Akademija strukovnih studija, Južna Srbija

Odsek za tehnološko umetničke studije

Seminarski rad
Tema: Reciklaža plastike
Predmet: Reciklažne tehnologije
Studijski program: Tekstilna hemija i zaštita životne
sredine

Profesor: Student:
dr Ljubiša Josimović Milica Stošić
Br. indeksa:1123/2016

Leskovac, 2016.
 Uvod

Recikliranje je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo

ponovno korišćenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i
izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala.
Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama
otpadaka. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti
ako su odvojeno sakupljene.
U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se
ne baci. U Srbiji postoje retki centri Papir servisa gde možete da
odnesete stari papir i u zamenu za njega da dobijete sitan
novac. Takođe postoji mali broj centara za recikliranje stakla.
Ipak, reciklaža se može upražnjavati u svakodnevnom životu,
nezavisno od toga da li postoje centri za reciklažu. Npr.
poklanjanje stvari koje se ne koriste je oblik reciklaže. To je
mnogo bolje i korisnije nego da se sva ta odeća baci. Takođe,
pravljenje komposta od organskih ostataka je još jedan dobar
primer recikliranja. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život
nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja
otpadom.
Neke materije, poput stiropora, nisu biorazgradive i ne mogu se
reciklirati ali se umesto njih mogu pronaći ekološke zamene.
 Reciklaža plastike

Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Plastični proizvodi se

nakon upotrebe ne raspadaju u zemlji, tj. raspadaju se nakon
jako dugog vremena ( preko 100 godina). Problem otpadne
plastike je zauzimanje velikog zapreminskog prostora na
deponijama. Reciklažom otpadne plastike se doprinosi
smanjenju potrošnje električne energije a samim tim i
smanjenju emisije štetnih gasova. U Srbiji se reciklira oko 10%
plastičnog otpada s toga naučimo nešto o reciklaži plastike.
Reciklaža plastike je izdvajanje i razvrstavanje plastičnih
materijala iz otpada i njegovo ponovo korišćenje. Reciklaža je
skup operacija za dobjanje korisne sirovine iz već
upotrebljenog materijala.
Plastični otpad je jako složena materija zbog toga što se njegov
hemijski sastav razlikuje od plastike do plastike. Vrlo je važno
najpre razdvojiti plastiku prema vrsti. Postoje sedam vrsta
plastike koje se najčešće recikliraju. Te vrste plastike imaju
svoje oznake za recikažu radi lakšeg razdvajanja. Najbolje je
ako postoje mogućnosti razdvajati plastični otpad na mestu
njegovog nastanka.
 Oznaka plastike

1.PET ili PETE ( polietilentereftalat) – flaše od sokova, piva

vode,ambalaža za hranu...
2.PE-HD ili HDPE ( polietilen visoke gustine) – boce za kućnu
hemiju, razni kanisteri i burad, flaše od šampona, gajbe od piva
i vina, zatvarači za plastične flaše...
3.PVC ili V ( polivinilhlorid) – vrata i prozori, lajsne,
kanalizacione cevi, izolacije kablova, boce za hemiju...
4.PE-LD ili LDPE ( polietilen niske gustine) – razne boce, omoti
od najlona za pakovanje flaša od sokova i piva...
5.PP ( polipropilen) – kućna plastika (stolovi, stolice, fangle,
kutije, kante...), palete...
6.PS ( polistiren) – tanjiri i tacne za jednokratnu upotrebu,
delovi kućišta kućne tehnike, kutije za diskove...
7.ostala plastika ( ABS, PA itd.) - kućišta kompjutera, delovi u
autoindustriji.

Mnogi plastični materijali se mogu ponovo iskoristiti ako su

pravilno razvrstani.
Pored oznaka plastika za reciklažu se može uspešno razvrstati i
postupkom paljenja. Različite vrste plastike kada gore imaju
različit miris i boju plamena. Tako razvrstana plastika ide na
dalji tretman, koji se sastoji u pranju i čišćenju razvrstane
plastike. Pranje i čišćenje se vrši zbog efikasnije upotrebe u
 daljoj proizvodnji. Sledeća faza reciklaže plastike je
usitnjavanje u posebnim mlinovima za mlevenje plastike.
Krupniji komadi plastike se seku na sitnije radi lakšeg stavljanja
u mlin. Ovako samlevena plastika u žargonu poznata kao
"meljava " može da bude razne granulacije što zavisi od sita na
mlinu. Plastika se pre mlevenja može odvojiti po bojama ali i
ne mora. Dobijeni granulat se može odmah koristiti u procesu
proizvodnje predmeta od plastike a može proći i kroz još jednu
fazu tj.regranulisanje. Ova faza ponovnog mlevenja se vrši
regranulatorima. Dobijeni regranulat plastike direktno se
koristiti u procesu proizvodnje predmeta od plastike.

Proces reciklaže

Prvi korak je sakupljanje PET ambalaže.

