Криминалистичко полицијски универзитет,

Београд 2022. године

Семинарски рад из предмета ,,Историја

криминалистике''

Тема: Tрагови оруђа и оружја

Професор: Ивана Крстић-Мистриџеловић

Аутор рада: Никола Михајловић 2Г1/0094/22

Садржај

Увод...............................................................................................................................4

2. Праисторија..........................................................................................................5

3. Трагови кривичног дела......................................................................................7

3.1. Појам и значај...............................................................................................7

3.2. Класификација..............................................................................................9

4. Трагови оруђа.....................................................................................................11

4.1. Врста оруђа......................................................................................................12

4.2. Фиксирање трагова оруђа...............................................................................13

5. Трагови ватреног оружја...................................................................................14

5.1. Ватрено оружје као траг............................................................................15

5.2. Пројектили као трагови и трагови настали од пројектила.....................16

5.3. Чаура испаљеног метка..............................................................................18

5.4. Трагови барутне гарежи и полусагорелих барутних честица................18

6. Вештачење..........................................................................................................20

6.1. Балистичко вештачење...................................................................................21

6.1.1. Оперативни и доказни значај......................................................................23

7. Идентификација оружја на основу трагова на пројектилу...............................27

7.1. Балтазарова метода.........................................................................................29

7.2. Де Рехтер-Мажова метода..............................................................................30

7.3. Профилографска метода.................................................................................31

Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

7.4. Микроскопска компаративна метода............................................................31

Закључак.....................................................................................................................33

Литература..................................................................................................................34

3
Увод

Постоји веровање да су неандерталци направили прво оруђе од костију

одређеним савременим техникама, пре појаве модерног човека на тлу Европе. 1 Иако

савремени човек замењује неандерталца у Европи пре 40 000 година, о њиховим

способностима се и даље расправља. Неки научници тврде да су они имали могућности

као и сам модеран човек, док други чврсто стоје иза тога да су се сличности са

савременим човеком појављивале само онда када је он дошао у контакт са

неандерталцима.

"За сада је оруђе направљено од костију један од најбољих доказа да су

неандерталци имали развијену технику обраде која се везује само за модерног

човека.“, објашњава др. Шенон Мекфирон са Института за еволуциону антропологију

у Лајпцигу, у Немачкој. Он и др. Мајкл Ленуа са Универзитета у Бордоу су вршили

ископавања на локалитету Абри Пеyронy где су пронађене три овакве кости. Они су

сматрали да, уколико су неандерталци заиста развили овакву врсту оруђа, могуће је да

је савремени човек наследио овај вид технике од њих.

Ово није прво оруђе које је пронађено код неандерталаца. Раније је пронађено

камено оруђе (као и оно од костију), али много грубље обраде. Разлог за то лежи у

томе да су они испрва употребљавали кости да обраде или наоштре оруђе од камена,

али су касније увидели предности костију као материјала за обраду.2

Како би се утврдило време из кога потиче пронађено оруђе, исто је на

Институту за археологију било подвргнуто радиокарбонским испитивањима и

испитивано ОСЛ (optical stimulated luminescence) методом.

1
M. P. Institute for Evolu. Anthropology (August 2013). ,,Neandertals made the first
specialized bone tools in Europe’’.
2
Ibid.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

Резултат ових испитивања је показао да је оруђе старо око 50 000 година, а нема

доказа да је тада у Европи био савремени човек. Дакле, остаје мишљење да су

неандерталци изумитељи прве технике обраде оруђа од костију.3

2. Праисторија

Временски период који траје од тренутка када је прасторијски човек почео да

израђује оруђе и оружје до појаве првих писама, назива се праисторија.4 Она се дели

према материјалу од кога су оруђе и оружје прављени, као и према начину његове

обраде на:

I. старије камено доба (палеолит),

II. средње камено доба (мезолит),

III. млађе камено доба (неолит), и

o метална доба:

o бакарно доба,

o бронзано доба,

o гвоздено доба.

Старије камено доба је обележио настанак и развој хоминида и првобитног

оруђа и оружја.5 У овом добу су људи живели у пећинама, човек је овладао ватром,

бавио се скупљањем плодова и ловом, док су оруђе и оружје прављени окресивањем

камена.

Током мезолита, који је кратко трајао, људи и даље живе у пећинама, али и

граде прва трајна насеља, најчешће на обалама река, језера и мора и развијају

3
Ibid.
4
Праисторија. (n.d.). У: Википедија.
5
Ibid.

5
технологију. Оруђа се и даље израђују окресивањем камена, а јављају се и мирколити,

камене секире и предмети од дрвета.

Највећи помак у производњи оруђа и оружја, било је у металном, бакарном и

гвозденом добу. У том периоду, предмети су се израђивали од поменутих легура и

постали су доста масивнији.6

Праисторија, преузето са:

https://shtreber.com/Praistorija-osnovne-odlike-i-podela?view=premium

6
Ibid.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

Оруђе у камено доба, преузето са:

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Miscellaneous_stone_tools

.jpg/200px-Miscellaneous_stone_tools.jpg

3. Трагови кривичног дела

3.1. Појам и значај

Када се говори о траговима, морамо имати у виду да је појам трага широк и да

његово значење излази далеко из оквира криминалистике. У најопштијем смислу, о

трагу се говори као о последици неког догађаја. Наиме, сваки објект се налази у

непрекидном кретању, те делује на све објекте око себе (и они делују на њега) и тиме

изазива одређене промене код њих, па се управо такве промене сматрају траговима тих

догађаја (интеракција).7

Према томе, траг једног догађаја је свака промена која је настала у вези са њим. 8

Уколико је тај догађај кривично дело, онда промена у вези са њим представља траг

кривичног дела.

