1.

Pojam, predmet, zadatak i metod krivicnog prava

Krivicno pravo predstavlja posebnu granu prava u sistemu pozitivnog prava svake drzave.
Kao samostalna grana prava, kp oznacava sistem pravnih propisa kojima se predvidjaju krivicna dela i
krivicne sankcije za ucinioce tih dela.
Polazeci od pojma krivicnog prava, moze se zakljuciti da se predmet kojim se krivicno ravo bavi,
sastoji iz tri elementa. To su: krivicno delo, ucinilac krivicnog dela i krivicna sankcija.
1.Krivicno delo predstavlja jedan realna dogadjaj i nacin sve manje antisocijalnog, a sve vise
asocijalnog ponasanja pojedinca koji narusava odredjene drustvene odnose.
2.Ucinilac krivicnog dela, takodje predstavlja jedno realno bice koje, ni u jednom trenutku, ne sme da
bude izgubljeno izmedju pojedinih odredaba zakona. To je lice koje zivi u odredjenoj drustvenoj
zajednici koje je podlozno uticajima i promenama te sredine.
3.Krivicna sankcija predstavlja drustvenu posledicu koja senadovezuje na krivicno delo, kao
ponasanje ucinioca koje nije u skladu s postojecim drustvenom normama.
Zadatak kp neposredno polazi iz njegovog pojma. Taj zadatak sastoji se u zastiti odredjenih drustvenih
odnosa, odnosno u zastiti drustva od kriminaliteta. Predvidjanjem krivicnih dela i krivicnih sankcija,
kp odrejuje granice dopustenog ponasanja i slucajeve kada su te granice prekoracene, odnosno ada su
izpunjeni uslovi za postojanje odgovornosti i primenu krivicne sankcije.
Metodi kojima kp ostvaruje svoj zadatak, mogu da budu razliciti. Oni na prvom mestu zavise od
izvrsenog krivicnog dela i licnosti ucinioca krivicnog dela.

2.Istorijski razvoj krivicnog prava

Istorijski razvitak drustva pokazuje da su na svim stepenima drustvenog razvitka pojedinci krsili
pravila drustvenog zivota. Celokupni razvoj kp mozese podeliti na nekoliko etapa.
*Period prvobitne ljudske zajednice nastaje sa nastankom coveka i traje do stvaranja prvih drzava.
Prekrsaji pravila drustvenog zivota u ovome periodu bili su veoma primitivni i uglavnom su se svodili
na napade protiv zivota i tela. Na takva ponasanja tokom razvoja prvobitne ljudske zajednice javljale
su se sledece reakcije: 1) progonstvo iz zajednice; 2) osveta; 3) kompozicija.
Osveta a pogotovu krvna osveta ni do dana danasnjeg nije potpuno iscezla. Iako je relikt proslog
vremena i da nas se neretko srece.
Sistem kompozicije sastojao se u tome da porodica izrsioca krivicnog dela plati ugovorenu naknadu
porodici povredjenog.
*Period robovlasnickih drzava- Robovlasnicki period razvoja kp karakterise veoma sirok registar
kaznjivih ponasanja. Pojedina dela i ponasanja, cak i obicne reci za koje se smatralo da narusavaju
javni mir i religijski poredak kaznjavaju se najstrozim kaznama. Reakcija na izvrseni prestup je
kolektivna ali se sada ne vrsi u ime uze zajednice povredjenog vec u ime svih od strane zajednicke
organizacije-drzave. Za razliku od perioda prvobitne ljudske zajednice reakcijau obliu kazne protiv
prestupnika postaje individualna. Kazne koje se primenjuju prema prestupnicima su drasticne. Za niz
krivicnih dela odredjuje se smrtna kazna ili telesne kazne. Nacin kaznjavanja je takodje svirep, npr.
odsecanje glave, telesan kazna- bicevanje...Ovaj period odlikuje se surovoscu i brutalnoscu.
*Period feudalizma – Period feudalnih drzava nastaje padom Rimskog carstva, krajem V veka i traje
do izbijanja burzoaskih revolucija. U doba ranog feudalizma ponovo ozivljavaju kazne iz doba
prvobitne ljudske zajednice. Prienjuje se krvna osveta, otkupnina, s tim sto je sada za svako krivicno
delo tvrdjena visina otkupnine.. Posebnu ulogu u ovom periodu ima Katolicka crkva pod ciju su
sudsku nadleznost u pocetku potpadali samo svestenici. Katolicka crkva je formirala poseban sud za
sudjenje jereticima. U ovom periodu dolazi do recepcije rimskog prava. Iz ovog perioda potice
najznacajniji izvor krivicnog prava Srednjeg veka – Opsti nemacki krivicni zakonik, poznat pod
imenom Constitutio criminalis Carolina, koji je 1532.godine izdao Karlo V, pa je Kodeks po njemu i
poznat pod imenom Karolina.
*Period kapitalizma – Francuska revolucija oznacila je kraj feudalnog poretka u Francuskoj i pocetak
rusenja feudalizma u celoj Evropi. Doneta je poznata Deklaracija o pravima coveka i gradjanina, koja
je sve navedene ideje burzoaske klase pretvorila u ustavna nacela. Prvi burzoaski krivicni zakonik
donet je u Francuskoj 1791.godine. Zakonik je proklamovao princip zakonitosti po kome krivicna dela
i kazne protiv ucinilaca tih dela moraju biti predvidjeni u zakonu. Bio je podeljen na opsti i poseban
deo kao u savremenim krivicnim zakonicima. Posle Drugog svetskog rata, niz zemalja doneo je nove
krivicne zakonike ili su postojeci doziveli znacajne izmene.
*Stvaranjem prve socijalicticke drzave u svetu 1917.godine kada je izbila velika Oktobarska
revolucija i srusen kapitalisticki poredak u Rusiji pocije nova era u istoiji ljudskog drustva – era
socijalizma.
Razvoj jugoslovenskog kp
O razvoju jugoslovenskog kp moze se govoriti tek od 1918. Kada je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca. Izbijanjem Narodnooslobodilackog rata 1041.godine kp stare Jugoslavije prestalo je da
vazi. Drugog marta 1951.godine donet je Krivicni zakonik Jugoslavije.
28.septembra 1976. Godine je donet Krivicni zakon SFRJ. On se deli na dva dela: Opsti deo, koji
sadrzi materiju opsteg dela kp i Posebni deo, koji sadrzi materiju posebnog dela kp.
Stvaranjem Savezne Republike Jugoslavije, odnosno donosenjem Ustava 1992.godine, krivicno
zakonodavstvo su cinili Krivicni zakon SRJ i dva republicka krivicna zakona: Srbije i Crne Gore.
Takvo stanje je promenjeno time sto je CG donela svoj samostalni krivicni zakonik 2004.godine, a
zatim i Srbija – Krivicni zakonik 2005.godine koji je stupio na snagu 1.januara 2006.godine.

3.Krivicno pravo i druge grane prava

Kp ima odredjenu samostalnost, medjutim moze se govoriti o njegovom odnosu sa drugim granama
prava uutar sistema jedne drzave.

*Kp i ustavno pravo – Da bi se govorilo o odnosu izmedju kp i ustavnog prava, mora se imati u vidu
da je ustav osnovni zakon svake zemlje. Da bi se shvatio odnos kp i ustavnog prava treba poci od
ustava. Kp i ustavno pravo imaju isti zadatak. Ovakav odnos kp i ustavnog prava narocito se jasno vidi
u Posebnom delu kp. Izmedju kp i ustavnog prava imaju i odredjene razlike.. Ustavno pravo, samo za
sebe ne bi moglo da obezbedi zastitu principa koje proklamuje, jer ne predvidja sankciju zapovredu
svojih odredaba. Kp, naprotiv, predvidja konkretne mere, uslove i nacinnjihove primene za slucaj
povrede ili ugrozavanja drustvenih odnosa predvidjenih ustavom.
*Kp i gradjansko pravo – Gradjansko pravo, kao posebna grana prava, regulise odrejenu oblast
drustvenih odnosa. sAmim tim, ono stvara niz pojmova koji se cesto srecu i u krivicnom pravu. NPR>
pojam svojine, pojam stvari...Nisu retki slucajevi da se o imovinsko –pravnim zahtevima raspravlja i u
krivicnom pravu, odnosno krivicnom postupku. Postoje i odredjene razlike. Prva razlika potice iz broja
odnosa koje regulisu jedna i druga oblast. Niz dogadjaja, odnosno cinjenica moze da zasnuje jedan
gradjankopravni odnos, dok se krivicnopravni odnosi zasnivaju samo na osnovu izvrsenja krivicnog
dela..
*Kp i privredno pravo- O ovom odnosu mozemo govoriti u dvostrukom smislu. O odnosu kp i
privrednog prava mozemo govoriti kada je rec o razgranicenju krivicnih dela od privrednih prestupa:
krivicna dela predstavljaju jednu vrstu delikata, a privredni prestupi drugu vrstu. Prethodno opisani
odnos kp i privrednog prava spada u problematiku Opsteg dela kp. U Posebnom delu kp predvidjen je
niz krivicnih dela protiv privrede.
*Kp i upravno pravo- u odnosu kp i upravnog prava najvise se raspravlja o odnosu krivicnih dela i
prekrsaja. Izmedju krivicnih dela i prekrsaja ne postoje kvalitativne, vecsamo kvantitativne razlike.
Drugim recima, da se prekrsajima povredjuju iste vrednosti kao i krivicnim delima, samo je intenzitet
povrede, odnosno ugrozavanja koji se nanosi prekrsajima slabiji od onoga koji nastaje izvrsenjem
krivicnih dela. Po ovome shvatanju sva krivicna dela dele se u tri grupe: zlocine, prestupe i istupe.
Odnos kp je najcesci i najobimniji sa sledecim granama prava, kao sto su: radno pravo, porodicno
pravo, medicinsko pravo, saobracajno pravo.

4.Medjunarodno krivicno pravo

U okviru razvoja kp sve se izrazenije izdvaja jedna posebna oblast, sa teznjom da izraste u samostalnu
granu. Rec je o Medjunarodnom kp.
Medjunarodno kp ne predstavlja posebu pravnu disciplinu. Medjunarodno kp ima svoj osnov u
medjunarodnim konvencijama koje se sklapaju izmedju pojedinih drzava, odnosno vise njih, u okviru
medjunarodnih organizacija.
Medjunarodno kp podrazumeva skup propisa medjunarodne zajednice drzava ili ugovora izmedju
pojedinih drzava, kojima se, radi zastite medjunarodnih odnosa odredjuju medjunarodna krivicna dela
i sankcije za njihove ucinioce. Ugovori koji se donose na medjunarodnom planu postaju za pojedine
drzave obavezni tek posto ih one prihvate, to propisi iz ove oblasti ulaze u odredbe krivicnog
zakonodavstva svake drzave i cine njen sastavni deo.
Medjunarodno krivicno pravo razvijalo se kroz tri perioda:
1) period od kraja Prvog svetskog rata:
2)period od kraja Prvog svetskog rata do pocetka Drugog svetskog rata; i
3)period od kraja Drugog svetskog rata do danas.
Ratni zlocini koji se poslednjih godina vrse u celom svetu, ponovo su ucinili veoma aktuelnim pitanje
osnivanja stalnog Medjunarodnog suda za ratne zlocine. Formiran je tzv. Haski tribunal koji sudi za
ratne zlocine na tlu bivse Jugoslavije. To je samo privremeni sud. Ovaj sud je formiran 1993.godine.
Rec je o sudu cija je nadleznost i prostorno i vremenski oranicena. Donet je statut Medjunarodnog
krivicnog suda. Statut je usvojen i stupio na snagu 1.jula 2002.godine. Tako je osnovan prvi stalni
Medjunarodni krivicni sud, cije je sediste takodje u Hagu. Ovaj sud je takodje u Hagu. Poznat je pod
nazivom Rimski sud.
5.Pojam, predmet, zadatak, metod i sistem nauke krivicnog prava
Nauka kp predstavlja sistem pojmova o institucijama kp. Imajuci u vidu ovakvu definiciju nauke kp,
ocigledno je da nauka kp predstavlja prvenstveno oblast pravne nauke. Predmet proucavanja nauke kp
su osnovni instituti kp – krivicno delo, krivicna sankcija i ucinilac krivicnog dela.. Nauka kp ima
zadatak da proucava navedene osnovne institute, ali isto tako i sve druge institute kp cije objasnjenje
moze doprineti razumevanju kp kao posebne pravne discipline.
U proucavanju instituta kp, nauka kp se sluzi, na prvom mestu, pravnim, odnosno dogmatskim
metodom. Primenom ovog metoda omoguceno je upoznavanje, otkrivanje i objasnjenje sadrzine i
znacaja krivicnopravnih propisa. Ova operacija sastoji se u tome da se posle analize i grupisanja svih
krivicnopravnih propisa, izdvajaju oni propisi koji imaju zajednicki karakter, odnosno koji u sebi
sadrze najvise pojmova, pa stoga dominiraju nizom normi i pojmova manjeg znacaja. Poslednju
operaciju u primeni dogmatskog metoda predstavlja izgradnja instituta kp i sistema kp. Ova operacija
sastoji se u otkrivanju povezanosti pojmova i instituta kp. Primena dogmatskog metoda u nauci kp
nesumnjivo je potrebna.
S obzirom da se kp deli na Opsti i Posebni deo, to se i nauka kp deli na dve vrste: nauku Opsteg dela
kp i nauku Posebnog dela kp.
O pitanju sistema pojmova koji ulaze u nauku Opsteg dela krivicnog prava postoje dva shvatanja:
sistem bipatricije i sistem triparticije.
Sistem bipatricije predstavlja tradicionalni sistem nauke Opsteg dela kp. U nauci Opsteg dela kp
postoje samo dva osnovna pojma: krivicno delo i krivicna sankcija. Bipatritni sistem ocigledno polazi
od objektivno-subjektivnog stvatanja pojma kp. Po ovome shvatanju, u pojam krivicnog dela se unose
objektivni i subjektivni elementi.
Sistem triparticije polazi od shvatanja da u nauci Opsteg dela kp postoje tri osnovna pojma krivicno
delo, krivac i krivicna sankcija. Ovaj sistem nauke kp uveo je Toma Zivkovic. Za razliku od
bipatritnog sistema, sistem triparticije polazi od objektivnog shvatanja pojma krivicnog dela.
Nauka Posebnog dela kp predstavlja sistem pojmova krivicnim delima i krivicnim sankcijama
predvidjenim u Posebnom delu kp. Zadatak nauke Posebnog dela kp sastoji se u klasifikaciji krivicnih
dela, ali isto tako i u proucavanju pojedinih krivicnih dela analizom njihovih zakonskih bica i
objasnjenjem njihovih elemenata.
Klasifikacija nauke krivicnog prava
Uobicajeno je da se sve nauke koje se bave ovim problemom dele na tri vrste:
1) pravne krivicne nauke; 2) vanpravne krivicne nauke; 3) pomocne krivicne nauke.
*U pravne krivicne nauke spadaju:
1) Nauka krivicnog procesnog prava – izgradjuje sistem znanja o krivicnoprocesnim nacelima,
krivicno-procesnim pojmovima, arhitektonici i izvodjenju krivicnog postupka.
2) Nauka krivicnog izvrsnog prava ili penologija - predstavlja nauku o kaznama. Penologija se bavi
proucavanjem kazni i drugih krivicnih sankcija.
3)Kriminalna politika – predstavlja nauku koja, polazeci od resenja datih u postojecem krivicnom
pravu, ispituje njihove pozitivne i negativne strane.
4) Nauka uporednog krivicnog prava – bavi se sistematskim proucavanjem pojmova i instituta
krivicnog prava.
5)Nauka Medjunarodnog krivicnog prava – bavi se sistematskim proucavanjem pojmova i instituta
medjunarodnog krivicnog prava.

*U vanpravne krivicne nauke spadaju:

1) Kriminologija – proucava kriminalitet kao drustvenu pojavu, stoznaci pojavu koja ne predstavlja
mehanicki zbir individualnih slucajeva kriminalnog ponasanja.
2) Kriminalna sociologija - bavi se izucavanjem drustvenih uzroka koji dovode do vrsenja krivicnih
dela.
3) Kriminalna antropologija – bavi se izucavanjem organsko-biolosko-fizioloskih uzroka
kriminaliteta.
4) Kriminalistika – je nauka o tehnici, taktici i metodici operativnih istraznih i drugih sudskih radnji,
kao i o sprecavanju kriminaliteta.
5) Kriminalna pedagogija – proucava pojedine mere vaspitne prirode, koje se primenjuju na ucinioce
krivicnih dela, i njihov uticaj na suzbijanje uzroka kriminaliteta.
6) Kriminalna profilaksa – bavi se proucavanjem sistema preventivnih mera za sprecavanje vrsenja
krivicnih dela.
7) Kriminalna lingvistika – bavi se proucavanjem jezika kojim se sluze ucinioci krivicnih dela.
8) Kriminalna statistika – stvara sistem evidencije kriminaliteta cime se omogucava pracenje
kriminaliteta.
*U pomocne nauke krivicnog prava spadaju:
1) Sudska medicina – predstavlja sistem znanja medicinskih nauka koje su od znacaja za krivicno
pravo. U sudsku medicinu ulazi vise nauka i to:
-Tanatologija je nauka o smrti i uzrocima koji dovode do nastupanja smrt.
-Traumatologija je nauka koja se bavi proucavanjem telesnih povreda i sredstvima kojima se nanose
telesne povrede.
-Toksikologija je nauka koja se bavi proucavanjem otrova i njihovog dejstva na ljudski organizam.
-Seksologija je nauka koja se bavi proucavanjem seksualnih odnosa i njihovim znacajem za kp.
2) Sudska psihijatrija je nauka koja proucava dusevne poremecaje, odnosno oboljenja koja mogu
dovesti do neuracunljivosti ucinioca krivicnog dela.
3) Sudska psihologija je nauka o psihickim zbicanjima u krivicnom postupku.
6. Pojam i elementi krivicnog dela
Moze se reci da je krivicno delo ponasanje za koje je drustvo veoma zainteresovano i protiv koga
manje-vise ostro reaguje.
Postoji vise teorija koje nam govore o krivicnom delu:
1)Realisticka teorija polazi od stava da krivicno delo nije iskljucivo pravni pojam vec pre svega jedna
fizicka, realna pojava spoljnog sveta. Realnost krivicnog dela ogleda se kroz protivpravnost i
skrivljenost radnje krivicnog dela, odakle proistice i kaznjavanje za takvu radnju.
2) Normativna teorija smatra da je krivicno delo iskljucivo pravni pojam. Izvrsavanjem krivicnog dela
povredjuje se odredjena pravna norma, koja nije sastavni deo krivicnog zakona ali se moze iz njega
saznati.
3) Simptomatska teorija posmatra krivicno delo kao simptom neke druge cinjenice. Po ovom
shvatanju, krivicno delo je simptom postojanja krivicnopravne krivice ucinioca krivicnog dela.
4) Dinamicka teorija u pojam krivicnog dela unosi obelezja psihicke prirode. Krivicno delo predstavlja
spoljni odraz odredjenog unutrasnjeg psihickog stanja ucinioca.

Prema definiciji koju daje Krivicni zakonik Srbije, krivicno delo je ono delo koje je zakonom
predvidjeno kao krivicnod elo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

Elementi krivicnog dela su:

1) Radnja koja prouzrokuje odredjenu posledicu – Da bi postojalo krivicno delo, mora da postoji
radnja koja ce prouzrokovati odredjenu posledicu. Ovaj element odredjuje fizicki odnos ucinioca
prema izvrsenom krivicnom delu.
2) Protivpravnost – Da bi jedno prouzrokovanje posledice izazvano ljudskom radnjom bilo krivicno
delo, ono mora da bude protivpravno. Da se protivi nekoj pravnoj normi.
3) Odredjenost dela u zakonu - kao element krivicnog dela, oznacava odnos zakona prema datom
ponasanju. Krivicno delo mora da bude odredjeno u zakonu.
4) Krivica – Krivicni zakonik Srbije upotrebljava izraz krivica, ili bukvalno receno skrivljenost.
Navedeni elementi predstavljaju elemente opsteg pojma krivicnog dela. DA bi krivicno delo postojalo,
neophodno je da budu prisutni svi elementi. Nepostojanje bilo kog od njih nuzno dovodi do iskljucenja
krivicnog dela.

7. Objekat krivicnog dela

Svako krivicno delo ima svoj objekat radnje, tj, predmet prema kome treba da se preduzme radnja da
bi krivicno delo bilo izvrseno. To je, npr, kod krivicnog dela ubistva cvek, kod kradje tudja pokretna
stvar...
Pod objektom radnje krivicnog dela podrazumeva se predmet prema kome je upravljena radnja
krivicnog dela. Radnja krivicnog dela mora da se izvrsi na ovom objektu. Objekat, odnosno predmet
prema kome se vrsi krivicno delo moze da bude stvar, moze da bude zivotinja, moze da bude i covek.
Prema tome, pojam- predmet krivicnog dela ovde obuhvata i stvari i bica. Objekat radnje krivicnog
dela deli se na gramaticki objekat i napadni objekat.
*Gramaticki objekat krivicnog dela predstavlja predmet na kome se vrsi radnja krivicnog dela. Npr.
Kod krivicnog dela falsifikovanja novca, to je novac koji se falsifikuje, odnosno lazni novac.
*Napadni objekt krivicnog dela je predmet protiv koga je upravljena radnja krivicnog dela. Npr.
Kod krivicnog dela kradje, napadni objekt je svojina nad pokretnom stvari, dok je sama pokretna stvar
koja se oduzima – gramaticki objekt.
8. Pasivni subjekt krivicnog dela
Pasivni subjekt krivicnog dela predstavlja ono lice koje je povredjeno ili ugrozeno izvrsenjem
krivicnog dela. To je zrtva krivicnog dela. U savremenoj nauci kp, postaje sve vise aktuelna jedna
nova oblast poznata pod imenom viktimologija, ona se bavi proucavanjem zrtve krivicnog dela.
Utvrdjivanje pasivnog subjekta krivicnog dela moze da bude od znacaja kod pojedinih instituta
krivicnog prava kao sto su, npr, nuzna odbrana, krajnja nuzda, pristanak povredjenog..Medjutim
utvrdjivanje toga cesto predstavlja veoma tezak problem jer moze se dogoditi da se izvrsenjem jednog
krivicnog dela povredjuje ili ugrozava vise subjekata. Tako se, npr, kod krivicnog dela ubistva moze
pojaviti vise lica koja su povredjena ili ugrozena krivicnim delom. Osim ubijenog, to mogu da budu
njegova deca, roditelji... Sva ova lica se, na neki nacin, pojavljuju kao pasivni subjekti krivicnog dela.
Ako se tome doda dase ubijeno lice istovremeno pojavljuje i kao objekt radnje krivicnog dela, problem
postaje jos kompleksniji.

9. Podele krivicnih dela

Krivicna dela se mogu razvrstati u vrlo razlicite grupe:
1)Prema prirodi krivicna dela se dele na opsta i politicka.
2)Prema tezini krivicna dela se dele na zlocine, prestupe i istupe.
3)Prema radnji izvrsenja krivicna dela se dele na kd cinjenja i kd necinjenja.
4)Prema posledici krivicna dela sedele na kd povrede i kd ugrozavanja.
5)Prema trajanju posledice krivicna dela se dele na trajna i trenutna.
6)Prema stadijumu izvrsenja krivicna dela se dele na pokusana i svrsena krivicna dela.
7)Prema sastavu krivicna dela se mogu podeliti na prosta i slozena.

