FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE DR

LAZAR VRKATIĆ

Seminarski rad
TEMA: Tragovi papilarnih linija

Mentor: Student:
Prof. Dr Zdravko Skakavac Natalija Kesić 17153/17

Novi Sad, Decembar 2019

 SADRŽAJ:

Uvod......................................................................................................................3
1.Tragovi papilarnih linija.................................................................................4
2.Daktiloskopija.................................................................................................6
3.Ivan Vučetić....................................................................................................7
4.Papilarne linije................................................................................................8
5.Fiksiranje vidljivih tragova papilarnih linija.................................................10
6.Pronalalaženje i fiksiranje latentnih tragova papilarnih linija......................11
7.Izazivanje otisaka papilarnih linija prašcima................................................11
8.Hemijske metode izazivanje latentnih tragova papilarnih linija...................12
9. Postupak sa fiksiranim tragovima papilarnih linija.....................................13
Zaključak.............................................................................................................14
Literatura.............................................................................................................15

2
 Uvod
U toku realizacije kriminalističke obrade, organi unutrašnjih poslova primenom naučnih
i praktičnih metoda kriminalistike radi obezbeđenja dokaza pronalaze materijalne tragove koji
su u vezi sa krivičnim delom i učiniocem. Materijalni tragovi se mogu pronaći u na samom
licu mesta, na učiniocu, žrtvi ili predmetu, sredstvu izvršenja, bližoj ili daljoj okolini, zavisi
od vrste krivičnog dela, načina, sredstava, mesta i vremena izvršenja kao i od ponašanja i
delovanja učinioca pre krivičnog dela, za vreme i nakon njegovog izvršenja. Praksa potvrđuje
da bez obzira na to što učinioci vode računa da ne ostave tragove ili da ih uklone, mala je
verovatnoća da u potpunosti to uspešno urade, pa se na licu mesta mogu pronaći raznovrsni
materijalni tragovi i upravo primenom kriminalističko-fizičkih i hemijskih metoda, pomoću
kojih se razjašnjavaju i dokazuju mnoga krivična dela. Materijalne tragove, zajedničkim
radom pronalaze kriminalistički tehničar, odgovarajući veštak i operativni radnik a primenom
odgovarajućih metoda fizičke i hemijske kriminalistike procenjuju njihov operativni značaj.

Materijalni dokazi mogu biti: predmeti i tragovi.

’’U kriminalističkom smislu tragovi su vidljive ili nevidljive promene koje je fizičkom
radnjom proizveo čovek, životinja ili kakva stvar prilikom vršenja, ili u vezi sa vršenjem
krivičnog dela.’’

Tragovi u kriminalističkom smislu su uvek u vezi sa ljudskom radnjom, odnosno

propuštanjem radnje u koliko je postojala obaveza za njeno preduzimanje, bez obzira na to da
li potiču od čoveka, životinje, predmeta, mašine i dr.Ove promene mogu biti vidljive ili
nevidljive, a mogu se naći na mestu krivičnog dela, na učiniocu ili žrtvi (tragovi krvi, stopala,
sperme, prašine, vlasi kose, barutnih gasova, tragovi blata, tragovi borbe) i na predmetima
koji su u vezi sa krivičnim delom (tragovi papilarnih linija, boje, alata). U krivičnom postupku
tragovi predstavljaju materijalne dokaze kojima se uputpunjuje subjektivna slika datih iskaza i
objektivizira njihova vrednost. Postoje razne vrste tragova od kojih je najrasprosranjenija
podela na tragove ljudskog, životinjskog, i biološkog porekla, tragovi predmeta, tragove
dejstva sile i mikrotragove. Tragovi usana, zuba, noktiju prema ovoj klasifikaciji spadaju u
tragove ljudskog porekla. Tragovi ljudskog porekla u kriminalističko-tehničkoj obradi imaju
poseban značaj, jer neki od njih direktno upućuju na identitet učinioca (npr. Tragovi
papilarnih linija) a drugi to čine samo idirektno (npr. Utvrđivanje iz čijeg je oružija pucano ne
potvrđuje identifikaciju osobe koja je pucala).1

Radi lakšeg praćenja ove problematike tragovi ljudskog porekla podeljeni su na više pod
grupa:

