АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШУМАДИЈА,

ОДСЕК КРАГУЈЕВАЦ

Студијски програм: Привредно инжењерство-машинство Предмет: Материјали

КЕРАМИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ
-семинарски рад-

Аутори:

1. 121/2021 Угриновић Милош

2. 124/2021 Павловић Саша
3. 137/2021 Јошовић Јован

Предметни наставник:

Др Соња Костић

Датум 13.05.2022, Крагујевац

 САДРЖАЈ

1. УВОД.......................................................................................................3
2. КЕРАМИКА И ЊЕНЕ ОСОБИНЕ....................................................4

2
 1. УВОД

Керамички материјали су производи израђени од глине (грч. керамос = глина)

или сличних твари, који се обликују у текућем, пластичном, полупластичном, сувом
или прашкастом стању, а затим суше и пеку (бледо) на високој температури. Данас се у
керамичке производе сврставају и материјали који нису настали од глине или других
силиката, али им је технологија израде и прераде слична керамичкој. Керамички
производи су, према томе, производи фазних промјена неметалних материјала на
високим температурама.
Постоји велики број мaтеријала према употреби и сврхама. По изгледу и употреби сва
керамика се дели на на грубу керамику (за индустријску употребу и употребу у
грађевинарству, као цреп, опеке, покривне плоче, подови изолатори итд.) и фину
керамику (за електро материјале, материјале који се користе у здравству, грнчарске
производе и производе за свакодневну употребу, украсни предмети и сл).
У наставку рада биће речи о самој историји и развоју керамичких материјала, њихове
употребе и примене као и будућим могућим сировинама које се могу користити у
свакодневици.

3
 2. КЕРАМИКА И ЊЕНЕ ОСОБИНЕ

Композиције керамичких маса значајно су различите и почетне сировине и њиховим

бројем. Познавање својстава сировина, експерименталног керамичара у саставу масе
лако ће одредити који производи и под којим се условима могу направити од ње. Није
увек могуће припремити масу строго према рецепту, јер састав сировина варира чак и
унутар истог депозита. У припреми керамичких маса у условима производње,
лабораторија одржава хемијски састав долазног сировина и чини потребна
прилагођавања масе. Значајан утицај на својства керамичких маса и квалитет производа
од њих је метода припреме масе, метода формирања производа, услови за сушење и
природно температурни и плински режим. Дакле, само експериментални начин може да
се добије жељеним резултатима производње керамичких маса за одређене предмете.
Керамика је обично тврда, крта, има високу температуру топљења, ниску електричну и
топлотну проводљивост, добру хемијску и топлотну стабилност и високу чврстоћу на
притисак. Керамике могу да буду једноставни монофазни материјали или сложени
материјали.
Керамиком се називају производи с порозним плочама, израђеним од природне глине,
глине ручним обликовањем на ротирајућим грчљим кругом. Начин узраде производње
керамичких јела један је од најстаријих. Да би се формирали производи на керамичкој
маси требало је да имају довољну пластичност, а не деформишући под дејством
властите тежине, не садрже стране инклузије (посебно), подносећи сушење и пуцање
без деформације и пукотине. Понекад је природна глина одговорна за све ове захтеве
без икаквих адитива. Керамички керамички производи обично су обојени у боји из сиве
жуте до тамне црвене, у зависности од садржаја жељезног оксида (резопа).

