УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

КОСОВСКА МИТРОВИЦА

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ИНЖИЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ И ЗАШТИТЕ НА РАДУ

МОДУЛ: ИНЖИЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Семинарски рад
Предмет: Рециклажа
Тема: Рециклажа стакла

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:
проф. др Јелена Ђокић Петар Симоновић 268/19

Косовска Митровица, 2023.

Садржај

1. Увод.........................................................................................................................................1
2. Животни циклус производа...................................................................................................4
3. Стакло......................................................................................................................................5
4. Врсте стакла............................................................................................................................7
5. Рециклажа стакла...................................................................................................................9
6. Закључак................................................................................................................................11
Литература....................................................................................................................................12
 1. Увод

Рециклажом се материја која је извршила неку функцију поново враћа у процес

производње и прерађује да би у облику новог производа отпочела нови животни циклус.
Мада није поента само отпочети нови животни циклус, већ ту материју безбедно
уклонити, да не нарушава хигијену и здравље животне средине и природну равнотежу.

Рециклирање техничких производа дефинисано је као поновна употреба или

искоришћење производа или делова производа у склопу животног циклуса. У овој
дефиницији се спомиње циклус што има смисла с обзиром на порекло речи рециклирање
(енг. recycling: ге... ,,поново..., натраг..." + cycle ,,кружни ток, циклус“).

Значај рециклаже je вишеструк, a навешћемо само еколошке и економске

погодности:

Еколошки значај:

 смањење количине отпада;

 мањи потребан простор за депоновање;
 здравија животна средина;
 очување природних ресурса;
 јачање одрживог развоја.

Економски значај:

 уштеда енергије;
 смањење трошкова одлагања;
 смањење трошкова за произвођаче и потрошаче;
 валоризација секундарних сировина из комуналног отпада;
 јачање привреде и отварање нових радних места;
 смањење увоза и могућност извоза.

1
Слика 1. Симбол рециклаже

Симбол за рециклажу (слика 1.) је симбол са три R животне средине: Reduce

(редукуј – смањи), Reuse (поново користи) и Recycle (рециклирај), из чега се види да је
процес рециклаже само један део његовог значења и то последњи.

Редукција - смањена потрошња значи смањење отпадака, а постиже се:

 куповином производа који немају велику амбалажу;

 куповином производа чија је амбалажа искористива или се може
рециклирати и за чију се израду не троши пуно енергије;
 коришћењем замењиве амбалаже, при куповини напитака.

Поновна употреба - уместо одбацивања ствари, користити их поново:

 не одбацивати амбалажу која се може поново искористите за неке друге

сврхе;
 размењивати часописе, публикације и књиге.
 чување дечије одеће за млађу браћу и сестре
 коришћење вишекратне платнене вреће

2
 Рециклирати - ако се нешто не може поново користити, проверити да ли се може
рециклирати:

 користити оне производе који се могу рециклирати;

 отпатке одлагати у одговарајуће контејнере предвиђене за одређене врсте
материјала;
 одношењем примарно селектованог отпада у станице за рециклажу може се
зарадити новац.

3
 2. Животни циклус производа

Животни циклус производа се дефинише као низ међусобно. повезаних фаза

система производа, од добијања сировина или генерисања природних ресурса до коначног
одлагања на отпад или рециклирања.

Три кључна периода у животном циклусу сваког производа су:

 производња,
 употреба и
 поступотреба.

Поступотребни период у животном. циклусу производа није довољно проучен.

Ова врста студија је сложен систем у коме се квантификују енергија, ресурси и емисије
опасних материја.

Анализа животног циклуса (Lyfe Cycle Analysis - LCA) је поступак. за оцењивање

аспеката животне средине везаних за производ и могућих утицаја производа на животну
средину.

Основне активности које се спроводе током истраживања LCA су:

 анализа улаза и излаза, чиме се квантификује енергија и сировине које се

емитују у ваздух, воду и земљу;
 анализа утицаја, чиме се процењују квантитативни и квалитативни штетни
утицаји на човека и његову животну средину, проузроковани емисијом
штетних супстанци у ваздух, воду и земљу;
 анализа побољшања, чиме се систематски оцењује потреба и могућност. да
се смањи негативан утицај производа. и технологије на животну средину
током животног циклуса производа.

Оцене еколошких предности врше ce анализом – целог животног циклуса одређеног

производа. То значи да се у свакој фази животног циклуса производа, испитују сви његови
утицаји на животну средину и да се они кључни утицаји идентификују.