Drugi korak

je transport i skladištenje otpada. Otpad je plastika, najčešće

boca ili folija. Sakupljači vrlo često odvajaju i baliraju PET po
boji, jer se time dobija veća cena (oko 10% je veća od cene PET-
a koji je samo presovan u bale). Ukoliko ambalaža nije sortirana
po boji onda taj posao obavljamo ručno u samoj fabrici.

Treći korak

je najvažniji i zove sereciklaza PET ambalaze (tj. reciklaza

plastike). Sortirani PET meljemo i prvo peremo sa ciljem da se
oslobodi peska, zemlje i krupne nečistoće. Nakon toga u
pogonu koji je na određenoj temperaturi peremo samlevenu
PET ambalažu aditivima i posebnim deterdžentima.

Kada izađe iz ove faze, PET je odvojen od etiketa, lepka, papira i

zatvarača. Nosi naziv PET flekice (eng. flakes), a listići PET-a
izgledaju kao kukuruzne flekice (corn flakes). Njihova dimenzija
je oko 8mm.

Samlevene i oprane flekice, preuzimaju mašine za regeneraciju.

Flekice se prerađuju u PET granule i kristalizovani R-PET, koji se
u zavisnosti od boje mogu upotrebljavati u svim granama
industrije od punjenja sokova i vode pa do pakovanja hrane ili
tekstilnoj industriji.

Hemijska reciklaža plastike

Hemijska reciklaža plastike – Ovaj tip reciklaže uključuje

kompleksne procese u kojima se polimeri razlažu na monomere
i nakon toga se ponovo polimerizuju. Ovaj metod razvijen je
posebno za PET gde se koristi proces metanolize.  Dobre strane
hemijske prerade su: mogućnost prerade mešanog i često
zaprljanog plastičnog otpada, ušteda  fosilnih goriva i
obezbeđenost tržišta za proizvode. Međutim, cena hemijske
prerade još je visoka i ne pokriva troškove reciklaže.
Postupci hemijske prerade mogu se podeliti u dve grupe:
Postupci prerade kod kojih se makromolekuli (polimeri)
prevode u niskomolekulske supstance. Tako se polimeri
dobijeni reakcijama polikondenzacije ili poliadicije mogu
razgraditi do polaznih monomera u prisustvu određenih
reagenasa. Na ovaj način se mogu preraditi mnoge vrste
plastičnih materijala kao što su poliestri, poliamidi, poliuretani,
polikarbonati itd., jer poseduju hemijski aktivne i lako deljive
veze. Ovi postupci se mogu obuhvatiti opštim pojmom
solvoliza. U zavisnosti od toga u prisustvu kog rastvarača se
reakcija odvija (alkohol, voda…) govori se o hidrolizi, alkoholizi…
Postupci prerade kod kojih se od makromolekula koje sadrži
plastični otpad mogu dobiti ugljovodonici u obliku gasa ili ulja,
koji se dalje mogu prerađivati petrohemijskim postupcima u
rafinerijama.
 Spaljivanje plastičnog otpada

Cilj ovog načina iskorišćavanja plastičnog otpada je dobijanje

energije. Direktna upotreba nafte za proizvodnju energije,
gledano sa aspekta održivog razvoja u dužem vremenskom
periodu, ne bi imala smisla. S obzirom na to da je u plastičnim
proizvodima sačuvana, praktično, ukupna energija naftem od
velike koristi je da se energija nafte akumulirana u plastičnim
proizvodima, koristi u energetske svrhe, ali tek na kraju
njihovog upotrebnog ciklusa. Ovakav način iskorišćenja
plastičnog otpada bi se trebao primenjivati samo u slučaju kad
otpad više nije moguće reciklirati na druge načine.
 Zaključak

Krajnji cilj povratne logistike je optimizacija ili unapređenje

efikasnosti posleprodajnih aktivnosti. Značenja termina riversna
logistika su određena satisfakcijom potrošača i zahtevima
ekološke regulative. Ta činjenica može biti od koristi
menadžerima naših kompanija kada analiziraju ili reorganizuju
svoje procese povraćaja dobara. Proces povraćaja proizvoda
kompanije moraju planirati. Takođe, kompanije moraju obraditi
vraćene proizvode na način da maksimiziraju njihovu vrednost.
Prednosti recikliranja plastike su u tome što proizvodi trećinu
sumpornog dioksida, oko 90% manje otpada i oko 250% manje
ugljičnog dioksida. Nedostatak je taj što je transport plastike
jednako skup ili skuplji od dobitaka recikliranja. To znači da oko
250% manje proizvedenog ugljičnog dioksida ne uzima u obzir
ugljični dioksid nastao prilikom transporta i prilikom rada
strojeva za recikliranje.
 Sadržaj
1. Uvod
2. Reciklaža plastike
3. Oznaka plastike
4. Proces reciklaže
5. Hemijska reciklaža plastike
6. Spaljivanje plastičnog otpada
7. Zaključak