Слика 1- Графички приказ настајања керамике1

1
The Structure of Ceramic Materials, I. Miletic, Review paper, 2007.

4
3.ИСТОРИЈАТ И РАЗВОЈ КЕРАМИКЕ

У археологији је керамика најчешћи покретни материјал који се проналази приликом

истраживања. Израда производа од глине убраја се у најстарије људске вештине.
Сматра се да су се прве опеке израњавале прије 15000 година. Печени керамички
материјали нанени у долини Нила стари су око 13000 година. Док се чак и потврђује да
су у Енглеској, Белгији, Немачкој ископане глинене посуде из леденог доба.
Обликована зидна опека појавила се прије више од 5000 година у Месопотамији.
Појава лончарства и употреба керамичких предмета представљају велику прекретницу
у развоју човјечанства. Од неолитика надаље керамички предмети постају дио
свакодневице свих народа и стога су један од главних чиниоца за економску и културну
детерминацију одређеног раздобља и простора. У археологији керамике је најчешћи
покретни материјал нађен приликом истраживања. За њену обраду важно је, осим
технологије, познавати структуру керамичких материјала. На тај се начин осим
типолошкокронолошких анализа може боље разумети техника израде керамичких
предмета, а самим тиме и начин њихове употребе.
Реч ‘керамика’ долази од грчке речи керамос, што значи глина, док се речју керамико
(керамички, лончарски) описује печени производ, а не сировински материјал (грч.
керамике техне означава керамичку вјештину, лончарство). У хемијској керамици
представља аноргански материјал настао из глине која се у додиру с водом претвара у
смесу за обликовање, а при излагању топлини формира се у компактни керамички
материјал. Структура керамичкога материјала разликује се од предмета до предмета.
Варијације се јављају због хемијских својстава глине, нечистоћа односно примеса у
глини те разлика у процесу печења.

Слика 2- Врсте керамичких материјала2

2
Класификација материјала
https://www.google.com/url?sa=i&url=http%3A%2F%2Fmikro.elfak.ni.ac.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F3-
Karakterizacija-metali-i-
keramika.pdf&psig=AOvVaw3rS0B0HO0d6DlM1NBx3Jzk&ust=1652525774251000&source=images&cd=vfe&ve
d=0CA0QjhxqFwoTCOC6p5qp3PcCFQAAAAAdAAAAABAE

5
У 12. веку у Француској, Енглеској, Немачкој и Италији дешава се велики пораст
израда производа од опеке. Куће су грађене у Загребу у 16. Веку уз помоћ цигле.
Последњих сто година употреба цигле и других производа од глине су у порасту.
Чак је и једна интересантна чињеница да се у Кинеском зиду у дужини од око 2500 км
налази и изграђено је око 80 милијарди цигли.
Производња керамике која је данас у великој мери индустријска је једна од најстаријих
људских делатности. Најстарији налази се могу датирати до млађег каменог доба. Прво
су то били кошеви који су били облепљени глином, а после целоглинени производи.
Посуде које су произведене ручно билe су не само за свакодневну употребу већ су
служиле и у култне, религиозне сврхе (нпр. за похрањивање пепела умрлих). Пластични
производи од глине и глинени идоли су најстарији докази религиозних представа
људског рода. У праисторији је керамика била претежно лепљена из појасева и
изузетно гњечена, а касније је била произведена на грнчарском точку који је значио
знатни технолошки напредак у производњи керамике и грнчарије. Керамика је често
била пре печења или после њега обрађивана или осликавана.
У археологији је то један од најважнијих видова знања о културним нивоима, њиховим
развојним односима, уметничким потребама итд. Ткана керамика или чешљаста
керамика је археолошка група која се назива праисторијска култура.Керамика која
датира из 4000. године пре нове ере је добро позната у историјско доба. н. е. Од
староегипатске грнчарије украшене богатим сликама и емајлима, од цигланих зграда и
фајанса рељефа до критско-микенске културе, до грчких ваза и етрурских глинених
саркофага, са пропашћу Римског царства, керамика је нестала у Европи. Кинеска
керамика, која је добила посебан значај у династији Минг, такође су од великог значаја.
Јужноамерички Индијанци су развили и керамику, чији је значај порастао на завидан
ниво. Јужноамерички Индијанци су развили и керамику, чији је значај порастао на
завидан ниво. Током средњег века керамика се поново развија и добија на значају,
посебно у доба готике и производње готичких пехара. Са исламском културом,
интересовање за фајансу се јавило у Европи и у Италији је оцењено под именом
мајолика у 13. веку, а одатле се проширило на Француску, Швајцарску, Холандију и
Немачку у 16. веку. У 15. веку, алхемичар Јохан Фридрих Ботгер је први у Европи
употребио каолин, а 1710. године основао је прву фабрику у Мајсену, недалеко од
Дрездена у Немачкој. Постепено се ова производња проширила широм Европе.

4. КЕРАМИКА У СТОМАТОЛОГИЈИ

6
 Пошто је направљена разлика између „високе технологије“ и „занатске
уметности“, корисно је дати неке основне карактеристике сваког од њих. Многи би се
сложили да „висока технологија“ треба да укључује: (1) стоматологију која позајмљује
материјале/процесе убрзо након што их развије неповезана индустрија; (2) укључивање
нових сазнања из новије научне литературе ван денталне медицине; и (3) ширење
потпуно нових изума у стоматологији. „Занатска уметност“, с друге стране, подсећа на
материјале и технике позајмљене од оних који се баве прављењем накита, уметности и
производњом свакодневних добара. Сва публика са којом је старији аутор раније
разговарао изабрала је „занатску уметност“ као вероватни извор керамике уведене у
стоматологију у било којој фази развоја.

