REPUBLIKA SRBIJA

AKADEMIJA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

ODSEK BEOGRADSKA POLITEHNIKA

BEOGRAD

ZAVRŠNI RAD

Ana Đorđević

Beograd,2023
 REPUBLIKA SRBIJA

AKADEMIJA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

ODSEK BEOGRADSKA POLITEHNIKA

BEOGRAD

ZAVRŠNI RAD

Naziv teme: Izrada složivih komercijalnih kutija

Konačna ocena završnog rada ___________(_________)

Mentor: dr Srđan Stanojković Student: Ana Đorđević 2019/0122

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

Studijski program: Grafičko inženjerstvo

Modul: Digitalno grafičarstvo

 SADRŽAJ

1.Uvod …………………………………………………………………………………………………….1-3

1.1 Oblik robe……………………………………………………………………………………………3-4

1.2 Kutije…………………………………………………………………………………………………..4-6

1.3 Podela ambalaže prema materijalu…………………………………………………………6

1.4 Opšti ambalažni materijali I karakteristike……………………………………………6-7

1.5Ambalaža………………………………………………………………………………………………8-10

1.6 Karton………………………………………………………………………………………………….11-15

1.7 Proces proizvodnje kartona………………………………………………………………….15-18

1.8 Kutije…………………………………………………………………………………………………...18-23

2.Metodološki deo.Karakteristike robe sa aspekta zahteva prema ambalaži…21-23

2.1 Izbor materijala za izradu ambalaže……………………………………………………..27-33

 1.Uvod
Koliko ste puta do sada čuli da se neki proizvod prodaje "sam od sebe"? ...Da mu
reklama i ne treba? ...ide "kao alva"! U čemu je tajna ovakvog uspeha? Da li je u
genijalnosti samog proizvoda ili možda ima veze i njegova ambalaža, odnosno kutija u
koju je upakovan?
Istraživanja ponašanja i navika potrošača dokazuju da je za uspeh na tržištu dizajn
pakovanja proizvoda jednako važan, a u većini slučajeva i mnogo važniji od samog
proizvoda.

Dizajn oblika i veličine kutije je važan deo procesa izrade ambalaže. Kako će kutija
izgledati, koliko će uglova imati, šta je potrebno upakovati u nju, sa koje strane će se
otvarati, poklopac ili ne...? To su pitanja na koja se mora odgovoriti pre početka izrade
šablona. Svaka kutija je izrađena od jednog ili više delova kartona koji su dizajnirani
tako da kada se saviju i preklope na određenim mestima formiraju željeni oblik.

Dizajn ambalaže treba posmatrati kao sastavni deo proizvoda, koji veoma utiče na
uspešnost prodaje. Nekada čak i više nego kvalitet istog. Od presudne je važnosti za
uspeh na tržištu, ne samo pojedinačnog proizvoda već i brenda uopšte. Ako se pravilno
planira proizvodnja i prateće kampanje, jedan uspešan proizvod itekako može uticati na
prodaju narednog. Jedna uspešna, pravilno dizajnirana ambalaža utiče na
prepoznatljivost brenda, a time i na uspeh cele serije.

Kutije su jedan od najrasprostranjenijih vidova ambalaže. Danas je prosto nezamislivo

promovisati bilo koji proizvod bez adekvatne kutije, koja istovremeno mora imati svoju
praktičnu, reklamnu i estetsku primenu. Prvu komercijalnu kartonsku kutiju (ne odnosi se
na kutiju od valovite lepenke) za koju je bilo potrebno uložiti izvestan napor od skoro
pola dana rada, proizveo je Sir Malkolm Tornhil u Engleskoj 1817. godine. Mnogo
godina kasnije, kartonska kutija uzima svoj sadašnji oblik. Robert Gair, rođen u Škotskoj
izumeo je kartonsku kutiju 1890. godine. Izum je nastao kao posledica nezgode koja se
dogodila u njegovoj fabrici koja se bavila proizvodnjom papirnih vrećica u Bruklinu.
Naime, jedan od radnika je navodno presom probio hiljade malih kesica za pakovanje
semena, umesto da ih samo presavije. Gair je pokušao da popravi stvar tako što je taj
papir presavio I dobio kutiju. Stari način ručne izrade kutija je bio zahtevan i trebalo je
vremena: prvo bi se presom spajale stranice papira i kartona, a onda nožem sekle ivice.
To su zapravo bili prethodno isečeni ravni delovi proizvedeni na veliko, koji bi se zatim
presavijali u kutije. Nepotrebno je reći koliko su ove „savitljive“ kutije bile skupe. Isprva
su se koristile od strane raznih proizvođača malih stvari poput čaja, paste za zube,
kozmetike, krema i biskvita. Prvi klijenti gospodina Gera su bili Colgate, Ponds, Pacific
Tea Company.

1
Prvi dodir sa određenim proizvodom (taktilni ili optički) jeste
kontakt sa ambalažom. Preko 90% proizvoda danas se pakuje u
ambalažu koja treba da zaštiti kako proizvod od okoline, tako i
okolinu od proizvoda. Ambalaža još treba da ispuni niz zahteva po
pitanju estetskog izgleda, funkcionalnosti pakovanja i
skladištnih dimenzija proizvoda. Kod ambalaže na bazi papira
značajno mesto zauzima talasasti karton, koji poseduje dobre
mehaničke osobine (čvrstoća, težina i njihov međusobni odnos) kao
i otpornost na spoljašnja vertikalna opterećenja. Transportna
ambalaža treba da osigura robu od svih oštećenja vezanih za
transport, skladištenje i manipulaciju robe.
Ovaj diplomski koncipiran je tako da se sastoji iz dva dela.
U prvom delu biće obrađena ambalaža kroz razne aspekte od
nastanka, preko podele, funkcije do samog procesa proizvodnje,
kako bi se bolje napravio uvod u istrazivački deo ovog diplomskog
rada (drugi deo). Predmet ovog diplomskog rada je određivanje
uticajnih faktora na mehanička svojstva transportne ambalaže.
Kroz drugi deo diplomskog rada, a u okviru istraživanja
ispitano je šest (6) različitih tipova kartonskih kutija.
Ispitivane kutije razlikovale su se po dimenzijama i po broju
slojeva kartona. Osnovni pokazatelj otpornosti na pritisak
transportnih kutija bio je BCT test (Box Compression Test). Sva
testiranja izvršena su u Inovacionom centru Tehnološko-Metalurškog
fakulteta u Beogradu, na Katedri za grafičko inženjerstvo.
Ispitivanja su obavljena na servohidrauličkoj kidalici Instron tip
1332. Na osnovu rezultata dobijenih istraživanjem izvršena je
preporuka za optimalni izbor ambalaže sa gledišta otpornosti na
pritisak transportnih kutija .