7
6. Др В. Митровић, Др Љ. Ступар (2002): ,,Криминалистичка техника'', Виша
школа унутрашњих послова, Београд, str. 133
8
Ibid, str. 134

7
 Промене које се сматрају траговима, могу бити веома различите, али се ипак

класификују у коначан број група:

1) промене облика предмета на који је извршено дејство; (рељефни трагови,

трагови стопала)

2) преношење супстанције са једног на други предмет; (нпр. трагови пап.

линија, трагови пнеуматика при кочењу)

3) остаци било каквих предмета или чак целих предмета, остављених

поводом извршења кд-а; (нпр. крхотине стакла, оружја или муниције)

4) промене положаја појединих предмета у простору или њихов нестанак;

(нпр. оборена столица, отворена књига)

5) промене хемијског састава или структуре појединих предмета; (нпр.

изгорели предмети, брисани текстови)

6) промене стања електричног и магнетског поља (нпр. наелектрисана

столица услед седења)

Све ове набројане промене су везане за стање супстанције, независно од тога да

ли се ради о њиховом саставу, облику, положају у простору или односу према

електромагнетном пољу.

С обзиром на то да се реч ,,супстанција'' често замењује речју ,,материјални'',

трагови који представљају један од набројаних типова промена, називају се управо

материјални трагови. Материјални траг кривичног дела је свака видљива или

голим оком невидљива материјална промена која је настала у вези са кривичним

делом.9

Основна одлика свих материјалних трагова је та што они настају и егзистирају

по законима природних наука.10 Како су природни закони неподмитљиви, овакви

9
Ibid.
10
Ibid.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

трагови увек настају када се за то створе одређени услови и увек на исти начин, па тако

онај који познаје природне законе - може добити поуздане информације о догађају,

одн. објекту од кога траг потиче.

Док се вербални докази (изјаве, признања и сл) могу негирати и порицати у току

поступка, информације добијене из материјалних трагова ни на који начин се не могу

обезвредити и зато стоје изнад свих. На даље, до вербалних доказа се често долази

преко неке врсте притиска на оне који поседују информације, а за коришћење

материјалних трагова као извора информација се може рећи да поступак чине, не само

објективнијим, већ и хуманијим.

Поред материјалних трагова, постоје и други трагови у виду промена разних

стања којима се баве друштвене науке, па због тога разликујемо: психичке, економске,

социјалне, политичке и др.

3.2. Класификација

Подела материјалних трагова се може извршити по више основа:

a. по величини – сви материјални трагови се деле на микро и макро, где

граница представља најмања величина трага коју људско око може

разазнати без помоћи оптичких помагала;

b. по броју значајних димензија – сваки траг, као и сваки објекат, мора

имати три димензије, тј. обавезно се јавља у простору (има запремину),

јер је то у природи материје; међутим, релевантна обележја која траг

садржи могу бити таква да је за њихово коришћење довољно знати само

две димензије, па тако разликујемо: запреминске и рељефне.

9
c. по уочљивости – сви трагови се деле на видљиве и невидљиве;

невидљиви су сви они које је немогуће уочити без оптичких помагала,

или зато што су ситни, безбојни, исте боје или су у малој концентрацији;

d. по пореклу – деле се на: трагове људског порекла, трагове животињског

порекла, трагове биљног порекла, трагове предмета, трагове дејства силе;

e. по начину настанка – разликују се: динамички и статички;

 статички трагови настају када се додирнуте површине два објекта не

крећу једна у односу на другу; у тој ситуацији, облик рељефа тврђег

објекта се пресликава на површину мекшег; када се пресликавање

изврши у једној равни – трагови се називају отисци, а када при

пресликавању, пресликани објекат уђе у други – трагови се називају

утисци;

 динамички трагови настају у случају да се бар један од објеката креће

у време настанка трага (нпр. трагови клизања); механизам је доста

сложенији, јер од тврдоће објекта – зависи на ком објекту ће се

познавати трагови;

f. по значају – односно по врсти информација коју траг садржи; сваки траг

носи разноврсне информације, али у сваком од њих преовлађује једна

врста информација, која може указивати на:

o постојање кривичног дела,

o идентитет учиниоца,

o идентитет саучесника,

o идентитет оштећеног,
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

o начин извршења кривичног дела,

o средство извршења кривичног дела,

o место извршења кривичног дела, време и мотив за извршење

кривичног дела.11

4. Трагови оруђа

За извршење разних кривичних дела, учиниоцима често нису довољне само

руке, већ се служе различитим врстама оруђа. Неки повратници у току

криминалистичке праксе, стварају специфичне навике у избору оруђа и начина његове

употребе, (модус операнди) те стварају своје збирке оруђа.12 У исто време, други увек

користе друго оруђе, док трећи уопште не носе са собом оруђе, већ користе приручна

средства која нађу на лицу места.

Сва та оруђа остављају трагове на нападнутим објектима, што омогућава да се

утврди врста оруђа, његова групна припадност, па чак и да се изврши његова

идентификација, ако се оно пронађе. Одатле и велики значај трагова оруђа у

расветљавању кривичних дела.