10.Opsta krivicna dela i politicka krvicna dela

Opsta krivicna dela su ona krivicna dela koja postoje u krivicnom pravu i koja su ista u svim
drzavama. Takva su npr krivicna dela ubistva, krivicna dela kradje...Ubistvo je , kazu pristalice ove
podele krivicno delo koje se sastoji u protivpravnom lisavanju zivota jednog lica.
Podela krivicnih dela na opsta i politicka krivicna dela nastala je u Francuskoj posle 1830.godine. U
nauci krivicnog prava ne postoji saglasnost o pojmu politickog krivicnog dela. U vezi sa tim postoje
dve teorije: objektivna i subjektivna.
Po objektivnoj teoriji, za politicka kd smatraju se ona kd koja su upravljena protiv drzave i njenog
opstanka.
Po subjektivnoj teoriji, za postojanje politickih kd od presudnog znacaja su pobude iz kojih je kd
ucinjeno. To znaci da svako kd moze da se pojavi kao politicko kd.
Politicka kd dele se na dve grupe:
*Prava politicka krivicna dela – jesu ona kd koja se, po svojim obelezjima, pojavljuju kao kd
politicne prirode. U ova kd bi, npr, doslo kd pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uredjenja.
*Neprava politicka krivicna dela – su ona obicna krivicna dela koja su izvrsena iz politickih pobuda.
Neprava politicka kd dele se na kompleksna i koneksna kd.
11. Podela krivicnih dela na zlocine, prestupe i istupe
Ova podela izvrsena je s obzirom na njihovu tezinu. Zlocini su ona krivicna dela za koja je u
krivicnom zakonu predvidjena najteza kazna. Prestupi su laksa krivicna dela od zlocina, i zapreceni su
blazom kaznom. Istupi predstavljaju najlaksa krivicna dela za koja su predvidjene najblaze kazne.
12. Podela krivicnih dela s obzirom na trajanje posledice
Prema trajanju posledice, sva krivicna dela mogu da se podele u tri grupe:
*Trenutna krivicna dela – su ona krivicna dela kod kojih se radnja i posledica krivicnog dela
vremenski poklapaju.To je slucaj kod vecine krivicnih dela. Kao primer moze posluziti krivicno delo
ubistva: tu se radnja i posledica krivicnog dela vremenski poklapaju.
*Trajna krivicna dela – Trajna krivicna dela su ona krivicna dela kod kojih posledica moze da traje
krace ili duze vreme, ali to trejanje posledice ulazi u sam pojam krivicnog dela. Primer trajnog
krivicnog dela je krivicno delo protivpravnog lisenja slobode. S obzirom da trajanje posledice ulazi u
sam pojam krivicnog dela, to kd smatra se svrsenim i onda kada je posledica krivicnog dela otklonjena
neposredno posle njenog nastupanja.
*Krivicna dela stanja – su ona kd kod kojih prouzrokovana posledica traje krace ili duze vreme, ali
ovo trajanje posledice nije od krivicnopravnog znacaja za pojam svrsenog krivicnog dela, ni u
formalnom ni u materijalnom smislu.
13. Radnja krivicnog dela
Da bi se uopste moglo govoriti o postojanju krivcnog dela treba da je doslo do radnje krivicnog dela,
odnosno do izvesnog akta koji je manifestovan u spoljnom svetu, koji ima svoje spoljno obelezje.
Radnja je izvestan akt fizicke prirode, koji je spolja izrazen pa je kao takav vidljiv, odnosno uocljiv.
Drugi uslov za postojanje krivicnog dela jeste da taj akt bude preduzet voljno. Nevoljno izvrsenje
delatnosti, nastale usled nekihfizioloskih procesa ili usled pokreta nastalih pod uticajem neke spoljne
sile ili neodoljive prinude ne smatraju se za radne u krivicnopravnom smislu.
Za postojanje krivicnog dela neophodno je postojanje oba uslova.
Radna krivicnog dela se moze pojaviti u dva oblika: kao necinjenje i kao cinjenje.
U prvom slucaju , kada je u pitanju cinjenje, radnja krivicnog dela moze da se definise kao voljno
preduzimanje telesnog pokreta.
U drugom slucaju, kada je u pitanju necinjenje, radnja krivicnog dela moze se definisati kao voljno
propustanje telesnog pokreta.
14. Kivicna dela cinjenja i krivicna dela necinjenja*Krivicna dela cinjenja su ona
krivicna dela koja se vrse u najvecem broju slucajeva. Ovim krivicnim delima povredjuju se norme
koje zabranjuju izvesnu delatnost i koje su poznate pod imenom zabranjujucih ili prohibitivnih normi.
Ucinilac postupa suprotno normi koja zabranjuje preduzimanje izvesne delatnosti, pa preduzimanjem
te delatnnosti, pa preduzimanjem te delatnosti, prouzrokuje odredjenu posledicu. Npr. Kod krivicnog
dela ubistva, povredjuje se norma po kojoj je zabranjeno nekog lisiti zivota.
*Krivicna dela necinjenja su krivicna dela koja se sastoje u propustanju, odnosno uzdrzavanju od
vrsenja izvesne delatnosti. Kod ovih kd, ucinilac ne postupa po normi koja naredjuje preduzimanje
izvesne delatnosti i time prouzrokuje posledicu koju je bilo zabranjeno prouzrokovati.
Krivicna dela necinjenja se mogu podeliti u dve grupe:
1) Prava krivicna dela necinjenja , odnosno kd necinjenja u uzem smislu jedu ona kd necinjenja koja
mogu da se izvrse samo necinjenjem, odnosno propustanjem preduzimanja odredjene delatnosti.
2) Neprava krivicna dela necinjenja ne poseduju samostalnost medju krivicnim delima. To su ustvaru,
krivicna dela koja se inace vrse cinjenjem, ali koja se, u odredjenim slucajevima, mogu izvrsiti i
necinjenjem (ubistvo-cinjenjem, ali i necinjenjem ukoliko majka osravi dete bez hrane)
15. Vrste radnji krivicnog dela

*Prosta i slozena radnja krivicnog dela

Iz definicije da se radnja kd sastoji iz preduzimanja ili propustanja odredjenog telesnog pokreta,
proizlazilo bi da radnja krivicnog dela mora da se sastoji samo iz jedne delatnosti. To, medjutim, nije
tako. Zavisno od samog kd, moze se preduzeti i vise delatnosti, pa da ipak postoji samo jedna radnja
kd, i jedno kd, a ne vise njih. U pitanju je slozena radnja kd, za razliku od proste radnje cije se
preduzimanje sastoji iz samo jedne delatnosti. Npr ubistvo sa vise udaraca nozem, dakle
preduzimanjem vise telesnih pokreta-slozena radnja kd, a ubistvo jednim udarcem noza, dakle jednim
telesnim pokretom-prosta radnja kd.
*Radnja izvrsenja i radnja saucesnistva
-Radnja izvrsenja podrazumeva onu radnju kojom se prouzrokuje posledica, odnosno kojom se
ostvaruje krivicno delo u celini. Lice koje preduzima ovu radnju naziva se izvrsiocem krivicnog dela.
Ukoliko vise lica ucestvuju u njenom izvrsenju onda postoji saizvrsilastvo, pa se sva ova lica nazivaju
saizvrsiocima.
-Radnja saucesnistva je ona radnja koja sama za sebe ne prouzrokuje posledicu ali koja daje odredjeni
doprinos nastupaju posledice, odnosno ostvarenju kd u celini. Radnja saucesnistva deli se na radnju
podstrekivanja i radnju pomaganja. Radnja saucesnsnistva podrazumeva da u izvrsenju kd ucestvuju
najmanje dva lica, od kojih je jedno izvrsilac, a drugo saucesnik. Sva ova lica nazivaju se uciniocima
kd.
*Krivicna dela sa vise radnji i krivicna dela sa alternativno odredjenom radnjom
-Kd sa vise radnji su ona kd koja se sastoje iz dve ili vise radnji, ali je za postojanje kd neophodno da
su izvrsene sve radnje. To su tzv. dvoaktna ili dvodelatna, odnosno viseaktna ili visedelatna kd. Ova
kd se nazivaju jos i krivicnim delima sa dvoaktnim ili viseaktnim, odnosno dvodelatnim ili
visedelatnim bicem kd.
-Suprotno od kd sa vise radnji, kod kd sa alternativno odredjenom radnjom, kd se isto tako sastoji iz
dve ili vise radnji ali za postojanje kd dovoljno je da je izvrseno samo jedna, bilokoja od ovih radnji.

16. Pojam posledice krivicnog dela

Sva ljudska radnja proizvodi, po pravilu, neko dejstvo u spoljnom svetu. Isto tako i svaka radnja
krivicnog dela proizvodi, u manjoj ili vecoj meri neko dejstvo u spoljnom svetu. To dejstvo
zabranjenih ponasanja u spoljnom svetu oznacava se kao posledica krivicnog dela.
Kao sto je receno svako krivicno delo ima svoju posledicu, i ona je sastvano deo krivicnog dela. Ne
moze se zamislitikrivicno delo bez posledice. Kod nekih krivicnihdela posledice su veoma vidljive
odnosno uocive, npr.kd telesne povrede. Kod drugih kd, posledice su manje vidljive, odnosno teze
vidljive, kao npr.kod kd uvrede.
Vec je receno da posledica kd moze da bude razlicita. To zavisi u prvom redu, od samog kd. Tako se
kod izvesnh krivicnih dela posledica sastoji u povredi nekog pravnog dobra. Kod drugih krivicnih dela
izvrsenjem kd nije naneta nikakva povreda pravnom dobru ali je to pravno dobro ugrozeno, dakle
dovedeno u stanje opasnosti.
Na osnovuovakvog posmatranja posledice kd sva krivicna dela se dele na krivicna dela povrede i
krivicna dela ugrozavanja.

17. Vrste posledica krivicnog dela

*Krivicna dela povrede su ona kd cija se posledica sastoji u povredi nekog pravnog dobra. Sama
povreda moze da bude dvostruka:
-unistenje nekog pravnog dobra i
-ostecenje nekog pravnog dobra.
*Krivicna dela ugrozavanja su ona kd cija se posledica sastoji u stvaranju opasnosti za neko pravno
dobro. Pojam posledice kd ugrozavanja zasniva se, dakle na pojmu opasnosti, odnosno mogucnosti da
se prouzrokuje povreda.
Sva kd, cija se posledica sastoji u ugrozavanju odnosno u opasnosti od povrede nekog pravnog dobra,
dele se na dve grupe:
-na kd konkretne opasnosti i
-kd apstraktne opasnosti.
1) Kd cija se posledica sastoji u nastupanju konkretne opasnosti, nazivaju se pravim ili konkretnim kd
ugrozavanja.
U ovakvom slucaju, stvarno je nastupila opasnost za nastanak povrede nekog pravnog dobra,ali do
same povrede nije doslo. Do povrede nije doslo ne zbog toga sto radnja kd nije bila podobna da
proizvede tuu povredu, vec zbog nekih drugih okolnosti, koje se nalaze van kd i njegovog ucinioca.
2) Kd apstraktne opasnosti nazivaju se nepravim ili apstraktnim delima ugrozavanja. Kod ovih kd ,
opasnost povredeu konkretnom slucaju nije neposredno nastupila. Medjutim, preduzeta radnja je takve
prirode da stvarno moze prouzrokovati opasnost za povredu nekog pravnog dobra. Dakle, ovakva
radnja se, posmatrano uopste pojavljuje kao podobna da proizvede opasnost za povredu nekog
pravnog dobra.

18.Uzrocni odnos
Odnos u kome odredjena radnja izaziva, odnosno prouzrokuje odredjenu posledicu, naziva se uzrocni
odnos. Radnja koja izaziva posledicu naziva se uzrokom.
Ovako odredjen pojam uzrocnog odnosa predstavljapitanje kojim se bavi nauka krivicnog prava, a
krivicno zakonodavstvo u manjoj meri. Veoma su retka krivicna zakonodavstva u svetu koja
predvidjaju uzrocni odnos kao uslov za postojanje krivicnog dela. Jedno od takvih zakonodavstava je
italijansko.
Problem uzrocnosti, jedan je od najtezih, osim sto je i jedan od najvaznijih problema kp. Njegova
kompleksnost proizilazi iz mogucnosti koja se srece vrlo cesto – u prouzrokovanju posledice, uz jednu
ljudsku ranju, sudeluje malo ili vise drugih pojava ili, cak i vise radnji drugih lica.
U trazenju odgovora na postavljeno pitanje, obicno se razlikuju dva shvatanja problema uzrocnosti:
filozofsko i krivicnopravno shvatanje.
Po filozofskom shvatanju, ako se navedeni problem posmatra logicki, onda se kao uzrok izvesne
posledice moze smatrati samo skup svih ovih uslova koji su doveli do njenog nastupanja.
Ukoliko bi se ovakav pojam uzroka prihvatio u kp, mogle bi da nastanu nepremostive teskoce.
Primera radi, teska telesna povreda kvalifikovana smrcu, sledeci ovo shvatanje, doslo bi do dve
mogucnosti: ili kazniti sva lica koja su svojom radnjom, an bilo koji nacin, doprinela nastupanju smrti,
ili ne kazniti nijedno. Ocigledno ni jedna ni druga mogucnost ne bi se, same za sebe smatrale
prihvatljivim.
19. Vreme i mesto izvrsenja krivicnog dela
Kod izvrsenja krivicnog dela, radnja i posledica se po pravilu, vremenski poklapaju. Preciznije receno,
posledica krivicnog dela nastupa samim preduzimanjem radnje krivicnog dela ili nepsredno posle
izvrsenja radnje krivicnog dela. Medjutim, dogadja se da se radnja i posledca krivicnog dela
vremenski razlikuju,odnosno da psoledica krivicnog dela nastupa u kracem ili duzem vremenskom
periodu posle izvrsenja radnje krivicnog dela. U vezi sa ovim pitanjem psotoje tri teorije:
1) Po teoriji delatnosti, krivicno delo izvrseno je u vreme izvrsenja radnje krivicnog dela.
2) Po teoriji posledice, krivicno delo izvrseno je u vreme nastupanja posledice krivicnog dela.
3)Po teoriji jedinstva, krivicno delo izvrseno je kako u vreme izvrsenja radnje krivicnog dela tako i u
vreme nastupanja posledice krivicnog dela.
U nasoj teoriji kp usvojena je teorija delatnosti.
Vreme izvrsenja krivicnog dela jeste period od zapocinjanja ovog krivicnog dela pa do njegovog
prestanka.
Kod saucesnistva, zavisno od obilika saucesnistva, kao vreme izvrsenja radnje saucesnistva smatra se
vreme izvrsenja krivicnog dela u kome se zajednicki ucestvuje.
Radnja izvrsenja krivicnog dela i psoledica krivicnog dela nastupaju, po pravilu, u jednom istom
mestu. Medjutim, nisu retki slucajevi da radnja krivicnog dela bude izvrsena u jednom mestu, a da
posledica nastupi na drugom mestu. O ovom pitanju , bas kao i o vremenu izvrsenja krivicnog dela,
postoje tri teorije: delatnosti, posledice i jedinstva.
Za tacno utvrdjivanje mesta izvrsenja krivicnog dela, usvojena je teorija jedinstva. Po ovoj teoriji,
krivicno delo izvrseno je, kako u mestu gde je preduzeta radnja krivicnog dela, tako i u medtu gde je
nastupila posledica krivicnog dela. U nasem krivicnom zakonodavstvu postoji odredba po kojoj je
krivicno delo izvrseno kako u mestu gde je ucinilac radio ili bio duzan da radi, tako i u mestu gde je u
celini ili delimicnonastupila posledica krivicnog dela.

20. Pojam protivpravnosti

Drugi element pojma krivicnsog dela je protivpravnost. Ovaj element odredjuje drustveni i pravni
znacaj krivicnog dela. Da bi, jedno ponasanje, koje u prirodnom smislu prouzrokuje jednu psoledicu,
bilo krivicno delo, ono mora da proizvodi i neku promenu u drustvu, odnosno pravnom poretku. Ono
mora da se pojavljuje kao povreda pravnog poretka, tj. da bude protivpravno.
Kod odredjivanja formalnog pojma protivpravnosti, srecu se razlicita misljenja. Po shvatanju koje
potice od predstavnika klasicne skole, koja je narocito razradila pravnu stranu krivicnog dela, sustina
krivicnog dela pociva na odnosu suprotnosti izmedju odredjenog ljudskog ponasanja i krivicnog
zakona.
Po ucenju cuvenog nemackog naucnika Bindinga, protivpravnst bi bilaq protivnost jednog ponasanja
odredjenoj drustvenoj normi. Binding polazi od stava da su norme pravna pravila kojima se nesto
zabranjuje ili naredjuje, dok su krivicni zakoni propisi koji predvidjaju sankcije za povredu tih normi.
Po materijalnom shvatanju protivpravnosti, protivpravnost je protivnost jednogponasanja kulturnim
normama koje su priznate od drzave, i koje zabranjuju ili naredjuju odredjeno ponasanje radi zastite
odredjenih drustvenih odnosa.
Potrebu objedinjavanja formalnog i materijalnog pojma protivpravnosti prvi je istakao Franc fon List.
Po njegovom shvatanju, protipravnost u formalnom smislu jeste protivnost drzavnoj normi u vidu
zapovesti ili zabrane. U materijalnom smislu, protivpravnost oznacava napad na pravno zasticene
odnose.
21. Opsti osnovi iskljucenja protivpravnosti
U opste osnove iskljucenja protivpravnosti spadaju:
-delo malog znacaja,
-nuzna odbrana i
-krajnja nuzda.
*Delo malog znacaja – Po izricitoj odredbi Krivicnog zakonika Srbije, nije krivicno delo ono delo
koje, iako sadrzi obelezja krivicnog dela, predstavlja delo malog znacaja. A da bi delo bilo malog
znacaja potrebno je da budu ispunjena 3 uslova:
-da je stepen krivice ucinioca nizak – Ovaj uslov bice ispunjen u slucaju kada sve okolnosti pod
kojima je krivicno delo izvrseno, a koje se ticu, pre svega, samog ucinioca, ukazuju da je kod njega, u
vreme izvrsenja krivicnog dela postojao veoma nizak stepen krivice.
-da su stetne posledice dela odsutne ili neznatne – Da bi se stekla pravilna predstava o tome da li je
delo malog znacaja, mora se proceniti i njegova posledica. Posledica o kojoj je ovde rec nije posledica
dela u smislu ponasanja koje prouzrokuje odredjenu posledicu. Ovde se ne misli na tu posledicu. Ovde
se ima u vidu neka druga psoledica – posledica u odnosu na zastitni objekt krivicnog dela.
Kod krivicnih dela povrede delo malog znacaja bi postojalo na primer kod krivicnog dela obicne lake
telesne povrede kada je doslo do narusavanja telesnog integriteta povredjenog.
Kod krivicnog dela ugrozavanja, treba razlikovati krivicna dela konkretne i krivicna dela apstraktne
opasnosti.
Konkretna opasnost, npr. Kod krivicnog dela nepropisnog i nepravilnog izvodjenja gradjevinskih
radova, kada je usled nepropisnog izvodjenja gradjevinskih radova nastupila opasnost za zivot ili telo
ljudi ili imovinu veceg obima.
Apstraktna opasnost – kod krivicnog dela unistenja i ostecenja javnih uredjaja, pa je , usled radnje
krivicnog dela nastupila apstraktna opasnost za zivot i telo ljudi odnosno za imovinu veceg obima.
-da opsta svrha krivicnih sankcija ne zahteva izricanje krivicne sankcije – Treci uslovkoji mora biti
ispunjen da bi se izvrseno krivicno delo moglo smatrati delom malog znacaja jeste da opsta svrha
krivicnih sankcija ne zahteva izricanje krivicne sankcije.
22. Nuzna odbranaKao nuzna odbrana se smatra ona odbrana koja je neophodna da ucinilac od
sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad.
Kao osnov koji iskljucuje postojanje krivicnog dela, nuzna odbrana je poznata jos od najstarijih
vremena.
Napad je svaka delatnost koja je upravljena na povredu ili ugrozavanje nekog pravnog dobra. Napad
se, po pravilu, sastoji u preduzimanju odredjenog telesnog pokreta, tj. u cinjenju. Izuzetno, napad
moze da se sastoji i u necinjenu. To je slucaj kod nepravih krivicnih dela necinjenja, kada nuzna
odbrana moze da postoji prema licu koje je obavezno na pruzanje pomoci, ako ono odbija da tu pomoc
pruzi.
Da bi postojao napad kao element nuzne odbrane, on mora da ispunjava odredjene uslove.
1) Kao napad moze da se pojavi samo delatnost coveka. Ukoliko bi napad dolazio od zivotinje, onda
bi mogla da postoji samo krajnja nuzda.
2) Napad mora da bude protivpravan, da je protivan nekoj normi. Napad se smatra protivpravnim
ukoliko predstavlja povredu ili ugrozavanje nekog pravnog dobra, a ta povreda ili ugrozavanje
nemajku svoj pravni osnov.

3) Napadom moze da se povredi bilo koje napadnuto dobro.

4) Napad ne sme da bude izazvan ili skrivljen.
5) Napad treba da je stvaran, tj. da je objektivan i realan.
Odbijanje napada je svaka delatnost koja je upravljena na odbijanje napada i moze se sastojati u
povredi ili ugrozavanju nekog pravnog dobra napadaca. Slicno napadu i odbijanje napada mora da
ispunjava odredjene uslove.
1) Odbijanje napada, za razliku od samog napada, mora da bude krivicno delo.
2) Odbijanje napada vrsi se povredom nekog pravnog dobra samog napadaca.
3) Odbijanje napada mora da bude istovremeno sa samom napadom.
4) Odbijanje napada dozvoljeno je samo dok napad traje.
5) Odbijanje napada moze da se vrsi samo onom povredom ili ugrozavanjem pravnog dobra napadaca
koja je nuzna, odnosno neophodna za odbijanje napada.

Prekoracenje granica nuzne odbrane postoji onda kada odbijanje napada nije srazmerno izvrsenom
napadu. Npr. Ukoliko lice A, da bi sprecilo kradju svog automobila, ubije lice B, ocigledno je da
navedena srazmera nije zadovoljena.
U ovakvom slucaju delo je protivpravno pa lice A nema pravo na nuznu odbranu. U takvom slucaju,
ono ce odgovarati za ucinjeno krivicno delo.

23. Krajnja nuzda

Prema izricitoj zakonskoj odredbi, krajnja nuzda postoji kada je delo ucinjeno radi toga da ucinilac
otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nacin nije
mogla otkloniti a pri tome ucinjeno zlo nije vece od zla koje je pretilo. Krajnja nuzda, kao i nuzna
odbrana, predstavlja samostalni institut krivicnog prava.
U savremenoj teoriji kp preovladjuje shvatanje da se pravni osnov krajnje nuzde nalazi u nesostatku
protivpravnosti. Iz zakonskog pojma krajnje nuzde proizlazi da u sastav krajnje nuzde ulaze dva
elementa: opasnost i otklanjanje opasnosti.

Opasnost predstavlja svaku mogucnost povrede ili ugrozavanje nekog pravnog dobra. DA bi postojala
opasnost ona mora da ispunjava odredjene uslove.
1) Opasnost moze da preti bilo kom pravnom dobru, pocev od zivota i tela, pa do imovine.
2) Opasnost ne sme da bude skrivljena, tj. treba da je nastala bez krivice lica koje se nalazi u
opasnosti.
3) Opasnost mora da bude stvarna,a to znaci da postoji.