Na početku ljudske civilizacije ambalaža je u prvobitnom obliku

korišćena za prihvatanje i omotavanje proizvoda (kožne vreće,
tikve…). Sa razvojem ljudskog društva i ambalaža je dobijala novu
funkciju i veću upotrebnu vrednost. Evolucijom ambalaža dobija
funkciju čuvanja robe i njenog transporta (bačve, papir…).
Sa razvojem Organske hemije i Hemije makromolekula, polimerni
materijali sve više pronalaze upotrebu pri izradi ambalaže, koja
dobija sasvim novu dimenziju.
Ambalaža ima funkciju da štiti proizvod od uticaja okoline, da
štiti okolinu od uticaja proizvoda koji je upakovan i da estetski
bude dopadljiva i na taj način komunicira sa kupcem. Ambalaža
treba i da sadrži niz informacija značajnih za kupca poput: vrste
upakovane robe, težine, roka trajanja, načina upotrebe i
skladištenja. Svojim kvalitetom, a posebno dizajnom i likovnim
rešenjem, ambalaža treba da privuče potrošača da se opredeli za
njenu kupovinu.

2
Savremeni proces proizvodnje završava sa pakovanjem i preko 90%
proizvedene robe biva upakovano. Pod ambalažom se podrazumeva
neoblikovan ili oblikovan materijal u koji se roba može upakovati, da bi se zaštitila,
bezbedno transportovala i skladištila i da bi se njome lakše rukovalo.Savremena
ambalaža treba da je rasklopiva, jer na taj način prazna zauzima manje skladišnog
i transportnog prostora. Ona treba da bude podešena za mašinsko sklapanje kako bi
mogla da uđe neposredno u liniju pakovanja. Za nepovratnu ambalažu je posebno
bitno da sadrži što manje plastičnih materijala iz ekoloških razloga. Prednost
imaju proizvodi od celuloze (kartoni, valoviti kartoni, lepenka i drvo).
Težina ambalaže mora da bude u granicama 4-5% težine upakovanih
proizvoda. Sa ekonomskog stanovišta lepa i dopadljiva ambalaža doprinose
boljoj prodaji proizvoda.
1.1 Oblik robe:
Razne vrste roba razlikuju se međusobno prema stabilnosti
prostornog oblika, pa tako razlikujemo robu bez oblika, praškastu
robu, pastoznu robu i robu stabilnog oblika.

- Roba bez oblika:

Za ovu vrstu robe karakteristično je da imaju apsolutnu

nestabilnost oblika i da lako prelaze u okolinu. Ovoj grupi roba

pripadaju gasovi, različite tečnosti u obliku rastvora, suspenzije
ili emulzije.
- Praškasta roba :
Ovoj grupi pripadaju praškovi, granule, krupna i sitna zrnasta
roba koja poprima oblik ambalaže u kojoj se skladišti. Ima
karakteristike disperzije u kojoj je roba disperziona faza, a
vazduh disperzno sredstvo.
- Pastozna roba:
U ovu grupu pripadaju paste, kreme, gelovi, pene i slični
proizvodi. Mogu se posmatrati kao disperzione supstance koje se
sastoje od čvrste disperzione faze u obliku praha i kapljičaste
neprekidne faze kao disperznog sredstva.

-Roba stabilnog oblika :

Ove vrste roba se definišu kao čvrsta tela, jer imaju stalan
oblik i pružaju relativno veliki otpor svakoj promeni oblika. - Pakovanje robe :
Pakovanje robe obuhvata sledeće operacije :
1. Priprema ambalaže za pakovanje;
2. Odmeravanje robe i punjenje ambalaže;
3. Zatvaranje ambalaže;
4. Završne radne operacije.
Treba napraviti razliku između pakovanja kao tehnološkog procesa
sastavljenog iz niza složenih operacija, i elementa pakovanja
odnosno ambalaže.

3
U današnje vreme pakuju se najrazličitije vrste robe, što
zahteva da ambalaža (pakovanje) bude prilagodljiva vrsti robe koja
se pakuje. Nekada se roba ručno pakovala u pojedinačna pakovanja.
Danas je tehnološki proces pakovanja robe uglavnom automatizovan i
vrši se serijsko pakovanje robe, pa se i od ambalaže zahteva da
bude standardnih dimenzija kako bi proces pakovanja na liniji za
pakovanje neometano tekao.
Nakon pakovanja robe u njeno pojedinačno pakovanje vrši se
grupisanje robe u zbirno pakovanje zarad daljeg transporta do
mesta čuvanja ili mesta konačne prodaje robe.
Povezanost transporta i pakovanja je uslovljena potrebom za
racionalnim korišćenjem postojećih skladišnih i transportnih
kapaciteta, kao i troškovima ambalaže.
Ambalaža mora biti usklađena sa:
-vrstom robe
-svojstvima materijala od kojih je izrađena roba
-pojavnim oblicima robe i njihovim svojstvima .
Kod robe široke potrošnje razlikuju se roba kratkotrajnog
karaktera i roba trajnog karaktera.

1.2 Kutije

Prema obliku kutije mogu biti:

Složive kutije, najčešće od kartona, koje se izrađuju štancovanjem i kasnije se

formiraju u određeni oblik. Od složive ambalaže najpoznatije su nam kutije koje
koristimo za skladištenje i transport proizvoda.

Nesložive kutije, izrađene su od punijeg kartona ili lepenke; one imaju konstantan oblik.

Pri pakovanju pojedinačnih proizvoda za ambalažu, koja osim estetske funkcije ima i
zaštitnu, proizvod ne zahteva posebnu zaštitu od spoljašnjih uticaja. Prodajne kartonske
kutije mogu biti složive i nesložive . U ovom slučaju radi se o složivim kutijama.

