Mašinski fakultet

Univerziteta u Nišu

Seminarski rad
Predmet:
Pakovanje i paletizacija

Tema:
Pakovanje i paletizacija

Mentor: Student:
Dr Vladislav Blagojević,vanredni professor Stefan Nikolić 1588
 Sadržaj
1. УВОД ............................................................................................................................................. 3
2. ПАКОВАЊЕ И АМБАЛАЖА ....................................................................................................... 4
2.1 Историја паковања ................................................................................................................. 4
2.2 Рано паковање ........................................................................................................................ 4
2.3 Појам паковања ...................................................................................................................... 6
2.4 Подела и функције амбалаже ................................................................................................. 8
2.4.1 Функције амбалаже ............................................................................................................... 8
2.4.2 Подела амбалаже ................................................................................................................... 9
2.4.2.1 Подела амбалаже према врсти амбалажног материјала ................................................ 9
2.4.2.2 Подела амбалаже према физичким својствима ........................................................... 12
2.4.2.3 Подела амбалаже у односу према упакованом садржају ............................................ 12
2.4.2.4 Подела амбалаже према вредности .............................................................................. 13
2.4.2.5 Подела амбалаже према трајности ............................................................................... 13
2.4.2.6 Подела амбалаже према функцији....................................................................................... 13
2.4.2.7. Подела амбалаже према месту транспорта ................................................................. 14
3.ПАЛЕТЕ............................................................................................................................................ 15
3.1. Подела палета ........................................................................................................................... 16
3.1.1. Подела палета према обликуним карактеристикама. ........................................................ 16
3.1.2. Подела палета према материјалу ....................................................................................... 17
3.2. Технолошки аспект примене палета ........................................................................................ 19
4.Литература ........................................................................................................................................ 20

Паковање и палетизација 2
 1. УВОД
Историја паковања је нераскидиво повезана са сваким аспектом настајања културе
човечванства. Развоју у технологији, материјалима, производњи, условима развоја потрошачких
друштава урезана је потреба за паковањима у циљу заштите, складиштења и транспорту робе.
Дизајн паковања је постао средство за визуелно комуницирање по питању садржаја производа.
Добро креирано паковање представља први корак у изградњи бренда, уколико се стварање самог
производа са неопходним квалитативним особинама посматра као нулта тачка у овом процесу.

У модерној производњи преко 90% производа мора бити упаковано због чувања од
кварења и оштећења као и оспособљавања за транспорт, складиштење и продају. Нужност све
бољег и сигурнијег паковања је, поред осталог, последица чињенице да пут робе од произвођача
до потрошача, без обзира на усавршавање транспорта и повећања брзине превоза, постаје све
дужи.

Стабилност и интегритет производа може се одржавати паковањем призвода на

одговарајући начин. Паковање игра важну улогу у обезбеђивању заштите, презентације,
погодности и усклађености производа током складиштења, транспорта, приказивања, па све док се
производ не конзумира. Паковање се може сматрати системом помоћу кога производ сигурно
стигне од произвођача до потрошача. Због свега наведеног имамо свакодневни напредак у
технологији паковања и амбалажног материјала.

Паковање и палетизација 3
 2. ПАКОВАЊЕ И АМБАЛАЖА
2.1 Историја паковања
Индустрија паковања је древна индустрија која датира још од раних дана постојања
човека. У једном или другом облику, паковање је увек било ту да помогне човеку у транспорту,
складиштењу или заштити разних предмета. Још у самом почетку људи су користили сирове
материјале за паковање и дизајн како би задовољили потребе лова и сакупљања хране да би
преживели. Како је технологија напредовала, тако су процеси паковања као и амбалажни
материјали били све савременији и модернији, а такође су пружали много бољу заштиту хране од
спољашних услова.