4
 3. Стакло

Стакло је потпуно природан материјал који је сачињен од скупа елемената, међу

којима предњачи силицијум, елемент кога у земљиној кори има око 28%. Састав и
карактеристике стакла су разнолике У зависности од врсте и жељеног квалитета стакла, а
рецептуре и поступци за његово добијање представљају тајну за јавност и опрезно се
чувају.

Основне сировине које се користе за добијање стакла су: кварцни песак, сода,
смола и средства за колоризацију.

Стакло представља материјал који се најмасовније користи за амбалажирање

прехрамбених намирница, јер је најпогодније за очување свежине, квалитета, укуса и
мириса истих. Процес рециклаже стакла је веома једноставан, а за природу не представља
опасност због свог састава.

Амбалажно стакло се производи најчешће од песке величине зрна од 0,590 до 0,840

mm. На температурама од 1.420-1.600 °C ови материјали прелазе у хомогену истопљену
смешу која се даље обликује.

Током 2.000 година ручно дување стакла је био најзаступљенији начин израде боца
од стакла. Последњих 100 година, захваљујући механизованој техници дувања, дошло је
до револуције у производњи стаклене амбалаже, што је омогућило бржу и јефтинију
производњу.

Данашње стаклене боце су знатно лакше од оних произведених недавно, чак и пре
пар година. Лакше флаше штеде и енергију и количину стакла потребну за њихову израду,
као и енергију (гориво) потребну за транспорт.

Стакло је погрешно сматрати отпадом јер се као такво може небројено пута
враћати у процес рециклаже, односно употребе, што утиче на многе факторе када је
очување животне средине у питању. Имајући у виду да се годишње, у свету, баци близу
100 милијарди стаклених флаша, а произведе око 500 милиона, готово да није потребно
говорити о значају рециклаже.

5
 Развијене земље, попут Швајцарске, на годишњем нивоу рециклирају скоро 93
процената укупног стакленог отпада.

Осим што рециклирање стакла смањује количину отпада, смањују се и трошкови

складиштења отпада као и рада депонија.

Утрошак природних сировина, потребних за производњу стакла попут соде, песка

и других елемената, знатно је мањи.

Због мање температуре у стакларским пећима, приликом обраде стакленог крша,

век трајања стакларских пећи се продужава, што говори у прилог томе да рециклирање
иде руку под руку са стакларском индустријом.

Проблем са одлагањем стакла у Србији је тај што је број рециклажних контејнера

мали. Људи немају навику да стакло одвоје од остатка отпада. Кафићи, ресторани, кафане,
веома често бацају велике количине отпада на ђубришта и депоније.

Према последњим објављеним подацима за 2019. годину, у Србији је рециклирано

27.743 тона амбалажног стакла што износи 44,8 одсто од пласираних на тржиште
пријављених Агенцији за заштиту животне средине.

Енергија која се уштеди рециклирањем једне стаклене боце довољна је да сијалица

од 100W светли четири сата.

Стакло произведено од рециклираног стакла смањује загађење ваздуха у процесу

производње за 20 процената, а загађење воде за 50 одсто.

6
 4. Врсте стакла

Основна подела стакла, у зависности од врсте производа за које се користи, а које

се најчешће налази у отпаду, извршена је на:

 машинско амбалажно стакло,

 ручно трговачко стакло,
 машинско трговачко стакло,
 уметничко стакло,
 оптичко стакло.

Машинско амбалажно стакло користи се за израду свих врста амбалаже: боца,

тегли и др. У изради амбалаже најчешће се користе три боје стакла: зелена, транспарентна
и боја ћилибара.

Обојена амбалажа штити производ од светлости. Амбалажа од стакла има највећу

релативну густину међу амбалажама, због немогућности да се иста изради танких зидова
довољне чврстоће, па често може имати већу масу од самог производа који се амбалажира.
Међутим, она је изузетно нешкодљива за организам, отпорна на оксидацију и изванредан
чувалац свих врста намирница од кварљивости.

Мана јој је то што је много крта и лако се ломи па може бити непоуздана за
транспорт. Мада, та особина је изузетно повољна у поступотребном периоду приликом
дробљења. Ова врста стакла је најупотребљивија и најчешће се рециклира.

Стаклену амбалажу, неретко, корисници поново стављају у промет, што је посебан

вид рециклаже - поновна употреба у њу пакују: ракију, вина, млеко, воћне сокове,
зимницу, џемове и друге производе из домаће радиности, а понекад, на општу жалост, и
неке по организам штетне материје.