 Tragovi stopala
 Tragovi papilarnih linija
 Tragovi ruku
 Tragovi krvi
 Tragovi ljudskih izlučevina
 Tragovi zuba
 Tragovi usana

1
Bošković M.:Materijalni dokazi u kriminalističkoj obradi, Nova prosveta, Beograd 1990.str. 89-94.

3
  Tragovi noktiju

1.Tragovi papilarnih linija

Imajući u vidu da izvršilac krivičnog dela najčešće koristi ruke u vršenju krivičnog
dela,tragovi papilarnih linija mogu da budu prisutni kod mnogih krivičnih dela,što je posebno
karakteristično za imovinska krivična dela,ali mogu da budu prisutni I na licu mesta izvršenja
krvnih i seksualnih delikata i nekih drugih krivičnih dela,a mogu se naći na dokumentaciji I
drugim odgovarajućim mestimakod krivičnog dela privrednog kriminaliteta.2

Jedna od važnih osobina papilarnih linija je njihova sposobnost da prilikom dodira sa

predmetima,ostavljaju na tim predmetima svoje slike-tragove. Ti tragovi ostaju ili usled toga
što je dotaknuti predmet plastičan ili usled toga što je papilarna linija linija obojena ili usled
toga što je su papilarne linije vlažne od znoja. S obzirom na način njihovog nastanaka i na
njihovu prirodu,sve tragove papilarnih linija delimo na:3

 Vidljive,koji mogu biti:

1. Obojeni(površinski)koji ostaju ako su papilarne linije bile obojene krvlju,masnoćom

ili slično.

Slika 1.Trag papilarne linije obojen masnoćom na metalnom

predmetu

2. Reljefni -Tragovi koji imaju jasno izražene sve tri dimenzije. Za nastanak ovakvih
tragova nužno je ostvarenje dva uslova:
 Neophodno je da postoji meka podloga na kojoj trag može da ostane.
 Postojanje pritiska tj. Sile dovoljne da svojim dejstvom ostavi trag na podlozi.

2
Prof.dr.Bošković M,Kriminalistika:Taktika-Tehnika, str 193.
3
Mitrović V.(1998) Priručnik za izvodjenje kursa iz oblasti daktiloskopije.Sarajevo.Str .143.-147.

4
 Papilarne linije imaju fini reljef koji se može utisnuti u meku podlogu i u tom slučaju
tragovi papilarnih linija javljaju se u obliku reljefa. Ovakvi tragovi mogu se naći na različitim
podlogama kao što su: git, glina, čokolada parafinske sveće itd. Lako su uočljivi ali se isto
tako lako mogu i uništiti4

Slika 2.Reljefni trag papilarnih linija u komadu gipsa

 Latentne (nevidljive),koji ostaju na čvrstim i relativno glatkim površinama usled

znojavosti površine papilarnih linija.

Slika 3.Latentni trag nastao usled znojavosti papilarnih linija na

staklenoj povrsini

Ovi tragovi su pod normalnim uslovima nevidljivi i na njih treba obratiti posebnu
pažnju i tom prilikom strogo voditi računa,da se postojeći tragovi ne oštete ili ne
unište.Prilikom traženja ovakvih tragova treba prvenstveno obratiti pažnju na predmete i
površine na kojima oni mogu ostati,s obzirom na način izvršenja krivičnog dela i na
pretpostavljeno kretanje i delovanje učinioca za vreme izvršenja krivičnog dela. Najlakše se
4
http://studenti.rs/skripte/vojska-policija-kriminalistika/reljefni-tragovi-na-mestu-dogadjaja/ pristupljeno
11.12.2013.20:33.

5
pronalaze i zapažaju,ako se prostorija zamrači,pa se površine na kojima pretpostavljamo da se
nalaze tragovi,koso osvetljavaju pomoću slabe baterijske lampe ili sveće.

S aspekta relativnosti informacija koje mogu da pruže tragovi papilarnih linija,veoma je

značajno da se u pronalaženju i fiksiranju ovih tragova pažnja posveti ne samo tehnici,nego i
taktici traganja i dokumentovanja kako bi se izbegli određeni propusti.Ovakav prilaz ukazuje
na nužnost primene dinamične faze uviđaja i shvatanja ove istražne radnje kao jedinstvenog
procesa.Time se stvaraju uslovi da određeni tragovi prerastu u materijalne dokaze u krivičnom
postupku.