2.2 Рано паковање

Паковање производа, цивилизацијски гледано, није тако стар термин. Иако званично није
забележено када је прво паковање измишљено и стављено у употребу, већина историчара се слаже
да је то било када су први људи били номадски ловци и сакупљачи хране. Константо кретање и
премештање тих људи натерало их је да направе предмете за ношење и чување хране, воде, оруђа
и других драгоцености који су им били неопходни за живот. Прва паковања су била од природних
материјала на које су људи наилазили као што су:

- Велики листови са различитог дрвећа и биљака

- Животињска кожа и органи

- Дрво (у разним кобминацијама са претходна два материјала)

Како се човек развијао, тако се развијала и све већа потреба за производима, који су
углавном прављени како би олакшали рад људима и како би им олакшали живот. У раним
облицима племенске и сеоске културе људе су окруживали производи који су им били неопходни
за живот, или материјали од којих су правили оруђе и оружје за лов. У тим раним фазама
цивилизације није било преке потребе да се производ на одређен начин пакује, складишти или
транспортује. Како је човечанство напредовало, већи број мањих села претварао се у прве облике
градова, тако је постојала све већа потреба да се материјали и природна добра, оруђе и остали
производи, транспортују из једних градова у друге, или са поља, река и шума у градове. Повећање
села довело је до унапређења у достигнућима који би олакшали живот људима. Многи од ових
достигнућа су се прелила у технологију паковања. Мноштво различитих материјала коришћени су
за производњу, транспорт и складиштење робе и производа. Врсте материјала које су се користиле
за паковање варирало је у зависности од географског положаја на којима су се села налазила.

Паковање и палетизација 4
 Најранији примери производа који су прављени за ту сврху датирају из доба палеолита
(старије камено доба, 10.000 година пре нове ере), а нађени су на јапанским острвима. Ти
производи служили су углавном за складиштење хране, житарица и сл, а претпоставља се да су
такође служили за мерење количине, односно тежине производа у случају робних размена. Први
облици паковања направљени су од природних материјала који су човеку били доступни у
одређеном периоду, као што су корпе од трске, керамичке вазе, дрвене кутије и бурад, ткане торбе,
итд. Касније се обрадом материјала дошло до стаклених и бронзаних посуда. Најраније забележена
употреба папира за паковање производа датира из 1035. године, када је један персијски путник у
посети Каиру приметио да на тамошњим пијацама продавци поврће, зачине и друга добра пакују у
одређену врсту папира како би купцима олакшали транспорт. Гвожђе и поцинковани челик улазе у
употребу у почетку, а картонске кутије пред крај 19. века. Паковања су углавном служила да се
производ унутар њих безбедно и сигурно допреми на жељену дестинацију.

Слика 1. Рани облици амбалаже

Када је дошло до преласка из производног друштва у потрошачко друштво, паковање је постало

неизбежан и основни део свакодневног живота. Развојем индустрије и технологије долазило се до
нових материјала који су веома утицали на изглед и све учесталију употребу паковања у
потрошачком друштву. Укратко историја паковања се најбоље може усагласити са начином како је
производ стизао до потрошача.

Паковање и палетизација 5
 2.3 Појам паковања
Појам паковања се често поистовећује са појмом амбалаже. Међутим, паковање
представља технолошки процес стављања производа у амбалажу, затварања и обележавања
упакованог производа. Дакле, паковање је процес, док је амбалажа део тог процеса. Паковање има
изузетан значај, не само за успешан пласман робе, већ је често предуслов квалитета робе.
Савремени промет робе подразумева најтесније јединство производа и амбалаже. У сваком
случају, мора се имати у виду да се паковање и амбалажа не могу оштро разграничити и да се
често користе као синоними. Једна од многих дефиниција за амбалажу каже: „Амбалажа је
производ од било каквог материјала и извора, који је намењен за пуњење, заштиту, руковање,
дистрибуцију и презентацију различитих добара од сировина, полупроизвода до производа, и то од
произвођача до крајњег потрошача.“

У савременим условима промета, паковање је често завршна фаза производње. Нужност