4.1. Врста оруђа

Сва оруђа која се користе при извршењу кривичних дела, могу се

класификовати по разним основима. Определили смо се за њихову класификацију по

пореклу и намени. Према пореклу, оруђе можемо поделити у три групе13:

11
Ибид, стр. 134-136.
12
Др В. Митровић, Др Љ. Ступар (2002): ,,Криминалистичка техника'', Виша школа
унутрашњих послова, Београд, str. 202-204.
13
Ибид, стр. 202-204.

11
 I. алати – то су оруђа намењена за широку употребу у различитим

занатским радовима, пољопривреди и домаћинству; (могу се произвести

индустријски или занатски)

II. специјална оруђа – то су оруђа која учиниоци кривичних дела сами

израђују са искључивом наменом за извршење одређених врста

кривичних дела;

III. пригодна оруђа – то су различити предмети који не спадају у алате, а које

учиниоци употребљавају у стању у коме их проналазе или незнатно

прилагођавају својим потребама;

Према намени, могу се поделити:

I. сечива

II. тестере

III. бушилице

IV. бодежи

V. оруђе за стругање

VI. оруђе за одваљивање

VII. оруђе за копање

VIII. оруђе за ударање.

Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

4.2. Фиксирање трагова оруђа

Трагове оруђа није тешко пронаћи, ако се познаје механизам њиховог

настајања. Они су углавном видљиви са изузетком микротрагова. Најбољи начин да се

обезбеде ови трагови је изузимање премдета са траговима, што је могуће учинити кад

год су то покретљиви и лакши предмети.14

При паковању таквих предмета, треба водити рачуна да се трагови обезбеде од

евентуалног оштећења у транспорту, па се они у ту сврху обично штите механички

(поркивањем) и видљиво обележавају. Када се трагови оруђа пронађу на предметима,

који се не могу транспортовати (нпр. велика каса, довратак, оквир прозора и слично),

онда се морају фиксирати на лицу места.

5. Трагови ватреног оружја

Не постоји тачна евиденција, али употребом оружја се врши највише кривичних

дела, а нека од њих су убиство, разбојништва, изнуде итд. Поставља се питање зашто је

са криминалистичког аспекта свако кривично везано извршено ватреним оружјем, од

изузетне важности? Разлог лежи у томе што после употребе ове врсте оружја, остаје

релативно мали број трагова, а подаци које ти трагови могу да пруже су веома

разноврсни и сваки од њих има одређену тежину и значај.15

За успешно проналажење, тумачење и фиксирање трагова употребе ватреног

оружја, потребно је познавање основа његове конструкције и функционисања.

Ватрено оружје је сваки уређај који може, у правцу циља, избацити пројектил уз

помоћ силе притиска гасова који су настали сагоревањем барута. 16 Како би ти гасови

14
Ибид, стр. 205
15
1. Др Р. Максимовић (2000): ,,Криминалистичка техника'', Полицијска Академија,
Београд, стр. 388.
16
Ибид.

13
створили висок притисак, барут се затвара у мали простор (чаура), а да би пројектил

био усмерен у жељеном правцу – чаура са пројектилом се ставља у цев. Даље, у току

сагоревања барута, пројектил напушта чауру и креће се кроз цев, што значи да се

запремина повећава, а истовремено се сагоревају нове количине барута које одржавају

притисак.

Како би притисак барутних гасова био што већи, цеви се израђују са малим

пречником (калибар), а с друге стране, када постоји потреба да маса пројектила буде

већа од масе кугле – пројектили се израђују у издуженом облику. 17

Иако је оружје са олученим цевима најбројније (нпр. бојево, спортско, а делом и

ловачко) ипак није занемарљив број ватреног оружја са глатким (неолученим цевима).

У такве врсте оружја спада ловачко оружје које је намењено за избацивање мноштва

пројектила кугластог облика (сачма).18

Од осталих врста, разликујемо бојево оружје у које спадају митраљези и

аутомати, док се у криминалистичкој пракси најчешће срећу краткоцевна оружја,

попут револвера и пиштоља.

Пиштољ је краткоцевно оружје, малих димензија које се израђује са сталним

или сменљивим магацином за муницију, који се смешта у рукохвату. Метак из

магацина се допрема до лежишта у цеви, затвара помоћу затварача који се после

опаљења, под дејством барутних гасова, повлачи од цеви, а под утицајем опруге –

враћа и при томе обавља наведене операције. (полуаутоматско опаљивање)

Револвер је краткоцевно, али неаутоматско оружје. Меци су смештени у добош

који се може окретати тако да један његов отвор постаје део цеви и лежишта метка, па
17
Др Н. Станковић (2020). ,,Форензика у кривичном поступку'', Европски универзитет
Тузла.
18
Ибид.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

се због тога пуњење обавља окретањем добоша, док један његов отвор са метком дође

у одговарајући положај.

5.1. Ватрено оружје као траг

Kада се на лицу места нађе ватрено оружје за које се претпоставља да је њиме

извршено кривично дело, тада се и само оружје третира као траг. 19 Важно је истаћи да

се на лицу места извршења кривичног дела, оружје као траг налази ретко, јер учинилац

кривичног дела, након употребе, обично не оставља ватрено оружје на лицу места.