2.Daktiloskopija

Daktiloskopijaje kriminalistička metoda koja proučava, upoređuje, klasifikuje i

registruje papilarne linije s ciljem identifikacije lica, i to prije svega učinilaca krivičnih dela.U
upotrebi je od početka dvadesetog veka zbog toga što su otisci prstiju:

 jednoznačni (ne postoje dvije osobe, čak niti jednojajčani blizanci koji imaju jednake
otiske prstiju),
 vremenski nepromjenljivi, i.
 potpuno neprikladni za falsifikovanje.

Područje primjene daktiloskopije je svugdje gde je potrebno relativno jednostavno,

brzo,tačno identifikovati osobe, kao npr.

 kriminalistika i obaveštajne službe,

 bankarstvo,
 trgovina,
 osiguranje ulaska u objekte,
 pristup radu na računaru ili poverljivim podacima...

Daktiloskopija je sigurna, jednostavna i najraširenija metoda za utvrđivanje identiteta.

Reč daktiloskopija nastala je od dvije reči – (grčke : dactilo - prst i latinske: scopein -gledati),
što bi u grubom prevodu značilo gledati prst.5

Velik značaj u razvoju daktiloskopije ima i argentinski policijski službenik hrvatskog

porekla Ivan Vučetić, koji je prvi počeo koristiti metodu deseteroprsnog uzimanja otisaka.

Prvobitni postupak daktiloskopske registracije sastojao se u uzimanju otisaka prstiju

leve I desne ruke na jednom kartonu.Na taj način svaka daktiloskopirana osoba je imala svoj
karton,odnosno daktiloskopski fiš ,koji se određenom sistematizacijom ulagao u
daktiloskopsku zbirku.Ovako formirana daktiloskopska zbirka pokazala se jednostavnom za
rukovanje kada su za identifikaciju neke osobe mogli da se uzmu otisci svih deset prstiju, jer
tada se upoređuje deset otisaka ,pa nije teško utvrditi međusobnu identičnost.

5
Značenje pojma daktiloskopija, http://hr.wikipedia.org/wiki/Daktiloskopija pristupljeno 10.12.2013.16:42

6
 Daktiloskopske zbirke su posebne kriminalističke evidencije u kojima susačuvani i po
preciznim kriterijumima klasifikovani otisci prstiju i podaci o određenim kategorijama osoba .
Postoje dve osnovne daktiloskopske zbirke :6

 registarska , zvana i opšta ( desetoprstna ) i

 istražna ( monodaktiloskopska ) .

Registraciona obuhvata crteže papilarnih linija sa svih deset prstiju , otisnutih na

jednom daktiloskopskom fišu , dok se istražna sastoji iz dva dela : zbirkeotisaka prstiju
poznatih učinilaca krivičnih dela i zbirke neidentifikovanih tragova papilarnih otisakalinija
prstiju pronađenih na mestu izvršenja krivičnog dela i sastoji se od fiševa na kojima se nalaze
pojedini prstiju.

Uvođenjem automatske obrade tragova papilarnih linija ( AFIS ) isključuje

sedosadašnji način klasifikacije, a u potpunosti se stavljavan upotrebe monodaktiloskopsku
zbirku i složeni sistem monodaktiloskopske klasifikacije . Time se štedi vreme potrebno za
monodaktiloskopiranje ( 14 obrazaca za osobu ) , kao i dugotrajan postupak ocjenjivanja,
provere i ulaganja u zbirku . Sistemom AFIS dobijaju se mnogo većemogućnosti za proveru
cele baze podataka , bilo da se radio proveri sa desetoprstnim obrascima ili poređenje sa
spornim tragovima papilarnih linija .

Slika 4.Uzimanje otisaka prstiju leve i desne ruke na jednom kartonu

3.Ivan Vučetić

Ivan Vučetić ( Hvar , 20. Jula 1858. - Dolores , Argentina , 25. Januara 1925. ) Je
hrvatski pronalazač daktiloskopije.

6
Dr.M.Bošković,Dr.Z.Skakavac, Kriminalistika Taktika-tehnika,Novi Sad,Fakultet za pravne i poslovne
studije,str. 137.-140.