паковања је све већа, ради чувања производа од квара и оштећења, ради лакше манипулације и
транспорта. Данас се још само неке кабасте робе као што су руде, угаљ, метални полупроизводи,
дрвена грађа и сл. испоручују без паковања. За многе производе, амбалажа је пресудан фактор при
пласману, па је одатле разумљив значај амбалаже за савремену привреду. Захтеви модерног
тржишта утичу на то да трошкови паковања стално расту, захваљујући чињеници да на висину
удела амбалаже у продајној цени производа утичу многобројни фактори као што су опремљеност
производног процеса, врста материјала од кога се амбалажа израђује, величина паковања, захтеви
у погледу трнаспорта, тражња, конкуренција и друго. Удео амбалаже у продајној цени производа
може да достигне и од 50% до 70% цене самог производа. Паковање производа се од стране
данашњих потрошача све више доживљава као својеврстан статусни симбол. Оно има велику
улогу у стварању и одржавању имиџа предузећа и његових производа код купаца. Материјали од
којих се израђује амбалажа треба да поседује добра механичка својства, хемијску отпорност према
унутрашњем садржају, отпорност према корозији, непропустљивост за гасове, течности и масноће.

Слика 2. Машине за паковање робе

Паковање и палетизација 6
 Слика 3. Фактори који утичу на паковање

Паковање је процес припреме производа за продају, транспорт и складиштење, те је оно саставни

део процеса производње. Циклус паковања обједињава амбалажу, материјал, упакован производ
као и њихов транспорт и складиштење.

Процес паковања се може поделити на следеће:

 потрошно (појединачно) паковање

 транспортно (збирно) паковање
 палетизација
Потрошно паковање је намењено за директну размену са корисницима. То је најчешће
први ниво паковања где је материјал за паковање управо и материјал који се производи, односно
користи. Транспортно паковање представља паковање потрошне амбалаже у веће јединице
погодне за транспорт и манипулацију. Слагање транспортног паковања на палете представља
палетизацију као посебан вид паковања који се веома често користи за повећање ефикасности при
дистрибуцији и складиштењу.

Слика 4. Процес формирања јединица паковања

Паковање и палетизација 7
Паковање се може поделити на две основне групе:

 Основне операције (формирање амбалаже, пуњење амбалаже и затварање

амбалаже)
 Помоћне операције (припрема и увођење амбалаже, дозирање и увођење
материјала, припрема и увођење помоћног материјала, завршна обрада и одношења
пакета, контрола паковања

Подела и функције амбалаже

Функција амбалаже је у зависности од њене намене, врсте производа и других услова,
вишеструка. Углавном она служи као заштита, као средство за држање производа, а значајна је
њена продајна или комерцијална функција. Најбитнија функција амбалаже јесте њена заштитна
функција производа у низу радњи као што су складиштење, транспорт, утовар-истовар и други.
Током ових радњи производ је изложен штетним деловањима атмосферских, механичких,
хемијских и других спољњих утицаја. Амбалажни материјал је најважнији елемент амбалаже.
Материјал за израду амбалаже треба да поседује добра механичка својства, хемијску отпорност
према унутрашњем садржају, отпорност према корозији, непропустљивост за гасове, течности и
масноће.

2.4.1 Функције амбалаже

Основне функције амбалаже су:

 Заштитна функција амбалаже

 Складишно транспортна функција амбалаже
 Продајна функција амбалаже
 Употребна функција амбалаже
У доброј амбалажи треба да буду реализоване и међусобно усклађене све набројане функције
амбалаже.

Поред основних функција амбалаже, постоје и додатне функције амбалаже које она мора да
задовољи без обзира о ком производу се ради и оне су следеће:

Комерцијална (продајна) функција амбалаже односи се на њен утицај на обим и

рационализацију продаје, као и на информативно-продајну улогу. Продајна функција амбалаже
манифестује се кроз облик који мора бити прилагођен манипулацији, а код малопродајне амбалаже
и начину излагања у малопродајним објектима, идентификацију преко које потрошач препознаје
производ и информације о саставу, намени, начину чувања и употреби производа.