Papirna i kartonska ambalaža, kao deo ukupne ambalaže, koristi se pri pakovanju
raznih proizvoda i ima veliki dijapazon primene. Izradjuje se od papira i kartona razlicitog
kvaliteta i gramature uz korišćenje savremene tehnologije pripreme, štampe i
oblikovanja, pa i kompjuterskim vodjenjem kontlrolom, uz napomenu primene posebnih
zahteva u procesu automatizovanog pakovanja. Danas na tržištu nailazimo na papirnu i
kartonsku ambalažu različitih oblika, veličina i kvaliteta, namenjenu ručnom i mašinskom
pakovanju. Zato papirna i kartonska ambalaža ima svoje specifičnosti: u pogledu dizajna
u sferi prerade papira i kartona u upotrebi. Da bi se dobila kvalitetna amabalaža
potreban je i odredjen kvalitet papira i kartona, odredjenih standardnih dimenzija.
Standardne papire i kartone karakterišu: fizičko-hemijske osobine, karakteristike koje

4
moraju imati za štamou, doradu i obradu, postojanosti u preradi i obradi. Što se bolje
izradi - reši ambalaža, to upakovani proizvod postaje ekskluzivniji

Danas, kao ambalažni oblik, kutije se najčešće izrađuju od kartona, pune lepenke I
talasaste lepenke. Ovakve kutije su pretežno oblika kvadra, mada mogu biti I drugih
oblika (kao kupa ili kao valjak). Sastoje se od jednog ili vise delova zavisno od
upotrebne namene a prema tome I izrade. Delovi se spajaju lepljenjem, šivenjem
(upotrebljava se se specijalna pljosnata žica) ili su samosloživog oblika.
Funkcija dizajna ambalaže ogleda se u sledećem:

- dizajnu trendovske i lepo oblikovane ambalaže i proizvoda u njoj

- upotrebi boljih i praktičnih materijala

- izdvajanju dizajna od konkurentskog proizvoda

- pronalaženju najpogodnijeg oblikovanja za proizvod i ambalažu

- dizajnu koji privlači pažnju te pruža osećaj zadovolljstva kupca

- izboru i kombinaciji boja pisma i grafičkih elemenata.

Neke se robe stavljaju u ambalažu odmah posle završene faze proizvodnje,pa se

pakovanje može smatrati poslednjom fazom proizvodnje te robe. Roba ostaje u
ambalaži sve dok ne dođe u ruke kupca, a neke i duže, sve do momenta upotrebe ili dok
se potpuno ne utroše. Ambalaža na taj način prati sve karike u lancu prometa. U
ambalaži se dakle, roba skladišti, transportuje a u njoj se roba prodaje, a na kraju se iz
nje ponekad roba troši.

Pravilan izbor ambalažnog materijala i njegova racionalna prerada osnovni je element

cene koštanja ambalaže. Troškovi materijala obuhvataju stvarne troškove osnovnog i
pomoćnog materijala, neiskorišćenog materijala u preradi, skladištenju i čuvanju
materijala i kontrolu kvaliteta istog. Iz navedenih razloga proizilazi da su troškovi
maerijala jedan od najvažnijih elemenata za izradu realne kalkukalice cene ambalaže i
da se ovom elementu mora kod projektovanja posvetiti izuzetna pažnja. Ne manje
važno od pravilnog izbora materijala jeste i usklađivanje gabaritnih veličina ambalaže sa
veličinom proizvoda. U ovoj mogućnosti kriju se velike uštede ako se kod projektovanja
ambalaže racionalno koristi prostor za smeštaj proizvoda. Izradom veće ambalaže za
pakovanje proizvoda krajnje je neracionalno i samo povećava troškove ambalaže. Pored

5
toga, znatno veća ambalaža može kod nekih proizvoda da bude kontraproduktivna jer
kupac očekuje da se u većem pakovanju nalazi i stvarno veća količina proizvoda.

Ambalaža se može klasifikovati na različite načine u odnosu na

odabranu zajedničku karakteristiku. Grupisanje može biti izvršeno
prema ambalažnom materijalu, prema nameni, prema načinu upotrebe,
obliku, trajnosti, funkciji, vrednosti, fizičkim osobinama itd.

1.3 Podela ambalaže prema materijalu

Ambalažni materijal je najvažniji element u kreiranju ambalaže.

Od njega zavisi izbor tehnologije za proizvodnju ambalaže,
kvalitet dobijenog proizvoda, izbor oblikovanja i dorade
proizvoda, namena i cena dobijene ambalaže.
Prema vrsti materijala od koga je sačinjena ambalaža se može
podeliti na: drvenu, papirnu i kartonsku, metalnu, staklenu,
tekstilnu, ambalažu od polimernih materijala i ambalažu od
laminata.
Ambalažni materijal mora da ispuni određene zahteve
po pitanju otpornosti na :
- Mehanička naprezanja;
- Biološki osetljive robe;
- Optički uticaj;
- Termičke varijacije;
- Na promenu vlažnosti;
- Na uticaje vazduha;
- Koroziju;
- Promenu mirisa;
- Robe opasne po okolinu.

1.4 Opšti ambalažni materijali i karakteristike

Drvo
Drvo je materijal sastavljen od celuloznih vlakanaca.
Najvažnija svojstva drveta su:
- velika prostorna masa;
- dobra hemijska otpornost;
- higroskopnost.
Zbog lake obrade i dobrih osobina drvo je našlo primenu u izradi
transportne ambalaže.

Papir,karton, talasasta i ravna lepenka

Papir, karton, talasasta i ravna lepenka spadaju u vlaknaste
materijale.
Koriste se za izradu prodajne, zbirne i transportne ambalaže.

Metalni ambalažni materijali

6
Od metalnih ambalažnih materijala najčešće su u upotrebi :
aluminijum, gvožđe, kalaj, cink, olovo i hrom.
Najvažnija svojstva metalnih ambalažnih materijala su:

- velika mehanička čvrstoća;

- nepropustljivost za tečnosti, gasove, pare i mikroorganizme;
- velika otpornost na povišenim temperaturama;
- dobra toplotna provodljivost;
- korozivnost;
- toksičnost

Polimerni materijali
Od polimernih materijala u upotrebi su: materijali na bazi
celuloze i acetata celuloze, polietilen(PE), polipropilen(PP),
poli(vinilhlorid), polistiren(PS), polietilenteraftalat(PET),
polikarbonati(PC), poliuretani(PUR) i biorazgradivi polimeri.
Najvažnija svojstva polimernih materijala:
- dobra hemijska otpornost;
- mala krtost (lomljivost).