7
 Ivan Vučetić rodio se na Hvaru gde je živeo i radio do 1884. godine kada je u dobi od
26 godina emigrirao u Argentinu , gde je nakon četiri godine stupio u Centralni ured policije u
La Plati .
Nakon što je proučio Bertionov postupak identifikacije i eksperimente Engleza Galton
koji se bavio otiscima prstiju , intenzivno je počeo istraživati i proučavati papilarne linije .
Nakon što je proučio više postojećih metoda za klasifikaciju otisaka prstiju i uočio brojne
nedostatke , uspostavio je sopstveni sistem za klasifikaciju otisaka prstiju koji je nazvao
ikonofalangometrija .

1891. godine Vučetić je formirao Registar

ikonofalangometrije , gde je pod rednim brojem jedan
naveden Julio Torres kojega je daktiloskopirao na tzv . fišu (
karton ) . Time je osnovana prva desetoprstna zbirka .

Primenivši svoju metodu identifikacije u praksi rešio

je prvi veći slučaj u praksi i to Francisko Rojas koja je
optužila ljubavnika za ubistvo svoje dvoje dece . Vučetić je
daktiloskopirao majku i uporedio njene neosporne otiske
prstiju s pronađenim spornim krvavim otiscima prstiju
papilarnih linija na drvenom okviru vrata , te potvrdio da su
identični .

Ivan Vučetić je izdao brojna dela vezana uz

daktiloskopiju , a Vučetićev sistem klasifikacije otisaka
Slikai5.Ivan
prstiju usvojili su Brazil , Čile , Urugvaj, a kasnije cela Vučetić
Južna Amerika .

Ivan Vučetić je u dobi od 52. godine dobio diplomu Vještaka

identifikatora , čiji je naziv sam predložio Vladi Provincije Buenos Airesa .7

4.Papilarne linije

U koži se nalaze znojne žlezde koje su kanalima povezane sa površinom gde se

završavaju otvorom ,nazvanim pora.Kanal je okružen kvržicama koje se nazivaju papile.(lat.
Papillae) ,koje je otkrio italijanski anatom Marcello Malpighi 1664.godine.Papile se
nadovezuju u jedan niz koji po obliku podseća na brazdu,a vise takvih brazdi je na koži
raspoređeno približno paralelno.Svaka takva brazda,sastavljena je od jednog niza papilla,čini
papilarnu liniju,a sve papilarne linije jedne celine (prsta,dlana ,tabana) čine crtež papilarnih
linija.

Širina papilarnih linija iznosi 0,2 do 0,7 mm,a njihova visina od 0,1 do 0,4 mm,I pod
pritiskom se može smanjiti za polovinu visine.O ovim dimenzijama se mora voditi računa
prilikom izbora sredstva za izazivanje latentnih tragova papilarnih linija i kod formiranja
debljine sloja daktiloskopske boje za uzimanje otisaka (debljina sloja treba biti oko 0,01 mm).
Papilarne linije se javljaju kod velikog broja sisara.Najizraženije su kod majmuna,ali se
njihov oblik razlikuje od čovekovog.8
7
http://sh.wikipedia.org/wiki/Ivan_Vučetic pristupljeno 2.12.2013.17:43
8
Basarić M,Vejzagić N.(1998). Kriminalistička tehnika (Kriminalistika II).Sarajevo:Fakultet kriminalističkih
nauka.

8
 Papilarne linije se odlikuju određenim svojstvima,koja I predstavljaju naučnu osnovu
papilaroskopije I koja omogućavaju da se pomoću njih sa sigurnošću izvrši identifikacija lica
I leševa.Svojstva papilarnih linija:

 Nepromenljivost-koja se zasniva na činjenici da se papilarne linije formiraju još

kod ploda u majčinoj utrobi nakon 3 meseca starosti i da,po obliku i svim bitnim
karakteristikama,ostaju nepromenjene tokom čitavog života;
 Individualnost-koja se ispoljava u individualnim karakteristikama papilarnih
linija na prstima ,dlanovima i tabanima,koje su neponovljive, tako da ne postoje
dve osobe sa identičnim papilarnim linijama;
 Grupisanje se sastoji u mogućnosti da se sve papilarne linije grupišu u osnovne
grupe,što je načajno za registraciju i za brži postupak identifikacije,a sama
klasifikacija po grupama vrši se po raznim,u svetu priznatim sistemima.kod nas
se klasifikacija papilarnih linija vrši po Vučetićevom sistemu,koji se sastoji od
osnovne klasifikacije u četiri glavne grupe(lučni uzorci,leve petlje ,desne petlje i
kružni uzorci) i pomoćnih grupa koje obuhvataju sve one papilarne linije koje se
ne mogu svrstati ni u jednu od četiri navedene grupe;