Оружје се без било каквог додиривања прво обележава и онда фиксира

фотографијом, а тек када је фиксирање завршено, приступа се изузимању оружја са

лица места ради слања на даље вештачење. Међутим, овај део посла је веома деликатан

из два разлога:

a) прво, када је у питању полуаутоматско/аутоматско оружје, оно се

најчешће налази у запетом положају, па непажљивим руковањем или ако

је неисправно – лако може доћи до опаљења метка, а последице је

немогуће сагледати;

b) друго, на оружју се могу наћи трагови папиларних линија који могу

послужити за идентификацију особе која је пуцала или је имала оружје у

рукама;20

Оружје се не сме додиривати голим рукама, већ једино рукама које су

заштићене рукавицама. Као замена за недостатак рукавица, користиће се папирне

марамице којима би се штитило то место или би се на руке навукле полиетиленске

кесе.

19
Др Р. Максимовић (2000): ,,Криминалистичка техника'', Полицијска Академија,
Београд, стр. 389.
20
Ибид.

15
 Након узимања оружја у руке, прво се извади оквир са мецима, затим се оружје

репетира како би се извадио метак из цеви, а завршница представља паковање

оружја ,са оквиром и метком који је избачен из лежишта, у полиетиленске кесе на даљу

обраду.

5.2. Пројектили као трагови и трагови настали од пројектила

Пројектил је убојити део сваког метка, па је из тог разлога његова конструкција

прилагођена тој намени. 21

Основна конструкциона карактеристика сваког пројектила је да његова маса у

односу на запремину буде што већа. Како би се постигла ова карактеристика,

пројектили се праве од материјала са што већом густином, па је пример за такав

материјал олово или његова легура.

Као трагови, пројектили су изузетно важни, јер се помоћу њих може

идентификовати ватрено оружје из ког је испаљен пројектил. Због велике продорности,

пројектили лако пролазе кроз мекше средине, у које наравно спада и човечје тело.У

полумеке материјале, као што су дрво или малтер – пројектили само делимично

продиру, одн. продиру док у потпуности не изгубе кинетичку енергију.22

Ударом у чврст материјал, пројектил се распасда или деформише или се у

одређеним ситуацијама, што зависи од угла под којим удари у чврсту подлогу, одбије

(рикошетира). Да би уопште дошло до рикошета, прво мора да се стекне више услова, а

основна карактеристика јесте да је упадни угао једнак углу одбијања пројектила.

Фиксирање пројектила има изузетну важност, па иако по изгледу није тако,

најтежи посао приликом фиксирања јесте како открити пројектил или место у које је

21
Ибид, стр. 390.
22
Ибид.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

он ударио, одн. на коме је остао.23 У овим ситуацијама, није довољан само визуелни

преглед, већ је претходно потребно поставити мисаону реконструкцију целог догађаја.

За криминалистичко тумачење неког кривичног дела у коме је коришћено

ватрено оружје, посебну важност игра улога трагова које остављају пројектили на

својој путањи. У случају изостанка таквих трагова, немогуће је реконструисати путању

пројектила, а самим тим и одредити место са којег је пуцано.

5.3. Чаура испаљеног метка

Чаура као траг се јавља у случајевима када је пуцано из полуаутоматског и

аутоматског оружја, а много ређе из неаутоматског. Познато нам је да опаљењем

метка, барутни гасови врше притисак у оба смера (напред и назад), а последица тога је

избацивање пројектила, као и присуство трзаја приликом опаљења. Међутим, код

појединих врста оружја, енергија барутних честица је искоришћена за рад потребан

при избацивању чауре код полуаутоматског или аутоматског оружја. Динамика

догађаја може често спречити учиниоца да пронађе испаљене чауре, тако се често деси

да оне остају на лицу места.

Чауре, као и пројектили, значајни су као трагови, с обзиром на то да се на

основу трагова испаљења – на чаури може идентификовати оружје из којег је пуцано.24

Криминалистичко – техничка обрада се врши на уобичајен начин, што значи да

се после откривања:

 чаура обележава,

 уноси у записник о увиђају,

 уцртава положај где је нађена,

 уноси у скицу и

23
Ибид.
24
Ибид, стр. 392.

17
  фотографски фиксира размерном фотографијом.25

5.4. Трагови барутне гарежи и полусагорелих барутних честица

Крајњи продукт сагоревања барута је угљеник или барутна гареж. 26 Осим ње,

после сагоревања барута, остаје и мали део полусагорелих барутних честица.

Наиме, после опаљења метка, барутна гареж и барутне честице излазе из цеви

оружја за пројектилом. На даље, мањи део барутне гарежи и честица, приликом

аутоматског репетирања, враћа се у правцу избацивања чауре и тиме контаминира руку

особе која је пуцала.

Ова врста трагова може да укаже на разне околности везане за пуцање и

ватреног оружја:

a. може се одредити даљина са које је пуцано (у одређеном опсегу), као и

лице које је пуцало;

b. најчешће се налазе на жртви или учиниоцу, па та околност опредељује и

начин фиксирања; (трагове који се налазе на откривеним деловима тела,

судски лекар фиксира аутопсијом, а ако је жртва жива, обавља лекар у

болници)

У вези са овим траговима на одећи, задатак криминалистичке технике на терену

јесте да на одговарајући начин обезбеди материјал за вештачење. Наиме, ови трагови

су увек везани за окрвављену одећу, а барутне честице (које су нитратна једињења),

веома су лако растворљиве у води, па самим тим и у крви. Из тог разлога, задатак

крим. техничара је да одмах после изузимања, одећу потпуно осуши и она тако

осушену одећу пошаље на вештачење.