Otklanjanje opasnosti je svaka delatnost koja se sastoji u povredi ili ugrozavanju nekog tudjeg pravnog
dobra,a upravljena je na ocuvanje nekog svog pravnog dobra.
1) Otklanjanje opasnosti mora da ima sva obelezja krivicnog dela.
2) Otklanjanje opasnosti moze da se vrsi, na prvom mestu, od sebe.
3) Otklanjanje opasnosti moze da se vrsi na dva nacina: defanzivno i agresivno.
4) Otklanjanje opasnosti mozra da bude istovremeno sa nastupilom opasnoscu.
5) Otklanjanje treba da bude takvo da se opasnost na drugi nacinnije mogla otkloniti.

Prekoracenje granica kranje nuzde postoji kada je zlo, koje je naneto u krajnjoj nuzdi, vece od zla
koje je pretilo. U takvom slucaju, delo ucinioca je protivpravno, i on ne moze da se pozove na krajnju
nuzdu. Delo izvrseno u prekoracenju granica krajnje nuzde jeste krivicno delo i ucinilac je za to delo
krivicno odgovoran.
24. Sluzbeno ovlascenje
Sluzbeno ovlascenje kojim se jednom licu daje pravo da izvrsi jednu radnju, oduzima toj radnji
obelezje protivpravnosti. Drugim recima, ako bi tu radnju sluzbeno lice izvrsilo izvan sluzbenog
ovlascenja, ali ako bi tu radnju izvrsilo neko drugo lice, postojalo bi krivicno delo. Tako, npr.
Pretresanje lica, lisavanje slobode lica i druge radnje, koje su inace krivicna dela, ne smatraju se
krivicnim delima ako su ivrsene na osnovu sluzbenog ovlascenja.
Da bi vrsenje sluzbene duznosti iskljucilo protivpravnost preduzetog dela, mora da ispunjava
odredjene uslove.
1) Na prvom mestu, mora da postoji posebno ovlascenje slubenog lica da izvrsi odredjenu radnju.
2) Sluzbeno lice treba da ovu radnju vrsi na osnocu zakona, i u slucajevima posebno predvidjenim u
zakonu.
3) Ovakva radnja treba da se vrsi iskljucivo u interesu sluzbe.

Naredjenje pretpostavljenog predstavlja pitanje iskljucenja protivpravnosti krivicnog dela koje izvrsi
podredjeno lice na osnovu naredjenja koje mu je izdalo pretpostavljeno lice u sluzbi. U vezi s
naredjenjem pretpostavljenog, mogu se razlikovati dva slucaja koja se, u izvesnoj meri,medjusobno
razlikuju. To su: naredjenje oretpostavljenog u vrsenju javne sluzbe i naredjenje pretpostavljenog u
vrsenju vojne sluzbe.
*Da bi naredjenje pretpostavljenog u vrsenju javne sluzbe moglo da bude osnov koji iskljucuje
protivpravnost, potrebno je da su ispunjeni odredjeni uslovi:
1) Stanje u kome se jedno lice pojavljuje u polozaju podredjenosti u odnosu na drugo, pretpostavljeno
lice, mora da se zasniva na vrsenju javne sluzbe.
2) Naredjenje pretpostavljenog je za podredjenog obavezno samo ako je zasnovano na zakonu. Ova
zasnovanost na zakonu postoji onda kada postoji nadleznost pretpostavljenog da izda odredjeno
naredjenje.
*Potcinjeno vojno lice duzno je da izvrsi naredjeneje pretpostavljenog vojnog lica. Pri tome, prema
izricitoj zakonskoj odredbi, potcinjeni se nece kasniti ako ucini krivicno delo po naredjenju
pretpostavljenog, a to se naredjenje tice sluzbene duznosti.

25. Pravo disciplinskog i vaspitnog kaznjavanja

Ovo pravo podrazumeva preduzimanje izvesnih mera od strane roditelja, staratelja i vaspitaca koji se
brinu o obrazovanju maloletnika. Postupci ovih licaa, koji bi se inace, izvan ovog odnosa, mogli
smatrati protivpravnim, gube to svojstvo ukoliko su ispunjena dva uslova: ukoliko se ti postupci,
odnosno mere preduzimaju u interesu vaspitanja maloletnika i njihovog obrazovanja, i ukoliko ne
prelaze u zloupotrebu prava disciplinskog i vaspitnog kaznjavanja. Ukoliko su ispunjeni navedeni
uslovi, pravo disciplinskog i vaspitnog kaznjavanja iskljucuje protivpravnost preuzetog postupka.
26. Samopovreda
Samopovreda postoji onda kada povredu jednogpravnog dobra vrsi sam titular toga dobra.
Danas samopovreda predstavlja osnov koji samo delimicno iskljucuje protivpravnost. Dobra cisto
licne prirode, napadom izvrsenim od strane njihovog nosioca prestaju da budu od interesa za drustvo –
gube, dakle, karakter pravno zasticenih dobara.
Samopovreda, znaci, ne iskljucuje protivpravnost ako se njome povredjuje neki drustveniinteres.
Samopovreda, isto tako, ne iskljucuje protivpravnost ukoliko se, osim interesa ostecenog, njome
povredjuju i interesi treceg lica.

27. Pristanak povredjenog

Pod pristankom povredjenog podrazumeva se ozbiljna, slobodna i svesno izjavljena saglasnost
povredjenog sa nanetom mu povredom.
Pristanak povredjenog nema nikakvog znacaja kada su u pitanju krivicna dela kojima se napadaju
opsti drustveni interesi. Isto tako, ovaj pristanak nema nikakvog znacaja ni kod onih ponasanja koja se
smatraju krivicnim delom uprkos tome sto postoji pristanak povredjenog na nanetu mu povredu.
Pristanak povredjenog nema znacaja ni kod krivicnih dela koja davanjem pristanka povredjenog nema
znacaja ni kod nrivicnih dela koja davanjem pristanka povredjenog prestaju da budu krivicna dela.

Pristanak povredjenog u opstem delu krivicnog zakonodavstva moze da bude od znacaja kod pitanja
da li postoji delo malog znacaja zatim moze da bude olaksavajuca okolnost kod odmeravanja kazne
kao i okolnost za utvrdjivanje da li postoji zabluda.
Pristanak povredjenog u Posebnom delu krivicnog zakonodavstva srece se, u prvom redu, kod
krivicnog dela ubistva.
U savremenom kp mnogo se diskutuje o jednom posebnom slucaju ubistva po pristanku – eutanazija.
Ima misljenja da lisenje zivota teskog bolesnika, da bi se time skratile njegove patnje, ne treba da
predstavlja krivicno delo.
U sportskim takmicenjima cesto dolazi do telesnih povreda koje ponekad mogu da budu i teske,a nisu
retki ni slucajevi nastupanja smrti takmicara. Drustvo, preko raznovrsnih sportskih organizacija
propisuje odredjena pravila po kojima se sportska takmicenja odvijajul. Takva takmicenja
predstavljaju drustveno korisno ponasanje samo ako se obavljaju po pravilima. Ukoliko to nije slucaj,
ova takmicenja gube karakter drustveno korisnih delatnosti i postaju drustveno stetna. U takvom
slucaju, radi se o krivicnim delima, pa su njihovi ucinioc i krivicno odgovorni.
Slicno sportskim takmicenjima, i kod lekarskih operacija se napostavlja pitanje osnova koji iskljucuje
njihovu protivpravnost. To se narocito odnosi na hiruske intervencije, koje se cesto zavrsavaju smrcu
pacijenta. Medju njima je i ona koja smatra da je pristanak bolesnika osnov koji iskljucuje
protivpravnost povreda koje se nenose izvrsenjem operacije. Postoje i odredjeni uslovi:
1) da je operacija izvrsena u cilju poboljsanja zdravstvenog stanja bolesnika;
2) da je obavljena po pravilima medicinske nauke;
3) da je obavljena od strane kvalifikovanog medicinskog osoblja i
4) da postoji proistanak bolesnika na operaciju.
27.Odredjenost dela u zakonu
Odredjenost dela u zakonu predstavlja treci element pojma krivicnog dela. To je zakonski element
krivicnog dela kojim se oznacava odnos odgovarajuceg ponasanja prema krivicnom zakonu. Da bi
jedno ponasanje moglo da se smatra krivicnim delom, neophodno je da bude u zakonu predvidjeno
kao krivicno delo.
Princip zakonitosti, izrazen je kroz nacelo nema ni krivicnog dela ni kazne bez zakona.
U krivicnom zakonodavrstvu ovaj princip je prvi put primenjen u francuskom Krivicnom zakoniku od
1791. Godine.
U nasem krivicnom zakonodavrstu, princim zakonitosti predstavlja iskljuciv osnov za odredjivanje
krivicnih dela i kazni, bolje receno krivicnih sankcija. On ima, pre svega, mesto u Ustavu RS, u kome
postoji odredba da nikome ne moze biti izrecena krivicna sankcija za deko koje pre nego sto je
ucinjeno nije zakonom bilo odredjeno kao krivicno delo i za koje nije bila propisana zakonom kazna.
Izz svega izlozenog proizlazi da je prioncip zakonitosti jedan od osnovnih i najvaznijih principa kp.

28. Izvori krivicnog prava

Krivicni zakon predstavlja jedini pravni akt u kome su predvidjena krivicna dela i krivicne sankcije.
Poznati su i neki drugi izvori krivicnog prava. To su: obicaji, sudska praksa i nauka kp.
Krivicni zakon moze da ima vise znacenja. Na prvom mestu, pod krivicnim zakonom podrazumeva se
svaki propis koji odredjuje uslove odgoornosti i kaznjivosti, kao i sankcije za ucinjeno krivicno delo.
Uobicajeno se krivicni zakon odredjuje kao skup krivicnopravnih propisa koji predstavljaju jednu
zaokruzenu celinu i regulisu jedno krivicnopravno pitanje. Za razliku od pojma krivicnog zakona,
pojam krivicnog zakonika oznacavao vi sistematizovani zbronik, odnosno kodeks krivicnih zakona u
jednoj zemlji.
Krivicni zakoni mogu se podeliti:
1) Prema licima na koja se primenjuju, dele se na opste i posebne. Opsti se primenjuju na sva lica,
posebni se primenjuju na odredjena lica, odnosno na lica koja poseduju odredjena svojstva.
2) Prema materiji koju regulisu dele se na glavne i sporedne. Glavni si oni krivicni zakoni koji regulisu
pitanja iz oblasti krivicnog prava, a sporedni su oni krivicni zakoni koji regulisu neko pitanje koje nije
iz oblasti krivicnog prava, vec iz neke druge oblasti, ali koji sadrze i krivisne sankcije za povredu
propisa koje predvidjaju.
3) Najzad, prema svom obimu krivicni zakoni se dele na osnovne i dopunske. Osnovni krivicni zakoni
su oni koji regulisu izvesna pitanja iz oblasti kp, a dopunski su oni koji dopunjuju osnovni krivicni
zakon pa sluze kao njegov dodatak.

Dispozicije krivicnih dela mogu biti razlicite.

1) Prema strukturi moze da bude prosta i slozena. Prosta dispozicija sadrzi pojam samo jednog
krivicnog dela, znaci, bice jednog krivicnog dela. recimo, obicna kradja. Slozena dispozicija sadrzi
vise oblika jednog istog krivicnog dela, npr. kod krivicnog dela falsifikovanja novca.
2) Po nacinu odredjivanja bica krivicnog dela, dispozicija moze da bude obicna, opisna, blanketna i
upucujuca. Obicna dispozicija odredjuje jedno krivicno delo samo po njegovom imenu, bez dubljeg
objasnjenja u cemu se krivicno delo sastoji. Opisna dispozicija odredjuje jedno krivicno dlo sa svim
njegovim obelezjima. Blanketna dispozicija samo delimicno odredjuje bice krivicnog dela. Detaljnije
odredjivanje toga bica prepusteno je nekom drugom zakonu. Upucujuca dispozicija u pogledu
postojanja krivicnog dela kao i primene kazne, odnosno krivicne sankcije, upucuje, kao sto to i samo
njeno ima kaze, na neki drugi propis istog krivicnog zakona.
Postoje tiri sistema nacina odredjivanja kazni:
1) sistem apsolutno neodredjenih kazni – po njemu, u krivicnom zakonu nije navedena ni vrsta ni
visina kazne koja se moze izreci uciniocu krivicnog dela.
2) sistem apsolutno odredjenih kazni sastoji se u tome da zakon jasno i precizno odredjuje vrstu i
visinu kazne za svako krivicno delo.
3) sistem relativno odredjenih kazni – po ovom sistemu zakon odredjuje kaznu za svako krivicno delo,
ali to cini na takav nacin da je sudu ostavljena siroka mogucnost da kaznu prilagodi potrebama svakog
konkretnog izvrsenja krivicnog dela.

Podzakonska akta kao izvor kp

Podzakonska akta jesu akta organa drzavne vlasti, odnosno drzavne uprave, koja samo izuzetno mogu
biti izvori krivicnog prava, i to u dva slucaja: kada krivicni zakon upucuje na njih ili kada su u
krivicnom zakonu predvidjene samo sankcije za povredu njihovih odredaba.

Obicaji kao izvor kp

U prvim periodima nastanka ljudskog drustva, dok jos nisu bile oformljene drzave kao pravne
organizacije, sukobi do kojih je dolazilo u odnosima izmedju pojedinaca ili grupa bili su regulisani
obicajima, odnosno nepisanim pravom. Takvo stanje u prvobitnoj ljudskoj zajednici bilo je regulisano
na taj nacin so su se povrede odredjenih vrednosti smatrale nedozvoljenim ponasanjem, pa su za njih,
na osnovu obicaja, izricane kazne.

Sudska praksa kao izvor kp

Jos u Rimskom pravu, a i kasnije, u toku Srednjeg veka, sudovi su vrlo cesto donosili presude na
osnovu ranije donetih odluka u slicnim predmetima. Razlog ovome nalazio se u neopostojanju ili
nedostatku pisanih izvora kp.

29. Izvori kp u kp Srbije

Glavni iosnovni izvor kp je krivicni zakonik RS. Donet je 29.09.2005.godine, a stupio je na snagu
1.januara 2006.godine.
Krivicni zakonik Srbije sastoji seiz dva dela: Opsteg i Posebnog.
Opsti deo KZ sadrzi propise kojima seregulisu nacela kaznene politike, osnov, i uslovi odgovornosti,
ako i sistem krivicnih sankcija. Propisi Opsteg dela KZ opsteg su karaktera i vaze za sva krivicna dela.
Propisi Opsteg dela KZ su deklarativne ili konstitutivne prirode. Deklarativne prirode su propisi koji
se odnose na princip zakonitosti, na propis koji govori o svrsi kaznjavanja. Konstitutivni su oni propisi
koji odredjuju pojma krivicnog dela, zatim koji se odnose na uracunljivost.
Posebni deo KZ sadrzi propise kojima su regulisana pojedinacna krivicna dela. Samim tim, propisi
Posebnog dela KZ su konstitutuivnog karaktera – odredjuju krivicna dela i krivicne sankcije.
30. Tumacenje krivicnih zakona
Pod tumacenjem krivicnih zakona podrazumeva se misaona operacija koja se sastoji u istrazivanju i
objasnjenju pravog znacenja krivicnog zakona. O ovom pitanju postoje dve teorije subjektivna i
objektivna. Po subjektivnoj teoriji tumacenjem treba da se otkrije volja zakonodavca, odnosno ono sto
je zakonodavac hteo u trenutku donosenja tog zakona.
Po objektivnoj teoriji treba pronaci stvarno znacenje krivicnog zakona, odnosno ono sto proizilazi iz
njegovih odredaba, nezavisno od onog sto je zakonodavac hteo, odnosno u kome je pravcu bila
usmerena njegova volja u trenutku kada je donosio taj zakon.

Vrste tumacenja krivicnih zakona:

*Tumacenje krivicnih zakona prema izvoru tumacenja:
1) Autenticno tumacenje krivicnih zakona daje organ koji je i doneo krivicni zakon koji se tumaci.
Autenticnim tumacenjem ne stvara se novi zakon vec se samo objasnjava smisao vec donetog
zakonskog teksta.
2)Sudsko tumacenje daje sud prilikom presudjenja, odnosno svaka prakticna primena krivicnog
zakona, predstavlja, u stvari, tumacenje krivicnog zakona u odnosu na jedan konkretan slucaj
izvrsenja krivicnog dela.
3) Nauka ili doktrinarno tumacenje krivicnih zakona je ono tumacenje koje daje nauka krivicnog
prava.
*Tumacenja krivicnih zakona prema nacinu tumacenja:
1) Gramaticko tumacenje je ono tumacenje krivicnog zakona koje se zasniva na tekstu krivicnog
zakona, a vrsi se analizom pojedinih upotrebljenih reci, odnosno recenica, na osnovu pravila gramatike
i sintakse.
2) Logicko tumacenje zasniva se na zakonima logike pa se smisao krivicnog zakona utvrdjuje na
osnovu opstih pravila misljenja i zakljucivanja. Tom prilikom koriste se raznovrsni logicki-pravni
argumenti.
3) Ciljno tumacenje upravo nadoknadjuje uoceni nedostatak logickog tumacenja. Da bi se otkrilo
pravo znacenje krivicnog zakona, mora se, na prvom mestu, otkriti svrha zbog koje je donet krivicni
zakon koji se tumaci, odnosno svrha odredjene odredbe krivicnog zakona koja, na osnovu literarnog i
logickog tumacenja, treba da se otkrije.
4) Istorijsko tumacenje vrsi se na osnovu materijala koji su korisceni u periodu pripremanja jednog
zakonskog teksta pre njegovog donosenja.
5) Sistematskim tumacenjem otkriva se pravi smisao krivicnog zakona na taj nacin sto se krivicni
zakon dovodi u vezu sa nekim drugim nekrivicnim zakonima.
6)Uporedno tumacenje krivicnihzakona je ono tumacenje u kome se do pravog smisla krivicnog
zakona dolazi uporedjivanjem sa odgovarajucim krivicnim zakonima.
*Tumacenje krivicnih zakona prema obimu
1) Restriktivno tumacenje krivicnog zakona postoji onda kada se upotrebljenim izrazima, odnosno
recima da uzi smisao.
2)Ekstenzivno tumacenje krivicnog zakona, naprotiv, nejasno upotrebljenim izrazima u zakonu, daje
siri smisao.
31. Analogija
Pod analogijom se podrazumeva objasnjenje znacenja krivicnog zakona, odnosno neke njegove
odredbe, na osnovu slicnosti sa nekim drugim krivicnim zakonom, odnosno nekom drugom
krivicnopravnom odredbom.
Pravna analogija podrazumeva objasnjenje pravnog znacenja krivicnog zakona, odnosno neke njegove
odredbe, na osnovu nacela koja vaze u celokupnom pravnom sistemu odredjene drzave.
Zakonska analogija podrazumeva objasnjenje pravnog znacaja krivicnog zakona ili neke njegove
odredbe na osnovu nekog drugog zakona, odnosno odredbe kojom je regulisan neki drugi slican slucaj.
U krivicnom pravu zabranjena je analogija kojom se otezava polozaj ucinioca krivicnog dela. Ova
analogija je poznata kao analogia in malam partem. Od navedenog pravila postoji jedan izuzetak.
Smatra se da analogija moze da bude dozvoljena u kp samo onda kada se njom olaksava polozaj
ucinioca krivicnog dela. Analogija u kp ima za cilj da upotpuni misao zakona.

32. Vremensko vazenje krivicnih zakona

Krivicni zakoni stupaju na snagu, po pravilu, osmog dana po objavljivanju u sluzbenom glasilu.
Vreme vazenja krivicnih zakona, odnosno njihov prestanak, odredjuje se na razlicite nacine.
1) Krivicni zakon prestaje da vazi kada se ukida izricitom odredbom novog krivicnog zakona.
2) Drugi nacin prestanka vazenja krivicnih zakona je kada krivicni zakon sadrzi klauzulu da njegovim
stupanjem na snagu prestaju a vaze svi zakoji koji su u suprotnosti sa njegovim odredbama.
3) Treci nacin prestanka vazenja krivicnih zakona je kada krivicni zakon ne sadrzi nikakvu klauzulu o
prestanku vazenja ranijeg krivicnog zakona, ali je ocigledno da, donosenjem novog krivicnog zakona
raniji krivicni zakon prestaje da vazi.
4) Krivicni zakon moze da prestane da vazi istekom roka na koji je donet.
Kakav je znacaj vremenskog vazenja krivicnih zakona, najbolje ce se razumeti ako se ima u vidu
pravilo da se na ucinioca krivicnih dela primenjuje onaj zakon koji je vazio u vreme izvrsenja
krivicnog dela. Da bi uopste moglo da dodje do primene krivicnog zakona, mora da se utvrdi koji je
zakon vazio u vreme izvrsenja krivicnog dela.

Pravila na osnovu kojih se utvrdjuje koji je krivicni zakon najblazi za ucinioca su sledeca:
1) Blazi je onaj krivicni zakon koji konkretno delo vise ne smatra krivicnim delom.
2) Blazi je onaj zakon koji iskljucuje odgovornost konkretnog ucinioca krivicnog dela.
3) Blazi je onaj krivicni zakon koji iskljucuje kaznjivost.
4) Blazi je onaj jkrivicni zakon koji za konkretno krivicno delo ne predvidja sporednju kaznu.
5) Blazi je onaj krivicni zakon koji ne predvidja nikakve pravne posledice osude za konkretno krivicno
delo, odnosno onaj zakon koji predvidja blaze pravne posledice osude.

33. Prostorno vazenje krivicnih zakona

Postoje 4 principa koji regulisu prostorno vazenje krivicnih zakona. To su:
1) Princip teritorijalnosti, krivicno zakonodavstvo Srbije vazi za svakog ko na njenoj teritoriji ucini
krivicno delo. U teoriji kp, kao teritorija domace drzave smatra se svaki zemljisni prostor, povrsina
mora i vazduha koji se nalazi u punoj suverenosti te drzave. U krivicnom zakonodavstvu pod
teritorijom Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija, vodene povrsine unutar njenih granica, kao i
vazdusni prostor nad njima.
2) Realni princip primenjuje se onda kada je izvrsenjem krivicnog dela povredjeno neko pravno
dobro domace drzave. Za razliku od teritorijalnog principa, gde je teritorija kriterijum na osnovu koga
se regulise prostorno vazenje krivicnog zakona, kod realnog principa taj kriterijum je povredjeno
pravno dobro. Znaci, u pitanju je zastita povredjenog pravnog dobra domace drzave, pa je ovaj princip
poznat i pod imenom principa zastite.
Realni princip se moze primenjivati u dva slucaja:
a) krivicno zakonodavstvo Srbije vazi za svakoga ko u inostranstvu ucini krivicno delo, ako se
falsifikovanje odnosi na domaci novac.
b) krivicno zakonodavstvo Srbije vazi i za stranca koji van teritorije Srbije ucini prema njoj ili njenom
drzavljaninu krivicno delo i kad nicu u pitanju krivicna dela navedena u clanu 7. Krivicnog zakonika
Srbije, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili bude izrucen Srbiji.
3) Personalni princip kao kriterijum za svoju primenu uzima drzavljanstvo, pa je poznat i pod
nazivom principa nacionalnosti. Ovaj princip primenjuje se prema domacim drzavljanima. Iskljuciva
primena teritorijalnog principa znacila bi da bi domaci drzavljani koji su ucinili krivicno delo u
inostranstvu, mogli da izbegnu primenu krivicnih zakona domace zemlje. Da se to ne bi desilo, uveden
je u krivicno pravo i ovaj princip.
4) Univerzalni princip ima svoj osnov u potrebi da se zasluzeno kazne svi ucinioci teskih krivicnih
dela. Ovaj princip primenjuje se i u situacijama kada je nemoguce primeniti nijedan drugi princip.
Pritvor, svako drugo lisenje slobode u vezi sa krivicnim delom, lisenje slobode u toku postupka
izrucenja, kao i kazna koju je ucinilac izdrzao po presudi inostranog ili medjunarodnog krivicnog suda
uracunace se u kaznu koju izrekne domaci sud za isto krivicno delo, a ako kazne nisu iste vrste,
uracunavanje ce se izvrsiti po oceni suda.