Ручно трговачко стакло најчешће се користи за израду вазни и кухињске амбалаже

која се најчешће накнадно украшава брушењем, а у трговачком жаргону називају га
кристалом. Додавањем полудрагог камена, рубина, кобалта, или других минерала,
кристални предмети добијају различите боје.

7
 Машинско трговачко стакло намењено је домаћинствима, угоститељству,
прехрамбеној, фармацеутској, хемијској и другим индустријама које захтевају велике
серије истих стаклених посуда.

Уметничко стакло, само име каже, има. примену у уметности, за израду скулптура,
вазни, украса и др.

Оптичко стакло се користи за израду оптичких призматичних тела, објектива,

разних кружних оптичких плоча, и свих делова од стакла који се користе за израду
оптичких апарата и уређаја.

Слика 2. Производи од стакла

На слици 2. дат је спектар производа који се раде од уметничког (а), ручног

трговачко (б), машинског трговачког (в) и машинског амбалажног стакла (г).

8
 5. Рециклажа стакла

Приликом одлагања искоришћене стаклене амбалаже, ако услови то омогућавају,

идеално је да се стакло селектује приликом самог одлагања, на извору, у три категорије
(по боји) и то на: транспарентно зелено и стакло боје ћилибара. Ни заједничко одлагање не
представља велике тешкоће, јер савремене технологије предвиђају разбистривање уз
помоћ разбистривача и поновно бојење стакла.

Након прикупљања, стакло је потребно уситнити на ситне комадиће, што се врши

машином-дробилицом. Тако уситњено стакло, које се назива стаклени крш, смањује
трошкове транспорта и олакшава га. Најповољније је да крупноћа комада стакленог крша
за производњу стакла износи између 1-2 сm, јер је то најповољнија крупноћа за топљење.

Слично као код примарних сировина које улазе у састав стаклене масе, ситнија
гранулација доводи до споријег преноса топлоте што има за последицу спорије топљење и
спорије бистрење стаклене масе. Крупнији комади утичу на погоршање хомогености
стаклене масе.

Стаклени крш даље се транспортује до фабрика за његову прераду, и то не само до

фабрика које се баве производњом стакла, већ много ширем кругу корисника у многим
другим гранама индустрије.

Најкраћи животни циклус има машинско амбалажно стакло, јер се користи за

израду амбалаже која има своју функционалност све док се, конзумацијом напитка, не
испразни. Неке амбалаже су замењиве при куповини производа па се пре њиховог
поновног коришћења врши прање.

Процес прања често може бити врло компликован, тим пре што корисници
поменуту амбалажу користе. за чување мање штетних, више штетних или хемијски
опасних материја. Поред тога, процес добијања новог стакла, уз коришћење веће количине
примарне сировине, изискује више енергије него када се производња новог стакла заснива
на коришћењу већих количина секундарних сировини (стакленог крша).

9
 Рециклажа стакла је потребна и из разлога што се стаклени крш мора користити у
грађевинарству гле улази у састав асфалта, минералне вуне и других изолационих и
везивних материјала. Као саставни елемент битуменског асфалта, стаклени крш се
користи још од 1970. године, при чему се мора претходно очистити и уситнити на
одговарајућу величину гранула. Користи се и као декорација у уметности, за израду
фибергласа, као ситна фракција за израду шибица, пушчаног зрна, у керамичкој
индустрији и козметици. Све то доприноси све већем интересовању и потребом за
рециклажом стакла у свету.

На слици 3. дат је графички приказ процентуалног рециклирања стакла у водећим

светским земљама.

Слика 3. Процентуално рециклирање стакла у водећим земљама

10
 6. Закључак

Стакло је погрешно сматрати отпадом јер се као такво може небројено пута
враћати у процес рециклаже, односно употребе, што утиче на многе факторе када је
очување животне средине у питању.

Основне сировине које се користе за добијање стакла су: кварцни песак, сода,
смола и средства за колоризацију.

Процес рециклаже стакла је веома једноставан, а за природу не представља

опасност због свог састава.

Енергија која се уштеди рециклирањем једне стаклене боце довољна је да сијалица

од 100W светли четири сата.

Стакло произведено од рециклираног стакла смањује загађење ваздуха у процесу

производње за 20 процената, а загађење воде за 50 одсто.

11
Литература

1. Плава књига рециклаже – Дејан Игњовић 2006.

2. https://recikliraj.rs/reciklaza/stakla/
3. http://recikliranje-stakla.com/recikliranje-stakla/
4. https://biznis.rs/vesti/reciklaza-stakla-isplativa-u-svakom-smislu/
5. https://sfr.rs/o-reciklazi/sta-je-reciklaza-stakla/

12