Slika 6.Grupisanje papilarnih linija u osnovne grupe

 Prenosivost –ispoljava se u mogućnosti ostavljanja tragova papilarnih linija na

predmetima koji se dodiruju,pošto se na površinskom sloju,kako je rečeno,nalaze
pore kroz koje se luči znoj,što znači da učinilac na mestu izvršenja krivičnog dela

9
 može ostaviti tragove papilčarnih linija,koji se mogu koristiti za njegovu
identifikaciju.9

Papilaroskopija se deli na:

 Daktiloskopiju,koja se bavi registracijom i identifikacijom lica,učinilaca krivičnih

dela i leševa na osnovu papilarnih linija na prstima ruku;
 Hejroskopiju,koja se odnosi na registraciju i dentifikaciju učinilaca krivičnih dela po
osnovu papilarnih linija dlanova;
 Pedoskopiju,koja se odnosi na identifikaciju nepoznatih učinilaca krivičnih dela,a
zasniva se na tragovima papilarnih linija tabana,odnosno stopala.

5.Fiksiranje vidljivih tragova papilarnih linija

 Obojeni tragovi papilarnih linija fiksiraju se putem direktnog fotografisanja,po metodu

razmene fotografije,uz upotrebu specijalno konstruisane kamere za direktno snimanje
tragova otisaka prstiju
 Reljefni tragovi papilarnih linija fiksiraju se na jedan od sledećih načina:

 direktnim fotografisanjem pod kosim osvetljavanjem,

 mulažiranjem,

 zaprašivanjem jednim od praškova koji se upotrebljavaju za fiksiranje latentnih

tragova i

 pomoću crne štamparske boje i bele hartije.

Slika 7.Fiksiranje vidljivih tragova pailarnih linija

6.Pronalalaženje stopala mulažiranjem i fiksiranje latentnih
tragova papilarnih linija

9
Dr.M.Bošković,Dr.Z.Skakavac,Kriminalistika,Taktika-Tehnika,Novi Sad,Fakultet za pravne i poslovne studije

10
 Ovi tragovi su pod normalnim uslovima nevidljivi i na njih treba obratiti posebnu
pažnju i tom prilikom strogo voditi računa,da se postojeći tragovi ne oštete ili ne unište.

Prilikom traženja ovakvih tragova treba prvenstveno obratiti pažnju na predmete i

površine na kojima oni mogu ostati,s obzirom na način izvršenja krivičnog dela i na
pretpostavljeno kretanje i delovanje učinioca za vreme izvršenja krivičnog dela.

Ovi tragovi najlakše se pronalaze i zapažaju,ako se prostorija zamrači,pa se površine na

kojima pretpostavljamo da se nalaze tragovi,koso osvetljavaju pomoću slabe baterijske lampe
ili sveće.

Za fiksiranje latentnih tragova papilarnih linija danas se primenjuju brojne fizičke i

hemijske metode. Među fizičkim metodama najpoznatije su sledeće:zaprašivanje pomoću
argentorata,zaprašivanje pomoću grafita,izazivanje pomoću magnetne četkice,izazivanje
pomoću plamena,izazivanje jodnim parama,izazivanje srebronitratom,izazivanje
ninhidrinom,magnetnim fluorescentnim praškom.

Slika 8.Trag izazvan magnetnim fluorescentnim

praškom

7.Izazivanje otisaka papilarnih linija prašcima

Najstarija i još uvek najčešća korišćena metoda izazivanja (vizualizacije) latentnih

tragova papilarnih linija metoda je nanošenja praška.To je opšta metoda u slučajevima
pronalaženja i prikupljanja tragova papilarnih linija na nepoznatim čvrstim,glatkim i suvim
površinama.