34. Vazenje krivicnih zakona u odnosu na lica

Krivicni zakoni vaze za sva lica koja na teritoriji jedne zemlje izvrse krivicno delo. Medjutim, od ovog
pravila postoji jedan izuzetak. Krivicni zakoni jedne zemlje ne primenjuju se na lica koja uzivaju tzv.
Krivicni imunitet. Postoje ve kategorije lica koja uzivaju krivicni imunitet. U prvu grupu spadaju lica
koja su izuzeta iz opste vaznosti krivicnih zakona iz unutraznjih, drzavnopravnih razloga , a u drugu
kategoriju spadaju lica koja uzivaju krivicni imunitet iz medjunarodnih odnosno spoljnih razloga.
1. Krivicni imunitet iz drzavnopravnih razloga dat je odredjenim licima koja obavljaju izvesne
funkcije, i smatra se garancijom za njihovo nesmetano obavljanje tih funkcija. Ovaj imunitet moze da
bude dvostruk: krivicnopravni i krivicnoprocesni.
-Krivicnopravni imunitet oznacava nemogucnost kaznjavanja jednog lica za krivicno delo koje je
ucinilo u toku vrsenja funkcije koju ima. Krivicnopravniimunitet iskljucuje samo kaznjivost, a ne i
postojanje krivicnog dela. Prema tome, krivicno delo postoji, pa je sasvim moguce da druga lica budu
odgovorna kao saucesnici ukoliko su, na bilo koji nacin ucestvovala u krivicnom delu koje je ucinio
poslanik.
-Krivicnoprocesni imunitet oznacava nemogucnost krivicnog gonjenja odredjenih lica. Prema
ustavnim odredbama narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moze biti pritvoren, niti se protiv
njega moze voditi krivicni postupak u kome se moze izreci kazna zatvora, bez odobrenja NS. Izuzetno
od ovog pravila, narodni poslanik koji je zatecen u izvrsenju krivicnog dela za koje je propisana kazna
zatvora u trajanju duzem od 5 godina moze biti pritvoren bez odobrenja NS.
Imunitet iz drzavnopravnih razloga ima odredjen znacaj. On se daje odredjenim licima da vi se time
omogucilo da svoju dunkciju obavljaju slobodno, bez straha da ce za svoja postupke biti pozvani na
odgovornost.
2. Krivicni imunitet iz medjunarodnopravnih razloga daje se odredjenim licima, predstavnicima jedne
drzave ili medjunarodne organizacije, koji svoju funkciju vrse u drugoj drzavi. Ovim imunitetom
obuhvacena su sledecalica: sefovi stranih drzava, odnosno medjunarodnih organizacija, clanovi
porodice i clanovi pratnje navedenih lica. Ovaj imunitet je ogranicenog dejstva.
35. Krivica
Da bi jednoponasanje bilo krivicno delo, ono mora da bude skrivljeno. Da kod ucinioca postoji
krivica.
Po odredbama Krivicnog zakona Srbije, krivica postoji ako je ucinilac u vreme kada je ucinio krivicno
delo bio uracunljiv i postupao sa umisljajem, a bio je svestan ili je bio duzan i mogao biti svestan da je
njegovo delo zabranjeno.. Krivica je dakle, skup subjektivnih okolnosti koje su prisutne kod ucinioca
u vreme izvrsenja dela.
Pod pojmom krivice, podrazumeva se psihicko saglasavanje ucinioca sa radnjom krivicnog dela, kao i
odredjeni psihicki odnos ucinioca prema posledici krivicnog dela.
Ovako definisana, krivica predstavlja neophodni element krivicnog dela i neophodni uslov za
postojanje odgovornosti. Otuda u kp i pravilo da nema odgovornosti bez krivice.
U kp, preciznije receno u kpp vazi tzv. Pretpostavka nevinosti. Ovakva pretpostavka ima svoj osnov u
ustavnoj odredbi po kojoj niko ne moze biti smatran krivim za krivicno delo, dok to ne bude utvrdjeno
pravnosnaznom sudskom presudom. Krivica se ne sme pretpostavljati, vec se mora dokazati. Pri tome,
teret dokazivanja pada na optuzbu, sto znaci da je u kp dokazivanje krivice duznost onoga koji
optuzuje, a ne onoga koji je optuzen. Drugim recima, zadatak je suda da dokaze da je optuzeni kriv, a
ne zadatak optuzenog da dokaze svoju nevinost. Krivica predstavlja neophodni element krivicnog
dela.
36. Teorije o krivici
Postoje 3 teorije o krivici:
1) Psiholoska teorija polazi od shvatanja da je krivica kategorija psiholoske prirode, koja se iscrpljuje
u psihickom odnosu ucinioca prema ucinjenom delu kao objektivnoj pojavi u spoljasnjem svetu.
2) Predstavnici normativne teorije zameraju psiholoskoj teoriji da zapostavlja pravni karakter krivice,
sto je nedopustivo, naime psihicko saglasavanje sa izvrsenim delom oznacava, istovremeno i svesno i
voljno postupanje protivno pravnim propisima i duznostima koje proizlaze iz njih.
3) Normativno-psiholoska teorija ne prihvata kao tacno, samo za sebe, ni psiholosko, ni normativno
shvatanje krivice. Pri tome, normativnoj koncepciji krivice zamera se da je u svom shvatanju krivice
kao normativne, odnosno pravne kategorije, potpuno zapostavila psihicku stranu krivice, svodeci je
time na psihicku pojavu bez znacaja. Normativno shvatanje krivice je neophodno jer je krivica izraz
volje ucinioca, koji je protivan onom nacinu ponasanja koji proizlazi iz pravne norme i duznosti
ucinioca da se ponasa shodno toj normi.
37. Umisljaj
Umisljaj predstavlja najcesci i najvazniji oblik krivice. Umisljaj predstavlja i osnovni oblik krivice.
Naime, ako se podje od toga da je krivicno delo ponasanje koje prouzrokujeodredjenu posledicu, a
koja se sastoji u povredi odredjenih pravnih normi, onda se te povrede pravnih normi najcesce
ogledaju kroz ponasanje ucinilaca, koje je umisljajno preduzeto.
U vezi umisljaja postoje 3 teorije:
1) Prema teoriji svesti krivicno delo je izvrseno s umisljajem onda kada je njegov ucinilac bio svestan
da ce preduzetom radnjom prouzrokovati zabranjenu posledicu.
2) Po teoriji volje kod ucinioca treba da postoji volja u odnosu na prouzrokovanu posledicu koja
predstavlja obelezje krivicnog dela.
3) Da bi se izbegle neprihvatljive posledice koje proizlaze iz prihvatanja samo teorije svesti ili samo
teorije volje, u teoriji kp preovladjuje trece, kompromisno shvatanje umisljaja. Po ovom shvatanju,
pojam umisljaja se nalazi negde na sredini izmedju teorije volje i teorije svesti. Da bi postojao umisljaj
neophodno je da postoji svest ucinioca o delu, ali isto tako i njegovo htenje dela

Direktni umisljaj postoji onda kada je ucinilac bio svestan svog dela i kad je hteo njegovo izvrsenje.
Direktni umisljaj se sastoji iz dva elementa:
1) Element svesti znaci, na prvom mestu svest ucinioca o prvom elementu pojam krivicnog dela –
radnji, posledici i uzrocnom odnosu izmednju njih. Ucinilac treba da je svestan da je preduzeo radnju
koja dovodi do nastupanja odredjene posledice.
2) Element volje ili htenje dela znaci da je ucinilac hteo nastupanje posledice i to upravo one posledice
koja ulazi u bice krivicnog dela kao njegovo obelezje.
Eventualni umisljaj postoji onda kada je ucinilac bio svestan da usled njegove radnje moze nastupiti
zabranjena posledica, pa je pristao na njeno nastupanje.
Elementi eventualnog umisljaja su:
1) Element svesti kod eventualnog umisljaja postoji onda kada je ucinilac svestan da usled njegove
radnje moze nastupiti zabranjena posledica.
2) Element volje kod eventualnog umisljaja izrazen je kroz pristajanje ucinioca na nastupanje
zabranjene posledice. Znaci ucinilac zabranjenu posledicu direktno ne zeli, kao sto je slucaj kod
direktvnog umisljaja, ali se saglasava sa njenim nastupanjem, sto je na ivestan nacin dokaz da on tu
posledicu prihvata.

Za krivicna dela koja su izvrsena sa umisljajem, odgovara se uvek. Pri tome, za postojanje
odgovornosti ucinioca nije od znacaja da li je kod ucinioca, prilikom izvrseja krivicnog dela, postojao
direktni ili eventualni umisljaj – podjednako se odgovara i u jednom i u drugom slucaju. Pravilo je da
se krivicno delo smatra tezim kada je kod ucinioca postojao direktni umisljaj.

Poznate su jos neke vrste umisljaja:

1) Prethodni umisljaj postoji onda kada umisljaj prethodi radnji krivicnog dela, dok naknadni
umisljaj postoji onda kada umisljaj dolazi posle izvrsenja radnje krivicnog dela. Naknadni umisljaj.
2) Predumisljaj postoji onda kada izvrsenju radnje krivicnog dela prethodi duze detaljno razmisljanje
ucinioca o krivicnom delu i njegovim obelezjima. Iznenadni umisljaj jeste umisljaj bez prethodnog
razmisljanja – ucinilac iznenada dolazi na pomisao da izvrsi krivicno delo.
3) Odredjeni umisljaj postoji onda kada se nastupila posledica krivicnog dela u potpunosti podudara
sa posledicom krivicnog dela koju je ucinilac predvideo. Neodredjeni umisljaj postoji onda kada je
ucinilac predvideo posledicu krivicnog dela samo u opstim crtama, pa je za nejga beznacajno kakva ce
ta posledica zaista biti.
4) Opsti umisljaj postoji onda kada ucinilac , smatrajuci da je jednom radnjom prouzrokovao
posledicu koju je hteo, stvarno prouzrokuje posledicu tek drugom radnjom preduzetom na istom
objektu radnje krivicnog dela. Klasican primer, lice ubije drugo lice i misleci da je mrtvo baci telo u
reku, da bi prikrilo tragove, a to lice koje je jos bilo zivo udavi se u reci.

38. Nehat
U teoriji krivicnog prava postoji saglasnost o potrebi postojanja nehata kao oblika krivice. Ta
shvatanja mogu se grupisati u dve teorije:
1) Po teoriji svesti, nehat postoji kad kod ucinioca nema svesti o posledici krivicnog dela.
2) Po teoriji volje nehat se sastoji u predvidjanju posledice koju ucinilac nije hteo.
Poznate su dve vrste nehata:

1) Svesni nehat postoji kada je ucinilac bio svestan da, usled njegovog cinjenja ili necinjena, moze
nastupiti zabranjena posledica, ali je olako drzao da ce moci da spreci ili da ona nece nastupiti.
Svesni nehat se sastoji iz dva elementa:
- svesti o mogucnosti nastupanja posledice- ucinilac treba da je svestan da preduzimanjem izvesne
radnje moze da prouzrokuje odredjenu posledicu, i time odredjeno krivicno delo.
-verovanje ucinioca da ce posledicu moci da spreci, ili da ona nece nastupiti, predstavlja voljni
element nehata koji je, za razliku od svesti, negativno odredjen. Verovanje ucinioca da ce posledicu
moci da spreci ili da ona nece nastupiti, treba da se zaniva na dva predvidjanja: da ce ucinilac sam
svojoim snagama moci da spreci nastupanje posledice i da , kao drugo, po logickom odnosu radnje i
posledice ne mora da nastupi, vec postoji samo verovatnoca da ce ona da nastupi.

2) Nesvesni nehat postoji onda kada ucinilac nije bio svestan mogucnosti nastupanja zabranjene
posledice iako je, prema okolnostima i prema svojim licnim svojstvima, bio duzan i mogao da bude
svestan te mogucnosti.
Nesvesni nehat se razlikuje od svesnog po tome sto, pretpostavlja nedostatak svesti o mogucnosti
nastupanja posledice.
Elementi nesvesnog nehata su:
-nepostojanje svesti o mogucnosti nastupanja zabranjene posledice predstavlja negativno odredjen
element svesti. To znaci da kod ucinioca ne postoji svest o krivicnom delu kao celini, sto znaci da kod
njega ne postoji ni svest od pojedinim obelezjima bica krivicnog dela.
-duznost da se ta svest ima – ucinilac nije predvideo mogucnost nastupanja posledice, ali je, prema
okolnostima i svojim licnim svojstvima, bio duzan i mogao da predvidi tu mogucnost.

3) Profesionalni nehat – pod njim se podrazumeva nehat lica koja, s obzirom na svoje zanimanje i
poziv imaju posebna svojstva, po pravilu stecena, u pogledu zapazanja izvesnih cinjenica ioli stvaranja
izvesnih zakljucaka, a ta svojstva su u neposrednoj vezi sa njihovim pozivom. Profesionalni nehat je
nesvesni nehat.

Za krivicna dela ucinjena iz nehata odgovara se samo kada to zakon izricito predvidja.
I dok se za krivicna dela koja su ucinjena sa umisljajem odgovara uvek, za krivicna dela ucinjena iz
nehata odgovara se izuzetno.

39. Nehoticni slucaj

U kp, nehoticni slucaj postoji onda kada je ucinilac svojom radnjom prouzrokovao zabranjenu
posledicu, ali kod njega, pri tome, kako u odnosu na radnju, tako i u odnosu na posledicu, nije
postojao ni umisljaj ni nehat.
Naime, ucinilac jeste svojom radnjom prouzrokovao zabranjenu posledicu. Ali pri tome, kod njega ne
postoji subjektivna, odnosno psihoticna uzrocnost.. Npr. Ako jedno lice cisteci pistolj nehotice povuce
obarac i nanese tesku telesnu povredu nekom prolazniku, kod ucinioca postoji samo objektivna
uzrocnost. On je svojom radnom prouzrokovao tesku telesnu povredu prolaznika, ali kod njega ne
postoji krivica ni u odnosu na radnju koju je izvrsio - jer tu radnju nije preuzeo ni svesno ni voljno, a
ni u odnosu na posledicu, jer nije mogao da predvidi njeno nastupanje.
U ovakvoj situaciji, zbog nepostojanja krivice, ucinilac nece biti krivicnoodgovoran.
U nasem krivicnom zakonodavstvu ne postoji slicna odredba.

40. Sticaj nehata

To je slucaj kada zabranjena posledica nastupi kako usled nehatnog postupanjaucinioca, tako i usled
nehatnog postupanja zrtve, odnosno pasivnog subjekta krivicnog dela. Npr. kod krivicnog dela
pruzanja lekarske pomoci pogorsanje zdravstvenog stanja bolesnika moze da bude posledica kako
nesavesnog postupka lekara, tako i nesavesnog postupka bolesnika koji senije pridrzavao datih
uputstava lekara.
Odgovornost ucinioca ovakvog krivicnog dela treba da se raspravlja po principu neposrednog uzroka:
odgovoran je onaj ucinilac cija je radnja neposredni uzrok posledice, dok se ostali ucesnici smatraju
neodgovornim. Po ovom shvatanju, odgovornost lekara bi postojala samo onda kada bi njegovo
ponasanje predstavljalo neposredni uzrok posledice koja se sastojala u stetnom izhodu za zdravlje
njegovog pacijenta.

41. Posebni slucajevi krivice

Krivicnim zakonom propisano je da se izvrsiocem krivicnog dela izvrsenog objavljivanjem
informacije u novinama, na radiju, televiziji, odnosno drugom javnom glasilu smatra autor
informacije.
Izuzetno, izvrsiocem krivicnog dela ucinjenog putem novina, radija, televizije ili drugog javnog
glasila smatrace se odgovorni urednik, odnosno lice koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja
informacije:
-ako je do zavrsetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat;
-ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora;
ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora, koje i
dalje traju.
Krivicnim zakonom regulise se odgovornostizdavaca, stampara i proizvodjaca. Izvrsiocem se
smatraju:
-izdavac
-proizvodjac.

Iz navedenih odredaba KZ Srbije jasno je da se radi o odgovornosti odredjenih lica, umesto autora
informacije. Na prvom mestu, imak odgovara autor informacije, pa tek onda odgovorni urednik,
odnosno lice koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja informacije.

42. Prinuda
Pod prinudom se podrazumeva spoljni pritisak na jedno lice, koji utice na njegovu volju i usmerava je
u odredjenom pravcu.
Prinuda moze da bude proizvod dejstva razlicitih uzroka. Ukoliko prinuda dolazi od prirodih uzroka,
odnosno dogadjaja, kao sto su poplava, oluja, zemljotres i druge prirodne snage, onda se naziva
pravom prinudom. To je prava vis maior. Ukoliko prinuda dolazi od coveka, naziva se neprava
prinuda, odnosno neprava vis maior.
Po svom dejstvu prinuda moze biti:
1) Fizicka – sastoji se u delovanju na fizicku stranu licnosti ucinioca, odnosno na njegov telesni
integritet, usled cega ucinilac preduzima odredjeno ponasanje.
2) Psihicka – sastoji se u delovanju na psihicku stranu licnosti ucinioca, odnosno na njegov psihicki
integritet, usled cega on preduzima odredjeno ponasanje.

43. Sila
Pod silom se podrazumeva upotreba fizicke sile od jednog lica prema drugom licu s cilje da se lice
prema kome se primenjuje sila navede na odredjeno ponasanje, odnosno cinjenje ili necinjenje.
Silom se deluje na telesni integritet jednog lica, ali njom se takodje, na posrednji nacin, utice i na
psihicki integritet tog lica, jer se njegova volja usmerava u odredjenom pravcu.
Fizicka snaga koju jedno lice preduzima prema uciniocu, moze da bude telesna ili mehanicka.
Sila moze da bude:
1) Apsolutna – je ona slia kojom se lice prema kome se upotrebljava apsolutno, odnosno u potpunosti
lisava sposobnosti da slobodno odlucuje o svom ponasanju. Lice prema kome se primenjuje ovakva
sila pojavljuje se samo kao spredstvo preko koga drugo lice vrsi krivicno delo.
2) Relativna – je ona sila kojom se lice prema kome se primenjuje ne lisava u potpunosti slobode
odlucivanja, ali je upotrebljen asila od takvog znacaja da moze da to lice navede na odredjenu radnju.
Da bi relativna sila imala takvo dejstvo, ona mora da bude takva da se nije mogla otkloniti ni na koji
drugi nacin.

44. Pretnja
Pretnja oznacava stavljanje u izgled nekog zla datom licu, a to zlo je takve prirode i takvog znacaja da
je podobno da utice na lice kome se preti u pravcu preduzimanja odredjene radnje.
Ovde je rec o tome da se jednom licu nagovestava nanosenje izvesnih neprijatnosti, s tim sto je to
nagovestavanje takve prirode da moze da utice na slobodu odlucivanja toga lica.
Da bi mogla da se smatra osnovom kojom se iskljucuje krivica, pretnja mora da ispunjava odredjene
uslove:
- pretnja treba da bude ozbiljna, zatim treba da bude stvarna i da je ostvarljiva i to sa gledista lica
kome se preti;
-pretnja treba da je neotklonjiva, odnosno da se nije mogla izbeci ni na jedan drugi nacin.
Izvrsenje dela pod uticajem pretnje ima slicnnosti sa izvrsenjem dela u krajnjoj nuzdi. U KZ Srbije
odredjeno je da , ako je krivicno delo ucinjeno pod dejstvom pretnje, uciniocu se kazna moze ublaziti.

45. Posebni osnovi iskljucenja krivice – zabluda

Zabluda predstavlja pogresnu predstavu o nekoj cinjenici. To znaci da zabluda, po pravilu,
pretpostavlja neznanje o nekoj cinjenici. Sem neznanja, kao negativnog stanja, zabluda sadrzi i
pogresno znanje, odnosno pogresnu predstavu o nekoj cinjenici i ubedjenost ucinioca u tacnost te
pogresne predstave. Postoje dve vrste zabluda: stvarna i pravna zabluda.

1. Stvarna zabluda oznacava nepostojanje svesti o nekom zakonskom obelezju krivicnog dela ili
pogresnu predstavu o postojanju okolnosti koje bi, kad bi stvarno postojale, cinile ucinjeno krivicno
delo dozvoljenim delom.
Iz navedenog pojma da je ovde rec o dvema vrstama zablude: o zabludi o delu i o zabludi o osnovama
opravdanja dela.
-Zabluda o delu oznacava nepostojanje svesti o nekom od zakonskih elemenata krivicnog dela.. Ova
vrstazablude naziva se jos i stvarnom zabludom u uzem smislu.
-Zabluda o osnovama opravdanja dela oznacava pogresnu predstavu o onim okolnostima cije
postojanje zaista iskljucuje postojanje krivicnog dela. Ova vrsta zablude se naziva jos i stvarnom
zabludom u sirem smislu.
2. Pravna zabluda se sastoji u pogresnoj predstavi ucinioca o zabranjenosti dela. Pravna zabluda
oznacava stanje ucinioca u kome on nije znao da je delo koje preduzima krivicno delo. Ova zabluda
postoji u sledecim slucajevima:
-ucinilac nije znao da je njegovo ponasanje predvidjeno u krivicnom zakonu kao krivicno delo.
-ucinilac nije znao da je njegovo ponasanje protivpravno.
-ucinilac pogresno smatra da postojanje neke okolnosti, prilikom izvrsenja krivicnog dela, njegovo
ponasanje cini dozvoljenim.
-ucinilac nije znao da postoji neka norma koja upotpunjuje blanketno bice krivicnog dela.

46. Poseban osnov za oslobodjenje od kazne

Odredbom clana 58. Krivicnog zakona Srbije predvidjeni su posebni osnovi oslobodjenja od kazne.
Prema ovoj odredbi, sud moze osloboditi od kazne:
-ucinioca krivicnog dela samo kad to zakon izricito predvidja;
-ucinioca krivicnog dela ucinjenog iz nehata, kad posledice dela tako tesko pogadjaju ucinioca da
izricanje kazne u takvom slucaju ocigledno ne vi odgovaralo svrsi kaznjavanja.
-ucinioca krivicnog dela za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina, ako posle izvrsenog krivicnog
dela , a pre nego sto je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi stetu prouzrokovanu
krivicnim delom.
Ovde treba posebno napomenuti da su ovakvi slucajevi narocito moguci kod izvrsenja nekih krivicnih
dela kada nastupi smrt nekog clana porodice ucinioca ili i on sam bude teskopovredjen.

47. Subjekt krivicnog dela

Kao subjekt krivicnog dela javlja se covek, odnosno fizicko lice. Medjutim, u teoriji krivicnog prava
mnogo se diskutuje o tome moze li i pravno lice da bude subjekt krivicnog dela, pa je neophodno da se
i o tome kaze nesto vise.

