti, niti da
promeni okolni pejza.
Povrina sa pogodnim vetrom je 471,25 km2 (47.125 ha).

Najpogodniji vetar je registrovan na lokalitetima: Midor
(7,66 m/s), Suva Planina (6,46 m/s), Vraki Breg (6,27
m/s), Tupinica (6,25 m/s) i Krepoljin (6,18 m/s). [6]
Postoji znaajan broj lokacija, na kojima preko 50%
godine, duva vetar sa srednjom brzinom preko 6 m/s, sa
ukupno povrinom od 244 km2. Potencijal u Srbiji, ako se
aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra veom od 5
m/s, omoguava izgradnju 1.316 MW vetrogeneratorskih
kapaciteta, to je negde oko 15% sadanjih instalisanih
kapaciteta. Ovi kapaciteti, uz pretpostavku niskog
koeficijenta iskorienja kapaciteta od 0,2 (u svetu se
kree od 0,25 do 0,4) mogli bi da proizvode oko 2,3 TWh
godinje.
9. LITERATURA
[1] Osmanagi M. Semir: "Energija budunosti i
alternativni izvori energije", Sarajevo, 2002 godina
[2] Ministarstvo
rudarstva
i
energetike,
http://logic.dnsprotect.com/~learnint/mem/
navigacija.php?IDSP=306
[3] B.Rajkovi, Z.Popov, Procena brzine vetra na
izabranim lokacijama, Studija za Pokrajinski
sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, 2005,
http://www.psemr.vojvodina.sr.gov.yu
[4] Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne
sirovine APV, Energetski bilans APV, plan za 2009.
god., Novi Sad, oktobar 2008.
[5] R. Putnik i sarad., Mogunost korienja energije
vetra za proizvodnju elektrine energije, Studija,
Elektroprivreda Srbije, Beograd, 2002.
[6] Elektroprivreda Srbije, Mogunost korienja
energije vetra za proizvodnju elektrine energije,
Aneks-1, Beograd, decembar 2002. god.
Kratka biografija
8. ZAKLJUAK
U poslednje dve godine godinji rast instalisanih vetrogeneratora kapaciteta iznosio je preko 30%, dok je rast u
oblasti nuklearne energije bio manji od 1% to najbolje
govori o energetskim trendovima. Za ekonominu
proizvodnju elektrine energije savremenim vetrogeneratorima, po svetskoj praksi, potreban je vetar srednje
godinje brzine od 5 m/s i vie, odreen na bazi desetominutnih prosenih brzina na visini od 50 m iznad tla.
Srbija i Vojvodina po tom kriterijumu raspolae
znaajnim potencijalom.
2584
Bojana Tot roena u Zrenjaninu 1985.

tehnikih nauka iz oblasti Alternativna
energetika - na temu Potencijal energije
vetra AP Vojvodine sa aspekta energetskog
bilansa. 2009. god.
Branka Nakomi roena je u Zrenjaninu.
Diplomirala je na FTN-u na Mainskom
odseku, smer Termoenergetika i procesna
tehnika, Magistrirala na Interdisciplinarnim
studijama iz Inenjerstava za. iv. sredine.
Doktorirala na FTN-u iz oblasti Toplotne
tehnike. Oblast istraivanja i naunog rada:
Modelovanje i simulacija termoprocesnih
sistema, Obnovljivi izvori energije i Upravljanje rizicima.

KORIENJE GEOTERMALNE ENERGIJE
PRIMENOM GEOTERMALNE TOPLOTNE PUMPE
GEOTHERMAL ENERGY UTILIZATION BY APPLICATION OF
GEOTHERMAL HEAT PUMP
Dragan Ili, Branka Nakomi, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad
Oblast INENJERSTVO ZATITE VOTNE
SREDINE
Kratak sadraj Ovaj rad ima za cilj da istakne znaaj
korienja geotermalne energije, odnosno korienje
geotermalnih toplotnih pumpi za zagrevanje objekata, kao
i na isplativost ovog vida grejanja u odnosu na druge
sisteme grejanja.
Abstract The aim of this paper is to emphazise the
importance of using geothermal energy, i.e. geothermal
heat-pumps for heating up buildings, as well as to point
out the cost effectiveness of this way of heating in
comparison to other heating systems.
Kljune rei Geotermalna energija, Geotermalne
toplotne pumpe
Osnovni fluid koji slui za prenos toplote je voda ili para,

a regenerie se tako to se kinica probija kroz pukotine
duboko u unutranjost Zemlje, zagreva se i zatim cirkulie
nazad prema povrini, gdje se pojavljuje u obliku izvora
vrue vode ili pare.
Stepen poveanja temperature sa dubinom Zemlje naziva
se geotermalni gradijent koji proseno iznosi oko
30C/km.
1. UVOD
Veoma zanimljiv i potencijalno izuzetno znaajan
obnovljiv izvor energije predstavlja geotermalna energija.
Ovaj izraz se odnosi na toplotu Zemljine unutranjosti
koja u samom sreditu iznosi izmeu 4000 i 7000 C.
Geotermalna energija moe da se koristi na razliite
naine sto e se videti u ovom radu.
Geotermalne toplotne pumpe se koriste u celom svetu.
One koriste toplotu zemlje kao izvor toplotne energije
zimi, a leti za povratak toplotne energije u zemlju.
Tanije, u zimskom periodu prenose toplotu kroz
podzemni sistem cevi iz toplije zemlje ili toplog vodenog
izvora do objekta u svrhu zagrevanja, dok u letnjem
periodu uzimaju toplotu iz objekta i prenose je u tlo u
svrhu hlaenja objekta. Istraivanje e se vriti na poslovnom objektu u Temerinu, gde e se oceniti efikasnost,
potencijal i prednosti ovakvog sistema grejanja.
Slika 1. Raspored temperatura u dubini zemlje [1]

Potencijal geotermalne energije je toliki da se moe
smatrati skoro neiscrpnim.
Procenjuje se kako je ima 50.000 puta vie od ukupne
energije koja se moe dobiti iz klasinih izvora (nafte i
gasa) irom sveta. U prirodi se geotermalna energija
najee pojavljuje u formi vulkana, izvora vrue vode
(slika 2.) i gejzira.
2. POJAM GEOTERMALNE ENERGIJE

Geotermalna energija (iji naziv potie od grkih rei geo
to znai Zemlja i therme to znai toplota)
predstavlja onaj deo energije akumulirane u dubini
Zemlje koji u obliku vrueg ili toplog geotermalnog fluida
(vode ili pare) dolazi do povrine i moe se koristiti
direktno ili indirektno.
Toplota Zemlje rezultat je raznih procesa koji se odvijaju
u unutranjosti Zemlje, kao to su raspadanje izotopa,
radioaktivnih elemenata, raznih hemijskih reakcija i sl.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog master rada
iji mentor je bila doc. dr Branka Nakomi.
Slika 2. Jedan od izvora vrue vode na Islandu [2]

3. PRIMENA GEOTERMALNE ENRGIJE
Geotermalna energija se moe koristiti na dva osnovna
naina:
1. Indirektno za proizvodnju elektrine energije i
2. Direktno kao toplotna energija.
Naini primene, shodno tome, najvie zavise od
temperature izvora, njegove izdanosti, pritiska i fiziko
hemijskog sastava.
2585
3.1. Direktno korienje geotermalne toplote
4. PRINCIP RADA GEOTERMALNIH

TOPLOTNIH PUMPI
Geotermalna energija, odnosno njena toplota, danas se

irom sveta veinom koristi direktno, odnosno bez
pretvaranja u neki drugi oblik energije. Direktna upotreba
toplotne energije zamenjuje energente koji zagauju
vazduh i okolinu i predstavlja najjednostavniji i
najperspektivniji nain iskorienja geotermalne energije.
Direktno korienje geotermalne energije (GTE) moe se
primeniti u razne svrhe, u zavisnosti od temperature
medija na izvoru.
Meutim, od svih primena danas su najee sledee :
Korienje GTE za grejanje prostora

Geotermalne toplane (slika 3.) i geotermalni toplotni
sistemi smatraju se vrlo prikladnim reenjem za
sisteme grejanja naselja, stambenih i poslovnih
zgrada, sportskih hala, hotela, bolnica i raznih drugih
objekata. Pri tome postoje dva osnovna sistema: 1.
direktni (gde se geotermalna toplota direktno uvodi u
grejni sistem) i 2. indirektni (koristi se izmenjiva
toplote, to je mnogo ei sluaj primene).
Slika 3. Osnovni izgled geotermalnog postrojenja za

komunalno grejanje [3]
Korienje GTE u poljoprivredi predstavlja drugo veliko podruje primene geotermalne energije
(slika 4.). Pri tome se prvenstveno misli na zagrevanje staklenika, za navodnjavanje ili zagrevanje
obradivih povrina pri uzgoju agrokultura (ako su u
pitanju geotermalne vode nie temperature i mineralizacije), za suenje povra i voa i slino. Geotermalna energija se moe koristiti ili direktno ili preko
izmenjivaa toplote, kao to je sluaj kod zagrevanja
prostora.
Sistemi za grejanje staklenika su:
Sistemi za grejanje tla
Sistemi za grejanje tla i vazduha
Sistemi za grejanje vazduha
Sistemi sa ventilatorskim provoenjem toplote
Toplotna pumpa predstavlja poseban oblik direktnog

korienja geotermalne energije. Naime, to je ureaj koji
radi na termodinamikom principu prenosa toplote (slika
5.), odnosno, od okoline oduzima toplotu i odaje istu na
viim temperaturama u sistemu za grejanje uz dodatnu
elektrinu energiju koja je potrebna za rad kompresora.
Slika 5. Princip rada toplotnih pumpi [5]

Toplotna energija koja se uzima iz okoline (obino se
temperature kreu u intervalu od +7 C do +14 C) ulazi u
ispariva toplotne pumpe. U cevima se nalazi gas (freon
R 407c ), odnosno radni fluid, koji preuzima tu energiju.
Gas zatim ulazi u kompresor i podie se na vii pritisak
to dovodi do znaajnog poveanja njegove temperature
(obino od 90 do 95 C, mada mogu i vee temperature).
Unutar zatvorenog sistema izmenjiva toplote vri
predavanje toplote gasa sistemu za grejanje. Nakon
predaje toplotne energije, temperatura gasa se sniava na
prvobitnu temperaturu. Gas se zatim dovodi do ekspanzionog suda i ventila, ime se i pritisak vraa u poetno
stanje. Potom se gas vraa u ispariva gde proces poinje
ponovo.
Slika 6. Izgled geotermalnih toplotnih pumpi[5]

4.1. Koeficijent efikasnosti geotermalnih toplotnih
pumpi
Energetska efikasnost toplotnih pumpi izraava se preko
koeficijenta efikasnosti (COP = Coefficient of
performance) koji predstavlja kolinik uloene energije i
dobijene energije.
Q1
E el
(1)
Q1 = Q2 + E el
(2)
=
Ako uzmemo u obzir da je:
Slika 4. Primena geotermalnih voda u poljoprivredi [4]
Tada keoficijent efikasnosti moemo napisati kao:

2586
dobijeni podaci od strane projektanta govore da je

potrebna energija za grejanje 21.6 kW, a za hlaenje
datog objekta 16.8 kW. Na osnovu ovih podataka
izabrana je adekvatna geotermalna toplotna pumpa i ostali
delovi geotermalnog sistema.
8. ZAKLJUAK
Toplotna pumpa je veoma bitan element za iskorienje

geotermalne energije. Projektom je predviena toplotna
pumpa VIESSMANN.
Na osnovu podaka prikazanih u ovom radu, moemo rei

da se geotermalni sistemi sa toplotnom pumpom smatraju
za jedan od najefikasnijih i najisplativijih sistema za
dobijanje toplotne energije a pored toga nemaju ili imaju
minimalan negativan uticaj na ivotnu sredinu. Za sada
jedinu prepreku u njihovoj iroj primeni predstavljaju vei
invensticioni trokovi, zbog toga se trokovi razvoja
ovakvih sistema moraju obezbediti od strane drave
odgovarajuim subvencijama.
Tabela 1. Karakteristike toplotne pumpe "Viessmann" [8]
9. LITERATURA
7.2 Izbor toplotne pumpe
VITOCAL 300 BW 220

Grejanje
Qh = 21,6 kW
Hlaenje
Qc = 16,8 kW
Medijum
freon R407C
El. snaga
4,8 kW, 380 V, 3 faze, 50 Hz
Dimenzije
650x780x1,245 mm
Koef. efikasnosti
4,5
7.3 Poreenje geotermalnog sistema grejanja sa

grejanjem na prirodni gas
Na osnovu izraunatih trokova grejanja za jednu grejnu
sezonu (dijagram 2.) koji su prikazani u diplomskommaster radu, moe se rei da je uteda pri radu
geotermalne toplotne pumpe vea od 70 % u odnosu na
grejanje prirodnim gasom.
Zbog koeficijenta efikasnosti toplotne pumpe, koji u
ovom sluaju iznosi 4.5, (za jedan plaeni kW elektrine
energije proizvede se ukupno 5.5 kW toplotne energije)
za proizvodnju od 19850.16 kWh toplotne energije,
koliko je potrebno za ovaj poslovni objekat u grejnoj
sezoni, treba utroiti svega 4411.13 kWh elektrine
energije.
trokovi grejanja prirodnim gasom
[1]. B. Labudovi, Obnovljivi izvori energije,

Energetika marketing, Zagreb 2002, ISBN 953-675912-8
[2]. http: // www. energetika.in.rs
[3]. Z. imi, " Obnovljivi izvori energije Geotermalna
energija", Zagreb 2008,
http://www.aweres.net/Preuzmi/Obnovljivi%20izvori
%20energije_dio%20I.pdf
[4]. B. Nakomic, "Alternativna energetika izvodi sa
predavanja", Interna skripta FTN, Novi Sad,
2008/2009.
[5]. http://www.geotempus.co.rs/ toplotne_pumpe.html
[6]. "Energy
Net
d.o.o.",
Vaillant-ova
interna
dokumentacija, "Osnove projektovanja toplotnih
pumpi" .
[7]. "Energy Net d.o.o.", interna dokumentacija,
www.energynet.co.yu
[8]. "Terming", Preduzee za projektovanje i inenjering
d.o.o.
Novi
Sad,
interna
dokumentacija,
www.terming.rs
Kratka biografija:
trokovi grejanja toplotnom pumpom
20000
18000
t ro k o v i u d in .
16000
14000
Dragan Ili roen je u Novom Pazaru

1984. god. Diplomski - master rad iz
oblasti Alternativne energetike, na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom
Sadu, na temu "Korienje geotermalne
energije primenom
geotermalne
toplotne pumpe" odbranio je 2009.
godine.
12000
Branka Nakomi je roena u

Zrenjaninu. Diplomirala na Fakultetu
tehnikih nauka na Mainskom odseku,
smer Termoenergetika i procesna
tehnika.
Magistrirala
na
Interdisciplinarnim
studijama
iz
Inenjerstava
za.
iv.
sredine.
Doktorirala na FTN-u iz oblasti
Toplotne tehnike. Oblast istarivanja i
naunog rada: Modelovanje i simulacija
termoprocesnih sistema, Obnovljivi
izvori energije i Upravljanje rizicima.
10000
8000
6000
4000
2000
0
Oktobar Novembar Decembar
Januar
Februar
Mart
April
Os.meseci
meseci
Dijagram 2. Odnos trokova grejanja geotermalnom

toplotnom pumpom, u odnosu na grejanje prirodnim
gasom, za poslovni prostor u Temerinu
2588
Q2
+1
E el
(3)
Gde su:
koeficijent efikasnosti toplotne pumpe (najee > 1)
Q1 dobijena toplota (predana ogrevnom fluidu sistema

grejanja), J
Q2 - uzeta toplota iz toplotnog izvora (uzeta toplota iz
neposredne okoline) J.
E el - utroena elektrina energija (za rad kompresora), J
Koeficijent efikasnosti pokazuje koliko puta veu energiju
grejanja dobijamo u odnosu na uloenu elektrinu energiju (slika 7). Efikasnost toplotne pumpe se navodi kao
stepen efikasnosti sistema koji moe da iznosi od 3 do 5.
Slika 7. Efikasnost toplotnih pumpi[6]

Toplotna pumpa iz okoline preuzima neophodne
toplote za grejanje, a u obliku elektrine energije slui
za pogon kompresora. Elektrina energija se na kraju
transformie u toplotnu i koristi za grejanje. Iz odnosa
predate toplote za grejanje (ukljuujui i toplotu
osloboenu radom kompresora) i potroene elektrine
energije proizilazi da je koeficijent efikasnosti 4.
5. EKONOMSKA ANALIZA GEOTERMALNIH
TOPLOTNIH PUMPI
Geotermalne toplotne pumpe se danas smatraju jednim od
najefikasnijih ureaja za dobijanje toplotne energije, a
njihova primena je zapoela pre vie od 140 godina. Za
sada, jedinu prepreku njihovoj veoj primeni predstavljaju
neto vei poetni (investicioni) trokovi za razliku od
ostalih izvora toplote za sistem grejanja (dijagram 1.).
Trokovi investiranja sa PDV-om
njegovom projektovanju. Tada je investicija najmanja, a

rezultat najbolji.
6. PREDNOSTI KORIENJA GEOTERMALNIH
TOPLOTNIH PUMPI U ODNOSU NA
KONVENCIONALNE IZVORE GREJANJA
- Ekoloke prednosti :
Nema tetnih uticaja na ivotnu sredinu, jer ovakav
sistem ne oslobaa ili minimalno oslobaa tetne
gasove u vazduh, pa se samim tim smanjuje
njihova koncentracija u atmosferi.
Toplotna energija iz toplih otpadnih voda moe se
iskoristiti za zagrevanje prostora ili zagrevanje
vode, ime je znatno smanjeno zagaenje
povrinskih i podzemnih voda, kao i zemljita.
Nema spoljanje opreme i nivo buke je sveden na
minimum.
Nema rizika od poara ili dima.
- Ostale prednosti geotermalnog sistema sa toplotnom
pumpom:
U toku celog radnog veka toplotne pumpe dobija se
preko 70% besplatne energije potrebne za grejanje
prostora.
Jednokratnom investicijom reava se i grejanje i
hlaenje prostora.
Poreenjem cena geotermalne toplotne pumpe i
podnog sistema grejanja i hlaenja sa kotlovskim i
radijatorskim sistemom ukazuje da je investicija u
podno grejanje sa toplotnom pumpom neznatno
vea od klasinog sistema. Uteda goriva je
dugogodinja dobit, pogotovo kada se uzme u obzir
kontinualno poveanje cena svih goriva
Toplotna pumpa za grejanje ili hlaenje ukljuuje
se na poetku grejne sezone, a iskljuuje se na
kraju. Time se postie najbolji energetski uinak i
prostor je zagrejan na eljenu temperaturu tokom
celog perioda.
Izuzetno niski trokovi servisa i odravanja.
7. UPOREDNA EKONOMSKA ANALIZA
EFIKASNOSTI GEOTERMALNOG SISTEMA SA
TOPLOTNOM PUMPOM NA PRIMERU
POSLOVNOG OBJEKTA U TEMERINU
Eksploatacioni trokovi sa PDV-om
Glavni projekat podrazumeva:

Ugradnju duplih geosondi firme Rehau, kao
to preporuuje proizvoa.
Davanje reenja optimalne dispozicije geosonde
u dvoritu (izmeu objekta i ograde).
Postavljanje energetskog bloka u prizemlju
objekta
Postavljanje toplotne pumpe u energetski blok
(proizvoaa VIESSMANN).
16,000
14,000
cena (EVR)
12,000
10,000
8,000
6,000
4,000
2,000
0
Prirodni
gas
TNG
Lo - ulje Toplotna
pumpa
vrsto
gorivo
Dijagram 1. Odnos trokova investiranja i

eksploatacionih trokova za prostor od 130 m [7]
Treba napomenuti da je najpovoljniji trenutak za ugradnju
sistema grejanja sa toplotnom pumpom, u poslovni ili
stambeni objekat, pre same izgradnje objekta, odnosno pri
7.1 Potrebna energija za grejanje i hlaenje objekta

Proraun dobitka energije za potrebe grejanja i hlaenja
poslovnog objekta u ulici Novosadska 565 u Temerinu,
uraen je prema propisima VDI 2078/1992. Zbog
obimnosti proraun nije prikazan u ovom radu, ali
2587

MOGUNOSTI UNAPREENJA SISTEMA UPRAVLJANJA PVC OTPADOM,
USAGLAAVANJE SA POLITIKOM I DOBROM PRAKSOM U EU
POSSIBILITIES OF UPGRADING THE PVC WASTE MANAGEMENT SYSTEMS,
COMPLIANCE WITH POLICY AND GOOD PRACTICE IN EU
Darko Kostovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj Master rad se zasniva na sagledavanju
mogunosti unapreenja sistema upravljanja PVC
otpadom i analizi postojeeg stanja u Republici Srbiji.
Paralelno sa tim se analizira zakonodavstvo i dobra
praksa EU, od procesa implementacije do razvijenog
sistema upravljanja PVC otpadom. Dat je pregled
postojeih tretmana PVC otpada u EU, od ponovne
upotrebe recikliranog PVC otpada, pa sve do direktnog
spaljivanja PVC otpada, kao i svih prednosti i
nedostataka postupaka.
Takoe, izneti su kriterijuma za utvrivanje stepena
degradacije PVC-a, kako pre, tako i u toku upotrebe.
Abstract Master work is based on seen possibilities to
improve system of PVC waste management and analyses
of exiting state in Republic of Serbia. Parallely,
legislation and good practice from EU is analised, from
implementation to fully developed system of PVC waste
management.
Overview of existing treatment of PVC waste in EU is
presented, from re-use of recycled PVC waste, all the way
to direct incineration of PVC waste and all benefits and
lacks of the procedure. Furthermore, all criteria for
determing degree of degradation of PVC, before and as
well in handling PVC is presented.
Kljune rei: PVC, PVC otpad, Upravljanje PVC
otpadom
1. UVOD
PVC je jedan od najkoritenijih i ekonomski relevantnih
plastinih materijala upotrebljen u raznim delatnostima.
PVC je takoe jedan od najvie kontraverzno polemisanih
plastinih materijala, odnosei se na opasni uticaj na
ivotnu sredinu i na veliki broj studija istraivajui ivotni
ciklus PVC-a koji je proizveden.
Poto PVC proizvodi sadre irok spektar aditiva meu
kojima su neki poznati po svojoj opasnosti, novonastalo
pitanje je, da li je dolo do putanja aditiva iz PVC
proizvoda u zemljite, do kog stepena se ovo javlja i
kakve su emisije na zemljini gas i procednu vodu
(oznaava svaku tenost koja protie kroz odloen otpad i
emituje se van deponije, ili je u njoj zadrana).
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio Doc. Dr. Goran Vuji.
Cilj ovog rada jeste da:

Prikae osnovne informacije o primeni PVC-a, o
najkorienijim aditivima i do kog stepena su ove
supstance iskoriene u PVC proizvodima.
Oceni uticaj PVC otpada na ivotnu sredinu posle
finalnog, ili poslednjeg odlaganja na deponiju.
Prikae porast PVC otpada i njegovo deponovanje.
Proceni kvantitet PVC-a u deponijama, kao i cenu
ubacivanja PVC otpada, ukljuujui i tetnost po
ivotnu sredinu.
Da opie na koji nain bi se mogao reciklirati PVC
otpad u Srbiji i da studiju izvodljivosti jedne firme na
teritoriji optine Novi Sad.
2. PRIMENA PVC-A I ADITIVA
Aditivi PVC-a mogu biti fotohemiski i termiki
nestabilni,
a
zavisno
zahtevima
i
eljenim
karakteristikama imaju primenu, jedan broj aditiva se
primenjuje za smanjenje tih problema pre proizvodnje
PVC proizvoda. Vano je kvantitativno rasporediti klase
aditiva po toplini, stabilizatorima, plastifikatorima i
ispunama, poslednji se obino dodaje da smanji trokove i
povea koliinu (masu, zapreminu) datog polimera.
Ostale vrste polimernih aditiva treba ubacivati za
odreene primene kao to su pigmenti, uticajni
modifikatori, maziva, estice (prah), UV stabilizatori,
materije kojima se unitavaju odreeni mikroorganizmi,
kako bi se spreio gljivini rast na fleksibilnim PVC i
antistatinim agentima.
2.1 Primena PVC-a
Tabela 1. Primena PVC-a prema sektorima
53%
81%
16%
2%
60%
69%
50%
11%
69%
9%
8%
8%
30%
8%
3%
4%
4%
6%
3%
4%
3%
16%
3%
14%
23%
6%
Potronja finalnog PVC proizvoda prema primenjenim

sektorima u Evropi i u nekim dravama lanicama
prikazana je u tabeli 1.
PVC program prema sektoru nije direktno uporediv, oito
da je glavno podruje primene u Evropi u izgradnji
stambenih objekata tj. u zgradama, i da se potronja PVC
materijala posebno razlikuje izmeu drava lanica.
2589
ivotni vek PVC proizvoda moe biti vrlo kratak, ali

moe se i kretati u opsegu od 50 godina pa navie.
2.2. PVC aditivi
Svi PVC proizvodi sadre u sebi minimum PVC polimera
i stabilizatora za podmazivanje.
Aditivi koji se najee koriste su opisani ukratko:
Stabilizatori su sastojci koji se obino dodaju PVC
polimerima u cilju spreavanja termalne razgradnje i
tokom obrade vodonik hlorida. Otprilike 1-8% moe
se dodati PVC formuli, zavisno od drugih
komponenata i konanog programa.
Plastifikatori se dodaju u varijabilnim koliinama
smoli, kako bi se postigla bolja fleksibilnost i mekoa
PVC-a. Fleksibilan PVC moe da sadri plastifikatore
u koliinama do 60%.
Maziva se koriste u iznosu od 1 - 4% od ukupne
teine, ona su dodata kako bi spreilo da plastika
prijanja na metalne zidove kalupnih maina, i
modifikuju svojstva smese. Primeri takvih maziva su
vosak, masne kiseline, masni alkoholi itd.
Ispune se dodaju za poboljanje odreenih svojstava,
odnosno mehanike i elektrine otpornosti i tad
obuhvataju 50% od ukupne teine PVC-a. Primenjuju
se kod krutog PVC-a u izgradnji, gde se ne dodaje
vie od 5% ispuna. Poreklo mineralnih ispuna je
kalcijum karbonat (vapenac), kreda itd.
Pigmenti su uglavnom organskog porekla i to su
koloritni inioci i mineralni pigmenti (oksidi
titanijuma, oksidi gvoa, oksidi hroma, oksidi
kadmijuma itd). Tipino iznose 0,1% od teine, mada
se najvie moe koristiti do 15%.
Aditivi za usporavanje gorenja se posebno koriste u
nekim fleksibilnim PVC graevinskim materijalima u
relativno visokim koncentracijama od 10 20% od
ukupne teine.
Ostali aditivi se dodaju za odreene svrhe, kao to su
biocidi i fungicidi. Uticaj modifikatora se koristi u
koncentracijama do 15% od ukupne teine za
poboljanje otpora krutih PVC-a.
3. PORAST PVC OTPADA I NJEGOVO
DEPONOVANJE
3.1. Porast PVC otpada
Kompilacije o porastu PVC otpada zasnivaju se na
razliitim metodolokim pristupima. Razlika koja se moe
napraviti izmeu podataka zasniva se na kompilaciji
analize i procene o sadraju PVC otpada u razliitim
tokovima otpada, izraunavanje porasta otpada se zasniva
na teoriji modela s' obzirom na potronju i protezanje
PVC-a kroz razliite proizvode.
Prikupljanje podataka i informacija o kompilaciji metode
u dravama lanicama nije uzeta u obzir ove studije, no
moe se pretpostaviti da podaci o PVC otpadu proizilaze
iz kombinacije obe metode. U Holandiji se iznos PVC-a
iz vrstog komunalnog otpada sastavlja na osnovu
godinjih analiza. Podaci iz Austrije se procenjuju na
osnovu potronje i ivotnog veka. Nesigurnost proizilazi
iz osnovnih pretpostavki ivotnog veka, odnosno predvia

se procena u koje vreme e proizvod ui u tokove otpada,
a sadraj PVC-a u otpadu se procenjuje na osnovu
razliitih tokova gasova. Dalje se razmatra da li se
obraunat model zasniva na potronji PVC polimera, ili
na koliini PVC aditiva koji znatno variraju u
proizvodima. Procene koje se temelje na prosenom
sadraju PVC otpada u razliitim tokovima otpada nisu
ba precizne, pa se ne mogu dati ni tani podaci o porastu
PVC otpada
Najznaajniji porast PVC otpada u budunosti moe se
oekivati zbog izgradnje i ruenja, a manje kao otpad iz
domainstva, koji e u otpadnim tokovima imati manji
znaaj u porastu PVC otpada.
3.2. Deponovanje PVC otpada
Procenjen uticaj deponovanja i porasta PVC otpada
izraunat je na osnovu prijavljenih podataka iz drava
lanica. U skladu sa tim Francuska, Holandija, Austrija i
Nemaka doprinose 47 % u porastu PVC otpada, u
odnosu na celu Evropu. Pretpostavlja se da e od 2010 do
2020 godine deponovane koliine PVC otpada biti
smanjene na 53 %, u odnosu na dananje.
Glavni cilj deponovanja je da obezbedi visoke standarde
za zbrinjavanje otpada u Evropskoj Uniji i da ovim putem
podstakne reciklau otpada. U trokove deponovanja
spadaju, trokovi osnivanja deponija, rad na deponijama i
kasnije odravanje i zatvaranje deponija. Zahteva se da se
postave gasovodne cevi, koje moraju zadovoljavati
odreene standarde, ispod cele povrine deponije. Opti
uslovi ivotne sredine su postavljeni prema lokaciji
deponije, posebnu panju moramo posvetiti: podzemnim
vodama, upravljanje procednim vodama, zatiti zemljita i
protoku podzemnog gasa. Tretman otpadne vode, tj njeno
pranjenje mora se sprovoditi u skladu sa vaeim
standardima koji su propisani za tu vrstu otpada,
akumulirani gas koji se sakupi ispod deponije takoe se
mora deponovati u skladu sa propisanim odredbama, kako
bi se rizik po ljudsko zdravlje smanjio na minimum, tj.
ouvala ivotna sredina.
4. REZULTATI LITERATURNIH INFORMACIJA
Zakljuci koji su izvueni iz studija razlikuju se s obzirom
na tetne efekte PVC-a u okruenju. Generalno, u pogledu
koji se odraava na krute PVC proizvode ne predstavlja
ekoloki rizik u deponijama, zbog niske koncentracije
zagaivaa putenih iz PVC-a, koji se mogu nai.
Posmatrano isputanje stabilizatora u odreenom rasponu
je jedva prepoznatljivo i ovi gubici e se javiti samo sa
povrine proizvoda, ali ne sa veine materijala.
5. POSLOVNA IDEJA RECIKLAE PVC-A
5.1. Poslovna ideja
Reciklaa PVC-a bi znaila, prikupljanje PVC otpada na
nivou grada Novog Sada i njegovih okolnih sela. PVC
otpad bi se sortirao (po boji), a zatim bi se presovao i
pravili bi se briketi (bale), koji bi se ubacivali u mlin, tj.
mleli bi se, a nakon toga taj fini prah bi se ubacivao u
2590
mainu za pravljenje re-granulata (ekstruder), finalni

proizvodi prodavali bi se irom zemlje, a mogli bi da se
izvoze na inostrano trite.
5.2. Glavni cilj
Firma bi vrila otkup PVC otpada na teritoriji opstine
Novi Sad, a ako je mogue i ire. Ono po emu bi ta firma
bila prepoznatljiva je:
Garancija visokog kvaliteta proizvedenog regranulata,
Dugotrajnost proizvoda,
Visok kvalitet dostave, i
Ouvanje ovekove sredine
eur, tj. 9 300 000.00 din kao kredit poslovne banke, sa

kamatnom stopom od 6% na godinjem nivou. Poslovanje
firme bi trebalo biti takvo da se celokupna ulaganja mogu
vratiti u vremenskom periodu od 3 do 7 godina i to bi
znailo da firma posluje dobro.
U tabeli 3. dat je prikaz koliko dinara bi bilo potrebno za
pokretanje firme za reciklau PVC otpada, tj. koliko bi
bilo potrebno za kupovinu hale, prese, mlina, ekstrudera
(maina za pravljenje re-granulata), transportnih sredstava
(kamion, kombi, automobil), i ostalih ulaganja
(kancelariskog materijala, kompijutera, aparata za gaenje
poara i jo razne opreme koju treba da ima jedna firma).
Tabela 3. Prikaz potrebnih ulaganja
Red.
br.
Nabavna vrednost
5.3. Motivi za pokretanje biznisa
1.
Oprema
Presa
Glavni motiv za pokretanje ovog projekta bi bilo ouvanje

ivotne sredine, obezbeivanje posla graanima Novog
Sada i ire, poboljanje finansiske situacije grada,
smanjenje koliine PVC otpada na deponijama, dizanje
svesti graana o ouvanju ivotne sredine.
1.1.
Mlin
1.2.
1.3.
2.
3.
5.4. Proizvodi i trita
4.
Na osnovu projekta Utvrivanje sastava otpada i

procene koliine u cilju definisanja strategije
upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu
odrivog razvoja Republike Srbije, i zakljueno je da
bi na teritoriji optine Novi Sad bilo prikupljeno 395 t
PVC otpada.
Raunajui na ve postojee konkurente na teritoriji
optine Novi Sad i na to da ne moe biti prikupljen sav
PVC otpad, proraun je raen za 100 t prikupljenog PVC
otpada, koliki je i kapacitet firme na mesenom nivou.
U tabeli 2. su navedeni podaci planirane proizvodnje regranulata u dakovima od 25 kg, 50 kg i 100 kg, vidi se
koliko tona na godinjem nivou bi se proizvelo i po kojoj
ceni, a na kraju imamo doprinos na godinjem nivou.
5.
Obim
proizvod
nje na
god.
nivou
Komada
dakova
na god.
nivou
1.
Re-granulat
u
dakovima
od 25 kg
120 t
4800
472
2 265 600,00
2.
Re-granulat
u
dakovima
od 50 kg
120 t
2400
885
2 124 000,00
3.
Re-granulat
u
dakovima
od 100 kg
960 t
9600
1652
15 859 200,00
Proizvod
Uku
pno
Cene
dakova
u
dinarima
Iznos u
dinarima
Fiziko lice po
ugovoru
Fiziko lice po
ugovoru
Fiziko lice po
ugovoru
Kupovina firme
Fiziko lice po
ugovoru
Rezervni delovi
1 300 000,00
1 300 000,00
1 300 000,00
1 900 000,00
5 000 000,00
300 000,00
1 000 000,00
12 100 000,00
U tabeli 4. navedeni su rashodi na godinjem nivou

(osnovni materijal, amortizacija, trokovi odravanja,
trokovi zarada, ostali trokovi).
Otkup sirovina bi se vrio po ceni od 4 din/kg. Uzeta je
minimalna mogua cena.
Tabela 4. Prikaz godinjih rashoda
Red.
br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Tabela 2. Planirani obim proizvodnje

Red.
br.
Maina za pravljenje
re-granulata
Graevinski radovi
Kupovina transportnih
sredstava
TOS - Trajna obrtna
sredstva
Ostala ulaganja
UKUPNA
ULAGANJA
Isporuilac
opreme, ili
izvoa radova
Vrednost
proizvodnje u
din na god.
nivou
Osnovni materijal - sirovina

Energenti
Amortizaciaja
Trokovi odravanja
Trokovi zarada neto
Doprinosi i porezi na plate
Ostali trokovi
UKUPNI RASHODI
IZNOS U
DINARIMA
4 800 000,00
1 200 000,00
300 000,00
200 000,00
6 000 000,00
4 200 000,00
200 000,00
16 900 000,00
Bruto dobit:
3 348 800,00 din
Porez na dobit: - 344 880,00 din.
Neto dobit:
+ 3 014 000,00 din.
Neto dobit znai koliko bi na godinjem nivou firma
zaradila u dinarima, kada bi isplatila osnovni materijal,
energente, amortizaciju, trokove odravanja, trokove
zarada (plate radnika), ostale trokove i porez na dobit.
Taj novac bi sluio za otpaivanje bankovnog kredita i
vraanje linih sredstava, u roku od 5 godina bi se vratio
sav uloeni novac.
Cene i trokovi su prikazani na osnovu kursa evra od 93
din, za mesec jul/avgust 2009 god.
20 248 800,00
Za finansiranje ovog projekta bilo bi potrebno uloiti 30

000 eur, tj. 2 800 000.00 din kao lina sredstva i 100 000
2591
6. ZAKLJUAK
Studije su pokazale da isputanjem aditva u deponijama
nema zastoja u razgradnji deponija. danas imamo tehnika
reenja na deponijama kao to su cevi koje su sprovedene
ispod dna deponije koje garantuju bru i bolju razgradnju
otpada. Emisije usled prisustva PVC-a na deponijama su
pre trajale mnogo due i imale su razne prepreke.
U dravama lanicama projektovane su nove deponije
koje imaju liniske cevi, tj. gasovode koji su povezani sa
filterom, koje prikupljaju gas i obrauju ga u sistemu.
Kod nas takvih deponija jo nema, bie ih u skorijoj
budunosti, ali dok se ne izgrade sanitarne deponije u
Republici Srbiji trebali bi da se orijentiemo na otvaranje
privatnih firmi koje e prikupljati PVC otpad i reciklirati
ga, tj. praviti re-granulam, koji moe da se plasira kod nas
u poetku, a posle bi mogao i u dravama lanicama
Evropske Unije.
Iz svega navedenog moe se zakljuiti da bi trebalo da se
radi na podsticanju otvaranja ovakvih firmi, jer ne samo
da bi se smanjila koliina PVC otpada na deponijama,
nego bi se popravilo finansijsko stanje graana, a to je
najbitnije digla bi se svest graana o ouvanju ivotne
sredine.
[4] Jacquinot Bernard, Hjelmar Ole, Vehlow Jurgen. The

Influence of PVC on the Quantity and Hazardousness of
Flue Gas Residues from Incineration.
[5] K. A. Brown, M. R. Holland, R. A. Boyd, S. Thresh,
H. Jones, S. M. Ogilvie. Economic Evaluation of PVC
Waste Management. A report produced for European
Commission Environment Directorate, June 2000.
[6] European Commission, DG III. Chemical Recycling of
Plastics Waste (PVC and other resins). December 1999.
Kratka biografija:
7. LITERATURA
[1] European Commission DGXI.E.3. The Behaviour of
PVC in Landfill. Final Report February 2000.
[2] European Commission. Life Cycle Assessment of PVC
and of principal competing materials. Commissioned by
the European Commission, July 2004.
[3] Study for DG XI for the European Commission.
Mechanical
Recycling
of
PVC
Wastes.
Basel/Milan/Lyngby, January 2000.
2592
Darko Kostovski roen je u Zrenjaninu 1984.

ivotne sredine Mogunosti unapreenja
sistema
upravljanja
PVC
otpadom,
usaglaavanje sa politikom i dobrom praksom
u EU, odbranio je 2009.god.
docenta-a. Od 2007. godine Rukovodilac je
Departmana za inenjerstvo zatite ivotne
sredine.

GRAENJE KUA OD BALIRANE SLAME I PRIMERI
BUILDING HOME WITH STRAW BALE-EXAMPLES
Goran Beronja, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj - U radu je prikazana slama kao prirodni
materijal koji zaokuplja panju ekoloki svesnih graditelja, ona predstavlja izrazito zdravu alternativu modernim graevinskim materijalima i ne vri negativan uticaj
na ivotnu sredinu.
Abstract - This paper work presents straw as a natural
material which prepossess attention of ecologicaly
conscious architects, it represents racily
healthy
alternative in modern building materials and it doesn't
have bad impact on enviroment.
Kljune rei balirana slama, graenje, kue
1. UVOD
Ona pre svega zavisi od :

Gustine bale
Poloaja stabljika (paralelno ili popreno u odnosu na
pravac toplotnog prostiranja)
Vlanost slame (uticaj vlanosti na toplotnu provodnost
je mnogo manji nego u sluaju graevinskih materijala
mineralnog porekla)
U manjoj meri treba uzeti u obzir vrstu itarice od koje
su dobijene stabljike.
Na osnovu laboratorijskih testova koeficijent toplotne
provodnosti X varira od 0.0337 do 0.086 W/mK. Brojna
testiranja u Nemakoj i Austriji potvruju vrednost X
=0,045 W/mK (za suve, vertikalno orijentisane bale na
prosenoj temperaturi od 10 C), to je u skladu sa EU
standardima. Vrednost X od 0,045 W/mK odgovara
koeficijentu prolaza toplote U od 0,12 W/m2K. [1]
2.1.1. Seenje bala
Slama je jedan od najboljih obnovljivih graevinskih

materijala. Koristila se kao graevinski materijal hiljadama godina, uglavnom u kombinaciji sa peskom ili glinom. Sa izumom prese za baliranje krajem 19. veka, ljudi
su prepoznali potencijal balirane slame kao graevinskog
materijala. Graenje kua od balirane slame potie iz
Amerike, tanije Nebraske. I dan danas tamo postoje kue
koje su sagraene pre sto godina, ali su i dalje u dobrom
stanju. Stanovnici Nebraske ak su i crkve gradili od balirane slame. Nebraska je bila siromana sirovinama potrebnim za tradicionalne materijale(drvo i kamen). Zbog
toga su se ljudi okrenuli graenju kua od balirane slame i
prijatno se iznenadili dobrom termikom izolacijom i
komforom koji su im pruile ove kue [5].
esto, prema graevinskom planu kad se radi uklapanje

zida u uglovima, kod vrata i prozora, nije potrebna cela
bala po duini ve tzv. "polu-bala" (termin ne
podrazumeva iskljuivo polovinu bale nego bilo koju
dimenziju manju od originalne). Interesantno je da
seenje bale podrazumeva vezivanje nove bale pre
odvajanja (seenja) od originalne.
2. BALIRANA SLAMA
Slama je obnovljivi materijal koji se moe proizvoditi i
uzgajati svake godine. Energija potrebna za proizvodnju
ovog materijala dolazi od sunca obnovljivog izvora
energije. Kada objekt prestane biti u funkciji, slama se i
nakon dugog niza godina moe kompostirati, nema
problema sa otpadom.
Kad bi se u graevinu od balirane slame jo inkorporirala
i naela pasivne solarne gradnje, kao to su termalna masa
i velike staklene povrine sa sunane strane, dobili bismo
energetski izuzetno efikasan objekt. [16]
2.1. Tetrmoizolaciona svojstva
Jedna od velikih prednosti balirane slame nad ostalim
graevinskim materijalima je odlina termalna izolacija.
___________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog - master rada
iji mentor je bio dr Slobodan Krnjetin.
Slika 1. Igle za baliranje, sa jednim i sa dva otvora [1]

Interesantno je da seenje bale podrazumeva vezivanje
nove bale pre odvajanja (seenja) od originalne.
Vezivanje bale se obavlja uz pomo velikih igala za
baliranje. Igle funkcioniu isto kao i igle za ivenje. Od
elika su, na vrhu se suavaju i ima otvor-iglene ui.
Mogu biti s jednim otvorom. U tom sluaju postupak se
izvodi u dva koraka, jer bala je vezana sa dva kanapa. Sve
vie se koriste igle sa dva otvora jer omoguavaju
provlaenje obe veze iz jednog poteza [1].
2.1.2. Oblikovanje bala
Oblikovanje bala postie se seenjem i savijanjem.
Seenje se obavlja motornom testerom (slika 2). Savijanje
2593
bala je potrebno ako plan zahteva da zidovi objekta budu

zaobljeni. To se postie jednostavnom primenom pritiska.
displejom za lako oitavanje rezultata. Opremljen je sa

sondom od jakog nerajueg elika duine 60 cm kako bi
dospela do centra velikih bala. Meri vlanost u rasponu od
9 % do 40 %. [2]
Slika 2. Seenje bala [1]
Slika 4. Protimeter mera vlanosti baliranog sena i

slame [6]
2.2.2. Ispitivanje gustine balirane slame
Za ovo ispitivanje najbolje je zatei se kod seljaka na njivi
za vreme baliranja. Treba znati tehnike karakteristike
prese vezane za masu i dimenzije bala koje proizvodi. [2]
Slika 3. Oblikovanje bala [1]

2.2. Trajnost materijala
Slamka itarica se u zemlji raspada nakon est meseci,
dok slamka pirina traje duplo due (zbog visokog
procenta silikata koji je dodatno titi od truljenja).
Meutim, slama se vekovima koristi kao izolacioni
materijal, a neposredni dokazi pronaeni na arheolokim
lokalitetima pokazuju da u optimalnim uslovima njen vek
trajanja moe premaiti i nekoliko hiljada godina. [5]
Slama je nalaena u savreno ouvanom stanju u
unutranjosti egipatskih grobnica dakle na suvom ona se
ne raspada (podsetiu jo jednom na nae karatavane i sl).
Shodno tome, balirana slama koriena u gradnji objekata
moe trajati u rasponu koji graditelji iz SAD u ali
odreuju kao period od tri nedelje do devet hiljada
godina, zavisno od naina na koji se radi i odrava.
Meutim iskustvo je relativno malo s obzirom da je prva
kua od balirane slame izgraena pre 130 godina.
U SAD ima na desetine kua blizu 100 godina starosti u
kojima jo uvek ljudi ive i ne ale se na probleme.
Takoe kue izgraene od 1980. pa na ovamo opstaju bez
problema.
Slika 5. Presa visokog pritiska za baliranje slame i sena

firme FADAP A.D. Dimenzije bala: irina 450 mm. visina
370 mm, duina od 400 do 1100 mm [7]
2.2.3. Zatita od kie
Direktna (izraen krovni prepust) i indirektna (postoji
opasnost i od kinih kapi koje se odbijaju od zemlje i
prskaju zid.
U tu svrhu, prvi red bala treba podii na 30 cm od temelja
(slika 6). Drugi nain je zatita drvenom indrom (slika
7).
Rizik od indirektnog kvaenja kiom se znaajno moe
smanjiti dizajnom temelja od ljunka ili lomljenog
kamena ili saenjem niskog rastinja po obodu zida (slika
8).
Tvrdo tlo ispred zida (sluaj kad je betonski temelj iri od
objekta) e imati suprotan efekat jer je poveano
odbijanje kie. [1]
2.2.1. Ispitivanje vlanosti balirane slame

Postoje ureaji za merenje vlanosti bala sena i slame. Na
slici 4 prikazan je runi mera vlanosti sa digitalnim
2594
odline uslove za stanovanje,dok su cene takvih kua

znatno nie od cena kua koje su graene od cigle ili
blokova. [3]
Slika 6. Zatita od kie podizanjem zida [1]
Slika 9. Kua u Balneariju Punta Balena, Urugvaj [1]

Meutim ono to je posebno znaajno je to da se gradnjom kua od slame energija potrebna za graenje i eksploataciju takvih graevina smanjuje ak za deset puta,
tako da, uz sve navedeno nije preterano navesti da je
slama danas superioran graevinski materijal.
Slama predstavlja zdravu alternativu modernim materijalima. Prirodna je bezopasna. Upotrebom netoksinih
organskih zavnih slojeva poput ilovae, prirodnih pigmenata i boja, pa provetravanjem moe se obezbediti
jedna od najsigurnijih i najugodnijih atmosfera za stanovanje [5].
Slika 7. Drvena indra [1]
4. LITERATURA
Slika 8. Zatita od kie saenjem niskog

rastinja oko zida [1]
2.3. Primer-Kua u Balneariju Punta Balena, Urugvaj
Zidna i krovna konstrukcija je uraena od stabala
eukaliptusa. Ispred drvene konstrukcije ide 50 cm debeo,
nesamonosei zid od balirane slame. Donji deo zida na
koji se oslanja balirana slama je od lokalnog prirodnog
kamena.
Spolja i iznutra zidovi su izmaletrisani sa dva sloja
zemljanog maltera, 2 cm debeo prvi sloj je sa agregatom
seckane slame, a 5 mm zavrni sloj sa agregatom peska
(odnos zemlja-pesak 1:4) pri emu je koriena zemlja sa
visokim sadrajem gline (takoe lokalni materijal).
Krov je prekriven 25 cm debelim slojem trske [1].
[1] Gernot M., Fredemann M: Building with straw:

Design and technology of a sustainable architecture,
Birkhauser, Basel, Switzerland, 2005.
[2] Information guide to straw building, for sell builders
and the construction industry, Amazon Nails, 2001.
[3] http:// www.buildmagazin.com , april 2008
[4] http://www.strawhomes.com/, septembar 2008
[5] http:// www.fkit.hr
[6] http://www.poljstroj.co.yu.
[7] http://www.steam-brite.com
Kratka biografija:
3. ZAKLJUAK
Slama se pokazuje kao odlian izolacioni materijal pa se
na taj nain moe znaajno utedeti energija potrebna za
grejanje i hlaenje prostora,a to rezultuje smanjenjem
emisije tetnih gasova. Takoe zidovi od slame imaju
potrebnu vrstinu, otporni su na poar i osiguravaju dobru
zatitu od buke. Kue graene od slame obeavaju
2595
Goran Beronja roen je 1984. godine. u

Sisku. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti inenjerstvo
zatite ivotne sredine odbranio je
2009.godine.
Slobodan Krnjetin roen je u Novom sadu

1957 godine, doktorirao je na Fakultetu
nauna oblast je graditeljstvo i zatita
ivotne sredine.