Staklo
U ambalažnoj industriji u upotrebi su sledeće vrste stakala:
tehničko staklo, natrijumsko staklo, olovno staklo i aluminijumsko
staklo.
Najvažnija svojstva stakla su:
- prozirnost;
- hemijska otpornost;
- biološki je neaktivno.

Kompozitni materijali
Strukturu kompozita čine:
- Matrica- osnova (metal, polimerni materijal...);
- Ojačivač- (čestice ili vlakna);
- Vezujuća sredstva- (adhezivi, inicijatori, katalizatori...).
Laminati (višeslojni materijali)
Laminati su kombinovani materijali od folija.
Od navedenih opštih ambalažnih materijala u grafičkoj industriji
za izradu ambalaže najviše se koriste :
- celulozni vlaknasti materijali (papir, karton, lepenka i talas
kartoni);
- polimerni materijali;

- laminati.

Ovi matrijali su našli široku primenu u grafičkoj industriji pre

svega zbog svojih dobrih mehaničkih osobina, velike stabilnosti i
pogodnosti za grafičku obradu, nisu zagađivači životne sredine i

7
pružaju mogućnost reciklaže. Slikom br.2 dat je odnos materijala
koji se koriste u grafičkoj industriji i vrste ambalaže koja se
može proizvesti od istih.

1.5 Ambalaža
Podela ambalaže prema nameni
Prema osnovnoj funkciji u prometu robe ambalaža se deli na:
1) Primarnu ambalažu (komercijalna,prodajna);
2) Sekundarnu ambalažu (zbirna);

Prodajna (Primarna) ambalaža

Služi za pakovanje pojedinih predmeta ili manje količine robe,
koja čini jednu prodajnu jedinicu. Zavisno od potrebe i namene
proizvodi se u različitim oblicima kao što su : kese, kutije,
džakovi, vrećice i dr. Pravi se od različitih materijala kao što
su: papir, karton, celofan, laminati, plastične mase itd. Ova
vrsta ambalaže direktno je namenjena potrošače i putem nje se roba
direktno prezentuje kupcu.
Prodajna ambalaža ima funkciju da štiti robu od spoljašnjih
uticaja, da omogućava lako rukovanje (funkcionalno otvaranje i
zatvaranje do kraja potrošnje) i da bude vizuelno dopadljiva.
P o što je po g od n a za šta mp u , po re d in fo rma ci je o ro b i i
deklaracije proizvoda, na sebi treba još da sadrži i informacije o
proizvođaču i ostale standardom propisane oznake i simbole.

Zbirna (Sekundarna) ambalaža

Može ponekad imati i karakter prodajne ambalaže. Služi za

racionalizaciju skladištenja tokom prodaje. Osnovna funkcija joj
je skladištenje većeg broja primarnih jedinica proizvoda odnosno
primarne ambalaže čime se olakšava pakovanje robe u transportnu
ambalažu.

Transportna (Tercijarna) ambalaža:

Predstavlja transportnu jedinicu robe i služi za pakovanje više
manjih zbirnih jedinica ili pojedinačno pakovanje većih predmeta
radi lakše distribucije i manipulacije.
Omogućava adekvatni
transport i manipulisanje određenom količinom proizvoda pakovanog
i smeštenog u prodajnoj i/ili zbirnoj ambalaži. Transportna
ambalaža štiti robu od svih oštećenja do kojih može doći prilikom
transporta, skladištenja i manipulacije robom.

Podela ambalaže prema načinu upotrebe(trajnosti)

Prema načinu upotrebe(trajnosti) ambalaža se može podeliti na

8
povratnu i nepovratnu ambalažu.
Povratna ambalaža se vraća proizvođaču, nakon što se isprazni
može se koristiti u istu svrhu. Izrađuje se od kvalitetnijih
materijala pošto je duže u upotrebi od jednokratne ambalaže.
Prikuplja se i vraća proizvođaču, koji je nakon pranja ponovo puni
i vraća u upotrebu. Ovoj grupi ambalaže pripada razna transportna
ambalaža (flaše, sanduci, cisterne...)koja je uglavnom povratna,
mada postoji i određena grupa prodajne ambalaže(plinske boce,
staklene flaše...) koja se takođe može smatrati povratnom
ambalažom.
Nepovratna ambalaža se upotrebljava za pakovanje samo jednom.
Većina prodajne ambalaže je nepovratna iz ekonomskih i praktičnih
razloga.Nakon što kupac potroši proizvod ova ambalaža predstavlja
otpad. Zbog ogromnih količina otpada nastalog od nepovratne
ambalaže koje postaju ekološki problem, danas se različitim merama
utiče na proizvođače da proizvode ambalažu koju je moguće ponovo
upotrebljavati i/ili reciklirati u funkciji zaštite životne
sredine.

Podela ambalaže prema obliku

Ambalaža se prema spoljašnjem obliku deli na:
- ambalažu sa pravougaonim presecima (kutije, sanduci…);
- ambalažu sa kružnim presecima ( bačve, okrugle kutije…).
Mogući su i drugi oblici, zavisno od potreba naručioca, a u
skladu sa tržištem i kupcem kao krajnjim potrošačem.

Zaštitna funkcija ambalaže

Jedna od osnovnih funkcija ambalaže jeste da da obezbedi zaštitu
robe koja se u njoj skladišti i da je sačuva od bilo kakvih
spoljašnjih uticaja. Dobro odrađena ambalaža spreči će bilo kakve
fizičke, hemijske ili mikrobiološke promene na robi.
Zaštita robe od mehaničkih naprezanja
Mehaničke osobine i otpornost ambalaže napravljene od papira,
kartona, lepenke i talasaste lepenke zavise od vlažnosti okoline.
Vlaga iz okoline direktno utiče na strukturu i mehanička svojstva
papirnog materijala.
Za zaštitu ambalaže od mehaničkih naprezanja koriste se elementi
unutrašnje zaštite. Funkcija ovih predmeta je raznolika: držanje i
učvršćivanje predmeta, zaštita od dinamičkih naprezanja,
ojačavanje uglova i ivica, popunjavanje praznog prostora, zaštita
od trenja...