U krivicnom pravu, dugo je bilo usvojeno misljenje da subjekt krivicnog dela moze da bude samo
fizicko lice. Kp razlikuje dve vrste subjekta krivicnog dela. TO su: aktivni i pasivni subjekti. U teoriji
kp, u vezi s uciniocem krivicnog dela diskutuje se o dva pitanja
1) polu ucinioca krivicnog dela i
2) uzrastu ucinioca krivicnog dela.
U savremenom pravu, muskarci i zene izjednaceni su kako u svojim pravima, tako i u svojim
duznostima. Cinjenica je, medjutim da postoje izvesne razlike izmedju krivicnih dela koje vrse
muskarci i krivicnih dela koja vrse zene.
Pol moze da bude od znacaja u oblasti izvrsenja krivicnih sankcija. Prilikom izvrsenja kazne lisenja
slobode, zenska lica izdrzavaju kaznu odvojena od osudjenih muskih lica. Psolovi koje obavljaju u
toku izvrsavanja kazne lisenja slobode drugaciji su kada su u pitanju osudjena zenska lica.
Uzrast ucinioca krivicnog dela pojavljuje se u dvostrukom vidu: kao rani uzrast, odnosno maloletstvo i
kao pozni uzrast, starost.
1. Maloletna lica kao ucinioci krivicnih dela – Maloletna lica u krivicnom pravu oduvek uzivala
drugaciji tretman u odnosu na punoletna lica.
Pre svega, odredbe o maloletnicima vise nisu predmet regulisanja Krivicnog zakonika, vec posebnog
zakona. To je Zakon o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicno pravnoj zastiti maloletnih lica.
Ovaj zakon je stupio na snagu 1. Januara 2006.godine. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na
punoletna lica kad im se sudi za krivicna dela koja su pocinili kao maloletnici. Pre svega, po
odredbama ovog zakona, lcu koje u vreme izvrsenja krivicnog dela, nije navrsilo 14 godina, ne mogu
se izreci krivicne sankcije, ni primeniti druge mere koje predvidja ovaj zakon.
Svi maloletni ucinioci krivicnih dela dele se u dve kategorije:
-maloletnici koji u vreme izvrsenja krivicnog dela nisu napunili 16 godina i
-maloletnici koji su u vreme izvrsenja krivicnog dela napunili 16 godina, ali nisu napunili 18 godina.
Maloletnici iz prve kategorije se nazivaju mladjim maloletnicima, a oni iz druge grupe starijim
maloletnicima. Posebnu kategoriju predstavljaju mlada punoletna lica. To su lica koja u vreme
sudjenja nisu napunila 21. godinu.
2. Starija lica kao ucinioci krivicnih dela - Problem starosti ucinioca krivicnih dela, u kp se manje
proucava i posvecuje mu se manja paznje, nego sto je to slucaj kada su u pitanju maloletni ucinioci. U
savremenom kp preovladjuje shvatanje da starost moze da bude od krivicnopravnog znacaja samo
onda kada se pojave simptomi senilnosti kao pojave psihopatoloskoh stanja koje moze da utice na
uracunljivost.

I pravno lice moze biti subjekt krivicnog dela. Naravno, pod odredjenim uslovima.

48. Stadijumi izvrsenja krivicnog dela

Razvojni put izvrsenja krivicnog dela moze da se podeli u nekoliko stadijuma, odnosno faza.
Izvrsenje krivicnog dela, po pravilu, zapocinje donosenjem odluke da se izvrsi krivicno delo. To je
prvi stadijum.
Posle donosenja odluke a se izvrsi krivicno delo, obicno se preduzimaju izvesne pripremne radnje koje
ce omoguciti sprovodjenje u delo donete odluke. To je drugi stadijum.
Zapocinjanje izvrsenja, odnosno pokusaj, predsttavlje treci stadijum u izvrsenju krivicnog dela.
Prouzrokovanje posledice predstavlja cetvrti i poslednji stadijum ostvarenja krivicnog dela.
Svi ovi stadijumi su stadijumi izvrsenja krivicnog dela. Medjutim, to ne znaci da svako krivicno delo u
svom razvojnom toku mora da ima sve ove stadijume. Naprotiv, moze da se desi da neko lice izvrsi
krivicno delo odmah po donosenju odluke.
U toku stadijuma donosenja odluke da se izvrsi krivicno delo, jos uvek se en moze govoriti o
postojanju rivicnog dela, jer ono nije nicim ispoljeno, odnosno materijalizovano u spoljnjem svetu.
Sama odluka, odnosno volja da se ucini krivicno delo, ukoliko pri tome nije prouzrokovana nikakva
promena u spoljnom svetu, nema znacaja u kp.
Pripremne radnje oznacavaju stadijum izvrsenja krivicnog dela u kome se vec prikupljaju sredstva,
odnosno ostvaruju uslovi koji treba da omoguce izvrsenje krivicnog dela.
Zapocinjanje izvrsenja krivicnog dela koje ostaje u stadijumu zapocinjanja, dakle bez nastajanja
posledice krivicnog dela, predstavlja pokusaj krivicnog dela.
Poslednji stadijum u izvrsenju krivicnog dela predstavlja svrseno krivicno delo. Ovom fazom uzinilac
u potpunosti ostvaruje svoju odluku da izvrsi krivicno delo.

49.Donosenje odluke za izvrsenje krivicnog dela

Odluka da se izvrsi krivicno delo predstavlja prvi stadijum u izvrsenju krivicnog dela.
Prvi i osnovni nacin spoljnog izrazavanja odluke da se izvrsi krivicno delo ogleda se kroz saopstavanje
te odluke drugom licu ili zrtvi krivicnog dela. Taj stadijum bi se mogao nazvati usmenim stadijumom
izvrsenja krivicnog dela. Ni on nije kaznjiv.
Drugi izuzetak od pravila da se saopstavanje odluke da se izvrsi krivicno delo ne smatra nekaznjivim
stadijumom u izvrsavanju krivicnog dela postoji onda kada se saopstavanje ove odluke pojavljuje kao
pretnja licu kome se to cini.

50. Pripremne radnje za izvrsenje krivicnog dela

Pripremanje izvrsenja krivicnog dela moze da se sastoji u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za
izvrsenje krivicnih dela, u otklanjanju prepreka za izvrsenje krivicnih dela, u dogovaranju, planiranju
ili organizovanju sa drugim radi izvrsenja krivicnih dela, kao i u drugim radnjama kojima se stvaraju
uslovi za neposredno izvrsenje krivicnog dela, a koje ne predstavljaju radnju izvrsenja krivicnog dela.
Sve navedene pripremne radnje mogle bi se podeliti u dve grupe:
1) one koje su date na odredjen nacin – bile bi to one radnje koje vode izvrsenju odredjenog krivicnog
dela.
2) one koje su date neodredjeno – bile bi to radnje koje nisu precizno odredjene, kao sto je to bio
slucaj kod prethodnih pripremnih radnji.
Za razliku od ranijeg krivicnog zakonodavstva Krivicni zakonik Srbije ne predvidja opste odredbe o
kaznjavanju za pripremne radnje.

51. Pokusaj krivicnog dela

Pokusaj predstavlja umisljajno zapocinjanje izvrsenja krivicnog dela koje nije dovrseno.
Pokusaj predstavlja umisljajno zapocinjanje izvrsenja krivicnog dela koje nije dovelo do
prouzrokovanja posledice. Da bi postojao pokusaj krivicnog dela, neophodno je da su ispunjena
sledeca 3 uslova:
1) Prvi uslov za postojanje pokusaja jeste preduzimanje radnje izvrsenja krivicnog dela. Iz ovoga se
vidi razlika izmedju pripremanih radnji i pokusaja. Naime, ona se sastoji u tome sto pripremne radnje
predstavljaju preduzimanje delatnosti koje znace samo pripremanje izvrsenja krivicnih dela, a kod
pokusaja se vec ostvaruje radnja izvrsenja krivicnog dela.
U cilju resenja problema razgranicavanja pripremnih radnji od radje izvrsenja krivicnog dela postoje
tri teorije:
-po objektivnoj teoriji, pokusaj krivicnog dela postoji samo ako je preduzeta delatnost koja je u zakonu
oznacena kao radnja krivicnog dela.
-po subjektivnoj teoriji, pokusaj krivicnog dela postoji cim je obelodanjena zlocinacka volja ucinioca,
bez obzira kakvom je to delatnoscu ucinjeno.
-postoji i objektivno-subjektivna teorija po kojoj je kod resenja ovog pitanja vazno poci od toga da se
kao radnja izvrsenja krivicnog dela moze smatrati i ona delatnost koja se pojavljuje kao prirodni deo
radnje kriivicnog dela, zbog nuzde povezanosti sa njom.
2) Pokusaj, u smislu krivicnog prava, postoji samo onda kada je preduzeta umisljajna delatnost.
3) Treci uslov za psotojanje pokusaja jeste da niej nastupila posledica krivicnog dela. Ukoliko je
nastupila, vise se ne radi o zapocinjaju izvrsenja krivicog dela, vec o dovrsenju zapocetog krivicnog
dela.

52. Nesvrseni i svrseni pokusaj

Kao umisljajno zapocinjanje izvrsenja krivicnog dela, pokusaj obuhvata dva slucaja: slucaj kada je
radja krivicnog dela zapoceta ali nije dovrsena i slucaj kada je radnja krivicnog dela zapoceta i
dovrsena.
1) Nesvrseni pokusaj postoji onda kada je ucinilac zapoceo radnju krivicnog dela ali je nije dovrsio.
Npr. ako jedno lice nanisani puskom na drugo lice – dakle, zapocne radnju krivicnog dela ubistva, ali
ne povuce obarac, odnosno ne dovrsi zapocetu radnju koja je po njegovom planu, trebalo da dovede do
posledice krivicnog dela.
2) Sa ovog istog gledista, svrseni pokusaj postoji onda kada je ucinilac preduzeo sve delatnosti koje,
po njegovom planu, treba da dovedu do nastupanja krivicnog dela, ali do posledice ipak nije doslo.
Npr. ako jedo lice nanisani puskom na drugo lice i povuce obarac,dakle preduzme sve delatnosti koje,
po njegoovm planu, treba da dovedu do posledice krivicnog dela, ali ne pogodi zeljeni cilj.
Krivicni zakon ne pravi razliku izmedju svrsenog i nesvrsenog pokusaja.

Krivicna dela kod kojih nije moguc pokusaj:

Smatra se da pokusaj krivicnog dela nije moguc kod krivicnih dela koja se sastoje u izvrsenju
pripremnih radnji, odnosno kod kojih je pokusaj izjednacen sa svrsenim krivicnim delom u pogledu
kaznjivosti. Takodje se smatra da ne postoji pokusaj kod takozvanih verbalnih delikata. Smatra se da
kod pravih krivicnih dela necinjenja nije moguc pokusaj krivicnog dela.

53. Nepodoban pokusaj

Nepodoban pokusaj krivicnog dela postoji onda kad su sredstvo kojim se zapocinje krivicno delo ili
objekt prema kome se vrsi krivicno delo takve prirode da se krivicno delo takvim sredstvom, odnosno
prema takvom objektu, ne moze izvrsiti.
Moze da bude dvostruk:
1) Apsolutno nepodoban je onaj pokusaj krivicnog dela kod koga se, s obzirom na sredstvo kojim je
krivicno delo zapoceto, odnosno s obzirom na objekt radnje prema kome se krivicno delo vrsi –
krivicno delo ni u kom slucaju ne moze izvrsiti..
-apsolutno nepodoban pokusaj kd s obzirom na sredstvo kojim se kd zapocinje postoji npr kada se
neko lice puca praznom puskom.
-apsolutno nepodoban pokusaj kd s obzirom na objekt radnje prema kome se kd vrsi, postoji, npr, u
slucaju pokusaja ubistva lica koje je vec mrtvo.
2) Relativno nepodoban pokusaj postoji kada se s obzirom na sredstvo kojim je krivicno delo
zapoceto, odnosno s obzirom na objekt radnje prema kome se kd vrsi – krivicno delo, uopste
posmatrano moze izvrsiti, ali u konkretnom slucaju to nije moguce zbog nekih posebnih okolnosti tog
konkretnog slucaja, bilo da su te okolnosti vezane za sredstvo koji je kd zapoceto, bilo za objekt radnje
prema kome se vrsi kd.
-relativno nepodoban pokusaj s obzirom na sredstvo kojim se zapocinje kd, postoji npr kada se puca
na neko lice puskom koja je napunjena ali se metak u tom slucaju zaglavi u cevi.
-relativno nepodoban pokusaj s obzirom na objekat radnje prema kome se vrsi krivicno delo postoji u
slucaju kad se puca na lice koje je zasticeno neprobojnim staklom.

54. Dobrovoljni odustanak od pokusaja krivicnog dela

Pojam dobrovoljnog odustanka od pokusaja i vreme ovog odustanka – Dobrovoljni odustanak postoji
onda kada ucinilac odustane od izvrsenja krivicnog dela iz razloga koji zavise od njega samog. Postoje
dva slucaja dobrovoljnog odustanka od pokusaja:
1) Dobrovoljni odustanak od nesvrsenog pokusaja postoji onda kada ucinilac prekida zapocetu
radnju krivicnog dela, iako pri tome nije bio sprecen okolnostima koje su nezavisne od njegove volje.
Ovaj odustanakpostoji kad jedno lice nanisani puskom ali ne povuce obaracm iako pri tome nicim nije
bilo spreceno u ostvarenju svoje odluke da izvrsi krivicno delo.
2) Dobrovoljni odustanak od svrsenog pokusaja postoji onda kada ucinilac dovrsi radnju krivicnog
dela, ali posle toga preduzme radnju kojom spreci nastupanje posledice krivicnog dela.
Ovaj odustanak bi, npr, postojao ako jedno lice gurne u reku drugo lice s namerom da se ono udavi, a
zatim skoci u vodu i spase ga.

55. Idealni sticaj

Sticaj krivicnih dela postoji kada ucinilac preduzimanjem jedne ili vise radnji prouzrokuje vise
posledica, i time izvrsi vise krivicnih dela, ali mu se prilikom sudjenja izrice jedinstvena kazna za
sva krivicna dela.

Idealni sticaj postoji kada ucinilac jednom radnjom prouzrokuje vise posledica i time izvrsi vise
krivicnih dela, ali mu se prilikom izricanja kazne izrice jedinstvena kazna za sva krivicna dela koja je
ucinio.
Ima misljenja da jednom radnjom moze da se izvrsi samo jedno krivicno delo, bez obzira koliko je
posledica prouzrokovano tom jednom radnjom.
Po drugom shvatanju prouzrokovanje vise posledica uvek znaci izvrsenje vise krivicnih dela.
Prakticna posledica ovog rrazlikovanja je u tome sto je samo po ovakvom shvatanju moguce da se
sudskom odlukom konstatuje postojanje svih krivicnih dela u sticaju, pa se samo izrice jedinstvena
kazna, dok po suprotnom shvatanju to nije moguce.
Ovakvo glediste usvaja i nase kp.
Iz iznetog pojma idelanog sticaja proizlazi da je njegovo postojanje potrebno, na prom mestu, da je
ucinilac preduzeo samo jednu radnju izvrsenja.
Drugi uslov za psotojanje idelannog sticaja jeste da je izvrsenom radnjom prouzrokovao vise
posledica, odnosno da je izvrseno vise krivicnih dela.
Svako prouzrokovanje mora da ima karakter krivicnog dela.
S obzirom na vrstu krivicnih dela koja se mogu naci u idealnom sticaju, postoje dve vrse ovog sticaja:
1) Homogeni sticaj postoji onda kada ucinilac jednom radnjom prouzrokuje vise posledica iste vrste,
odnosno izvrsi vise istovetnih krivicnih dela.
2) Heterogeni idealni sticaj postoji onda kada jedno lice jednom radnjom prouzrokuje vise posledica
razlicite vrse, odnosno izvrsi vise raznovrsnih krivicnih dela.

56. Realni sticaj

Realni sticaj postoji onda kada ucinilac sa vise radnji prouzrokuje vise posledica, i time izvrsi vise
krivicnih dela, ali u vreme izvrsenja poslednjeg krivicnog dela nije izrecena pravnosnazna presuda ni
za jedno ranije krivicno delo.
Za postojanje realnog sticaja potrebno je postojanje dva uslova:
1) Prvi uslov se sastoji u tome da ucinilac treba da je preduzeo vise radnji izvrsenja, i time
prouzrokovao vise posledica koje su obelezje vise krivicnih dela. Slicno idealnom slicaju i ovde moze
da bude rec o razlicitim krivicnim delima, pod uslovom da sva ona imaju karakter krivicnog dela.
2) Drugi uslov koji mora da bude ispunjen da bi postojao realni sticaj jeste da uciniocu u vreme
izvrsenja poslednjeg krivicnog dela nije izrecena pravnosnazna sudska presuda ni za jedno ranije
ucinjeno krivicno delo, odnosno da mu se za sva izvrsena krivicna dela istovremeno sudi.
Slicno idealnom i realni sticaj se moze podeliti na:
1) Homogeni realni sticaj postoji onda kada ucinilac sa vise radnji prouzrokuje vise posledica iste
vrste, odnosno vise istovrsnih krivicnih dela.
2) Heterogeni realni sticaj postoji onda kada ucinilac sa vise radnji prouzrokuje vise posledica
razlicite vrste, odnosno izvrsi vise raznorodnih krivicnih dela.

57. Prividni idealni sticaj

Prividni idealni sticaj postoji kada se jednom radnjom prouzrokuje vise posledica, odnosno izvrsi vise
krivicnih dela, ali postoji samo jedno krivicno delo – jer to krivicno delo u sebi objedinjuje sva ostala
krivicna dela.
Prividni idealni sticaj pojavljuje se u tri, odnosno cetiri oblika. To su:
1) Supsidijaritet postoji onda kada jedno krivicno delo u odnosu na drugo krivicno delo, koje proizlazi
iz jedne iste radnje ucinioca, predstavlja raniji stadijum ovog drugog krivicnog dela. Npr. izmedju
krivicnog dela ucestvovanja u tuci i krivicnog dela teske telesne povrede, postojace samo krivicno
delo teske telesne povrede.
2) Konsumpcija postoji onda kada krivicni zakon regulise razlicite stadijum epotpunog izvrsenja
jednog istog krivicnog dela pa je prethodni stadijum izvrsenja krivicnog dela od krivicnopravnog
znacaja samo onda kada nije doslo do potpunog izvrsenja tog krivicnog dela. Npr. Kod krivicnog dela
falsifikovanja isprave, upotreba lazne isprave konsumira pravljenje lazne isprave, jer upotreba lazne
isprave pojavljuje kao stadijum u kome je doslo do potpunog ostvarivanja krivicnog dela
3) Specijalitet postoji onda kada dva ili vise zakonskih propisa regulisu jedno isto krivicno delo. Npr.
specijalitet postoji izmedju krivicnog dela ubistva i krivicnog dela ubistva bremenite zene.
4) Alternativitet je oblik prividnog idealnog sticaja vec da je obuhvacen specijalitetom.

58. Prividni realni sticaj

Prividni realni sticaj postoji onda kada je sa vise radnji izvrseno vise krivicnih dela, ali sa gledista
krivicnog zakona ipak postoji samo jedno krivicno delo, ili se, posmatrajuci problem sa kriminoloskog
i kriminolosko-politickog gledista u takvom slucaju radi o jedinstvu svih krivicnih dela.
Postoje sledeci oblici realnog prividnog sticaja:
1) Slozeno krivicno delo postoji onda kada je samo zakonsko bice jednog krivicnog dela sastavljeno iz
dva ili vise krivicnih dela. Slozeno krivicno delo, kao sto je vec receno, postoji kod krivicnog dela
razbojnicke kradje ili kod razbojnistva. Recimo krivicno delo se sastojiiz prinude i kradje, a i prinuda i
kradja su samostalna krivicna dela.
2)Produzeno krivicno delo cini vise istih ili istovrsnih krivicnih dela ucinjenih u vremenskoj
povezanosti od strane istog ucinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od
sledecih okolnosti: istovetnosti ostecenog, istovrsnosti predmeta dela, koriscenja iste situacije ili istog
trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvrsenja dela ili jedinstvenog umisljaja ucinioca.
3) Kolektivno krivicno delo predstavlja skup vise istih krivicnih dela vezanih zajednickim psihickim
stanjem ucinioca, koja se javljaju kao pravno jedinstvo krivicnog dela ili kao sticaj krivicnih dela, ali
uvek kao jedinstvo krivicnog dela u kriminoloskom pogledu. Razlikuju se sledeci oblici kolektivnog
krivicnog dela:
- Kolektivno krivicno delo u vidu zanata postoji onda kada se psihicko stanje, zajednicko za sva
krivicna dela, sastoji u resenosti ucinioca da vrsenjem istih krivicnih dela obezbedi sebi stalni izvor
prihoda.
-Kolektivno krivicno delo u vidu zanimanja postoji onda kda je ucinilac vise istih krivicnih dela
spreman da vise puta izvrsi krivicno delo.
-Kolektivno krivicno delo iz navike postoji onda kada se u osnovi vrsenja vise istih krivicnih dela
nalazi sklonost ucinioca ka vrsenju krivicnih dela. Ovde ucinilac vrsi jedno ili vise krivicnih dela, pa
to kasnije prerasta u njegovu naviku i predstavlja sastavni deo njegovog zivota.
4) Naknadno nekazljivo krivicno delo postoji onda kda se izvesno ponasanje ucinioca, posle izvrsenja
krivicnog dela, ne kaznjava zato sto je ono vec obuhvaceno izvrsenjem krivicnog dela. Ucinilac
jednog krivicnog dela vrsi drugo krivicno delo kojim samo obezbedjuje ono sto je postiogao
izvrsenjem prvog krivicnog dela.

58. Povrat
1) U krivicnopravnom smislu, povrat oznacava izvrsenje istog, istorodnog ili drugog krivicnog dela
posle osude za prethodno ucinjeno krivicno delo.
Povat dakle oznacava svako ponovno izvrsenje krivicnog dela, posle osude za jedno, prethodno
krivicno delo.
2) U kriminoloskom smislu, povrat oznacava svako drugo krivicno delo u zivotu ucinioca bez obzira
da li je za ranije krivicno delo njemu izrecena pravnosnazna presuda ili nije. U kriminoloskom smislu,
povrat je blizi jedinstvenom krivicnom delu nego sticaju krivicnih dela.
3) U penoloskom smislu, povrat oznacava svako ponovno dolazenje ucinioca u kazneno-popravnu
ustanovu, radi izvrsenja kazne za novo krivicno delo. U ovom smislu, povrat je dokaz neefikasnosti i
neuspesnosti ranijeg boravka ucinioca u kazneno-popravnoj ustanovi.
Najpoznatije su sledece vrste povrata:
*PRAVI (postojao bi onda kada je ucinilac ucinio novo krivicno delo posto je izdrzao kaznu za ranije
ucinjeno krivicno delo) i PRIVIDNI (postojao bi onda kada je ucinilac ucinio novo kd posle izrecene
presude za ranije ucinjeno kd, bez obzira na to da li je ili nije izdrzao kaznu za ranije ucinjeno kd);
*OPSTI (postoji onda kada je novo kd razlicite prirode u odnosu na ranije ucinjeno kd) i POSEBNI
(postoji onda kada je novoucinjeno kd iste prirode kao i prethodno ucinjeno kd);
*VREMENSKI ODREDJEN (onaj kod koga izmedju zvrsenja novog kd i izvrsenja prethodnog kd
postoji tacno odredjeni vremenski razmak) i VREMENSKI NEODREDJEN (postoji onda kada nije
od znacaja koliki je vremenski razmak izmedju novoucinjenog kd i prethodno ucinjenog kd);
*PROST ( postoji onda kada se kod ocene povrata vise uzimaju u obzir priroda, jednorodnost ili
raznorodnost kd) i POVRAT IZ NAVIKE (postoji onda kada se on odredjuje na osnovu prirode
psihickog stanja ucinioca).