PREIAVANJE OTPADNIH VODA U SUBOTICI KAO MERA ZATITE IVOTNE
SREDINE
WASTE WATER TREATMENT IN SUBOTICA AS MEASURE OF INVIROMENTAL
PROTECTION
Branislava Laji, Slavko uri, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
2.1. Uklanjanje grubog i plivajueg materijala

SREDINE
Kratak sadraj - U ovom radu prikazani su problemi
vezani za otpadne vode, naini njihovog preiavanja,
odlaganje i isputanje u recipijent. Posebna panja u
radu je usmerena na mehaniko preiavanje otpadnih
voda u Subotici.
Uklanjanjem grubog materijala iz otpadne vode (komadi

drveta, plastike, paradi koe, tkanine, konzerve, boce)
omoguava se:
Abstract - Tthis paper work presents problems related to

waste water, ways of treatment, delay and drop in the
recipient. Special attention is based to mechanical waste
water treatment in Subotica.
zatita postrojenja od krupnih predmeta koje

voda nosi sa sobom i koji bi mogli da izazovu zaepljenje
pojedinih delova instalacija,
izdvajanje i olakano otklanjanje krupnijeg

materijala koji bi mogao da otea ili umanji efekat kasnije
prerade [4].
Kljune rei - otpadne vode, peskolovi, talonici
2.1.1. Gruba reetka sa runim ienjem
1. UVOD
Glavnim kolektorom sve otpadne vode sakupljene u

sistemu kanalisanja, dospevaju na lokaciju ureaja za
preiavanje otpadnih voda. Prvi objekat je gruba reetka
sa runim ienjem, ugraena u kanal irine 5,8 m, visine
protonog profila maksimalno 3 m. Svetli otvor tapova
iznosi 0,08 m. Reetke pregrauju glavni kanalizacioni
vod fabrike na ulasku u fabriko postrojenje za obradu
otpadnih voda ili pre ulivanja u komunalnu kanalizaciju,
postavljaju se normalno na tok vode ili da bi se olakalo
Voda je jedna od najvanijih materija u prirodi, poev od

toga da je ona uslov ivota pa do mnogih drugih funkcija.
Osim toga to je neophodna za odravanje biljnog,
ivotinjskog i ljudskog ivota, ona je jeftin izvor energije
i jedna od najvanijih industrijskih sirovina u mnogim
tehnolokim procesima [1].
Voda, oneiena na bilo koji nain tokom upotrebe predstavlja otpadnu vodu. Uporedo sa urbanizacijom i razvojem industrije, poljoprivrede i stoarstva raste koliina i
stepen zagaenosti otpadnih voda.
Zadatak preiavanja jeste da ukloni zagaenje otpadne
vode do te mere da otpadna voda moe da se isputa u
recipijent bez tetnih posledica ili da moe ponovo da se
upotrebi [2].
ienje, pod uglom od 30 - 60 pa i do 80 [3]. Na slici

1 prikazana je kosa reetka [5].
2. MEHANIKO PREIAVANJE OTPADNIH

VODA U SUBOTICI
U okviru koncepcije sanacije jezera Pali izgraeno je
postrojenje za preiavanje svih produkovanih otpadnih
voda sa podruja grada Subotice. Preiavanje otpadnih
voda obuhvata kompleks objekata i opreme kojima se
otpadne vode stanovnitva, industrija i prethodno tretirane
otpadne vode preiavaju primenom mehanikih i
biolokih metoda [3].
Prethodno preiavanje kao prvi stadijum mehanikog
preiavanja podrazumeva uklanjanje ili redukciju
suspendovanih i plivajuih materija, zatim uklanjanje
teih neorganskih materija kao i uklanjanje prekomernih
koliina ulja i masti [2].
______________________________________________
NAPOMENA:
iji mentor je bio dr Slavko uri.
Sl.1. Kosa reetka sa runim ienjem

2.1.2. Crpna stanica
Nakon reetke sledei objekat je glavna crpna stanica za
primarni transport otpadnih voda u ostale objekte
preiavanja. Primenjeni su puni crpni agregati, ukupno
3 jedinice, za visinu transporta od 3,2 m, sa pojedinanim
kapacitetom pojedinih agregata od 200 l/s, 400 l/s i 300
l/s / 600 l/s i instalisanom snagom motora od 11 kW, 22
kW i 30 kW / 40 kW [3]. Na slici 2 prikazana je pumpna
stanica sa punim pumpama [5].
2596
2.2.1. Tangencijalni peskolov

Nakon fine reetke sa mehanikim ienjem sledei objekti su peskolovi, ukupno 2 jedinice. Tangencijalni pes3
kolov je ukupne zapremine oko 20 m . Na slici 4 prikazan je peskolov [3].
Sl.2. Pumpna stanica sa punim pumpama

1-prijemni rezervoar, 2-dovodni kolektor, 3-puna
pumpa, 4-motor, 5-mainski prostor, 6-odvod ka
postrojenju
2.1.3. Fina reetka sa mehanikim ienjem
Sl.4. Peskolov
Posle crpljenja vode sledi fina reetka sa mehanikim

ienjem, ukupno 2 jedinice. Reetke su ugraene u
kanale pravougaonog poprenog preseka, irine 1,5 m,
visine protonog profila 0,6 m i sa otvorom od 0,025 m.
Na slici 3 prikazana je fina reetka sa mehanikim
ienjem [3].
2.2.2. Dvokomorni aerisani peskolov - separator masti

Danas, na svim postrojenjima sa vie od 5000
ekvivalentnih stanovnika (ES) grade se kompleksni
peskolovi sa mehanizovanim vaenjem peska, aeracijom
bazena i hvataem masti. Dvokomorni aerisani peskolov 3
Sl.3. Fina reetka sa mehanikim ienjem

Otpaci sa reetke se trakastim transporterom odvode do
kontejnera. Krajna dispozicija otpadaka je na deponiji
vrstih otpadaka grada Subotice. Deponovana masa se
kompaktorom sabija ime se omoguuje da vie otpada
stane na deponiju [3].
separator masti je ukupne zapremine oko 260 m i pored

funkcije separacije peska obavlja i funkciju separacije
masnoa [3]. Masnoe, ukoliko se ne izdvoje pre ulaska u
kanalizacionu mreu, kasnije prave tekoe kod biolokog
preiavanja jer formiraju nepropustljivu opnu. Male
koliine masti i ulja, naroito mineralnih, na povrini
vodotoka spreavaju difuziju vazduha, pa se smanjuje
proces samopreiavanja. Zbog toga se separator
masnoa, kao i peskolov postavlja skoro na svakom
postrojenju za preiavanje otpadnih voda jer se u njima
mogu uvek nai masnoe iz klanica, fabrika za preradu
mesa i ostalih prehrambenih industrija. Na slici 5 prikazan
je popreni presek peskolova i separatora masnoa sa
mehanizovanim vaenjem peska [5].
2.2. Uklanjanje inertnog materijala

Za izdvajanje teih, uglavnom mineralnih materija iz
otpadnih voda koriste se talonici za pesak ili peskolovi.
Pod pojmom pesak obuhvaene su suspendovane estice
inertnog, tj. bionerazgradljivog materijala u otpadoj vodi
ije su specifine mase, odnosno brzine taloenja, mnogo
vee od estica organskog biorazgradljivog materijala. Tu
spada pesak, ljunak, zemlja, ljaka, pepeo i slino.
Inertni materijal izaziva abraziju i ubrzano habanje
pokretnih delova ureaja za preiavanje otpadne vode,
te stvara naslage, taloge koji se teko iste u cevovodima i
kanalima, u biolokim reaktorima, odnosno na svim
mestima gde je usporeno kretanje otpadne vode [2].
Peskolovi se lociraju na svim postrojenjima, bez obzira na
to o kakvom se sistemu kanalisanja radi, i to ispred
primarnih talonika [5].
Sl.5. Popreni presek peskolova i separatora masnoa sa

mehanizovanim vaenjem peska
1-bazeni peskolova, 2-pumpe za vaenje peska, 3-pokretni
most, 4-posuda za pesak, 5-sistem za predaeraciju,
6-zgrtai masnoe
2597
2.2.3. Uklanjanje suspendovanih estica (taloenje)

Nakon izdvajanja grubog suspendovanog materijala i
inertnih materijala iz otpadne vode preostaje da se uklone
suspendovane estice ija specifina masa nije mnogo
vea od specifine mase vode. Taloenje je svakako
najvie primenjiva operacija u procesu preiavanja
otpadnih voda. Najee se koristi za uklanjanje inertnih
materijala u hvataima peska u okviru prethodne obrade
otpadne vode, uklanjanje suspendovanih estica tokom
primarnog preiavanja u tzv. primarnim talonicima,
uklanjanje i recirkulaciju biolokog mulja iz postupka
aerobne i anaerobne obrade tokom sekundarnog
preiavanja u tzv. sekundarnim talonicima i uklanjanje
precipitata u postupcima hemijskog taloenja [2].
Talonici mogu da rade arno, diskontinualno i
kontinualno. Diskontinualni talonici se koriste u sluaju
manjih protoka vode. Kontinualni talonici mogu biti:
vertikalni, horizontalni i radijalni. Na slikama 6, 7 i 8
prikazani su vertikalni, horizontalni i radijalni talonici
[6].
Sl.8. Radijalni talonik: 1-ulaz vode, 2-rotirajue grablje,

3- kanal za distribuciju, 4-izlaz preiene vode,
5-izlaz mulja
Prioritetne aktivnosti , koje mogu doprineti smanjenju
zagaenja su:
zamena prljavih i zastarelih tehnologija istijim,
preiavanje industrijskih otpadnih voda pre

njihovog isputanja u vodotokove, uvoenje tehnoloke
discipline i odgovarajue odlaganje opasnog otpada.
Stanje kvaliteta povrinskih voda i sve vea potreba za
vodama prihvatljivog kvaliteta za razliite namene,
zahtevaju da se to pre pristupi gradnji postrojenja za
preiavanje otpadnih voda kao najefikasnijoj meri za
poboljanje kvaliteta voda.
Uredbom o kategorizaciji vodotokova propisano je da se
preiavanjem otpadnih voda kao i reimom isputanja
tih voda mora obezbediti odravanje kategorije
vodotokova u koje se iste isputaju [7].
Sl.6. Vertikalni talonik: 1-ulaz otpadne vode, 2-izlaz

preiene vode, 3-izlaz mulja
4. LITERATURA
[1]. B. Dalmacija, J. Agbaba: Zagaujue materije u
vodenom ekosistemu i remedijacioni procesi, Novi Sad,
Prirodno-matematiki fakultet, 2000.
[2]. S. Gaea, M. Klanja: Tehnologije vode i otpadnih
voda, Beograd, Tehnoloki fakultet, 1994.
[3]. A. Kurte, O. Medi, E. Trungel-Meter: Otpadne
vode grada Subotice od uliva u javnu kanalizaciju do reke
Tise 1987-1999, Subotica, JKP Vodovod i kanalizacija,
2000.
Sl.7. Horizontalni talonik: 1-ulazni kanal, 2-zgrta,

3-izlaz preiene vode, 4-skimer za odvoenje plivajue
faze, 5-izlaz mulja
[4]. G. Degramunt: Tehnika preiavanja voda, Beograd,

Graevinsko preduzee, 1976.
3. ZAKLJUAK
[5]. B. Jahi: Preiavanje zagaenih voda, Novi Sad,

Poljoprivredni fakultet, 1990.
Nedostatak predtretmana industrijskih otpadnih voda i

neadekvatno funkcionisanje izgraenih ureaja dovodi do
poremeaja u radu centralnog postrojenja i u ekosistemu
kranjeg vodoprijemnika, jezera Pali. Trenutni protok
voda za vreme intenzivnih padavina, znatno prekorauje
kapacitet sistema za preiavanje, to podrazumeva
hidrauliko preoptereenje samog ureaja [3].
[6]. R. eerov-Sokolovi, S. Sokolovi, Zatita okoline

od zagaenja hemijske industrije, Novi Sad, Tehnoloki
fakultet, 1994.
[7]. V. Pei, Kvalitet voda, nauno-popularni asopis
broj 4, Novi Sad, Prirodno-matematiki fakultet, 2008.
2598
Kratka biografija:
Branislava Laji roena je u Novom Sadu
1984. godine. Diplomski-master rad na
inenjerstvo zatite ivotne sredine odbranila
je 2009.godine.
Slavko uri roen je u Zavidoviima.
Doktorirao je na Mainskom fakultetu u
Beogradu 2003. god. A od 2006 je u zvanju
docenta. Oblast interesovanja je zatita
ivotne sredine i procesna tehnika.
2599

ANALIZA POTREBNE OTPORNOSTI ZGRADA PREMA POARU U REPUBLICI
SRBIJI I EVROKODOVIMA
ANALYSIS OF REQUIRED FIRE RESISTANCE OF BUILDINGS ACCORDING TO THE
LEGAL ACTS IN REPUBLIC OF SERBIA AND EUROCODES
Slobodan Popov, Slobodan Krnjetin, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu je dat prikaz stanja zatite od
poara u Republici Srbiji. Analizirano je stanje regulative
u Republici Srbiji u oblasti graevinske zatite od poara.
Prikazana je regulativa usklaene evropske norme
Evrokodovi i poarna analiza u ovim dokumentima.
Detaljno je uraena poarna analiza za konkretan objekat
kotlarnice i prikazana je usklaenost sa normama.
Abstract This work presents the situation of fire
protection in the Republic of Serbia. The status of the
regulations, in the Republic of Serbia, is analyzed in the
field of civil engineering fire protection. The work also
displays adjusted European legal acts - Eurocodes and
fire analysis in these documents. A detailed fire analysis
was made for the concrete boiler-room building and the
compliance with the norms is shown.
Kljune rei: Poarna analiza, evrokodovi, atita od
poara, proraunsko poarno optereenje, potrebna
otpornost prema poaru, pasivna zatita od poara
1. UVOD
Poeci organizovane zatite od poara u Srbiji vezuju se
za vreme vladavine kneza Miloa Obrenovia, odnosno za
donoenje Uredbe protiv poara 1834.godine. Od tada,
zatita od poara razvijala se u skladu sa razliitim
oblicima dravnog ureenja i u kontinuitetu sve do danas.
Vaei Zakon o zatiti od poara donet je 1988. godine, u
vreme kada je dominantan oblik svojine bila drutvena
svojina. Od tog vremena do danas, ovaj Zakon obavezuje
organe lokalne samouprave i dravne organe, da obezbede
sprovoenje mera zatite od poara i nadzor nad njihovim
sprovoenjem. Postojeim Zakonom, propisana je
obaveza preduzea prve i druge kategorije ugroenosti, da
donesu planove zatite od poara, normativne akte kojima
je definisana organizacija i delokrug ovlaenja
vatrogasnih jedinica, slubi zatite od poara i
poslovodnih organa, pravilnike kojima se regulie obuka
radnika za postupanje u sluaju poara i dr. Ovako
organizovana zatita od poara, u veim privrednim
sistemima i pravnim licima, dobro je funkcionisala sve
dok proces privatizacije nije poeo ubrzano da se
sprovodi. Ubrzan proces privatizacije i vlasnike
transformacije pravnih lica, uticao je na realizaciju
planova zatite od poara u optinama i preduzeima, a
poslednjih godina realizuju se samo osnovne mere zatite
od poara, koje nisu investicionog karaktera. Vaeim
Zakonom o zatiti od poara, propisana je obaveza
osiguravajuih drutava, da izdvajaju 6% od premije
___________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Slobodan Krnjetin, vanr. prof.
osiguranja, naplaene na podruju optine, za Fond

protivpoarne zatite. Sa prestankom rada veeg broja
pravnih lica u procesu vlasnike transformacije, dolo je
do smanjenja ili ukidanja sredstava koja su izdvajana za
osiguranje, a samim tim su sredstva iz fondova
protivpoarne zatite postala nedovoljna za spovoenje
preventivnih mera zatite od poara. Budui da je sve vie
novootvorenih privatnih preduzea, ugostiteljskih
objekata, poslovno stambenih objekata i dr., drugaiji
odnos vlasnika i osiguravajuih drutava reio bi problem,
da visina premije bude obrnuto proporcionalna nivou
preventive. Drugim reima to znai da, ukoliko vlasnik
objekta ulae u protivpoarnu zatitu, samim tim podie
vrednost objekta, a koliko neki objekat vredi treba da
proceni osiguravajue drutvo.
Slika 1. Industrijski objekat posle poara

2. EVROKODOVI I UVOENJE POARNE
ANALIZE
Zemlje Evropske ekonomske zajednice ve petnaest
godina rade na izuzetno znaajnom i sloenom zadatku da
za iroku oblast graavinskog konstrukterstva, izgrade
jednostavne i usklaene standarde, kojim bi se izjednaili
uslovi projektovanja i graenja konstrukcija u EU
Evrokodovi za konstrukcije. Usvajanjem takvih
dokumenata u Evropi bi prestali da vae nacionalni
propisi, ak i zemalja iji standardi imaju tradiciju duu
od jednog veka (nemaki DIN, britanski BS, vajcarski
SIA). Komisija Evropske ekonomske zajednice je
1989.godine poverila dalji razvoj Evrokodova Evropskom
komitetu za standardizaciju (CEN). Naredne godine
formiran je poseban tehniki komitet CEN/TC 250, koji je
nastavio rad na objavljivanju standarda, a neto kasnije su
uklueni i lanovi Evropskog udruenja za slobodnu
trgovinu (EFTA). Program Evrokodova je predviao 9
posebnih evrokodova za razliita dejstva i razliite
graavinske materijale. Velike razlike u tradiciji i
konstrukterskoj praksi vodeih zemalja Evrope, kao i
razlike u nainu proizvodnje i kvalitetu graavinskih
materijala, oteale su donoenje usklaenih propisa, tako
2600
da je utvreno da se Evrokodovi, u prvoj fazi usvoje kao

privremeni, takozvani evropski predstandardi. U njima su
neke sporne numerike vrednosti, date samo kao
indikativne i posebno su oznaene. Nakon trogodinje
probne primene, na osnovu sugestija zemaja lanica,
odreuje se da li je standard prihvatljiv kao evropski
standard i ta u njemu treba izmeniti i konano utvrditi
vrednosti umesto pomenutih, koje su orijentaciono date.
Da bi se evropski predstandardi mogli primenjivati,
pravila CEN-a propisuju da svaka lanica mora da, uz
predstandard, izradi svoj Nacionalni dokument za
primenu (National Application Document), koji bi se
primenjivao dok predstandard ne dobije status evropskog
standarda. Imajui sve ovo u vidu, i generalno ocenjujui
da su Evrokodovi savremeno koncipiran dokument,
zasnovan na bogatim teorijskim, eksperimentalnim
graditeljskim saznanjima i iskustvima vodeih zemalja u
Evropi, Drutvo graavinskih konstruktera Srbije je
odluilo da se prikljui optim nastojanjima Evrope i
uskladi svoje propise sa savremenim evropskim
standardima. Poarna analiza zgrada je obuhvaena u
sledeim delovima Evrokodova:
EN1991 EVROKOD 1 - osnove prorauna i dejstva na
konstrukcije, dejstva na konstrukcije izloene poaru
EN1992 EVROKOD 2 - proraun betonskih konstrukcija,
opta pravila za propraun konstrukcija na dejstvo poara
EN1993 EVROKOD 3 - proraun elinih konstrukcija,
otpornost na dejstvo poara
EN1994 EVROKOD 4 spregnute konstrukcije,
EN1995 EVROKOD 5 proraun drvenih konstrukcija,
EN1996 EVROKOD 6 proraun zidanih konstrukcija,
proraun konstrukcija na dejstvo poara
EN1999 EVROKOD 9 proraun konstrukcija od
aluminijumskih legura, proraun na dejstvo poara
U toku je izrada domaih NAD dokumenata, koji
prethode uvoenju Evrokodova, a time i poarnog
prorauna konstrukcija, ime e se doprineti uvoenju
planske poarne zatite kod nas. Evrokodovi se bave
specifinim aspektima pasivne zatite od poara u smislu
projektovanja elemenata i konstrukcija, radi obezbeenja
adekvatne nosivosti i spreavanju irenja poara.
Graevinski objekti moraju biti proraunati i izgraeni na
takav nain da u sluaju poara:
nosivost konstrukcije bude odrana tokom

propisanog vremenskog perioda;
izbijanje i irenje vatre i dima u okviru

graevinskih objekata bude ogranieno;
irenje poara na susedne objekte bude

ogranieno;
ljudi koji borave u objektu, mogu da ga napuste

ili mogu biti spaeni;
bezbednost spasilake ekipe bude osigurana.

Kada se, na osnovu prorauna, uvedu pasivne
(graavinske) i aktivne mere zatite od poara
(organizacija zatite, dojavni sistemi, sistemi za
automatsko gaenje i dr.), zahtevi od strane nadlenih
vlasti (najee propisane standarde vatrootpornosti),
mogu da budu u manjoj meri ograniavajui i mogu uzeti
u obzir i druge alternativne strategije. Ponaanje
konstrukcije pri povienim temperaturama se odreuje u
saglasnosti sa Evrokodovima, u kojima su dati termiki
modeli i konstrukcijski modeli za analizu. Termiki

modeli mogu biti zasnovani na predpostavci jednake
temperature unutar poprenog preseka, ili uzimaju u obzir
posledice termikih gradijenata unutar poprenih preseka
i du elemenata. Konstrukcijski modeli mogu se ograniiti
na analizu elemenata, ili interakcije izmeu elemenata
tokom izloenosti poaru.
U Evrokodovima su date i tri metode dokazivanja
vatrootpornosti konstrukcije:
metod tabelarnih podataka: najjednostavniji za

primenu, zasnovan na standardnom poaru. Ponaanje
graavinskih materijala u poaru;
uproeni raunski model: utvruje temperaturne

profile u poprenom preseku, redukciju poprenog
preseka, vrstoe i kratkotrajnih modula elastinosti
betona i armature, a zatim odreuje graninu nosivost
konstrukcije sa redukovanim poprenim presekom;
opti raunski metod: uzima u obzir i

odgovarajui nain loma pri dejstvu poara, svojstva
materijala koja zavise od temperature, ukljuujui i
krutost, kao i uticaje od termikog irenja i deformacija
indirektno dejstvo poara.
Proraunski dokaz moe biti u podruju:
vremena da je proraunsko vreme standardne

vatrootpornosti vee ili jednako od zahtevane (propisane)
vatrootpornosti ili
vrstoe da je proraunska vrednost nosivosti

uz dejstvo poara vea ili jednaka od vrednosti
relevantnih graninih stanja u konstrukciji ili
temperature da je proraunska vrednost

temperature u materijalu nia od proraunske kritine
temperature u materijalu
Proraun u podruju vremena je kod nas ve praktino
primenjen u tehnikim preporukama JUS TP 19 za
graavinske tehnike mere zatite od poara industrijskih
objekata.
2.1. Vanije odredbe u evrokodovima
Najvaniji zahtev koji donose nove evropske graavinske
norme je obaveza prorauna konstrukcija na dejstvo
poara, ak i za privremene konstrukcije. Za konstrukcije,
kod kojih se poseban rizik od poara poveava pri pojavi
drugih incidentnih dejstva (npr. zemljotres), taj rizik se
mora razmatrati pri odreivanju globalnog koncepta
sigurnosti, odnosno moraju se poveati koeficijenti
sigurnosti
i
primeniti
koncept
projektovanja
progamiranog ponaanja sa aspekta kapaciteta nosivosti.
Veliina poarnih sektora se prostorno ograniava.
Preporuuje se da po duini ne treba da prekorai 70m, po
irini 18m i po visini 5m. Ovi zahtevi imaju za cilj da
spree velike poare i da ogranii njegov domet. Poarni
zidovi, kojima se formiraju poarni sektori, trebaju da
budu proraunati na vatrootpornost i konstrukcijsku
stabilnost, ukljuujui i nosivost na horizontalni udar
proraunske energije 3000Nm, tako da u sluaju poara i
gubitka nosivosti konstrukcije sa jedne strane zida, bude
izbegnuto irenje vatre sa druge strane zida.
Za proraun poarnog dejstva uvode se: standardna
poarna kriva, spoljanja poarna kriva, (obe su ve u
primeni u domaim standardima), ugljovodonina kriva
(za ugljovodonina poarna optereenja) i parametarske
poarne krive (vae za sektore do 100m2 povrine poda,
2601
bez otvora na krovu, maksimalne visine od 4m i ukoliko

se radi uglavnom o poarnom optereenju na bazi
celuloze). Znaajno je to se Evrokodovima omoguuje
korienje ekvivalentnog vremena izloenosti poaru,
koje je nedavno uvedeno i u nae pravilnike.
Slika 2. Primeri poarnih krivih

3. PRIKAZ AKTUELNE REGULATIVE U
REPUBLICI SRBIJI - Tehnike preporuke za zatitu
od poara industrijskih objekata SRPS TP19
Raunsko specifino poarno optereenje odreuje se
pomou obrasca: qr = (Mi * Hui * mi * i) / A
gde su: Mi koliina sagorivih materijala [kg];
Hui energetska vrednost gorivih materijala [MJ/kg] ili
[kWh/kg];
mi koeficijent koji opisuje ponaanje pri sagorevanju;
i faktor sagorevanja za procenu zatienih gorivih
materijala;
A povrina poda poarnog sektora [m2].
U prvom koraku se sraunava ekvivalentno vreme
trajanja poara te izraeno u minutima, na osnovu
sraunatog specifinog poarnog optereenja qr, uz
uvaavanje karakteristika odvoenja toplote kroz otvore
na objektu pomou faktora W, kao i karakteristika
prodora toplote kroz obodne graavinske elemente,
pomou koeficijenta konverzije kb [minm2/kWh]:
te = qr * W * kb
Koeficijent ventilacije W se moe srunati kao:
W=(6.0/H)0.3*[0.62+90*(0.4- v)4/(1+bv*h)]>0.5
gde su: H visina poarnog sektora [m],
v = Av/A odnos povrine otvora u fasadi Av prema
povrini poda poarnog sektora A, h = Ah/A odnos
povrine horizontalnih otvora u krovu Ah prema povrini
poda poarnog sektora A.(uz ogranienje 0.025<v>0.25).
bv = 12.5 * (1 + 10 * v v2) > 10.0
U drugom koraku se sraunava potrebna otpornost prema
poaru pojedinih graavinskih elemenata pottf [min] prema
jednaini: pottf = te * * nb
gde su: koeficijent sigurnosti koji je vezan za tri
razliita nivoa zahteva sigurnosti (SKb1 do SKb3),
zavisno od funkcije elemenata, spratnosti i veliine
poarnog sektora,
nb koeficijent sigurnosti koji uzima u obzir mogunost
efikasne vatrogasne intervencije i raspoloivu opremu za
gaenje poara,
U treem koraku se vri proraun potrebnog vremena
evakuacije ljudi iz poarnog sektora pottev koje se
uporeuje sa proraunskim vremenom potrebne
otpornosti prema poaru pottf za pojedine elemente
konstrukcije, koji su najodgovorniji za sigurnu evakuaciju
(visoki zahtevi SKb3).
U etvrtom koraku prorauna, na osnovu odreene

vrednosti pottf vri se odreivanje klase otpornosti prema
poaru za pojedine graavinske elemente i izbor
odgovarajue konstrukcije, koja zadovoljava traenu
klasu vatrootpornosti.
Usvajanjem predloenog modela definisanja potrebne
vatrootpornosti konstrukcija, reio bi se problem
nedostatka tehnikih normativa u ovoj oblasti i obezbedila
podloga za projektovanje i izgradnju zgrada, poznate i
dovoljne poarne sigurnosti. Projektanti bi, shvatanjem
znaaja pojedinih uticajnih faktora, a posebno veliine
poarnog sektora, poarnog optereenja i veliine otvora,
mogli manjim korekcijama u arhitektonskom projektu
znatno sniziti potreban nivo vatrozatite, a time bitno
smanjili ljudski i materijalni gubici i tetni uticaji na
ivotnu sredinu.
Slika 3. Zgrada Radnikog univerziteta u Novom Sadu

(2001.)
4.
PRIMER POARNE ANALIZE OBJEKTA
KOTLARNICE FIRME WPH IZ KOVILJA
Princip protivpoarnog odvajanja se svodi na odvajanje
pojedinih tehnolokih celina. Kako je kotlarnica
jedinstvna tehnolokih celina, tako je i ceo objekat
kotlarnice jedan poarni sektor.
Povrina poarnog sektora: A=4.545*8.690=40.7232m2.
Ukupna povrina vertikalnih otvora:
Av=(1*1.25)*3+1.5+1.5+1.5=8.25m2
Ukupna povrina horizontalnih otvora, Ah=0.
Visina objekta kotlarnice je, H=6.5m.
Vrsta gorivih materijala u objektu kotlarnice, koji mogu
doprineti razvoju poara su: poliuretan vrsta pena,
klase B1, gustine =36kg/m3, korien za izgradnju
pregradnog zida debljine 10cm, zatien elinim limom
debljine 1mm i pogonska goriva (fluidi) - lako lo ulje
(=850kg/m3) ili prirodni gas (=0.7602kg/m3, pri
temperaturi od 15oC i pritisku od 101.325kPa).
Procenjena ukupna koliina gorivih materijala u objektu,
pri normalnom radu, iznosi: oko 60kg poliuretana, oko
2570kg lakog lo ulja ili oko 2,5kg prirodnog gasa.
Vrednosti su dobijene izraunavanjem zapremine
pregradnog zida, zapremine napojnog rezervoara i
sabiranjem zapremina cevi u kojima se nalaze pogonska
goriva. Kotao je projektovan sa kombinovanim
gorionikom, pa se kao pogonsko gorivom moe koristiti
prirodni gas ili lako lo ulje. Proraunska vrednost
poarnog optereenja, u sluaju korienja lakog lo ulja,
je: qr= 222.71 kWh/m2.
2602
Zbog vrlo male koliine prirodnog gasa, a smim tim i

mnogo manjeg poarnog optereenja (1.43kWh/m2) za
dalju analizu uzeto je sraunato poarno optereenje u
sluaju korienja lakog lo ulja kao pogonskog goriva.
Ukupno poarno optereenje u objektu klasifikuje se kao
nisko (prema SRPS U.J1.030.)
te= qr * W * kb = 222.71*0.9*0.2=40.09min
nb u objektu kotlarnice ne postoje automatizovani
sistemi za gaenje poara, a udaljenost vatrogasne
jedinice od objekta kotlarnice je oko 3km. Brzina kretanja
vozila interventne jedinice za gaenje poara (brzina
prilagoena gradskim uslovima) iznosi 40km/h, pa je
oekivano vreme dolaska jedinice od momenta uoavanja
poara priblino 10min. Za sluaj eventulane intervencije
gaenja poara na objektu, intervenisae vatrogasna
jedinica MUP Panevo, vod iz Kovina. Zbog svega
navedenog, nb=0.9.
- klasa sigurnosti: za SKb3 - =1
pottf=40.09*0.9*1= 36.08min
Na osnovu prorauna za zahteve sigurnosti SKb3 visoke
zahteve (odnose se na zidove i tavanice koji razdvajaju
poarne sektore), objekat kotlarnice pripada klasi F60.
Nosei zid od pune opeke (d=25cm) i krovni pokriva od
gasbeton impregnirane ploe (d=10cm), zadovljavaju ove
uslove. Vrata i prozori na objektu kotlarnice moraju biti
izgraeni u ovoj klasi. Problem predstavljaju prgradni zid
izraen od poliuretanskog sendvi panela debljine 10cm i
eline krovna konstrukcija.
Radi smanjenja ukupnog poarnog optereenja u objektu,
pregradni zid treba izraditi od negorivog materijala, klase
A, kao to su gipsane ploe (rigips, knauf, debljine
najmanje 8cm), koje se odlikuju visokom klasom
otpornosti prema poaru ili zidom od opeke debljine
12cm.
Vatrootpornost eline krovne konstrukcije potrebno je
poveati, to se moe postii premazivanjem specijalnim
prmazima odrenih debljina (prema SRPS U.J1.042 i
SRPS U.J1.043), opekom, gipsanim ploama ili malterima (kreni malter debljinom veom od 60mm).
Projektovanjem jo jednog prozora, povrine 1.5m2, na
bonom zidu objekta kotlarnice, smanjuje se koeficijent
ventilacije W, sa 0.9 na 0.7, a samim tim i ekvivalentno
vreme trajanja poara, te=31.18min. Tada bi potrebna
otpornost prema poaru pottf, za visoke zahteve sigurnosti
SKb3, iznosila pottf=28.06min. U tom sluaju ceo objekat
kotlarnice bi pripadao klasi otpornosti prema poaru
F30. Zahtevi standardne vatrootpornosti, prema SRPS
UJ.1.240, odreuju klasu otpornosti prema poaru F60 (za
granice poarnog sektora, nosee zidove konstrukcije).
Minimalni zahtevi, dati pravilnikom o tehnikom
normativima za projektovanje, graenje, pogon i
odravanje gasnih kotlarnica (Sl. list SFRJ br. 10/90,
52/90), odreuju minimalnu potrebnu otpornost prema
poaru od 30 minuta (F30). Poarnom analizom, prema
tehnikim preporukama za zatitu od poara industrijskih
objekata TP19, u skladu sa Evrokodovima, objekat
kotlarnice moe biti izraen u klasi otpornosti prema
poaru F30. U tom sluaju, vrata i prozore bi trebalo
izraditi u ovoj klasi, a vatrootpornost eline krovne
konstrukcije poveati, premazivanjem specijalnim
premazima odreenih debljina (prema SRPS U.J1.042 i

SRPS U.J1.043), ili krenim malterom debljine 30mm.
5. ZAKLJUAK
U radu je dat prikaz aktuelne reguative u Republici Srbiji
u oblasti graevinske zatite od poara, takoe su prikazane usklaene evropske norme Evrokodovi. Graevinske preventivne mere zatite od poara, se mogu smatrati najefikasnijim metodama, pomou kojih se mogu
smanjiti i ograniiti tete izazvane poarom. Obavezujua
zakonska regulativa nalae izradu poarnih analiza.
Poarna analiza zgrada data je u tehnikim preporukama
TP19 i TP21, izraene u skladu sa Evrokodovima. Meutim, poarna analiza zgrada, kao jedna od uobiajenih
analiza ponaanja objekta u vanrednim situacijama, po
pravilu izostaje kod projektovanja javnih, industrijskih i
veine drugih zgrada i jo uvek se ne smatra obaveznim
sastavnim delom projektne dokumentacije. Analize
uticaja poara na konstrukciju i ivotnu sredinu, moraju
da budu sastavni deo projekta. Time bi se omoguilo
projektovanje zgrada dovoljno otpornih na poar, koje
omoguuju siguran boravak ljudi u njima, a u sluaju
poara ograniene i kontrolisane efekte na ivotnu
sredinu.
Prihvatanjem evrokodova i donoenjem Nacionalnog
dokumenta za primenu, u naoj zemlji bi se stvorili
potrebni, ali ne i dovolji uslovi za razvoj planske zatite
od poara. U nedostatku potrebne domae tehnike regulative, koja bi u potpunosti regulisala realizaciju ovih mera, potrebno je koristiti iskustva drugih zemalja i prihvatiti
predloena reenja u projektovanju zgrada.
Zatita mora biti uvek u slubi oveka, zatita kota, ali je
praksa pokazala da je uvek manja cena ulaganja u preventivu od ulaganja u saniranje posledica loe zatite.
6. LITERATURA
[1] Graditeljstvo i zatita ivotne sredine, dr Slobodan
Krnjetin, Novi Sad 2004;
[2] SRPS TP 19, tehnike preporuke za zatitu od poara
industrijskih objekata, Savezni zavod za standardizaciju,
Beograd 1997;
[3] Pravilnik o tehnikom normativima za projektovanje,
graenje, pogon i odravanje gasnih kotlarnica (Sl. list
SFRJ br. 10/90, 52/90);
[4] ENV 1991 Evrokod EC1: Osnove prorauna i dejstva
na konstrukcije, prof.dr Aleksandar Pakvor, Graevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1997.
Kratka biografija:
2603
Slobodan Popov roen je u Kikindi 1983.

tehnikih nauka iz oblasti Inenjerstva zatite
ivotne sredine zatita od poara odbranio
je 2009.godine.
tehnikih nauka 1999. godine. Radi kao
vanredni profesor na Fakultetu tehnikih
nauka. Oblast interesovanja zatita od poara
i zatita ivotne sredine u graevinarstvu.

PRIMENA BAT-A U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI I U INDUSTRIJI PIA
APPLICATION OF BAT IN FOOD AND BEVERAGE INDUSTRY
Zoran Banjac, Goran Vuji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
emisije i njenog uticaja na okolinu u celosti. itav proces

se jednim imenom naziva BAT.
Kratak sadraj - U ovom radu prikazane su mogunosti

primene BAT-a u prehrambenoj industriji i u industriji
pia uz posebnu panju mogunosti primene najboljih
raspoloivih tehnika u industriji mleka i mlenih
proizvoda. Rad obuhvata analizu emisija koje nastaju
tokom svih koraka proizvodnje kao i mogua, primenljiva
reenja prevencije ili minimizacije emisija, potronje
energije, generisanja otpada kao korake implementacije
efikasnog sistema proizvodnje. Neke od najefikasnijih
raspoloivih tehnika opisane su i predstavljene kroz
njihovu primenu u prehrambenoj industriji i u industriji
pia. Industrija proizvodnje mleka je analizirana kao
zagaiva kroz pregled proizvodnih aktivnosti.
2. TEHNIKE KOJE SE PRIMENJUJU U

INDUSTRIJI PREHRANE I U INDUSTRIJI PIA
Abstract - This paper presents possibilities related to the

application of BAT in food and drinks industry. Special
attention is based to possibilities of application of BAT in
milk industry. Analyze of emissions in every part of the
process is included together with possible solutions of
prevention or minimisation of emissions, consumption of
energy, waste generation as part of implementation of the
effective production sistem. Some of the most effective
techniques are described and presented through the food
and drinks industry application. Milk industry is analized
as the emissions producer through the review of its
production activities.
Kljune rei - najbolje, raspoloive, talonici
1. UVOD
Savremeni ovek se suoava sa problemima koji menjaju
dosadanji nain ivljenja koji se zasnivao na ljudskom
mikrokosmosu u kojem se sve svodilo na zadovoljavanje
linih potreba i ivljenje okrenuto iskljuivo ka oveku
kao dominantnom biu nae planete. Problem zagaenja
ivotne sredine menja nain razmiljanja, ivota i rada
oveka iz korena i zbiava itavu zajednicu u traganju
reenja da sauvamo nau planetu za budue generacije.
Tehnike pokazuju da se prevencija moe prethodno izvriti na vie naina: korienjem proizvodnih tehnologija
koje manje zagauju, redukcijom inputa, ponovnim korienjem materijala, unapreivanjem menaderske prakse,
supstitucijom opasnih materija, manjom potronjom i
regeneracijom materije i energije.
Zbog toga se pristupilo formiranju praktinih tehnika za
odreivanje osnove za granine vrednosti u smislu
prevencije ili spreavanja, po mogunosti smanjivanja
______________________________________________
NAPOMENA:
iji mentor je bio dr Goran Vuji.
Obrauju se tehnike koje imaju potencijal za postizanje

visokog nivoa zatite ivotne sredine u industriji.
Ukljueni su: sistem menadmenta, procesno integrisane
tehnike i end of pipe merenja sa akcentom na prevenciji,
kontroli, minimizaciji, reciklai i rekorienju materijala i
energije. Kako bi se postigli ciljevi IPPC-a, tehnike se
mogu koristiti pojedinano ali i kombinovano u zavisnosti
od specifinosti procesa. Koriste se odreeni standardi
kako bi se uokvirile i uporedile sve tehnike uz objektivnu
procenu pri odreivanju najbolje primenjivih tehnika [1].
2.1. Pin tehnologija
U pitanju je metod koji je primenjivan za poboljanje
dizajna i energetske efikasnosti instalacija zasnovan na
iskorienju toplote koju sistem stvara za hlaenju u
delovima gde je to potrebno i obrnuto u delovima gde
treba zagrevanje mogue je dovesti ga iz zagrejanih
elemenata. Upotreba je ograniena na minimizaciju otpada i upotrebe vode. Analiza koristi grafiki predstavljene
energetske tokove kako bi se utvrdio energetski minimum
dovoljana za voenje procesa. Ova tehnika koristi dijagram temperatura-entalpija da predstavi tople i hladne
struje raspoloive za prenos toplote. Sume toplih i hladnih
struja mogu biti prenesene na identian dijagram na kome
se pin temperature utvruju. Za utvrivanje minimuma
energije ugraen je razmenjiva toplote [2].
2.1.1. Razdvajanje outputa radi optimalnijeg
ponovnog korienja, reciklae i odlaganja
Praktikovanjem navedenih radnji se znaajno smanjuje
potronja vode kao i nastajanje otpadne vode. Proces razdvajanja je izvodljiv runo i mehaniki a obuhvata proizvode koji ne ispunjavaju uslove specifikacije proizvoda,
ostatke i odbaen sirov materijal. U podrujima visokog
sadraja potencijalnog otpada se instaliraju pumpe, kanali
i usisni elementi kako bi se smanjilo unitavanje
materijala i poveala potencijalna upotreba outputa. U
mlenoj industriji se razdvajaju ostaci od jogurta, butera,
voa, ostaci masti. U Proizvodnji jestivih biljnih ulja se
prah nastao suenjem povra vraa u proces.
Ako se materijal koristi efikasno manje vode je potrebno
za ienje pa samim tim i manje energije za zagrevanje
vode i manja upotreba deterdenta. Redukuje se sadraj
COD, BOD, nutritijenata i deterdenta u otpadnoj vodi.
Razdvajanje tenosti i vrstih materija je bitno zbog
smanjivanja cross-zagaenja izmeu razliitih prateih
proizvoda koji emituju neprijatne mirise ak i u sveem
2604
stanju. Potrebno ih je skladititi i otkloniti pod posebnim

uslovima izbegavanjem komplikovanijih monitoringa i
kontrole zajednikog odlaganja i tretiranja. Razdvajanje
omoguava korienje materija izdvajanjem istih iz smee
koja se smatra neupotrebljivom i time se maksimizuje
iskorienje materijala u procesu.
2.1.2. Monitoring merenjima i vizuelnom inspekcijom
Monitoring procesa se vri periodino a parametri koji se
prate zavise od specifinosti procesa i najee su sirovi
materijal i hemikalije. Uestalost monitoringa zavisi od
rizika po okolinu i naina, metode koja se koristi. U
sluaju problema dolazi do izvoenja korektivnih mera i
preventive. Uvoenje novih parametara u proces moe
imati negativan ili pozitivan efekat na proces i zbog toga
je neophodno redovno praenje njihovog uticaja na
proces. Praenjem se utvruje da li primenjena tehnika
ispunjava sve uslove i ciljeve predviene prilikom njene
implementacije.
Redovnim i potpunim monitoringom se pri proizvodnji
hrane npr. skroba i glukoze iz kukuruza utedi do 10%
prirodnog gasa koji se do tada koristio kao izvor energije
[6].
2.2. ANALIZA BAT SISTEMA KOJI SE MOE
PRIMENITI U INDUSTRIJI MLEKA I MLENIH
PROIZVODA
Najuspenija mlekara u Srbiji kada je u pitanju meunarodna sertifikacija je Subotika mlekara. U proteklih
nekoliko godina, od kako posluje u okviru sistema
"Salford" uloeno je preko 25 milona eura u primarnu
proizvodnju, kontrolu prijema sirovog mleka (sopstvene
farme), savremenu tehnologiju, rashladne ureaje i
transport gotovih proizvoda.
U nastojanju da isprati savremene trendove koji se primenjuju u prehrambenoj industriji ekonomski najrazvijenijih
zemalja Evrope, kompanija je tokom poslednjih nekoliko
godina intenzivno radila na uvoenju veoma zahtevnih
meunarodnih standarda. Sistem upravljanja zdravstvenom bezbednou hrane HACCP (Hazard Analysis and
Critical Control Points) implementiran je 2005. godine,
ime je postala prva fabrika iz mlekarske industrije Srbije
koja je prilikom sertifikacije pozitivno ocenjena od strane
meunarodnog sertifikacionog tela OQS iz Austrije [10].
2.2.1. Efikasna proizvodnja
Prema BAT-u poboljanje energetske efikasnosti se
postie:
usvajanjem adekvatnog upravljanja energijom
optimizacijom proizvodnog procesa
minimizacijom gubitaka toplotne energije i energije
uopte u sistemu
proceniti mogunosti kombinovane proizvodnje toplote
i elektrine energije
regeneracija i ponovno korienje energije gde je to
mogue
korienje toplote iz drugoh procesa gde je to mogue
koristiti suprotno strujnu razmenu tolpote gde je to
mogue
Sl. 1. Kompletno postrojenje za pasterizaciju

1. Balansni kotli;
2. Protona pumpa; 3. Kontrola protoka;
4. Regenerativna sekcija predgrijavanja; 5. Centrifugalni
separator;
6. Sekcija pasterizacije; 7. Cievni zadrava topline;
8. Pumpa; 9. Sistem za zagrijavanje tople vode parom;
10. Regenerativna sekcija hlaenja; 11. Sekcije hlaenja;
12. Protoni razdjelni ventil; 13. Kontrolna ploa
2.2.2. Emisije i izvori kontaminacije u postrojenju za
proizvodnju mleka i mlenih proizvoda
2.2.2.1. Interni izvori:
Kondenzacija
Unutranji transposrt
Ureaji /Maine/Posue
Prostorije
Proizvodni tok
Rukovanje s proizvodom
2.2.2.2. Eksterni izvori:
Voda
Sirovina
Ambalaa
Paraziti
Transportna sredstva
Atmosferski i ambijentalni uslovi
Vazduh
Ljudi
2.2.3. Minimizacija emisija u vazduh
Korienja supstanci i produkata koji manje emituju
zagaujue supstance
Korienje sistema i proizvodnih procesa sa mnajim
emisijama
Redukcija koliine otpadnog gasa njegovom
regeneracijom
2605
Redukcija potronje energije i emisije gasova koji

izazivaju efekat zelene bate
Prevencija i minimizacija supstanci koje tete ozonskom
omotau
2.2.3.1. Nivoi emisije u vazduh prema BAT-u:
3. ZAKLJUAK
Planirana smanjenja emisija od strane EU su mogua i
dostina implementacijom i usavravanjem najboljih
tehnika koje treba omoguiti i uiniti raspoloivim za
industrijska postrojenja u ovom sluaju prehrambenih
proizvoda i pia. Subotika mlekara je implementiranjem
s istema za upravljanja zdravstvenom bezbednou hrane
HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Points)
kao i BRC (British Retail Consortium) postala
konkurentna na tritu evropske unije na kome uspeno
posluje kao priznata kompanija koja vodi rauna o svojim
potroaima i ivotnoj sredini. Posveenost zatiti ivotne
sredine moe doprineti minimizaciji zagaenja uz nadu da
je potencijalna prevencija predvienih klimatskih
promena mogua i da emo intenzivnijim zalaganjem
uspeti da steknemo kontrolu nad nivoima zagaenja i
postupno ih dovedemo na nivo koji nee tetiti planeti.
4. LITERATURA
Tabela 1. prikaz nivoa emisjie prema BAT-u[9]