25
Ибид.
26
Ибид, стр. 393.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

Такође, иако је најбитнији део одеће онај на који је пројектил прво ударио,

треба водити рачуна и о томе да се на вештачење шаљу сви делови одеће због

криминалистичког тумачења настанка отвора на одећи.27

6. Вештачење

Вештачење представља стручну делатност вештака која се обавља према

правилима односне делатности, и у складу с одредбама ЗКП-а, на темељу које вештак

изграђује и даје свој стручни налаз и мишљење о важним чињеницама чије му је

утврђивање и расветљавање поверено од стране одређеног органа. 28

Криминалистичка вештачења представљају саставни део смишљеног,

организованог и планског деловања на плану сузбијања криминалитета. Вештачење је

радња која се одређује када за утврђивање или оцену неке важне чињенице треба

прибавити налаз и мишљења особа које располажу потребним стручним знањем. 29

Под изразом „вештак“, подразумева се лице које поседује одређено стручно

знање или вештину неопходну за обављање делатности на плану утврђивања чињеница

у поступку вештачења.

Предмет вештачења су важне чињенице за чије утврђивање и оцену је потребно

прибавити налаз и мишљење вештака. 30 Те чињенице могу се односити на место,

ствари и жива бића, одн. место догађаја кривичног дела, предмети и трагови кривичног

дела, учиниоци и жртва кривичног дела. Поменуте чињенице су првенствено чињенице

које у правом смислу речи чине садржину кривичних ствари, али такође и чињенице

које доприносе доношењу појединих судских одлука у вези кривичних ствари.

27
Ибид.
28
3. Др Н. Станковић (2020). ,,Форензика у кривичном поступку'', Европски
универзитет Тузла.
29
Ибид.
30
Ибид.

19
 Под предметом вештачења подразумевамо све важне чињенице и околности

које се у кривичном поступку могу и морају утврђивати једино применом посебног

стручног знања, док је предмет истраживања вештака материјал на које је усмерено

истраживање чулним опажањем.

С обзиром да су трагови оруђа присутни код многих кривичних дела, а посебно

код провалних крађа, саботажа, диверзија – за расветљавање конкретног кривичног

дела од великог је значаја идентификација оруђа и учиниоца кривичног дела.

Такође, за успех вештачења је веома значајно и то да ли је оруђе остварило

контакт с подлогом само једанпут или више пута. Разлог за то је чињеница да

вишеструки контакти отежавају идентификацију.

Приликом испитивања оруђа за које се сумња да је употребљено за извршење

кривичног дела, мора се обратити пажња и на трагове који су евентуално остали на

самом оруђу. Идентификација оруђа представља утврђивање индивидуалних обележја

оруђа који су настали у процесу производње.31

На крају, у циљу откривања извршиоца, обавља се вештачење механичких

трагова употребљеног оруђа и том приликом се утврђује: од које врсте оруђа потиче

траг, и када постоји оруђе за упоређивање, које је оруђе оставило траг.

6.1. Балистичко вештачење

Балистичка вештачења спадају у посебну криминалистичку област,

криминалистичку оперативу,32 међутим, у поступку спровођења оваквих вештачења се

(поред одређених знања из балистике) примењују и одговарајуће методе физичке и

хемијске криминалистике. Балистичка вештачења имају искључиву примену и

31
Ибид.
32
У. Тодоровић, Др Мићо Бошковић, Др Максимовић (1998): ,,Методе физике, хемије и
физичке хемије у криминалистици'', Београд, стр. 287.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

криминалистички значај у разјашњавању и доказивању кривичног дела општег и

политичког криминалитета која су извршена употребом ватреног оружја.

За примену метода физичке и хемијске криминалистике, нужно је да се на месту

извршења кривичног дела пронађу материјални трагови, који потичу од ватреног

оружја којим је извршено, нарочито када је потребно извршити његову

идентификацију, исправност и старост пуцања.33

Резултати спровођења балистичких вештачења, у зависности од врсте, количине

и својстава пронађених трагова на лицу места, могу садржавати оперативну и доказну

информацију.34 Тако нпр., за идентификацију ватреног оружја из којег је пуцано и за

утврђивање правца пуцања – примењују се методи физичке криминалистике, док се за

одређивање даљине и старости пуцања, детекцију карактеристичних елемената из

барутних трагова, као и за коришћење парафинске рукавице – примењују методе

хемијске криминалистике.

Коришћењем ове две методе, могу се обезбедити материјални трагови, али не у

свакој криминалистичко-тактичкој ситуацији и у односу на све чињенице које се могу

утврдити овим вештачењима. На крају, поред могућности пружања доказних

информација, криминалистички значај се испољава и у њиховом оперативном

карактеру, што је веома значајно за планирање даљег тока криминалистичке обраде и

примену криминалистичких начела брзине и оперативности.35

6.1.1. Оперативни и доказни значај

У току спровођења поменутих метода, веома је битно да се на стручан и

детаљан начин истражи место извршења кривичног дела, извршеног ватреним

У. Тодоровић, Др Мићо Бошковић, Др Максимовић (1998): ,,Методе физике, хемије и

33

физичке хемије у криминалистици'', Београд, стр. 287.

34
Ибид.
35
Ибид.