59. Odgovornost za krivicno delo

Kad neko lice izvrsi krivicno delo, da bi mogla da mu se izrekne krivicna sankcija, odnosno kazna,
treba da se utvrdi da li kod njega postoji odgovornost za to krivicno delo. U krivicnom pravu smatra se
da je takvo lice krivicno odgovorsno ako je u vreme izvrsenja krivicnog dela posedovalo odredjena
psihicka svojstva i ako je kod njega postojao odredjeni psihicki odnos premadelu koje je ucinilo.
Na osnovu onoga sto je receno, proizilazi da su elementi odgovornosti za krivicno delo uracunljivost i
krivica.
Krivica kao subjektivni element krivicnog dela jeste obelezje licnosti na osnuvu koga se prakticno
uspostavlja vezaizmedju krivicnog dela i ucinioca. Krivica, osim sto znaci vezu izmedju krivicnog
dela i ucinioca, zajedno s uracunljivoscu stvara odgovornost za krivicno delo, ako vezu izmedju
krivicnog dela i krivicne sankcije.
Uracunljivost i krivica su elementi subjektivne prirode.
Kod krivice se srecu razliciti stepeni psihickog odnosa ucinioca prema delu koje je ucinjeno. Isto tako
i kod uracunljivosti se moze govoriti o nizem ili visem stepenu uracunljivosti.

60. Uracunljivost
Uracunljivost prestavlja skup odredjenih psihickih svojstava, odnosno sposobnosti ucinioca krivicnog
dela. Ta svojstva dele se na intelektualna svojstva i na voljna svojstva. S tog razloga, uracunljivostt se
definise kao skup intelektualnih i voljnih sposobnosti na osnovu kojih se uciniocu delo moze psihicki
pripisati.
1) Intelektualna svojstva, odnosno intelektualne sposobnosti, obuhvataju sposobnost ucinioca da
shvati znacaj svog dela. Rec je o sposobnosti rasudjivanja, odnosno shvatanja prirode i znacaja dela
koje je ucinjeno, sto znaci da je ucinilac sposoban da shvati delo koje je preduzeo.
2) Voljna svojstva, odnosno voljne sposobnosti obuhvataju moc odlucivanja, podnosno upravljanja
svojim postupcima: ucinilac poseduje sposobnost odlucivanja o tome da li ce izvrsiti ili ne delo, a na
osnovu svog shvatanja prirode i znacaja tog dela.
3) Uracunljivost oznacava sposobnost ucinioca da shvati znacaj svojih dela i njegovu sposobnost da
upravlja svojim postupcima. Lice koje ne poseduje ove sposobnosti, odnosno koje je neuracunljivo ne
moze da ima psihicki odnos prema svom delu, ono nije u stanju da shvati znacaj dela, odnosno da
odlucuje o tome hoce li ga izvrsiti ili ne.
Nije krivicno delo ono delo koje je ucinjeno u stanju neuracunljivosti.
Neuracunljiv je onaj ucinilac koji nije mogao da shvati znacaj svog dela ili nije mogao da upravlja
svojim postupcima usled dusevne bolesti, privremene dusevne poremecenosti, zaostalog dusevnog
razvoja ili druge teze dusevne poremecenosti.

61. Neuracunljivost
U izlaganjima o pojmu uracunljivosti, receno je da postoje dva elementra koja su neophodna za
postojanje uracunljivosti. To su sposobnost rasudjivanja i sposobnost upravljanja svojim postupcima.
Ucinilac kod koga ne postoje ovi elementi, ili neki od njih ne moze se smatrati uracunljivim. U
ovakvom slucaju postoji neuracunljivost.
Nesposobnost shvatanja znacaja svoga dela i upravljanja svojim postupcima ima uzrok u dusevnoj
poremecenosti ucinioca krivicnog dela odredjenim funkcionalnim smetnjama.
Pod dusevnom poremecenoscu se podrazumeva svako stanje u kom eje narusena normalna psihicka
delatnost jednog lica usled cega ono nije u mogucnosti da pravilno rasudjuje i odlucuje.
Dusevna poremecenost moze da bude razlicitog porekla. Na prvom mestu moze da bude nasledne
prirode, zatim urodjenje prirode, a moze biti i stecena. Uzroci disevnih poremecenosti su veoma
razliciti i mogu se podeliti na dve grupe:
-organske uzroke i
-socijalne uzroke.
*Uzroci organske prirode su
-povrede ili tumori mozga;
-mozdana – infektivna oboljenja;
-trovanja krvnim i zivcanim otrovima i samotrovanja.
*Uzroci socijalne prirode se najcesce sastoje u tesko adaptaciji prosecne ili neprosecne psihe na
obicnu ili rdjavu okolinu, odnosno na neobicne prilike ili obicne zivotne neprilike.

62. Smanjena uracunljivost

Pored neuracunljivosti, kao osnova koja iskljucuje odgovornost ucinioca, u savremenom krivicnom
pravu postoji jos jedan institut koji je neposredno vezan za uracunljivost kao sposobnost rasudjivanja i
odlucivanja. To je smanjena uracunljivost.
Smanjena uracunljivost postoji kod lica cije je sposobnost shvatanja znacaja svog dela i sposobnost da
upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja koja, inace, izaziva
neuracunljivost.
Smanjena uracunljivost, kao samostalni institut, uvedena je u krivicno pravo zaslugom Socioloske
skole.
Rec je o prelaznoj kategoriji izmedju potpune uracunljivosti i potpuneneuracunljivosti.
Smanjena uracunljivost nastaje, uglavnom, iz istih razloga koji dovode do neuracunljivosti. Medjutim,
razlika izmedju slucajeva u kojima ti uzroci dovode do neuracunljivosti i slucajeva kada se radi o
smanjenoj uracunljivosti lezi u razlicitom dejstvu tih uzroka.

63. Utvrdjivanje neuracunljivosti i bitno smanjene uracunljivosti

Za utvrdjivanje uracunljivosti, odnosno smanjene uracunljivosti postoje tri metoda:
1) Po bioloskom metodu, neuracunljivost i smanjena uracunljivost utvrdjuje se na osnovu dusevne
poremecenosti koja iskljucuje ili msanjuje uracunljivost. Na taj nacin, ako se utvrdi da kod ucinioca
postoji dusevna poremecenost zakljucuje se da je takav ucinilac neuracunljiv ili smanjeno uracunljiv,
zavisno od intenziteta utvrdjene dusevne poremecenosti.
2) Psiholoskim metodom, neuracunljivost ili smanjena uracunljivost utvrdjuje se na osnovu postojanja
izvesnih psihickih smetnji kod ucinioca krivicnih dela. Na osnovu ovoh metoda neuracunljivim,
odnosno smanjeno uracunljivim, smatra se onaj ucinilac krivicnog dela koji nije mogao da shvati
znacaj svoga dela ili da upravlja svojim postupcima, bez obzira usled cegaje doslo do ovakvih smetnji.
3) Mesovitim metodom neuracunljivost ili smanjena uracunljivost utvrdjuje se zajednickom primenom
oba prethodna metoda. Mesoviti metod je prihvacen i u nasem krivicnom zakonodavstvu.

64.Mogucnost rasudjivanja i mogucnost odlucivanja kao elementi

uracunljivosti
*Mogucnost rasudjivanja oznacava mogucnost shvatanja znacaja svoga dela. To je intelektualna moc
ucinioca, odnosno njegova sposobnost da shvati stvarni znacaj svoga dela.
1) Shvatanje stvarnog znacaja svoga dela znaci da je ucinilac bio u mogucnosti da shvati, tj. razume,
znacaj svog dela u prirodnom smislu. Isto tako, on treba da shvati sve stvarne okolnosti pod kojima je
to delo ucinjeno. Tu se, pre svega, ima u visu radnja krivicnog dela, posledica krivicnog dela i uzrocni
odnos izmedju njih.
2) Shvatanje drustvenog znacaja znaci da je ucinilac mogao da shvati do kakvih sve posledica moze da
dovede njegovo delo u drustvu u kome zivi.
3) U teoriji krivicnog prava ne postiji potpuna saglasnost o tome sta obuhvata shvatanje pravnog
znacaja svoga dela.
4) Ucinilac koji je mogao da shvati znacaj svog dela u navedenom smislu,moze se smatrati
uracunljivim.
*Mogucnost odlucivanja oznacava mogucnost ucinioca da voljno preduzme odredjenu radnju.
Mogucnost odlucivanja usko je povezana sa mogucnoscu rasudjivanja. DA voljno preduzme izvesnu
radnju moze samo onaj ucinilac koji je prethodno shvatio znacaj takve radnje, Lice koje ne poseduje
mogucnost shvatanja znacaja svoga dela, tim pre ne poseduje mogucnost odlucivanja o svom delu.
Mogucnost odlucivanja pretpostavlja mogucnost rasudjivanja i ne moze zamisliti bez nje.
65. Uticaj neuracunljivosti i smanjene uracunljivosti na odgovornost i
kaznjivost
Da bi se uopste moglo govoriti o uticaju neuracunljivosti i smanjene uracunljivosti na odgovornost i
kaznjivost ucinioca, na prvom mestu se mora istaci da se ova stanja utvrdjuju samo u odnosu na vreme
izvrsenja krivicnog dela. Prema tome, moze da se desi da ucinilac bude uracunljiv pre izvrsenja
krivicnog dela ili prosle izvrsenja krivicnog dela, ali da to ne bude u vreme izvrsenja krivicnog dela. U
takvom slucaju, imap ce postojati neuracunljivost, odnosno bitno smanjena uracunljivost.
Uticaj neuracunljivosti i smanjene uracunljivosti na odgovornost i uracunljivost razlicit je. To je
razumljivlji zato sto su u pitanju dva razlicita psihicka stanja ucinioca.
Neuracunljivost iskljucuje odgovornost u potpunosti.
Ucinilac koji je u vreme izvrsenja krivicnog dela bio neuracunljiv, nece biti ni odgovoran.
Smanjena uracunljivost moze da bude od razlicitog znacaja u krivicnom pravu, sto zavisi od
intenziteta, odnosno stepena u kome je uracunljivost smanjena. Do sada je uglavnom bilo reci o bitno
smanjenoj uracunljivosti. To je ona uracunljivost koja je smanjena u tolikoj meri da to utice na
mogucnost rasudjivanja i odlucivana.
Prema izricitoj odredbi Krivicnog zakonika Srbije uciniocu krivicnog dela, cije je sposobnost da shvati
znacaj svoga dela ili sposobnost da upravalja svojim postupcima bila bitno smanjenja, kazna se moze
ublaziti.

66. Actiones liberae in causa

Samo pojam oznacava radnje koje su slobodne u odluci, ali nisu slobodne u izvrsenju. Drugim recima,
ucinilac je doneo odluku o izvrsenju ovih radnji u vreme kad jekod njega postojala mogucnost
rasudjivanja i odlucivanja, ali je u njihovom izvrsenju pristupo tek kad se nalazio u stanju
neuracunljivosti – dakle, kad vise nije posedovao mogucnost rasudjivanja i odlucivanja, posto je sam
sebe doveo u takvo stanje.
Za razliku od ranijeg krivicnog zakonodavstva, Krivicni zakonik Srbije ovom institutu kp daje novo
ime – skrivljena neuracunljivost.
U vezi sa tim, KZ predvidja:
Krivica ucinioca krivicnog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi nacin doveo u stanje u
kojem nije mogao da shvati znacaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrdjuje se prema
vremenu neposredno pre dovodjenja u takvo stanje.
Da bi postojao ovaj institut, potrebno je da je ispunjeno nekoliko uslova.
1) Potrebno je da je kod ucinioca prethodno postojao svest o krivicnom delu i htenje krivicnog dela,
sto se smatra kao svesna i slobodno doneta odluka da se izvrsi krivicno delo. Dakle, ucinilac treba da
bude kriv u odnosu na ucinjeno krivicno delo. Njegova krivica moze da bude izrazena, na prvom
mestu, u obliku umisljaja.
Krivica moze da bude izrazena i u obliku nehata: to znaci da je ucinilac bio svestan da u takvom stanju
moze da prouzrokuje zabranjenu posledicu, ali je olako drzao da ce tu posledicu moci da spreci, ili da
ona nece nastupiti.
Drugi uslov za postojanje ovog instituta jeste da je ucinilac upotrebom alkohola, droga ili na neki
drugi nacin doveo sebe u nemogucnost rasudjivanja i odlucivanja. Dakle, neophodno je da je ucinilac
izvrsio odredjenu radnju u stanju neuracunljivosti.
Trevi uslov za postojanje ovog instituta jeste da je ucinilac krivicno delo izvrsio u stanju u kome nije
posedovao mogucnost rasudjivanja i odlucivanja.
Poslednji uslov za postojanje ovog instituta je da postoji uzrocni odnos izmedju radnje kojom se
ucinilac doveo u stanje neuracunljivosti i posledice koju je prouzrokovao.
67.Saucesnistvo
U najvecem broju slucajeva, krivicno delo izvrsava samo jedno lice, i tada postoji jedan ucinilac
ucinilac krivicnog dela. Medjutim, krivicno delo moze da ucini i vise lica. Kada se vise lica pojavljuje
u izvrsenju jednog istog krivicnog dela sa istom ulogom izvrsioca, onda se sva ta lica nazivaju
saizvrsiocima.
Neka od ovih lica ucestvuju samo u izvrsenju radnje krivicnog dela; sto je vec receno, to su
saizvrsioci. Druga lica, medjutim, ne ucestvuju u samom izvrsenju radnje krivicnog dela, ali svojom
delatvnoscu doprinose nastupanju posledice, odnosno izvrsenju krivicnog dela. Takva lica nazivaju se
saucesnicima.
Saucesnistvo u sirem smislu se deli na sledece grupe:
-delatnost koje se pojavljuje kao radnja kojom se ostvaruje bice krivicnog dela, naziva se
saizvrsilastvom;
*-delatnost koja ne znaci radnju izvrsenja krivicnog dela, vec samo doprinos nastupanju posledice
krivicnog dela, naziva se saucesnistvom.
Pojam saucesnistva u uzem smislu obuhvata: podstrekivanje i pomaganje.

Elementi saucesnistva su:

1) Na prvom mestu, da bi postojalo saucesnistvo, neophodno je da je u izvrsenju jednog krivicnog dela
ucestvovalo vise lica.
2) Drugi element koji treba da postoji da bi se radilo o saucesnistvu, jeste subjektivnne prirode. Ovaj
element, odnosno uslov, izrazen je kroz potrebu da kod svakog saucesnistva postoji svest o
zajednickoj saradnji, odnosno da kod svih ucesnika postoji svest o zajednickom aktivnoscu doprinose
prouzrokovanju posledice, tj. izvrsenju krivicnog dela.

68. Saizvrsilastvo
Shodno razlikovanju saucesnistva na saucesnistvo u sirem smislu i na saucesnistvo u uzem smislu,
pojam ucinilac krivicnog dela obuhvata sva lica koja, na bilo koji nacin, ucestvuju u izvrsenju
krivicnog dela.
Ako samo jedno lice ucestvuje u radnji izvrsenja krivicnog dela, onda se ono naziva izvrsiocem
krivicnog dela. Rec je, dakle, o izvrsilastvu. Medjutim, u izvrsenju radnje krivicnog dela moze
sudelovati vise lica. U takvom slucaju, svako od ovih lica se pojavljuje u ulozi izvrsioca krivicnog
dela. Posto svi oni ravnopravno sudeluju u izvrsenju radnje krivicnog dela, oni se nazivaju
saizvrsiocima. U pitanju je saizvrsilastvo. Pod saizvrsilastvom se podrazumeva ucesce dva ili vise lica
u izvrsenju radnje krivicnog dela.
Za postojanje saizvrsilastva potrebno je da su ispunjena dva uslova:
-Prvi uslov za postojanje saizvrsilastva je da su sva lica, odnosno svi ucesnici, sudelovali u izvrsenju
krivicnog ddela. Na taj nacin, svaki od ucesnika u krivicnom delu pojavljuje se kao izvrsilac krivicnog
dela, a svi oni kao saizvrsioci.
-Drugi uslov, odnosno element saizvrsilastva, subjektivne je prirode. Neophodno je da kod svih
saizvrsilaca postoji svest o zajednickoj saradnji u izvrsenju krivicnog dela. Prema tome, kod svakog
ucesnika mora da postoji svest da krivicno delo vrsi u zajednickoj saradnji sa ostalim ucesnicima.
Ukoliko kod nekog ucesnika ne postoji ova svest o zajednickoj saradnji, on moze da se pojavi samo u
ulozi izvrsioca, ali ne i u ulozi saizvrsioca.
U izvrsenju vecine krivicnih dela koja vrsi vise lica, kao izvrsilac krivicnog dela moze da se pojavi i
samo jedno lice, odnosno jedan izvrsilac. Takvo saizvrsilastvo u krivicnom delu za cje izvrsenje nije
nuzno ucesce vise lica naziva se nepravo ili fakultativno saizvrsilastvo.
Medjuti, izvesna krivicna dela za cije je izvrsenje neophodno sudelovanje vise lica,naziva se pravim ili
nuznim saizvrsilastvom.
Krivicna dela nuznog saizvrsilastva dele se na dve grupe:
-unilateralna krivicna dela nuznog saizvrsilastva su ona kod kojih je za izvrsenje krivicnog dela
nuzno ucesce vise lica, ali tako da se radnje svih saizvrsilaca krecu u istom pravcu, i na
-bilateralna krivicna dela nuznog saizvrsilastva su ona za cije je izvrsenje takodje nuzno ucesce
vise lica, ali tako da se delatnosti pojedinih saizvrsilaca krecu u suprotnim pravcima.

69. Granice odgovornosti saizvrsilaca

U teoriji kp, u vezi sa saizvrsilastvom, postavlja se pitanje granice odgovornosti saucenika, odnosno
dokle se proteze odgovornost u slucaju kada vise lica zajednickom delatnoscu izvrse kd.
-Saizvrsioci odgovaraju za kd koje je izvrseno u zajkednickoj saradnji. Prema tome, svaki od njih
odgovara za krivicno delo koje je izvrsio u zajednickoj saradnji sa ostalim saizvrsiocima. Za kd koje
nije biloobuhvaceno svescu o zajednickoj saradnji, saizvrsioci ne odgovaraju. Tpo je tzv.eksces
saizvrsilastva.
-Saizvrsilastvo postoji ne samo kad je izvrseno jedno isto kd od strane svih saizvrsilaca, vec i onda
kada je izvrseno jedno kd koje se razlicito kvalifikuje u odnosu na pojedine saizvrsioce, pa jedan
saizvrsilac moze da odgovara za jedan oblik kd,a drugi saizvrsilac za drugi oblik kd.
-Ukoliko kod kd koje je izvrseno od vise saizvrsioca dodje do tezih posledica odnosno do
kvalifikovanog oblika tog kd, za tezi oblik kd odgovara samo onaj saizvrsilac kome se ova teza
posledica moze pripisati u nehat.
-Saizvrsilac moze da postoji i kod kd necinjenja, pod uslovom da postoji zajednicka obaveza svih
saizvrsilaca na cinjenje.

70. Posredno izvrsilastvo

Izvrsiocem krivicnog dela smatra se lice koje jeizvrsilac radnje krivicnog dela. Po pravilu, najcesce
sam izvrsilac svojom ranjom neposredno prouzrokuje posledicu krivicnog dela. Medjutim, moguce je
da izvrsilac ne prouzrokuje posledicu krivicnog dela neposrednim izvrsenjem radnje krivicnog dela,
vec to ucini uz pomoc neke stvari ili neke zivotinje.
Kao posredni izvrsilac smatra se svako lice koje se za izvrsenje krivicnog dela posluzi nekim drugim
licem, pod uslovom da izvrseno delo hocekao svoje.
Posredni izvrsilac moze da se javi u sledecim slucajevima:
1) Prvi slucaj kada postoji posredni izvrsilac poznat je pod imenom nesvesnog i nevoljnog orudja.
Ovaj slucaj postoji onda kada se jedno lice posluzi za izvrsenje krivicnog dela drugim licem, koje je
neuracunljivo, maloletno ili lice koje se nalazi u stvarnoj zabludi, tj. licem kod koga postoji neko
osnov iskljucenja odgovornosti.
2) Drugi slucaj posrednog izvrsilastva poznat je pod imenom svesnog i voljnog orudja. Ovaj slucaj
postoji kada se jedno lice za izvrsenje krivicnog dela sluzi drugim licem koje umisljajno vrsi krivicno
delo, ali ga ne vrsi kao svoje , vec kao delo posrednog izvrsioca.
3) Treci slucaj posrednog izvrsilastva poznat je pod imenom namernog doloznog orudja. Ovaj slucaj
posrednog izvrsilastva postoji onda kada se jedno lice posluzi drugim licem za izvrsenje jednog
krivicnog dela, koje u svom bicu ima nameru kao bitno obelezje.
4) Poslednji slucaj posrednog izvrsilastva postoji kod tzv. Nekvalifikovanog doloznog orudja. To je
slucaj kada se jedno lice koje poseduje odredjeno svojstvo, za izvrsenje krivicnog dela posluzi licem
kod koga to svojstvo ne postoji, a to svojstvo je od bitnog uticaja na postojanje krivicnog dela.
71. Podstrekivanje
Pod podstrekivanjem se podrazumeva uumisljajno navodjenje jednog lica na izvrsenje odredjenog
krivicnog dela.
Radnja podstrekivanja se sastoji u navodjenju. U teoriji krivicnog prava,pod navodjenjem se
podrazumeva delatnost jednog lica koja je upravljena na izazivanje kod podstrekivanog lica odluke da
izvrsi odredjeno krivicno delo.
Da bi postojalo podstrekivanje potrebno je da postoje odredjeni elementi, odnosno da su izpunjeni
odredjeni uslovi:
1) Na prvom mestu, potrebno je da je preduzeta radnja podstrekavanja, odnosno navodjenja. Radnja
podstrekavanja moze da seizvrsi na razlicite nacine.
Podstrekivanje, po pravilu, vrsi samo jedan podstrekac.
2) Podstrekavanje treba da je upravljeno na izvrsenje konkretno odredjenog krivicnog dela. Ukoliko
ovaj element ne postoji nem,a ni podstrekavanja.
3) Podstrekavanje mora da se odnosi na odredjeno lice.
4) Podstrekavanje predstavlja umisljajno navodjenje jednog lica na izvrsenje odredjenog krivicnog
dela. To znaci da se podstrekavanje moze izvrsiti samo umisljajem.
Po izricitoj odredbi predvidjenoj u KZ Srbije ko drugog sa umisljajem podstrekne da ucinikrivicno
delo, kaznice se kaznom propisanom za to krivicno delo.
U vezi sa odgovornoscu podstrekaca, u teoriji kp cesto se pominje institut poznat pod imenom agent-
provokator. Ovim pojmom se oznacava onaj podstrekac koji navodi jedno lice na izvrsenje krivicnog
dela s namerom da to lice izlozi odgovornosti odnosno kaznjavanju.

72. Neuspelo podstrekavanje

Ko drugog sa umisljejem podstrekava na izvrsenje krivicnog dela ciji pokusaj je po zakonu kaznjiv, a
delo ne bude ni pokusano, kaznice se kao za pokusaj krivicnog dela.
U teoriji kp smatra se da neuspelo podstrekavanje postoji u sledecim slucajevima:
1) U slucaju kada podstrekac niej uspeo da kod podstrekavanog lica stvori odluku za izvrsenje
krivicnog dela – ukoliko podstrekac to nije uspeo zato sto je podstrekavano lice vec ranijesamo donelo
odluku da izvrsikrivicno delo, takodje postoji neuspelo podstrekavanje, mada u takvom slucaju moze
da postoji i psihicko pomaganje.
2) Ukoliko je podstrekac uspeo da jedno lice navede na izvrsenje krivicnog dela, tj. uspeo je da kod
podstrekavanog lica stvori odluku da izvrsi krivicno delo, ali je podstrekavano lice posle togaodustalo
od ostvarenja ove odluke.