2.2.3.2. Smanjenje buke
Korienje utiivaa na ventilacionom sistemu
Korienje elastinih veza izmeu entilatora i vodova
Instalacija cevi sa boljom zvunom izolacijom
Izolacija mehanikih i termalnih kompresora pare
Poveati debljinu zidova cevi gde je mogue
Zatvoriti cevi ogradnim elementima
Zatvarati prozore i vrata
2.2.3. Shema toka materijala i otpada u mlekari
[1]. Korsstrm, E. and Lampi M. , 2001, Best available

techniques (BAT) for the Nordic dairy industry Caddet
(1999).
[2]. Caddet (1999). "The use of Pinch technology in a
food processing factory".
[3]. Lewis D. N. (2003). "Noise abatement measures in
the food industry".
[4]. Verband der Deutschen Milchwirtschaft (German
Dairy Association) (1999). "Bonn,
1999, translation of extracts and additions made 2001".
[5]. Envirowise (UK) and March Consulting Group (UK)
(1998). "ETBPP: Reducing the
Cost of Cleaning in the Food and Drink Industry GuideGG 154", Environmental
Technology Best Practice Programme.
[6]. CADDET (1997). "Energy monitoring and target
setting at a dairy", UK-1994-522.
[7]. Korsstrm, E. and Lampi M. , 2001, Best available
techniques (BAT) for the Nordic dairy industry
[8]. Popovi, A. (2009), Mleko i mleni proizvodi, Uice
[9]. European Commission, 2001. Council Directive
2001/80/EC of the European Parliament and of the
Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions
of certain pollutants into the air from large combustion
plants, Official Journal L 309 , 27/11/2001 P. 0001
0021.
[10]. www. mlekara. co. rs
Kratka biografija:
Zoran Banjac roen je u Novom Sadu 1984.
tehnikih nauka iz oblasti inenjerstvo zatite
ivotne sredine odbranio je 2009. godine
Slika 2. Shema toka materijala i otpada[8]

Prikazano je:
mesto ukrstanja vozila
gotovi proizvodi
put sluzbenih vozila
tok materijala (ambalaze i sirovine)
tok vozila sirovog mleka
put vozila snabdevanja i sek. sirovina

docenta.
2606

POTREBNI KORACI ZA DOBIJANJE DOZVOLA NADLENIH INSTITUCIJA PRI
IZGRADNJI ILI REKONSTRUKCIJI BENZINSKIH STANICA
NECESSARY FRAMEWORK TO OBTAIN PERMISSIONS OF COMPETENT
INSTITUTIONS IN CONSTRUCTION OR RECONSTRUCTION OF PETROL STATIONS
Andrej Na, Goran Vuji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj U radu je dat prikaz zakonske regulative iz oblasti zatite ivotne sredine koja se odnosi na
izgradnju i rekonstrukciju objekta i izvoenje radova koji
mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu. Analizom
postojee zakonske regulative prikazan je niz koraka koji
se moraju preduzeti u cilju dobijanja dozvola nadlenih
institucija za izgradnju ili rekonstrukciju benzinskih
stanica.
Abstract The paper presents a legal framework for
environmental protection relating to the construction and
reconstruction of the building and construction that may
have a significant impact on the environment. The
analysis of existing legislation was shown a series of steps
that must be taken in order to obtain permission of the
competent institutions for the construction or reconstruction of petrol stations.
Kljune rei: Analiza uticaja na ivotnu sredinu,
planiranje i izgradnja, benzinske stanice
1. UVOD
Izgradnja stanica za snabdevanje gorivom motornih
vozila, koja saobraaju na putevima i uskladitavanje i
pretakanje goriva, vre se na nain odreen Tehnikim
propisima o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom
motornih vozila i o uskladitavanju i pretakanju goriva.
Pod stanicom za snabdevanje gorivom motornih vozila
koja saobraaju na putevima podrazumevaju se: ureaji za
snabdevanje motornih vozila svim vrstama tenih goriva i
tenim naftnim gasom kad se koristi kao pogonsko
gorivo, kao i ureaji za snabdevanje uljem za loenje koje
se upotrebljava u domainstvu, cevovodi, rezervoari,
objekti za smetaj zaposlenog osoblja i drugi pratei
objekti.
Tehnoloki proces rada na benzinskoj stanici obuhvata
etiri meusobno povezana sistema:
- sistem za prijem goriva
- sistem za skladitenje goriva
- sistem za razvod goriva
- sistem za izdavanje goriva
Pretakanje goriva iz auto-cisterni u rezervoare vri se
preko zajednikog ahta za utakanje, koji je povezan
cevovodom sa rezervoarima.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Goran Vuji, docent.
Autocisterna se preko fleksibilnog creva povezuje sa posebno oznaenom, odgovarajuom cevi u ahtu za direktno punjenje rezervoara slobodnim padom.
Za skladitenje goriva na benzinskoj stanici koriste se
etiri ukopana rezervoara od 60 m3. Rezervoari P1 i P2
koriste se za skladitenje dizel i evrodizel goriva, P3 za
bezolovni motorni benzin, dok je rezervoar P4 podeljen
poprenom pregradom na dve istovetne komore po 30 m3,
koje e se korititi za motorne benzine MB-95 i MB-98.
Rezervoar za snabdevanje internog toionog mesta
Investitora, koji se nalazi u delu autobaze, takoe je
zapremine 60 m3 i popreno je podeljen na dve istovetne
komore po 30 m3, koje se koriste za skladitenje dizela i
evrodizela.
Razvod goriva obavlja se preko razvodne cevi NO 40,
koja povezuje rezervoar sa automatom za izdavanje
goriva i slui za izvlaenje goriva iz rezevoara.
Izdavanje goriva (BMB, dizel, MB-95 i MB-98) za
putnika vozila vri se preko tri multipleks pumpna
automata sa protokom 80 l/min. Na internom toeem
mestu za snabdevanje kamiona Investitora postavljen
jedan dupleks automat za dizel sa protokom 80 l/min.
2. KORACI ZA DOBIJANJE DOZVOLA ZA
IZGRADNJU BENZINSKIH STANICA
2.1. Idejno reenje
Idejno reenje je prva faza u izgranji objekta i predstavlja
osnov za sav dalji rad. Ono predstavlja tekstualni i
grafiki prikaz budue benzinske stanice na predmetnoj
lokaciji. Definie se vrsta, broj, namena i veliina
objekata (prostorija) eventualno i raspored, spratnost,
nain gradnje i vrste materijala.
Nakon toga se dolazi do definisanja oblika i veliine
objekata, tako da se moe prei na sledeu fazu. Ova faza
je veoma vana, jer kada se jednom dobiju urbanistiki
uslovi, vie ne bi trebalo odstupati od dozvonjenih
(traenih) dimenzija i spratnosti objekata, jer e se u
protivnom morati raditi novi uslovi i kompletna projektna
dokumentacija.
2.2. Geotehniki elaborat
U elaboratu su prikazani rezultati izvedenih istraivanja
uz odgovarajue geostatike proraune i komentare sa
preporukama i sugestijama za reavanje postojee
problematike. Elaborat je uraen u svemu prema
Pravilniku o sadrini projkta geolokih istaivanja i
Pravilniku o potrebnom stepenu izuenosti inenjerskogeolokih svojstava terena za potrebe planiranja,
projektovanja i graenja (Sl. glasnik RS br. 51/96),
Zakona o geolokim istraivanjima (Sl. glasnik RS br.
44/95) i metodama savremene geoloke nauke.
2607
2.3. Prethodna analiza uticaja na ivotnu sredinu

Prethodna analiza uticaja na benzinske stanice sa
autobazom na ivotnu sredinu izrauje se na osnovu
zahteva investitora, a radi dobijanja odgovarajue
saglasnosti nadlenog Ministarstva. Obaveza izrade
Analize uticaja za navedenu vrstu objekta definisana je
Zakonom o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS br.
66/91) i Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik
RS, br. 47/03), jer se smatra da ova vrsta objekata moe
ugroziti ivotnu sredinu u veoj meri.
Prethodna analiza uticaja, kao prva faza, radi se pri izboru
najpogodnije raspoloive lokacije (Studija o izboru lokacije) u skladu sa prostorno planskom dokumentacijom,
kada postoji tehniko-tehnoloka koncepcija objekta i
osnovne karakteristike tehnolokog procesa na osnovu
kojih se sagledavaju potencijalne opasnosti po ivotnu
sredinu i propisuju mere za smanjenje ili spreavanje
zagaenja ivotne sredine. Elementi Prethodne analize
uticaja (naroito mere zatite ivotne sredine) koriste se
za izradu urbanistike dokumentacije i urbanistikotehnikih normativa. Prethodna analiza uticaja se radi kao
sastavni deo tehnike dokumentacije idejnog projekta i
podlee verifikaciji nadlenog Ministarstva odnosno
organa lokalne samouprave.
2.4. Objava uslova u Slubenom glasniku Republike
Srbije
Utvruju se sledei posebni kriterijumi za izbor lokacija
benzinskih stanica:
1. Funkcionalno rastojanje od 20 do 30 km obostrano i
naizmenino razmetanje samostalnih benzinskih stanica
tipa I (benzinsko-putnika stanica) i tipa II (benzinskoservisna stanica). Ukoliko zbog razmetaja postojeih
benzinskih stanica nije mogue ispotovati to pravilo,
dozvolie se odstupanje u smicanju;
2. Postojee benzinske stanice u sastavu motela manjeg
su kapaciteta i imaju osnovnu namenu usluge gostiju
motela tako da nije planirano irenje njihovih kapaciteta.
Na planiranim lokacijama novih motela, po pravilu se ne
planiraju benzinske stanice, sem u turistiko-rekreativnom
kompleksu;
3. Poeljno je obezbeenje obostranog pristupa (sa
autoputa i sa regionalnog ili lokalnog puta) gde je to
mogue;
4. Povrina od 1,5 do 3 ha.
2.5. Urbanistiki projekat
Urbanistiki projekat (lan 61. i lan 62. Zakona o
planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 47/03))
izgrauje se u skladu sa urbanistikim planom za potrebe
parcelacije (na jednoj katastarskoj parceli moe da se
obrazuje vei broj graevinskih parcela, na nain i pod
uslovima utvrenim u urbanistikom projektu, lan 65.)
ili preparcelacije, kao i za potrebe sprovoenja urbanistikog plana, kada je to planom predvieno. Urbanistiki
projekat moe da izrauje preduzee, odnosno drugo
pravno lice, koje je upisano u odgovarajui registar za
izradu urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije, a izrauje se na overenom katastarsko-topografskom planu kao urbanistiko-arhitektonsko reenje
planirane izgradnje
2.6. Javna prezentacija urbanistikog projekta
Nadleni organ obezbeuje javni uvid, organizuje prezentaciju i javnu raspravu o urbanistikom projektu. Oglas o
javnoj prezentaciji urbanistikog projekta sadri: pun

naziv organa koji sprovodi oglaavanje, naziv urbanistikog projekta ije se izlaganje oglaava, podatke o
vremenu i mestu javne prezentacije, nain na koji zainteresovani organi, organizacije i javnost mogu dobiti informacije o urbanistikom projektu, kao i druge informacije koje mogu biti od znaaja za proces javnog uvida.
2.7. Akt o urbanistikim uslovima
Akt o urbanistikim uslovima, po lanu 57. Zakona o
planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 47/03) je
dokument koji je potreban za izgradnju objekta na
podruju za koje nije predviena izrada urbanistikog
plana, na zahtev zainteresovanog lica. On sadri pravila
graenja, regulacionu i graevinsku liniju, nivelacione
uslove, mogunosti i tehnike uslove za prikljuenje na
saobraajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu, kao i
druge uslove propisane Zakonom. Izdaje se u roku od 30
dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih
trokova njegovog izdavanja, a izdaje ga nadlena
gradska, odnosno optinska uprava, odnosno ministarstvo
nadleno za poslove urbanizma.
2.8. Reenje o odobrenju za izgradnju
Na osnovu ovog odobrenja ne moe se pristupiti graenju
objekta, odnosno izvoenju radova, ali se moe raditi
glavni projekat na osnovu kojeg se vri graenje objekta,
odnosno izvoenje radova.
2.9. Idejni projekat
Idejni projekat, po lanu 92. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 47/03), sadri: situacioni plan,
crtee koji odreuju objekat u prostoru (osnove, karakteristine preseke, izglede), namenu objekta, tehniki opis i
planiranu investicionu vrednost objekta.
2.10. Studija opravdanosti izgradnje benzinskih
stanica
Cilj ove studije jeste da se utvrde svi elementi za ocenu
opravdanosti i efikasnosti investicije. Rezultati analiza
treba da daju sve potrebne pokazatelje za donoenje
odluke o pristupanju realizaciji projekta.
2.11. Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu
Detaljna analiza uticaja benzinske stanice izrauje se na
osnovu zahteva investitora, a radi dobijanja odgovarajue
saglasnosti nadlenog ministarstva, uprave za zatitu ivotne sredine. Izrada analize za navedenu vrstu objekta je
obaveza koja proistie iz Zakona o zatiti ivotne sredine
(Sl. glasnik RS br. 66/91) i Zakona o planiranju i
izgradnji (Sl. glasnik RS br. 47/03), jer se smatra da ova
vrsta objekata svojim radom moe ugroziti ivotnu
sredinu u veoj meri.
Detaljna analiza uticaja, kao druga faza, radi se na osnovu
utvrene lokacije, postojeeg stanja ivotne sredine na toj
lokaciji, projektno-tehnike dokumentacije, urbanistike
dokumentacije, projektnih uslova, kvalitativno i kvantitativno identifikuje znaajne ekoloke aspekte i mogue
uticaje objekta na ivotnu sredinu, proverava ispunjenost
uslova i mera zatite ivotne sredine predvienih u projektno-tehnikoj dokumentaciji odnosno uslova i mera
zatite ivotne sredine koje su predviene u prethodnoj
analizi uticaja. Detaljna analiza uticaja se radi kao sastavni deo tehnike dokumentacije glavnog projekta i
podlee verifikaciji nadlenog ministarstva.
2608
2.12. Reenje o protivpoarnoj saglasnosti

Utvruje se da je Investitor sproveo mere zatite od
poara predviene tehnikom dokumentacijom za
izgradnju stanice za snabdevanje gorivom motornih
vozila.
2.13. Reenje o upotrebnoj dozvoli
Sekretarijat za urbanizam i graevinske poslove Sektor
za graevinske poslove, reavajui po zahtevu Investitora,
za izdavanje upotrebne dozvole za benzinsku stanicu sa
prateim objektima i izvedene radove na izgradnji
saobraajnih povrina, parkinga i ureenje terena u
kompleksu benzinske stanice, na osnovu lana 125.
Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br.
47/03) i lana 192. Zakona o optem upravnom postupku
(Sl. list SRJ br. 33/97), donosi Reenje o upotrebnoj
dozvoli.
3. REKONSTRUKCIJA BENZINSKE STANICE
Pri rekonstrukciji postojee benzinske stanice (npr.
izgradnja stanice za snabdevanje tenim naftnim gasom i
sl.) sledi se procedura iz Zakona o proceni uticaja na
ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/04).
Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i
izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proirenje
kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji
mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu.
Predmet procene uticaja su i projekti koji su realizovani
bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje
za izgradnju ili upotrebu (procena uticaja zateenog
stanja).
U postupku tehnikog pregleda za projekte za koje je data
saglasnost na studiju o proceni uticaja utvruje se da li su
ispunjeni uslovi iz odluke o davanju saglasnosti na studiju
o proceni uticaja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
izgradnja objekata.
Upotrebna dozvola ne moe se izdati ako nisu ispunjeni
uslovi iz odluke o davanju saglasnosti na studiju o proceni
uticaja.
S druge strane, organi koji su odgovorni za zatitu ivotne

sredine ne poseduju odgovarajue kapacitete koji bi im
omoguili da prate projekte, vre valjanu procenu i
odobravaju podnete studije procene uticaja na ivotnu
sredinu. Uobiajena je praksa da lokalni organi izdaju
dozvolu zanemarujui injenicu da je studija procene
uticaja na ivotnu sredinu nekompletna ili da ak i ne
postoji.
U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, studija o
proceni uticaja na ivotnu sredinu predstavlja preduslov
za overu nacrta projekta i za dobijanje graevinske
dozvole. Nakon dobijanja ove dozvole, pravno lice moe
da nastavi sa pripremom tehnike dokumentacije za
glavni projekat. Glavni projekat takoe mora da se
overava, to je, ponovo, proces koji oduzima mnogo
vremena. U skladu sa novim Zakonom o proceni uticaja
na ivotnu sredinu, neke informacije koje su neophodne
za formulisanje studije o uticajima na ivotnu sredinu se
mogu dobiti samo iz glavnog projekta (ne iz
preliminarnog projekta). Sve to unosi dodatnu zbrku u
proces pribavljanja graevinske dozvole, i dodatno
usporava izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih
benzinskih stanica.
Razjanjenje procesa, bolja saradnja izmeu nadlenih
ministarstava, dravnih institucija i potencijalnih
investitora mogu predstavljati nain za reavanje gore
navedenih problema i izbegavanje preklapanja
nadlenosti.
5. LITERATURA
[1] Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br.
47/03)
[2] Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.
glasnik RS, br. 135/04).
[3] Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom
motornih vozila i o uskladitavanju i pretakanju goriva
(Sl. listu SFRJ br. 27/71 i 29/71)
Kratka biografija:
4. ZAKLJUAK
Objekti i aktivnosti na benzinskim stanicama mogu
ugroziti zdravlje ljudi i ivotnu sredinu kako prilikom njihovog redovnog rada, tako i u sluaju udesa i nekontrolisanog oslobaanja zagaujuih materija. Prilikom redovnog rada benzinske stanice, obzirom da se na njoj manipulie naftnim derivatima (olovni motornim benzinom),
potencijalna opasnost na ivotnu sredinu se moe manifestovati kroz:
- zagaenje poreklom iz motornih vozila,
- isticanje derivata,
- isparavanje derivata
- povean nivo buke i vibracija.
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu jasno definie
sve elemente koji su od uticaja na ivotnu sredinu, i on je,
u velikoj meri, slian evropskoj praksi.
2609
Andrej Na roen je u Novom Sadu 1985. god.

nauka iz oblasti Inenjerstva zatite ivotne
sredine odbranio je 2009.god.
Dr Goran Vuji, docent, rukovodilac

Departmana inenjerstva zatite ivotne
sredine.

EKONOMSKI ASPEKTI ZATITE IVOTNE SREDINE U OBLASTI DEPONOVANJA I
INSINERACIJE OTPADA
ECONOMIC VALUATION OF ENVIRONMENTAL EXTERNALITIES FROM
LANDFILL DISPOSAL AND INCINERATION OF WASTE
Jelena Jovanevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Dat je znaaj sledeim tipovima eksternalija:
Oblast - INENJERSTVO IVOTNE SREDINE

Kratak sadraj - Data je procena ekonomskih aspekata
insineracije i deponovanja otpada. U okviru rada pruen
je literaturni pregled postojeih studija o ekonomskim
aspektima zatite ivotne sredine, zatim, pregled svih
tipova uticaja, nastalih prilikom deponovanja i
insineracije otpada. Takoe, predstavljen je opis uticaja
eksternalija na receptore kao i kvantifikacija glavnih
eksternalija u fizikom i ekonomskom smislu. I na kraju,
izvreno je utvrivanje optih unjenica vezanih za
deponovanje i insineraciju, kao i uporeivanje ova dva
naina upravljanja otpadom.
Abstract There is a oversight the economic valuation
externalities from landfill disposal and incineration of
waste. Work includes a literature review on existing
studies on economic evaluation of externalities, than, an
overview of the types of externalities arising from landfill
disposal and incineration of waste. Also, there is a
description of the impacts on receptors of the externalities, and a quantification of the main externalities in
physical and economic terms. At the end there is the
establishment of generic data for landfills and incineration plants, and compare this two waste management
options.
Kljune rei: Insineracija, Deponovanje, Ekonomska
procena eksternalija
1. UVOD
Na jedan laki i shvatljiviji nain predstavljeni su, komplikovani metodoloki elementi kao i analiza trokova i
prihoda. Poseban zadatak rada je da obezbedi pregled
uticaja na ivonu sredinu, koji treba da bude ukljuen
prilikom vrednovanja i procene razliitih metoda upravljanja otpadom, kao i nain na koji on moe biti ukljuen
u analizu trokova i prihoda.
Pomenuti zadatak definisan je na sledei nain: da se
izvri procena postojeeg znanja vezanog za eksternalije
insineracije i deponovanja. Odreenije, da se da pregled
tipova pomenutih eksternalija, i da se opie njihov uticaj
na receptore.
Da se prui pregled dokumentacije vezane za ekonomsku
procenu uticaja insineracije i deponovanja na ivotnu
sredinu, i da se prikae kvantifikacije glavnih eksternalija,
iz dva pomenuta naina odlaganja otpada.
___________________________________________
NAPOMENA:
spoljni trokovi vezani za gasove staklene bate,

koji prouzrokuju klimatske promene;
spoljni trokovi vezani za uobiajene polutante u
vazduhu, kao i za neke toksine supstance koje
se prenose vazduhom i prouzrokuju zdravstvene
probleme;
spoljni trokovi vezani za procedne vode (svaka
tenost koja protie kroz odloeni otpad i
emituje se van deponije ili je u njoj zadrana)
koje zagauju zemljite i vodu;
spoljni trokovi vezani za neprijatne uticaje
postrojenja, kao to su na primer vizuelni efekti,
buka i neprijatni mirisi;
spoljni prihodi od proizvodnje (povraaja)
energije.
2. UVOENJE U TROKOVNO - PRIHODNU

ANALIZU
Ovo je jedan aktuelan proces u drutvu, koji tei da
obezbedi i osigura odrivi razvoj. Put ka odrivom
razvoju, ukljuuje bolju integraciju ekonomije, prilikom
donoenja odluka u oblasti zatite ivotne sredine,
naroito kroz upotrebu ekonomskih tehnika za procenu
projekata i strategija. Osnovni rezultat ovog pokuaja i
napora je upravo trokovno-prihodna analiza.
Teoretski, kvalitet ivotne sredine se moe proceniti na
osnovu toga koliko su ljudi voljni da plate da bi poboljali
ili obnovili stanje ivotne sredine, pri emu se koriste
razliite tehnike procenjivanja, koje mere prioritete ljudi.
Prema tome, vrednost dobara ivotne sredine, moe biti
izvedena, na osnovu merenja spremnosti ljudi da plate za
dobro, a to je onoliko koliko e se oni odrei svog
steenog prihoda, za poveanje kvaliteta ivotne sredine.
Kao suprotnost ovome, javljaju se sluajevi gde kvalitet
ivotne sredine nije ugroen, pa minimalna suma koju su
ljudi spremni da prihvate, u kompenzaciju za pogoranje
kvaliteta ivotne sredine, predstavlja meru vrednosti
dobara ili usluga ivotne sredine. Bilo da se koristi
spremnost ljudi da plate ili spremnost ljudi da prihvate,
prava na kvalitet ivotne sredine su u rukama onih koji se
pitaju (graana), ili onih koji nastoje da pogoraju kvalitet
ivotne sredine. Procena dobara ivotne sredine i svih
uticaja koji nemaju prihvaenu cenu na tritu, su u
svakom sluaju od velike vanosti za sprovoenje
trokovno-prihodne analize.
Kada su uticaji datog projekta ili strategije dobro poznati,
i kada su sva dobra i usluge, ukljuujui i dobra ivotne
sredine, procenjena u istim monetarnim jedinicama,
2610
mogue je uporediti prednosti i nedostatke projekta ili

strategije. Na primer, prihodi od poboljanja kvaliteta
ivotne sredine, mogu se uporediti sa trokovima tog istog
poboljanja. Ovo predstavlja sr trokovno-prihodne
analize.
3. METODOLOGIJA KVANTIFIKACIJE
EKSTERNALIJA
Eksternalije su definisane kao:
Trokovi i prihodi koji nastaju kada drutvene ili
ekonomske aktivnosti jedne grupe ljudi imaju uticaj na
drugu grupu ljudi, i kada prva grupa zanemaruje vanost
svog uticaja.
Prilikom kvantifikacije eksternalija koje se javljaju kod
odlaganja otpada, one se mogu grupisati na osnovu dve
dimenzije. Prva, da li je eksternalija troak ili prihod, i
druga, da li je eksternalija fiksna ili promenljiva.
Fiksne eksternalije bi trebale biti shvaene kao
eksternalije koje se ne menjaju u zavisnosti od koliine
otpada. Fiksni eksterni trokovi ukljuuju trokove
neprijatnih uticaja i ove eksternalije su bolje izraene kao
trokovi za domainstva ili za fabrike, nego kao trokovi
po toni otpada. Promenljive eksternalije su mnogo
direktnije povezane sa koliinom generisanog otpada.
Ovakve eksternalije bi trebale biti kvantifikovane kao
trokovi po toni otpada.
Dalje, eksternalije bi trebale biti podeljene na eksterne
trokove i eksterne prihode. Eksterni troak ili negativna
eksternalija je svaki gubitak ljudskog blagostanja,
povezan sa situacijom, koja nije procenjena po svojoj
ceni, na primer, zagaenje vazduha prouzrokovano
insineracijom.
Eksterni prihod ili pozitivna eksternalija je suprotnost od
eksternog troka. Jedan primer je dobijanje struje ili
toplote iz insineratorskog postrojenja.
Proizvedena struja zamenjuje elektrinu energiju, koja bi
bila proizvedena od strane konvencionalnih izvora, kao
to su na primer elektrane. Izbegnuti eksterni trokovi tom
proizvodnjom elektrine energije, sainjavaju eksterne
prihode.
4. VRSTI KOMUNALNI OTPAD I SISTEMI
UPRAVLJANJA OTPADOM
5. INSINERACIJA OTPADA
Termin insineracija, predstavlja aerobni termiki tretman
vrstog komunalnog otpada, sa ili bez proizvodnje
(dobijanja) energije, i ukljuuje odlaganje rezidualnih
produkata nastalih u procesu insineracije.
Definisana su tri tipa insineratorskih postrojenja. Tipovi
pokazuju razliite tehnike standarde i nivoe povraene
energije:
I1.Insineratorsko
postrojenje
ispunjava
predloenu direktivu o insineraciji otpada
(25.02.2000.). Proizvedena energija se moe
transformisati u elektrinu i toplotnu energiju,
to uglavnom podrazumeva visok procenat
zamene. Pretpostavlja se da je ovaj procenat
83%;
I2.Insineratorsko postrojenje potuje postojeu
direktivu o insineraciji otpada (89/369/EEC).
Generie se samo elektrina energija, koja
uglavnom podrazumeva nii procenat zamene.
Pretpostavlja se da je ovaj procenat 25%;
I3.Insineratorsko
postrojenje
ne
potuje
postojeu direktivu. Tehnologija ienja dimnih
gasova podrazumeva elektrostatiko taloenje.
Ovde nema proizvodnje energije.
Uticaji koji potiu od insineracije vrstog komunalnog

otpada, povezani su sa emisijama specifinih zagaivaa
iz dimnih gasova, otpadnih voda i rezidualnog vrstog
otpada, kao i sa proizvodnjom energije i procesima koji se
odigravaju u samom postrojenju
Zagaivai koji se uglavnom nalaze u dimnim gasovima
ukljuuju estice, dioksine, teke metale i njihova
jedinjenja (posebno jedinjenja Cd, Tl i Hg), kisele gasove
(SO2, HCl, HF), azotne okside (NOx), ugljen monoksid
(CO) i lako isparljiva organska jedinjenja (VOC). Druga
emisija u vazduh, koja vie zavisi od sastava otpada, nego
od tretmanskih procesa je, ugljen dioksid (tabela 1).
Tabela 1. Atmosferske emisije koje potiu od insineracije
(g/toni)
g/toni
Otpad se moe klasifikovati na vie naina, kao to je

podela po vrsti materijala ili tok otpada (organski otpad,
staklo, papir), prema karakteristikama (zapaljiv otpad,
otpad koji se moe reciklirati, opasan otpad) i prema
izvoru (otpad iz domainstva, industrijski otpad,
poljoprivredni).
Rad je fokusiran iskljuivo na vrst komunalni otpad, a to
je otpad koji potie iz domainstva, kao i otpad koji je
slian otpadu iz domainstva, a potie iz prodavnica i
industrijskih postrojenja.
Uticaji insineracije i deponovanja na ivotnu sredinu
zavise od sastava otpada. Na primer, separacija ili
reciklaa materijala sa visokim sadrajem tekih metala ili
organskih zagaivaa, smanjuje koncentraciju ovih
polutanata u pomenutom vrstom komunalnom otpadu, i
na taj nain redukuje emisiju sa deponija i iz
insineratorskih postrojenja.
CO2
I1
I2
I3
194.000
194.000
194.000
Praina
50
150
150
CO
250
500
500
SO2
250
1.500
1.500
NO2
1.000
1.750
1.750
HCl
50
250
3.000
Hg
0.25
1.5
Teki metali
2.5
30
150
0.0000005
0.000015
0.000015
50
100
100
Dioksini
VOC
Emisije u vodu, rezultat su proticanja otpadnih voda iz

insineratorskog postrojenja, koje su nastale usled mokrog
procesa preiavanja dimnih gasova. Otpadne vode
sadre veinu istih polutanata koji se emituju i u
atmosferu, ukljuujui suspendovane vrste estice,
2611
dioksine i teke metale. tetni uticaji ogledaju se u

efektima na ljudsko zdravlje i ekotoksikolokim efektima.
Energija dobijena iz procesa insineracije otpada, utie na
neemitovanje ili smanjenje, negativnih uticaja na ivotnu
sredinu, prouzrokovanih proizvodnjom energije iz
konvencionalnih izvora. Neemitovani uticaji, ukljuuju
uticaje koji su povezani sa atmosferskim emisijama, kao i
sa ouvanjem fosilnih goriva, i izbegavanjem generisanja
rezidualnog otpada, pri konvenconalnom energetskom
procesu proizvodnje.
Energija se dobija pri spaljivanju otpada u primerima I1 i
I2, dok u primeru I3 nema dobijanja energije. Za primer
I1, povraena energija se koristi za proizvodnju struje i
toplote (kombinovane termoelektrane), a u primeru I2
povraena energija se koristi samo za proizvodnju struje.
Tabela 2. Atmosferske emisije koje deponijskog gasa

(mg/m3)
mg/m3
Deponijski gas
CH4
392.860
CO2
883.930
CO
13
H2S
200
HCl
65
HC
2000
Dioksini
PM10
NOx
SOx
6. DEPONOVANJE OTPADA
Cd
0.0056
Termin deponovanje, odnosi se na odlaganje vrstog

komunalnog otpada na zemljite, tj. na mesto koje je
predvieno za deponovanje otpada (deponija).
Definisana su dva primera koja se tiu odlaganja otpada
na deponije. Oni prikazuju razliite tehnoloke standarde
kao i nivo povraene (proizvedene) energije. Primeri su
sledei:
Pb
0.0051
Hg
0.000041
L1. Deponija je moderna i ispunjava zahteve

najnovije direktive (EC/31/1999). Deponija ima
sistem za sakupljanje i tretman procednih voda.
Takoe, deponijski gas se sakuplja u cilju
generisanja elektrine i toplotne energije;
L2. Deponija predstavlja staru povrinu bez
granica, gde se ne sakuplja deponijski gas.
Uticaji odlaganja vrstog komunalnog otpada na deponije,

povezani su sa emisijama specifinih kontaminanata koji
se nalaze u deponijskom gasu i procednim vodama, kao i
sa povraajem energije i operacijama na samim
deponijama.
Deponijski gas se emituje u vazduh i varira u kvalitetu i
kvantitetu tokom vremena. Smatra se da je proizvodnja
deponijskog gasa maksimalna odmah po zatvaranju
deponije a beznaajne vrednosti postie nakon 25 do 30
godina. Osnovne komponente deponijskog gasa su metan
(CH4) i ugljen dioksid (CO2). Gasovi u tragovima su
takoe prisutni, kao i preko 100 razliitih tipova lako
isparljivih organskih jedinjenja (VOC), kao to su benzen
i vinil hlorid (tabela 2).
Procedne vode generisane u okviru deponije, emituju se u
vodu i zemljite. Tokom poetne faze u ivotu deponije,
procedne vode uglavnom sadre veoma visoke
koncentracije organskog ugljenika, amonijaka, hlorida,
kalijuma, natrijuma i ugljovodonika, dok su koncentracije
tekih metala i specifinih organskih jedinjenja, relativno
male.
Energija dobijena od deponovanja otpada, utie na
neemitovanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu
sredinu, prouzrokovanih proizvodnjom energije iz
konvencionalnih izvora. Neemitovani ili izbegnuti uticaji,
ukljuuju uticaje povezane sa atmosferskim emisijama,
kao i sa uvanjem fosilnih goriva, i izbegavanjem
stvaranja rezidualnog otpada, procesom generisanja
energije.
Neprijatni uticaji su rezultat raznih operacija na

deponijama i ukljuuju buku, prainu, kr, smrad i
prisustvo tetoina.
7.EKONOMSKA PROCENA EKSTERNALIJA IZ
PROCESA INSINERACIJE
Prorauni pokazuju da su u svim primerima najvei
eksterni trokovi, trokovi atmosferskog zagaenja.
Sledei po veliini su trokovi neprijatnih uticaja, dok su
trokovi vezani za procedne vode, jako mali ili jednaki
nuli. Eksterni trokovi su najnii u primeru I1, koji je
vezan za moderne insineratore, a najvii kada su u pitanju
stari insineratori (I3). Prorauni takoe pokazuju da
postoje eksterni prihodi, u insineratorskim postrojenjima,
koja ispunjavaju predloenu direktivu o insineraciji
otpada (I1) i koja proizvode najveu koliinu energije.
8.EKONOMSKA PROCENA EKSTERNALIJA IZ
PROCESA DEPONOVANJA
Rezultati pokazuju da su najvei trokovi odlaganja
otpada na deponije, trokovi neprijatnih uticaja. Drugi po
veliini su trokovi emisija globalnog zagrevanja,
naroito emisija metana. Trokovi procednih voda su
jednaki nuli za primer L1, a to se tie primera L2, oni
predstavljaju mali deo trokova. Kod deponije iz primera
L1, koja predstavlja modernu deponiju, uoava se
postojanje eksternih prihoda.
9. ZAKLJUAK: INSINERACIJA ILI
DEPONOVANJE
U okviru ovog poglavlja izvreno je poreenje procesa
deponovanja i insineracije, odnosno, uporeivanje
isplativosti ova dva naina odlaganja otpada, ali iskljuivo
po pitanju eksternalija. Jo jednom treba naglasiti sledee
injenice koje su izuzetno vane za shvatanje krajnje
etape rada, odnosno ovog poglavlja. Eksterni troak je
svaki gubitak ljudskog blagostanja, povezan sa situacijom
koja nije jednostavno procenjena odreenom cenom, npr.
zagaenje vazduha prouzrokovano insineracijom.
Eksterni prihod je suprotnost od eksternog troka. Jedan
2612
primer je dobijanje toplote ili struje od insineratorskog

postrojenja. Proizvedena struja zamenjuje elektrinu
energiju, koja bi bila proizvedena od strane
konvencionalnih izvora. Izbegnuti eksterni trokovi tom
proizvodnjom elektrine energije, zapravo predstavljaju
eksterne prihode.
Primeri su projektovani tako, da naizmenino prikazuju
stare, istroene i nove, moderne fabrike za odlaganje
otpada, podrazumevajui pod tim insineratorska
postrojenja i deponije. U procene eksternih trokova i
prihoda, bie ukljuene sve take koje su do sada
pomenute:
trokovi
prouzrokovani
atmosferskim
emisijama, trokovi prouzrokovani procednim vodama,
trokovi neprijatnih uticaja, trokovi prouzrokovani
globalnim zagrevanjem i svakako eksterni prihodi u
obliku neemitovanih emisija, usled zamene energija.
Tabela 3. Eksterni trokovi i prihodi insineracije prilikom
zamene energije koja bi se inae dobijala iz elektrane
koja koristi ugalj kao gorivo (/t)
Uticaji
I1
I2
I3
Ukupni eksterni trokovi
29
59
78
Neemitovana zagaenja
-71
-21
Neto eksterni trokovi
-42
38
78
Tabela 4. Eksterni trokovi i prihodi deponovanja otpada

prilikom zamene energije koja bi se inae dobijala iz
elektrane koja koristi ugalj kao gorivo (/t)
L1
L2
Ukupni eksterni trokovi
Uticaji
15
20
Neemitovana zagaenja
-4
Neto eksterni trokovi
11
20
Iz prethodnih prorauna, moe se zakljuiti, da proces

insineracije u sluaju kada se ne proizvodi energija, belei
ogromne eksterne trokove. Meutim, moderna
insineratorska postrojenja, koja proizvode kako
elektrinu, tako i toplotnu energiju, ostvaruju velike
eksterne prihode koji nadmauju malopre pomenute
trokove.
to se tie deponijskih povrina, moe se lako uoiti da
su, prilikom ne stvaranja energije, eksterni trokovi koji
ovde nastaju mnogo manji u odnosu na trokove
insineracije, ali isto tako, da su eksterni prihodi prilikom
korienja deponijskog gasa u energetske svrhe, znatno
manji od prihoda insineracije.
Logian zakljuak iz ponuene analize, bio bi, da su
moderna insineratorska postrojenja koja potuju najnoviju
direktivu o insineraciji otpada, i koja proizvode elektrinu
i toplotnu energiju, idealno reenje kako za ivotnu
sredinu, tako i za ekonomiju jedne zemlje. Meutim, u
cilju da se donese to bolja i razumnija odluka u
strategijskom smislu, prvenstveno po pitanju zatite
ivotne sredine, ali i po pitanju ekonomske isplativosti,
vrlo je bitno uzeti u obzir totalni opseg trokova i prihoda
tj. unutranje i spoljanje trokove i prihode.
Radom je dat uvid samo i iskljuivo u eksterne trokove i

prihode. to znai da nisu uzeti u obzir trokovi izgradnje
samog postrojenja, radne snage, opreme, mehanizacije,
odravanja, prihodi od prodaje proizvedene energije, i
mnogi drugi faktori. Tek tada bi se mogao izvesti ispravan
zakljuak o isplativosti kako insineratorskog postrojenja
tako i deponije.
10. LITERATURA
[1] Bowles, R.G., and Webster, J.P.G. (1995) "Some
problems associated with the analysis of costs and
benefits of pesticides"
[2] Brisson, I.E. (1997) Externalities in Solid Waste
Management: Values, Instruments and Control, SM
Publikationer, nr. 20, Copenhagen: AKF Forlaget.
[3] Brisson, I.E. and Pearce (1998) Literature Survey of
Hedonic Property Prices Studies of Landfill
Disamenities.
[4] CSERGE, Brisson I. And Pearce D. (1995) Benefits
Transfer for Disamenity from Waste Disposal, Working
Paper.
[5] European Commission (1993): ExternE National
Implementation. Final Report.
[6] European Commission (1995): ExternE Externalities
of Energy.
[7] Garrod, G., and Willis, K. (1998) 'Estimating lost
amenity due to landfill waste disposal', Resources,
Conservation and Recycling
[8] Heasman, L. (1999) "The health effects of controlled
landfill sites - An overview", Proceedings Sardinia '99,
Seventh International Waste Management and Landfill
Symposium, S. Margherita di Pula, Cagliari, Italy; 4-8
October 1999
[9] Hjelmar, O (1996) "Disposal strategies for municipal
solid waste incinerator residues, Journal of Hazardous
Materials
[10] Miranda, M.L. & Hale, B. (1997) Waste not, want
not: the private and social costs of waste-to-energy
production, Energy Policy
Kratka biografija:
Jelena Jovanevi roena je u Graacu,
Hrvatska 1985. god. Diplomski - master rad na
Ekonomski aspekti zatite ivotne sredine u
oblasti deponovanja i insineracije otpada
odbranila je 2009.god
Magistarske studije zavrio je 2003. godineF
akultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. 2007.
godine je doktorirao i stekao zvanje docenta-a.
Od 2007. godine Rukovodilac je Departmana
za inenjerstvo zatite ivotne sredine.
2613

EKONOMSKI ASPEKTI UPRAVLJANJA PVC OTPADOM
ECONOMICAL EVALUATION OF PVC WASTE MANAGEMENT IN EU
Sanja Zori, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj Rad se zasniva na sagledavanju mogunosti unapreenja sistema upravljanja PVC otpadom i
analizom ekonomskih aspekata upravljanja PVC otpadom. AEA Tehnology, u saradnji sa Metroeconomica,
ugovoreni od strane evropske komisije DG Enviroment,
preuzimaju procenu trokova, upravljanja otpadom i
preusmeravanja PVC otpada daleko od spaljivanja (u
pravcu reciklae) i povezivanja ekolokih trokova i
koristi. Studija obuhvata EU-15 I prvih est Accession
zemalja u periodu od 2000-2020.
Abstract The work is based on seen possibilities to

improve system of PVC waste management and analyse
Economic Evaluation of PVC Waste Management. AEA
Technology, in collaboration with Metroeconomica, were
contracted by European Commission DG Environment to
undertake this assessment of the waste management costs
of diverting PVC waste away from incineration (and in
particular, towards recycling) and the associated
environmental costs and benefits. The study covers the
EU-15 and the first six Accession Countries over the
period 2000 to 2020.
Kljune rei: PVC, PVC otpad, Upravljanje PVC
otpadom, Ekonomski aspekti PVC otpada
1. UVOD
PVC (polivinil hlorid) je vaan polimer sa brojnim
primenama u industriji, trgovini i domainstvu.
Polivinil hlorid je termoplastini vetaki materijal
dobijen iz prirodnih sirovina soli i nafte. 57% PVC-a
predstavlja kuhinjska so, a 43% PVC-a temelji se na nafti.
Dobija se polimerizacijom vinilhlorida. Naziva se jo
vinilid, vinidur, decelit, gutasin, geon, najee PVC.
Dostupan u irokom spektru oblika, PVC nudi varijacije
svojstava to ga ini pogodnim za iroku upotrebu u
modernom ivotu, od vreica za krv i katetera do dejih
igraaka, slavina, kabelskih izolacija, prozorskih profila i
razliitih graevnih materijala.
Cilj ovog rada jeste da:
Prikae osnovne informacije o primeni PVC-a, o
najkorienijim aditivima i do kog stepena su
ove supstance iskoriene u PVC proizvodima.
Oceni uticaj PVC otpada na ivotnu sredinu
posle finalnog, ili poslednjeg odlaganja na
deponiju.
___________________________________________
NAPOMENA:
Prikae porast PVC otpada i njegovo

deponovanje.
Proceni kvantitet PVC-a u deponijama, kao i
cenu ubacivanja PVC otpada, ukljuujui i
tetnost po ivotnu sredinu.
Proceni ekonomske aspekte upravljanja PVC
otpadom.
2. ISTORIJAT PVC-a
PVC-a datira od prve sinteze vinil hlorida, to je monomer
koji je napravio Justus von Liebig 1835. godine. Prvi
izvetaj o halogenoom polimeru je objavio Hoffmann
1860. godine, a prvi izvetaj o PVCu je objavio
Baumann 1872. godine. Fritz Klutte je otkrio osnove za
tehniku proizvodnju PVCa. Prva komercijalna proizvodnja PVCa je zapoeta u USA krajem dvadesetih
godina. Nemaka industrija je poela proizvodnju tridesetih godina, a proizvodnja u Velikoj Britaniji je otpoela
etrdesetih godina. Prava ekspanzija je uhvatila zalet
nakon II Svetskog rata, naroito poslednjih 20-30 godina
kada postaje najvie korien polimer.
3. SISTEM KARAKTERIZACIJE
U ovom delu sakupljamo informacije o sistemu upravljanja PVC otpada formiran na osnovu scenarija buduih
alternativnih upravljanja otpadom prikupljenim od strane
AEA Technology.
SASTAV I UPOTREBA PVC-A
Postoje dva osnovna tipa PVC jedinjenja-fleksibilni (ili
plastifcirani PVC, ponekad se upuuje na pPVC) i kruti
(ili neplastificirani, uPVC). Fleksibilna smea uglavnom
sadri 40-60 delova plastifikatora koji se dodaje na svakih
100 delova PVC smole da bi se dobila traena
fleksibilnost i elastinost proizvoda. Upotreba fleksibilnog PVC-a podrazumeva izolacione kablove, oblaganje,
savitljivo oblaganje, savitljive igrake, creva i kese za
krv. Plastifikator koji ima najrasprotranjeniju upotrbu je
alkil ester ftalne kiseline, kao to je di-etil-heksil ftalat (ili
DEHP, skraeno) itd, ponekad pomean sa hlorisanim
parafinskim uljem.
Obe, fleksibilna i kruta formulacija, zahtevaju stabilizatore da spree toplotu i manje direktne promene u strukturi
molekula u lancu polimera, praene isputanjem hlorovodonika, koji bi rezultirao gubljenjem boje i ilavosti.
Stabilizatori se obino dodaju pri stopi izmeu 1 i 8
delova po stotini, zavisno od primene. Izolacija kablova,
npr moe sadrati relativno visoke nivoe olovo
stabilizatora koji su potrebni da obezbede maksimalnu
stabilnost toplote.
2614
IZVORI PVC OTPADA

Postoje dva osnovna izvora PVC otpada: pre-potroaki
i post-potroaki otpad.
Pre-potroaki otpad, nastaje pri proizvodnji gotovih
proizvoda i meu proizvoda od PVC-a (proizvodni
otpad), i pri manipulisanju i instaliranju PVC proizvoda
(instalacioni otpad).
Dominantan izvor PVC otpada (oko 88%) je postpotroakog porekla i ovaj otpad formira predmet
trenutnog ispitivanja. Post-potroaki otpad sastoji se od
proizvoda koji su odbaeni na kraju svog ivotnog veka.
Predvianje budueg rasta PVC otpada su predmet
osetnih nesigurnosti.
Procene su bazirane na koliini svakog tipa proizvoda koji
je podesan za povraaj (oporavak) tj.dostupan otpad, koji
je naizmenice (kao rezultat) baziran na istoriji potronje
(proizvodnje, uvoza i izvoza) i procenjenog ivotnog veka
proizvoda.
Predvieni porasti post-potroakog PVC otpada za EU21 prikazani su u Slici 1. Predvieno je da e ukupan
post-potroaki PVC otpad u celoj EU-21 porasti od 3,6
do 6,4 miliona tona/godinje izmeu 2000 i 2020-e
godine.
Savitljivi proizvodi ine veinu ovog otpada u 2000-oj,
brojei 70% porasta otpada, ali do 2020-e, mnogo bri
rast otpada poticae od krutih formulacija i porae, a
savitljivi proizvodi e pasti na 58%. Ove tendencije treba
da se razmotre u analizi jer utiu na tetnost u upravljanju
PVC otpadom.
Slika 2. Simbol PVC reciklae