Слика 3- Керамички системи у ззботехничкој лабораторији 3

Многа друга достигнућа допринела су и употреби керамике и дисциплини фиксне

протетике, укључујући: (1) електричну порцеланску пећ; (2) еластомерни материјали за
отиске; и (3) насадник велике брзине. Један велики напредак у самом порцелану дошао
је 1962. године са развојем формулације која је могла да се пече на уобичајеним
легурама за ливење зуба. Овај проналазак је изграђен на папиру објављеном у Јоурнал
оф тхе Америцан Церамицс Социети (ЈАЦС) који показује необичност у термичком
ширењу одређене стене фелдспата (са садржајем калијума преко 11%) када се растопи и
брзо охлади, формирајући стакло.5 Када је поново загрејано, ово стакло је имало
изузетно високу топлотну експанзију због формирања нове кристалне компоненте која
није у оригиналној стени, која се зове леуцит (настала као стена отопљена процесом
познатим као 'неконгруентно топљење'). Веинстеин ет ал., поново користећи
3
Стоматологија.ме Фул Дент- https://images.app.goo.gl/RvJAUFtJgXM3XN4B8

7
'Едисонову технику истраживања' (и ангажујући коаутора Коенига из ЈАЦС рада као
консултанта), коначно су дошли до онога што су назвали 'компонента број 1' -
порцеланске фрите која је имала коефицијент термичког ширења од скоро 20 × 
10−6/°Ц, омогућавајући му да се меша у било ком односу са нормалном експанзионом
порцеланском фриттом (термичко ширење од 8 × 10−6/°Ц) да би се „укључило“
проширење/скупљање које одговара било ком дентална легура.6 Дакле, ово представља
проналазак изграђен на раду објављеном у научном часопису ван стоматологије, а
самим тим опет и високе технологије.
Осим пресовања ингота, средином 1980-их сви дентални керамички „делови“ почели су
као прахови или мешавине глине и честица снаге. Скупљање је својствено прављењу
„делова“ од таквих почетних материјала, јер је запремински удео порозности преко 30%
у почетној зеленој посуди и скоро 0% у готовом производу.
Машинска обрада чвршће структуралне керамике као што је глиница и посебно
каљеног цирконијума била је много тежа, захтевала је теже машине, дуже време
глодања и често је укључивала ограничен век трајања алата. Даљи напредак у
манипулацији 3-Д скуповима података, заједно са плодовима деценије истраживања
обраде керамике, пружили су основу за иновативно решење које су предложили Филсер
и Гауцклер на Универзитету у Цириху. Ово је укључивало машинску обраду
превеликог дела од керамичког блока само лагано синтерованог до онога што се назива
'почетна фаза синтеровања'.15-17 Уз веома пажљиву контролу и над дистрибуцијом
величине честица керамичког праха и густином паковања честица, постало је могуће
предвидети потребан превелики облик који би се затим скупио до жељеног 'мрежастог
облика'. Ова техника се у стоматолошкој литератури различито назива „зелена обрада“
или „мека обрада“. Ова техника је омогућила да се индивидуално прилагођени и делови
високе толеранције које стоматологија захтева да буду произведени од поликристалне
керамике као што су глиница и цирконијум.
Од данас, последњи велики напредак у стоматолошкој керамици долази са увођењем
цирконијума који је ојачан трансформацијом. Ова керамика је вероватно
најкомплекснији материјал икада уведен за стоматолошку употребу и, као што ће
касније бити речи, њено увођење није прошло без 'криву учења' по којој се још увек
пењемо. Две друге велике промене које су тренутно у току укључују:
(1) успостављање наменских производних центара индустријског квалитета за израду
протеза; и
(2) примена истраживања инжењерског дизајна у клиничкој и лабораторијској пракси
ради оптимизације трајности и естетике.

