Luka Milosevic,

Reciklaža Vanja Milosevic,

Andrej Stepanovic
 Šta je reciklaža i zašto je važna?
• Recikliranje je proces razgradnje, a zatim ponovnog
korišćenja materijala koji bi inače bili samo bačeno đubre.
• Recikliranje ima pregršt prednosti, a ne samo da je dobro za
životnu sredinu, već je odlično i za ekonomiju. Istražili smo, te
ćemo vam u narednim redovima predstaviti koji su to predmeti
koji mogu biti predmet reciklaže, a zatim i zašto je recikliranje
važno.
 Često reciklirani predmeti
• Mnogo je predmeta koji su od materijala koji mogu biti reciklirani. Kada
bismo ih sve nabrajali, napisali bismo knjigu, ali evo nekih od predmeta
koji su naječešće predmet reciklaže:
• Metalni predmeti – aluminijumske folije, aluminijumske limenke i
gvozdene limenke, kao i konzerve;
• Papir i karton – ojačani karton, magazin i novine, kancelarijski papir i
posteri;
• Staklo – kremeno staklo, staklo boje ćilibara i staklo smaragdne boje.
• Okrenite se oko sebe i videćete da vas većinski okružuju upravo
predmeti od ovih materijala. Svi oni se mogu reciklirati! 
• Čak se i veliki predmeti, kao što je automobil, mogu reciklirati.
Svaki havarisan automobil koji nije u voznom stanju, ili prosto
ne uspeva da se proda na oglasima može biti odličan materijal
za otkupljivanje automobila na kilo, odnosno reciklažu.
 Zašto je recikliranje važno?
• Vratimo se na to zašto je uopšte reciklaža važna.
Prednosti recikliranja su ogromne, a svi su na dobitku
kada ljudi usvoje reciklažu kao deo svakodnevice.
Reciklaža je proces koji se sastoji od sakupljanja,
izdvajanja, prerade i izrade novih proizvoda iz
iskorišćenih stvari i materijala. 
• Ipak, recikliranje nije samo to. Reciklaža je i
poklanjanje starih ili neodgovarajućih stvari nekome.
Recikliranje je svako izbegavanje nepotrebnog
“bacanja”, a zatim korišćenje toga u nove svrhe. Evo i
benefita reciklaže.
Prednosti recikliranja za životnu sredinu
• Reciklaža definitivno i dokazano ima ogromnih prednosti po životnu sredinu.
Recikliranjem se, pre svega, sprečavaju milioni otpada od završavanja na deponiji
na kojoj otpad ne može biti ponovo iskorišćen. Deponije ne samo da su otrovne po
životnu sredinu, već definitivno narušavaju i lepotu gradova i mesta u kojima se
nalaze.
 • Takođe, otrovi koje đubre ispušta u vazduh i vodu mogu
biti redukovani povećanim obimom recikliranja.
Recikliranjem se štedi i obim energije koji se svakodnevno
troši na proizvodnju novih materijala.
• Reciklaža je dobra i zato što čuva prirodne materijale (drvo,
sirovine, minerale..) nekorišćenjem novih, već obnavljanjem
starih materijala.
 Ekonomski benefiti reciklaže
• Sem prednosti koje recikliranje ima po životnu sredinu, ono je
dobro i za ekonomiju. Dobro vođeni državni programi reciklaže,
koštaju vladu (poreske obveznike) manje nego programi za otpad.
• Sem toga, po rezultatima istraživanja sprovedenim u SAD – uz
napredak reciklaže, država može napraviti oko milion radnih
mesta. Takođe, za svako radno mesto u industriji otpada,
industrija recikliranja pravi četiri.
• Pojedinci direktno mogu osetiti ekonomske prednosti recikliranja.
Skupljanje dozvoljenog materijala za reciklažu, a zatim i njihovo
odnošenje na obližnje mesto koje se bavi recikliranjem i skupljanjem
otpada za reciklažu, biće plaćeno pojedincu. 
• Benefita reciklaže samo smo se dotakli ovim tekstom. O recikliranju
su napisani naučni radovi, knjige i doktorske disertacije, a sprovode
se i specijalne politike država, koje se odnose upravo na reciklažu.
 • Bliska sa ekologijom, reciklaža je poslednjih godina
izuzetno popularna, okarakterisana kao vrhunska i dobra
stvar, a ovaj trend sigurno neće opadati ni narednih decenija.
Očuvanje životne sredine, čuvanje energije, kao i novca, a uz
to i kreiranje novih radnih mesta, samo je deo prednosti koji
reciklažu preporučuju svima kao nov i optimalan način
“bacanja đubreta”.
 Šta je PVC?
• Polivinil Hlorid  ili skraćeno PVC je vrsta plastike koja se koristi za proizvodnju široke palete
proizvoda, od amabalaže, izolacije za žice, stolarije, medicinska pomagala, igrački, do nameštaja,
fasada i još puno toga. PVC proizvodi su sve brojniji, zbog svoje prihvatljive cene, postojanosti,
trajnosti, netoksičnosti itd.
• Ali široka primena ima svoju negativnu stranu, gomilanje sve većeg otpada i teškoće pri odlaganju
iskorišćenih proizvoda. Postoje nekoliko načina za rešavanje ovog problema:
• spaljivanje,
• taloženje u deponijama i
• recikliranje.
• Recikliranje se smatra za najbolje, najefikasnije i ekološki najprihvatljivije rešenje, dobijaja se
materijal koji ponovo ulazi u proizvodni proces, a može da se dobije i energija, što nije slučaj kod
odlaganja u deponijama i spaljivanja, gde se troši energija, i oslobađaju se štetne materije.
 Hemijsko recikliranje
• Reciklaža može da bude hemijska, mehanička i termička obrada.
Hemijsko recikliranje se razlikuje od drugih vrsta po tome što
se veliki polimerni molekuli od kojih je PVC izgrađen  razgrađuju u
niskomolekulare supstance, dok se kod drugih  načina ne menja
hemijska struktura materijala. Hemijsko recikliranje ima tu
prednost što se na kraju dobijaju više korisnih gasovitih i tečnih
niskomolekulskih supstanci (monomeri), koji su prethodno korišćeni
za sintezu polimera, i koji ponovo mogu da budu upotrebljeni za istu
namenu.
 Skupljanje plastičnog otpada
• Prvi i neophodni korak u recikliranju je skupljanje i sortiranje takvog otpada. Kod nas ne postoji
razrađen sistem odvajanja raznog otpada i stanovništvo nema naviku da to radi, tako da najveći
broj PVC proizvoda završe u komunalnom otpadu. Pred našim društvom se postavlja obaveza da
usvoji standarde, načine i metode recikliranja svih proizvoda, ne samo plastičnih. Za sada može se
usvojiti praksa razvijenijih evropskih država gde postoje tri osnovna modela za prikupljanja
istrošenih i nepotrebnih stvari:
1. raspoređivanje kontejnera za različeite vrste otpada (staklo, papir, metal, plastika)
2. svakom domaćinstvu se dele kese ili specijalne kante za razne vrste otpada
3. gradske vlasti određuje poseban prostor gde građani dovoze proizvodi koji treba da se odlože.
• Kod svakog metoda neophodna je edukacija i informisanje stanovništa, kako bi građani uzeli što
masovnije učešće u procesu sakupljanja i reciklaže PVC otpada, dok će industrija pratiti svoj
interes i pratiti ove inicijative.