U Beringenu-Nemaka VEKA Umwelttechnik GmbH
poseduje najmodernije postrojenje za reciklau PVC-a.
Vri kompletna reciklaa PVC-prozora, vrata, roletni i
PVC-panela, od seckanja do automatskog sortiranja
materijala. Naravno ovo se podrazumeva i za profile u
boji. Najmodernija tehnologija prepoznaje boje i
odgovarajue sortira materijale.
PVC dobijen reciklaom, se bez imalo gubitka na
kvalitetu ponovno upotrebljava u proizvodnji novih
profila.
KATEGORISANJE PVC MATERIJALA
PVC otpad se odlae u vidu deponovanja, insineracije i
recikliranja. Kako bi na to efikasniji nain izvrili pregled trokova za odreen nain njegovog odstranjivanja
izvrena su odreena ispitavanja od strane AEA Technology i to u tri kategorije. Prve dve kategorije opisuju period nakon insineracije, dok trea kategorija opisuje slanje
PVC otpada na deponiju jer je kapacitet recikliranja koji
moe da se apsorbuje kod insineracije ogranien. Radi
lakeg snalaenja i opisivanja, ove tri kategorije emo u
daljem tekstu navoditi kao Scenario 1, Scenario 2 i
Scenario 3.
Scenario 1: ovaj scenario je delimino baziran na scenariju selektivnih poboljanja koji je predloen u studiji 4
mehanikog recikliranja, ali iskljuuje visoko kvalitetno
recikliranje PVC-a u domainstvu i komercijalnu
kategoriju otpada, fleksibilne profile, creva (kategorija
konstruisanja) za recikliranje.
Scenario 2: ovaj scenario odreuje mehaniko recikliranje za sav odgovarajui otpad dostizanjem apsolutnog
potpunog potencijala u 2010-oj i nastavlja se ovom
stopom do 2020-e.
Slika 1. Dostupan post-potroaki PVC otpad, EU-21

PVC RECIKLAA
Svake godine na svetskom tritu se reciklira i trguje sa
vie od 600 miliona tona otpadnog papira, plastike,
obojenih i crnih metala, tekstila, guma, stakla i
elektronskog otpada, a sektor reciklae, ostvaruje promet
od 160 milijardi dolara godinje i zapoljava vie od 1,5
miliona ljudi u celom svetu.
Osim trenutno dominantne opcije odlaganja i spaljivanja
otpada, neki PVC otpad se moze reciklirati putem
mehanikog procesa.
Scenario 3: u ovom scenariju, pretpostavljamo da su

brige za ivotnu sredinu pri PVC spaljivanju dovoljne za
pokretanje uklanjanja PVC otpada koji se ne moe
reciklirati spaljivanjem sirovina. Stope recikliranja ostaju
na BAU nivou, sav PVC u graevinskom otpadu koji se
ne moe reciklirati baca se na otpad.
4. ANALIZA SCENARIJA-BRIGA ZA IVOTNU
SREDINU
U okviru ove oblasti se rezimira optereenje okoline po
jedinici mase PVC-a (kruti i fleksibilni PVC) odlaska na
spaljivanje, deponiju, reciklau od strane AEA
Technology.
2615
Direktna emisija u atmosferu pri insineraciji PVC-a i

komunalnog otpada. Za one vrste kojima upravlja ELV,
koliine emisija jednostavno su proizvod ELV-a i protoka
po toni otpada.
Stoga su emitovane koliine nezavisne od fleksibilnog ili
vrstog PVC-a, ili spaljivanja gradskog komunalnog
otpada.
recikliranja, za koje su kvantifikovane eksternalije

korienje elektrine energije (70 evra po toni) i nezgode
(nesree) pri transportu (manje od 10 evra po toni).
Indirektna emisija u atmosferu iz insineracije dolazi od

proizvodnje reagenasa, odlaganja ostataka i transporta. Mi
emo posmatrati proizvodnju reagenasa.
5. FINANSIJSKA ANALIZA
Svrha ovog dela rada jeste da se procene finansijski trokovi implementacije scenarija iz perspektive upravljanja
otpadom, konkretno, trokovi skretanja toka iskorienog
PVC-a dalje od insineracije i deponovanja, a umesto toga
ka mehanikom recikliranju. Problemi povezani sa
zamenom PVC-a drugim materijalima i sa korienjem
recikliranog PVC-a umesto sirove smole, prema tome,
nisu ukljueni u ovu analizu. Na slian nain, analiza ne
obuhvata ni mogue uticaje na trgovinu i zaposlenost ako
bi mehaniko recikliranje zamenilo proizvodnju novog
PVC-a, poto je, u odnosu na koliinu materijala koji se
reciklira, izlaz iste smole veoma mali.
Slika 3. Izvori trokova ivotne sredine pri proizvodnji i

insineraciji PVC-a /t.
Iscrpne informacije o finansijskim i ekonomskim

trokovima razliitih opcija za upravljanje otpadom koje
se odnose na zemlje EU-12 sakupljene su za master rad
od strane Coopers & Lybrand/CSERGE 1996. godine.
Osnovni trokovi u novanoj vrednosti za 1999. godinu
(usrednjene za zemlje EU-21) za dva sistema upravljanja
otpadom su:
za sistem deponovanja: 100 /t
za sistem insineracije 165 /t
Slika 4. Izvori trokova ivotne sredine pri proizvodnji i

insineraciji PVC-a /t.
7. ZAKLJUAK
Kvantifikacija i dodeljivanje novane vrednosti uticajima

slui kao pomo pri interpretaciji ovih problema. To se
postie najpre kvantifikacijom tete po ivotnu sredinu
povezane sa svakim od problema u pogledu zdravstvenih
efekata (npr, smrti ili prijemi u bolnicama povezani sa
zagaenjem vazduha), oteenje zgrada, promene u
koliini useva, itd. Kada je to uraeno, svakom tipu
uticaja dodaje se novana vrednost da bi se dobio red
veliina za poreenje efekata sa razliitim tipovima
uticaja i sa trokovima.
6. REZULTATI
Znaajni izvori trokova ivotne sredine u sistemu potiu
od proizvodnje i insineracije PVC-a. U ranijem tekstu
glavni izvori trokova su NOx, SO2, elektrina energija i
praina (smatra se da je sve PM10), dok za insineraciju
glavni uticaj predstavlja CO2. Planirane vrednosti su
prosene vrednosti izraunate kada se PVC koji je
preusmeren sa insineracije ne zameni vrstim
komunalnim otpadom ili se zameni na osnovu masenog ili
topotnog ekvivalenta. Kvantifikovane eksternalije
deponija (o) manje su od 5 evra po toni, gotovo sve se
javljaju zbog nezgoda (nesrea) pri transportu i zbog
Predvia se da e se koliina iskorienog PVC-a u

zemljama EU-21 poveati za 50% u narednih dvadeset
godina, sa 3,6 miliona tona na 6,4 miliona tona u 2020.
Najznaajnije poveanje bie prouzrokovano graditeljstvom, poizvodima za domainstvo i komercijalnim
proizvodima.
Na deponijama je trenutno odloeno preko 80% PVC
otpada, samo 3% se reciklira, a ostatak se tretira
insineracijom, skoro sva koliina se tretira u
insineratorima za vrsti komunalni otpad. Niska stopa
recikliranja prouzrokovana je uglavnom razlikom u
trokovima prilikom recikliranja PVC otpada za
proizvoae
otpada,
naspram
jeftinijih
opcija
deponovanja i insineracije. Deponovanje PVC otpada i
dalje vai kao najprofitabilniji nain odlaganja ovog
materijala i iznosi 100 evra po toni otpada naspram
reciklae. Najnovije procene ukupnih trokova
recikliranja (ukljuujui razvrstavanje, transport i
preradu/procesiranje) ukazuju na to da su najnii trokovi
prilikom recikliranja graevinskog materijala, prozora i
cevi napravljenih od krutog PVC-a, sa ukupnim
trokovima recikliranja 200 do 300 evra po toni, nakon
ega slede podovi od mekanog (savitljivog) PVC-a, sa
300 do 400 evra po toni. Ukupni trokovi recikliranja
2616
PVC ambalae, PVC-a upotrebljenog u komercijalne

svrha i iz domainstava, elektrinog i elektronskog otpada
procenjeni su na preko 700 evra po toni. Proseni trokovi
insineracije (ukljuujui sakupljanje, transport, insineraciju i odlaganje ostatka) procenjeni su na 165 evra po
toni.
Politike inicijative u EU i na nivou zemalja lanica
smanjuju dostupnost deponovanja kao opcije za
uklanjanje sirovog otpada. Oekuje se poveanje upotrebe
insineracije (sa iskorienjem energije otpada) za
uklanjanje otpada koji se ne moe reciklirati. Oekuje se
da e se stopa insineracije poveati na 41% do 46% do
2020. godine. 45% do 50% e i dalje biti deponovano dok
e preostalih 9% biti usmereno na mehaniko recikliranje.
Konano, moe se zakljuiti da e preusmeravanjem
PVC-a od insineracije ka drugim procesima, a naroito ka
recikliranju biti od odreene koristi i postoje ogranienja
tome ta se sve moe reciklirati. Postoje i ogranienja
prilikom izdvajanja PVC-a izmeanog sa ostalim tipovima
otpada. kakva god da je budunost PVC-a, ovaj problem
ostae aktuelan kao posledica velike koliine dugovenih
PVC proizvoda koji su trenutno u upotrebi irom Evrope,
a njihova upotreba se se iz dana u dan poveava. Sa tim u
vezi moramo poveati svest, pronai mogua reenja i
naine kako bi PVC kao materijal budunosti mogli
tretirati na to efikasniji nain, a pri tome bez posledica.
[3] Study for DG XI for the European Commission.

Mechanical
Recycling
of
PVC
Wastes.
Basel/Milan/Lyngby, January 2000.
[4] Jacquinot Bernard, Hjelmar Ole, Vehlow Jurgen. The
Influence of PVC on the Quantity and Hazardousness of
Flue Gas Residues from Incineration.
[5] K. A. Brown, M. R. Holland, R. A. Boyd, S. Thresh,
H. Jones, S. M. Ogilvie. Economic Evaluation of PVC
Waste Management. A report produced for European
Commission Environment Directorate, June 2000.
[6] European Commission, DG III. Chemical Recycling
of Plastics Waste (PVC and other resins). Dec. 1999.
[7] Maine SPO (2003) Report: Plan to Reduce Toxic
Emissions and Expand Plastics Recycling
[8] National Research Council (2000) Waste
Incineration & Public Health, ISBN 0-309-06371-X
[9] Commission of the European Communities (2000)
COM(2000) 469 final
[10] Rigo, H., Chandler, J. and Lanier, S. (1995) in:
Solid Waste Management: Thermal Treatment
and Waste-to Energy Technologies (Kilgroe, J., Ed.)
AWMA, ASME/CRTD-Volume 36
Kratka biografija:
Takoe, treba pronai reenja koja bi nam omoguila to

veu korisnost nakon isteka veka trajanja, a to je njegova
ponovna upotreba.
PVC je kao to smo napomenuli materijal budunosti, pa
prema tome mislimo danas da bi bili sigurni sutra zarad
sebe i buduih generacija.
8. LITERATURA
[1] European Commission DGXI.E.3. The Behaviour of
PVC in Landfill. Final Report February 2000.
[2] European Commission. Life Cycle Assessment of PVC
and of principal competing materials. Commissioned by
the European Commission, July 2004.
2617
Sanja Zori - roena je u Glini 1984. god.

nauka iz oblasti inenjerstva zatite ivotne
sredineEkonomski Aspekti Upravljanja PVC
Otpadom.
Zrenjaninu. Diplomirao 1998. Godine je na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu, mainski
odsek, na smeru Toplotna tehnika. Magistarske
studije zavrio je 2003. godine na Fakultetu
tehnikih nauka u Novom Sadu. 2007. godine je
doktorirao i stekao zvanje docenta-a. Od 2007.
godine Rukovodilac je Departmana za inenjerstvo zatite ivotne sredine.

MOGUNOSTI ISKORIENJA DEPONIJSKOG GASA U ENERGETSKE SVRHE
POSSIBILITY OF LANDFILL GAS UTILIZATION IN ENERGY PURPOSE
Naa Ivkovi, Goran Vuji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj - Korienje deponijskog gasa (LFG)
kao energenta je jedna od metoda za upravljanje
emisijama sa deponije. Deponijski gas poseduje
energetsku vrednost, to ga ini potencijalnim gorivom za
pogon gasnih motora i dobijanja elektrine i toplotne
energije tim putem, odnosno stvaranja mogue zamene za
fosilna goriva.
Abstract Using landfill gas(LFG) as fuel is one of the
methods for managing emissions from the landfill.
Landfill gas has energy value, which makes it a potential
fuel for gas engines and generating electricity and
thermal energy that way, as well as for the creation of
possible fossil fuels' substitutes.
Kljune rei: deponijski gas, energija
1. UVOD
Deponije komunalnog otpada omoguavaju proizvodnju
biogasa razlaganjem (fermentacijom) otpada. Ovako
dobijeni biogas, poznat kao deponijski gas, predstavalja
smeu 50% metana i 40% ugljen dioksida, 5% - 10%
azota, kiseonika i drugih elemenata, ali u tragovima.
Deponijski gas,predstavlja greennhouse gasove (GHG),
odnosno gasove koji utiu na pojaanje efekta staklene
bate i njihova nekontrolisana emisija doprinosi
globalnom atmosferskom zagrevanju.
2. KORIENJE DEPONIJSKOG GASA U
ENERGETSKE SVRHE
irom sveta postoji veliki broj postrojenja razliitih tipova
i veliina za iskorienje deponijskog gasa. Ekstrakcija
deponijskog gasa i njegovo iskorienje u vidu energije,
doprinose zatiti ivotne sredine, redukcijom emisija
gasova koje izazivaju efekat staklene bate (metana i
ugljen-diokisda). Rizik od eksplozije je manje-vie eliminisan. Danas u svetu postoji preko 1150 takvih postrojenja. Postrojenje za iskoriavanje deponijskog gasa
sastoji se od sistema za ekstrakciju i sistema za iskoriavanje. itav sistem za iskoriavanje deponijskog
gasa proizvodni sistem. moe biti napravljen za razliite
tipove sistema ekstrakcije i sistema za iskoriavanje.
Sistem ekstrakcije se moe sastojati od vertikalnih,
perforiranih ili horizontalnih perforiranih cevi. Gas se crpi
iz deponija uz pomo pumpi ili kompresora, a zatim se
sprovodi u generatore elektrine energije. Gas se moe
______________________________________________
NAPOMENA:
upotrebljavati i u gasnim kotlovima za proizvodnju vrele

vode za potrebe grejanja ili za procesnu toplotu. Ukoliko
se gas upotrebljava u kotlu ili gasnom motoru,
preiavanje gasa nije neophodno, osim uklanjanja
vrstih estica. U nekim sluajevima, gas se preiava do
skoro istog metana, nakon ega se moe koristiti kao
prirodni gas.
2.1. Ekstrakcija deponijskog gasa
Ekstrakcija deponijskog gasa se najee odigrava uz
pomo vertikalno postavljenih plastinih cevi. U velikom
broju gradova, horizontalne usisne cevi se ugrauju
odmah nakon odlaganja otpada na deponiju. Na ovaj
nain lake je obavljati ekstrakciju odmah nakon poetka
njegove produkcije, a gas se moe vaditi pre zatvaranja i
pokrivanja deponije.
Deponije su nekada prekrivene nepropusnom membranom, ime se omoguava sakupljanje i iskoriavanje
nastalog gasa. Ovo predstavlja skupo reenje, ali se ipak
upotrebljava u nekim zemljama, kao to su: SAD,
Nemaka, vedska i vajcarska. Time se spreava emisija
gasa u atmosferu. Ovakvim reenjem blokira se prodiranje
vode, te se proizvodnja gasa nakon nekog vremena znaajno smanjuje. Taj problem prevazilazi se ubacivanjem
vode ispod prekrivaa (folije).
Ekstrakcija gasa iz deponije obavlja se uz pomo gasne
pumpe ili kompresora, koji pomou pritiska preko prenosne cevi sprovode gas do postrojenja za korienje.
Postoji nekoliko razliitih naina za povezivanje pojedinanih buotina sa pumpom i sistemom za korienje.
Najstariji, a verovatno i najzastupljeniji nain je povezivanje buotina sa glavnom sakupljakom cevi, koja je
najee postavljena sredinom deponije. Cevi iz pojedinanih buotina povezane su tako da rastojanje bude
najmanje. Drugo raireno reenje je postavljanje glavne
cevi ivicom deponije. Najvei problem je obezbeenje
ujednaenog kvantiteta i kvaliteta gasa. Drugi problem
predstavlja otkrivanje mesta curenja, jer je sistem
cevovoda razgranat.
2618
Slika 1. Bunari za sakupljanje deponijskog gasa [4]
2.2. Energetsko iskoriavanje deponijskog gasa

U nekim sluajevima, da bi se spreili negativni efekti na
ivotnu sredinu, gas se spaljuje. Tako se gubi energija
koja stoji na raspolaganju, a jedina korist je izbegavanje
emisije tetnih komponenti. Postoji nekoliko razliitih
tipova sistema za iskoriavanje deponijskog gasa u
energetske svrhe. Najoubiajeniji nain je upotreba
deponijskog gasa kao goriva u gasnim motorima, koja
pokreu generator i proizvode elektrinu energiju. U
veini sluajeva prodaje se samo elektrina energija.
To je, na primer, sluaj u SAD, gde od 354 postrojenja,
255 rade na taj nain. U drugim sluajevima, to je
raireno u Evropi, koristi se i toplotna energija.
Drugi uobiajeni metod je upotreba gasa u gasnom kotlu
za proizvodnju vrele vode ili pare, koja se moe koristiti
za grejanje prostorija ili kao procesna toplota. U ovom
sluaju nije neophodno preiavanje gasa, osim
uklanjanja vrstih estica, pa je postrojenje jeftinije.
Problemi mogu nastati usled tragova nekih komponenata
u deponijskom gasu, na primer, hlora i fluora moe
degradirati ulje za podmazivanje u motoru, to moe
dovesti do ozbiljnih oteeenja. Kada su u pitanju i
motori i kotlovi, takoe je vano izbei kondenzaciju u
izduvnom sistemu, jer je mogue pojavljivanje korozije.
Silicijum u gasu takoe moe izazvati probleme usled
stvaranja naslaga na gornjem delu clindra u motorima.
Ostale mogunosti za korienje deponijskog gasa
ukljuuju direktnu upotrebu, dovoenje na nivo kvaliteta
prirodnog gasa, gorivo za vozila, upotreba u gorivim
elijama, i isparavanje procednih voda. Kljuni podatak
koji se esto uzima u obzir prilikom poreenja postrojenja
za iskoriavanje deponijskog gasa je stepen ekstrakcije
(u m deponijskog gasa po toni otpada godinje).
Ipak,moe biti veoma teko precizno odrediti ovaj
stepen.Uobiajeno je da vlasnici postrojenja za
iskoriavanje deponijskog gasa
znaju godinju produkciju deponijskog gasa, ali osim ako
koliina otpada nije izmerena i gas ekstrahovan iz itavog
tela deponije, teko je znati taan iznos koliine otpada.
Stepen ekstrakcije dosta zavisi od starosti otpada;
godinja proizvodnja uglavnom dostie maksimum nakon
tri do osam godina. Produkcija deponijskog gasa zatim
opada tokom godina. Ovo znai da deponije koje su
zatvorene nekoliko godina pre nego to su izgraena
postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa, sadre
uglavnom stariji otpad i imae niu stopu ekstrakcije
deponijskog gasa nego tek zatvorene deponije.
Slika 2. Postrojenje za kombinovanu proizvodnju

elektrine i toplotne energije (kogeneracija) korienjem
deponijskog gasa kao goriva za motor s unutranjim
sagorevanjem [1]
3. EKONOMIJA ISKORIENJA DEPONIJSKOG

GASA
Nivo investicija uglavnom zavisi od koliine generisane
energije kao i udaljenosti na kojoj se generisana energija
moe isporuiti. Kao to je ve navedeno, sistem za
iskoriavanje deponijskog gasa sastoji se od dela za
sakupljanje i dela za evakuaciju.
Sistem za sakupljanje deponijskog gasa sastoji se od
vertikalnih (koje se postavljaju nakon deponovanja
otpada) ili horizontalnih buotina (koje se postavljaju za
vreme odlaganja otpada). Proseni nivo investicija
horizontalnih i vertikalnih buotina je podjednak. Za
deponiju prosene dubine 10 metara, investicije sistema
za sakupljanje gasa su 20.000-40.000 $ po hektaru.
Sistem za evakuaciju deponijskog gasa sastoji se od
vakuumskih pumpi, opreme za kontrolu i upravljanje.
Investicije zavise od sofisticiranosti sistema kontrole i
upravljanja i zapremine deponijskog gasa koji e biti
evakuisan. Investicije sistema za evakuaciju su 100 - 450
$ po m3 evakuisanog deponijskog gasa po satu. Za
prosenu deponiju dubine 10 metara, investicije
neophodne za sistem za evakuaciju su 10.000-45.000 $ po
hektaru. Jednostavniji sistemi za evakuaciju, koji se
primenjuju u zemljama u razvoju, koaju 10.000- 25.000
$ po hektaru. Gas se najee koristi kao gorivo za
postrojenja koja proizvode elektrinu energiju.
Cena ureaja je u granicama 850 i 1.250 $ po kWe, a
zavisi od savremenosti opreme. Specifina investicija
opada s porastom snage, a smatra se da je oblast
isplativoasti ve od 250 do 500 kWe.
Prosena cene investicije po kWe instalirane snage za
celokupni sistema iskoriavanja deponijskog gasa
prikazane su u sledeoj tabeli.
Tabela 1. Proseni investicioni trokovi postrojenja za
iskoriavanje deponijskog gasa po kWe instaliranog
kapaciteta [3]
Komponenta
Cena ($/kWe)
Sistem sakupljanja
200 400
Sistem za evakuaciju
200 300
Sistem iskoriavanja
850 1.200
Planiranje i dizajn
250 350
Ukupno
1.550 2.250
4. PRIHODI OD PROIZVODNJE DEPONIJSKOG
GASA
Prihod od iskorienja deponijskog gasa znaajno zavisi
od tipa energije koja se proizvodi. Cena po kojoj se
elektrina energija prodaje nacionalnim mreama
razlikuje se izmeu zemalja, ali se obino kree 0,01-0,08
$/kWh, sa prosekom od 0,04 $/kWh.
Da bi u SAD-u i Velikoj Britaniji, iskorienje
deponijskog gasa bilo izvodljivo, proizvedena elektrina
energija se mora prodati po ceni od 0,03 $/kWhe, ili
veoj. Za male deponije (kapaciteta manjeg od 500.000
tona), elektrina energija koja se proizvede mora biti
prodata po ceni od 0,055 $/kWhe ili veoj.
Veliki broj zemalja ima direktne ili indirektne subvencije
za obnovljive izvore energije, sa ciljem promovisanja
proizvodnje energije sa redukovanim emisijama ugljendioksida.
2619
Subvencije prilikom prodaje elektrine energije iznose od

0,004 $/kWe u SAD, do 0,04 $/kWhe, na primer u
Danskoj. U skladu sa Kjoto Protokolom, u mnogim
zemljama je mogue dobiti karbon kredite izgradnjom
postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa.
5. INVESTICIJE
Investicije u postrojenja za iskoriavanje deponijskog
gasa uglavnom zavise od dubine deponije (zapremina
deponovanog otpada podeljena sa povrinom deponije).
Jedinini investicioni trokovi za deponiju veliine 10 ha,
i 1 miliona tona otpada, iznosi 6,6- 8,5 $ po toni otpada, u
zavisnosti od lokalnih uslova. Sa investicijom u sistem za
iskoriavanje deponijskog gasa 1,42,8 $ po toni otpada,
investicije u sistem za iskorievanje deponijskog gasa
predstavljae 18-25% ukupnih investicionih trokova.
Ukupni investicioni trokovi, i trokovi rada izgradnje
deponije bez sistema za iskoriavanje deponijskog gasa
iznosie 10-15 $ po toni deponovanog otpada. Uzevi u
obzir povrat trokova od prodate energije, izgradnjom
sistema za iskoriavanje deponijskog gasa ukupni
trokovi izgradnje deponije se mogu smanjiti na 8-13 $ po
toni, to predstavlja ukupno smanjenje trokova izgradnje
deponije za 35-47%.
Tabela 2. Ekonomija sistema za iskoriavanje
deponijskog gasa [3]
$
$/toni
Investicije
- Sistem sakupljanja
200.000
0,20
- Pumpe, monitoring
200.000
0,20
regulatori
800.000
0,80
- Sistem za iskoriavanje,
240.000
0,24
gasni motor
- Planiranje, dizajn,
1,440.000
1,44
upravljanje
- Ukupne investicije
Trokovi rada i odravanja
- Godinji trokovi rada i
odravanja
- Ukupni trokovi rada i
odravanja
140.000
0,14
2,800.000
2,80
Dobici
-Ukupni dobici od prodate
energije (0.055 $/kWhe)
7,150.000
7,15
Bilans prihoda
2,910.000
2,91
efikasnost sakupljanja od 80%. Toplotna mo deponijskog gasa varira u zavisnosti od izvora u granicama
4,1-6,2 kWh/m3. Usvaja se 4,7 kWh/m3. Sa efikasnou
sakupljanja 80%, toplotnom vrednosti od 4,7 kWh/m3 iz 1
kg komunalnog vrstog otpada, trebalo bi se generisati
0,18 m3 deponijskog gasa (0,23 m3 x 0,80=0,18 m3) ili
0,85 kWh (0,14 m3 x 4,7 kWh/m3) tokom biolokog
raspada komunalnog vrstog otpada (20-25 godina).
Vrednost teoretskog maksimuma iznosila bi 0,3 m3
deponijskog gasa/kg otpada (0,38 m3 x 0,80=0,3 m3), ili
1,4 kWh (0,3 m3 x 4,7 kWh/m3=1,4 kWh), tokom biolokog raspada komunalnog vrstog otpada.
7. ZAKONSKI OKVIR EU I REPUBLIKE SRBIJE U
POMENUTOJ OBLASTI
Zemlje Evropske unije su nizom direktiva uredile oblast
upravljanja otpadom, pa i segment upravljanja deponijskim gasom. Kompanije koje upravljaju deponijama
imaju obavezu sakupljanja generisanog deponijskog gasa
i njegovog pretvaranja u elektrinu energiju ili njegovog
spaljivanja. U isto vreme, vlade zemalja Evropske Unije,
putem razliitih podsticajnih mehanizama, subvencioniraju proizvodnju elektrine energije iz deponijskog gasa.
Zakonski okvir R. Srbije koji ureuje oblast deponovanja
komunalnog otpada predvideo je obavezu komunalnih
preduzea da na odlagalitima otpada postave biotrnove
za otplinjavanje tela odlagalita u cilju spreavanja
nastajanja eksplozija deponijskog gasa i poara. Zakonom
o energiji definiu se povlaeni proizvoai elektrine i
toplotne energije, sa pravom na odgovarajue subvencije i
povlastice, a to su oni proizvoai koji koriste obnovljive
izvore energije, u koje spada i biogas, ali sam podsticajni
sistem nije uspostavljen.
8. ZAKLJUAK
6. PRORAUN ENERGETSKOG POTENCIJALA

DEPONIJSKOG GASA
Cilj ove studije je odrediti iznos potencijalne koliine
elektrine energije dostupne iz komunalnog vrstog
otpada. Prvi korak je prikupljanje deponijskog gasa.
Izvedba sistema sakupljanja kao i efikasnost iskorienja
varira u zavisnosti od lokaliteta. Za ovu vrstu analize
bitan faktor predstavlja i efikasnost sistema sakupljanja.
Prema USEPA (United States Environment Protection
Agency) efikasnost sistema za sakupljanje deponijskog
gasa iznosi 50-90%, a najee, uz primenu dobre
tehnologije 75-85%. Za ovu analizu usvojena je
injenica je da je razvoj standarda praen poveanjem

koliine otpada. Ovo nagovetava porast koliina otpada
na teritorijama zemalja u razvoju, i iskustvo ukazuje na to
da e otpad gotovo sigurno biti odloen na deponijama.
Unapreenje svesti o potrebi zatite ivotne sredine u
ovim zemljama, vodie ka boljim i kontrolisanim
deponijama u budunosti, sa poboljanim uslovima za
produkciju gasa tokom faze anaerobne digestije. Ovo e
omoguiti dobre uslove za izgradnju postrojenja za
iskoriavanje deponijskog gasa, iji e se broj poveati
dramatino narednih godina.
U sluaju zemalja potpisnica Kjoto protokola, a Republika Srbija je u pripremnoj fazi za ratifikaciju, protokolom
su definisani mehanizmi koji omoguavaju implementaciju projekata putem Mehanizma istog razvoja (Clean
Development Mechanism). Pomenutim projektnim mehanizmom omogueno je da industrijski razvijene zemlje,
investiciono, putem transfera tehnologija implementiraju
projekte na teritorijama zemalja u razvoju, uz odobrenje
tih zemalja, sa glavnim ciljem redukcije emisije gasova sa
efektom staklene bate, u koje, spada i metan u
deponijskom gasu.
Kada zemlje u razvoju izgrade postrojenje za
iskoriavanje deponijskog gasa, one dobijaju bolju i
bezbedniju ivotnu sredinu u okolini deponije. Osim toga,
dobija se energije iz energetskog izvora koji je CO2
2620
neutralan i koji omoguava smanjenu upotrebu fosilnih

goriva, koja se, u najveem broju sluajeva, uvozi.
Postrojenje za iskorienje deponijskog gasa esto predstavlja relativno jeftino reenje, u poreenju sa drugim
reenjima smanjenja emisije CO2. Iako ovo reenje nee
spasiti svet, razvoj postrojenja za iskoriavanje deponijskog gasa predstavlja jednu od mogunosti smanjenja
debalansa CO2.
innovative technologies, Energy Conversion and

Management, Volume 47, Issues 11-12, July 2006, Pages
1391-1401
[3] www.psemr.vojvodina.gov.rs
[4] tratincica.blogger.ba/arhiva/2007/05/3
Kratka biografija:
9. LITERATURA:
[1] Dr Goran Vuji, docent ,Upravljanje vrstim
otpadom
[2] Roberto Bove, Piero Lunghi, Electric power
generation from landfill gas using traditional and
2621
Naa Ivkovi roena je u Novom Sadu 1984.

tehnikih nauka iz oblasti inenjerstvo zatite
ivotne sredine odbranila je 2009.godine.

PRILOG MERENJU I OCENI UTICAJA BUKE NA IVOTNU SREDINU
ADDITION TO MEASURMENT AND EVALUATION OF NOISE INFLUENCE ON
ENVIRONMENT
Goran Budimir, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu su prikazani osnovni parametri
zvuka i buke i naini delovanja na oveka. Prema bazi
vaeih zakonskih akata, EU i SAD, dat je uporedni
prikaz sa domaim zakonima u toj oblasti, a na osnovu
propisanih procedura prikazaemo izvrena merenja,
postupke merenja i stanje nivoa buke na izabranim
lokalitetima prema postojeim standardima.
Abstract This tesis presents basic parametres of sound
and noise and their effect on man. On the basis of valid
EU and USA legal acts we will give the parallel preview
with our national law in that area. Based on standard
procedures we will show performed measurements,
procedures of measurement and the state of noise level on
chosen locations according to regulated standards.
Kljune rei: Buka, Merenje buke, Zakon o zatiti od
buke u ivotnoj sredini, Izvetaj.
1. UVOD
Zvuk je neizbeno prisutan svuda oko nas, poticao on od
strane prirodnih ili vetakih izvora. Znaaj zvune
informacije koja dopire do ovekovog uha se ne moe
zanemariti, ali nasuprot tome, javlja se i neeljena zvuna
informacija koja moe ometati oveka u komunikaciji i
sprovoenju mentalnih aktivnosti, i za takav vid zvuka se
usvaja termin buka. [3]
Prilikom emisije buke u okolini, ne dolazi do njenog
trajnog zadravanja i znatnog prostornog irenja. Iz tih
razloga nije formirana potreba za meunarodnom
saradnjom.
Predhodno navedeni problem je jedna od oblasti na koju
se posebno obratila panja u radu i detaljnije je obraen
kroz uvid u zakonske regulative Republike Srbije (RS),
Evropske Unije (EU) i Sjedinjenih Amerikih Drava
(SAD).
Pored uticaja na ovekovo zdravlje, sam princip merenja
dozvoljenih vrednosti i izrada izvetaja o ispitivanju nivoa
buke u ivotnoj sredini su oblasti koje su takoe obraene
i koje ine celinu rada iji je cilj pokuaj pribliavanja
problemu i uvid u trenutno stanje zagaenja ivotne
sredine bukom. Slede osnovne definicije.
2. BUKA
Pod bukom se podrazumeva svaki zvuk koji deluje na
oveka neprijatno, uznemiravajue i tetno. Buka, kao
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Janko Hodoli, red.prof., komentor
Mr Aco Anti.
aspekt tetnog delovanja na oveka, deluje najee preko

njegovog organa sluha, a kod veih intenziteta, prenos
buke manifestuje se kosturom lobanje [5].
3. UTICAJ BUKE NA OVEKA
Kada govorimo o uticaju buke i ovekovoj reakciji na
buku, prva reakcija je uvek spora ali jasna ve posle par
minuta. Prvo se uoava pojava suavanja perifernih
krvnih sudova ime se i ubrzava dotok krvi u mozgu,
ubrzava se dinamika disanja, poveava se tenzija u
miiima, pa ak dolazi do prekomerne crevne
pokretljivosti i luenja hormona iji se tragovi mogu
detektovati u krvi i urinu. Poveavanjem intenziteta
stimulacije zvukom poveava se i reakcija organizma.
Ako se stimuilacija produava na dui period, dolazi do
adaptacije organizma gde individua vie nije svesna
uzronika ve podlee produenju primarnih efekata.
Dodatnim poveanjem nivoa buke posebno pri impulsnim
udarima ili udarima na mahove dolazi do reakcije nazvane
efekat straha. Puls i pritisak u krvi se menjaju, glukoza
skladitena u jetri se isputa u krvni tok i poveava se
produkcija adrenalina. Ostala oteenja izazvana
izlaganjem visokih nivoa buke su:
trajni gubitak sluha,
akustina trauma,
smetnje pri govoru,
smetnje u snu,
uticaj na radni uinak itd.

4. ZAKONSKA REGULATIVA
4.1. Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini
Zakonom se ureuju: subjekti zatite ivotne sredine od
buke; mere i uslovi zatite od buke u ivotnoj sredini;
merenje buke u ivotnoj sredini; pristup informacijama o
buci; nadzor i druga pitanja od znaaja za zatitu ivotne
sredine i zdravlje ljudi. [1]
4.2. Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj
sredini
Pravilnikom se propisuju dozvoljeni nivo buke u sredini u
kojoj ovek boravi, metode merenja buke, blii uslovi
koje moraju da ispune strune organizacije za merenje
buke i sadraj isprave za izvore buke koji se stavljaju u
promet [2].
U lanu dva navedenog pravilnika dati su najvii dozvoljeni nivoi buke u sredini u kojoj ovek boravi izraeni A
- ponderisanim nivoom u dB (A) [2].
to se tie konkretnog merenja buke, ono se obavlja po
Srpskim Standardima (SRPS) i po metodi koja je
odtampana uz pravilnik i ini njegov sastavni deo.
2622
4.2.1. Metode merenja buke u ivotnoj sredini

Odreivanje intervala merenja: Interval merenja se
odreuje prema vrsti buke, a minimalni interval merenja
mora biti dovoljno dug da obuhvata ceo ciklus promena
nivoa posmatrane buke. Interval merenja za dan
maksimalno iznosi od 6.00 do 22.00 asa, a za no od
22.00 do 6.00 asova (SRPS U.J6.090). [2]
Izbor mernih mesta: Buka se u objektima meri na
najmanjoj udaljenosti 1 m od zidova i 1,5 m od prozora, a
na visini od 1,2 do 1,5 m od poda, i to kada su prozori i
vrata zatvoreni. [2]
4.3. EU direktive o zatiti od buke
Jedinstveni pravilnik za kontrolu buke u EU koji definie
dozvoljene nivoe buke i ostalo ne postoji, nego svaka
drava regulie sebe, ima svoje posebne zakone i
pravilnike [4]. Drugaije akustiko zoniranje prostora
koje se sprovodi u pojedinim dravama pomalo oteava
uporedno poreenje maksimalno dozvoljenih nivoa buke,
ali se neki najei tipovi buke, poput buke na radnom
mestu i buke u stambenim zonama mogu uporedno
prikazati. U sledeim tabelema bie navedeni dozvoljeni
nivoe buke u nekim drzavama lanica EU i uporeeni sa
dozvoljenim nivoima koji su definisani u RS.
Tabela 1: Dozvoljeni nivo buke u stambenim oblastima za
drumski saobraaj, u dB (A)
Dnevni
Period
Noni
period
odmora
period
50 55
40 45
Austrija
55
55
55
Danska
60 65
50 57
Francuska
50 55
40 45
Nemaka
60
50
panija
55
55
55
vedska
55
45
UK
55 60
45 - 50
Srbija
Tabela 2: Dozvoljeni nivo buke u stambenim oblastima za
industrijske izvore buke, u dB(A)
Dnevni
Period
Noni
period
odmora
period
50 55
40 45
Austrija
45 50
40 45
35 40
Danska
50 55
45 50
40 45
Francuska
50 55
40 45
Nemaka
50 55
45 50
40 45
vedska
L90 + 10
L90 + 10
UK
55 60
45 - 50
Srbija
U RS su dozvoljene vrednosti moda malo vie u odnosu
na vrednosti koje su definisane u nekim zemljama lanica
EU, ali to dalje nee biti razmatrano iz razloga to se
trenutno RS ne moe porediti sa tehnoloki naprednijim i
bogatijim dravama koje imaju novije, tie maine koje
proizvode i manju buku.
Regulative RS ne odreuju precizno o kakvom tipu buke
je re i vrednosti u tabeli su date za stambena podruja
generalno.
4.4. Pravne regulative u SAD

U SAD kao i u EU, ne postoji nacionalni, jedinstveni
zakon kojim je regulisana buka. Meutim jedna stvar u
kojoj prednjae je to to u sluaju izgradnje novih
stambenih i drugih objekata za boravak ljudi, drave i
gradovi imaju stroge kodove sa zahtevima akustinih
analiza kako bi stanare zgrada zatitili od spoljanih i
zvukova generisanih unutar zgrade. [7]
5. IZVETAJ O ISPITIVANJU NIVOA BUKE U
IVOTNOJ SREDINI
Merenja buke se mogu vriti na osnovu zahteva korisnika
ili zahteva Gradske uprave za inspekcijske poslove, oblast
inspekcije za zatitu ivotne sredine. Merenje mora
izvriti ovlaena i akreditovana organizacija u skladu sa
pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini.
Izvetaj o merenju mora sadravati sledee podatke:
oznaku mesta merenja, datum i doba dana; izvor(e) zvuka
(opis, poloaj, pogonske uslove, opis karakteristika buke);
uslove merenja (opis lokacije, meteoroloke uslove);
merne ureaje; mesto merenja i merne take; vreme
merenja i referentno vreme; rezultate merenja.
Merenja su vrena Bruel and Kjaer 2250 fonometarom.
5.1. Merenje buke u restoranu
5.1.1. Podaci o objektu ispitivanja
Merenje je izvreno u referentnoj stambenoj jedinici koja
se nalazi u objektu individualnog stanovanja. Elaboriranje
stanja nivoa buke na definisanoj lokaciji izvedeno je u
skladu sa oznaenim pravnim osnovom, za dnevni period
merenja u vremenskom intervalu od 1230 do 1400 asa, a
za noni period merenja u vremenskom intervalu od 2200
do 2240 asova, imajui u vidu tip i karakter potencijalnih
izvora buke na oznaenoj lokaciji.
5.1.2. Lokacija ispitivanog objekta
Objekat je prizemnog karaktera i nalazi se u poslovno stambenoj zoni naseljenog mesta na regionalnom putu.
Merenja su sprovedena u referentnoj stambenoj jedinici
koja se nalazi u objektu individualnog stanovanja na istoj
lokaciji, a pozicionirana je neposredno pored samog
restorana, odnosno dele zajedniki zid.
Slika 1: Satelitski snimak poloaja mernog mesta i

ispitivanog objekta [6]
5.1.3. Opis potencijalnih izvora buke
Kao izvori buke po nalogu inspektora u restoranu
definisani su: Pojaalo Yamaha Tip: AX 392, Resiver
PIONEER Tip: VSX 806 RDS, CD Player TECHNICS
Tip: SL PG-590, Zvunici BOSE (4 kom.), Mikser
SAMSUNG, Ventilator (1 kom).
2623
5.1.4. Dozvoljene vrednosti

Shodno pravilniku o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj
sredini najvei dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj
ovek boravi, izraen u A ponderisanom nivou u dB(A)
iznosi:
za dnevni period merenja, ako je izvor buke u

zgradi iznosi 35 dB(A),
za noni period merenja, ako je izvor buke u

zgradi iznosi 30 dB(A),
za dnevni period merenja, ako je izvor buke van

zgrade iznosi 40 dB(A),
za noni period merenja, ako je izvor buke van

zgrade iznosi 35 dB(A). [2]
5.1.5. Procedura ispitivanja
Procedura elaboriranja stanja nivoa buke u boravinim
prostorijama podrazumevala je merenje ekvivalentnog
nivoa buke u petnaestominutnim mernim vremenskim
intervalima, sa brzinom uzorkovanja od 10 uzoraka/s i
sprovedena je na mernom mestu u sobi referentne
stambene jedinice pri zatvorenim prozorima i vratima pri
emu je odreeno jedno merno mesto za prostoriju koje je
definisano na udaljenosti veoj od 1 metra od zida, oko 2
metra od prozora i na visini od poda od 1,4 metara.
5.1.6. Stanje nivoa buke u boravinim prostorijama
Stanje nivoa buke na oznaenom mernom mestu u
boravinim prostorijama posledica je uticaja buke koju
stvaraju definisani izvori buke, saobraajne i komunalne
aktivnosti okoline na posmatranoj lokaciji.
Sva merenja su vrena u prisustvu predstavnika restorana,
vlasnice predmetnog SUR restorana, vlasnika referentnog
stambenog prostora, kao i predstavnika tima za vrenje
merenja. Klimatski uslovi merenja: Temperatura: 20,7 0C;
Relativna vlanost vazduha: 52 %; Brzina strujanja
vazduha: 3,1 m/s; Pritisak: 1020 mbar; Vreme: vedro
Slika 2: Frekvencijska raspodela nivoa buke u

komunalnom okruenju
Noni period merenja:
Ovo je sada jedan specifian sluaj kada vrilac merenja
posumnja da je buka koja koja dolazi spolja od strane
nekih drugih izvora koji nisu konkretno ti za koje se
sumnja da su zagaivai, priblino ista ili ak vea od
buke koju bi proizveli navedeni izvori buke. Tada se prvo
vri merenje sa iskljuenim svim definisanim izvorima
buke, a nakon toga se vri merenje sa ukljuenim svim
definisanim izvorima. Nakon toga se pomou formule
izraunava merodavni nivo. Dakle cilj je da se izoluje
nivo specifine buke od nivoa ukupne buke i buke za to
mesto.
Tabela 3: Merenje br. 1
merni mikrofon - na visini

od 1.4 m
merni period: 15 min
Ocena
impulsnog
karaktera
LAIeqLAeq=3,1
dB
Dozvoljeni nivo:
Prekoraenje dozvoljenog
nivoa:
MERNO MESTO
Soba referentne
stambene jedinice
merni mikrofon - na
visini od 1.4 m
Ocena
impulsnog
karaktera
Dnevni period merenja:
MERNO MESTO Soba

referentne stambene
jedinice
Nivo buke u boravinim

prostorijama - dnevni
period
L1 = 38,1
dB(A)
L10 = 35,5
dB(A)
L90 = 29,5
dB(A)
L99 = 31,9
dB(A)
L50 = 32,2
dB(A)
Leq = 33,0
dB(A)
Korekcija:
Ldod = 0
dB(A)
Merodavni
nivo:
Ln =33
dB(A)
LAIeqLAeq=3,6
dB
Dozvoljeni nivo:
Prekoraenje
dozvoljenog nivoa:

prostorijama - noni
period
L1 = 38,7
dB(A)
L10 = 35,4
dB(A)
L90 = 29,6
dB(A)
L99 = 27,5
dB(A)
L50 = 32,4
dB(A)
Leq = 32,9
dB(A)
Korekcija:
Ldod = 0
dB(A)
Merodavni
nivo:
Ln =33
dB(A)
Ldoz =30 dB(A)

3 dB
napomena: Merenje je vreno sa iskljuenim svim

definisanim izvorima buke
Ldoz =35 dB(A)

0 dB
napomena: Merenje je vreno sa ukljuenim svim

definisanim izvorima buke i otvorenim vratima i
prozorima na referentnom poslovnom objektu
2624

komunalnom okruenju

MERNO MESTO Soba
referentne stambene
jedinice
merni mikrofon - na visini
od 1.4 m
Ocena
impulsnog
karaktera
LAIeqLAeq=5,3
dB

prostorijama - noni
period
L1 = 47,1
dB(A)
L10 = 44,6
dB(A)
L90 = 34,1
dB(A)
L99 = 31,9
dB(A)
L50 = 39,1
dB(A)
Leq = 40,8
dB(A)
Korekcija:
Ldod = 0
dB(A)
Merodavni
nivo:
Ln =40
dB(A)
Ldoz =30 dB(A)

10 dB
Dozvoljeni nivo:
Prekoraenje dozvoljenog
nivoa:
napomena: Merenje je vreno sa ukljuenim svim

definisanim izvorima buke i pojaalom podeenim na 2/3
snage
6. ZAKLJUAK (STANJE NIVOA BUKE U

BORAVINIM PROSTORIJAMA)
Dnevni period: Utvreni merodavni nivo buke u
boravinim prostorijama referentne stambene jedinice, za
dnevni period merenja sa ukljuenim svim definisanim
izvorima buke, njihovom punom optereenju koje ne
dovodi do izoblienja zvuka ili oteenja ureaja, za
merno mesto ne premauje granicu propisane vrednosti
najvieg dozvoljenog nivoa buke za boravine prostorije
stambenih objekata, (za sluaj kada se izvor buke nalazi u
zgradi), od 35 dB(A) (Pravilnik o dozvoljenim nivoima
buke u ivotnoj sredini Sl. glasnik RS, br. 54/92).
Noni period: Utvreni merodavni nivo buke u boravinim prostorijama referentne stambene jedinice, za noni period merenja sa ukljuenim svim definisanim izvorima buke, njihovom optereenju koje ne dovodi do izoblienja zvuka ili oteenja ureaja, za merno mesto
premauje granicu propisane vrednosti najvieg
dozvoljenog nivoa buke za boravine prostorije stambenih
objekata, (za sluaj kada se izvor buke nalazi u zgradi), od
30 dB(A). (Pravilnik o dozvoljenim nivoima buke u
ivotnoj sredini Sl. glasnik RS, br. 54/92).
Kao predloenu meru za kontrolisanje primene
preporuenih mera za ograniavanje nivoa buke,
preporuuje se da se na pojaalu stavi limiter koji e
onemoguiti pojaavanje zvuka na audio opremi preko
definisane vrednosti.
7. LITERATURA

komunalnom okruenju
L A,eq ,1 = 10 log(10
L A , eq ,1, 2 / 10
40,8/10
10
L A , eq , 2 / 10
32,9/10
LA,eq,1 =10 log (10

10
) =
Merodavni nivo: 40 dB(A)
gde je:
LA,eq,1 - energetski ekvivalentan
specifine buke,
LA,eq,1,2 - energetski ekvivalentan
ukupne buke,
LA,eq,2 - energetski ekvivalentan
buke za to mesto.
[dB]
40,03 dB(A)
trajni A-nivo
trajni A-nivo
trajni A-nivo
[1] _-_; Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini

[2] _-_; Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj
sredini; (Sl. Glasnik RS, br. 54/92)
[3] Praevi M., Cvetkovi D.; Buka u ivotnoj sredini;
Univerzitet u Niu, Fakultet zatite na radu; 2005.
[4] Pavlus N.; EU direktive o buci Recept za
samostalno studiranje EU environmental acquisa i
odnosa sa RH regulativom; Zavod za ekoloki
inenjering i zatitu okolia, IGH d.d.; Split 2007.
[5] Hodoli J., Badida M., Majernik M., ebo D.;
Mainstvo u inenjerstvu zatite ivotne sredine; FTN
Izdavatvo; Novi Sad; 2003
[6] http://earth.google.com/
[7]http://www.gardens-andhomes.com/articles/environment/pollution-types/noisepollution-laws.php
Kratka biografija
Prethodne tabele i dijagrami predstavljaju rezultate

merenja koji su dobijeni oitavanjem i analizom podataka
iz ranije navedenog B&K 2250 fonometra.
Nakon izvrenih merenja sa ukljuenim svim identifikovanim izvorima buke, pojaalom podeenim na 2/3 snage
i analizom dobijenih podataka, dolazi se do zakljuka
izvetaja o stanju nivoa buke u boravinim prostorijama.
2625
Goran Budimir roen je u Vrcu, 1983.

tehnikih nauka iz oblasti merenje i kontrola zagaenja odbranio je 2009. godine.