21
оружјем, како би се пронашли и обезбедили релевантни материјални трагови за

вештачење.36

У одређеним криминалистичко-тактичким ситуацијама, од добијених резултата,

а применом метода физичке и хемијске криминалистике – зависиће и одговор на

кључна златна питања криминалистике. 37 Ради што веће ефикасности балистичких

вештачења, од изузетног значаја је сарадња оперативних радника, криминалистичких

техничара, вештака балистичке струке и вештака медицинске струке, одн. лекара

специјалиста судске медицине, јер то доприноси адекватној примени одговарајућих

метода физичке и хемијске криминалистике и самим тим ствара већу могућност

обезбеђења материјалних доказа.

У разјашњавању и доказивању кривичних дела извршених ватреним оружјем,

резултати балистичких вештачења могу да имају (као што смо већ поменули)

оперативни и доказни значај, па је због тога и битно да се на месту извршења

кривичног дела, пронађу и криминалистички и процесно правилно фиксирају трагови

који потичу од ватреног оружја.38 Ти трагови могу бити:

 трагови барутних честица, гасова и пламена,

 трагови пројектила, цеви, ударне игле, лежишта метка, оквира, затварача,

 ватрено оружје (у ређим ситуацијама).

Криминалистичко-балистичким вештачењем трагова и предмета ватреног

оружја, може се утврдити:

1) из које врсте (типа) ватреног оружја је извршено испаљење;

2) из ког конкретног ватреног оружја је испаљен пројектил;

36
Ибид, стр. 288.
37
Ибид.
38
Ибид.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

3) правац пуцања;

4) удаљеност, одн. место са кога је пуцано;

5) положај учиниоца у моменту испаљења пројектила;

6) положај жртве у моменту када је погођена пројектилом, испаљеним из

ватреног оружја;

7) време када је извршено испаљење (старост пуцања);

8) исправност ватреног оружја.

Утврђивање типа ватреног оружја из којег је пуцано, приликом извршења

кривичног дела, има одређени оперативни значај.39 Оно омогућава усмеравање

оперативне делатности у проналажењу инкриминисаног ватреног оружја, при чему се

методом елиминације сужава круг ватреног оржја, с обзиром на то да је познат тип

оружја које се тражи.

Вештачки налаз и мишљење којим се утврђује тип ватреног оружја којим је

извршено кривично дело, има и процесни значај,40 јер се након његовог проналаска и

идентификације, уклапа у целовит доказ у односу на тип и конкретно ватрено оружје.

Како би се могао одредити тип ватреног оружја, нужно је да се на лицу места

пронађу избачена чаура и испаљени пројектил, који могу пружити информације о

калибру оружја, о чињеници да ли се ради о оружју са кратком или дугом цеви, одн.

олученој или неолученој цеви.

У овим врстама вештачења, веома је значајно утврдити удаљеност са које је

пуцано, при чему треба водити рачуна да ли је пуцано из ватреног оружја са олученом

или неолученом цеви. Поред примене метода хемијске криминалистике, у одређеним

39
Ибид, стр. 290.
40
Ибид.

23
криминалистичко-тактичким ситуацијама, на даљину пуцања могу да укажу и судско

медицинска вештачења.

Поред одређивања удаљености, обрађивања правца пуцања и места са кога је

пуцано, такође има и одговарајући криминалистички значај. Место на коме се налазио

учинилац у време када је пуцано из ватреног оружја, мора да се налази на утзврђеном

правцу пуцања, па је с тога, након утврђивања правца пуцања, нужно утврдити иместо

са ког је пуцано.

При утврђивању положаја жртве, у моменту када је погођена пројектилом који

је испаљен из ватреног оружја, мора се имати у виду чињеница да место проналаска

жртве не мора да представља и место где се жртва налазила у моменту када је

погођена. Траг крви је основни траг који указује на мењање положаја жртве 41, а

присутни су у пракси и случајеви да је жртва погођена и нађена на месту мртва, али без

присуства трагова крви.

Из тог разлога, можемо рећи да је утврђивање положаја жртве у време када је

погођена, има велики значај у откривању и доказивању фингираних крвних деликата,

као и код прикривања кривичних дела извршеним ватреним оружјем.

Под одређеним условима се може приближно одредити и време када је пуцано

из ватреног оружја. Одређивање времена пуцања у криминалистичком смислу,

значајно је за постављање верзија и планирања оперативне делатности, с обзиром да се

на основу одређивања времена пуцања може извести закључак о битној чињеници: ,,да

ли је конкретно ватрено оружје употребљено за извршење кривичног дела, ако нам је

познато време када су нанесене повреде, одн. када је наступила смрт лица?''

Приликом утврђивања исправности ватреног оружја, треба разликовати

исправност оружја на основу техничких карактеристика које свако оружје добија у

41
Ибид, стр 291.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

току производње, од исправности преправљеног оружја или оружја ручне израде из

кога је пуцано. Сагледавајући исправност са аспекта његових техничких

карактеристика, могуће је да оружје буде технички неисправно, али да се из њега

изврши опаљење. Са становишта извршења кривичног дела, значајно је утврдити да ли

је из инкриминисаног оружја било могуће извршити опаљење, у време и на начин, како

је то учињено када је извршено кривично дело.42

У току оперативне делатности, у одређеним крим.- такт. ситуацијама поставља

се питање утврђивања лица које је пуцало и у којој је руци држало ватрено оружје

у моменту испаљивања пројектила.