Паковање и палетизација 8
Функционалност употребе подразумева да се амбалажна јединица што једноставније отвара,
затвара и држи, како би омогућила лакшу употребу производа. Настојања су усмерена на дизајн
таквог облика амбалаже који ће бити ергономски најприкладнији и самим тим најприхватљивији
за потрошаче. Ова функција доприноси повећању вредности производа кроз рационализацију
материјала за израду амбалаже.

Функција држања и дистрибуције производа полази од тога да амбалажа мора да повезује

садржину упакованог производа у одређени облик и тежину, као и да га штити од расипања.
Амбалажа мора бити што боље прилагођена свим операцијама и процесима на путу од
произвођача до крајњег корисника. Значај дистрибутивне функције нарочито долази до изражаја у
међународном пословању, где се производи транспортују на веома велике удаљености. Сходно
томе, ова функција амбалаже мора да задовољи основне технолошке захтеве спољног и
унутрашњег транспорта, као и веома ригидне услове манипулације. Поред тога, амбалажа треба да
омогући коришћење палета и контејнера којима се рационализује процес дистрибуције и
омогућава боља искоришћеност складишног простора, као и да олакша руковање робом и
ефикасније коришћење механизације.

Сигурносна функција амбалаже представља резултат све интезивнијег настојања да се повећа

сигурност потрошача и вредност производа приликом његове употребе. Односи се на општи
захтев да се онемогући неовлашћено отварање производа, пре него што он доспе до крајњег
корисника.

Еколошка функција амбалаже наметнула се осамдесетих и деведесетих година прошлог века,

као последица све озбиљнијих захтева који се постављају пред произвођаче и продавце у погледу
заштите животне средине. У складу са тим, Европска Унија доноси све већи број прописа са
екологијом. Еколошка функција амбалаже се може повећати на разне начине: паковањима у
амбалажу израђену од рециклираних материјала, у повратну амбалажу, смањивањем броја омота
око јединице производа, продајом већег броја производа „у пакету“, замена тешких материјала
лакшим, а у новије време, коришћењем биоразградиве амбалаже.

2.4.2 Подела амбалаже

Амбалажа се разликује према амбалажном материјалу од којег је израђена, димензијама,
облику, графичкој обради, намени итд. Ради лакшег сагледавања производње и квалитета
амбалаже, њених функција у смислу очувања квалитета упакованог производа и улоге у промету,
као и свих економских и правних питања, сва амбалажа може да се подели у одређене групе са
дефинисаним заједничким својствима.

2.4.2.1 Подела амбалаже према врсти амбалажног материјала

Својства амбалаже зависе од врсте амбалажног материјала, а врста амбалажног материјала
одређује и избор технологије за производњу амбалаже, величину, облик, изглед, намену и начин
употребе амбалаже. Све је такође у једнакој вези са избором опреме и начином паковања. Од саме
врсте амбалажног материјала зависи и цена амбалаже, односно цена упакованог производа.

Паковање и палетизација 9
 Амбалажа се најчешће дели према основним сировинама од којих је произведена. Према врсти
амбалажног материјала, амбалажа се дели на:

 Металну амбалажу
 Стаклену амбалажу
 Полимерну амбалажу
 Папирну амбалажу
 Картонску амбалажу
 Дрвену амбалажу
 Текстилну амбалажу
 Комбиновану (вишеслојну) амбалажу
 Креамичку и друге врсте амбалаже

Слика 5. Врсте амбалаже: 1. ампуле, 2. балони, 3. кесице, 4. канте, 5. кофице, 6. џакови, 7. флаше,
8. бурад, 9. посуде, 10. омоти, 11. канистери, 12. сандуци, 13. кутије, 14. тубе

Слика 6. Примери јединица основног паковања

Паковање и палетизација 10
За израду металне амбалаже користи се бели, хромирани и црни челични лим, затим алуминијум
у облику тањег или дебљег лима, траке и фолија. Од челичног и алуминијумског лима производе
се лименке, канте, поклопци, затварачи за боце, цистерне, бурад, контејнери, а могу се израђивати
и палете.