PROCENA UTICAJA REZERVOARA ZA SKLADITENJE NAFTE I NAFTNIH
DERIVATA NA IVOTNU SREDINU
EVALUATION OF OIL AND OIL DERIVATIVE STORAGE TANKS INFLUENCE ON
ENVIROMENT
Marko Maleevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj Tema rada je prezentacija programa
Tanks i prikazivanje izraunatih nivoa emisija iz
rezervoara sa fiksnim i plutajuim krovom, njihovo
uporeivanje i predlozi reenja za smanjenje emisija iz
rezervoara.
Abstract - Topic of this paper is presentation of Tanks
program and illustration of calculated levels of emission
from the fixed and floating roof tanks, their comparison
and suggestions about tanks emission reduction
solutions.
Kljune rei: Rezervoari, emisije, Tanks 4.0.
1. UVOD
Naftna industrija je industrijska grana za koju je
karakteristian visok nivo emisija iz proizvodnog procesa.
Sirovina koja ulazi u rafinerije nafte je sirova nafta.
Meutim, naftne rafinerije koriste i proizvode ogroman
broj hemikalija, od kojih mnoge naputaju postrojenja kao
emisije u vazduh, otpadne vode ili vrst otpad.
Zagaujue materije obino ukljuuju VOC, ugljenmonoksid (CO), okside sumpora (SOx), azotne okside
(NOx), estice, amonijak (NH3), vodonik sulfid (H2S),
metale, utroenu kiselinu, i brojna toksina organska
jedinjenja. Kod petrohemijskih procesa i u procesima
prerade nafte znaajan izvor emisija isparljivih organskih
jedinjenja (VOC benzen, toluen i ksilen) i ugljovodonika se deavaju upravo u delu manipulacije proizvodima i te emisije odgovaraju gubicima isparavanjem.
2. NAFTA
Sirova nafta po svom hemijskom sastavu predstavlja
sloenu smesu ugljovodonika vrstog, tenog i gasovitog
stanja sa malim primesama azota i kiseonika i jo nekih
elemenata. Elementarni sastav nafte je prilino
uniforman.. Ugljovodonici su u nafti zastupljeni sa vie
od 75 %. Molekuli ugljovodonika sadre C1-C60 atoma
ili ak i vie, a molekulska masa ovih jedinjenja iznosi od
16 do 851.
Nafta je tamno-zelena ili crno-smea fluorescentna
tenost.
Tamna boja nafte potie od asfaltnih materija i
aromatinih ugljovodonika. Retko, nafta je bezbojna.
______________________________________________
NAPOMENA:
Fluorescencija je sposobnost supstance da pri osvetljavanju preliva boje. Nafta najee pokazuje plavu ili
zelenu fluorescenciju koja pri duem dejstvu sunevih
zraka nestaje. Zavisno od sastava ona je manje ili vie
viskozna, ili skoro vrsta.
Miris nafte je razliit i zavisi od njenog sastava. Lake
nafte imaju miris benzina to je posledica prisustva lakih
ugljovodonika parafinskog reda i naftenskog reda. Nafta
sa velikim sadrajem aromatinih ugljovodonika ima prijatan-aromatian miris. Neprijatan miris nafte moe
poticati od prisustva jedinjenja sumpora-merkaptana i
sumporovodonika.
Specifina teina se kree u podruju od 0,720 do 1,0 a
taka kljuanja od 24 do 400C. Gustina nafte varira
izmedju 0,65-1,1g/cm, a najee je izmedju 0,750,95g/cm. Gustina razliitih ugljovodonika, sa istim
brojem C atoma u molekulu, poveava se po redosledu:
alkani < naftenski ugljovodonici < aromatini ugljovodonici. Gustinu >1 imaju nafte sa poveanim sadrajem
smole i asfaltena. Nafte sa veim sadrajem benzina imaju manju gustinu. Taka paljenja (plamite) moe iznositi
od 20 do 200C. Toplotna vrednost (ranije nazivana
kalorina mo) predstavlja koliinu toplote koju oslobodi
jedinica zapremine (za gasna) ili jedinica mase (za tena i
vrsta goriva). Ona za naftu iznosi izmedju 44.000-48.000
kJ/kg, a za zemni gas 31.000-50.000kJ/m.
3. OPIS TEHNOLOKOG PROCESI PRERADE
NAFTE
Rafinerije su fabrike za preradu nafte. U razvijenom svetu
rafinerije su u posljednjih nekoliko godina prole fazu
restrukturiranja, modernizacije i udruivanja. Rafinerije
se dele na tri osnovne vrste:
1. jednostavne (Hidroskiming) rafinerije,
2. kompleksne i
3. rafinerije duboke konverzije.
Najmodernija podela procesa prerade nafte obuhvata dve
grupe procesa:
1. primarni nema promene veliine niti strukture
ugljovodonika tokom procesa:
a) procesi destilacije i
b) ostali procesi separacije fizikim operacijama;
2. sekundarni hemijski procesi u kojima se menja
veliina ili tip molekula jedinjenja:
a) destruktivni procesi vei molekuli cepaju se u
manje (termiko i katalitiko krekovanje, hidrokreking),
b) pregraivanje molekula jedinjenja (reformiranje i
izomerizacija) i
2626
c) reakcije izgradnje - poveavaju se molekuli ugljovodonika (polimerizacija i alkilacija).
4. REZERVOARI ZA SKLADITENJE
ORGANSKIH TENOSTI
Rezervoari za skladitenje organskih tenosti mogu se
nai u mnogim industrijama, ukljuujui:
1. proizvodnju i rafinaciju nafte,
2. petrohemijsku i hemijsku proizvodnju,
3. skladitenje i operacije prenosa,
4. druge industrije koje koriste ili proizvode
organske tenosti.
Organske tenosti u industriji nafte, obino nazivane
naftne tenosti, meavine su ugljovodonika koji imaju
razliite stvarne pritiske pare (na primer, benzin i sirova
nafta mazut).
Slika 1. ematski prikaz produkata primarnih i

sekundarnih procesa prerade nafte
Emisije u vazduh iz rafinerija ukljuuju emisije isparljivih
sastojaka u sirovoj nafti i njenim delovima, emisije iz
sagorevanja goriva u peima i emisije iz samih
rafinerijskih procesa. Odbegle emisije dogaaju se kroz
celu rafineriju i nastaju iz hiljadu potencijalnih izvora
emisija kao to su ventili, pumpe, rezervoari, prirubnice
itd. Dok su individualna curenja obino mala, zbir svih
curenja moe se smanjiti kroz brojne tehnike, ukljuujui
poboljanu opremu otpornu na curenja, smanjujui broj
rezervoara i drugih potencijalnih izvora. Brojne pei koje
se koriste u rafinerijama za grejanje procesnih tokova ili
za proizvodnju pare (parni kotlovi) mogu biti izvori SOx,
NOx, CO, estica i emisija ugljovodonika. Kada se radi
pravilno i kada se sagorevaju ista goriva kao to je mazut
ili prirodni gas, ove emisije su relativno male. Ukoliko
meutim sagorevanje nije potpuno, ili se pei loe sa
katranom ili ostacima, emisije mogu biti znaajne. Veina
tokova gasa koji izlaze iz svakog procesa rafinacije sadre
razliite koliine rafinerijskog gorivog gasa, vodoniksulfida i amonijaka. Drugi izvori emisije iz rafinerijskih
procesa nastaju iz periodine regeneracije katalizatora.
Ovi procesi proizvode materije koji mogu da sadre
relativno visoke nivoe ugljen monoksida, estica i VOC.
Pre isputanja u atmosferu, takvi otpadni gasovi mogu
prvo da se tretiraju u kotlu za ugljen-monoksid da bi se
sagoreli ugljen-monoksid i VOC, posle toga mogu da se
proslede u elektrostatini talonik ili ciklonski separator
da se uklone estice.
Otpadne vode se sastoje od rashladnih voda iz procesa,
procesnih voda, sanitarne vode i atmosferske vode.
Otpadne vode se tretiraju u postrojenjima za tretman
otpadnih voda koje se nalaze na lokaciji i isputaju se u
kanalizacioni sistem ili u povrinske vode.
Ostali otpad moe nastati iz mnogih procesa rafinacije,
operacija manipulacije naftom. Proizvodi se i opasan i
neopasan otpad, tretira i odlae. Ostali rafinerijski otpad
je obino u formi mulja, iskorienih katalizatora, filter
glina i pepela iz insineratora.
Postoji pet osnovnih tipova rezervoara za skladitenje

tenosti:
1. Rezervoari sa fiksnim krovom (vertikalni i
horizontalni),
2. Rezervoari sa otvorenim plutajuim krovom,
3. Rezervoari sa natkrivenim plutajuim krovom,
4. Rezervoari sa promenljivim prostorom za
isparavanja i
5. Rezervoari pritiska.
Rezervoari sa fiksnim krovom se sastoje od cilindrine
eline koljke sa stalno (fiksno) privrenim krovom,
koji moe da varira u dizajnu od konusnog ili kupolastog
oblika do ravnog. Gubici kod rezervoara sa fiksnim
krovom su izazvani promenama temperature, pritiska i
nivoa tenosti. Rezervoari sa fiksnim krovom su ili sa
slobodnom ventilacijom ili su opremljeni sa ventilacijom
pritisak/vakuum.
Tipian rezervoar sa otvorenim plutajuim krovom sastoji
se od otvorene cilindrine eline koljke opremljene sa
krovom koji pluta na povrini skladitene tenosti.
Plutajui krov sastoji se od palube, palubne opreme i
sistema zatvaranja na obodu. Plutajue palube koje se
trenutno koriste su konstruisane od zavarene eline ploe
i postoje dva opta tipa: ponton ili dvostruka paluba.
Svrha plutajueg krova i sistema zatvaranja po obodu je
da smanji gubitke usled isparenja skladitene tenosti.
Dizajn rezervoara sa otvorenim plutajuim krovom je
takav da su gubici usled isparenja iz skladitene tenosti
ogranieni na gubitke iz sistema zatvaranja po obodu i
palubne opreme (stalni gubici skladitenja) i tenosti koja
je ostala na zidovima rezervoara (gubici povlaenja).
Rezervoari sa natkrivenim plutajuim krovom imaju
stalan fiksni krov i plutajui krov unutra. Postoje dva
osnovna tipa rezervoara sa natkrivenim plutajuim
krovom:
1. rezervoari u kojima je fiksni krov podupret
vertikalnim stubovima unutar rezervoara i
2. rezervoari sa samo-noseim fiksnim krovom i
bez stubova unutar rezervoara.
Gubici usled isparenja kod plutajuih krovova mogu doi
od opreme palube, nezavarenih spojeva palube i prostora
izmeu palube i zida rezervoara. Pored toga, ovi
rezervoari se slobodno vetre cirkularnim ventilimaotvorima na vrhu fiksnog krova. Otvori minimiziraju
mogunost akumulacije organskog isparavanja u prostoru
za isparavanja rezervoara u koncentracijama koje se
pribiliavaju zapaljivom rasponu.
2627
Rezervoari sa promenljivim prostorom za isparavanja su

opremljeni sa proirenim rezervoarima za isparenja da bi
se napravilo mesta za fluktacije u zapremini isparenja
karakteristine za promene temperature i barometarskog
pritiska. Mada se rezervoari sa promenljivim prostorom
za isparavanja ponekad koriste nezavisno, oni su obino
konektovani za prostore za isparenja jednog ili vie
rezervoara sa fiksnim krovom.
Postoje dve vrste rezervoara pritiska koje su u upotrebi:
nizak pritisak (2.5-15psig) i visoki pritisak (vii od 15
psig). Rezervoari pritiska obino se koriste za skladitenje
organskih tenosti i gasova sa visokim pritiskom isparenja
i mogu se nai u mnogim veliinama i oblicima u
zavisnosti od radnog pritiska rezervoara.
rezervoar sa natkrivenim plutajuim krovom.

U proraunu za svaku vrstu rezervoara koristili su se isti
meteoroloki podaci i priblino iste fizike karakteristike
rezervoara. U sva tri tipa rezervoara pretpostavljeno je da
je skladitena tenost benzin. Procene emisije e se vriti
za sledee komponente: 1,2,4 Trimetilbenzen, Benzen,
Cikloheksan, Etilbenzen, Heksan, Isooktan, Isopropil
Benzen, Toluen, Ksilen kao i ukupna emisija iz
rezervoara.
U tabeli 1. prikazane su ukupne emisije iz tri vrste rezervoara u kojima je benzin sirovina koja se skladiti.
Tabela 1. Emisije iz razliitih tipova rezervoara
napunjenih benzinom
Postoje dve vrste rubnih plombi:

1. primarne plombe (mehanika (metalna) plomba,
elastina punjena (nemetalna) i fleksibilna
brisa-plomba),
2. sekundarne plombe (fleksibilne brisa-plombe ili
elastine ispunjene plombe)
Komponente
Ukupni gubici iz rezervoara sa fiksnim krovom su jednaki

zbiru stalnog gubitka skladitenja i radnog gubitka:
LT = LS + LW
LT = ukupni gubici, lb/yr
LS = stalni gubici skladitenja, lb/yr
LW = radni gubitak, lb/yr
1,2,4 Trimetilbenzen
Benzen
Cikloheksan
Etilbenzen
Heksan
Isooktan
Isopropil
benzen
Toluen
Ostale
komponente
Ksilen
ukupna
emisija
1
2
3
4
5
6
(1)
7
8
9
10
Ukupni gubici iz rezervoara sa plutajuim krovom mogu

biti napisani kao:
(5)
LT = LR + LWD + LF + LD
LT = ukupan gubitak, lb/yr
LR = gubitak na rubnim plombama, lb/yr
LWD = gubitak povlaenja, lb/yr
LF = gubitak opreme palube, lb/yr
LD = gubitak na spojevima palube (samo rezervoari sa
unutranjim plutajuim krovom), lb/yr
Emisije iz rezervoara ( lb )
Vertikalni Rezervoar
Rezervoar sa
sa
rezervoar
natkrivenim
otvorenim
sa
plutajuim
plutajuim
fiksnim
krovom
krovom
krovom
5
223.98
31.43
15.4
206.49
224.11
2.59
87.84
12.22
6.32
81
86.67
0.89
9.38
1.3
1
8.46
9.97
2.54
240.26
1.11
95.14
0.24
11.45
28040.86
63.59
11080.4
26.57
1132.99
4.46
29053.71
11479.87
1180.13
Kao to moe da se vidi iz tabele i grafika emisije iz rezervoara sa natkrivenim plutajuim krovom su viestruko
manje od emisija iz rezervoara sa fiksnim krovom i
rezervoara sa otkrivenim plutajuim krovom.
35000
30000
5. PROGRAM TANKS
Program Tanks je dizajniran da prorauna emisiju gasova iz rezervoara u kojima su skladitene organske tenosti. Tanks omoguuje korisniku da unese specifine
podatke o rezervoaru za skladitenje (dimenzije, konstrukciju, stanje boje itd), tenosti koja se nalazi u njemu
(hemijske komponente i temperaturu), lokaciju rezervoara
(najblii grad, temperaturu itd.) kao i da dobije izvetaj o
emisiji. Izvetaj ukljuuje proraun na mesenom,
godinjem ili na nivou od nekoliko meseci za svaku
hemikaliju ili meavinu uskladitenu u rezervoaru.
Program je namenjen za korienje na Windows
operativnom sistemu.
emisije (lb)
25000
20000
15000
10000
5000
vrste rezervoara
Vertikalni rezervoar sa fiksnim krovom
rezervoar sa nadkrivenim plutajuim krovom
Rezervoar sa otvorenim plutajuim krovom
Grafik 1. Grafiki prikaz nivoa emisija iz razliitih tipova

rezervoara
7. ZAKLJUAK
6. PRIMERI PROCENE EMISIJE REZERVOARA U

OKVIRU PROGRAMA TANKS
Kroz program Tanks obraene su tri vrste rezervoara:
vertikalni rezervoar sa fiksnim krovom,
rezervoar sa otvorenim plutajuim krovom i
Uporednom analizom dobijenih rezultata o visini emisija

iz tri navedena tipa rezervoara dolo se do podataka da su
emisije iz vertikalnog rezervoara sa fiksnim krovom
gotovo tri puta vee od emisija iz rezervoara sa otvorenim
plutajuim krovom, dok su nekoliko desetina puta vee od
rezervoara sa natkrivenim plutajuim krovom. Emisije iz
2628
rezervoara sa otvorenim plutajuim krovom su desetak

puta vee od emisija iz rezervoara sa natkrivenim
plutajuim krovom.
Smanjenje emisija iz rezervoara moe se postii:
rekonstrukcijom vertikalnih rezervoara sa fiksnim krovom
i rezervoara sa otvorenim plutajuim krovom u rezervoare
sa natkrivenim plutajuim krovom, izgradnjom novih
rezervoara sa natkrivenim plutajuim krovom,
postavljanjem sekundarnih plombi na rezervoare,
izbegavanjem istovremene manipulacije sa istom vrstom
fluida u veem broju rezervoara, postavljanjem odunih
ventila umesto atmosferskih otvora da bi se spreilo
isputanje gasne faze u atmosferu usled svake promene
pritiska u rezervoaru, smanjivanje stvaranja dna
rezervoara, instaliranje ventila za povraaj gasne faze,
instaliranjem sistema za detekciju curenja, obukom
osoblja koje radi na kontroli rezervoarskog prostora.
Na osnovu dobijenih rezultata iz softvera Tanks moe
se zakljuiti da vertikalni rezervoari sa fiksnim krovom ne
ispunjavaju najnovije ekoloke standarde u pogledu
emisija tetnih materija u vazduh i da ih treba u
potpunosti zameniti rezervoarima sa natkrivenim
plutajuim krovom.
[3] EPA Office of Compliance Sector Notebook Project:

Profile of the Petroleum Refining Industry, Septembar
1995.god.
http://www.epa.gov/Compliance/resources/publications/as
sistance/sectors/notebooks/petrefsn.pdf
[4] Dr.sc. Katica Serti-Bionda: Procesi prerade naftevebe Sveuilite u Zagrebu.
[5] Dr.sc. Katica Serti-Bionda: Procesi prerade naftepredavanja Sveuilite u Zagrebu.
[6] Dr.Ivka Klari: Tehnoloki procesi organske
industrije I dio Sveuilite u Splitu.
[7] Dr Branimir S. Jovanievi : Praktikum organske
geohemije sa hemijom gasova, Beograd 1998.
Kratka biografija:
8. LITERATURA
[1] Environmental Protection Agency: User manual for
Tanks 4.0.
http://www.epa.gov/ttnchie1/software/tanks/tank4man.pdf
[2] Environmental Protection Agency: AP 42, Fift
Edition, Volume I, Chapter 7: Liquid Storage Tanks.
http://www.epa.gov/ttn/chief/ap42/ch07/final/c07s01.pdf
2629
Marko Maleevi roen je u Zajearu 1980. god. Diplomskimaster rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Inenjerstva
Zatite ivotne Sredine Procena uticaja rezervoara za
skladitenje nafte i naftnih rezervoara na ivotnu sredinu
odbranio je 2009.god.
Doc. dr Goran Vuji, roen je 1972. godine u Zrenjaninu.
Diplomirao 1998. Godine je na Fakultetu tehnikih nauka u
Novom Sadu, mainski odsek, na smeru Toplotna tehnika.
Magistarske studije zavrio je 2003. godine na Fakultetu
tehnikih nauka u Novom Sadu. 2007. godine je doktorirao i
stekao zvanje docenta-a. Od 2007. godine Rukovodilac je
Departmana za inenjerstvo zatite ivotne sredine.

PRIMENA PRIRODNIH GRAEVINSKIH MATERIJALA-DRVO I KAMEN U
ARHITEKTURI
APPLICATION OF NATURAL CONSTRUCTION RESOURCES-WOOD AND STONE IN
ARCHITECTURE
Adriana Strikovi, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj U ovom radu su navedena osnovna
svojstva drveta i kamena kao prirodnih materijala. Kroz
rad se proimaju pozitivna i negativna strana primene
ovih materijala u graditeljstvu. Takoe su prikazani
primeri upotrebe drveta i kamena u arhitekturi.
Abstract The work contains description of basic
properties of wood and stone as natural materials.
Throughout the work, positive and negative sides of
wood and stone implementation in building interlace.
There are also shown examples of wood and stone being
used in architecture.
Kljune rei kamen, graevinski materijal, drvo
1. UVOD
Da bi se zadovoljile potrebe stanovnitva za ubrzanim
nainom ivota i sve veim prohtevima, poveava se i
potronja energije.
Ograniena koliina energenata kao i pitanje zagaenja
ivotne sredine, navode na to, da se prirodni resursi
koriste to racionalnije kako bi se omoguilo buduim
generacijama zadovoljenje njihovih potreba i poboljanje
kvaliteta ivota.
U tom smislu, jedna od vrlo vanih tema su energetski i
ekoloki odrivi materijali koji slue za gradnju objekata.
Tradicionalnih materijala kao to su kamen, glina i
krenjak jo uvek ima dovoljno, a drvo se moe smatrati
resursom iz obnovljivih izvora ukoliko potie iz uma
koje se pravilno neguju.
2. EKOLOKA SVOJSTVA MATERIJALA
Pri izboru graevinskog materijala, vano je sagledati
mogue uticaje i posledice njihove primene na okolinu, u
svim fazama ivotnog ciklusa izabranog materijala: od
momenta njegovog uzimanja iz prirode, proizvodnje,
eksploatacije, pa do njegove reciklae po isteku veka
trajanja.
Kod ukupnog vrednovanja ekoloke vrednosti i
pogodnosti materijala za graenje, treba uvaiti sledee
kriterijume:
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Slobodan Krnjetin.
Stepen naruavanja ivotne sredine pri uzimanju

sirovina iz prirode
Obnovljivost naruenih delova prirode
Stepen zagaenja sredine, tokom izrade i prerade

graevinskih materijala
Veliina buke, potreba zatite i mogunost

mehanikih oteenja susednih zgrada tokom proizvodnje
materijala i njegove ugradnje
Emisija tetnih materija i zraenje iz materijala
Energija utroena za: vaenje sirovina, za izradu

graevinskih materijala, transport do gradilita i na
gradilitu
Trajnost graevinskog materijala (potreba za

reprodukcijom)
Mogunost reciklae materijala.

Pored navedenih kriterijuma, pri izboru graevinskog
materijala, vano je uzeti u obzir i ukupni energetski
bilans, odnosno potrebnu energiju za proizvodnju
osnovnih graevinskih materijala. [1]
3. KAMEN
Kamen kao i drugi prirodni materijali, prema svim
ekolokim kriterijumima spada u ekoloki prihvatljive
graevinske materijale.
Zemljina kora je sastavljena preteno od minerala
anorganskih jedinjenja stalnog hemijskog sastava,
povezanih u agregate-stene. Prema nainu postanka stene
se dele na:
1.
magmatske-(granit, sijenit, gabro, porfiri,
bazalt, vulkanske stene.)
2.
sedimentne-sedimentne ili talone stene su one
stene koje nastaju u procesu taloenja, odnosno
sedimentacije (krenjaci, laporci, glineni kriljci,
konglomerati i bree, peari, krenjaki tuf i travertin,
dolomit.)
3.
metamorfne-metamorfne stene su nastale
preobraavanjem magmatskih i sedimentnih stena pod
dejstvom velikih pritisaka ili visoke temperature (gnajs,
kvarcit, mermeri.) [1]
3.1. Kamen u graditeljstvu
Velika vrstoa, postojanost kamena, kao i njegova iroka
rasprostranjenost i raznolikost, omoguili su da se i danas,
nakon vie hiljada godina upotrebe, jo uvek zadri kao
jedan od osnovnih konstrukcionih materijala.
U graditeljstvu se koriste razne vrste kamena. U
zavisnosti od oblasti primene, kamen se deli na dve
osnovne grupe:
2630

Tehniki kamen
Arhitektonski kamen
Tehniki kamen za zidanje iznad povrine terena moe
se koristiti od peara, krenjaka, tufova i sl. Kamen
kojim se zidaju temeljni zidovi, mora biti kompaktan. Za
tu namenu moe se koristiti: granit, sijenit, diorit, gabro,
bazalt, kvarcit itd. Pod tehnikim kamenom podrazumeva
se kamen koji se upotrebljava kao konstruktivni materijal
u neobraenom ili obraenom stanju, ili kao agregat u
graevinarstvu.
Pod neoblikovanim kamenom podrazumeva se kamen
koji se dobija razbijanjem vrstih stena na komade
razliitog nepravilnog oblika i razliite krupnoe. U ovu
grupu spadaju: lomljeni, drobljeni i mleveni kamen.
Pod oblikovanim (obraenim) kemenom podrazumeva se
kamen koji se dobija cepanjem ili seenjem vrstih stena
na komade pravilnog oblika. Zavisno od namene, kamen
se obrauje: tesanjem, glaanjem, bruenjem, poliranjem,
tokovanjem i dr.
Pod arhitektonskim (ukrasnim) kamenom podrazumeva se kamen koji u graevinskim konstrukcijama ima
dekorativnu i zatitnu ulogu. Koristi se u obliku ploa za
oblaganje fasada i unutranjih povrina zidova i za izradu
stepenita i podova. Obuhvata kamen za unutranju i
spoljanju primenu.
Kamen je naao primenu i kod pasivne solarne gradnje.

Naime, masivni tamni kameni zid (na slici 4 zid je
oznaen braon bojom) koji je postavljen iza staklenog
paravana, prima i usmerava toplotu sunevog zraenja u
objekat, naziva se Trombeov zid. Zadatak ovog zida je
da ugrejan vazduh u vazdunom meusloju (prostor
izmeu stakla i kamenog zida), prikupi i usmeri preko
gornjih otvora u objekat. Neophodna je juna orjentacija,
da bi u zimskom periodu efekat bio to povoljniji.
Slika 3. Trombeov zid [4]

3.2. Zatita kamena
Kamen ja kao i u prirodi, u objektima izloen delovanju
agresivnih uticaja koji uzrokuju njegovo postepeno
razaranje. Uopteno, promene na kamenu mogu se svrstati
u sledee grupe:
Prelomi i deformacije
Odvajanje
Materijalni gubici
Hromatske promene i naslage
Bioloka kolonizacija
Slika 1. Terasa od prirodnog klesanog kamena [2]

Za spoljanju upotrebu koriste se sve vrste kamena koje
su postojane na uticaje atmosferalija, dok se za ukrasni
kamen za unutranju primenu zahteva samo dobra
vizuelna karakteristika. Kad se ukrasni kamen koristi za
izradu stepenita i podova, mora imati dobru otpornost na
habanje.
Lomljeni kamen nepravilnog oblika, razliitih debljina i
boja, pogodan je za oblaganje staza (peakih i kolskih),
spoljanjih i unutranjih fasada.
U zavisnosti od kamena, njegove obrade i lokacije na

kojoj se postavlja, bira se najadekvatnija vrsta zatite.
Mere zatite kamena mogu se podeliti u dve osnovne
grupe:
Konstruktivne mere
Mere neposredne zatite

Konstruktivnim merama se onemoguava pristup vode
do kamena, odnosno omoguava njeno brzo odvoenje
ako voda ipak stigne do njega.
Mere neposredne zatite odnose se na premazivanje
povrine kamena odreenim zatitnim sredstvima. Kamen
se moe tititi razliitim vrstama bitumenskih premaza
ukoliko estetski izgled kamena nije vaan.
Kada treba sauvati prirodan izgled kamena, koriste se
silikonski premazi. Oni su bezbojni i hidrofobni i odbijaju
vodu sa povrine kamena. Osim silikonskih premaza, kao
zatita kamena moe se koristiti vrue laneno ulje. Tim
postupkom se kod krenjaka i travertina, osim zatite
istiu boja i are kamena. Vosak, parafin i drugi materijali
za zatvaranje pora, mogu posluiti kao zatita kamena.
4. DRVO
Drvo zadovoljava najbitnije ekoloke zahteve, ne naruava ivotnu sredinu, ne emituje tetna zraenja, ukupan
Slika 2. Staza od kamenih ploa-presek [3]

2631
energetski bilans drveta je veoma povoljan, moe biti

veoma trajno i lako se moe reciklirati.
Drvo je proizvod organskog porekla, sastavljen iz drvnih
provodnih i mehanikih tkiva, u ijem sastavu dominira
celuloza visokomolekularna polimerna materija (C6H10O5n)
i lignin koji ine 80% mase drveta. Drveni sok se sastoji
od vode (17%) u kojoj su rastopljenje ili rasprene
belanevine, skrob, masti, ulja, smole, boje, tanin, gume i
dr. Vlanost sirovog drveta je oko 50%, a suvog oko 20%.
Glavni elementi koji sainjavaju tkivo drveta su:
Vlakanca
Traheje
Uzduni parenhim
Popreni parenhim ili srni zraci

Boja drveta se odreuje na obraenoj povrini, prema
tonu sri zdravog prosuenog drveta.
Tekstura drveta je spoljni izgled anatomske grae i
zavisi od mesta preseka. Moe da bude pravilna i
nepravilna tekstura.
Tvrdoa drveta zavisi od vrste drveta, pravilnosti
vlakanaca, od teine, sadraja smole i dr. Po pravilu,
tvrdoa raste sa porastom teine, a opada sa poveanjem
vlage.
Zapreminska masa drveta je u vrlo irokim granicama,
od 110 do 1350 kg/m3, a zavisi od gustine drveta, sadraja
vode i minerala, smola, zatim od mesta gde je drvo raslo,
od njegove starosti i pravilnosti.
Vlanost drveta varira. Voda u drvetu moe biti
slobodna i vezana. Vezana voda deli se na higroskopnu i
hemijski vezanu vodu. Kod suenja prvo ispari slobodna
voda, a zatim higroskopna. Vlanost drveta koja odgovara
isparenju slobodne vode, naziva se taka zasienosti
vlakanaca. Sposobnost drveta da kod promene vlage u
odreenim granicama menja volumen naziva se
skupljanje i bubrenje.
Trajnost drveta-karakteristika drva da se odupire
tetnom delovanju atmosferalija i raznih hemijskih
materija, te tetoina biljnog i ivotinjskog porekla,
naziva se trajnost. U konstrukcijama koje se nalaze u
suvim prostorijama, jednoline i relativno niske
temperature, pri stalnoj cirkulaciji vazduha, drvo ima
najveu trajnost. Drvo je veoma trajno i ako je stalno pod
vodom ili ledom. U takvim uslovima moe izdrati i vie
stotina godina.
Zapaljivost drveta. Drvo kao organski materijal, spada u
gorive graevinske materijale. Samopaljenje drveta
nastupa na temperaturi priblino 260-310 C. Tokom
izgaranja drveta na povrini se stvara ugljenisani sloj, koji
usporava progorevanje.
Izluivanje u vodi ili vodenoj pari - uklanjanje

biljnih sokova iz drveta.
Suenje, uklanjanje vlage iz drveta, poinje

odmah po obaranju stabla, a obavlja se na dva naina:
prirodno i vetaki.
Mehanika prerada: rezanje, cepanje, tesanje i

ljutenje. [5]
Veliku primenu u graditeljstvu imaju materijali na bazi
drveta, a to su: iverica, oplemenjena iverica, OSB ploe,
MDF, HDF, furnir, radne ploe, laminat, durisol, tarolit,
heraklit ploe, ksilolit i blindit, kao i lamelirano lepljeno
drvo.
Pojedini proizvodi od drveta, nastali lepljenjem
lepkovima na bazi formaldehida, mogu da budu tetni
po zdravlje ljudi.
Fleksibilnost primene omoguava da se konstrukcije u
lameliranom lepljenom drvetu sreu u objektima razliite
namene: javni i industrijski objekti, poljoprivredni
objekti, sportski objekti, razni elementi konstrukcije i dr.
Slika 4. Krovna konstrukcija od Lameliranog lepljenog

drveta [6]
Bitno je pomenuti, da je lamelirano drvo postojanije u
uslovima poara od punog drveta, koje takoe ima
pozitivne karakteristike u istim uslovima.
Popularnom upotrebom prirodnih materijala, pojavio se
trend gradnje drvenih montanih kua. Montanim
sistemom gradnje se javljaju prednosti kao to su:
9
Brzina gradnje
9
Grade se prema niskoenergetskim standardima
9
Jednostavno odravanje
9
Samoregulacija vlanosti
9
Antialergijska sredina
9
Montana kua se moe jednostavno demontirati
i reciklirati
4.1. Drvo u graditeljstvu

Drvo se ubraja u najomiljenije i najlepe graditeljske
materijale, uz pretpostavku da se struno ugradi, ispravno
zatiti od spoljanjih uticaja i tetoina, te da se redovno
odrava.
U graevinskoj tehnici, od etinara najvie se
upotrbljavaju bor, jela, ari i smreka, dok se kod liara
najvie koriste bukva, hrast, jasen i brest. Za obradu drvo
mora odleati i dobro se osuiti. Ukoliko se ugrauje
vlano drvo, nastaju pukotine. Drvo se prerauje u
pogonima drvne industrije u koracima:
2632
Slika 5. Enterijer drvene kue [3]
Sa druge strane nedostaci su im anizotropnost, higroskopnost, podlonost spoljanjim uticajima, podlonost biolokoj razgradnji, podlonost mehanikim i hemijskim
oteenjima i na kraju podlonost gorenju. ivotni vek
svakog proizvoda zavisi od kvaliteta materijala, zavrne
obrade i zatite, tako da se i u ovom aspektu gotove kue
ne razlikuju od zidanih.
5. ZAKLJUAK
Graditeljstvo je oblast koja na najvidljiviji nain utie na
okolinu, menjajui izgled i strukturu zemljine povrine.
Pitanje globalnog otopljenja i zabrinjavajueg uinka ovekovog delovanja na okolinu sve se vie usmerava na
apele pojedincu, od kojeg se trai promena ivotnih navika i tedljiviji nain ivota u pravcu potronje energije.
Energetska uteda postaje standard, a drvo i kamen e
zahvaljujui svojim prirodnim svojstvima u smislu energetske uinkovitosti, dobiti zaslueno mesto u niskoenergetskoj gradnji. Ne samo da se vri uteda u potronji
energije, ve se dobija i zdrav ivotni prostor koji ne
naruava zdravlje ljudi niti stanje ivotne sredine.
6. LITERATURA
Slika 6. Drveni objekat Wisa, Helsinki-primer gradnje u

modernoj arhitekturi [7]
4.2. Zatita drveta
Pri modernoj niskoenergetskoj gradnji sprovode se sve
potrebne zatite drveta: anti-insekticidna, antifungicidna
te protivpoarna zatita.
Odgovarajuim konstrukcijama drvo se moe dobro
zatititi. iroke krovne izboine smanjuju prekomerno
vlaenje drvenih prozora i fasade od kie. Voda bre otie
s glatko obraenih, uzduno postavljenih drvenih letvica,
nego sa poprenih grube strukture. Drveni elementi
moraju biti montirani s najmanjim razmakom, 30 cm od
tla. Ukoliko se konstruktivnim merama ne postigne
adekvatna zatita, tada dublju zatitu ostvarujemo
impregnacijom, to jest zatitnim premazima.
Kao sredstva za zatitu grae impregnisanjem, najee se
upotrebljavaju: katranska ulja, katran iz drveta i kamenog
uglja, bitumen, karbolineum, sulfat bakra, cink-hlorid i dr.
Pojedina sredstva na bazi PCP su veoma opasna, ukoliko
se primenjuju u zatvorenim prostorijama.
Kao ekoloki ispravnija sredstva za zatitu, treba koristiti
soli boraksa, rastvore sode, kalofonijum, etinarske smole
i pelinji vosak.
[1] Krnjetin dr Slobodan Graditeljstvo i zatita ivotne

sredine, drugo popunjeno i izmenjeno izdanje, Novi Sad,
2004.
[2] www.kamenkid.com
[3] www.interijernet.hr
[4] www.energetika.in.rs/sr/Fotonaponski/Pasivna
[5] www.ffri.hr/~zvonimir/Materijali/09Prirodni
konstrukcijski materijali.pdf
[6] www.piramidasm.rs/meni.php?id=prodsal
[7] www.greatfa.com
Kratka biografija:
2633
Adriana Strikovi roena je u Novom

Sadu 1984. god. Diplomski-master rad na
Slobodan Krnjetin roen u Novom Sadu
1957. god., doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 2000. god. Izabran je u
nauna oblast je graditeljstvo i zatita
ivotne sredine.

SOLARNE ZEMUNICE ANALIZA ENERGETSKE EFIKASNOSTI
SELF-HEATING ECO-HOUSES ENERGY EFFICIENCY ANALYSIS
Vladislava Veselinovi, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj - U radu su prikazane solarne zemunice
kao graevine budunosti kroz njihove glavne prednosti
koje se ogledaju u utedi energije, utedi novca i
pozitivnom uticaju na ivotnu sredinu.
Abstract - This paper presents self-heating eco-houses as
the buildings of the future with its main advantages that
reflect in energy savings, money savings and positive
influence on eniviroment.
Kljune rei solarne zemunice, energija, efikasnost
1. UVOD
Prva prijava za patent za samogrejne eko-kue podneta je

1977. a poslednja 2007. godine sa nadogradnjom i
poboljanjima u tehnologiji graenja. Prva knjiga o
samogrejnoj ekolokoj kui - solarnoj zemunici izala je
1983. a druga 1991 godine.
Projekat "Samogrejna ekoloka kua - solarna zemunica"
uestvovao na naunom skupovima u Milanu i Tokiju
1995. godine i 1996. godine. Saradnja je ostvarena i sa
Fakultetom tehnikih nauka, Univerziteta u Novom Sadu,
konkretno i direktno sa prof. dr Slobodanom Krnjetinom.
Tokom protekle tri decenije irom Srbije je napravljeno
desetak kua na principima i tehnologiji graenja koje je
osmislio Veljko Milkovi. Kako i prilii, prvu je izgradio
sam izumitelj na svojoj katastarskoj parceli izmeu Kaa i
Budisave [3].
Bez Sunca, ivot koji poznajemo na Zemlji ne bi bio

mogu. Ne bi bilo dovoljno toplote za preivljavanje, sva
pijaa voda bi bila zaleena i ne bi bilo hrane. Takoe, ne
bi bilo vremenskih prilika. Bez toplote koja omoguava
isparavanje vode i kretanje vetrova, ne bi bilo kie i
oblaka. Sunce je veliki izvor energije. Svakog dana, ono
zagreva Zemlju 10000 puta veom energijom od one koja
nam je potrebna za zadovoljavanje naih energetskih
potreba. Namee se pitanje : "Da li postoje naini kako bi
se taj veliki viak energije mogao iskoristiti " ? [4]
Slika 1. Solarna zemunica Aleksandra Nikolia [6]
2. SOLARNA ZEMUNICA
U nizu solarnih pronalazaka moe se zapaziti i nekoliko
projekata koji nude neka realna reenja. Meu njima
znaajno mesto zauzima takozvana solarna zemunica.
Ona kao jedna od mogunosti stanovanja u skorijoj
budunosti, nije rupa u zemlji nego svetao prostor u kome
se, bar na naem podneblju, moe utedeti oko 83 %
ukupno potroene konvencionalne energije koja se koristi
u svakom domainstvu i zapravo, solarna zemunica, osim
direktne, indirektne i reflektujue energije Sunca, koristi i
sve ostale energije koje se oslobaaju od kunih aparata i
oveka [1].
Koncept samogrejnih ekolokih kua sa reflektujuim
povrinama je ideja koja je zaeta krajem sedamdesetih,
kada je 1978. napravljena povea maketa kue, dok je
prvi model od drveta izgraen 1979. na kome su vrena
testiranja i ispitivanja.
Nakon toga uraeno je vie naunih radova (prvi 1979.),
sa kojima je autor Veljko Milkovi uestvovao na brojnim
naunim skupovima, prezentujui i promoviui novi
koncept graenja objekata za stanovanje.
______________________________________________
NAPOMENA:
iji mentor je bio dr Slobodan Krnjetin.
2.1. Tipovi solarnih zemunica

Prema poloaju u zemljitu solarne zemunice moemo
podeliti na one iznad tla i ukopane u tlo. U sluaju tvrde
(kamenite) zemlje, visokih podzemih voda ili drugih
nepogodnosti koje spreavaju ukopavanje, najpraktinije
je graditi zemunicu iznad tla, koja je prikazana na slici 1.
Kada nema podzemne vode najbolje je solarnu zemunicu
ukopati delimino u zemlju.
Time se izbegavaju velika temperaturska kolebanja i
niske temperature koje ne prodiru duboko u zemlju. Ova
zemunica data je na slici 3. [1].
2634
Slika 2. Zemunica iznda nivoa tla [1]
3. ANALIZA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

3.1. Kalkulacija finansijske i energetske utede
Prva solarna zemunica je nastala 1979. godine i od tada se
prate svi relevantni faktori u vezi ovakvog naina gradnje.
Pokazalo se da uteda u energiji u solarnoj zemunici
iznosi oko 85 %, stanari su izuzetno zadovoljni svojim
smetajem, a sama izgradnja je jeftinija od izgradnje
nadzemne kue. Upravo sa ovakvom kuom prvi put je
ostvaren visok stepen utede u gradnji, a da je
istovremeno ostvaren i visok stepen utede u grejanju [5].
Slika 3. Zemunica ukopana u tlo [1]

Nezavisno od poloaja u zemlji, zemunice se mogu podeliti i prema svom obliku: zemunice na sprat, zemunice sa
viim i niim delom i razvuene, koje su i najpogodnije za
ravnicu. U zavisnosti od nagiba, odnosno konfiguracije
tla, ako se eli prostrana zemunica, za strme padine gde
ne postoji opasnost od klizanja zemljita pogodna je
spratna zemunica (slika 4) .
3.2. Direktne prednosti solarne zemunice nad

klasinom kuom
Ako se izraunaju trokovi grejanja u zimskoj sezoni i
hlaenja leti, u jednoj spratnoj stambenoj zemunici
povrine 140 m2 i u isto takvoj klasinoj kui, sa istom
debljinom osnovne termo izolacije od 5 cm, dobijamo
sledee podatke:
- godinji utroak energije za dogrevanje zemunice je
4000 kWh,
- godinji utroak energije za grejanje ekvivalentne kue
je 20000 kWh,
- godinji utroak za hlaenje ekvivalentne kue leti je
3000 kWh (ako elimo da ostvarimo isti komfor i leti,
kakav prua solarna zemunica). [5]
Ukupna razlika utroene energije u korist zemunice iznosi
19000 kWh godinje. Ekvivalentna cena ovako uteene
energije po sadanjim vrednostima je oko 1250 eura
godinje.
Ovo znai da e u periodu od 40 godina, solarna
zemunica sigurno utedeti preko 50000 eura, a za 60
godina e isplatiti samu sebe [5].
Slika 4. Zemunica na sprat [1]

Na blaoj padini moe se graditi zemunica sa viim i
niim delom (slika 5).
Razvuena zemunica, odnosno u jednom nivou,
najpraktinija je u ravnici, ali se moe izgraditi i na
padinama, to joj daje prednost nad ostalim varijantama
(slika 6) [1].
9 Solarna zemunica ne zahteva nikakvu instalaciju

etanog grejanja, a samim tim ni pomone prostorije za
kotao ili ogrev. Uteda na svemu ovome je sigurno 10000
eura. [5]
9 Zbog orijentisanosti svih unutranjih prostorija ka
suncu, u zemunici imamo i direktnu utedu u elektrinom
osvetljenju od oko 30 %. U toku svog veka zemunica e
na osvetljenju sigurno utedeti preko 3000 eura. [5]
9 Povrina fasade solarne zemunice iznosi samo jednu
desetinu povrine klasine kue. Samim tim, trokovi
malterisanja i odravanja fasade kod zemunice su samo
jedna desetina takvih trokova na klasinoj kui. [12]
Slika 5. Zemunica sa viim i niim delom [1]
Slika 6. Razvuena zemunica [1]
9 Zbog svog poloaja u zemlji, zemunica ma koliko bila

velika, ne zahteva nikakvu gromobransku instalaciju, kao
ni oluke za odvoenje vode sa krova. Uteda na ovome je
sigurno vea od 1000 eura. [5]
Kod zemunice znaajna prednost koja se ne moe
izraunati, svakako je i velika sigurnost stanovanja u
sluaju zemljotresa, olujnih vetrova pa i ratova. Treba
napomenuti da je problem buke i vibracija sa izgradnjom
zemunica uspeno reen. Zemunica je jedina kua u kojoj
nema koave, severca, a ni promaje [5].
2635
4. REFLEKTUJUE POVRINE
5. ZAKLJUAK
Pod ovim podrazumevamo povrine koje u velikoj meri

reflektuju direktno i difuzno zraenje Sunca (oko 80 %).
To su sjajni premazi (lakovi i boje), aluminijumske folije i
limovi na vrstoj podlozi, a po elji se moe koristiti i
mleno bela boja, koja je takoe prihvatljiva jer se zbog
difuzije ne gubi mnogo poto su reflektujue povrine
neposredno uz prozor. Gornja reflektujua povrina je
ugraena u strehu objekta i ona je najee fiksna, dok se
donja nalazi ispod prozora, pokretna je i slui kao kapak.
Reflektujuim povrinama treba posvetiti posebnu panju
jer su one najjeftiniji solarni ureaj koji pored toplotnog
dejstva slui i za poveanje unutranje osvetljenosti
objekta. Sjajne folije, limovi ili premazi na vrstoj
povrini, mogu se postaviti ispod ili iznad.
Gornja reflektujua povrina je fiksna i uklopljena u
strehu, a donja je pokretna preko dana u podeenom
poloaju, te se moe potpuno zatvoriti i kao kapak.
Reflektujue povrine predstavljaju najjeftiniji solarni
ureaj koji pored toplotnog dejstva, slui i za poveanje
unutranje osvetljenosti objekta. Na taj nain se ostvarila
uteda u osvetljenju od oko 30 % kod novosadske ekokue. [5]
Samogrejne ekoloke kue solarne zemunice zaista jesu

domovi budunosti. Za to postoje mnogi razlozi, a neki od
glavnih razloga su velika uteda energije, uteda novca i
veoma pozitivan utiacaj na ivotnu sredinu. Arhitekte iz
nae drave (a i ire) bi trebalo de se okrenu ovom tipu
zelene gradnje jer solarna zemunica nije mrana i
hladna rupa u zemlji. To je jedan veoma svetao i
komforan ivotni prostor u kome zadovoljno ivi mnogo
ljudi iz nae okoline. U solarnoj zemunici je svetlije u
odnosu na klasine graevine zbog reflektujuih povrina
koje alju suneve zrake u unutranjost zemunice i zbog
toga treba da se prevaziu predrasude o solarnim
zemunicama kao mranim i neugodnim objektima.
Budunost nae planete je u korienju obnovljivih izvora
energije.
6. LITERATURA
[1] Solarne zemunice- dom budunosti Veljko
Milkovi, Aleksandar Nikoli, Novi Sad 1983.
[2] http://www.danas.rs
[3] http://www.ingkomora.rs
[4] http://www.ssl-link.com
[5] http://www.veljkomilkovic.com
[6] http://www.wikipedia.org
Kratka biografija:
Vladislava Veselinovi je roena 1984

godine u Novom Sadu. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz
oblasti inenjerstvo zatite ivotne
sredine odbranila je 2009. godine.
Slika 7. Zemunica kao apsolutno crno telo [1]
Slobodan Krnjetin roen u Novom sadu

tehnikih nauka 2000. godine. Izabran je
u zvanje vanrednog profesora 2005.
godine. Ua nauna oblast je graditeljstvo
i zatita ivotne sredine.
Slika 8. Solarna zemunica u Nemanovcima [2]
2636