Једна од хемијско-криминалистичких метода која се примењује за утврђивање

ове чињенице јесте и парафинска рукавица. 43

Међутим, има много оправданих

примедби на примену ове методе, јер добијени резултати нису поуздани, те могу

представљати само индицију, то јест. могу имати само оперативни, али не и доказни

карактер.

7. Идентификација оружја на основу трагова на пројектилу

Оружја која се најчешће користе у криминалне сврхе, спадају у групу личног

наоружања, а са аспекта морфолошких трагова који остају на пројектилима – могу се

грубо поделити на:

 оружја са глатком цеви,

 оружја са ижљебљеном цеви.44

42
Ибид, стр. 292.
43
Ибид.
44
У. Тодоровић, Др Мићо Бошковић, Др Максимовић (1998): ,,Методе физике, хемије и
физичке хемије у криминалистици'', Београд, стр. 294.

25
 Жљебови у цевима имају одређени угао увијања дуж целе осе цеви, а задатак им

је да дају пројектилу обртни моменат, као и стабилност пројектила приликом лета кроз

ваздух. Пример оружја која најчешће имају глатке цеви су ловачке пушке, доксе за

пројектиле користи сачма.

С друге стране, код ижљебљених цеви, испупчени делови се називају поља.

Приликом активирања барутног пуњења, у метку пројектил бива избачен кроз цев, а

пошто поља и жљебови имају смер увијања у десну или леву страну, обртање

пројектила прати смер увијања.

У току проласка пројектила кроз цев, испупчени делови у цевима, одн. поља,

остављају трагове на кошуљици пројектила у виду уздзжних бразди (или на самом

пројектилу ако се ради о муницији за револвере код којих је цео пројектил од легуре

олова). Ове бразде настају као последица индивидуалних карактеристика поља и

јављају се услед машинске обраде цеви, а код оружја из којих се често пуца, и услед

истрошености цеви.

Да би се могла извршити идентификација оружја из кога је пројектил испаљен,

потребно је поред испаљеног пројектила (као спорног трага) доћи и до оружја за које се

сумња да је из њега испаљен пројектил, одн. потребно је поседовати и неспорно

оружје.45 Уколико су ова два услова са сигурношћу задовољена, може се вештачењем

идентификовати оружје, одн. извршити елиминација.

Историјски гледано, у криминалистичкој пракси су се користиле разне методе

за упоређивање идентификационих карактеристика спорног пројектила и неспорног

пројектила-модела. Међутим, без обзира на то која ће се метода користити, неопходно

је доћи до пројектила испаљеног из неспорног оружја који ће послужити као модел за

поређење. Основни предуслов за хватање пројектила је да он не трпи било какве

45
Ибид.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

промене, одн. да се не оштети приликом хватања. Данас се у пракси углавном користе

два начина за хватање испаљених пројектила и то су:

резервоар са водом, одн. прикладан базен који је довољно дубок да

пројектил испаљен у води – изгуби енергију, и под дејством Земљине

теже, слободно падне на дно базена; ова систем је веома погодан, јер не

оштећује пројектиле, али пре пуцања базен мора бити чист од могућих

заосталих пројектила, како не би дошло до замене.

дрвени сандук, дужине око 2м са страницама од педесетак центиметара;

са горње стране има поклопац, а са бочних страна, кружни отвор

пречника око двадесетак центиметара; сандук је напуњен памуком који

је добро набијен, тако да чврсто стоји целом запремином сандука; ова

метода није идеална, иако за пројектиле који имају кошуљицу, не постоји

опасност да се оштете или униште; проблем настаје код револвера који

немају кошуљицу, јер у зависности од мекоће легуре од које је

направљен, зависи и да ли трагови на пројектилу могу да се оштете.

За упоређивање трагова на спорном и неспорном пројектилу, коришћене су

следеће методе:

1) Балтазарова метода,

2) Де Рехтер-Мажова метода,

3) Профилографска метода и

4) Микроскопска компаративна метода.46

46
Ибид, стр. 297.

27
7.1. Балтазарова метода

Балтазар (V. Baltazar) је око 1913. године применио методу за идентификацију

оружја на основу трагова на спорном пројектилу и неспорном узорку-моделу за

упоређење. Метода се заснивала на прављењу посебних реплика на танкој оловној

пантљици по којој се котрљају пројектили и на тај начин добијају реплике на меканој

површини олова.

Овај поступак се врши како са спорним, тако и са неспорним пројектилом, а

затим се ти трагови, са оловне траке, снимају макро-фотографијом и фотографије се

међусобно упоређују, односно, уклапају идентификационе карактеристике које су у

виду уздужних бразди.

Иако је вероватно била успешна у време када је коришћена, имала је велике

недостатке, а основни је био у томе да се реплика могла добити само једним ваљањем.

Уколико би се применио поновни поступак, од истог пројектила, губиле би се поједине

идентификационе карактеристике. Посебан проблем су представљали пројектили без

кошуљице, начињени само од неке легуре олова, јер се са њих нису могле директно

узимати реплике. Ова метода се више не користи и има само историјски значај. 47

7.2. Де Рехтер-Мажова метода

У приближно време када се појавила претходна метода, Де рехтер и Мажо уводе

у праксу начин идентификовања оружја на основу трагова на пројектилима. За ову

методу није важило узимање реплике, већ се директно са пројектила вршило снимање

трагова макро-фотографијом, а након тога, добијене фотографије трагова са спорног и

неспорног пројектила, су се међусобно упоређивале.48

47
Ибид.
48
Ибид.
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

Основни недостатак је била овалност пројектила, па су се макро-фотографијом

могли добити само отсечци, чија је дубинска оштрина задовољавајућа. Поред тога,

пројектили без кошуљице су морали прво да се припреме поступком галванопластике,

односно, електрохемијским поступком наношења слоја злата како би се добиле

задовољавајуће фотографије.