Od unutrašnjih elemenata koriste se:

- Ulošci :
Unutrašnji delovi u vidu uložaka
dodaju se ambalaži radi bolje stabilnosti

9
upakovanog proizvoda ili odvajanja više
proizvoda u jednoj istoj kutiji.

-Rešetke:
Proizvode se od više elemenata talasaste lepenke. Na iskrojenim elementima
se naprave (šlicuju) prorezi i to jednoj grupi sa donje strane a drugoj grupi sa
gornje strane. Zatim se užljebljuju da bi formirali stabilne redove.Unutrašnji delovi
kutija od talas kartona u vidu rešetki (slika 6.) ugrađuju se da bi doprineli:
stabilnosti upakovanih proizvoda, povećanju čvrstine celog pakovanja kao i
fizičkom odvajanju upakovanih proizvoda. Ublažavaju bočni pritisak i sprečavaju
trenje robe u ambalaži.Primenjuju se naročito kod pakovanja staklene ambalaže
kao i proizvoda od voća.

- Pregradni kartoni :

Pregradni kartoni se koriste za

pakovanje proizvoda u više nivoa u okviru iste
kutije.

Kartonska paleta:
Kartonska paleta se
izrađuje od najkvalitetnijeg
ostatka talasastog kartona iz
proizvodnje.

Osnovne karakteristike su joj :

mala težina (3,5-4kg), velika
nosivost (do 1.000kg), jednokratna upotreba i mogućnost reciklaže.

Skladišno – transportna funkcija ambalaže

Sastoji se u tome da ambalaža bude projektovana tako da prilikom
skladištenja i transporta troškovi budu minimalni. Na ovaj način
omogućeno je racionalno korišćenje kako skladištnog tako i
transportnog prostora.
Oblik ambalaže mora biti usklađen sa : svojstvima robe, njenim
oblikom, karakteristikama odabranog ambalažnog
materijala(tehnološkim karakteristikama materijala).
Oblik i dimenzije primarne, sekundarne i tercijarne ambalaže
moraju biti međusobno usklađeni. Sekundarna ambalaža kvadratnog
oblika bolje iskorišćava transportni prostor od neke druge
ambalaže nepravilnog oblika. Transportna ambalaža(tercijarna
ambalaža) u obliku kvadra povećava iskorišćenje skladištnog
prostora za 20%, zato što se prilikom slaganja povezuje ukrštanjem
i složene kutije obrazuju stabilnu celinu. Cilindrična ambalaža
ostavlja najmanje prostora za manipulaciju prilikom skladištenja i
transporta. Moze se slagati samo jedna na drugu čitavom površinom

10
dna, čime se dobijaju vertikalni nepovezani i nestabilni nizovi sa
malom površinom oslonca.

Roba se tokom transporta uglavnom slaže na palete od drveta.

Dimenzije ovih paleta usklađuju se sa dimenzijama robe koja se
transportuje. Evropska federacija za pakovanje dala je određene
propise vezane za dimenzije ambalaže i slaganja na palete.
Preporuka je da bruto masa robe ne prelazi 1t, a da visina složene
robe na paleti nebude viša od 1m.

1.6KARTON

Karton
Klasifikacija kartona se može vršiti prema više kriterijuma:
gramatura (tabela T.1) sirovinskom sastavu, postupku izrade i
broju slojeva, nameni i slično. Prema sirovinskom sastavu kartoni
mogu biti srednjefini (proizvedeni pretežno iz drvenjače),
bezdrvni (proizvedeni iz celuloze), kartoni na bazi tekstilnih
krpa i sl.
Tabela T.1. Podela papira prema gramaturi

Karakteristike kartona koje imaju uticaj na njegovu primenu u

ambalažnoj industriji su:
- Otpornost na mehanička oštećenja;
- Otpornost na klimatske uslove;
- Barijerne karakteristike;
- Vizuelne karakteristike;
- Mogućnost upotrebe za pakovanje hrane.
Prema postupku izrade i broju slojeva, kartoni mogu biti
11
jednoslojni i višeslojni, nepremazni i premazni, prirodno bojeni,
beljeni i bojeni kartoni u raznim bojama. Višeslojni kartroni mogu
biti dupleksi, tripleksi i multipleksi. Veoma kvalitetni kartoni
od čiste celuloze nazivaju se hromo-kartoni.

Obzirom na stepen obrade i oplemenjivanja, kartoni mogu biti

pregovani, reljefni i sl. Mogu biti lakirani na visoki sjaj, npr.
Hromolux-kartoni i sl. Prema nameni takođe postoje razni ambalažni
kartoni, kartoni koji služe za izradu raznih vrsta kartonskih
kutija. Nepremazni kartoni imaju jednostranu glatkoću i podesni su
za štampu sa jedne strane, koja se ne lakira, dok se premazni
kartoni upotrebljavaju za štampu u različitim štamparskim
tehnikama.
Neke vrste premaznih kartona su:
-hromokarton(bezdrvni premazni karton),
-kunstdruk karton(bezdrvni, beli karton, jednostrano ili
obostrano premazan i visokosatiniran).
Premazivanje se vrši premaznim kaolinom, kazeinom i drugim
mineralnim ili sintetičkim materijalima. Premazni kartoni služe za
umetničku štampu i proizvode se u različitim gramaturama.
Fini karton podrazumeva uglavnom bezdrvni karton, koji može
delimično sadržati i vlakanca od krpa. Može biti jednoslojan i
višeslojan. Može biti dorađen i oplemenjen premazom i pregovanjem.
Odlikuje se velikom belinom, zatvorenom ravnom površinom i velikom
čistoćom. Upotrebljava se za kvalitetnu višebojnu štampu. Osnovna
namena ovog kartona je štampa raznih vrsta vizitkarti, pozivnica,
čestitki, jelovnika, vinskih karata i drugih sličnih proizvoda.
Postoji dosta širok spektar i drugih različitih vrsta kartona.
Lepenkom se nazivaju kartoni mase iznad 500 g/m . Lepenka je
obično izrađena od drvenjače, hemijske drvenjače i starog papira. Najčešće se
razlikuju dva tipa lepenke ravna i valovita. Svaka od ovih grupa ima svoje posebne
karakteristike, kako sa stanovišta tehnologije proizvodnog procesa, tako i sa
stanovišta namene, odnosno područja upotrebe. Puna lepenka je opšti naziv
za sve jednoslojne masivne lepenke, dok je valovita lepenka iz više slojeva od
kojih su neki ravni, a neki valoviti.