OCENJIVANJE IVOTNOG CIKLUSA PROIZVODA I PROCESA PRIMENOM LCA
PROGRAMSKOG SISTEMA SimaPro 7
LIFE CYCLE ASSESSMENT OF PRODUCTS AND PROCESSES WITH APPLICATION
OF SOFTWARE TOOL SimaPro 7
Darko Milankovi, Janko Hodoli, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj Polazei od znaaja ocenjivanja
ivotnog ciklusa proizvoda i procesa sa aspekta zatite
ivotne sredine, u okviru rada, predstavljeni su opti
aspekti ocenjivanja ivotnog ciklusa proizvoda i procesa i njena uloga i znaaj u globalnim okvirima, zatim,
izvrena je analiza meunarodnih i domaih standarda
iz serije ISO 14000 koji reguliu ovu oblast i izvrena
je analiza programskih sistema koji se primenjuju u
oblasti ocenjivanja ivotnog ciklusa proizvoda i procesa na bazi dostupnih informacija. Poseban akcenat je
stavljen na detaljnu analizu programskog sistema
SimaPro 7 i predstavljanje mogunosti istog na konkretnim primerima iz prakse na bazi dostupnih informacija. Na kraju, na osnovu prikupljenih informacija
izvedeni su odgovarajui zakljuci.
Abstract Starting from the importance of evaluating
the life cycle of products and processes from the aspect
of environmental protection, within the master thesis,
are presented in detail the general aspects of the
problems of evaluating the life cycle of products and
processes and its role and importance in the global
framework, then performed an analysis of international
and domestic standards in the ISO 14000 series of
regulating this area and conducted an analysis of
software tools that are applied in evaluating the life
cycle of products and processes based on available
information. Particular emphasis is placed on a
detailed analysis of the software tool SimaPro 7 and
present the same opportunities in specific practices
based on available information. Finally, based on
information collected, proper conclusions are derived.
Kljune rei: ivotni ciklus proizvoda LCA, serija
standarda ISO 14000, programski sistem SimaPro 7
1. UVOD
Stil industrijske proizvodnje je uspeno ostvario brzi
razvoj ivotnog standarda u mnogim dravama u
svetu, tokom prolog veka. Ali, isti taj stil industrijske
proizvodnje je proizveo i velika zagaenja ivotne
sredine, vode, zemljita i vazduha, kao i u mnogim
sluajevima neracionalno raspolaganje prirodnim
resursima. Sagledano sa druge strane, cene samih
proizvoda su manje, ali su trokovi unitavanja otpada i
drugi trokovi zatite ivotne sredine znatno porasli.
__________________________________________
NAPOMENA:
iji mentor je bio dr Janko Hodoli, red. prof.
Shodno tome, zahtevi korisnika za materijalnim dobrima,

posebno u visoko razvijenim zemljama, sve vie se baziraju
na zahtevima ouvanja ivotne sredine. Proizvodnja savremenih proizvoda koji zadovoljavaju otre zahteve zatite ivotne sredine je vrlo skupa, izuzetno kompleksna i ne moe
se reiti samo tehnoloki, te zahteva potpuno novi pristup u
planiranju, radu, odravanju i upravljanju. Nova industrijska
kultura pored profita kao osnovnog cilja, vie nije tolerantna
na odstupanja u standardima upravljanja i kvaliteta proizvoda, kao i ekolokom uticaju proizvoda na ivotnu sredinu u
svim fazama njegovog ivotnog ciklusa [5].
Zbog svega ovoga, poelo se sa istraivanjima u oblasti
zatite ivotne sredine, o tome kako sauvati ivotnu sredinu
bez gubitka standarda.
2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE LCA
Neke od osnovnih karakteristika LCA metodologije saeto
su date na sledeoj listi:
LCA treba sistematino i na odgovarajui nain da
obradi aspekte ivotne sredine sistema proizvoda ili
procesa od dobavljanja sirovine do konanog odlaganja
na otpad.
Podrobnost i vremenski okvir studije LCA mogu znatno
da variraju u zavisnosti od utvrenog cilja i predmeta.
Predmet, pretpostavke, opis kvaliteta podataka,
metodologije i rezultat studija LCA treba da budu jasni.
Studije LCA treba da obrade i dokumentuju izvore
podataka i da ih jasno i na odgovarajui nain saopte.
U zavisnosti od nameravane primene studije LCA,
potrebno je definisati odredbe koje se odnose na tajnost i
vlasnitvo podataka.
Metodologija LCA treba da omogui ukljuivanje novih
naunih saznanja i poboljanja aktuelne tehnologije.
Na studije LCA koje se koriste za pripremanje izjave o
poreenju koja se dostavlja javnosti primenjuju se
specifini zahtevi.
Nema naune osnove za svoenje rezultata LCA na jedan
sveobuhvatni parametar/zbir ili broj, zato to kod sistema
koji se analiziraju u razliitim fazama njihovog ivotnog
ciklusa postoje brojni suprotstavljeni efekti i sloenosti.
Ne postoji jedinstvena metoda za sprovoenje LCA studija.
Organizacije treba da su prilagodljive u praktinom uvoenju LCA kako je i utvreno meunarodnim standardom,
polazei od specifine primene i zahteva korisnika.
3. OPTI ASPEKTI LCA
U kontekstu prethodnog, kao osnovne koristi LCA mogu se
izdvojiti [3]:
2637
utvrivanje mogunosti za poboljanje aspekata

ivotne sredine u razliitim fazama ivotnog
ciklusa proizvoda;
donoenje odluka u industriji, vladinim i
nevladinim organizacijama (npr. pri strategijskom
planiranju);
utvrivanju prioriteta, projektovanju ili izmeni
projekta za proizvode ili procese);
izboru odgovarajuih pokazatelja (indikatora)
uinka zatite ivotne sredine, ukljuujui i
postupke merenja;
klasifikcija proizvoda sa aspekta uticaja na S (
npr. kod oznaavanja o zatiti S )
4. ISO STANDARDI U VEZI SA LCA
Standard ISO 14040 daje metodoloko uputstvo za
ocenjivanje ivotnog ciklusa proizvoda. On se moe
efikasno primeniti za sagledavanje i planiranje sloenog postupka ocenjivanja ivotnog ciklusa svakog proizvoda ili procesa. Na slici 1 je ematski prikazana
grupa standarda ISO 14040 u okviru serije ISO 14000.
Slika 2. Faze LCA metode

6. PROGRAMSKI SISTEMI ZA LCA
LCA metoda je ranije objanjena. U ovom poglavlju su
predstavljene neke osnovne odlike softverskih alata
razvijenih na bazi ove analitike metode. U tabeli 1 je dat
pregled nekih od njavie primenjivanih programskih sistema
za LCA. Za efikasnu primenu ovih alata, neophodno je imati
na raspolaganja dovoljan broj podataka o procesu
proizvodnje, primenjenim materijalima i potroenoj energiji.
Da bi bio zadovoljen ovaj zahtev, neophodno je napraviti
bazu podataka u kojoj bi bili uneseni procesi i njihove
emisije, ili drugi efekti, ali napraviti bazu podataka koja je
usko orijentisana na proizvode ili procese.
Tabela 1. LCA alati
Proizvoa
Institute of Energy Economics
and the
Rational Use of Energy (IER),
University of Stuttgart
The Boustead Model
(Boustead Consulting Ltd
version 4.5
Cambridge
Granta
Engineering Selector
Design Ltd
Eco-selector
CUMPAN 1.44
Debis Systemhaus Industry
GmbH
ECO-it
Pr Consultants BV
EcoLab version 5.1.2
Nordic Port AB
EcoScan
TNO Industrial Technology
EDIP PC-tool version
Danish Environmental
2.11 beta
Protection Agency
EPS 4.0 Design
Assess Ecostrategy Scandinavia
System
AB
LCA ALAT
Balance 4.0
Slika 1. ISO standardi u okviru sistema upravljanja

ivotnom sredinom
5. FAZE LCA METODE
LCA studija sastoji se iz etiri faze [2] :
1. Faza definisanja ciljeva i predmeta studije.
2. Faza formiranja inventara ivotnog ciklusa (LCI)
proizvoda
3. Faza procene uticaja ivotnog ciklusa (LCIA).
4. Faza interpretacije rezultata studije.
ivotni ciklus odreenog proizvoda se moe definisati
kao niz meusobno povezanih faza, od dobijanja
sirovina do konanog odlaganja na otpad.
ivotni ciklus odreenog proizvoda se moe definisati
kao niz meusobno povezanih faza, od dobijanja
sirovina do konanog odlaganja na otpad.
Ocenjivanje ivotnog ciklusa obuhvata registrovanje i
vrednovanje svih ulaza i izlaza, kao i potencijalnih
ekolokih uticaja proizvoda u toku celog njegovog
ivotnog ciklusa.
Grafika interpretacija faza LCA data je na slici 2.
7. PROGRAMSKI SISTEM ZA LCA Sima Pro 7

Sima Pro 7.1 je softverski alat koji omoguava sakupljanje,
analizu i monitoring ekolokih karakteristika proizvoda.
Pomou njega, korisnik moe lako da modelira i analizira
itav ivotni ciklus proizvoda na sistematian i transparentan
nain, pratei zahteve serije standarda ISO 14040 .
2638
Sima Pro poseduje karakteristike koje se mogu

oekivati od jednog profesionalnog LCA softverskog
proizvoda :
Dostupnost u vie verzija u zavisnosti od potreba
korisnika;
Intuitivni korisniki interfejs prema zahtevima ISO
14040;
Lako modeliranje pomou vodia (wizards-a);
Parametarsko modeliranje sa analizom scenarija;
Hibridna LCA analiza sa fleksibilnom bazom
podataka;
Direktno povezivanje sa Excel ili ASP bazama
podatak;
Direktan uticaj na rezultate prorauna za svaku fazu
ivotnog ciklusa modeliranog proizvoda;
Svi rezultati u jednom odgovarajuem prozoru;
Interaktivna analiza rezultata;
Grupisanje rezultata;
Analiza kritinih taaka; pomou stabla procesa se
identifikuju kritine take;
Velika mogunost filtriranja svih podataka;
Analiza procesa tremana otpada i scenarija
reciklae
povezivanje sa Excel/ASP i dodate su opcije Wizard writing

i COM interface. Pored svih navedenih karakteristika, sve
komercijalne verzije sadre obimnu bazu podataka sa preko
4000 procesa. Ova baza se kreira prema zahtevima
naruioca.
Slika 5. Poreenje dva proizvoda
Otvorena arhitektura SimaPro 7.1 ini ovaj program

fleksibilnijim. Ovo je veoma bitno jer eko-balans kao
jedna nova metoda, konstantno prolazi kroz promene u
toku razvoja.Transparentnost rezultata balansiranja je
jo jedna prednost SimaPro-a, jer sada se mogu
raunati balansi do razliitih nivoa detaljnosti, to
omoguava laku identifikaciju slabih taaka, i kao
dodatak, rezultati balansa mogu se pratiti unazad do
individualnih procesa u okviru procesnog stabla.
SimaPRo baza podataka sastoji se iz tri glavne celine:
Projektni podaci. Ovo je oblast u kojoj se skladite i
obrauju svi podaci potrebni za realizaciju projekta.
Biblioteka. Ovo je specijalan tip projekta koji
sadri standardne podatke koji su ugraeni u
SimaPro.
Generalni podaci. Uobiajeno ovi podaci se koriste
za biblioteke.
Sima Pro Compact: Ova verzija namenjena je korisnicima iji su glavni kriterijumi brzo i lako uenje i
brza analiza. Ovo verzija ima sve predispozicije za
izvravanje kompletne LCA analize. Za specijalizovanije zadatke, kao to su parametarsko modeliranje ili
analiza scenarija, preporuuje se verzija Analyst.
Sima Pro Analyst: Za korisnike iji su glavni kriterijumi naprednije osobine, transparentnost i fleksibilnost
preporuuje se verzija Analyst. Namenjena je
ekspertima u oblasti LCA koji ele da imaju pristup i
najsitnijim detaljima svoje analize. Ova verzija
podrava parametarsko modeliranje i analizu scenarija.
Za one koji ele da sami kreiraju svoje wizards-e ili da
budu povezani i sa drugim softverskim alatima,
preporuuje se verzija Developer.
Sima Pro Developer: Ova verzija je namenjena ekspertima u ovoj oblasti. Verzija ima iste osobina kao
verzija Analyst, s tom razlikom to je omogueno
Slika 4. Primer stabla procesa proizvoda

8. VREDNOVANJE REZULTATA
Cilj vrednovanja jeste da se povea poverenje i pouzdanost
rezultata studije, ukljuujui znaajne probleme identifikovane u okviru faze interpretacije rezultata. U toku vrednovanja mora se respektovati primena sledee tri tehnike :
1. kontrola potpunosti,
2. kontrola osetljivosti,
3. kontrola jedinstvenosti
9. ZAKLJUAK
U ovom radu dat je pregled mogunosti analize i ocene uticaja itavog ivotnog ciklusa proizvoda na ivotnu sredinu.
U uvodnim razmatranjima opisana su osnovna naela pristupa u zatiti S, ija je LCA metoda sastavni deo.
Evidentno je da su ti pristupi nastali zbog potrebe ouvanja
S bez odricanja od velikog broja mogunosti i pogodnosti
koje nosi dananji razvitak civilizacije. Proizvodne politike,
politika integrisanog proizvoda i tehnologije u funkciji
zatite ivotne sredine idu u smeru kojim se maksimalno
2639
zadovoljavaju svi postavljeni ekoloki zahtevi i time se

ozelenjava trite. U tom smislu e se u budunosti
razvijati ekoloko upravljanje i tehnologija proizvoda, pa tako e to i predstavljati granicu razvoja svake
organizacije. Postoji izraena kompleksnost u tumaenju rezultata LCA studije i da bi se stvorila realna slika
optereenja ivotne sredine od strane proizvoda
korisno je uraditi analizu kompletnog ivotnog ciklusa
proizvoda.
Kratka biografija:
Darko Milankovi roen je u Novom
Sadu 1985 god. Diplomski - master rad na
Inenjerstva zatite ivotne sredine
odbranio je 2009.god.
Prof. dr Janko Hodoli, roen 1950 god.

u Pivnicama. Od 1997. godine je u zvanju
redovnog profesora za uu naunu oblast
Metrologija, kvalitet, pribori i ekoloko
inenjerski aspekti. Autor je vie
monografija i udbenika, kao i velikog
broja naunih i strunih lanaka u
meunarodnim i domaim asopisima.
lan je domaih i stranih struno-naunih
asocijacija,
kao
i
ureivakih
i
programskih odbora domaih i stranih
asopisa.
Ogromni napori proizvoaa u pogledu smanjenja

negativnih uticaja proizvoda na ivotnu sredinu podrani su odgovarajuim ekonomskim stimulacijama od
strane matinih drava, ime je pospeeno ulaganje u
vrlo skupe tehnologije koje nisu agresivne u odnosu na
ivotnu sredinu. Pored toga, ove aktivnosti su praene i
odgovarajucim marketinkim promocijama, tako da se
proizvoai utrkuju da potencijalnim kupcima dokau
koliko je njihova tehnologija i poslovna filozofija odmakla u pogledu zatite ivotne sredine. Takoe, ine
se i veliki napori u edukaciji stanovnitva u pogledu
odnosa prema ivotnoj sredini.
10. LITERATURA
[1]. Hodoli J. Badida M. Majernik M. ebo D.:
Mainstvo u ininjerstvu zatite ivotne sredine.
FTN Izdavatvo, Novi Sad, 2005
[2]. -----: serija standarda SRPS: ISO 14000, 2005.
[3]. http://www.pre.nl
[4]. http://www.iso.org/
[5]. Stoki,D., Filipovi,J., Metode i tehnike
upravljanja procesima zatite ivotne sredine,
Procesna tehnika, Vol. 15, No.3, str. 259-262
(1999).
2640

OCENJIVANJE IVOTNOG CIKLUSA PROIZVODA I PROCESA PRIMENOM LCA
PROGRAMSKOG SISTEMA GaBi 4
LIFE CYCLE ASSESSMENT OF PRODUCTS AND PROCESSES WITH APPLICATION
OF SOFTWARE TOOL GaBi 4
Branislav Milanovi, Janko Hodoli, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj Polazei od znaaja ocenjivanja
ivotnog ciklusa proizvoda i procesa sa aspekta zatite
ivotne sredine, u okviru ovog rada, detaljno su
predstavljeni opti aspekti problematike ocenjivanja
ivotnog ciklusa proizvoda i procesa i njena uloga i
znaaj u globalnim okvirima, zatim, izvrena je analiza
meunarodnih i domaih standarda iz serije ISO
14000 koji reguliu ovu oblast i izvrena je analiza
programskih sistema koji se primenjuju u oblasti
ocenjivanja ivotnog ciklusa proizvoda i procesa na
bazi dostupnih informacija. Poseban akcenat je
stavljen na detaljnu analizu programskog sistema GaBi
4 i predstavljanje mogunosti istog na konkretnim
primerima iz prakse na bazi dostupnih informacija. Na
kraju, na osnovu prikupljenih informacija izvedeni su
odgovarajui zakljuci.
Abstract Starting from the importance of evaluating
the life cycle of products and processes from the aspect
of environmental protection, within this article, are
presented in detail the general aspects of the problems
of evaluating the life cycle of products and processes
and its role and importance in the global framework,
then performed an analysis of international and
domestic standards in the ISO 14000 series of
regulating this area and conducted an analysis of
software tools that are applied in evaluating the life
cycle of products and processes based on available
information. Particular emphasis is placed on a
detailed analysis of the software tool Gabi 4 and
present the same opportunities in specific practices
based on available information. Finally, based on
information collected are derived proper conclusions
Kljune rei: ivotni ciklus proizvoda LCA, serija
standrda ISO 14000, programski sistem GaBi 4
sredinu bez gubitka standarda. Preventivni pristup u zatiti

ivotne sredine podrazumeva prilagoavanje razvojnih
strategija preduzea sa principima trajno odrivog razvoja
(manja potronja primarnih sirovina i energije, reciklaa i
ponovno korienje otpada, korienje sekundarnih sirovina
u proizvodnji, optimizacija transporta, uslove rada itd).
Znaajna alatka primenljiva kod realizacije efikasnog i
efektivnog sistema eko-menadmenta, je metoda ocenjivanja
ivotnog ciklusa (LCA Life Cycle Assessment), koja ima u
osnovi ocenjivanje ekolokih aspekata proizvoda i njihovih
moguih uticaja na ivotnu sredinu u njegovim pojedinim
fazama, od stvaranja sirovina kroz proizvodnju, distribuciju,
primenu i likvidaciju, u cilju smanjenja tetnog dejstva (slika
1). Radi se o procesu, u kojem se vrednuje kako potronja
energije i materijala, tako i uticaj na zdravlje ljudi i stanje
ekosistema u reprezentativnim fazama egzistencije
proizvoda ili procesa.
2. OPTI ASPEKTI LCA METODE
LCA je postupak za ocenjivanje aspekata ivotne sredine
vezanih za proizvod ili proces i moguih uticaja proizvoda
ili procesa na ivotnu sredinu, putem:
izrade inventara odgovarajuih ulaza i izlaza sistema
proizvoda ili procesa;
vrednovanja moguih uticaja na ivotnu sredinu koji su
posledica ovih ulaza i izlaza;
interpretacije rezultata faze inventara i faze vrednovanja
uticaja u odnosu na ciljeve studije.
LCA prouava aspekte ivotne sredine i mogue uticaje na
ivotnu sredinu tokom celokupnog ivotnog veka proizvoda
(tj. od kolevke do groba), od sirovine preko proizvodnje,
upotrebe pa do konanog odlaganja na otpad. Opte
kategorije uticaja na ivotnu sredinu koje treba razmatrati
obuhvataju korienje sirovina, zdravlje ljudi i posledice po
ivotnu sredinu [1].
1. UVOD
Znaaj zatite ivotne sredine postaje sve aktuelniji u
svim sferama ljudskog drutva. Uoeno je da ovek
vie troi ivotnu sredinu nego to ona moe da se
obnovi. Ova injenica ukazuje na to da e budue
generacije ostati bez osnovnih uslova za ivot, istog
vazduha, pijae vode i ostalih prirodnih resursa.
Zbog svega ovoga, poelo se sa istraivanjima u oblasti
zatite ivotne sredine, o tome kako sauvati ivotnu
____________________________________________
NAPOMENA:
iji mentor je bio dr Janko Hodoli, red. prof.
Slika 1. Analiza ivotnog ciklusa

LCA pomae u :
utvrivanju mogunosti za poboljanje aspekata ivotne
sredine u razliitim fazama ivotnog ciklusa proizvoda;
2641
donoenju odluka u industriji, vladinim i nevladinim

organizacijama (npr. pri strategijskom planiranju,
utvrivanju prioriteta, projektovanju ili izmeni
projekta za proizvode ili procese);
izboru odgovarajuih pokazatelja (indikatora) uinka
zatite ivotne sredine, ukljuujui i postupke
merenja;
marketingu [npr. tvrdnja o zatiti ivotne sredine,
ema eko-oznaavanja ("ekoloki znak") ili izjava o
proizvodu u vezi sa zatitom ivotne sredine ("ekodeklaracija")].
3. LCA PREMA SERIJI STANDARDA ISO 14000

LCA metodu definie serija standarda ISO 14040:
ISO 14040 Principi i okvir
ISO 14041 Definisanje podruja primene i ciljeva i
analiza inventara
ISO 14042 Analiza uticaja ivotnog ciklusa
ISO 14043 Tumaenje ivotnog ciklusa
ISO 14044 Zahtevi i smernice
ISO 14047 Ilustrativni primeri o nainu primene
ISO 14042 Ocena uticaja ivotnog
ciklusa
ISO 14048 Format dokumentacije LCA podataka
ISO 14049 Ilustrativni primeri o nainu primene
ISO 14041 Definisanje podruja
primene i ciljeva i analiza inventara
Nain na koji e rezultati biti predstavljeni odreenom

auditorijumu
Vrsta i oblik izvetaja potrebnog za studiju.
Prilikom definisanja predmeta LCA studije moraju se

razmotriti i jasno opisati sledee stavke:
funkcije sistema proizvoda ili, u sluaju uporednih studija,
vie sistema;
funkcionalna jedinica;
sistem proizvoda koji se ispituje;
granice sistema proizvoda;
postupci alociranja;
vrste uticaja i metodologija ocenjivanja uticaja, kao i nain
interpretacije koji e se koristiti;
zahtevi za podatke;
pretpostavke;
ogranienja;
zahtevi za kvalitet poetnih podataka;
vrsta kritikog preispitivanja, ako se predvia;
vrsta i format izvetaja koji se zahteva za studiju.
4.2. Analiza inventara
Analiza inventara ivotnog ciklusa (LCI) bavi se prikupljanjem podataka i proraunima. Potrebno je izvriti operativne
korake prikazane na slici 3.
4. FAZE LCA METODE

LCA studija sastoji se iz etiri faze (slika 2) [2]:
1. Faza definisanja ciljeva i predmeta studije.
2. Faza formiranja inventara ivotnog ciklusa (LCI)
proizvoda
3. Faza procene uticaja ivotnog ciklusa (LCIA).
4. Faza interpretacije rezultata studije.
Slika 3. Analiza inventara
Slika 2. Faze LCA metode

4.1. Definisanje cilja i predmeta
Najvanije stavke prilikom definisanja cilja su:
Razlog za pokretanje LCA su problemi koji
zahtevaju reenja u najkraem roku.
Precizan opis proizvoda, njegovog ivotnog ciklusa i
njegove svrhe postojanja.
U sluaju uporeivanja proizvoda neophodno je
definisati komparativne baze podataka.
Zahtevi koji se odnose na LCIA proceduru, i koji se
mogu iskoristiti u naknadnoj interpretaciji rezultata.
4.3. Ocenjivanje uticaja ivotnog ciklusa

Opta struktura faze LCIA se sastoji od nekoliko obaveznih
elemenata, pomou kojih se rezultati LCI menjaju na
rezultujue vrednosti indikatora, a pored njih egzistiraju
izborni elementi za normalizaciju, sakupljanje ili
ponderisanje
(ocenjivanje
znaajnosti),
rezultujuih
vrednosti indikatora i tehnike analize kvaliteta podataka.
Elementi LCIA su prikazani na slici 4.
2642
LCAiT 4 (Chalmers Industriteknik, Ekologik)

PEMS v4.6 (Pira International)
Sima Pro 7.1 (PR Consultants BV)
SPINE@CPM Data Tool 3.0 (CPM)
TeamTM 3.0 (ECOBILAN SA, Member of
PriceWaterhouseCoopers)
Umberto 3.5 (IFU Institut fr Umweltinformatik,
Hamburg GmbH)
6. LCA PROGRAMSKI SISTEM GaBi 4

Program GaBi 4 predstavlja alat uz pomo koga se kreira
odreeni balans ivotnog ciklusa proizvoda. Takoe, on
obezbeuje i podrku pri upravljanju velikom koliinom
podataka i pri modelovanju ivotnih ciklusa proizvoda.
Program vri proraun razliitih tipova balansa i pomae u
analizi i interpretaciji rezultata (slike 5 i 6) [3].
Slika 4. LCIA elementi
4.4. Interpretacija ivotnog ciklusa
Cilj interpretacije ivotnog ciklusa je analiza rezultata,
ostvarenih zakljuaka, objanjenje ogranienja i
pruanje preporuka zasnovanih na utvrenim
injenicama prethodnih faza LCA ili LCI i izvetavanje
o rezultatima interpretacije ivotnog ciklusa. Zadatak
interpretacije ivotnog ciklusa je pruiti i jasno
prihvatljivu ponudu i jedinstvenu prezentaciju rezultata
studije LCA ili LCI, u skladu sa definisanim ciljem i
predmetom studije.
Intrpretaciona faza ivotnog ciklusa u studiji LCA ili
LCI se sastoji iz sledeih elemenata:
Identifikacija znaajnih problema zasnovana na
rezultatima faza LCI i LCIA u LCA studiji.
Vrednovanje, koje podrazumeva kontrolu potpunosti,
osetljivosti i jedinstvenosti.
Zakljuci, preporuke i davanje izvetaja o znaajnim
problemima.
Slika 5. Poetni prozor programa
5. PROGRAMSKI SISTEMI KOJI SE

PRIMENJUJU U OKVIRU LCA METODE
Postoje razliiti programski sistemi, koji su namenjeni
razliitim tipovima korisnika (LCA eksperti, inenjeri
dizajna, inenjeri zatite ivotne sredine itd.), i koji su
dizajnirani za razliite tipove LCA [5].
Bees 4.0 (NIST - National Institute of Standards and
Technology)
The Boustead Model version 5.0 (Boustead
Consulting Ltd)
Cambridge Engineering Selector - Eco-selector
(Granta Design Ltd)
CUMPAN 1.44 (debis Systemhaus Industry GmbH)
EcoCalculator (The Athena Institute)
ECO-it 1.3 (Pr Consultants BV)
EcoLab version 5.1.2 (Nordic Port AB)
EDIP PC-tool version 2.11 beta (Danish
Environmental Protection Agency)
GaBi 4 (PE Product EngineeringGmbH)
JEMAI-LCA (JEMAI, Japan Environmental
Management Association for Industry)
KCL Eco 4.1 (KCL, Finnish Pulp and Paper
Research Institute)
Slika 6. Balansni prozor

GaBi 4 je modularni sistem. To znai da planovi, procesi i
tokovi, kao i njihove funkcije predstavljaju modularne jedinice, a kao rezultat toga, dobija se jasna i transparentna
struktura, koja ini ovaj program lakim za upotrebu. Podaci
o LCA, LCI, LCIA i ponderisanim (weighting) modelima
su paljivo odvojeni jedni od drugih i zbog toga se vri
jednostavan proraun i upravljanje istim. Gabi 4 takoe
omoguava modularni prikaz faza ivotnog ciklusa
2643
proizvoda. Pojedinane faze (proizvodnja, upotreba i

odlaganje) mogu se grupisati u kategorije i mogu da se
obrauju nezavisno jedan od druge (slika 7).
Zatim, metode alokacije koriene u modelu se mogu

menjati ako je to potrebno. Analitiar se sastoji iz etiri
alata:
Analiza scenarija (Scenario analysis)
Varijacija parametara (Parameter variation)
Analiza osetljivosti (Sensitivity analysis)
Monte Karlo analiza (Monte Carlo analysis)
7. ZAKLJUAK
Slika 7. Primer plana sa tokovima i procesima

Otvorena arhitektura GaBi-ja ini ovaj program fleksibilnijim. Ovo je veoma bitno jer eko-balans kao jedna
nova metoda, konstantno prolazi kroz promene u toku
razvoja.
Transparentnost rezultata balansiranja je jo jedna
prednost GaBi-ja, jer sada se mogu raunati balansi do
razliitih nivoa detaljnosti, to omoguava laku
identifikaciju slabih taaka (weak points), i kao
dodatak, rezultati balansa mogu se pratiti unazad do
individualnih procesa u okviru procesnog lanca.
U programu se mogu praviti razliiti tipovi dijagrama
(bar, column, pie chart ili linear - slika 8), koji
pokazuju trenutni sadraj ulazno/izlazne tabele.
Zatita, obnavljanje i unapreivanje ivotne sredine predstavlja prioritet savremene civilizacije. Ako je tvrdnja "da ivotnu sredinu nismo nasledili od roditelja, nego smo pozajmili od nae dece" tana ona samo ukazuje na injenicu da je
do sada jedini zagaiva bio ovek i sada svoje aktivnosti
mora usmeriti u pravcu promene svog odnosa prema ivotnoj sredini. To je dugotrajan zadatak i vezan je za promene
ve prihvaenih navika, a to se moe jedino postii vaspitanjem i obrazovanjem.
LCA je potencijalno moan alat koji moe pomoi u definisanju regulative vezane za zatitu ivotne sredine, pomoi
proizvoaima u analiziranju procesa i unapreenju proizvoda i pomoi projektantima u projektovanju energetski
efikasnijih objekata.
8. LITERATURA
[1]. Hodoli J. Badida M. Majernik M. ebo D.:
Mainstvo u ininjerstvu zatite ivotne sredine. FTN
Izdavatvo, Novi Sad, 2005
[2]. -----: serija standarda SRPS: ISO 14000, 2005.
[3]. http://www.gabi-software.
[4]. http://www.pre.nl
[5]. http://www.wikipedia.org/
Kratka biografija:
Branislav Milanovi roen je u Novom
Sadu 1983 god. Diplomski - master rad na
Inenjrstva zatite ivotne sredine odbranio
je 2009.god.
Prof. dr Janko Hodoli, roen 1950 god.
u Pivnicama. Od 1997. godine je u zvanju
redovnog profesora za uu naunu oblast
Metrologija, kvalitet, pribori i ekoloko
inenjerski aspekti. Autor je vie
monografija i udbenika, kao i velikog broja
naunih i strunih lanaka u meunarodnim
i domaim asopisima. lan je domaih i
stranih struno-naunih asocijacija, kao i
ureivakih i programskih odbora domaih i
stranih asopisa.
Slika 8. Primer dijagrama

Svi tipovi parametara (procesni, planski i globalni)
mogu se menjati pomou Analitiara, a krajnje vrednosti prebacivati u balans na analizu. Takoe, Analitiar omoguava simulaciju promena vrednosti tokova i
pravi varijacije uticajnih kategorija ivotne sredine ili
faktora normalizacije.
2644

MERENJE I KONTROLA NEKONTROLISANOG ISTICANJA PRIRODNOG GASA IZ
CEVOVODA
MEASURING AND CONTROLLING UNCONTOLLED LEAKING OF NATURAL GAS
OUT OF A PIPELINE
Slaana Todorov, Miodrag Hadistevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj U okviru ovog rada prikazana je
tehnologija distribucije i transporta prirodnog gasa.
Takoe prikazana su i merenja koja se sprovode u
JPSrbijagas Novi Sad kao i mere koje se vre prilikom
nekontrolisanog isticanja prirodnog gasa.
Abstract This work presents tehnology of natural gas
distribution and transport. It also presents measurements
made in JPSrbijagas Novi Sad and measures to be
taken during uncontrolled natural gas leak.
Kljune rei: prirodni gas, gasovod
1. UVOD
Prirodni gas je najvanije gasovito gorivo. Dobija se iz
isto gasnih i gasnokondenznih leita. Potronja
prirodnog gasa stalno raste kako u svetu tako i u naoj
zemlji. Koliine gasa koje se trenutno troe u naoj zemlji
podmiruju se iz domaih izvora (oko 25%) i iz uvoza (oko
75%). Korienje prirodnog gasa omoguuje da se rei niz
tehnikih i ekolokih problema uz povienje efektivnosti
u odnosu na ostala goriva. [1]
2. SASTAV I KARAKTERISTIKE PRIRODNOG
GASA
2.1. Sastav prirodnog gasa
Prirodni gas je fluid koji se stvara od organskih materija,
pod odreenim uslovima pritiska i temperature u leitu
zemljine kore. Osnovni hemijski sastav ovog fluida je
ugljenik (C) i vodonik (H), i to sa preko 95%, zbog ega
se nazivaju ugljovodonici. Seizmikim i geolokim
ispitivanjima ugljovodonici se otkrivaju u prirodnim
podzemnim leitima, a na povrinu zemlje se dovode
zacevljenim buotinama. Postrojenjima i ureajima
navedeni ugljovodonici se na gasnim i naftnim stanicama
u procesu proizvodnje pripremaju za transport
gasovodnim sistemom do potroaa. [2]
Prirodni gas, u odreenim uslovima smee gasa i vazduha,
je lako zapaljiv i eksplozivan. Osnovni sastojak je metan,
redovno preko 95% (u gasovodnom sistemu nae zemlje).
2.2. Karakteristike prirodnog gasa
Prirodni gas je laki od vazduha, bez boje, mirisa i ukusa.
______________________________________________
NAPOMENA:
Zbog toga se prilikom primene u irokoj potronji

prirodni gas odorie, to se postie dodavanjem odoranasa
u vrlo malim koncentracijama na merno-regulacionim
stanicama. Tako se postie lako prepoznavanje
eventualnog isticanje gasa.
Temperatura paljenja prirodnog gasa je relativno visoka i
kree se od 430-650 0C, zavisno od sastava gasa. S'
obzirom da se prirodni gas sastoji od vie komponenti, to
su i granice eksplozivnosti (donja i gornja), zavisno od
zapreminskog sastava razliite. Tako metan, koga ima
zapreminski najvie u sastavu prirodnog gasa (preko
95%), sa vazduhom gradi eksplozivne smee u granicama
izmeu 5 i 15%. Ove granice eksplozivnosti su uzete kao
jedinstvene za prirodni gas, zbog velike prisutnosti
metana.
3. TEHNOLOGIJA RADA
Nakon vaenja gasa i njegove pripreme za transport i
distribuciju (sa sabirno gasnih stanica), prirodni gas se
ubacuje u transportni sistem, na otpremnom istakom
mestu odakle poinje transportni gasovod.
Transportnim gasovodom smatra se sistem gasovoda za
transport prirodnog gasa radnog pritiska preko 12 bar od
predajnih stanica na ulazu u gasovodni sistem do gasno
distributivne mree u naseljenim mestima i potroaa
direktno prikljuenih na gasovod.
Gas na visokom pritisku dovodi se do glavne mernoregulacione stanice (GMRS) gde mu se pritisak redukuje
(u naoj zemnji radni pritisak je do 50 bar) na srednji
pritisak od 12-16 bar ili na radni pritisak potroaa na
transportnom sistemu (veliki potroai prirodnog gasa).
Glavna merno-redukciona stanica (GMRS) slui za
redukciju pritiska gasa (do 50 bar) na pritisak razvoenja
(9-12 bar). Sastoji se od postrojenja za redukciju gasa,
meraa protoka, postrojenja za predgrevanje gasa
(kotlarnica), merne i sigurnosne opreme postrojenja.
Nakon redukcije pritiska na srednji pritisak gas se dovodi
do merno-regulacione stanice (MRS), na kojoj se vri
redukcija pritiska na radni pritisak u distributivnoj gasnoj
mrei (do 4 bar) ili radni pritisak potroaa prikljuenog
na srednji pritisak (vei komunalni potroai, industrija...)
Merno regulacione stanice (MRS) su stanice opremljene
ureajima za merenje i regulaciju protoka, pritiska i
temperature gasa, tehnoloki spojene sa gasovodom.
Nakon obaranja pritiska na radni pritisak distributivne
gasne mree gas se distribuira potroaima u naseljenim
mestima (individualnim domainstvima i komunalnim
potroaima).
Distributivna gasna mrea (DGM) se sastiji od: uline
mree, sa sekcijskim (protivpoarnim) slavinama,
2645
prikljunih vodova do potroaa sa kunim merno

regulacionim stanicama (KMRS), ulina mrea izraena
je od polietilenskih cevi prema standardu JUS G.C6.661 i
elinih cevi (nadzemni vodovi) prema JUS M.B5.221 za
radni pritisak do 4 bar. Gas iz distributivne gasne mree
potroaima se dostavlja preko kunog mernoregulacionog seta (KMRS) u kome se pritisak redukuje sa
radnog pritiska distributivne gasne mree na radni pritisak
unutranje gasne instalacije ispod 1 bar (30-50 mbar
kuni, do 0,5 bar komunalni).
Za svakog idividualnog i komunalnog potroaa radi se
posebno projekat unutranje gasne instlacije, gde se
izmeu ostalog odreuje trasa prikljunog gasovoda i
polaaj KMRS.
Kuni merno-regulacioni set (KMRS) se satoji od: filtera
za gas, regulatora pritiska sa blok ventilom i meraa
protoka gasa.
Unutranja gasna instalacija sastoji se od KMRS gasnog
razvoda (izraen od elinih beavnih cevi zatienih
premazima i utom bojom), prikljunih gasnih slavina
ispred aparata, prikljunih vodova (izmeu prikljune
slavine i gasnog aparata) gasnih aparata, gasnih aparata i
kanala za odvod produkata sagorevanjadimnjaka.
3. MERENJE I KONTROLA NEKONTROLSANOG
ISTICANJA PRIRODNOG GASA IZ CEVOVODA
3.1. Vrste detektora i njihov nain rada
Ureaji za detekciju su vrlo praktini za primenu jer se u
sluaju prisustva gasa u vazduhu oglaavaju svetleim i/ili
zvunim signalom. To je vrlo bitno u radu u uskim
prostorijama ili pri otkrivanju mesta proputanja.
Postoje etiri vrste gas senzora zasnovane na razliitim
principima detektovanja gasa:
1. stabilni termiki provodni tip,
2. katalitiki zapaljivi tip,
3. gasni termiki provodni tip,
4. poluprovodni tip.
Od svih ovih tipova, stabilni termiki provodni tip (1) ima
veoma lou mogunost selektovanja razliitih gasova, dok
je gasni termiki provodni tip (3) sa veoma niskim
nivoom preciznosti. Zbog tih razloga, ova dva tipa se sve
slabije prodaju na tristu i polako prestaju da se
proizvode. Od preostala dva tipa, koja se danas koriste,
katalitiki zapaljivi gasni senzor (2) ima izvanredno
stabilnu osetljivost ak i u promenljivim uslovima, kao
to su promena temperature i vlanosti. On takoe ima
izuzetnu mogunost selektovanja razliitih vrsta gasova
zapaljivo-eksplozivnog tipa i njegovi parametri koji su
zadani se teko menjaju vremenskom upotrebom, pod
uslovom da je proizveden po utvrenom proizvodnom
standardu. Kao ovakav, on ima izvanredne karakteristike
u pogledu stabilnosti i pouzdanosti. Kada su u pitanju
poluprovodni gas senzori (4), kod njih su sve ee
primetni defekti u radu, kao to su lano alarmiranje zbog
promenjenih okolnosti, zbog ega su nepouzdani i njihova
neto nia cena ne moe biti satisfakcija za takav
nedostatak. Zbog toga, iz dana u dan sve je vidniji trend
izbacivanja ove vrste senzora sa zapadnih trita.
Ureaji za detekciju mogu biti:
stabilni,
mobilni.
Stabilni ureaji za detekciju reaguju automatski ukljuivanjem svetlosnog ili zvunog signala. Ukoliko se ne
sprei obrazovanje eksplozivno opasne smee, ovakvi
ureaji automatski prekidaju dalji dovod gasa. Ovi ureaji
se najee primenjuju u industriji, i to u 99% sluajeva,
dok se u domainstvu polako poinju primenjivati.
Ureaji za detekciju reaguju kod koncentracija gasa u
vazduhu oko 1%, to je znatno nie od donje granice
eksplozivnosti. [1]
Mobilni ureaji za detekciju mogu biti:
prenosni,
runi.
Prenosni detektor za gas PORTAFID M3K
Ovaj ureaj namenjen je za kontrolu i pronalaenje curenja (oteenja) na gasovodu.
Ureaj usisava preko sonde smeu vazduha i eksplozivnog gasa (metan) i dovodi je u komoru za sagorevanje
detektora. Eksplozivni gas javlja se na povrini zemlje na
mestu oteenja, odnosno mestu isputanja gasa na
gasovodu. Detektor, zbog svoje velike osetljivosti, moe
da registruje i izmeri i najmalje koliine eksplozivnog
gasa (u ovom sluaju metana). Na taj nain mogue je
odrediti mesto oteenja na gasovodu. [3]
Slika 1. Portafid M3K

Zvonasta sonda na kraju ima gumeni levak za uzimanje
uzorka gasa. Koristi se kad su gornje povrine iznad
gasovoda neravne, na livadama, u umi,...
Slika 2. Zvonasta sonda

Tepih sonda na kraju ima ravnu neopren plou koja
prijanja uz tlo. Koristi se prilikom ispitivanja na
saobraajnicama jer onemoguava uticaj izduvnih gasova
i isparenja benzina od motornih vozila.
2646
Slika 5. Sonda fleksibilni labudov vrat

Slika 3. Tepih sonda
Merni opseg ovog ureaja je od 0-10.000 ppm = 1 Vol.%
Runi detektor za gas EXTEC SNOOPER 4 sa pumpom
Osnovni ureaj EX-TEC SNOOPER 4 je na raspolaganju
u varijanti s ugraenom pumpom ili bez pumpe (difuzijski
ureaj). Kod difuzijskog ureaja senzor (poluprovodniki)
je lociran na vrhu labueg vrata. [3]
Slika 6. Sonda fleksibilna runa cev

4. REZULTATI MERENJA
Rezultati merenja koja su ovde prikazana su merenja koja
sprovodi JPSrbija gas Novi Sad. Merenja su izvedena
na razliitim vrstama instalacije i u razliitim podrujima
merenja.
Tabela 1. Rezultati merenja koncentracije u PPM (delova
na milion)
Slika 4. EX-TEC SNOOPER 4

PPM opseg: Nain rada detekcija gasa
Merni opseg: 0-10.000 ppm
Opseg pokaz.: 0-22.000 ppm
ppm=delova na milion (npr.: 10.000 ppm = 1
vol. %)
Traenje proputanja cevnih vodova u zgradama
Ispitivanje zavarenih spojeva
Testiranje kunih instalacija
Osnovna podeenost za metan CH4 (mogu se
podesiti ostale vrste gasova
Sonda fleksibilni labudov vrat za traganje i merenje na
teko pristupanim mestima, za rad s jednom rukom,
fleksibilni labui vrat, filter u glavi i telo adaptera sa
privrsnim vijcima.
Sonda fleksibilna runa cev za traganje i merenje na teko
pristupanim mestima, za rad sa dve ruke, dra sa
fleksibilnom cevi, filter u glavi, crevo cevi i glava cevi sa
privrsnim vijcima.
2647
Vrste
instalacije,
mesto
radova
Izmerena
koncentracija
[ppm]
Napomena
KMRS;
spoj slavina
do
regulatora
0,10 % [1000
ppm]
Izvriti dotezanje ili

"prepakivanje" spoja u
toku dana
KMRS; na
kosom
filteru
600 ppm
Izvriti dotezanje ili

"prepakivanje" spoja u
toku dana
0,62 % [6200
ppm]
Organizovati
otkopavanje DGM na
mestu nekontrolisanog
isticanja i izvriti
sanaciju
1,2 % [12000
ppm]
Organizovati
otkopavanje DGM na
mestu
prikljuka
potroaa i izvriti
sanaciju
DGM
DGM
Tabela 2. Rezultati merenja koncentracije u VOL

Vrste
instalacije,
mesto
radova
DGM;
zapunjavanje
dela DGM
DGM;
zapunjavanje
DGM
Kontola
unutranje
gasne
instalacije
Kontola
unutranje
gasne
instalacije
Izmerena
koncentracija
[vol]
40 % vol
100 % vol
0,40 % vol
1,50 % vol
5. ZAKLJUAK
Dosadanje iskustvo na vrenju merenja nekontrolisanog
isticanja prirodnog gasa pokazalo je da ureaji navedene
tanosti mogu da otkriju vrlo mala nekontrolisana
isticanja prirodnog gasa.
Bitno je da se nekontrolisana isticanja prirodnog gasa
otkriju (ustanove) na vreme dok su jo mala (ppm), osim
zbog gubitaka (komercijalni) prirodnog gasa najvie zbog
bezbednosti (poara i eksplozija).
Napomena
Nastaviti kontrolisano
izduvavanje vazduha
(smea gasa i
vazduha)
6. LITERATURA
Prestati sa
izduvavanjem, deo
DGM je zapunjen
prirodnim gasom
Izvriti dotezanje
epa, na mestu gde je
skinuto troilo gasa
Postaviti ep na mestu
skinutog troila gasa
Tabela 3. Rezultati merenja koncentracije u DGE (donja

granica eksplozivnosti)
Vrste
instalacije,
mesto
radova
MRS;
prirubniki
spoj
na
regulatoru
pritiska
GMRS;
impulsni
vodovi
na
regulatoru
pritiska
Blok ventil;
prirubniki
spoj
Izvoenje
radova;
izrada novog
prikljuka
gasa
potroaa
Izmerena
koncentracija
[vol]
[1] Uzelac, D.; Perunovi, P.; Milovanev, S.; urevi,