Drugi slucaj kada dolazi do odstupanja od teorije limitirane akcesornosti, postoji onda kada je
podstrekavanje predvidjeno kao samostalno krivicno delo. U ovakvim slucajevima samo
podstrekavanje vec predstavlja samostalno krivicno delo.
73. Pomaganje
Pored podstrekavanja, pomaganje predstavlja drugi oblik saucesnistva.
Pod pomaganjem se podrazumeva umisljajno doprinosenje jednom licu da izvrsi odredjeno krivicno
delo.
Radnja pomaganja sastoji se u omogucavanju jednom licu da izvrsi krivicno delo. To moze da se
ostvari stvaranjem uslova koji su neophodni da bi izvrsilac mogao daizvrsi krivicno delo u kome mu
se pomaze.
Pomaganje postoji onda kada se doprinosi jednom licu da izvrsi krivicno delo, odnosno kad mu se to
omogucava, a to lice je vec ranije donelo odluku da krivicno delo izvrsi.
Da bi postojalo pomaganje, neophodno je da budu ispunjeni odredjeni uslovi:
1) Potrebno je da je najpre preduzeta radnja pomaganja, tj. da je jednom licu omoguceno da izvrsi
radnjukrivicnog dela.
2) Pomaganje, po pravilu, moze da bude izvrseno pre izvrsenja krivicnog dela ili u toku samog
izvrsenja krivicnog dela. Pomaganje koje bi bilo izvrseno posle izvrsenja krivicnog dela ne bi se
smatralo pomaganjem kao oblikom saucesnistva. Prema tome, pomaganje koje bi bilo izvrseno posle
izvrsenja krivicnog dela, a koje bi se sastojalo u pruzanju pomoci uciniocu da ne bude oktriven ili u
prikrivanju stvari i koristi prikbavljenih krivicnim delom ne bi moglo da bude pomaganje kao oblik
saucesnistva.
3) Pomaganje treba da se vrsi u odnosu na odredjeno krivicno delo. Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen,
vec se pomaganje odnosi na vrsenje bilo kog krivicnog dela, ne postoji pomaganje kao pblik
saucesnistva.
4) Pomaganje treba da se odnosi na odredjeno lice. Ne bi postojalo pomaganje ukoliko bi se pomog
pruzala nekom sasvim neodredjenom licu.
5) Pomaganje kao i podstrekavanje, moze da se izvrsi samo umisljajno.

Vrse pomaganja su:

1) FIZICKO (ono pomaganje koje sesastoji u preduzimanju delatnosti koje su fizickog karaktera,
odnosno fizicke prirode), PSIHICKO (postoji onda kada se delatnost pomagaca sastoji u preduzimanju
radnji psihickog karaktera).
2) NEPOSREDNO (pomaganje se vrsi neposredno licu koje treba da izvrsi krivicno delo),
POSREDNO (pomaganje se vrsi preko nekog drugog lica).
3) POZITIVNO (ono pomaganje koje se preduzima cinjenjem), NEGATIVNO (pomaganje koje se
vrsi necinjenjem).
74. Granice odgovornosti saucesnika
Saucesnici mogu biti odgovorni samo ukoliko su u izvrsenju krivicnog dela umisljajno ucestvovali, tj.
umisljajno doprineli njegovom izvrsenju.
Saucesnik odgovara samo za onu posledicu krivicnog dela koja se moze pripisati njegovom umisljaju.
Dakle, kada je ostvarena protivpravna radnja za koju krivicni zakon predvidja odredjenu kaznju,
odgovornost saucesnika se odvaja od odgovornosti izvrsioca i postaje nezavisna.

1) Na osnovu ovakvog stava, u slucaju kada izvrsilac izvrsi teze krivicno delo od onoga koje je bilo
obuhvaceno umisljajem saucesnika, saucesnik nece biti odgovoran za to teze krivicno delo, vec samo
za ono krivicno delo koje je bilo obuhvaceno njegovim umisljajem.
2) U suprotnom slucaju, odnosno kada izvrsilac krivicnog dela izvrsi lakse krivicno delo od onog na
koje je bila upravljena radnja saucesnistva, odnosno koje je biloobuhvaceno umisljajem saucesnika,
saucesnik ce odgovarati za krivicno delo koje je stvarno izvrseno, tj. za lakse krivicno delo, ili laksi
oblik krivicnog dela od onog koje je obuhvaceno njegovim umisljajem.

Prilikom izvrsenja krivicnog dela u kome je sudolevalo vise lica moze da se dogovi da se kod nekog
od njih nadju nekiposebni odnosi, svojstva ili okolnosti licne prirode pa se postavlja pitanjekakakv je
njihov uticaj na odgovornost saucesnika.
1) Na prvom mestu, radi se o licnim odnosima, svojstvima i okolnostima licne prirode od kojih zavisi
postojanje samog krivicnog dela. Prema KZ Srbije podstrekacu ili pomagacu koji nema takvo licno
svojstvo kazna se moze ublaziti.
2) Licni odnosi, svojstva i okolnosti koji uticu odnosno kod kojih zavisi odgovornost ili
kojiomogucuju oslobodjenje od kazne ublazavanje kazne ili pooostravanje kazne mogu se uzeti u
obzir samoonom saucesniku kod koga se takve okolnosti nadju.
Navedene okolnosti se dele u dve grupe:
1) Licni odnosi, svojstva i okolnosti od kojih zavisi odgovornost, npr ako je jedan od saucesnika bio u
stvarnoj zabludi ta okolnost ce se uzeti samo njemu ne i ostalim saucesnicima
2) Licni odnosi, svojstva i okolnosti od koji zavisi kaznjivost, npr ako je kod jednog saucesnika
postojao povrat, ta okolnost moze uticati kao otezavajuca samo nja odgovornost tog saucesnika, ali ne
i ostalih.
75. Razgranicavanje saizvrsilastva od saucesnistva

Izmedju saizvrsilastva i saucesnistva postoji niz slicnosti. Na prvom mestu, i kod jednog i kod drugog
odblika sudelovanja u izvrsenju krivicnog dela, neophodno je da je u izvrsenju krivicnog dela
sudelovalo vise lica. Pri tome, kod saizvrsilastva sva lica ucestvuju u izvrsenju radnje krivicnog dela,
dok kod saucensitva saucesnici ne ucestvuju i izvrsenju radnje krivicnog dela, vec samo doprinose
njenom izvrsenju.
U vezi sa ovim pitanjem postoje dve grupe teorija:
1) Po objektivnim teorijama, razgranicenje izmedju saizvrsilastva i saucesnistva treba vrsiti na osnovu
spoljnih, objektivnih obelezja. Postoje dve vrste ovih teorija:
-Po objektivnim formalnim teorijama razgranicenje izmedju saizvrsilastva i saucesnistva vrsi se na
osnovu vremena kada su pojedinci sudelovali u izvrsenju krivicnog dela. Prema tome saizvrsiocima se
smatraju ona lica koja su sudelovala u krivicnom delu u vreme njegovog izvrsenja, a saucesnicima ona
lica koja su sudelovala u krivicnom delu pre njegovog izvrsenja.
-Po objektivnim materijalnim teorijama - prema ovoj teoriji saizvrsiocima se smatraju ona lica cija se
delatnost pojavljuje kao uzrok posledice krivicnog dela, a saucesnistva ona lica cija je delatnost samo
uslov koji omogucava nastupanje posledice krivicnog dela.

2) Subjektivne teorije, za razliku od objektivnih, kao kriterijum za razgranicavanje saizvrsilastva od

saucesnistva uzimaju psihicki odnos lica koja ucestvuju u krivicnom delu. U okviru ovih teorija
imamo dve teorije:
-Po teoriji umisljaja, saizvrsiocem se slatra ono lice kojke ucestvuje u izvrsenjukrivicnog dela i delo
hoce kao svoje, a saucesnikom ono lice koje ucestvuje u izvrsenju krivicnog dela, ali s umisljajem da
ucestvuje u izvrsenju tudjeg krivicnog dela, odnosno krivicnog dela ciji je autor neko drugo lice.
-Po teoriji interesa ili svrhe, odlucujuci kriterijum za razlikovanje saizvrsilastva od saucesnistva jeste
interes koji se ostvaruje izvrsenjem krivicnog dela. Saizvrsiocem se smatra ono lice koje sudeluje u
izvrsenju krivicnog dela da bi time ostvarilo neki svoj interes. Saucesnik je ono lice koje ucestvuje u
izvrsenju krivicnog dela u kome se ostvaruje interes nekog drugog lica, a ne njegov.
76. Pojam i vrste krivicnih sankcija
Krivicno delo je ponasanje koje nanosi odredjenu stetu drustvu. Zbog toga je neophodno da drustvo na
takvo ponasanje odgovori nekom merom koja bi imala za cilj da spreci dalje vrsenje krivicnih dela,
dalju povredu ili ugrozavanje drustvenih odnosa i interesa. U krivicnom pravu, mere koje se
primenjuju prema uciniocima krivicnih dela nazivaju se krivicne sankcije.
Krivicno pravo govori o odredjivanju ovog pojma u formalnom i u materijalnom smislu.
U formalnom smislu pod krivicnim sankcijama se podrazumevaju mere koje se preduzimaju prema
uciniocima krivicnih dela a koje izrice sud zbog ucinjenog krivicnog dela.
Na osnovu iznetog moze se zakljuciti da krivicne sankcije imaju sledeca obelezja:
1) Krivicne sankcije predstavljaju zlo koje se nanosi uciniocu krivicnog dela.
2) Krivicne sankcije izricu se izvrsiocu krivicnog dela.
3)Krivicne sankcije moraju biti predvidjene u krivicnom zakonu.
4) Krivicne sankcije moze da izrekne samo sud i to u slucajevima koji su precizno odredjeni u zakonu.
U materijalnom smislu, pod krivicnim sankcijama podrazumevaju se mere drustvenog reagovanja
prema uciniocima krivicnih dela koje imaju za cilj zastitu drustva od kriminaliteta.

77. Vrste krivicnih sankcija

U istorijskom razlvoju kp, kao osnovna krivicna sankcija pojavila se, a to je ostala i do danas, kazna.
Kazna, kao vrsta krivicne sankcije narocito je isticana od strane predstavnika Klasicne skole.
Italijanske skole su, suprotno ucenju Klasicne skole, smatrale da kaznu treba iskljuciri iz oblasti
krivicnog prava i zameniti je jednom drugom vrstom krivicnih sankcija – merama drustvene zastite.
Mere drustvene zastite predstavljale su jedinstvenu i iskljucivu vrstu krivicnih sankcija.
U vezi sa kaznama, u kp poznate su i druge vrste sankcija koje sluze kao zamena zakazne. To su
uslovna osuda i sudska opomena. U kp oduvek je postojalo misljenje da prema maloletnim uciniocima
krivicnih dela treba da se primenjuju posebne krivicne sankcije, koje se zasnivaju na prirodi i
karakteristikama ove kategorije ucinilaca krivicnih dela. Ta vrsta krivicnih sankcija poznataje pod
imenom vaspitnih mera. Iz navedenog izlaganja proizlazi da se u savremenom kp razlikuju tri vrse
krivicnih sankcija:
-kazne;
-mere bezbednositi i
-vaspitne mere.
KZ Srbije razlikuje sledece vrste krivicnih sankcija:
-kazne;
-mere upozorenja;
-mere bezbednositi;
-vaspitne mere.

Prema izricitoj odredbi KZ Srbije opsta svrha propivanja i izricanja krivicnih sankcija je suzbijanje
dela kojima se povredjuju ili ugrozavaju vrednosti zasticene krivicnim zakonodavstvom.
78. Individualizacija krivicnih sankcija
Pod pojmom individualizacije krivicnih sankcija podrazumeva se prilagodjavanje krivicnih sankcija
posebnim karakteristikama ucinioca i krivicnog dela koje je ucinio, kako bi se u sto potpunijoj meri
ostvarila svrha krivicnih sankcija.
Individualizacija krivicnih sankcija predstavlja jedan od osnovnih principa postupanja sa uciniocima
krivicnih dela.
Pretpostavlja se da smo svi rodjeni jednaki, ali svet u kome zivimo nije jednak za sve, pa se ne cini
isto ako dva coveka ucine isto krivicno delo. Drugacije receno, oni nisu isti.
Trebalo bi dakle da se za svakog ucinioca krivicnog dela izabere onakva krivicna sankcija koja najvise
odgovara karakteristikama i potrebama njegove licnosti. Krivicnu sankciju treba prilagoditi licnosti
ucinioca krivicnog dela, naravno, podrazumevajuci tu i samo krivicno delo.
Moguce je razlikovati objektivnu i subjektivnu individualizaciju.
1) Objektivna individualizacija oznacava prilagodjavanje krivicnih sankcija karakteristikama
ucinjenog krivicnog dela. U pitanju je vrstakrivicnog dela, tezina kriivcnog dela i okolnosti pod
kojima je krivicno delo ucinjeno.
2) Subjektivna individualizacija oznacava prilagodjavanje krivicnih sankcija karakteristikama ucinioca
krivicnih dela. Ovde se misli na starosno doba ucinioca, pol, karakter, mentalitet,k temperament, kao i
druga svojstva subjektivne prirode, od kojih zavisi odgovornost, odnosno kaznjivost.
79. Pojam, elementi i karakteristike kazne
Slicno pojmu krivicnihsankcija i kod kazne je moguce razlikovati njen formalni i materijalni pojam.
-U formalnom smislu, kazna predstavlja meru oduzimanja ili ogranicavanja izvesnog prava izvesnog
prava koje pripada uciniocu kriivcnog dela, a koju izrice sud u slucajevima i pod uslovima koji su
odredjeni u zakonu.
-U materijalnom smislu, kazna predstavlja meru zastite drustva od kriminaliteta, koja za cilj ima
sprecavanje ucinioca da i ubuduce vrsi krivicna dela i njegovo popravljanje, kao i ocivanje odredjenje
drustvene discipline gradjana.

Kazna ima niz elemenata, odnosno karakteristika:

1) Kazna se pojavljuje kao izvesno zlo koje se nanosi uciniocukrivicnog dela .Ovo zlo se sastoji u
povredi, odnosno oduzimanju ili ogr\nicavanju nekog pravnog dobra uciniocu.
2)Kazna se izrice prema uciniocu krivicnog dela koji jekrivicno odgovoran i koji ispunjava sve uslove
za primenu kazne.
3) Kazna mora da bude tacno odredjenja u zakonu i to pre nego sto je krivicno delo ucinjeno.
4) Neposredno u vezi sa principom zakonitosti kazne je i sledeci njen element: kazu izrice samo sud i
to u slucajevima i pod uslovima koji su predvidjeni zakonom.
5) Kazna po svojoj svrsi mora da bude takva da vodi sprecavanju ucinioca da i ubuduce vrsikrivicna
dela.
Ovaj poslednji element kasne je od posebnog znacaja. Da bi on bio ispunjen kazna mora da ispunjava
odredjene uslove:
-kazna treba da bude licne prirode, tj. da pogadja samo ucinioca krivicnog dela;
-kazna treba da bude humana, odnosno da se njom ne nanose ni fizicke ni psihicke patnje osudjenom
licu;
-kazna treba da je moralna;
-kazna treba da bude srazmerna krivicom delu, odnosno drustvenoj opasnosti krivicnog dela;
-kazna treba da je deljiva, odnosno da moze da se prilagodjava uciniocu kd i samom kd;
-kazna treba da je opoziva, time se omogucava ispravljanje sudskih gresaka koje suuvek moguce;
-kazna treba da je zamenjiva, tj. kada postoje opravdani razlozi da se jedna kazna moze zameniti
drugom.
80. Svrha kazne
Pitanje svrhe kazne i kaznjavaja usko je povezano sa pitanjem pravnog osnova kazne. Kada se govvori
o svrsi kazne, onda se obicno govori i o pravnom osnovukazne i obratno. Medjutim, izmedju pitanja
svrhe kazne i pitanja pravnog osnova postoje i velike razlike. Dok se u vezi sa pravnim osnovom
kazne postavlja pitanje odakle drzavi pravo da primeni kazu u vezi sa svrhom kazne postavlja se
pitanje sta je svrha kazne, odnosno njen cilj.
Po apsolutnim teorijama, svrha kazne sastoji se u odmazdi za izvrseno krivicno delo. Sa gledista
drzave, odnosno drustva koje primenjuje kaznju, kazna ima za cilj vracanje jednog zla drugim zlom.
Ucinilac je izvrsenjem krivicnog dela naneo jedno zlo, kaznom koja mu se izrice, a njenim izvrsenjem
to se zlo vraca.
Teorije o apsolutnoj svrsi kazne ocigledno su stvar proslosti.
Relativne teorije nastale su kao odgovor na shvatanje apsolutnih teorija o tome da je cilj kazne
odmazda prema uciniocu krivicnog dela i njegovo ispastanje. Relativne teorije u svom ucenju polaze
od suprotnog stava. Kazna nije sama sebi cilj, vec samo sredstvo za postizanje drugih ciljeva. Ti drugi
ciljevi su oprravdani samo onda kada vode zastiti drustva od kriminaliteta. Prema tome, cilj kazne je
sprecavanje krivicnih dela u buducnosti-dakle prevencija, a ne odmazda.
Nase krivicno pravo, odnosno zakonodavstvo, stoji upravo na pozicijama spojnih relativnih teorija o
cilju kazne. U okviru svrhe krivicnih sankcija svrha kaznjavanja je:
1) sprecavanje ucinioca da cini krivicna dela i uticanje na njega da ubiduce cini krivicna dela;
2) uticanje na druge da ne cine krivicna dela;
3) izrazavanje drustvene osude za krivicno delo, jacanje morala i ucvrscivanje obaveze postovanja
zakona;
Prema tome, opsta svrha kazne proizilazi iz opste svrhe krivicnih sankcija i sastoji se u sprecavanju
vrsenja krivicnih dela, odnosno u zastiti drustva od kriminaliteta.
81. Vrste kazni i njihova podela
Uciniocu krivicnog dela mogu se izreci sledece kazne:
1) kazna zatvora;
2) novcana kazna;
3) rad u javnom interesu;
4) oduzimanje vozacke dozvole.
Kazne se dele:
1) Prema samostalnosti u izricanju, kazne se dele na glavne i sporedne kazne. Glavne su one kazne
koje se za izvrseno krivicno delo mogu izreci samostalno, dok su sporedne kazne one kazne koje ne
mogu da se izreknu samostalno, vec samo uz glavnu kaznu.
Prema clanu 44. Krivicnog zakonika Srbije:
-kazna zatvora moze se izreci samo kao glavna kazna;
-novcana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozacke dozvole mogu se izreci i kao glavna i
kao sporedna kazna;
-ako je za jedno krivicno delo propisano vise kazni, samo se jedna moze izreci kao glavna kazna.
2) Prema dobru koje se povredjuje, kazne se dele na: kazne protiv zivota i tela, kazne protiv slobode
kretanja, kazne protiv imovine i kazne protiv casti i gradjanskih prava.
3) Prema ovom trajanju, kazne se dele na trajne i vremenske kazne. Trajne kazne su one kazne koje
traju dozivotno, odnosno na koje je ucinilac osudjen tako da kazna traje sve dok je ziv. Takva kazna
bila bi dozivotno lisenje slobode. Vremenske kazne su one kazne koje se izricu u odredjenom trajanju,
koje traju samo odredjeno vreme. To je npr. kazna zatvora.
4) Prema nacinu propisivanja, kazne se dele na alternativne i kumulativne. Kazne su propisane
kumulativno u slucaju kada krivicni zako za jedno krivicno delo propisuje vise kazni, ali tako da se
mogu izreci sve te kazne. Kazne su propisane alternativno u slucaju kada krivicni zakon za jedno
krivicno delo propisuje vise kazni, ali tako da se moze izreci samo jedna od njih.

82.Smrtna kazna
Smrtna kazna sastoji se u lisavanju zivota ucinioca krivicnog dela.
U teoriji krivicnog prava postoji jos i danas, posle dugog istorijskog razvoja, izvestan broj pitanja koja
nisu izgubila nimalo od svoje aktuelnosti, iako se o njima raspravlja takoreci bez pristanka. Jedno od
takvih pitanja je i pitanje smrtne kazne. Slobodno se moze reci da ne postoji nijedan drugi problem u
krivicnom pravu za koji su toliko zainteresovani najsiri krugovi, ne samo pravnika, vec i filozofa,
eticara, psihologa, lekara i drugih veoma razlicitih struka.
Odavno je postavljeno pitanje: dali je smrtna kazna opravdana?
U Zenevi je nastao cuveni Abolicionisticki pokret, pokret koji se zalagao za ukidanje smrtne kazne.
Od tada, pa sve do danas, nije nista manji broj protivnika smrtne kazne. Ni do danas, medjutim, nije se
smanjio ni broj pristalica smrtne kazne. Smrtna kazna spada u red onih problema koji neprestano
zaokupljuju covekov duh, njegovu savest i njegovu svest.
83. Zatvor
Zatvor kao kazna lisenja slobode sastoji se u oduzimanju prava kretanja uciniocu krivicnog dela, na
odredjeno vreme.
Kao kazna lisenja slobode, zatvor se prvi put javlja u francuskom KZ i to kao zamena za smrtnu kaznu
i surove telesne kazne, koje su u srednjem veku cesto primenjivane.
Osnovni prigovor protiv zatvora, kao i protiv kazni lisenja slobode uopste, sastoji se u tome sto ove
kazne imaju u svojoj prirodi izvestan paradoks, usled cega ne mogu da odgovore zadatku koji im se
postavlja.
1) U fizickom smislu, stetno dejstvo zatvora ogleda se u tome sto rdjavi higijenski uslovi, kao i rdjava
ishrana osudjenika, prouzrokuju pojavu raznih booesti, narocito tuberkuloze i zaraznoh bolesti.
2) U psiholoskom smislu, zatvor izaziva emotivni sok kod osudjenika od koga se on vrlo tesko
oporavlja.
3) U socijalnom smislu zatvor deluje veoma stetno ne samo na osudjenika vec i na njegovu porodicu.
Porodica osudjenika dovodi se u veoma tesku materijalnu situaciju i usled toga, vrlo cesto dolazi od
razvoda braka – u slucajevima kada su u pitanju kazne lisenja slobode duze od dve godine.

Poseban problem kod kazne zatvora, predstavljaju kazne zatvora cije trajanje ne prelazi 6 meseci.
Protiv ovih kazni istice se niz argumenata.
-Na prvom mestu, vreme na koje je osudjen ucinilac kd suvise je kratak da bi se prema njemu mogao
preduzeti kakav dugotrajni postupak prevaspitanja. Kratak boravak u zatvoru je samo zgodna prilika
da osudjenici dodju u kontakt sa drugim, drustveno opasnim uciniocima krivicnih dela i da budu zrtve
njihovog stetnog uticaja.
- Kratka kazna zatvora utice negativno na osudjenika jer ga odvaja od porodice.
-Usled kratke kazne zatvora prestaje radni odnos osudjenika. Nalazenje novog zaposlenja je dosta
tesko, zato sto je osudjenik obelezen kao kriminalac.
4) Kratka kazna zatvora je ekonomski neopravdana. Ona zahteva velika ulaganja drustva, a zauzvrat se
ne postize nikakva korist sa ekonomskog gledista.
U savremenom kp narocito je aktuelna tzv.vikend kazna lisena slobode. Ona se sastoji u tome da
kratku kaznu zatvora osudjeno lise izdrzava samo u toku vikenda ili za vreme praznika. Vreme
izmedju jednog i drugog dolaska u zatvor, osudjeno lice provodi na slobodi, gde obavlja svakodnevne
poslove, kao da se nista nije promenilo. Na takav nacin izbegavaju se negativne posledice kratrajnog
boravka u zatvoru.