Стакло је због многих добрих својстава задржало важну улогу у производњи амбалаже. Од стакла
се праве боце, чаше, ампуле и др. Стаклена амбалажа се затвара пластичним или плутеним
затварачима (чеповима), поклопцима и затварачима израђеним од метала или полимерних
материјала.

Полимерна (пластична) амбалажа одликује се изваредним својствима и прихватљивом ценом

због чега све више замењује остале амбалажне материјале. Од полимерних материјала најчешће се
израђују чаше, посуде, вреће, боце, канте, тубе, цистерне, бурад, сандуци итд. У облику филмова и
фолија користе се при добијању вишеслојне (комбиноване) амбалаже.

Папир се добија одговарајућим технолошким поступцима из дрвета или старог папира поступком
рециклирања. Папир је подложан савијању и користи се за израду савитљиве папирне амбалаже у
облику врећица и врећа. Такође се користи у изради вишеслојне амбалаже.

Картони и полукартони у основи су исти производи као и папир само имају већу масу по
јединици површине. Због разлике у маси по јединици површине, разликују се и физичка својства
картона и полукартона. Порастом масе по јединици површине расте и чврстоћа картона. Картон се
користи за израду кутија за транспортну амбалажу или служе као подлога за збирну амбалажу.

Дрвена амбалажа се производи механичком обрадом дрвета. У данашње време све ређе се
користи и његова употреба се замењује другим, економичнијим, амбалажним материјалима,
најчешће полимерним. Најчешће се користи за израду разних сандука, а највећу примену има у
изради палета.

Текстилна амбалажа се раније производила од природних биљних и животињских влакана.

Данас се све мање користи. Користи се за израду врећа, кесица и мрежа.

Комбинована амбалажа се производи од комбинованих амбалажних материјала. Ова амбалажа је

израђена од два или више слојева истоврсног или различитог материјала. Најчешће се спајају
класични материјали с полимерним материјалима у облику фолија. Овако добијени материјали
често се називају ламинати. Ламинати се користе за израду врећица и друге специјалне амбалаже,
а могу се користити и као материјал за обмотавање.

Паковање и палетизација 11
 2.4.2.2 Подела амбалаже према физичким својствима
Према физичким својствима (чврстоћи), амбалажа се може поделити на:

 Круту (чврсту) амбалажу

 Полукруту (получврсту) амбалажу
 Меку или флексибилну амбалажу
Крута амбалажа има сталан облик који није подложан променама облика при деловању физичких
сила од тренутка пуњења до крајње употребе упакованог производа.

Полукрута амбалажа је сталног облика, али је подложна еластичним деформацијама при

деловању спољашне силе. Престанком деловања силе амбалажа поприма првобитни облик.

Мека (флексибилна) амбалажа је дефинисаних димензија, а облик поприма зависно од

упакованог садржаја и спољашних сила. Облик упакованог производа може бити сталан код
производа чврстог агрегатног стања и потпуне напуњености амбалаже или променљив код
паковања течног односно кашастог садржаја.

2.4.2.3 Подела амбалаже у односу према упакованом садржају

У односу амбалаже према упакованом садржају, амбалажа се може поделити на:

 Примарну или неодвојиву амбалажу

 Секундарну или одвојиву амбалажу

Примарна амбалажа је у директном контакту са упакованим производом од тренутка паковања

до коначне употребе и са садржајем чини једну целину. Из неодвојиве амбалаже није могуће
купити неки део упакованог производа, односно мора се купити цело паковање. Производ одвојен
од примарне амбалаже често губи своја својства и после одређеног времена постаје неупотребљив.