Talasasti karton

Talasasti karton je posebna vrsta višeslojnog kartona, koja

nastaje slepljivanjem više papirnih slojeva od kojih je jedan ili
više talasast.

Pri proizvodnji talasastog kartona najčešće se koriste sledeće

sirovine :

- Fluting – za talasasti sloj; Daje veliku čvrstinu

12
talasu. Korisna gramatura mu je 110-180 g/m

- Šrenc- za unutrašnji ravan sloj; Mehaničke osobine

su mu lošije: 90- 230 g/m

- Kraft ili testlajner- za spoljne ravne slojeve;

Dobrih mehaničkih osobina, dodaje se lepenci kao ravan sloj
kada je potrebno proizvesti ambalažu velike čvrstoće.
- Specijalni papiri; dupleks, hromo papiri, ofset
papiri... za ravne ili talasaste slojeve.

Slikom br.18 dat je udeo različitih vrsta papira korišćenih u

svetskoj proizvodnji talsastog kartona 2008. godine.

Klasifikacija talas kartona

Po broju slojeva razlikuju se: dvoslojni, troslojni,
četvoroslojni, petoslojni i sedmoslojni talasasti karton

Na formirani talasasti sloj nanosi se lepak, nakon čega se spaja

13
sa ravnim slojem i nastaje talasasti karton. Za slepljivanje
ravnih i talasastih slojeva koriste se vodno staklo, skrobni i
sintetički lepkovi.
Dvoslojni talasasti karton se dobija spajanjem jedne ravne ploče i
talasastog sloja.Koristi se za zaštitu robe. Najčešće se proizvodi
sa krupnim valom, B, E i F talasa. Na tržište se isporučuje u
obliku rolni.
Troslojni talasasti karton se dobija dodavanjem još jednog ravnog sloja
na već formiranu dvoslojnu lepenku. Izrađuje se od C,B,E i F
talasa. Troslojni talasasti karton krupnog vala koristi se za
transportne kutije različitih dimenzija, zbog velike čvrstoće.
Ukoliko se za izradu ovih kartona koristi sitan val pogodan je za
izradu štancovane ambalaže. Poseduje veliku čvrstinu i otpornost na mehaničke
uticaje.
Četvoroslojni talasasti karton se ne koristi često, jer je izrada kutija
od nje teža nego od ostalih tipova talas kartona, tako da se ona
uglavnom korist za pakovanje voća i povrća, ili u kombinaciji sa
drvetom, gde služi kao zamena za daske. Kod četvoroslojnog
talasastog kartona, talasasti slojevi su okrenuti jedan prema
drugom, pod međusobnim uglom pružanja talasa od 90°, i međusobno
su zalepljeni.
Petoslojni talasasti karton se dobija spajanjem dva dvoslojna kartona i
jednog ravnog spoljašnjeg sloja. Najviše se upotrebljava za izradu
prodajnih i transportnih kutija.
Sedmoslojni talasasti karton se pravi od tri ista talasa ili od
kombinacije A, B i C talasa. Mikrotalas se u principu ne koristi
za sedmoslojnu lepenku. Po mehaničkim svojstvima sedmoslojni
talasasti karton se može uporediti sa drvetom, i može se koristiti
za izradu kutija za teške mašine i opremu.
U talasastom kartonu, "talas" (rebro) je taj koji obezbeđuje
dobre mehaničke osobine: čvrstoću na savijanje,
probijanje,pritisak i elastičnost. Talas je sinusoidnog oblika i
na njemu razlikujemo korak i visinu. Ove karakteristike u
kombinaciji sa kvalitetom korišćenog materijala daju kartone
različitih upotrebnih vrednosti.
Korak talasa predstavlja rastojanje između dve susedne tačke u
kojima je talasasti sloj spojen sa ravnim slojem.
Visina talasa predstavlja rastojanje između dva susedna ravna sloja
između kojih se nalazi talasasti sloj.
Visina talasa i debljina talasastog kartona nisu iste veličine.
Prema obliku sinusoidnog talasa razlikujemo sledeće tipove
talasastih kartona:
- grubog talasa (A i C oblika),
- finog talasa (B-standardnog oblika, B- tvrdog oblika i E-
mikrotalas),
- najfinijeg talasa (F-mali oblik, G-uzani oblik i N-luksuzni
oblik).
14
Karakteristike talasa kod talasastih kartona:
A-talas - Ima malu čvrstoću na pritisak i najbolje ublažuje
dinamička opterećenja normalna na površinu lepenke. Ova lepenka
ima najbolju čvrstoću na probijanje.
B-talas - Poseduje veliku čvrstoću na pritisak ali slabo
amortizuje dinamička opterećenja.
C-talas – Po osobinama je između talasa A i B.
E-talas – Ovaj talas poseduje najveću čvrstoću na pritisak, a
najmanju na savijanje i izvijanje.
F,G,N-talasi – U ovoj grupi nalaze se najfiniji talasi malih
koraka i visina. Poseduju dobre mehaničke osobine što omogućava
bolju i laku obradu a samim tim i njihovu primenu u izradi luksuznih izdanja.
C talas- Krupan (grubi) talas: po osobinama je između A i B
talasa.
Korak talasa, mm : 6,8 – 7,9
Visina talasa:3,2-3,9 mm
B talas – Sitan (fini) talas: poseduje veliku čvrstoću i otpor na
pritisak.
Korak talasa, mm : 5,5 – 6,5
Visina talasa:2,2-3,0 mm
E talas – Mikrotalas : Poseduje najveću čvrstoću na pritisak.
Korak talasa, mm : 3,0 – 3,5
Visina talasa: 1,0-1,8 mm .
Različiti tipovi petoslojnih ploča mogu nastati kombinacijom ovih
talasa( BC,EC).
Talasasti karton se izrađuje i mota u rolnu, a zatim po potrebi
konfekcionira u table potrebnih dimenzija. Paletirane table
talasastog kartona su iste visine (150 cm) ali u sebi sadrže
različit broj tabli što je uslovljeno brojem njihovih komponenti
(slojeva).
Izrada i kvalitet talasastog kartona precizno su definisani
sledećim međunarodnim standardima:
- FEFCO standardi i preporuke ( Federation Europen Fabrication de
Caisses en Cartoon Ondule);
- UIC standardima i preporukama (Union Internacionale Chemins de
Fer).
Ovim standardima su određeni normativi kvaliteta talasastih
kartona i normativ kvaliteta ambalaže izrađene od njih.