5. СИРОВИНЕ

8
 Керамичке сировине се могу поделити на пластичне и непластичне. Глина је
основна пластична сировина за производњу као керамички материјал. Састоји се од
минералних честица мање од 0,05 мм. Настаје хемијском абразијом и таложењем
магматских минерала.
Овај састав укључује разне нечистоће (кварц, карбонати, гвоздена руда итд.).
Минералошки састав и количина појединих минерала се разликује у зависности од
услова настанка. Чиста глина је пластична (масна), и нечиста мршава (посна). Масна
глина има већи проценат каолина, може упијати више воде и веома је пластична.
Посне глине садрже много нечистоћа, посебно песак, па упијају мање воде, па је у
питању сува глина. Лако се ломи и распада под притиском. Пластичност финих зрна је
већа од крупнозрна. Масна глина се скупља више од посне јер упија више воде.
Пластичност је посебно својство глине, чак и када се помеша да се дода випе воде
калуп се неће покидати или сломити, али ће задржати свој облик и после сушења и
печења.
Састоји се од хијерархијске структуре и малих величина честица саставних минерала,
чишћењем (испирањем) нечистоћа или додавањем глине високе пластичности, ако је
прениска ако се дода песак превисока. Одређује се саставом величине честица-
Одређена величина и количина честица, величина глинене компоненте, величина
честица које чине глину.
Производња производа од опеке је из 0,1 мм до 0,001 мм или мање. Глина садржи
следеће честице са повећаним бројем - 0,001 мм (1µм) садржи висок проценат глине.
У техничкој пракси глина се дијели на :
1. Порцуланску
2. Лончарску
3. Опекарску
Према ватросталности дијели се на:
1. Нисковатросталну
2. Високоватросталну
Порцуланска глина се састоји углавном од каолина с врло мало примјеса, употребљава
се као сировина за добијање најфинијих керамичких производа.

9
 Слика 4: Порцуланска глина, Кинеско порцуланско посуђе 4

Лончарска глина је такође чиста каолинска глина, али с нешто више примјеса. Може
бити бијеле, сиве, бијеле, жуте или црвенкасте боје.

6. ЗАКЉУЧАК

Континуирана еволуција света керамике и материјала и повезаних технологија

материјала убрзано се убрзава са сваким новим технолошким развојем који даје све
више података банци знања. Како се развијају нови материјали и још новије

4
Кинеско порцуланско посуђе- https://images.app.goo.gl/FsaqZ4zaPa3ya8nS7

10
технологије; методе руковања, обликовања и завршне обраде морају бити осмишљене
како би се одржао корак са овом брзином развоја. Један од најистакнутијих примера
овог брзог и убрзаног технолошког развоја је електронска индустрија, тачније
једноставни транзистор. Темпо овог развоја и развој повезаних материјала и
технологије обраде био је прилично запањујући. Напредак је био уз минијатуризацију и
паковање максималне количине перформанси у најмањи простор. Недавно примећен,
цитат путем е-поште наводи да; „Да је аутомобилска индустрија напредовала истим
темпом као и компјутерска индустрија, возили бисмо аутомобиле, који су давали
хиљаду километара за литар и коштали 25 долара“. Концепт једноставног транзистора
је једно од најзначајнијих достигнућа електронског инжењерства 20. Века.
Керамика за данашње инжењерске апликације може се сматрати нетрадиционалном.
Традиционална керамика су старије и опште познате врсте, као што су: порцелан,
цигла, земљано посуђе, итд. Нова и нова породица керамике се назива напредном,
новом или фином, и користи високо префињене материјале и нове технике обликовања.
Ова „нова“ или „напредна“ керамика, када се користи као инжењерски материјал,
поседује неколико својстава која се могу посматрати као супериорна у односу на
системе на бази метала.

ЛИТЕРАТУРА

1. Jurčić, A. KERAMIKA. https://mozks-zzh.com/mozks/wp-content/uploads/2020/05/keramika.pdf

11
2. Ben D. Beake, Elevated temperature nanomechanics of coatings for high-temperature applications:
a review, Emergent Materials, 10.1007/s42247-021-00255-w, 4, 6, (1531-1545), (2021).
3. Dr J Robert Kelly, Ceramic materials in dentistry: historical evolution and current practice,
https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1111/j.1834-7819.2010.01299.x
4. Sivrić, L. (2021). Primjena metalnih materijala u dentalnoj medicini (Doctoral dissertation, University
of Zagreb. Faculty of Mechanical Engineering and Naval Architecture).
5. The Structure of Ceramic Materials, I. Miletic, Review paper, 2007.

12
13