За разлику од примарне, секундарна амбалажа није саставни део производа. У одвојиву

амбалажу се пакује више комада производа упакованих у примарну амбалажу. У њу се производ
обично пакује током припреме за транспорт, у њој се производ обично складишти, а понекад се из
ње производ продаје упакован у примарну амбалажу.

Паковање и палетизација 12
 2.4.2.4 Подела амбалаже према вредности
Амбалажа према вредности може да се подели на:

 Крупна или инвестицијска амбалажа

 Ситна или потрошна амбалажа
Крупна или инвестицијска амбалажа по књиговодственој подели има статус основног средства.
Она је веће вредности, а рок употребе јој је најмање годину дана. Ту се убрајају бурад, цистерне,
контејнери, палете итд.

Ситна или потрошна амбалажа има статус потрошног средства, односно ситног инвентара. То је
по правилу неодвојива амбалажа чија вредност улази у цену готовог производа. Вредност
потрошне амбалаже је вишеструко мања од вредности инвестицијске амбалаже.

2.4.2.5 Подела амбалаже према трајности

Према трајности амбалажу делимо на:

 Повратну амбалажу
 Неповратну амбалажу
Повратна амбалажа је трајна амбалажа, обично скупља, и више се пута користи за паковање
производа. Обично је транспортна амбалажа повратна (бурад, цистерне, сандуци, палете итд.). Уз
транспортну, и неке врсте продајне амбалаже могу се третирати као повратна амбалажа (флаше за
алкохолна и безалкохолна пића, млеко и млечне производе итд.).

Неповратна амбалажа се употребљава само једном за паковање. После употребе садржаја купац
је може користити за сопствене потребе, уништити је или је одбацити као отпад. Из практичних и
економских разлога велики део продајне амбалаже је неповратан.

2.4.2.6 Подела амбалаже према функцији

Према функцији коју има у дистрибуцији робе, амбалажа се може поделити на:

 Продајну амбалажу
 Збирну амбалажу
 Транспортну амбалажу
Под појмом продајне амбалаже подразумева се примарна амбалажа у коју је упакован производ
намењен продаји (за широку потрошњу). У њу се пакује одређена, мања количина производа, која
је у складу са потребама потрошача. Продајна амбалажа презентује робу купцу у трговини.
Одговарајућим текстом, односно декларацијом, информише купца о врсти и количини производа,
саставу и својствима, условима чувања, року трајања и слично. Поред свега наведеног, производна
амбалажа треба да омогући и лако отварање и затварање.

Паковање и палетизација 13
Под збирном амбалажом подразумева се амбалажа у којој се налази више појединачно
упакованих производа. Основна функција збирне амбалаже јесте складиштење производа, а често
се користи и за транспорт производа. У збирној амбалажи се производ обично не продаје, иако
поједини купци понекад купују и збирну амбалажу.

Под транспортном амбалажом се подразумева она амбалажа која представља више збирних
односно продајних јединица упакованих у једну целину. Транспортна амбалажа треба да заштити
садржај од свих могућих оштећења током транспорта, складиштења и манипулације. То се пре
свега односи на заштиту од механичких оштећења и атмосферских утицаја. Транспортна амбалажа
омогућава рационалнији транспорт, манипулацију и складиштење. Транспортна амбалажа је
највише заступљена у облику палета и контејнера. У случају мањих испорука, функцију
транспортне амбалаже може преузети и збирна амбалажа.

2.4.2.7. Подела амбалаже према месту транспорта

Према месту транспорта, односно одредишта упакованог производа, амбалажа се дели на:

 Континенталну амбалажу
 Прекоокеанску амбалажу
Ова подела је условљена даљином, односно трајањем транспорта, као и условима транспорта.
Прекоокеански транспорт, за разлику од друмског и железничког, подразумева велике
удаљености, дуго време и неповољне услове транспорта. Стога амбалажа за прекоокеански
транспорт мора бити бољих физичких својстава од оне за континенталну амбалажу.