1.8 Kutije
Kutije se prave od plastike, drveta, metala, kombinovanih
materijala, kartona, pune lepenke i talasaste lepenke. Najčešće su
oblika kvadra, mada mogu biti izrađene i u drugim oblicima (kupa,
valjak). Mogu biti izrađene od jednog ili više delova zavisno od
upotrebne namene a da bi se obezbedila funkcionalnost pakovanja.
15
Delovi se spajaju lepljenjem, šivenjem (upotrebom specijalne
pljosnate žice) ili se kutije izrađuju kao samosložive.
Prema obliku kutije mogu biti:
- Složive kutije,izrađene od talasaste lepenke i kartona,
spljoštenog su oblika i takve se isporučuju kupcu;
- Nesložive kutije, izrađene su od punijeg kartona ili
lepenke i konstantnog su čvrstog oblika.

Presvlačenjem spolja i/ili unutra mogu se poboljšati mehaničke i

estetske osobine. Transportnim kutijama se prilikom grafičkog
oblikovanja poklanja manja pažnja nego prodajnim kutijama kod
kojih je estetski izgled bitan jer dolaze u direktan kontakt sa
potrošačem.
Prema funkciji kutije se delie na:

- prodajne kutije,
- zbirne kutije,
- transportne kutije.

Transportne kutije od talasaste lepenke

Proizvode se od troslojne, petoslojne ili sedmoslojne lepenke.
Lepenka je prirodno higroskopan i porozan materijal, tako da je
neophodno naknadno tretirati kutije da bi se zastitila roba od
vlage. Tretiranje se vrsi razlicitim načinima obrade poput
impregnacije voskom ili katranom.
Kutija se sastoji od:
- tela kutije,
- spoljnih i unutrašnjih poklopaca i,
- dna.
Kutije imaju tri dimenzije i šest prostornih strana. Svaki tip
kutije ima drugačiju dužinu(L), širinu(B) i visinu(H) izražene u
mm (mere unutrašnjeg prostora), sa definisanim pravcem pružanja
talasa(T).
Složive transportne kutije
-Složiva transportna kutija sa dodirnim spoljašnjim poklopcima:
Ova vrsta kutije je među najzastupljenijima, i poznata je i pod
nazivom “ameriken“ kutija (slika 27.). Širina (B) ovakve kutije
sadrži dve širine poklopaca i oni se pri spajanju dodiruju. Na taj
način se formiraju dno i poklopac kutije. Unutrašnji poklopci
ojačajavaju ove spojeve. Unutrašnji poklopci se ne dodiruju.
Kutija se formira lepljenjem ili šivenjem jezička duž plašta
kutije.

Složiva transportna kutija sa dodirnim spoljašnjim i unutrašnjim poklopcima:

K od ove vrste ku tij a d o di ru ju se svi po kl o p ci pri li ko m
formiranja poklopca i dna. Izuzetno je jaka zbog dvostrukog dna i

16
poklopca, ali zbog velikog utroška materijala nije ekonomski
opravdana njena upotreba.

- Kutija sa preklopnim spoljašnjim poklopcem:

Spoljašnji poklopci su duži za 5cm od polovine širine
kutije.Spoljašnji poklopci preklapaju jedan drugog. Kutija je
složiva.

- Kutija sa potpunim preklapanjem spoljašnjih poklopaca:

S p a d a u p o se b a n o b l i k s k l o p i v i h k u t i j a . Ši r i n a s v a ko g
spoljašnjeg poklopca jednaka je širini kutiji. Poklopci potpuno
preklapaju kutiju i na dnu i na vrhu, pri čemu se formiraju dva
dupla i vrlo jaka sloja. Ove kutije poseduju veliku
čvrstinu.

- Kutija sa navlakom (plaštom):

Sastoji se iz dva dela i slična je provlačnoj
kutiji:
- Unutrašnji deo je kutija “ameriken“ sa dodirnim spoljim
poklopcima.
- Spoljašnji deo je omot od talasaste lepenke. Omot se navlači pri
čemu dolazi do povezivanja poklopaca čime se izbegava potreba za
njihovim naknadnim spajanjem.

Provlačne transportne kutije

Ovakva vrsta transportne ambalaže koristi se za pakovanje teških
i osetljivih predmeta. Može se koristiti kao zbirna ili kao
transportna ambalaža. U upotrebi su dva oblika ovih kutija :
dvodelne i trodelne provlačne kutije. Isporučuju se u složivom obliku.
- Dvodelna provlačna kutija:
Ovaj tip kutija ima dvostruki zid od talasaste lepenke samo sa
dve suprotne strane. Može se javiti u dva oblika kao kutija sa
nesastavljenim unutrašnjim delom (nezalepljena- slika 31.) i kao
kutija sa sastavljenim unutrašnjim delom. Uglavnom su kutije
manjeg formata.

- Trodelna provlačna kutija:

Koristi se pri pakovanju teških predmeta i predmeta osetljivih
na naprezanje. Izuzetno je čvrsta kutija jer sadrži svih šest
strana zidove od duple lepenke.
Sastoji se iz :
1. unutrašnjeg (ne sastavijenog) elementa,
2. srednjeg (sastavljenog) elementa,
3. spoljašnjeg (sastavljenog) elementa.
Ovi elementi ulaze jedan u drugi i na taj
način formiraju jake zidove- gore i po kraćim

17
stranama dvostruke, a dole i po dužim
stranama trostruke zidove.
Delovi provlačne trodelne
kutije:
1. Unutrašnji nesastavljeni element
2. Srednji sastavljeni element
3. Spoljašnji sastavljeni element

Teleskopske kutije
Mogu se koristiti i kao zbirna i kao transportna ambalaža.
Isporučuju se kao složive i kao ne složive kutije. Sastoje se iz
dva dela, tela kutije i poklopca koji se navlači na telo kutije.
Svi elementi kutije se spajaju lepljenjem ili šivenjem žicom.
Prema konstrukciji razlikujemo više tipova ovih kutija.