7.3. Профилографска метода

За идентификацију оружја наоснову трагова на неспорном и спорном

пројектилу, ова метода користи посебан уређај, тзв. профилограф.49

Наиме, дијамантска игла прелази преко микрорељефа на спорно (одн.

неспорном пројектилу) и користећи ефекат пиезоелектрицитета – преводи механичке

осцилације у електричне импулсе који се појачавају, док се преко писача добија

графички запис микрорељефа.

Тако добијени графички записи се упоређују и на основу тога доноси одлука да

ли се идентификационе карактеристике међусобно подударају или не. Ова метода се

користила у Совјетском савезу, где је и уведена у криминалистичку праксу.

7.4. Микроскопска компаративна метода

Метода која се данас користи у целом свету, заснива се на оптичком

упоређивању ликова спорних и неспорних микрорељефа у видном пољу окулара или

на екрану компаративног микроскопа.50

Предности ове методе, у односу на све остале, више је него изражена, и то из

следећих разлога:

49
Ибид, стр. 298.
50
Ибид.

29
  приликом упоређивања, пројектили се физички уопште не додирују, на

тај начин да не постоји могућност њиховог оштећења;

 у зависности од финоће трагова, могу да се бирају одговарајућа увећања

микроскопа;

 пројектили се постављају на посебно конструисане носаче који

омогућавају померање пројектила на уздужној оси без њиховог

додиривања;

 неважност материјала од кога су направљени пројектили, са кошуљицом

или без ње;

 упоређивање идентификационих карактеристика се може извршити са

поседовањем само једног дела пројектила (нпр. кошуљице);

Сама техника идентификације се не разликује много од друге која се врши уз

помоћ компаративног микроскопа. Дакле, поступак је такав да се прво спорни

пројектил поставља на посебно конструисан држач који је причвршћен за сточић

микроскопа. Не постоји правило који се пројектил ставља на коју страну сточића, али

сваки вештак, спорни, одн. неспорни пројектил ставља увек на исту. Исто овако, на

други држач се поставља неспорни пројектил који је испаљен из спорног оружја.

Посматрање трагова се започиње најмањим увећањем, а затим се на том

увећању подешава положај пројектила, извршава прелиминаран преглед трагова и

подешава осветљење.

На следећем увећању се уочавају карактеристични трагови и међусобно доводе

у положај за уклапање. Следеће увећање је средње и на њему се врши брз преглед

трагова како би се уочиле специфичне карактеристике које ће послужити као репери за

деифнитивно уклапање. Коначно, постављају се објективи са максимално потребним

увећањем и врши дефинитивно уклапање трагова. Резултат ове методе су уклопљене

Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

идентификационе карактеристике, одн. бразде, које треба да докажу/не докажу да су

пројектили испаљени из истог/различитог ватреног оружја.51

Закључак

Од самог настанка човека користило се разно оруђе а касније и оружје ради

свакаквих потреба човека као што је лов, паљење ватре итд. Међутим са напредовањем

цивилизације дошло је и до злоупотребе тих средстава и вршења разних злочина а

самим тим и до почетка развијања механизма доказивања о ком оруђу се ради и ко му

је власник.

У данашње време као што и видимо оружје се примењује као средство за

извршење тешких кривичних дела и као такво подлеже многим превентивним мерама у
смислу ко може да га поседује али и рестриктивним како би се лакше пронашао
учинилац кривичног дела.
Посебан осврт имамо према ватреном оружију које је најопасније и за узимање
трагаова најсложеније па као такво наука мора да напредује како би дошли до оружија
са којим је извршено кривично дело.

51
Ибид.

31
Литература

1. Праисторија. (n.d.). У: Википедија, преузето 01. 12. 2022. године са:

https://sr.m.wikipedia.org/sr/%D0%9F

%D1%80%D0%B5%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE

%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

2. M. P. Institute for Evolu. Anthropology (August 2013). ,,Neandertals made the

first specialized bone tools in Europe’’. Преузето 02. 12. 2022. године, са:

https://www.sciencedaily.com/releases/2013/08/130812154225.htm

3. Др Н. Станковић (2020). ,,Форензика у кривичном поступку'', Европски

универзитет Тузла. Преузето 4. 12. 2022. године,са: https://eubd.edu.ba/02-

ID/023-Mon/FORENZIKA%20U%20KRIVICNOM%20POSTUPKU.pdf
Трагови оруђа и оружја аутор рада: Никола Михајловић

4. Др Р. Максимовић (2000): ,,Криминалистичка техника'', Полицијска

Академија, Београд.

5. У. Тодоровић, Др Мићо Бошковић, Др Максимовић (1998): ,,Методе

физике, хемије и физичке хемије у криминалистици'', Београд.

6. Др В. Митровић, Др Љ. Ступар (2002): ,,Криминалистичка техника'',

Виша школа унутрашњих послова, Београд.

33