L.; Kostovi, S.; Basta, T.; Prirunik za kurs iz
rukovoenja i odravanja cevovoda, ureaja i
postrojenja za prirodni gas, Novi Sad, 2005
[2] Tomi, .; Miloevi, D.; Popovi, M.; DonevBai, M.; Plan zatite od poara glavnog razvodnog
vorita Panevo-po posebnoj metodologiji-Procena
opasnosti od hemijskog udesa, Panevo, 2005
[3] Upustva JP Srbija gas Novi Sad, 2008
[4] Perunovi, P: Prirodni gas, odorizacija, zatita od
eksplozije, gasna troila, dimovne instalacije,FTN,
Novi Sad, 2005
[5] www.vrbasgas.com
[6] http://www.eia.doe.gov/kids/energyfacts/sources/nonrenewable/naturalgas.html
[7] www.naturalgas.org
[8] http://www.kogeneracija.rs/zemni.html
[9] http://www.gasferomont.rs/index.php?option=com_c
ontent&view=article&id=11&Itemid=14
Napomena
4,40 %
Odmah pristupiti
otklanjanju kvara
(zamene diftunga,
dotezanje vijaka)
0,55 %
Izvriti dotezanje
impulsnih vodova od
strane strune ekiperedovan servis
1,65 %
Izvriti dotezanje
impulsnih vodova od
strane strune ekiperedovan servis
0,40 %
Mogu poeti
pripremni radovi za
zavarivanje,
montiranje cevi
(heftanje)
Kratka biografija:
Slaana Todorov roena je u Iniji 1984. god.
nauka iz oblasti inenjerstva zatite ivotne
sredine odbranila je 2009.god.
Miodrag Hadistevi roen je u Bjeljini

1966.god. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih
nauka 2004. god. Izabran je u zvanje docenta
2005. Ua nauna oblast je metrologija, kvalitet,
pribori i ekoloko inenjerski aspekti.
2648

UNAPREENJE SISTEMA UPRAVLJANJA ZATITE IVOTNE SREDINE NA BAZI
PROVERA
IMPROVEMENT OF SYSTEMS OF ENVIRONMENTAL PROTECTION AND
MANAGEMENT BASED ON VERIFICATION
Valerija Boro, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U ovom radu analizirane su interne i
eksterne provere i nain unapreenja sistema upravljanja
zatite ivotne sredine. Nain unapreenja koji je
postignut putem provera, prikazan je na primeru pivare
Carlsberg Srbija d.o.o. elarevo.
Abstract In this article it was analysed internal and
external audit and way of improving the environmental
management system. Way of improvements based on
verification is shown in the example of Carlsberg Serbia
Brewery.
Kljune rei: ISO 14001, Interne provere, Korektivne i
preventivne mere.
1. UVOD
ISO 14000 (EMS Environmental Management System)
je serija meunarodnih standarda za upravljanje zatitom
ivotne sredine. To je prva serija standarda koja
omoguava organizacijama iz celog sveta da rade na
zatiti ivotne sredine i mere svoj uinak na osnovu
meunarodno prihvaenih kriterijuma. ISO 14001 je prvi
u seriji ISO 14000 standarda, predstavlja standard na
dobrovoljnoj bazi i razvila ga je Meunarodna
organizacija
za
standardizaciju
(International
Organization for Standardization - ISO) iz eneve. [1]
2. INTERNE I EKSTERNE PROVERE
Neodvojivi i obavezni deo svih menadment sistema su
interne i eksterne provere i kao procesi proizali iz
zahteva ovih standarda za veinu organizacija u naem
okruenju predstavljaju novost.[2] Osnovni parametri koji
definiu neku proveru su:
Ciljevi i obim provere,
Pokretai provere,
Uestanost sprovoenja,
Planiranje provere,
Sprovoenje,
Rezultati provere i njene posledice,
Zahtevi za proverae.
Interne provere se ponekad nazivaju proverama preko prve strane i obavlja ih sama organizacija ili se obavljaju u
njeno ime, za interne potrebe. Za organizaciju one mogu
predstavljati osnov za samodeklaraciju o usaglaenosti [3].
______________________________________________
NAPOMENA:
Eksterne provere obuhvataju ono to se u naelu naziva

provere preko druge ili preko tree strane. Provere preko
druge strane obavljaju zainteresovane strane u odnosu na
organizaciju, kao to su korisnici ili druge osobe u
njihovo ime. Provere preko tree strane obavljaju eksterne
nezavisne organizacije. Ovakve organizacije obavljaju
sertifikaciju ili registraciju usaglaenosti sa zahtevima kao
to su oni u ISO standardima.
3. PRVO OCENJIVANJE NA PRIMERU
CARLSBERG SRBIJA
Za potrebe sistema upravljanja zatitom ivotne sredine
lanovi tima za zatitu ivotne sredine Carlsberg Srbija
identifikuju i vrednuju aspekte ivotne sredine u odnosu
na aktivnosti, proizvode i usluge na lokacijama,[4] u
sledeim situacijama:
U fazi uvoenja sistema upravljanja zatitom

ivotne sredine,
U fazi primene sistema upravljanja zatitom

ivotne sredine.
Tim za zatitu ivotne sredine Carlsberg Srbija

identifikuje i vrednuje aspekte ivotne sredine za svaki
organizacioni deo, odnosno za sve prostorije, lokacije,
opremu, procese i usluge koji se u njima odvijaju.
Prilikom identifikovanja aspekata ivotne sredine
analiziraju se sledee opte grupe aspekata ivotne
sredine:
Emisije u vazduh,
Isputanja u vodu,
Isputanja u zemljite,
Korienje sirovina i prirodnih resursa,
Korienje energije,
Emitovanje energije (na pr. toplota, radijacija,

vibracije i sl.),
Otpadne materije i nuzproizvodi i
Fizike karakteristike (na pr. veliina, oblik,

boja, izgled-spoljanost i sl.).
3.1. Identifikacija aspekata ivotne sredine

Za svaku operaciju utvenu u dijagramu toka procesa tim
za zatitu ivotne sredine vri identifikaciju aspekata
ivotne sredine i identifikovane aspekte upisuje u obrazac
lista procesa sa identifikovanjem i vrednovanjem aspekata
ivotne sredine.
Svi identifikovani aspekti analiziraju se na zajednikom
sastanku, u prisustvu predstavnika rukovodstva. Na ovom
sastanku lanovi tima za zatitu ivotne sredine
sainjavaju konanu listu preispitanih i utvrenih aspekata
ivotne sredine.
2649
Nakon identifikacije aspekata ivotne sredine, vrednuju se

aspekti da bi se odredio njihov uticaj na ivotnu sredinu.
3.2. Vrednovanje identifikovanih aspekata ivotne
sredine
Prilikom vrednovanja aspekata ivotne sredine razmatra
se:
A. ozbiljnost uticaja na ivotnu sredinu;
B. verovatnou pojavljivanja aspekta ivotne
sredine;
C. sloenost upravljanja operacijama u kojima se
generiu aspekti;
D. zakonske i druge zahteve;
E. fiziki uticaj;
F. miljenja i stavove zainteresovanih strana;
G. raspoloivost informacija;
H. pitanja vezana za politiku zatite ivotne sredine.
4. NAIN SPROVOENJA PROVERA I
DOKUMENTI VEZANI ZA SPROVOENJE
PROVERA NA PRIMERU CARLSBERG SRBIJA
4.1. Iniciranje provere i plan provere
Redovnu proveru kvaliteta implementiranog IMS-a
planira menader kvaliteta pripremajui godinji plan
provere i generalni izvetaj o aktuelnom statusu provere
tokom prvog kvartala u godini. Menader kvaliteta aurira
godinji plan provere i generalni izvetaj o aktuelnom
statusu provere prema potrebama i vanrednim zahtevima,
ukoliko se za njima ukae potreba. [4]
4.2. Izbor tima za proveru
Menader kvaliteta sastavlja tim za proveru. Na ovaj
nain menader kvaliteta obezbeuje da proces interne
provere bude nezavistan. Menader kvaliteta odreuje i
vou tima za proveru.
Pri izboru veliine i sastava tima proveravaa razmatraju
se sledei elementi:
Ciljevi, podruje primene i kriterijumi provere

kao i procenjeno vreme trajanja provere;
Zahtevi zakona i propisa, zahtevi iz ugovora i/ili

zahtevi za sertifikaciju;
Potreba da se obezbedi nezavisnost tima

proveravaa u odnosu na aktivnosti koje se
proveravaju i da se izbegne sukob interesa;
Sposobnost lanova tima proveravaa da ostvare

efektivnu interakciju sa organizacijom koja se
proverava i izmeu lanova.
4.3. Nain provere
Menader kvaliteta sastavlja nalog i program provere, na
osnovu godinjeg plana provere i generalnog izvetaja o
aktuelnom statusu provere i zahteva za vanrednu
internu/eksternu proveru.
U nalogu i programu provere, menader kvaliteta
definie:
Broj naloga i program provere.
Organizacija/funkcija koja se proverava podruje provere;
Predmet provere - procesi koji se primenjuju u

podruju provere;
Cilj - provera usaglaenosti sistema upravljanja

sa standardima i dokumentacijom;
Kriterijume provere - zahtevi standarda;
Menadera organizacije/slube;
Tim proveravaa - vou i proverivae;
Vreme i mesto provere;
Rok za dostavljanje izvetaja o proveri.
Pripremljeni upitnik za proveru, voa tima za proveru

dostavlja menaderu kvaliteta na pregled i odobravanje.
Menader kvaliteta odobrava upitnik za proveru i
prosleuje ga voi tima za proveru. Voa tima za proveru
ukljuuje dodatne zahteve i komentare ukoliko ih je
uputio menader kvaliteta. Voa tima za proveru nakon
pripreme upitnika za proveru, upoznaje proveravae sa
planiranim aktivnostima i dodeljuje im konkretne zadatke.
4.4. Provera
Po dolasku na mesto provere, voa tima za proveru odgovoran je za preduzimanje sledeih aktivnosti:
Odravanje uvodnog sastanka tima za proveru sa

rukovodstvom organizacije koja se proverava.
U sluaju eksterne provere, posle uvodnog

sastanka, a pre poetka provere, odlazi se u krai
obilazak organizacije kako bi se stekao opti
utisak.
Izvoenje povere.
Na zavrnom sastanku voa tima za proveru,

saoptava menaderu ispitivane organizacije i
njenim predstavnicima rezultate provere.
4.5. Zahtev za korektivnu meru
Zahtev za korektivnu meru voa tima za proveru pokree
za svaku znaajnu utvrenu neusaglaenost u nekom od
sistema integrisanih u IMS-u. Voa tima za proveru mora
svaku utvrenu neusaglaenost povezati sa odgovarajuim
utvrenim zahtevom za kvalitet, odnosno sa zahtevom
utvrenim u ISO standardima: 9001:2000/ISO,
22000:2005/OHSAS
18001:2007/ISO
14001:2004,
dokumentaciji IMS-a ili zahtevima propisa. Obaveza
menadera ispitivane organizacije je da utvrdi uzrok
neusaglaenosti, analizira je i da u zahtevu za korektivnu
meru unese preduzetu meru kako bi spreio ponovno
pojavljivanje. Pored toga i definie rok uklanjanja
neusaglaenosti.
4.6. Praenje i zakljuivanje korektivnih mera
Pre predvienog dana za proveru radi evidentiranja statusa pokrenutog zahteva za korektivnu meru, menader kvaliteta pokree proveru novim nalogom i programom za
proveru. Obim provere zavisi od prirode neusaglaenosti i
moe varirati od pregleda izmena u auriranoj dokumentaciji ili izrade nove dokumentacije, do ponavljanja
kompletne provere.
5. METODE UNAPREENJA NA PRIMERU
CARLSBERG SRBIJA
Jedan od osnovnih vidova dobrog upravljanja jeste konstantno unapreenje poslovanja kompanije. Unapreenje se
moe postii na taj nain to se prate i razmatraju
problemi koji se javljaju pri svakodnevnim aktivnostima.
Razmatranjem i pronalaenjem adekvatnih reenja dovodi
2650
do unapreenja procesa a samim tim i do spreavanja da

se neki problemi opet pojave. [4]
5.1. Tabla za reavanje problema
Tabla za probleme predstavlja veoma efikasan nain
upravljanja rizicima, njihovo uklanjanje i spreavanje
nastajanja istih. U okviru politike kompanije razmatraju
se svi standardi integrisanog sistema upravljanja, odnosno
svi problemi koji se mogu javiti iz oblasti kvaliteta, zatite
ivotne sredine, bezbednou hrane i bezbednou i
zdravlja na radu. Princip rada se zasniva na informisanju
razliith sektora o nastanku problema. Problemi ili nove
ideje dospevaju na tablu za reavanje problema tako to
operater, koji je uoio nastali problem/novu ideju, popuni
formular za probleme/nove ideje.
U formularu operater popunjava opis i uzrok problema,
jedinstveni kod i i koje je potrebno preduzeti mere.
Jedinstveni kod koji identifikuje problem ili novu ideju i
odakle dolazi, pie se u formatu YYMMDDLLLB, gde je:
YY-poslednje cife godine,
MM, DD- cifre meseca i dana iz datuma,
LLL- skraenica za naziv linije (L01, L02, CAN,
PET, ACE, KEG)
B- redni broj problema ili nove ideje toga dana.
Tako popunjen formular se ostavlja na tabli u fasciklu za
nove probleme. Sastanci radi reavanja problema se
odravaju svakodnevno, gde tim za reavanje problema
razmatra sve obrasce. U cilju daljeg reavanja supervizor
ili tim za reavanje, odreuje opis radnog zadatka, rok za
reavanje problema i odgovornog izvrioca. Svi problemi
se razmatraju i reavaju tako to se prosleuju funkciji
koja je zaduena za njihovo otklanjanje (najee je to
odeljenje odravanja). Nakon otklanjanja problema
izvrilac popunjava deo sa opisom preduzete intervencije
i komentare. Formular se vraa operateru koji je uouio
problem radi provere intervencije. Operater daje svoj
komentar i potvrdu o reenom problemu.
Treba napomenuti da se na ovoj tabli mogu izlagati i nove
ideje u cilju dodatnog unapreenja i spreavanja
nastajanja novih problema.
5.2. Uputstvo za rad sa tablom za probleme
Potrebno je uoiti sve mogue uzroke nastajanja problema, preduzete mere i predvieni termin za reavanje
datog problema. Nakon razmatranja problema, problem se
premeta iz fascikle za nove probleme u fasciklu za
probleme na tabli, gde stoji dok se ne rei.
Ukoliko se problem ne rei u predvienom roku a nije ga
mogue reiti i nakon produenja roka, problem se stavlja
na tablu sa sloenim problemima. Tabla za reavanje
problema je na nivou odeljenjenja, dok je tabla za
reavanje sloenih problema na viem organizacionom
nivou, odnosno na nivou pivare.
Prilikom eskalacije problema formular za probleme/nove
ideje ide na vii nivo dok se osnovne informacije o
problemu (kod, opis itd.) belee na listu za praenje
formulara. Problemi koji ne mogu da se ree u kratkom
roku ili zahtevaju podrku drugih strana (npr. investicije),
imaju odgovornu osobu koja meseno izvetava o statusu
reavanja. Problemi na sloenoj tabli se reavaju jednom
nedeljno.
5.3 Utvrivanje neusagaenosti

Pored uestalih problema koji se razmatraju na tablama za
reavanje problema, javljaju se i neusaglaenosti sitema.
Utvrivanje neusagleenosti se analizira internim i
eksternim proverama sistema. To su najee
neusaglaenosti proistekle iz zastarelih, neauriranih
dokumenata ili neusaglenosti procesa rada sa propisanim
procedurama. Ti problemi se tee otkrivaju pri
svakodnevnom radu, stoga su potrebne periodine provere
sistema.
Rezultati provera se analiziraju i propisuju se adekvatne
korektivne mere. Pri sledeoj proveri obraa se panja na
prethodno utvrene neusaglaenosti i na njihov status (da
li je neusaglaenost reena). Ovaj vid provera zasniva se
na Demingovom modelu (PDCA). Pri svakoj proveri se
utvruju neusaglaenosti, planiranjem se postavlja nain
reenja, preduzimaju se aktivnosti radi uklanjanja i
reavanja neusaglaenosti i nakon sprovedene akcije vri
se kontrola radi utvrivanja novih problema.
6. PREISPITIVANJE OD STRANE
RUKOVODSTVA
Najvie rukovodstvo je obavezno da, u vremenskim intervalima koje sam odredi, preispituje sistem upravljanja
zatite ivotne sredine, kako bi obezbedilo njegovu
neprekidnu podobnost, adekvatnost i efikasnost [4].
Ulazni elementi preispitivanja moraju da sadre:
1. Rezultate internih provera i vrednovanja
usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima
sa kojima se organizacija saglasila;
2. Saoptenje eksternih zainteresovanih strana,
ukljuujui i albe;
3. Uinak zatite ivotne sredine organizacije;
4. Obim u kojem su opti i posebni ciljevi
ostvareni;
5. Status korektivnih i preventivnih mera;
6. Dodatne mere proistekle iz prethodnih
preispitivanja od strane rukovodstva;
7. Izmene okolnosti, ukljuujui razvoje zakonskih
i drugih zahteva koji su povezani sa aspektima
ivotne sredine;
8. Preporuke za unapreenje.
Preispitivanje od strane rukovodstva trebalo bi da
obuhvati predmet i podruje primene sistema upravljanja
zatitom ivotne sredine.
Trai se da se najviem rukovodstvu obezbede sve
potrebne informacije za uspeno preispitivanje sistema
ekolokog upravljanja. Zahteva se da rezultati
preispitivanja budu dokumentovani.
Kao cilj preispitivanja od strane rukovodstva postavlja se
ukazivanje na potrebu za eventualnim promenama
ekoloke politike, ciljeva ili bilo kog drugog elementa
sistema ekolokog upravljanja do kojih moe doi usled
promene odreenih okolnosti ili jednostavno kao odgovor
na zahtev neprekidnog unapreenje.
6.1. Odgovor na zahtev
U cilju zadovoljenja ovog zahteva potrebno je propisati
postupak preispitivanja od strane rukovodstva. Ovaj
postupak mora da propie aktivnosti i oblasti koje se
proveravaju, odgovornosti za sprovoenje, intervale
2651
preispitivanja, podatke koji su neophodni rukovodstvu za

obavljanje preispitivanja, metodologiju vrenja provera,
nain beleenja rezultata provere i sve ostale informacije
neophodne za efikasno obavljanje provere. Bilo koja
neusaglaenost koja se otkrije tokom preispitivanja mora
inicirati korektivne i preventivne mere.
Preispitivanje treba da bude iscrpno, ali ne treba
preispitivati sve elemente sistema ekolokog upravljanja
odjednom.
Preispitivanje sistema ekolokog uinka treba da
obuhvata:
Preispitivanje optih i posebnih ciljeva i uinka,
Nalaze
proveravanja
sistema
ekolokog
upravljanja,
Ocenjivanje efikasnosti sistema ekolokog

upravljanja,
Ocenjivanje pogodnosti ekoloke politike u

svetlu:
1. Promenjenih zakona,
2. Promenjenih oekivanja i zahteva
zainteresovanih strana,
3. Napretka u nauci i tehnici,
4. Izmena
proizvoda
i
aktivnosti
organizacije i sl.
Preispitivanje od strane rukovodstva se obavlja u cilju
identifikacije podruja u kojima je mogue poboljanje
sistema. U tom cilju, posle obavljenog preispitivanja, ako
je to potrebno, pravi se plan korektivnih i preventivnih
mera sa jasno definisanim odgovornostima i rokovima za
izvrenje.
6.2. Rezultati upravljanja ivotnim sredinom
Uvoenjem standarda ISO 14001 Carlsberg Srbija je
poela da titi interese ivotne sredine. Postignuta su
mnoga poboljanja na polju ivotne sredine.
Pre svega identifikovani su i vrednovani svi aspekti
ivotne sredine. Brojanim vrednovanjem izdvojeni su
znaajni aspekti, koji zahtevaju upravljanje u cilju
smanjenja njihovog uticaja.
Kao jedan od najznaajnih aspekata ivotne sredine javila
se otpadna voda. U cilju efikasnog upravljanja izgraeno
je postrojenje za preiavanje otpadne vode. Redovnim
proverama emisije i imisije stie se uvid uticaja na
atmosferu.
Jedan od brojnih primera jeste i zamena viljukara koji su
koristili naftu kao pogonsko gorivo, sa viljukarima koji
za pogonsko gorivo koriste gas.
7. ZAKLJUAK
U zadnjih nekoliko godina organizacije su postale svesne
da je odgovornost prema zajednici jedan od vrlo bitnih
elemenata dobrog upravljanja, a svest o potrebi zatite
ivotne sredine je pozitivan i logian primer takve
odgovornosti. [5]
Standard ISO 14001 je projektovan da pomogne organizacijama da ispune tu odgovornost kao i da obezbedi podrku najviem rukovodstvu u upravljanju zatitom ivotne sredine. Standard ISO 14001 treba posmatrati kao mogunost da se sistem upravljanja zatitom ivotne sredine
integrie u proces ukupnog poslovanja, iji je cilj uspenost po ekonomskim i ekolokim kriterijumima. Ima
mnogo elemenata na osnovu kojih se moe predpostaviti
da e serija standarda ISO 14001 predstavljati jedan od
najznaajnih doprinosa u istoriji upravljanja zatitom
ivotne sredine.
Odgovor na pitanje kako uskladiti poslovanje sa zahtevima standarda ISO 14001, nee biti jednostavno sve dok
industrija, zakonodavci i javnost ne spoznaju vrednost
standarda ISO 14001 i njegov uticaj na zatitu ivotne
sredine, smanjenje trokova poslovanja i pre svega na
veliku konkurentsku prednost koju daje organizacijama
koje posluju u skladu sa njegovim zahtevima.
8. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
Hewill, R.; Robinson, G.: Implementacija

sistema
ekolokog
menadmenta
ISO
14001:2004, Mobes qualiti, 2005.
Vulanovi, V.; Stanivukovi, D.; Kamberovi,
B.; Maksimovi, R.; Radakovi, N.; Radlovaki,
V.; ilobad, M.: Sistem kvaliteta ISO 9001:2001,
Fakultet tehnikih nauka, IIS- Istraivaki i
tehnoloki centar, Novi Sad, 2001.
-----, Sistem menadmenta kvalitetom osnove i
renik, ISO 9000:2001.
Dokumenti sistema kvaliteta Carlsberg Srbija
d.o.o elarevo, 2009.
http:// www.inem.org
Kratka biografija:
2652
Valerija Boro roena je u Novom Sadu 1985. god.

Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Inenjerstva zatite ivotne sredine Unapreenje sistema
upravljanja zatite ivotne sredine na bazi provera

PROCENA RIZIKA DIVLJIH DEPONIJA NA IVOTNU SREDINU
SA PREGLEDOM MERA REMEDIJACIJE
SMALL LANDFILL RISK ASSESSMENT AND OVERVIEW OF REMEDIATION
MODELS
Andrea Mraevi, Goran Vuji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SREDINE
Kratak sadraj- U radu je dat prikaz metodologije za
procenu rizika divljih deponija na ivotnu sredinu.
Analizirani su pojedinani mogui negativni uticaji
postojanja same deponije i polutanata koji se nalaze u
otpadu ili nastaju u reakcijama nakon deponovanja
otpada.
ekoloke svesti, a delimino zbog institucionalnih i finansijskih problema, te e praksa neadekvatnog odlaganja
otpada potrajati jo neko vreme. Mapa regiona optimalnih
za regionalne deponije prema nacionalnoj strategiji
upravljanja otpadom, je prikazana na slici 1.
Abstract- Risk assessment methodology shown in

thesis is based on estimation of single vulnerable
aspects which landfill could represent to environment
and safety.Based on risk assessment results there are
presented few different landfill remediation methods.
Kljune rei: otpad, divlje deponije, remedijacija
1. UVOD
Otpad ili otpadne materije ine materijali koji nastaju u
obavljanju proizvodne, uslune ili druge delatnosti,
predmeti iskljueni iz upotrebe kao i otpadne materije
koje nastaju u potronji, a mogu se neposredno ili uz
odgovarajuu doradu i preradu upotrebljavati kao sirovine
u proizvodnji ili kao poluproizvodi. Postoji vie razliitih
podela otpada. Meu njima kao osnovna podela izdvaja
se podela na opasni i neopasni otpad. U opasan otpad
spada svaka otpadna materija koja ima bar jednu od
definisanih opasnih osobina, kao to su zapaljivost,
eksplozivnost, tokinost ili reaktivnost. Sve ostale vrste
otpada spadaju u grupu neopasnih otpada. Tu se mogu
izdvojiti: komunalni otpad, neopasni medicinski otpad,
neopasni industrijski otpad, graevinski otpad i druge
vrste otpada koji ne poseduju ni jednu od opasnih
karakteristika.
2. REGIONALIZACIJA U OBLASTI
UPRAVLJANJA OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI
Izgradnjom regionalnih deponija prema svetskim standardima bie omogueno i reavanje problema najgorih divljih deponija, tj. onih koje je izuzetno teko ili nemogue
rekultivisati te je potrebno prebaciti otpad sa neodgovarajue lokacije na neku drugu lokaciju.
Aktivnosti vezane za izgradnju regionalnih deponija
odvijaju se relativno sporo, delimino zbog nedostatka
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio doc.dr Goran Vuji.
Slika 1. Mapa regiona optimalnih za regionalne deponije

prema nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom [1]
3. PRAVILA DEPONOVANJA
Prema direktivi EU o deponijama (99/31/EC, Aneks II),
izolacija otpada od biosfere predstavlja glavni cilj
konanog odlaganja otpada na deponijama i u podzemnim
rezervoarima napravljenim za odlaganje otpada,
ukljuujui i one projektovane i prirodne strukture, kao i
sisteme i tehnike aspekte koji ulaze u sastav Direktive.
Obzirom na uslove koje jedna deponija mora da zadovolji
da bi bila prava sanitarna deponija, izbor lokacije
deponovanja otpada je svakako jedan od najvanijih
preduslava. U domaem zakonodavstvu uslovi koje neka
lokacija mora da zadovoljava da bi se na njoj mogla
graditi deponija propisani su Pravilnikom o
kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija
otpadnih materija.
3.1. Tipovi deponija u Republici Srbiji
Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sve
velike deponije u Srbiji, procena je da ih ima oko 180,
podeljene su u etiri kategorije oznaene od K1 K4.
2653
K1 Velike sanitarne deponije sa potpunom

opremom (drenani sistemi, podloga sa folijom,
sistemi za monitoring i kontrolu procednih voda
i gasa na deponiji).
K2 Zvanine deponije koje se mogu koristiti u

duem vremenskom periodu pod uslovom da se
izvri sanacija i ureenje deponije prema EU
standardima.
K3 Zvanine deponije smetlita koje se jo
mogu koristiti u periodu do 5 godina, pod
uslovom da se prethodno izvri sanacija sa
minimalnim merama zatite.
K4 Zvanine deponije smetlita koja ne
zadovoljavaju ni minimalne mere zatite, koje su
popunjene i koje odmah treba sanirati i koje
treba rekultivisati. [3]
U Srbiji se suoavamo sa velikim brojem divljih deponija,

kojih ima ak 4.481 prema poslednjem izvetaju. Njihov
broj je promenljiv jer one nastaju relativno velikom
brzinom, pa ak ni pokuaji da se one uklone, odnosno da
se otpad, ukoliko je to mogue prenese na podesniju
lokaciju (pravu sanitarnu deponiju), esto nemaju
znaajniji efekat.
deponije na zagaenje vazduha i

deponije na ivi svet koji moe doi u kontakt sa
otpadom.
4.1. Uticaj deponije na zagaenje podzemnih voda

U zavisnosti od toga, na kolikoj se dubini, ispod tela
deponije nalaze podzemne vode, moe doi do njihovog
zagaivanja usled spiranja otpada, pod uticajem
atmosferskih pojava. to kasnije moe da stvori problem,
ako podzemne vode dou u kontakt sa bunarima za pijau
vodu.
4.2. Uticaj deponije na zagaivanje vazduha
Potencijalno zagaenje vazduha, emisijama zagaujuih
materija sa deponija, moe se podeliti u dve kategorije,
odnosno na direktan negativan uticaj na ljude i ivotinje
koji se nau u neposrednoj blizini deponije i na negativan
uticaj na globalno zagrevanje koji proizilazi iz injenice
da su dva najzastupljenija jedinjenja u deponijskom gasu
(koji ine i do 95% deponijskog gasa) ugljen dioksid i
metan, gasovi sa efektom staklene bate.
4.3. Deponijski gas
Nakon odlaganja, na deponiji poinje bioloko hemijska
degradacija otpada prilikom koje dolazi do formiranja
deponijskog gasa koje se odvija kroz tri procesa bakterijsko razgraivanje, volatilizacija i hemijske
reakcije.
Tabela 1. Sastav deponijskog gasa [2]
Komponenta
Slika 2. Izgled divlje deponije

4. DELOVI PROCENE RIZIKA
Da bi se odredio potencijalni negativni uticaj neke
deponije na ivotnu sredinu potrebno je izviti procenu
rizika deponije na sve aspekte ivotne sredine. Svaka
deponija moe predstavljati opasnost po okolinu sa
nekoliko razliitih aspekata. U cilju potpune procene
rizika deponije na ivotnu sredine neophodno je izvriti
sledee:
identifikaciju hazarda (vrsta i sastav otpada koji
se nalazi na deponiji),
identifikaciju receptora (podzemne i povrinske
vode, zemljite, vazduh i povredivi objekti u
okolini),
identifikaciju puteva kojim supstance iz otpada
dospevaju do receptora i
procena uticaja materija koje su dospele do
receptoara.
Na osnovu gore navedenog u okviru procene rizika divljih
deponija na ivotnu sredinu potrebno je razmatrati uticaj
razliitih potencijalno opasnih delova na ivotnu sredinu.
U tu svrhu potrebno je izvriti procenu rizika:
deponije na podzemne vode,
deponije na povrinske vode,
Metan
Ugljen dioksid
Azot
Kiseonik
Amonijak
Nemetanska
organska
jedinjenja
(NMOC)
Sulfidi
Vodena para H2O
Ugljen-monoksid
Procentualni udeo
Opseg
Proseno
35-60%
50%
35-55%
45%
0-20%
5%
0-2,5%
<1%
Nema podataka Nema podataka
237-41.294
2.700 ppmv
ppmv
1-1.700 ppmv
1-10%
Nema podataka
21 ppmv
Nema podataka
Nema podataka
Bakterije razgrauju otpad u etiri faze. Sastav proizvedenog gasa se menja tokom svake od etiri faze razgradnje.
Deponije obino prihvataju otpad u vremenskom periodu
od 20 do 30 godina, tako da otpad u deponiji moe da se
nae u vie faza razgradnje istovremeno. Stariji otpad u
jednoj oblasti moe biti u fazi razliitoj od one u kojoj se
nalazi otpad kasnije zakopan.
4.4. Metoda procene rizika za male zatvorene deponije
(RASL)
Cilj metode procene rizika za male zatvorene deponije je
utvrivanje stepena rizika odnosno ugoroavanja ivotne
2654
sredine od strane bilo koje divlje deponije analizirajui

svaki mogui uticaj na ivotnu sredinu.
Prvi korak u primeni metode procene rizika malih zatvorenih deponija (RASCL) metode jeste da se identifikuju
potencijalne opasnosti. Glavne opasnosti koje mogu da
izazovu deponije su:
Deponijski gas,
Povrinske vode,
Podzemne vode i
Prekriva deponije.
1.Deponija; 2.Nivo podzemne vode; 3.Podzemna voda;

4.Infiltracija; 5.Prirodni tok podzemne vode; 6.Impermeabilni sloj; 7.Prekrivni sloj deponije; 8.Padavine; 9.Rasprostiranje podzemnim vodama; 10.Rasprostiranje povrinskim vodama; 11.Upotreba deponije; 12.Upotreba ivotne sredine; 13.Upotreba podzemne vode; 14.Upotreba
povrinske vode; 15.Deponijski gas;
Slika 3. Mogui putevi transporta zagaujue materija sa
deponije
Primena ove metodologije zasnovane na proceni rizika
ukljuuje analiziranje pomenutih kategorija od mesta nastanka (izvora), preko transporta do recipijenta. Kvantifikacijom uticaja pomenutih kategorija dobie se mogunost jednostavnije procene rizika i breg uoavanja najugroenijih aspekata ivotne sredine.
Odreivanje udaljenosti od povrinskih voda i

obradivog zemljita (ukoliko se nalaze u
neposrednoj blizini deponije) i
Procena koliine deponijskih gasova.
6. MERE KOJE JE POTREBNO SPROVESTI U

ZAVISNOSTI OD REZULTATA PROCENE
RIZIKA
Problem postojanja divljih deponija, odnosno smanjenja
ili eliminisanja rizika koji one mogu da predstavljaju
moe se reiti na nekoliko naina. Pre svega kao reenja
pojavljuju se:
premetanje otpada sa lokacije divlje deponije na
najbliu sanitarnu deponiju komunalnog otpada,
delimina remedijacija (postavljanje gornjeg
prekrivnog sloja) divlje deponije, ukoliko se
proceni da ta deponija ne predstavlja opasnost po
ivotnu sredinu i zdravlje ljudi ili
potpuna
remedijacija
divlje
deponije
(postavljanje gornjeg i donjeg zatitnog sloja),
odnosno ispunjavanje tehnikih mera sa ciljem
smanjenje ili eliminisanja rizika.
Premetanje otpada sa divljih deponija na ureene
deponije ostaje kao najizvodljivija opcija u sluajevima
kada se proceni da divlja deponija znaajno ugroava
ivotnu sredinu i kada na njoj postoji relativno manja
koliina otpada, te da nije racionalno vriti kompletnu
remedijaciju, postavljanje gornjih i donjih izolacionih
slojeva.
Delimina remedijacija podrazumeva nekoliko osnovnih
koraka u cilju prevencije zagaenja ivotne sredine. Neki
od tih koraka su sakupljanje rasutog otpada, njegovo
prekrivanje i izjednaavanje visine otpada, zatim
postavljanje gornjeg pokrivnog sloja koji e spreiti
prodiranje atmosferskih padavina u telo deponije;
postavljanje obodnih kanala i postavljanje sloja humusa
na kojem e se nalaziti sloj vegetacije.
Nakon obrade podataka u etiri pomenute kategorije

dobijaju se rezultati pojedinano po kategorijama. Da bi
neka deponija bila bezopasna po ivotnu sredinu, ona
mora da ostavi pozitivan rezultat u sve etiri kategorije, u
suprotnom ona e predstavljati opasnost u jednoj ili vie
kategorija, pa e biti neophodna sanacija aspekta u kojem
se deponija pokazala kao opasna.
5. NEOPHODNA ISPITIVANJA ZA
KARAKTERIZACIJU DEPONIJA
Slika 4. Prikaz gornjih pokrivnih slojeva deponije
Da bi se dobila realna slika situacije na lokaciji divlje

deponije potrebno je nakon identifikacije izvriti niz
ispitivanja i prorauna. Ispitivanja se odnose pre svega na
procenu negativnih uticaja deponije na ivotnu sredinu i
zdravlje ljudi u segmentima koji su ranije u radu
pomenuti. Potrebna ispitivanja mogu se podeliti u sledee
kategorije:
Odreivanje debljine slojeva i zapremine otpada,
Procena dubine podzemnih voda (da li podzemne
vode kogu da kvase otpad),
U sluajevima kompletne rekultivacije tei se potpunom

izolovanju tela deponije odnosno odloenog otpada
postavljanjem donjih i gornjih nepropusnih slojeva kako
bi se deponovani otpad zatitio od, pre svega
atmosferskih, ali i drugih uticaja, odnosno kako bi se
lokalizovala zona u kojoj postoje zagaujue materije.
2655
8. LITERATURA
[1] Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom pribliavanja EU, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za zatite prirodnih bogatstava i ivotne
sredine, 2003.
[2] Vuji, G., Bai ., Vojinovi-Miloradov M., trbac,
D., Stepanov, B.,akovi, D., Ubavin D: Studija
analize deponijskih gasova, procena rizika na
deponijama i izrada akcionog plana sa preporukama
za upravljanje odlaganjem vrstog otpada i ureenje
deponija po svetskim standardima, Fakultet tehnikih
nauka, Novi Sad 2003.
[3] http://www.eko.vojvodina.sr.gov.yu
Slika 5. Prikaz donjih slojeva deponije

6.1. Izbor modela remedijacije na osnovu rezultata
procene rizika
Izbor modela remedijacije zavisie prvenstveno od toga
koji segment deponije predstavlja najvei rizik po ivotnu
sredinu. U zavisnosti od rezultata procene rizika znaemo
kako emo na najefikasniji nain izvriti remedijaciju, da
li izmetanjem deponije, ili deliminom ili potpunom
remedijacijom.
Pomou dijagrama mogue je na jednostavan nain uz
poznavanje osnovnih karakteristika deponije i terena na
kojem se deponija nalazi, dobiti jasniju sliku o merama
koje je neophodno izvesti, odnosno o obim sanacije i remedijacije. Iako je prikazani postupak krajnje pojednostavljen, ona prua pomo, pre svega licima koja su ukljuena u problematiku upravljanja otpadom, a nisu eksperti
u toj oblasti. Takoe, dobijanje obima neophodnih radova
za remedijaciju mogue je u veoma grubom obliku odrediti cenu radova, dok je u prethodnom periodu, za dobijanje bilo kakve informacije o ceni bilo neophodno saekati zavretak izrade projekta remedijacije.
Kratka biografija:
7. ZAKLJUAK
Reavanje nagomilanih problema u oblasti upravljanja
otpadom u Srbiji, pored implementacija savremenih reenja koja se ogledaju u ureivanju sistema sakupljanja, iskoriavanja i tretmana otpada i konanog odlaganja na
regionalnim sanitarnim deponijama, iziskuje sprovoenje
akcija koje za cilj imaju smanjenje ranije nastalog zagaenja usled nepropisnog upravljanja otpadom.
Kako je do sada utvreno da u Srbiji postoji izuzetno veliki broj divljih, neureenih deponija koje predstavljaju
realnu opasnost od zagaivanja ivotne sredine i ugroavanja zdravlja ljudi, neophodno je energino delovanje na
reavanju, odnosno u to veoj meri smanjivanju ovog
problema.
2656
Andrea Mraevi roena je u Vrbasu

1986. god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti inenjerstva
zatite ivotne sredine odbranila je
2009.god.
Doc. dr Goran Vuji, roen je 1972.

godine u Zrenjaninu. Diplomirao 1998.
Godine je na Fakultetu tehnikih nauka u
Novom Sadu, mainski odsek, na smeru
Toplotna tehnika. Magistarske studije
zavrio je 2003. godineF akultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu. 2007. godine je
doktorirao i stekao zvanje docenta. Od
2007. godine Rukovodilac je Departmana
za inenjerstvo zatite ivotne sredine.

NELINEARNA KONEKSIJA NA PROSTORIMA OSKULACIJE VIEG REDA
NONLINEAR CONNECTION ON OSCULATOR SPACES OF HIGHER ORDER
Gabrijela Gruji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast MATEMATIKA U TEHNICI
Kratak sadraj U ovom radu prvo je dat istorijski
pregled nastanka prostora oskulacije vieg reda, a zatim
je data detaljna konstrukcija oskulatornog omotaa i
njegov geometrijski smisao, kao i prirodne baze
tangentnog i kotangentnog prostora i njihovi zakoni
transformacija. Zatim je uveden pojam nelinearne
koneksije, odreeno je kako se nelinearnom koneksijom
preslika proizvoljni vektor tangentnog prostora. Na kraju
je dat potreban i dovoljan uslov da nelinearna koneksija
bude dobro definisana.
Abstract In this paper a historic introducton of
oskulator spaces of the higher order is given, and then a
detailed construction of the osculator bundle and his
geometrical meaning. After that natural basis of tangent
and cotangent space and their rules of transformation are
given. Next, the nonlinear connection is introduced, and
the mapping of arbitrary vector of tangent space is
defined. At the end is given needed and sufficient
condition for the nonlinear connection to be well defined.
Kljune rei: oskulatorni prostori, baze, nelinearna
koneksija
1. UVOD
Sredinom 19. veka, jedan od tada najveih matematiara,
Riemann, je uveo pojam mnogostrukosti i njenih
struktura. U poetku je postojalo mnogo problema koji
nisu mogli biti reeni, ali nakon uvoenja pretpostavke da
su sve krive koje se posmatraju glatke, veina problema je
prevaziena. Sa druge strane, sve to je bilo uraeno
vezivalo se za Riemann-ovu metriku koja je kvadratna
diferencijalna forma, tj. metriki tenzor je funkcija
vektora poloaja take. Ovako dobijena geometrija Riemann-ova geometrija je mnogo izuavana u prolom
veku i imala je ogroman napredak. Znaajan uticaj ova
geometrija je imala za Einstein-ovu optu teoriju
relativnosti ali i diferencijalnu geometriju uopte.
Iako je u Riemann-ovoj geometriji uvedena restrikcija na
kvadratnu diferencijalnu formu, tj. na neki nain se
posmatra samo specijalan sluaj, Riemann je uveo tenzor
krivine i pojam sekcione krivine koje imaju glavnu ulogu
u osnovnom problemu: Kako odluiti da li se dve
Riemann-ove strukture razlikuju jedino po koordinatnim
transformacijama?
Ovaj problem reili su 1870. nezavisno Christoffel i
Lipschitz koji su koristili razliite metode ali nisu koristili
tenzorski raun. Tek 1917. je Levi-Civita uveo oznaku
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila dr Tatjana Grbi, docent.
paralelizma i dao njihovom

geometrijsku interpretaciju.
reenju
jednostavnu
Iako je Riemann znao da postoji velika razlika ako se

posmatra metrika kao kvadratna diferencijalna forma a ne
opti sluaj metrike, on se nije bavio optim sluajem.
Tek 1918. godine Paul Finsler u svojoj tezi posmatra opti
sluaj metrike, tj. posmatra metriki tenzor koji je
funkcija vektora poloaja take i pravca vektora. Iz tog
razloga se ova geometrija koja je nastala iz posmatranja
opteg sluaja metrike naziva Riemann-Finsler-ova ili
skraeno Finsler-ova geometrija. Treba naglasiti da
Finsler-ova geometrija nije generalizacija Riemann-ove
geometrije ve bi bolji opis bio da je ona Riemann-ova
geometrija bez kvadratne forme.
U kasnijim radovima javila su se dva pristupa u
razmatranju Finsler-ove geometrije.
Prvi pristup dao je L. Berwald 1926. godine uvodei
pojam koneksije koja je bez torzije ali nije metriki
kompatibilna i dva tipa tenzora krivine: hh - slian
Riemann-ovom tenzoru krivine i hv - koji automatski
nestaje u Riemann-ovom prostoru. Ovaj pristup je 1948.
veoma napredovao kada je S. S. Chern uveo Chern-ovu
koneksiju. Njegova koneksija se od Berwald-ove razlikuje
samo po jednom izrazu.
Drugi pristup dao je E. Cartan 1934. godine kada je uveo
novu koneksiju koja je metriki kompatibilna ali ima
torziju. Cartan-ova koneksija se i danas koristi, pogotovo
u M.Matsumoto-ovoj i R.Miron-ovoj koli geometrije.
Pored tenzora krivine hh - i hv - tipa javlja se i trei
tenzor krivine povezan sa Cartano-vom koneksijom, to je
vv - tip.
Velike probleme i ogranienja u izuavanju Finsler-ove
geometrije stvara uslov homogenosti metrikog tenzora.
Iz tog razloga 80-tih godina prolog veka A. Kawaguchi
prvi uvodi pojam geometrije vieg reda koja se zatim
najvie razvija u Miron-ovoj koli gde dolazi do razvoja
geometrija vieg reda Lagrange-ovog i Hamilton-ovog
prostora. U ovim prostorima se zanemaruje uslov
homogenosti.
Do jo veeg napretka dolazi nakon to su R. Miron i Gh.
Atanasiu u [6, 7] dali osnovu teorije Osc k M , uveli
adaptirane baze, Liouvill-ove vektore, polja, sprejeve i
druge invarijante.
2. Osc k M
Konstrukcija oskulatornog omotaa vieg reda koja je
data u ovom radu je prvi put, u malo drugaijoj formi,
data od strane R. Mirona i Gh. Atanasia u knjigama [5, 6,
2657
7]. Oni su uveli, ovde datu definiciju kontakta reda k ,

sam oskulatorni omota, transformaciju lokalnih
koordinata, tangentni prostor, prirodne baze tangentnog i
kotangentnog prostora. No, svi ti pojmovi u gore
navedenim knjigama bili su dati pod uslovom da
parametarska zavisnost koja postoji izmeu koordinata
neke take oskulatornog prostora sadri kombinatorni
1
faktor ( y Aa = d tA x a ) . Ovde date definicije i pojmovi
A!
dati su pod uslovom da parametarska zavisnost koja
postoji izmeu koordinata neke take oskulatornog
prostora ne sadri kombinatorni faktor. Ovaj nain
razmatranja prvi put je uvela I. omi u radovima [1, 2].
Neka je M C diferencijabilna mnogostrukost dimenzije
n i neka je (U , ) koordinatna karta za M . Taka
xM
u koordinatnoj karti (U , ) ima koordinate
( x) = ( x1 , x 2 ,L, x n ) , to e se zbog kraeg zapisa

obeleavati sa ( x) = ( x a ) , a = 1,2,L, n .
Definicija 1. [5] Neka krive , : I M preslikavaju
skup I R (0 I ) u otvoren skup U M . Krive i
imaju kontakt reda k , tj. iste tangentne vektore do
reda k , k N u taki x0 U , ako je (0) = (0) = x0
i ako za svaku funkciju f F (U ) vai
d
d
( f o )(t ) t =0 = ( f o )(t ) t =0 , = 1,2,L, k . (1)
dt
dt
x a = x a ( 0) + t
dx a
t k d k xa
(0) + L +
(0) ,
dt
k! dt k
t ( , ) I .
Prethodni polinom je odreen koeficijentima
y00 a
y10a
y0ka
= x a (0)
dx a dy00 a
,
=
=
dt
dt
M
1 d k xa
1 dy0( k 1) a
(
0
)
=
=
.
k! dt k
k! dt k
(2)
pri emu su y00 a koordinate zajednike take x0 u

koordinatnoj karti (U , ) .
Odavde sledi da je ureen par
( 1 (U ), ) , gde
1 (U ) : M Osc k M
([ ]x0 ) = ( y00 a , y10a ,L, y0ka ) R ( k +1) n ,
[ ]x0 1 (U ) Osc k M
koordinatna karta za Osc k M .