- Teleskopska kutija sa niskim poklopcem :

Karakteristika ove kutije je visina poklopca kutije koja je
znatno manja nego visina same kutije.
Telo kutije se izrađuje spajanjem dugih bočnih strana kutije.
Poklopac nastaje spajanjem jezičaka kraćih strana poklopaca.
Ovaj tip kutije podnosi velika naprezanja.
-Teleskopska kutija sa dubokim poklopcem :
Karakteristika ove kutije je to da su visine tela kutije i
visine poklopca iste.Telo kutije se izrađuje spajanjem bočnih
strana kutije. Poklopac nastaje spajanjem jezičaka. Spajanjem
sastavnih elemenata poklopca i tela kutije ovaj ambalažni
materijal formira dvostruke zidove , što kutiji daje dodatnu
otpornost prilikom bočnih naprezanja .

- Teleskopska kutija sa vratom :

Sastoji se iz tri dela:
- poklopca (gornjeg elementa),
- uloška (u funkciji srednjeg nosećeg elementa) i
- dna (donjeg temeljnog elementa), na kome stoji kutija.
Dimenzije uloška (širina, visina i dužina) su manje od dimenzija
dna i poklopca.
Teleskopska kutija (i sa vratom i sklopiva) se koristi kada
oblik robe iziskuje veću visinu kutije. Isporučuje se u nesloživom
obliku.

- Sklopiva teleskopska kutija :

Sastoji se od dve kutije “amarikanke” (složive kutije sa
dodirnim poklopcem). Jedna od kutija je toliko većih dimenzija da
može da se navuče na manju kutiju. Veća kutija nema poklopce za
formiranje dna i navlači se na manju kutiju koja nema poklopce za
formiranje gornjeg dela.

18
Kutija sa odvojenim dnom i poklopcem :
Kutije su uglavnom kvadratnog oblika i sastoje se iz tri
elementa :
-poklopca
-omota
-dna

Poklopac i dno su plitki- malih visina. Omot čini osnovu kutije.

Zavisno od tipa kutije poklopac i dno će se ili uvlačiti u omot
ili navlačiti na omot.

Delovi kutije :
1. poklopac
2. omot
3. dno

Skrojene kutije
Konačan oblik dobijaju u toku samog pakovanja robe pa su po tome
slične omotima. Gledajući konstrukciju razlikujemo tri tipa
skrojenih kutija:
-jednodelne skrojene kutije ,
-dvodelne skrojene kutije,
-trodelne skrojene kutije.

Komercijalne (prodajne) kutije

Mogu biti izrađene od kartona, pune lepenke ili mikrotalasne
lepenke. Mogu biti ukrašene raznim estetskim elementima, ili biti
presvučene spolja i iznutra raznim materijalima. Imaju i složivu i
nesloživu formu .

-Nesložive prodajne kutije

Proizvode se od kartona i lepenke većih gramatura da bi se

dobila veća čvrstoća i stabilnost kutija.
Mogu se presvlačiti spolja, iznutra ili obostrano. Presvlačenje
se vrči papirom, platnom, raznim polusintetskim i sintetskim
materijalima.
Za poboljšanje mehaničkih osobina mogu se ugraditi razne
pregrade i ležišta. Sastavljanje i spajanje ovog tipa kutija vrši
se procesom lepljenja.
Koriste se za pakovanje luksuzne robe: nakita, kozmetike,
galanterijske robe.
Troškovi izrade ovih kutija su znatno viši u odnosu na ostale
kutije.
Od ostalih tipova nesloživih kutija (slika 36.) sreću se još i:
-teleskopske nesložive kutije (oblika su kvadra, dele se u

19
podgrupe),
-provlačne nesložive kutije (u telo kutije se spakuje roba,
zatim se navlači omot),
-rasklopne nesložive (sastoje se od poklopca i tela kutije
povezanih platnom ili pantljikom),
-kombi kutija (oblik kutije koja zbirno koristi neke od osobina
navedenih kutija).

Složive prodajne kutije

Složive prodajne kutije se izrađuju od kvalitetnog kartona ili
posebne talasaste lepenke. Ova talasasta lepenka za gornji sloj
ima kvalitetniji papir pogodan za štampu. Sastavljanje i
zatvaranje ovog tipa kutija vrši se lepljenjem specijalnih delova
(klapnice, jezičci, uši).

Prema načinu spajanja preklopa mogu se podeliti u više grupa :

-Kutije zatvorene lepljenjem
Poklopac i dno ovih kutija formiraju se lepljenjem preklopa,
najpre unutrašnjih, a potom i spoljašnjih preklopa.
-Kutije sa jezičkom za zatvaranje
Uglavnom sadrže tri preklopa pri čemu se jezičak nalazi na
srednjem preklopu.
-Kutije sa četiri preklopa
Poklopac i dno se formiraju savijanjem jednog čeonog i dva
bočna preklopa, nakon čega se savija i krajnji preklop sa
jezičkom.
-Kutije sa ušima za zatvaranje
Ove kutije na jednom preklopu imaju uši a na drugom zareze u
koje se te uši uvlače .
-Kutije sa kombinovanim zatvaranjem
Kod ovih kutija se uši za učvršćivanje preklopa kroje na jezičku
za zatvaranje, i nakon provlačenja se poviju i na taj nacin
formiraju poklopac i dno .

Provlačne prodajne kutije

Sastoje se od omota i tela, a formiraju se neposredno pred samu
upotrebu. Omot je otvoren sa dve strane i formira se lepljenjem.
Isporučuju se u složivom stanju.

Delovi provlačne prodajne kutije:

1. Iskrojeno telo kutije

2. Omot kutije;a-klapnica za spajanje omota lepljenjem
3. Izgled formirane kutije

Rasklopne prodajne kutije

Formiraju se iz jednog dela, gde poklopac i telo čine zajedničku

20
celinu. Spajanje se može izvršiti lepljenjem jezičaka ili ušima za
sastavljanje koje se nalaze na telu kutije.
Zatvaranje kutije se vrši jezičcima na poklopcu.

21