Паковање и палетизација 14
3.ПАЛЕТЕ
Палета као помоћно средство представља најмању универзалну товарну јединицу интегралног
транспорта. Палета омогућује формирање компактног и чврстог пакета, сложеног из разних врста
комадне робе.

Палете се деле на две основне категорије:

- палете без надградње (равне палете),

- палете са надградњом (стубне или бокс палете).

Под појмом палета подразумева се „товарна подлога која се углавном састоји од два пода
раздвојена међуподницама или једног пода ослоњеног на ножице, висине сведене на минимум,
тако да се њоме лако рукује виљушкама виљушкара или палетним колицима“ . Палета је
транспортни уређај израђена од различитих материјала са задатком да омогући обликовање
оптималне јединице за руковање. Поред палете у широкој примени је палета са надоградњом
(палетни сандук) и дрвене кутије.

Слика 11. Дрвена палета, палетни сандук и дрвена кутија

Палета као помоћно средство, омогућава образовање унифицираних товарних, транспортних,

складишних и продајних јединица и тиме примену високо производне механизације (виљушкара)
за њихово манипулисање. Формирање товарних јединица представља услов за образовање и
реализацију транспортног ланца од произвођача до потрошача произведених добара. Као помоћно
средство интегралног транспорта, палета не обезбеђује само ефикасну и рационалну везу између
носилаца транспорта, већ представља, такође, посебну товарну јединицу, која је саставни део
транспортног ланца од складишта произвођача, до складишта за дистрибуцију робе, тј.
транспортног ланца од произвођача до потрошача. Манипулација, превожење и складиштење
производа може се реализовати палетама и системом палетизације на релацији: паковање-
производа-складиштење, производња-расподела потрошња, претовар производа из возила у
возило, из складишта на возило и обратно и из складишта на место продаје, транспорт различитим
превозним средствима.

Паковање и палетизација 15
 3.1. Подела палета
Палета је транспортни уређај – направа израђена од различитих материјала, а њен основни задатак
је да омогући обликовање оптималне манипулативне јединице. Подела палета се може извршити
на пуно начина. Најчешће се врши према: њеном облику, димензијама, намени, врсти материјала и
осталим техничко-експлоатационим карактеристикама.

3.1.1. Подела палета према обликуним карактеристикама.

Po obliku razlikujemo tri osnovne vrste paleta, i to: ravne palete (bez nadgradnje), bokspalete i stubne
palete.

Ravne palete

Ravna paleta je ravna (najčešće drvena) podloga sa ili bez nožica, na koju se slažu pojedini komadi robe u
cilju realizacije jedinstvene tovarne jedinice kojom se može lako i brzo manipulisati pomoću viljuškara.
Većina evropskih zemalja, kao i naša zemlja usvojili su paletu 800x1200 mm

Сл.12. Слика и делови палете са димензијама датим у табели

Паковање и палетизација 16
Осим дрвених равних палета димензија 800џ1200 мм, у експлоатацији се налазе и равне дрвене
палете следећих димензија (по ISO стандарду):

- 800 мм x 1000 мм,

- 1000 мм x 1000 мм,

- 1200 мм x 1600 мм,

- 1200 мм x 1800 мм

Данас се у свету највише користе равне дрвене палете димензија 800 мм џ 1200 мм (око 80%) од
укупног обима палета, а потом палете димензија 1000 мм x 1200 мм. С обзиром на могућности
захватања и примене, равне дрвене палете се рашчлањују на палете са:

- једним отвором и два улаза,

- два отвора и четири улаза,

- једном носећом површином,

- две носеће површине,

- специјалне равне дрвене палете.

3.1.2. Подела палета према материјалу

Подела палета с обзиром на врсте материјала од ког се израђују:

- дрвене,

- металне,

- картонске,

- пластичне.