Dakle, diferencijabilni atlas AM diferencijabilne strukture
na mnogostrukosti M odreuje diferencijabilni atlas
AOsck M na Osc k M i zbog toga je ureena trojka
(Osc k M , , M ) vektorski omota.
Kako je relacija kontakt reda k relacija ekvivalencije u

skupu glatkih krivih na M koje prolaze kroz taku x0 , to
ona taj skup deli na klase ekvivalencije. Klasa
ekvivalencije [ ]x0 naziva se oskulatorni prostor reda k
Osc k M
diferencijabilna
Oigledno je da je
mnogostrukost dimenzije (k + 1)n ako je M
diferencijabilna mnogostrukost dimenzije n .
Dakle, neka u koordinatnoj karti (U , ) neka taka
u taki x0 M . Faktor skup, tj. skup svih oskulatornih
x M ima koordinate ( y 0 a , y1a ,L, y ka ) = ( y Aa ) .
prostora reda k u taki x0 M oznaava se sa Osc xk0 i
Napomena 1. Uobiajeno je da velika latinina slova

( A , B , ...) prolaze skupom {0,1,L, k} , a mala latinina
slova ( a , b , ...) prolaze skupom {1,2,L, n} .
naziva prostor oskulacije reda k u taki x0 M , a unija

svih prostora oskulacije prvog reda u taki x0 M
Osc k M =
UOsc
x0M
k
x0
Neka je (U ' , ' ) neka druga koordinatna karta za M u

kojoj taka x M ima koordinate ( y 0 a ' , y1a ' ,L, y ka ' ) .
se naziva oskulatorni omota reda k mnogostrukosti M .
U daljem tekstu e biti koriene sledee oznake:
Ako se definie preslikavanje
[y ]
: [ ]x0 Osc k M x0 M , [ ]x0 ,
( a ')
na skupu Osc M
e biti odreena prirodna
diferencijabilna struktura tako da preslikavanje bude
diferencijabilno na mnogostrukosti M .
Ova struktura moe biti opisana na sledei nain.
Neka je (U , ) koordinatna karta za M , x0 U i neka
je
analitiki
izraz
krive
[B ]
( a ')
(a) s
: I M , (0) = x0 ,
: x a = x a (t ) , t I , a = 1,2,L, n . Za funkciju f iz (1)

koja je sukcesivno jednaka koordinatnim funkcijama x a
reprezentacija klase [ ]x0 data je Tejlorovim polinomom
y1a '
y1a
2a '
2a
y
y
(a)
=
=
, y
, Aa = Aa
y
M
M
'
ka
ka
y
y
[ ]
0a y 0a'
y1a '
= 0 a
M
( k 1) a '
y
0 a
0
1a y1a '
M
0 a y ( k 1) a '
( k 1) a '
L ( k 1) a y
L
L
0
0
U preseku koordinatnih okolina U i U ' (U I U ' )

relacijom (2) odreena je transformacija lokalnih koordi-
reda k
2658
nata ( y 0 a , y1a ,L, y ka ) ( y 0 a ' , y1a ' ,L, y ka ' ) na mnogostrukosti Osc k M na sledei nain
[y ] = [B ] [y ],
( a ')
( a ')
(a) s
(a)
y 0a ' = y 0a ' ( y 0a ) .
(3)
Neka je E = Osc k M oskulatorni omota osnovne

mnogostrukosti M , i neka je u E proizvoljan elemenat
tog prostora. Sa Tu E oznaava se skup svih tangentnih
vektora na E u taki u , a sa TE skup svih ureenih
parova (u, X ) , gde je u E , a X Tu E , tj.
TE = {(u , X ) u E X Tu E } .
kotangentnog
*
0a
B = dy , dy ,L, dy
ka
baza
}= {dy }.
Aa
Tu E
Baze B i B
je
se vertikalni omota za E .
Kako je prirodna baza tangentnog prostora T (u ) M ,
su
vertikalnog prostora biti
meusobno dualne, tj. vai dy Bb , Aa = AB ab .
[B ]
( a ')
(a)
L ka ] ,
1a
1a ' L ka ' ] ,
0 a y 0 a '
y1a '
= 0a
M
ka '
0 a y
HE = {(u , Z ) u E Z H u E}.
0
0
L
1a '
0
1a y
L
.
M
M
1a y ka ' L ka y ka '
Transformacija prirodne baze B , tangentnog prostora

Tu E , odreena je koordinatnom transformacijom (3) na
sledei nain:
[ (a) ] = [ (a') ] [B((aa)') ].
[dy ]
( a ')
dy 0 a '
dy 0 a
1a '
1a
dy
dy
(a)
dy
,
=
=
.
M
M
dy ka '
dy ka
Transformacija prirodne baze B * , kotangentnog prostora
Tu E , odreena je koordinatnom transformacijom (3) na

sledei nain:
[dy ] = [B ] [dy ].
( a ')
( a ')
(a)
{ 0a } , a = 1,2, L n to e baza
{1a , 2a ,L, ka } , a = 1,2, L n .
Definicija 2. [5] Nelinearna koneksija na E je linearno

potapanje C : TE VE , koje ima osobinu da je
C o i = idVE , gde je i : VE TE inkluzija.
Jezgro linearnog potapanja C je takoe vektorski podomota tangentnog omotaa (TE , d , E ) , oznaava se sa
HE = Ker (C )
i
njegovi
elementi
su
[ (a) ] = [ 0a
[ (a') ] = [ 0a'
preslikavanja d je vektorski podomota tangentnog

omotaa (TE , d , E ) , koji se oznaava sa VE = Ker (d )
(VE , d VE , E ) je podomota tangentnog omotaa i naziva
prirodna
prostora
1a
preslika na vektor d ( X ) = X 0 a 0 a T (u ) M . Jezgro
i njegovi elementi su VE = {(u , Y ) u E Y Vu E }.
Prirodna baza tangentnog prostora Tu E je

B = { 0 a , 1a ,L, ka } = { Aa } ,
na bazne vektore, odakle je direkno izveden i nain

preslikavanja proizvoljnog vektora tangentnog prostora.
Neka je ( E , , M ) tangentni omota mnogostrukosti M .
Tangentni omota mnogostrukosti E e tada biti
(TE , d , E ) gde je d diferencijal projekcije , tj.
preslikavanje d : TE E vektor
X = X 0 a 0 a + X 1a 1a + L + X ka ka = X Aa Aa Tu E
(a)
3. NELINEARNA KONEKSIJA
Definicija nelinearne koneksije data u ovom paragrafu

preuzeta je iz [5], ali je njeno delovanje na proizvoljan
vektor tangentnog prostora dato na potpuno drugaiji
nain [3, 4]. U ovom radu, za razliku od ranije datog
naina, prvo je odreeno delovanje nelinearne koneksije
( HE, d HE , E )
je
podomota tangentnog omotaa i naziva se horizontalni

omota za E .
Za svaku taku u E , Vu E je vektorski potprostor od
Tu E dimenzije kn , a H u E je njegova komplementna
dopuna i takoe je dimenzije n , tj. vai
H u E Vu E = Tu E . HE je ba tako odreeno (ne
jednoznano) da se tangentni omota moe zapisati kao
Vitnijeva (Whitney) suma horizontalnog i vertikalnog
omotaa, tj. TE = HE VE .
Sada je potrebno odrediti kako nelinearna koneksija C
preslika proizvoljan vektor tangentnog prostora. Da bi se
preslikao proizvoljan vektor tangentnog prostora dovoljno
je odrediti kako se preslikaju vektori baze tog prostora.
Tu E
Bazu tangentnog prostora
ine vektori
{ 0a , 1a , 2a ,L, ka } .
Kako je u Definiciji 2 dato da je C o i = idVE , to znai da
se vektori {1a , 2 a ,L, ka } , koji istovremeno ine i bazu

vertikalnog prostora Vu E , uvek preslikaju sami na sebe,
tj. C (1a ) = 1a , C ( 2 a ) = 2 a ,L, C ( ka ) = ka .
Sa druge strane, u Definiciji 2 je takoe dato da
C : TE VE , to znai da se svaki bazni vektor
tangentnog prostora mora preslikati u neki vektor
vertikalnog prostora. Samim tim se i svi vektori { 0 a }
moraju preslikati u neke vektore vertikalnog prostora, tj.
moraju postojati funkcije
N 01ba = N 01ba ( y 0b , y1b ,L, y ka ) ,
N 02ab = N 02ab ( y 0b , y1b ,L, y ka ) ,
N 0kba
2659
N 0kba ( y 0b , y1b ,L, y ka )
... ,
takve da je
C ( 0 a ) = N 01ba + N 02ab + L N 0kba .
Funkcije
N 01ba , N 02ab ,L, N 0kba zavise samo od take i nazivaju se

koeficijenti nelinearne koneksije.
Sada se moe odrediti kako nelinearna koneksija C
preslika proizvoljan vektor X Tu E .
Iz linearnosti nelinearne koneksije C, sledi da za svako
X Tu E vai
C ( X ) = C ( X 0 a 0 a + X 1a 1a + X 2 a 2 a + L + X ka ka )
= X 0 a C ( 0 a ) + X 1a C (1a ) + X 2 a C ( 2 a ) + L +
+
=
X ka ( ka )
X 0 a ( N 01ba 1a + N 02ab 2 a + L + N 0kba ka ) +
X 1a 1a + X 2 a 2 a + L + X ka ka
+ L + ( X 0 a N 0kba + X ka ) ka.
Kako je nelinearna koneksija preslikavanje koje vektor

tangentnog vektorskog prostora preslika u njemu
odgovarajui vektor vertikalnog prostora, i kako je
TE = HE VE , to znai da se bilo koji vektor koji
pripada horizontalnom prostoru takoe mora preslikati
linearnom koneksijom C u neki vektor vertikalnog
prostora. Sa druge strane kako je horizontalni prostor
definisan kao jezgro nelinearne koneksije (HE = Ker (C ) )
to znai da se svaki vektor horizontalnog prostora mora
preslikati u nulu, tj.
X H u E X Ker (C )
C( X ) = 0
X A a + N 0Aba X 0b = 0
X A a = N 0Aba X 0b .
pri emu je A = 1,2,L, k pa je

X
=
=
=
X 0a 0a + X A a
X
0a
0a
Aa
N 0Aba X 0b
N 0Aab' ' Baa '
= N 0Bab
.
B =1
Bb
a, b = 1,2,L, n
y Ab' 0a y Ab' .
Lema 2. Bazni vektori { 0 a }
horizontalnog prostora
H u E transformiu se u odnosu na koordinatnu
transformaciju (3) na sledei nain:
0 a = Baa ' 0 a ' .
4. ZAKLJUAK
= ( X 0 a N 01ba + X 1a )1a + ( X 0 a N 02ab + X 2 a ) 2 a +
N 0Aab ( y 0 a , y1a ,L, y ka ) , A = 1,2,L, k ,

transformiu po sledeem zakonu
Aa
X 0b ( 0b N 0Aba X 0b ) = X 0b 0b
Aa
pri emu je uvedena oznaka
0b = 0b N 0Aba X 0b .
Aa
Dakle, svaki vektor horizontalnog prostora H u E moe se

predstaviti preko vektora 0b koji su meusobno linearno
Nelinearna koneksija data u ovom radu neophodna je za

bilo kakva dalja razmatranja oskulatornih prostora vieg
reda. Kako je ovde njeno delovanje na proizvoljan vektor
tangentnog prostora odreeno preko baznih vektora, to
otvara mogunost za razmatranje svih ostalih matematikih pojmova takoe preko baznih vektora.
5. LITERATURA
[1] I. omi, H. Kawaguchi, Integrability conditions

and the curvature theory in T (Osc k M ) , Tensors
N.S. Vol. 60, 74--88, 1998.
[2] I. omi, H. Kawaguchi, Different structure in the
higher order geometries, Tensor, vol.63, 147-159,
2002.
[3] G. Gruji, Mree potprostora i koneksija na
prostorima oskulacije prvog i viih redova,
Magistarska teza, 2008.
[4] G. Gruji, Koneksije na prostorima oskulacije vieg
reda i na njihovim potprostorima, Diplomski-master
rad, 2009.
[5] R. Miron, The Geometry of Higher Order Lagrange
Spaces, Applicationes to Mechanics and Physics,
Kluwer Academic Publisher, FTPH, no. 82, 1997.
[6] R. Miron. Gh. Atanasiu, Differential Geometry of
the k-Osculator Bundle, Rev. Roumaine Math.
Pures Appl., 41,(3-4),205-236, 1996 205236.
[7] R. Miron. Gh. Atanasiu, Higher Order Lagrange
Spaces, Rev. Roum. Math. Pures et Appl., Tom
XLI No. 3-4, 251--263, 1996.
Kratka biografija:
nezavisni pa je skup { 0b } baza horizontalnog prostora

Hu E .
Lema 1. Nelinearna koneksija C je dobro definisano
potapanje (ne zavisi od lokalne koordinatne mape) ako i
samo ako vai da se u odnosu na koordinatnu
transformaciju (3), koeficijenti nelinearne koneksije
2660
Gabrijela Gruji roena je u Novom Sadu

1973. godine. Diplomirala je 1997. godine na
Prirodno-matematikom fakultetu u Novom
Sadu. Magistarsku tezu odbranila je na istom
fakultetu 2008. godine. Od 1999. godine radi na
Fakultetu tehnikih nauka. Oblast interesovanja
su joj geometrije vieg reda.

PSEUDO-OPERACIJE I PRIMENA U TEORIJI VEROVATNOE
PSEUDO-OPERATIONS AND THEIR APPLICATION IN PROBABILITY THEORY
Ljubo Nedovi, Neboja Ralevi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu je dat prikaz nekih tipova
pseudo-operacija, kao i pseudo-mera i pseudo-integrala
zasnovanih na pseudo-prstenu. Zatim su definisani
pojmovi
pseudo-verovatnoe,
pseudo-sluajnih
promenljivih, i na kraju obraeni neki tipovi
konvergencija pseudo-sluajnih promenljivih i njihovi
uyajamni odnosi.
Abstract This paper analyzes some types of pseudooperations and related pseudo-measures and pseudointegrals. Further, the notion of pseudo-probability space
and pseudo-variables is introduced. Also, we state the
corresponding convergence theorems and their relations.
Kljune rei: Pseudo-operacije, pseudo-integra, pseudoverovatnoa.
1. UVOD
Postoje razni tipovi pseudo-operacija. U ovom radu su
prikazani pojmovi t-normi, t-konormi, kao i pojam
poluprstena zasnovanog na pseudo-sabiranju i pseudomnoenju (vidi [1] i [5]).
Definicija 1: Binarna operacija T : [0,1] [0,1] je
triangularna norma, skraeno t-norma, ukoliko za sve
x, z, y [0,1] vai:
2
(T1)
T ( x, y ) = T ( y, x) (operacija T je komutativna)
(T2) T ( x, T ( y, z )) = T (T ( x, y ), z ) (operacija T je
asocijativna)
(T3) y
monotona)
(T4)
z T ( x, y ) T ( x, z ) (operacija T je
T ( x,1) = x (vai granini uslov)
Definicija 2: Binarna operacija S : [0,1] [0,1] je

triangularna konorma, skraeno t-konorma, ukoliko za
sve x, z, y [0,1] vai:
2
(S1)
(S3) y z S ( x, y ) S ( x, z )
monotona)
(S4)
S je
S ( x,0) = x (vai granini uslov)
Neka je nadalje [a, b] [ , ] (u nekim situacijama

se posmatraju poluzatvoreni intervali), neka su i
binarne operacije na intervalu [a, b] , i neka je relacija p
linearni poredak na [a, b] . Nadalje e se u tekstu koristiti
konvencija 0 = 0 .
Definicija 3: Ureena
poluprsten ukoliko vai:
trojka
([a, b],,)
je
(a) operacija je asocijativna, komutativna,

p
neopadajua
u
odnosu
na
relaciju
( x, y, z [a, b], x p y x z p y z ), i u
odnosu na nju postoji neutralni element (tzv. nula) 0

(obino je 0 = a ili 0 = b ),
(b) operacija je asocijativna, komutativna,

pozitivno neopadajua u odnosu na relaciju p
(
x, y, z [a, b], ( x p y 0 p z ) x z p y z
), i u odnosu na nju postoji neutralni element (tzv.

jedinica) 1 ,
(c) ) (c.1) x [a, b],0 x = 0 ,
(c.2) operacija je distributivna u odnosu na
operaciju .
Operacije i nazivamo redom pseudo-sabiranje i
pseudo-mnoenje.
Postoje tri vana tipa poluprstena.
je idempotentna ( = sup ili

= inf ), a operacija to nije.
(I) Operacija
S ( x, y ) = S ( y, x) (operacija S je komutativna)
(S2) S ( x, S ( y, z )) =
asocijativna)
(operacija
(Ia) Ako je = sup , a je proizvoljna operacija
S ( S ( x, y ), z ) (operacija S je
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bio dr Neboja Ralevi, vanr.prof.
2661
[a, b] (ili [a, b) ) koja nije

idempotentna, tada je 0 = a , a relacija p je obina
. Pri tome je 1 a . Posebno je vaan sluaj kada
se pseudo-mnoenje moe predstaviti pomou
tzv. generatora g , tj. neprekidne, striktno rastue,
sirjektivne funkcije g : [ a, b] [0, ] takve da je
g (0) = g (a) = 0 , i x y = g 1 ( g ( x) g ( y )) .
na
intervalu
(Ib) Ako je = inf , a je proizvoljna operacija

na intervalu [a, b] (ili ((a, b] ) koja nije
m( Ai ) = m( Ai ) ,
iN
g : [a, b] [0, ] takva da je

x y = g ( g ( x) + g ( y )) ,
x y = g 1 ( g ( x) g ( y )) .
postoji funkcija
1
ai = lim ai .
n
i =1
Ai , i I skupova Ai sa
(3') za svaku familiju

osobinom
Ai vai
iI
m( Ai ) = sup m( Ai ) .
iI
iI
Definicija 5: Pseudo-karakteristina funkcija skupa

A X je funkcija A : X [a, b] definisana sa
([a, b],,) = ([a, b], inf, sup) .
0, x A
1, x A
A ( x) =
Ai , i N merljivi skupovi
koji su disjunktni ukoliko operacija nije
idempotentna, i neka su ai , i N elementi intervala
Definicija 6: Neka su
2. PSEUDO-MERA I PSEUDO-INTEGRAL
U ovoj sekciji su definisani pojmovi pseudo-mere i
pseudo-integrala sa vrednostima u poluprstenu
([a, b],,) (vidi [3] i [4]).
Neka je ([a, b],,)
i =1
Specijalno, za = max , funkciju m nazivamo jo i

prebrojivo maksitivnom merom. Takoe, u sluaju kada je
= max , za maksitivnu meru m : [a, b] +
kaemo da je kompletno maksitivna ako
U ovom sluaju je g (0) = 0 i g (1) = 1 . Poluprsten

ovog tipa se naziva g -poluprsten.
(III) Obe operacije i su idempotentne (tj.
([a, b],,) = ([a, b], sup, inf)
ili
i =1
gde je
sirjektivne funkcije g : [ a, b] [0, ] takve da je
(II) Obe operacije i su generisane neprekidnom i

striktno monotonom funkcijom (generatorom) g , tj.
-algebre vai
idempotentna, tada je 0 = b , a relacija p je obina

. Pri tome je 1 b . Posebno je vaan sluaj kada
se pseudo-mnoenje moe predstaviti pomou
tzv. generatora g , tj. neprekidne, striktno opadajue,
g (0) = g (b) = 0 , i x y = g 1 ( g ( x) g ( y )) .
elemenata Ai
poluprsten sa standardnom
relacijom poretka , sa neutralnim elementima 0 i 1

redom
operacija
i
,
neka
je
[a, b] + = {x [a, b] | 0 x} , i neka je -algebra
podskupova skupa X .
Definicija 4: Skupovna funkcija m : [ a, b] + je
[a, b] . Funkcija oblika e = a i Ai i , odnosno

i =1
oblika e = a i Ai se naziva elementarna funkcija.

i =1
Kao i kod Lebesgue-ovog integrala, definiciju pseudointegrala uvodomo u koracima.

(a)
Pseudo-integral
elementarne
funkcije
i =1
i =1
-dekompozabilna mera ukoliko vai
e = a i Ai i odnosno oblika e = a i Ai i
(1) m() = 0 ,
gde su skupovi
(2) ako je neidempotentna operacija, tada A, B ,
idempotentna operacija, je definisan sa
A B = m( A B) = m( A) m( B) ,
Ai disjunktni ukoliko nije

n
e dm = ai m( Ai )
(2') ako je idempotentna operacija ( min ili max ),
i =1
odnosno
tada A, B , m( A B ) = m( A) m( B ) .
Specijalno, za = max , funkciju m nazivamo jo i
konano maksitivnom merom. Ako je neidempotentna
operacija,
tada
se
-dekompozabilna mera
m : [a, b] + naziva - -dekompozabilna mera
ako
(3) za svaki niz Ai , i N po parovima disjunktnih
oblika
e dm = ai m( Ai ) .
X
i =1
(b) Pseudo-integral ograniene, merljive, odnosno

merljive od dole ako je idempotentna operacija,
f : X [a, b] , za koju, ukoliko nije
funkcije
idempotentna operacija vai da za svako > 0 postoji
monotona -mrea skupa f ( X ) , je definisan sa
2662
Neka je nadalje (I ) minimalna -algebra koja sadri

sve otvorene lopte u separabilnom metrikom prostoru
( I , d ) , i neka je m dekompozabilna mera definisana na
f dm = lim en dm
n
gde je en , n N niz elementarnih funkcija koje u

metrici konvergiraju ka funkciji
f.
(c) Pseudo-integral ograniene, merljive, odnosno

merljive od dole ako je idempotentna operacija,
funkcije f : X [ a, b] nad skupom A , za koju,
ukoliko nije idempotentna operacija vai da za svako
> 0 postoji monotona -mrea skupa f ( A) , je
definisan sa
f dm = ( f
Ai
U nekim sluajevima se funkcija raspodele pseudosluajne promenljive moe izraziti kao pseudo-integral
tzv. gustine koja odgovara sluajnoj promenljivoj.
Definicija 10: Ukoliko za pseudo-sluajnu promenljivu
X
postoji
funkcija
X
za
koju
vai
FX ( x) = X dm , tada za funkciju X kaemo da je

I
funkcija gustine koja odgovara sluajnoj promenljivoj

X.
) dm
3. PSEUDO-VEROVATNOA I KONVERGENCIJE
PSEUDO-VARIJABLI
U ovoj sekciji se uvodi pojam pseudo-verovatnoe, tj.
verovatnoe sa vrednostima u poluprstenu ( I ,,) ,
vidi [2] i [6].
Definicija 7: Pseudo-verovatnoa na
funkcija P : I sa osobinama
merljivom prostoru ( I , ( I )) .
-algebri je
(a) P () = 0 i P () = 1 ,
Sada za pseudo-sluajnu promenljivu za koju postoji

odgovarajua funkcija gustine definiemo preko pseudointegrala i njeno matematiko oekivanje.
Definicija 11: Pseudo-oekivanje pseudo-sluajne
promenljive X sa funkcijom gustine X , u oznaci
E ( X ) , definiemo sa E ( X ) = x X ( x) dm .
I
Za pseudo-varijable koje imaju funkciju gustine, na

uobiajeni nain definiemo njihovu nezavisnost.
A, B (dakle
P ( A B) = P( A) P( B)
Definicija 12: Pseudo-sluajne promenljive X i Y koje

imaju odgovarajue funkcije gustine redom X i Y
kaemo
da
su
nezavisne
ukoliko
vai
X ,Y ( x, y ) = X ( x) Y ( y ) .
(c) Ako za skupove Ai , i N vai Ai Ai +1 ,
Nadalje u ovoj sekciji uvodimo pojmove raznih vrsta

konvergencija pseudo-sluajnih promenljivih. Takoe su
ispitane neke uzajamne veze izmeu ovih vrsta
konvergencija, vidi npr. [2],[3],[6].
(b)
za
disjunktne
skupove
A B = ) vai
(pseudo-verovatnoa je konano-aditivna' u smislu
pseudo-sabiranja ),
tada je lim P ( Ai ) = P ( Ai ) (pseudo-verovatnoa

n
i =1
Definicija
je odozdo neprekidna funkcija).

Ureena trojka (, , P ) se naziva prostor pseudoverovatnoe.
U sluaju poluprstena tipa (II) ( g -poluprstena), za
A imamo da je P ( A) = g 1 ( p( A)) , gde je p
13:
Niz
Xn,n N
pseudo-sluajnih
promenljivih konvergira u pseudo-verovatnoi P ka

P
pseudo-sluajnoj promenljivoj X , u oznaci X n X ,
>0
lim P ({ | d ( X n ( ), X ( )) 0}) = 0 .
ukoliko
za
svako
vai
klasina funkcija verovatnoe. U ovom sluaju se pseudoverovatnoa P naziva izvrnuta verovatnoa.
Definicija
Definicija 8: Funkcija X : I se naziva pseudosluajna promenljiva ili pseudo-varijabla ukoliko za sve

x I vai { X p x} .
sluajnoj promenljivoj X , u oznaci X n X , ukoliko
Kao i u klasinoj teoriji verovatnoe, za svaku pseudosluajnu

promenljivu
moemo
definisati
njoj
odgovarajuu funkciju raspodele.
Definicija 9: Funkcija raspodele FX pseudo-sluajne
promenljive X je funkcija FX : I I definisana sa
14:
Niz
Xn,n N
pseudo-sluajnih
promenljivih konvergira skoro sigurno ka pseudoa.s.
P ({ | X n ( ) X ( )}) = 1 , odnosno
P ({ | X n ( ) X ( )}) = 0 .
vai
Sledee dve teoreme daju uzajamne odnose navedenih

vrsta konvergencija, tj. uslove pod kojima neki niz
pseudo-sluajnih promenljivih konvergira u odreenom
smislu.
FX ( x) = { X p x} .
2663
Teorema 1: U sluaju kada je poluprstena tipa (I) ili (III),

P
[1] E. P. Klement, R. Mesiar, E. Pap, Triangular

norms, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht,
2000.
tj. u idempotentnom sluaju, iz konvergencije X n X

a.s.
sledi konvergencija X n X .
Teorema 2: U sluaju kada je poluprsten tipa (II), tj. u
neidempotentnom sluaju kada su operacije i
poluprstena generisane generatorom g , tada iz
a.s.
konvergencije X n X sledi konvergencija X n X .

Definicija 15: Neka je g neprekidna i striktno monotona
funkcija. Tada za brojeve x1 , x 2 ,..., x n kaemo da je
1 n
S n ( x1 , x 2 ,..., x n ) = g ( g ( xi )), n N
n i =1
1
njihova
kvazi-aritmetika
sredina.
Ako
su
X 1 , X 2 ,..., X n pseudo-sluajne promenljive, tada je
S n ( X 1 , X 2 ,..., X n ) = g 1 (
5. LITERATURA
1 n
g ( X i )), n N
n i =1
kvazi-aritmetika sredina pseudo-sluajnih promenljivih

$ X 1 , X 2 ,..., X n .
Skraeno emo sa S n oznaavati S n ( x1 , x 2 ,..., x n )
[2] Lj. M. Nedovi, T. Grbi, The pseudo probability,

Journal of Electrical Engineering, vol. 53, no. 12/s,
2002, pp. 27-30. ISSN 1335-3632
[3] Lj. Nedovi, B. Mihailovi, N. M. Ralevi, Some
Properties of Pseudo-Measures and PseudoProbability, 5th International Symposium on
Intelligent Systems and Informatics SISY 2007,
Subotica, Srbija, August 24-25, 2007; objavljeno u
prateem proceedings'-u, 155-159 (i na CD-u).
[4] E. Pap, Pseudo-additive measures and their
applications, in Handbook of Measure Theory (Ed.
E. Pap), Volume II, Elsevier, North Holland, 2002,
1403-1465.
[5] E. Pap, N. Ralevi, Pseudo operations on finite
intervals, Novi Sad J. Math. Vol. 29, No. 1, 1999,
1-6.
[6] N. Ralevi, T. Grbi, Lj. Nedovi, A law of large
numbers in the pseudo-probability spaces, Zb. rad.
Prim'98, 117-120, 2000.
Kratka biografija:
odnosno S n ( X 1 , X 2 ,..., X n ) .
Teorema 3: U sluaju poluprstena tipa (II) sa metrikom
d ( x, y ) =| g ( x) g ( y ) | , za niz
Xn,n N
uzajamno nezavisnih pseudo-varijabli sa istim
raspodelama
i
matematikim
oekivanjima
P
E ( X n ) = a, n N vai S n a .
4. ZAKLJUAK
U radu su predstavljeni pojmovi pseudo-operacija,
pseudo-mera i integrala, pseudo verovatnoe i pseudosluajnih promenljivih. Zatim su ispitani neki tipovi
konvergencija pseudo-sluajnih promenljivih, kao i
njihovi uzajamni odnosi.
2664
Ljubo Nedovi roen je u Kuli 1968. god.

nauka iz oblasti Matematika u tehnici odbranio
je 2009.god.
Neboja Ralevi roen je u Beranama 1965.

god. Doktorirao je na Prirodno-matematikom
fakultetu iz oblasti Matematika 1997 godine.

KLASE MATRICA INVARIJANTNE U ODNOSU NA SCHUR-OV KOMPLEMENT
CLOSURE PROPERTIES OF SCHUR COMPLEMENT
Maja Nedovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Ljiljana Cvetkovi, Prirodno-matematiki fakultet, Novi Sad
Kratak sadraj U okviru rada ispitana je zatvorenost
raznih klasa matrica na Schur-ov komplement, sa
posebnim naglaskom na potklase H-matrica.
Abstract The aim of this paper is to examine closure
properties of various matrix classes under Schur
complementation, with special emphasis on H-matrices
and their subclasses.
Kljune rei: Schur-ov komplement, H-matrice
1. UVOD
Schur-ov komplement javlja se kao rezultat izvoenja
blok Gauss-ove eliminacije. Predstavlja koristan alat u
teoriji matrica, numerikoj analizi i statistici, a posebno u
savremenoj oblasti control theory. Prirodno, za datu
familiju matrica uvek je korisno znati koja vana svojstva
i strukture se prenose sa datih matrica na podmatrice i na
druge familije matrica, koje su na neki nain sa njima
povezane. U nastavku emo se baviti upravo pitanjem
koja znaajna svojstva i strukture se prenose sa date
matrice na njen Schur-ov komplement.
Definicija 2: Neka je neprazan pravi podskup skupa

indeksa. Klasa matrica C je -SC-zatvorena ako za
A C vai A / C .
Definicija 3: Klasa matrica C je SC-zatvorena ako je C
-SC-zatvorena za svako .
Definicija 4: Neka je neprazan pravi podskup skupa
indeksa. Klasa matrica C je -nasledna (tj. zatvorena
na -podmatrice) ako za sve A C vai A( ) C .
svako
Definicija 5: Klasa matrica C je nasledna ako je C nasledna za svako (tj. ako je zatvorena na sve glavne
podmatrice).
Postoje interesantni primeri klasa matrica koje jesu
SC-zatvorene za neke , ali za neke druge nisu.
Teorema 1 (Schur-ov komplement i blokovi inverzne

matrice): Ako je A C regularna, neprazan pravi
podskup skupa indeksa N i A( ) regularna, tada je
n ,n
A 1 ( ) = ( A / ) .
1
(2)
2.1. Osnovne definicije i tvrenja
Kljuno svojstvo Schur-ovog komplementa je njegova

ugnjeena sekvencijalna priroda koja potie od Gaussove eliminacije.
Definicija 1: Neka je A C
Teorema
2. SCHUR-OV KOMPLEMENT
n ,n
i N = {1,2,..., n} skup
indeksa. Schur-ov komplement matrice A u odnosu na
skupa
indeksa
neprazan
pravi
podskup
N oznaavamo sa A / i definiemo kao
A / = A( ) A( , )( A( )) A( , ).
1
Pri tome
A( , ) oznaava podmatricu matrice
A C , ije su vrste indeksirane sa , a kolone

indeksirane sa , dok A( , ) skraeno oznaavamo
sa A( ) .
Pretpostavljamo, dakle, da su sve matrice kvadratne, nad

datim poljem i principalno regularne (PR), tj. da su im svi
glavni minori razliiti od nule. Da bismo razmatrali
zatvorenost neke klase matrica u odnosu na Schur-ov
komplement, moramo u okviru date klase posmatrati
kvadratne PR matrice svih dimenzija.
Iz [10] preuzimamo sledee definicije i tvrenja.
______________________________________________
NAPOMENA:
mentor je bila dr Ljiljana Cvetkovi, red.prof.
(Sekvencijalno
svojstvo
Schur-ovog
principalno regularna
komplementa): Neka je A C
i neka je neprazan pravi podskup skupa indeksa N i
neprazan pravi podskup skupa . Tada
n ,n
( A / ) / = A / ( ) .
(1)
n ,n
(3)
Ova teorema pokazuje da je SC-zatvorenost posledica

-SC-zatvorenosti za sve kardinalnosti 1. Dalje,
dajemo nekoliko vrlo korisnih teorema, koje sutinski
objanjavaju SC-zatvorenost.
Teorema 3 : Klasa matrica C je -SC-zatvorena ako i
samo
ako
je
klasa
inverznih
matrica,
C 1 = { A 1 : A C} , -nasledna.
Teorema 4: Klasa matrica C je SC-zatvorena ako i
samo
ako
je
klasa
inverznih
matrica,
C 1 = { A 1 : A C} , nasledna.
Teorema 5: Ako je klasa matrica C zatvorena u odnosu
1
na invertovanje, tj. C = C , tada je C SC-zatvorena

ako i samo ako je C nasledna.
2665
Teorema 6: Neka su
matrice i neka je matrica
D i E regularne dijagonalne
A PR. Tada vai
DAE / = D( )( A / )E ( ) .
Tabela 2 . Klase zatvorene u odnosu na invertovanje

Klasa
(4)
matrica
Teorema 7: Neka je C klasa matrica zatvorena na
SCzatvorenost
naslednost
zatv. na
inverz
permutacije ( tj. P CP = C , gde je P permutaciona

matrica koja u svakoj vrsti i svakoj koloni ima tano
jednu jedinicu a ostali elementi su jednaki nuli). Tada je
C SC-zatvorena ako i samo ako je C {1} -SC-zatvorena.
PR-matrice
P-matrice
Pozitivnodefinitne
Na osnovu prethodnih tvrenja mogue je odgovoriti na

pitanje SC-zatvorenosti za brojne klase matrica.
Eliptine
Tabela 3 . Klase bazirane na pozitivnosti

2.2. SC-zatvorenost raznih klasa matrica
U ovom odeljku dajemo pregled raznih klasa matrica sa
stanovita zatvorenosti u odnosu na Schur-ov
komplement.
Klasa matrica
Posmatrane klase razvrstane su u tri grupe: matrice sa

strukturom, klase matrica zatvorene u odnosu na
invertovanje i klase koje predstavljaju uoptenje osobine
pozitivnosti.
Nakon toga emo detaljno razmatrati klase bazirane na
strogoj dijagonalnoj dominaciji.
Tabela 1. Matrice sa strukturom
Klasa matrica
SCzatv.
naslednost
zatv. na
inverz
Dijagonalne
Trougaone
Razloive
Nerazloive
Simetrine
Hankel-ove
Persimetrine
Toeplitz-matrice
Bisimetrine
Hermitske
Kosohermitske
Centralno
simetrine
Cirkularne
Normalne
Unitarne
Householder-ove
Hessenberg-ove
Tridijagonalne
SCzatvorenost
naslednost
zatv. na
inverz
Totalno
pozitivne
Nenegativne
Dvostruko
nenegativne
Kompletno
pozitivne
Kopozitivne
Stabilne
Pozitivno
stabilne
Fischermatrice
Koteljanskimatrice
2.3. Schur-ov komplement i klase matrica bazirane na

strogoj dijagonalnoj dominaciji
Definiimo, prvo, klasu strogo dijagonalno dominantnih
matrica.
je strogo dijagonalno
Definicija 6: Matrica A C
dominantna (SDD) matrica ako za svako i N vai
n ,n
a ii > ri ( A) =
jN \{i}
ij
(5)
SDD matrice su regularne, to je stari, ali esto prisutan

rezultat u teoriji matrica ([9]). Klasa SDD matrica je SCzatvorena ([1]), to se moe lako dokazati (kako je ova
klasa zatvorena na permutacije, dovoljno je dokazati {1} SC-zatvorenost).
Ranije smo ve spomenuli da H-matrice predstavljaju
uoptenje pojma stroge dijagonalne dominacije, tj.
predstavljaju proirenje klase SDD matrica. Vano je
naglasiti da emo razmatrati regularne H-matrice, a
zvaemo ih, kratko, H-matrice.
2666
n ,n
[ ]
njena pridruena matrica A = mij definisana sa
(a
mii = a ii , mij = aij , i, j = 1,2,..., n, i j

M-matrica, tj. A
a ii > ri ( A) =
je H-matrica ako je
)(
jS \{i }
ri S ( A) a jj r j
ii
, za sve i S i
ij
S
( A)) > ri S ( A)r j S ( A), za sve
iS , jS .
0.
U daljem razmatranju o H-matricama kljuno mesto

zauzima sledee tvrenje, koje nam daje potreban i
dovoljan uslov , tj. ekvivalentnu definiciju H-matrica.
Teorema 8: Matrica A C je H-matrica ako i samo
ako postoji regularna dijagonalna matrica W takva da je
AW SDD matrica. tavie, moemo pretpostaviti da
W ima pozitivne dijagonalne elemente.
n ,n
Drugim reima, klasa H-matrica je dijagonalno izvedena

iz klase SDD matrica. Samim tim, ova klasa je i SCzatvorena.
Definicija 11: Ako postoji neprazan pravi podskup S
A C n ,n , n 2, S -SDD
A pripada klasi -SDD
matrica, tada kaemo da
skupa N , takav da je
matrica.
Klasa -SDD matrica moe se okarakterisati kao

potklasa
klase H-matrica za koju odgovarajue
skalirajue matrice pripadaju skupu G , koji definiemo
kao skup svih dijagonalnih matrica iji su dijagonalni
elementi ili 1 ili , gde je proizvoljan pozitivan broj,
tj.
G=
Razmotriemo jo neke potklase H-matrica. Za neke od

njih poznato je da matrica W iz Teoreme 8. mora imati
odgovarajui oblik, to emo iskoristiti u dokazivanju SCzatvorenosti ovih klasa.
Ostrowsky-matrice
je Ostrowsky-matrica
ako za sve i, j = 1,2,..., n, i j vai
n ,n
aii a jj > ri ( A)r j ( A).
SN
G S = {W = diag ( wi ), wi = > 0 za i S i
wi = 1 inae }.
Teorema 10: Matrica A C je -SDD matrica ako
i samo ako postoji matrica W G , takva da je AW
SDD matrica. [2]
n ,n
Prvo, definiimo rekurzivno hi ( A) :
je Dashnic-Zusmanovich
matrica ako postoji indeks i N takav da vai
n ,n
a ii a jj r j ( A) + a ji > ri ( A) a ji ,
za sve j i, j N .
Klasa Dashnic-Zusmanovich matrica moe se okarakterisati kao potklasa klase H-matrica za koju odgovarajue skalirajue matrice W pripadaju skupu F , tj.
skupu dijagonalnih matrica, iji dijagonalni elementi su
jednaki 1, svi osim jednog , koji je proizvoljan pozitivan
broj (vidi [2]).
F = {W = diag ( wi ), wi = > 0 za jedno i N , i

w j = 1 za j i}.
h1 ( A) = r1 ( A),
i 1
h j ( A)
j =1
a jj
hi ( A) = aij
i hi
Teorema 9: Matrica A C je DZ-matrica ako i samo

ako postoji matrica W F , takva da je AW SDD
matrica.
n ,n
-SDD matrice
j = i +1
ij
( A) :
h1 ( A) = r1 ( A),
S
i 1
hi ( A) = aij
S
j =1
hj
( A)
a jj
j =i +1, jS
n ,n
,n
ij
2, je Nekrasov-
matrica ako za svako i N vai
aii > hi ( A).
Drugim reima, vai sledea teorema.
Definicija 10: Neka je data matrica
Nekrasov i -Nekrasov matrice
Dashnic-Zusmanovich matrice (DZ) ([5])
UG
Definicija 13 ([3]): Neka je data matrica A C ,

n 2, i neprazan pravi podskup S skupa N . Matrica
n ,n
A je S -Nekrasov matrica ako je

aii > hi ( A) , za sve i S ,
S
AC
n ,n
, n 2, i
neprazan pravi podskup S skupa N . Matrica A je S strogo dijagonalno dominantna ( S -SDD) matrica ako je
a jj > h j
(a
2667
ii
( A) , za sve
)(
j S,
hiS ( A) a jj h j
( A)) > hi S ( A)h j S ( A),
ovog komplementa), ona je

oblika = {1,2,..., m}.
za sve i S , j S .
Definicija 14: Ako postoji neprazan pravi podskup S
skupa N , takav da je A C
n ,n
,n
2, S -Nekrasov
matrica, tada kaemo da A pripada klasi -Nekrasov
matrica.
Za ovu klasu znamo oblik skalirajuih matrica koje ih

transformiu u Nekrasov-matrice.
Teorema 11: Matrica A C je -Nekrasov matrica
ako i samo ako postoji matrica W G , takva da je
AW Nekrasov-matrica.
n ,n
Vai:
-SC-zatvorena za svako
3. ZAKLJUAK
Iz svega navedenog proizilazi da su mnoga znaajna
svojstva matrica, ukljuujui i razne oblike stroge
dijagonalne dominacije, invarijantna u odnosu na Schurov komplement. Schur-ov komplement ima veliku primenu u raznim oblastima matematike, pri reavanju sistema linearnih jednaina, u verovatnoi i statistici. Metod
Schur-ovog komplementa takoe se primenjuje i u okviru
modeliranja mera bezbednosti na putevima (vidi [8] ).
4. LITERATURA
SDD Ostrowsky DZ SDD

Nekrasov H .
Schur-ov komplement i potklase H-matrica
Teorema 12: Neka je A C Ostrowsky-matrica.
Tada je A /{1} takoe Ostrowsky-matrica. Drugim
n ,n
reima, klasa Ostrowsky-matrica je {1} -SC-zatvorena.

Ovo moemo dokazati direktno, korienjem brojnih
algebarskih nejednakosti .
Odatle, kako je klasa Ostrowsky-matrica zatvorena na
permutacije, sledi da je ova klasa i SC-zatvorena.
Dokaz SC-zatvorenosti za klase DZ i -SDD, meutim,
moemo izvesti i mnogo elegantnije koristei
karakterizaciju ovih klasa pomou oblika skalirajuih
matrica.
Teorema 13 ([2]): Neka je A C DZ-matrica. Tada,
za neprazan pravi podskup skupa indeksa N , A /
je takoe DZ-matrica.
n ,n
-SDD
Teorema 14 ([2,7]): Neka je A C
matrica. Tada, za neprazan pravi podskup skupa
indeksa
N , A / je takoe -SDD matrica.
Preciznije, ako je A S -SDD matrica, tada je A /
(S \ ) -SDD matrica.
n ,n
U radu [6] dokazano je da je Nekrasov-svojstvo nasledno

za Gauss-ovu eliminaciju, odakle sledi
Teorema 15 ([4]): Klasa Nekrasov-matrica je {1} -SCzatvorena. tavie, klasa Nekrasov-matrica je -SCzatvorena za svako oblika = {1,2,..., m}.
[1] Carlson, D., Markham, T.: Schur complements of

diagonally dominant matrices, Czech. Math. J .29
(104) (1979), 246-251.
[2] Cvetkovi, Lj., Kosti, V., Kovaevi, M., Szulc, T.:
Further results on H-matrices and their Schur
complements Appl. Math. Comput. 198 (2008),
506-510.
[3] Cvetkovi, Lj., Kosti, V., Rauki, S.: A new
subclass of H-matrices Appl. Math. Comput. 208
(2009), 206-210.
[4] Cvetkovi, Lj., Nedovi, M.: Special H-matrices and
their Schur and diagonal-Schur complementsAppl.
Math. Comput. 208 (2009), 225-230.
[5] Dashnic, L.S., Zusmanovich, M.S.: O nekotoryh
kriteriyah regulyarnosti matric i lokalizacii ih
spectraZh. vychisl. matem. i matem. fiz. 5 (1970),
1092-1097.
[6] Ikramov, Kh.D., Ibragimov, M.Yu.: The Nekrasov
Property is Hereditary for Gaussian Elimination
ZAMM 77 (1997), 5. 394-396.
[7] Liu, J.Z., Huang, Y.Q.,: Some properties on Schur
complements of H-matrices and diagonally dominant
matrices Linear Algebra Appl. 389 (2004), 365380.
[8] NGuessan, A., Langrand, C.: A Schur complement
approach for computing subcovariance matrices
arising in a road safety measure modelling JCAM
177 (2005) 331-345.
[9] Varga, R.S.: Gergorin and His Circles Springer
Series in Computational Mathematics, Vol. 36,
(2004).
[10] Zhang, F. et al: The Schur Complement and Its
Applications Springer, New York, (2005).
Kratka biografija:
Ponovo, koristei injenicu da znamo oblik dijagonalnih

matrica koje skaliraju S -Nekrasov matrice na Nekrasovmatrice, i Teoremu 6. o komutiranju Schur-ovog
komplementa i mnoenja dijagonalnom matricom,
dobijamo sledee.
S -Nekrasov
Teorema 16 ([4]): Ako je A C
matrica, tada je A /{1} (S \ {1}) -Nekrasov matrica.
n ,n
Drugim reima, klasa -Nekrasov matrica je {1} -SCzatvorena, i vie, (zbog sekvencijalnog svojstva Schur-
2668
Maja Nedovi roena je u Novom Sadu 1980.

tehnikih nauka iz oblasti Matematika u tehniciprimenjena linearna algebra odbranila je
2009.god.
Ljiljana Cvetkovi roena je 1960. god.
Doktorirala je na Prirodno-matematikom
fakultetu 1987. god., a od 1997. god. je po
zvanju redovni profesor. Oblast interesovanja je
primenjena linearna algebra.

Zbornik PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

XXIV

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

gde se nalaze lokali i nivo prizemlja na mestima gde su

Projektnim zadatkom predvieno je projektovanje armiranobetonske stambeno-poslovne zgrade spratnosti P+6+M,

240 2x120 240

Slika 2. Raspored stubova i zidova u osnovi

2.2. Konstruktivni sistem zgrade

Zgrada je projektovana kao armiranobetonski skeletni

Glavni konstruktivni sistem objekta je skeletni sistem,

2.1. Projektni zadatak i arhitektonsko reenje

Slika 1. ema ramova

horizontalne sile od vetra i seizmike, koje dalje prenosi na

Optereenje od snega se nanosi na krovnu konstrukciju

2.3. Analiza optereenja

Slika 3. Prostorni model konstrukcije

Dimenzionisanje svih elemenata krovne konstrukcije

= 2qo 1 (ako je T1 TC ) ili = 1 + (2qo 1)TC / T1 (ako

3.1. Opte odredbe prema Evrokodu 8

Prerana pojava prslina u rebru zida usled smicanja bie

Slika 4. Proraunska anvelopa smiuih sila

dijagonale u rebru ( VEd VRd ,3 ) i lom smicanjem usled

Zavisno od usvojene klase duktilnosti, projektno

U kritinim oblastima zidova mora biti obezbeeno da je

Tabela 1. Poreenje rezultata dimenzionisanja zida prema YU81 i EC8

Slika 5. Ukupni seizmiki koeficijent

optereenja za konstrukcije visoke duktilnosti prema

Dragana Popovi roena je u Rumi 1983.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

Kratak sadraj Za viespratnu poslovno-stambenu

Zidanje zidova opekom i blokovima mora biti u pravilnim

Abstract For the multy-storey skeleton construction

Sika 1. Grafiki fotopregled

Tabela 1. Obrada rezultata foto-pregleda

Na prikazanom foto-pregledu precizno su date sve radne

SASTAV RADNE IZVRENO

10. 23.06.2009. 3VKV;2NKV

11. 24.06.2009. 3VKV;2NKV

12. 25.06.2009. 2VKV;1NKV

prosec.radna brigada prosec.produkcija

Slika 2. ema II faze organizacije gradilita

Tabela 2. Obrada rezultata foto-pregleda

Metode planiranja u graevinarstvu koje se najee

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

Lamele se ugrauju prema unapred odreenom postupku.

Slika 1. Priprema presa i postavljanje lamela u prese

2.3. Konstrukcijske pojedinosti

3. PROCENA STANJA I SANACIJA IZVEDENOG

Glavni projektant konstrukcije bio je Milivoje Milanovi,

Slika 2. Osnova objekta sportske hale

velikog uticaja na trajnost beton ali naruavaju njegov

Slika 3. Povrinska korozija armature i

izraena je u povrinskom sloju, a rastinje je uoeno

4. PREDLOG SANACIONIH MERA NA

svaki sluaj osnovnog optereenja. Optereenja od dejstva

Konstrukcija objekta modelirana je u programu za analizu

Mujo ondi roen je u Tutinu 1984. god.

Slika 4. Prostorni model AB konstrukcije sportske hale

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

Slika 1. ema ramova sa rasporedom stubova i zidova

izmeu njih su 4,8m i 5,4m. U prizemlju zgrade pored tri

osnovu uticaja merodavnih kombinacija optereenja, koje

Slika 2. Deformisani model, drugi ton oscilovanja

2.3. Analiza optereenja