Postupak se temelji na adheziji(na lepljivim) obojenim stvarima,samlevenih u vrlo fini

prah,na masnoće redovno prisutne u tragu papilarnih linija.Danas je poznato da trag
papilarnih linija sadrži ukupno oko 30% masnoće,koje su delom lipidi izlučeni iz znoja,a
delom raznovrsne “masne” stvari gotovo uvek prisutne na prstima. Prašci se uobičajeno
nanose pomoću finih četkica ili specijalnih raspršivača(pulzatora).

11
 Postupak izazivanja latentnog traga može se izvesti i valjanjem praška po površini s
tragom.Koja će se vrsta praška I postupka nanošenja upotrebiti zavisi od boje i vrste površine
na kojoj je otisak.

Danas su najčešći u upotrebi sledeći prašci:

 Srebrni prašak (Argenotorat). To je fini prašak svetlosne do tamno sive boje.sastoji

se od aluminijumskog praha i dodatka koji pospešuje adheziju.Opšte je
namene.Tamnije se nijanse praška koriste za svetlije površine,dok se svetlije nijanse
koriste za tamnije površine.
 Crni grafitni prašak .Koristi se ya izazivanje otisaka na bledim i svetlo obojenim
površinama,primenjuje se na porcelanu,staklu i lakiranim predmetima.
 Magnetni(Železni) prašak.Proizvodi se u nijansama crne i sive boje,te u novije
vreme kao obojeni ili fluorescentni.U sastavu praška su magnetične čestice železa,a
nanosi se na podlogu takozvanom magnetnom četkicom.Koristi se za izazivanje
latentnih tragova na nemagnetnim površinama, poput celofana,sjajnog
papira,plastike,kože i sl.

8.Hemijske metode izazivanje latentnih tragova papilarnih linija

Izazivanje latentnih tragova papilarnih linija sa ciljem da učine vidljivim izvodi se

različitim sredstvima.Jedna vrsta takvih izazivanja se zasniva na apsorbciji sredstva za
izazivanje na ostatke voštanih materija,masnoće I vlage u papilarnim linijama.U takvu
grupu sredstava spadajau dakstiloskopski prašci ,jodne pare I slično.Druga grupa izazivanja
latentnih tragova papilarnih linija je vezana za hemijske reakcije izmedju sadržaja ostatak
znoja sa određenim hemijskim reagensima.Ono što je važno napomenuti sa ovom vrstom
reagenasa je činjenica da su svi oni u većoj ili manjoj meri štetni po ljudsko zdravlje ,te je u
radu sa istima neophodno koristiti odgovarajuće vrste zaštite,poštujući propisane procedure
I mere opreza prilikom rukovanja.Evo primera nekih reagenasa :

 Srebro nitrat (Ag NO3)

Ovaj reagens se vrlo uspešno koristi za izazivanje latentnih tragova papilarnih linija sa
poroznih površina kao što je npr. Papir.

 Ninhydrin
Izazvani tragovi su crveno-ružičaste boje do ljubičaste boje,zavisno od vrste
reagensa(acetonski ili alkoholni rastvor).Najbolje rezultate ovaj reagens daje kod izazivanje
tragova papilarnih linija sa poroznih površina.

 Ljubičasti kristal
Koristi se za izazivanje latentnih tragova papilarnih linija sa lepljivih strana različitih vrsta
traka.
 Amido black

12
 Ovaj reagens reaguje sa proteinima iz krvi.Služi za pojačavanje krvavih tragova papilarnih
linija.10

9. Postupak sa fiksiranim tragovima papilarnih linija

Pošto je trag fiksiran,potrebno je da se u zapisnik o uviđaju i uz pomoć razmerne

fotografije tačno fiksira mesto i položaj nađenog traga,jer od tog mesta i položaja bitno zavisi
njegova dokazna snaga. Dalji postupak sa fiksiranim tragovima prolazi kroz sledeće faze:

 Da bi fiksirani tragovi mogu dalje da se koriste,potrebno je da se oni fotografski

reprodukuju. Pri tome mora stroga voditi računa šta je dobijeno prilikom fiksiranja,a
šta će dobiti reprodukcijom. U protivnom se može desiti da se međuprostori smatraju
papilarnim linijama i suprotno.