Дрвене палете

Ова палета представља дрвену подлогу израђену од дасака одређених стандардних димензија, на
које се товари роба. Дрвена палета је врста помоћне опреме која омогућује формирање компактног
и чврстог пакета, сложеног из разних врста комадне робе, која је приказана на Слици 13.

Слика 13. Дрвена палета

Паковање и палетизација 17
Металне палете

Металне палете израђују се од челичног или алуминијумског лима, а могу имати равну или
таласасту површину. Теже су од дрвених палета, али омогућују слагање терета веће тежине и
знатно су дуготрајније. Мада се више примењују у унутрашњем транспорт, равне металне палете
су све признатије у спољашњем транспорт.

Слика 14. Метална палета

Картонске палете

Равне палете од хартије, картона и јуте највише се користе у ваздушном саобраћају. Карактеришу
се лакоћом и носивошћу од 100 до 400 кг, довољно су еластичне и круте, а јефтиније су од других.
Тежина ових палета је осам пута мања од тежине дрвених палета, па је и због тога могућност
искоришћења носивости бродова за 10-15% већа него код палета од дрвене или метала. Због мале
цене коштања користе се као неповратна амбалажа.

Слика 15. Палета од картона

Пластичне палете

Равне палете од пластичних маса имају све већу примену због мале тежине, отпорности на влагу,
неосетљивост на корозију, лаког обликовања и прања. Недостатак им је што су скупље од
металних и дрвених, ии з тог разлога немају ширу примену.

Слика 16. Пластична палета

Паковање и палетизација 18
 3.2. Технолошки аспект примене палета

Технолошки аспект примене палета наглашава предности које пружа технологија превоза с
палетама према класичној - индивидуалној технологији. Већ то што примена палета значи
најпотпунији облик превозне интеграције измећу корисника и даваоца услуга сведочи о потреби
познавања технолошких обележја за све елементе технологије превоза. Видљиви учинци примене
палета огледају се у нижим трошковима манипулисања, складиштења и превоза. Рашчлањивање
тих учинака врло је често.

У истраживању учинака "палетизације" најчешће се срећу следећи појединачни учинци:

- смањење почетно-завршних трошкова,

- смањење трошкова складиштења,

- смањење производних трошкова,

- повећање могућности примене претоварних машина,

- смањење оштећења робе,

- смањење времена превоза и др.,

- смањење радне снаге и ручног рада,

- повећање сигурности радника на раду,

- смањење утрошка енергије,

- смањење трошкова амбалаже.

Примена палета у руковању комадне робе омогућује временске уштеде за 3 до 4 пута. Износе се и
подаци да се употребом палета у пољопривреди смањују трошкови у свим технолошким
операцијама за око 40%, а у грађевинарству и више. Учинци у процесу самог превоза процењују се
на око 30%. Кад је реч о утицају на продуктивност, упозорава се да је у грађевинарству повећање
продуктивности након примене палета могуће и до 70%, а у транспорту се непродуктивно време
смањује за око 50%. У металној индустрији говори се о уштеди до 35%, електроиндустрији до
31%, ливницама до 32%о, графичкој индустрији до 54% и прехрамбеној индустрији до 70%.

Паковање и палетизација 19
4.Литература

[1] Проф. др Владислав Благојевић – Паковање и палетизација, ауторизована предавања,

2013.године
[2] Проф. др Душан Реговић – „Логистика”, прво издање, Београд, 2010.године
[3] Проф. др Бранко Давидовић - „Интралогистика”, Крагујевац, 2012.године
[4] Проф. др Драган Цветковић, Драган Марковић - „Дизајн паковања”, Београд,
2010.године
[5] Мирољуб Тодоров- „Примена индустријских робота у процесу палетизације”, мастер
рад, Ниш, 2014.
[6] http://documents.tips/documents/transportni-sistemi-ambalaziranje-paletalizacija
skladistenje.html
[7] https://agroekonomija.wordpress.com/2013/10/22/paletizacija/
[8] http://www.cqm.rs/2009/pdf/36/53.pdf

Паковање и палетизација 20