 Još na uviđaju treba daktiloskopirati sva lica,koja rade ili stanuju u oštećenom
objektu, kao i lica za koja se sazna,da su u kritično vreme bila prisutna na licu mesta,te
da su mogla ostaviti svoje otiske,nezavisno od izvršenja krivičnog dela. Otisci ovih
lica upoređuju se sa fiksiranim tragovima,pa se tragovi koji potiču od ovih lica
eliminišu,ukoliko mesto i položaj u kome su tragovi nađeni ne ukazuju da ti tragovi
magu poticati samo od učinioca,pa se upoređuju sa otiscima osumnjičenih lica.

 Ako i posle takvog utvrđenja neki trag ostane neidentifikovan,pribegava se

proveravanju kroz monodaktiloskopsku zbirku.

Zaključak

10
https://www.google.rs/webhp?
source=search_app#q=kod+tragova+papilarnih+linija+na+mokrim+glatkim+povr%C5%A1inama pristupljeno
14.12.2013. 18:54

13
 Papilarne linije, kao što i samo ime govori to su linije - crte , na jagodicama i člancima
prstiju,dlanovima i stopalima , a sadržavaju anatomske karakteristike , tj sitne detalje

Osnovna svojstva papilarnih linija su : nepromenljivost , individualnost , klasifikacija i

prenosivost

Osnovni oblici papilarnih linja su : luk , oblik petlje i oblik kruga .

Kada se identifikacija lica vrši na osnovu tragova papilarnih linija , neophodno je da se

identifikacija izvrši veštačenjem , koje podrazumeva upoređivanje fiksnog traga i uzetog
otiska . S obzirom na to da su papilarne linije individualne za svako lice , prema obliku svog
crteža , to se pomoću individualnih obeležja na odrazu tj tragu papilarnih linija može utvrditi
da li taj trag potiče od određene osobe.

Zbog toga se prilikom veštačenja ne može tvrditi da je trag papilarnih linija identičan sa
otiscima prstiju neke osobe , već da fiksirani trag papilarnih linija potiče od određene osobe .
Ovo znači da se identifikacija vrši na osnovu teorije verovatnoće , odnosno mogućnosti
ponavljanja obeležja na papilarni linijama . Identifikaciona obeležja kod papilarnih linija
imaju poseban naziv i poznata su kao minucija . Kod nas kod veštačenja papilarnih linija
upoređivanjem traga i otisaka moraju se podudarati u 12 minucija .

U zapadnim zemljama se ne pravi razlika između otisaka i traga papilarnih linija , nego
se sve što je u vezi sa tim pojmom naziva otisak prsta . Vlastimir Mitrović pravi razliku
između pojma otisak prsta i trag papilarnih linija . Naime u duhu našeg jezika je da izraz
otisak prsta upućuje da se od neke osobe uzimaju otisci , dok trag papilarnih linija upućuje da
neka osoba nesvesno ostavlja tragove papilarnih linija na određenom predmetu . Pod otiskom
se podrazumeva namerno otiskivanje , u ovom slučaju crteža papilarnih linija na neku
podlogu npr daktiloskopski fiš . Stoga u stručnoj literaturi kriminalistčkoj treba prihvatiti da
otisak prsta uvek označava crtež papilarnih linija dobijenim daktiloskopiranjem , a trag
papilarnih linija crteže papilarnih linija koji su nastali , najčešće , nenamernim dodirivanjem
raznih površina ili predmeta .11

Literatura:

1. Bošković M.: Materijalni dokazi u kriminalističkoj obradi, Nova prosveta, Beograd

1990

11
http://hr.wikipedia.org/wiki/Daktiloskopija Pristupljeno 15.12.2013. 14:12

14
2. Mitrović V.(1998) Priručnik za izvodjenje kursa iz oblasti daktiloskopije.Sarajevo
3. Dr.M. Bošković, Dr.Z.Skakavac, Kriminalistika Taktika-tehnika,Novi Sad,Fakultet za
pravne i poslovne studije,
4. http://sh.wikipedia.org/wiki/Ivan_Vučetić
5. https://www.google.rs/webhp?
source=search_app#q=kod+tragova+papilarnih+linija+na+mokrim+glatkim+povr
%C5%A1inama
6. http://www.bvda.com/YU/sect1/yu_1_6b.html istraživanje nevidljivih tragova prstiju

15