Zakonodavac u Srbiji predvidja:

-Kazna zatvora ne moze biti kraca od 30 dana niti duza od 20 godina i da se izrice ne pune godine i
mesece, a do 6 meseci i na dane.
-Zatvor od 30-40 godina ne moze se izreci licu koje u vreme izvrsenja krivicnog dela nije navrsilo 21
godinu zivota.
-Ako uciniocu kd sud izrekne kaznu zatvora do godinu dana on moze istovremeno odrediti da ce se
ona izvrsiti tako sto ce je osudjenik izdrzavati u prostorijama u kojima stanuje.
84. Odmeravanje kazne
Pod odmeravanjem kazne podrazumeva se odredjivanje vrstei visine kazne uciniocu za izvrseno
krivicno delo. Posmatra li se problem odmeravanja kazne sa njegove prakticne strane moze se reci da
je ovde reci o tome da sud odredi onu kazu koja ce pruzati najvise izgleda za resocijalizaciju
osudjenika.
Razlikuju se 3 vrse odmeravanja kazni:
*Sto se tice zakonskog odmeravanja kazne, postoje tri sistema odmeravanja:
-Sistem apsolutno neodredjenih kazni- polazi od toga da zakon ne treba da se dublje upusta u
problematiku odmeravanja kazne. Zakonodavac ostavlja potpunu slobodu sudu da sam odmeri kaznu
za konkretan slucaj izvrsenja odredjenog krivicnog dela.
-Sistem apsolutno odredjenih kazni – po ovom sistemu, u zakonu je precizno odredjena vrsta i visina
kazne koja se izrice u svim slucajevima izvrsenja jednog krivicnog dela.
-Sistem relativno odredjenih kazni – po ovom sistemu, zakon odredjuje vrste kazni i najmanii inajveci
iznos svake vrste kazne. Na tajnacinodredjuje zakon opsti minimum i opsti maksimum odredjene vrste
kazne.
*Sudsko odmeravanje kazne – Sistem relativno odredjenih kazni sud stavlja u prvi plan. Zadatak suda
sastoji se na prvommestu u utvrdjivanju odnosno dokazivanju da je jedno lice zaista ucinilo odredjeno
krivicno delo, a zatim u utvrdjivanju svih ostalih okolnosti koje su od znacaja za odmeravanje kazne.
To mogu da budu okolnosti koje se tivu krivicnog dela i okolnosti koje se ticu ucinioca. Kada utvrdi
sve te okolosti sud odmerava kaznu na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja, s tim sto kazna
moze da se krece samo u granicama koju jeodredio zako na to krivicno delo. Medjutim, sud mora da
se codi odredjenim pravilima koja se mogu podeliti u dve grupe:
- pravila na osovu kojih se vrsi redovno odmeravanje kazne i
-slucajevi kada se radi o izuzetnom odmeravanju kazne.
*Administrativno odmeravanje kazne odnosi se samo na kazne lisenja slobode. Ono podrazumeva
odmeravanje kazne od strane uprave kazneno-popravne ustanove u kojoj osudjena lica izdrzavaju
kazne lisenja slobode.
85. Opsta pravila o odmeravanju kazne
Sud u konkretnom slucaju, posto je utvrdio ucinjeno krivicno delo i odgovornost ucinioca, odmerava
kaznu za to delo u ganicama posebog minimuma i posebnog maksimuma kazne. Prakticno, sud vrsi
individualizaciju kazne time sto izrice onu kaznu koja ce po svojoj vrsi i visini pruziti najvece izglede
za ostvarenje svrhe kazne. Ono sto je bitno kod opstih pravila o odmeravanju kazne jeste da sud
odmerava kaznu imajuci u vidu svenavedene okolnosti, ali uvek u finkciji svrhe kazne.
-Pod olaksavajucim okolnostima podrazumevaju se sve okolnosti koje se odnose naucinioca i na
krivicno delo koje je ucinjeno, a koje uticu na to da izrecena kazn u konkretnom slucaju bude blaza.
-Otezavajuce okolnosti su one okolnosti koje se odnose na ucinioca i na krivicno delo koje je ucinio a
koje uticu na ro da izrecena kazna u konkretnom slucaju bude stroza, odnosno da ide ka najvisoj kazni
koju zakonodavac predvidja za to kd.
*Objektivne okolnosti jesu one okolnosti koje se ticu krivicnog dela , dok bi subjektivne bile onne
okolnosti koje se ticu ucinioca krivicnog dela.
1) Jacina ugrozavanja ili povrede zasticenog dobra jjesteokolnost objektivne prirode.
2) Stepen odgovornosti za kd je okolnost subjektivne prirode. Ovde je u pitanju pre svega stepen
uracunljivosti, a zatim i stepen krivice ucinioca krivicnog dela.
-Uracunljivost ucnioca kd moze da bude razlicitog intenziteta – pocev od potpune uracinljivosti do
potpuneneuraculjnivosti, postoji niz prelaznih stanja u kojima jeuracunljivost ili neuracunljivost manje
ili vise izrazena.
-Krivica takodje utice na odmeravanje kazne. Naime, kod kd koja mogu biti izvrsena sa umisljajem,
zakon, ne razlikuje slucajeve kada su t akd izvrsena sa direktnim umisljajem od onih kada je kod
ucinioca postojao eventualni umisljaj.
-Pobude iz kojihje delo ucinjeno predstavljaju veoma vaznu okolnost subjektivne prirode, koja moze
uticati na odmeravanje kazne. Slicno nameri, , nipobude ne ulaze u umisljaj ucinioca kd, pa
predstavljaju okolnosti koje sud moze da uzme u obzir samo kod odmeravanja kazne.
-Raniji zivot ucinioca kd takodje je okolnost subjektivne prirode. U raniji zivot ucinioca kd spadaju
sve okoloosti koje su se desile u zivotu ucinioca pre nego sto je ucinio kd.
-Medju licne prilike ucinioca kd moze da se uvrsi i imovinsko stanje ucinioca, kao okolnost koja utice
na odmeravanje kazne u okviru opstegpravila o odmeravanju kazne.
86. Posebna pravila o odmeravanju kazne
KZ Srbije predvidja posebna pravila o odmeravanju kazne:
* Kada je rec o ublazavanju kazne postoje 4 mogucnosti:
-ublazavanje kazne
-oslobodjenje od kazne
-poseban osnov za oslobodjenje od kazne
-poravnanje ucinioca i ostecenog.
Kada je rec o poostravanju kazne u pitanju je odmeravanje kazne u slucaju povrata.
Postoji jos jedna, trecagrupa odmeravanja kazne. TO su:
-odmeravanje kazne za kd u sticaju
-odmeravanje kazne osudjenom licu
-uracunavanje pritvora i ranije kazne.
* Ublazavanje kazne
Ublazavanje kazne sastoji se u izricanju kazne ispod posebnog minimuma kazne, do opsteg minimuma
te vrste kazne, ili u zameni kazne koja je propisana za odredjeno kd, blazom vrstom kazne.
KZ Srbije predvidja: Sud moze uciniocu kd izreci kaznu ispod granice propisane zakonom ili blazu
vrstu kazne kad:
-zakon predvidja da se kazna moze ublaziti
-zakon predvidja da se ucinilac moze oddloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne
-utvrdi da postoje narocito olaksavajuce okolnosti i oceni da se i sa ublazavanjem kazne moze postici
svrha kaznjavanja.
U Opstem delu krivicnog zakonodavstva predvidjeni su sledeci slucajevi kada se moze vrsiti
ublazavanje kazne:
-prekoracenje granica nuzne odbrane
-prekoracenje granica krajnje nuzde
-bitno smanjena uracunljivost
-pokusaj krivicnog dela
-pomaganje
-u svim slucajevima u kojima je predvidjena mogucnost oslobadjanja od kazne.
*Oslobodjenje od kazne
Svakom licu za koje se utvrdi da je ucinilo kd i da je odgovorno, sud izrice kaznu. Ta kazna moze da
bude blaza ili stroza, sto zavisi od okolnosti koje je sud uzeo u obzir kod odmeravanja kazne.
Sud moze osloboditi od kazne ucinioca kd samo kada to zakon izricito predvidja. Svi slucajevi u
kojima zakon daje ovlsascenje sudu da ucinioca kd oslobodi od kazne mogu se podeliti u dve grupe:
1)na one koji su predvidjeni u Opstem delu krivicnog prava:
-prekoracenje granica nuzne odbrane
-prekoracenje granica krajnje nuzde
-postojanje pravne zablude
-nepodoban pokusaj
-dobrovoljni odustanak ucinioca
-dobrovoljni odustanak od saucesnistva.
2)na one koji su odredjeni u Posebnom delu krivicnog prava
3)Poseban osnov za oslobodjenje od kazne predvidjen je u clanu 58. Radi se o situaciji kada sud moze
da oslobodi od kazne ucinioca kd ucinjenog iz nehata kad posledice dela tako tesko pogadjaju ucinioca
da izricanje kazne u takvom slucaju ocigledno ne bi odgovaralo svrsi kaznjavanja.
4) Cetvrti slucaj odslobodjenja od kazne poznat je pod nazivom poravnanje ucinioca i ostecenog.
Previdjeno je da sud moze osloboditi od kazne ucinioca kd za koje je propisana kazna zatvora do 3
godine ili novcana kazna, ako je na osnovu postignutog sporazuma sa ostecenim ispunio sve obaveze
iz tog sporazuma.
*Odmeravanje kazne u slucaju povrata
Osim slucajeva kada se posebna pravila o odmeravanju kazne primenjuju u smislu ublazavanja kazne,
odnosno oslobodjena od kazne postoje u kp i slucajevi primene posebnih pravila o odmeravanju kazne
ali u smislu otezavanja, odnosno poostravanja kazne. Takav slucaj je povrat.
Povrat je fakultativna otezavajuca okolnost kod odmeravanjakazne. Sud moze izreci tezu kaznu
uciniocu kd koji se nalazi u povratu, ali u granicama posebnog minimuma ili posebnog maksimuma.
Da li ce se sud opredeliti za izricanje teze kazne zavisi od svih okolnosti pod kojima je kd ucinjeno.
-Na prvom mestu , bitna je tezina i vrsta kd. Ako je u pitanju isto kd kao prethodno, ta okolnost moze
uticati na povecanje kazne.
-Ako je novo kd ucinjeno iz istih pobuda kao i prvo kd, kazna moze biti teza , jer je u pitanju povrat iz
navike.
-Ukoliko je vremenski period izmedju osude za prethodno kd, odnosno izdrzane ili oprostene kazne i
novog kd kraci, to takodje moze da utice na otezanje kazne.
*Odmeravanje kazne za krivicna dela u sticaju
Posebna pravila za omeravanje kazne postoje i u slucaju kada je rec o sticaju krivicnih dela.
Bilo da je rec o idealnom bilo orealnom sticaju, sud izrice jednu jedinstvenu kaznu koja obuhvata sva
kd koja cine sticaj. Pri tome sud prvo utvrdjujekaznu za svako kd koje ulazi u sticaj pojedinacno, a
zatim izrice jednu jedinstvenu kaznu za sva ta kd. U presudi koju donosi sud, nabrajaju se sva ucinjena
kd i sve kazne koje su izrecene za svako od tih kd. Na kraju se omerava jedna jedinstvena kazna za sva
kd. Razlozi ovakvog nacina odmeravanja kazne nalazi se u tome sto moze da se desi da sud u
kasnijem postupku, ukine kaznu za neko kd koje ulazi u sticaj.
*Odmeravanje kazne osudjenom licu
Posle donosenja presude kojom se ucinilac kd osudjuje za kd koje je ucinio, mogu da se pojave
izvesne situacije pa je takvom licu, potrebno ponovo izreci kaznu zbog kd koje nije obuhvaceno
donetom presudom. Tom prilikom mogu da nastanu 3 situacije:
1) Da osudjeno lice ucini jedno ili vise kd, a ta kd nisu otkrivena u vreme sudjenja, odnosno donosenaj
presude, pa samim tim presuda ne obuhvata ta kd.
2) Da osudjeni ucini jedno ili vise kd posle donosenja presude a pre nego sto je zapoceo sa
izdrzavanjem kazne popresudi izrecenoj za prethodno ucinjeno kd.
3) Najzad,moguce je da se osudjeno lice vec nalazi na izdrzavanju kazne, pa da u to vreme izvrsi novo
kd ili vise njih.
*Uracunavanje pritvora i ranije kazne
Osim slucajeva kada do uracunavanja ranije izdrzanekazne dolazi kod odmeravanja kazne osudjenom
licu, u kp se o uracunavanju izdrzane kazne zatvora govori i u slucaju uracunavanja u kaznu pritvora,
kao mere za obezbedjenje prisustva okrivljenog u krivicnom postupku.
-Vreme provedeno u pritvoru, na izdrzavaju mere zabrane napustanja stana, kao i svako drugo lisenje
slobode u vezi sa kd uracunavanju se u izrecenu kaznu zatvora, novcanu kaznu i kaznu rada u javnom
interesu.
-Ako je krivicni postupak vodjen za vise kd u sticaju, a pritvor nije odredjen za svako od njih, vreme
provedeno u pritvoru uracunaca se u izrecenukaznu zatvora, nk i k rji.
-Zatvor ili novcana kazna koju je osudjeni izdrzao, odnosno platio za prekrsaj ili privredni prestup,
kao i kazna ili disciplinska mera lisenja slobodekoju je izdrzao zbog povrede vojne discipline
uracunaca se u kaznu izrecenu za kd cija obelezja obuhvataju i obelezja prekrsaja, privrednog
prestupa, odnosno prestupa vojne discipline.
Pri svakom uracunacanju izjednacava se dan pritvora, dan lisenja slobode, dan zatvora, dan
izdrzavanja mere zabrane napustanja stana, osam casova rada u javnom interesu i 1000 dinara novcane
kazne.
87. Uslovni otpust
Pod uslovnim otpustom podrzaumeva se otpustanje osudjenih lica sa izdrzavanja kazne zatvora pre
nego sto su tu kaznu u potpunosti izdrzala, a pod odredjenim uslovima koji vaze do isteka vremena
izrecene kazne.
Osudjenog koji je izdrzao 2/3 kazne zatvora sud ce uslovno otpustiti sa izdrzavanja kazne ako se u
toku izdrzavanja kazne tako popravio da se moze sa osnovom ocekivati da ce se na slobodi dobro
vladati, a narocito da do isteka vremena za koje je izrecena kazna ne ucini novo kd.
Sud moze osloboditi uslovno osudjenog:
-koji izdrzava kazu zatvora od 30-40 godina;
-koji je osudjen za kd protiv covecnosti i drugih dobara zasticenih medjunarodnim pravom, kd protiv
polne slobode, kd nasilje u porodici...
-koji je osudjen od strane nadleznih sudova, odnosno njegovih posebnih odeljenja, upostupcima
vodjenim u skladu sa nadleznoscu;
-koji je vise od 3x pravosnazno osudjen nabezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvrseno brisanje ili ne
postoje uzlovi za brisanje neke od osuda.
Osudjena lica koja se pustaju na uslovni otpust, kako to proizlazi iz uslova za njegovo pripremanje,
moraju se dobro vladati na slobodi. Ukoliko to nije slucaj, onda se predvidjanje da ce osudjeno lice
koje se uslovno otpusta dobro vladati pokazuje kaopogresno, odnosno neopravdano. U takvim
slucajevima moze doci do opozivanja uslovnog otpusta.
Postoje dve vrste opozivanja uslovnog otpusta: obavezno i fakultativno.
*Obavezno je onda kada osudjeno lice , dok je na uslovnom otpustu, ucini jedno ili vise krivicnih dela
za koja je izrecena kazna zatvora preko jedne godine.
*Fakultativno je kada uslovo otpustanje ucinijedni ilivise krivicnih dela za koja je izrecena kazna
zatvora do jedne godine odnosno ne ispunineku od obaveza koje muje sud odredio u skladu sa
zakonom.

88. Novcana kazna

Novcana kazna sastoji se u placanju odredjenog iznosa novca uciniocu krivicnog dela zbog izvrsenog
krivicnog dela.
*Na prvom mestu, novcana kazna nije licne prirode, tj. ne pogadja samo osedjeno lice. Naprotiv ona u
velikom broju slucajeva pogadja clanove porodice osudjenog lice, nego njega samog.
*Novcana kazna nije pravedna. Ona teze pogadja lica koja su siromasnog imovinskog stanja, a manje
pogadja lica koja su bolje materijalno obezbedjena.
*U slucaju izricanja novcane kazne, njeno izvrsenje odnosno placanje moze lako da se izbegne.
Osudjeno lice moze da se pravda da nem,a imovine iz koje bi mogao da plati ovu kaznu.
*Novcana kazna nije ekonomicna, jer troskovi njenog izvrsenja cesto prelaze vrednost koja se dobija
tim izvrsenjem.
*Novcana kazna nije efikasna sa gledista generalne prevencije. Ona nema nikakvog uticaja na
razvijanje drustvene discipline gradjana, odnosno sprecavanje vrsenja krivicnih dela.
U KZ Srbije navedeno je da novcana kazna moze da se izrekne kao glavna i kao sporedna kazna.
Kao sporedna kazna, moze da se izrekne u tri slucaja:
-Prvi slucaj postoji onda kada je novcana kazna predvidjena uz kaznu zatvora, ali ne alternativno, vec
kumulativno;
-Drugi slucaj postoji kada je krivicno delo izvrseno iz koristoljublja;
-Treci slucaj, kada se novcana kazna moze izreci kao sporedna kazna.

Novcana kazna se moze izreci u dnevnim iznosima ili u odredjenom iznosu.

U presudi u kojoj se izrice novcana kazna, odredjuje se rok u kome je osudjeno lice duzno da plati
novcanu kaznu. Ovaj rok ne moze biti kraci od 15 dana niti duzi od 3 meseca.
Moze da se desi da se imovno stanje ucinioca kd od trenutka donosenja presude do trenutka njene
pravnosnaznosti znatnopogorsa. Za takve slucajeve, zakon predvidja odredbu po kojoj ce se novcana
kazna prinudno naplatiti. Ukoliko novcana kazna nemoze prinudno da se naplati, sud ce je izvrsiti tako
sto ce za svakih zapocetih 1000 dinara odrediti jedna dan zatvora , s tim da zatvor ne moze biti duzi od
6 meseci.
KZ Srbije predvidja i odredbu po kojoj se neplacena novcana kazna moze umesto zatvorom, zameniti
radom u janvom interesu, tako sto 1000 dinara novcane kazne zamenjuje 8h rada u navnom interesu.
Posle smrti osudjenog, novcana kazna se nece izvrsiti.

89. Rad u javnom interesu

KZ Srbije uveo je rad u javnom interesu kao novu kaznu.
Rad u javnom interesu moze se izreci za krivicna dela za koja je propisan zatvor do 3 godine ili
novcana kazna.
Rad u javnom interesu je svaki onaj drustveno koristan rad kojim se ne vredja ljudsko dostojanstvo i
koji se ne vrsi u cilju sticanja dobiti.
Rad u javnom interesu ne moze biti kraci od 60 casova, niti dusi od 360 casova.
Prilikom izricanja ove kazne sud ce imati u vidu svrhu kaznjavanja uzeti u obzir vrstu ucinjenog
krivicnog dela, licnost ucinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu.
Ako osudjeni ne obavi deo ili sve casove izrecene kazne rada u javnom interesu sud cemu ovu kaznu
zameniti kaznom zatvora tako sto ce za svakih zapocetih 8 casova rada u javnom interesu odrediti
jedan dan zatvora.
Ukoliko ucinilac ispunjava sve obaveze vezane za rad u javnom interesu sud mu moze duzinu
izrecenog rada u javnom interesu umanjiti za ¼.

90. Oduzimanje vozacke dozvole

Uciniocu krivicnog dela u vezi sa cijim izvrsenjem ili pripremanjem je korisljeno motorno vozilo
moze se izreci kazna oduzimanja vozacke dozvole.
Sud odredjuje trajanje kazne koje ne moze biti krace od jedni niti duze od tri godine, racunajuci od
dana pravnosnaznopsti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uracunava u vreme trajanja
ove kazne.
Ova kazna se moze izrecikao sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novcanu kaznu,a moze se izreci i
kao glavna kazna za kd za koja je propisana kazna zatvora do dve godine ili novcana kazna.
Ako osudjeni upravlja motornim vozilom za vreme dok treaje kazna oduzimanja vozacke dozvole, sud
ce kaznu oduzimanja vozacke dozvole odrediti jedna mesec zatova.
Problem je u tome sto postoji i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom pa, iako
Zakonik razlikuje kaznu od mere bezbednosti ta razlika nije jasno izvedena do kraja.

91. Mere upozorenja

Medju krivicnim sankcijama, posebno mesto zauzimaju uslovna osuda i sudska opomena, kao mere
upozorenja, odnosno opomene., Ove dve sankcije pojavile su seu kp uporedo sa pojavom shvatanja da
kazne nemaju za cilj odmazdu prema uciniocu kd i njegovo ispastanje, vec popravljanje i
osposobljavanje ucinioca za drustvbeno koristan rad.
Svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema uciniocu kd ne primeni kazna kad se moze
ocekivati da ce upozorenje iz pretnju kazne ili samo upozorenje dovoljno uticati na ucinioca da ne vrsi
krivicna dela.
Karakteristike ove vrste krivicnih sankcija:
-Uslovna osuda i sudska opomena izricu se uciniocu laksih kd;
-Prilikom izricanja uclovne osude i sudske opomene, sud se rukovodi time da se izricanjem ovih
krivicnih sankcija izbegava izricanje kazne.
-Uslovna osuda i sudska opomena izricu se samo onda kada se s pravom moze ocekivati da ce se na
ucinioca kd dovoljno uticati da vise ne vrsi kd i bez izricanja teze krivicne sankcije.
-S pravo mje istaknuto da ove krivicne sankcije imaju izrazito humanisticki karakter. To su najblaze
kazne koje se mogu izreci punoletnim i odgovornim uciniocima krivicnih dela.

92. Uslovna osuda

Pod pojmom uslovne osude podrazumeva se krivicna sankcija koja se sastoji u izricanju uciniocu kd
odredjene kazne i istovremeno odlaganju izvrsenja te kazne na odredjeno vreme, pod odredjenim
uslovima.
U vezi sa uslovnom osudom postoje dve vrste uslova:
*Uslovi za izricanje uslovne osude – Da bi kazna mogla da bude izrecena uslovno, potrebno je da
postoje dva uslova:
1) Prvi uslov jeste da je uciniocu kd utvrdjena kazna zatvora u trajanju manjem od 2 godine.
2) Drugi uslov koji mora da bude ispunjen da bi sud mogao da izrekne uslovnu osudu jeste da kod
suda postoji uverenje da ce upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na ucinioca da vise ne vrsi
krivicna dela, odnosno da ce time biti ostvarena svrha kaznjavanja.
*Uslovi pod kojima se izrice uslovna kazna – Ti uslovi se mogu podeliti na obavezne i fakultativne.
1) Obavezni uslov koji se mora izreci u svakoj sudskoj odluci kojom se jedna kazna izrice uslovno,
jeste da osudjeno lice, u odredjenom vremenskom roku, ne ucini novo kd. Ovo vreme se naziva
vremenom proveravanja. Vreme proveravanja ne sme da bude krace od jedne godine, niti duze od 5
godina.
2) Fakultativno se uz uzlovnu osudu izrice vise uslova. Oni se mogu podeliti na opste i posebne
uslove.
-opsti su oni uslovi koji se izricu uz svaku uslovnu osudu-znaci ves obzira o kakvom se krivicnom
delu radi i bez obzira o kakvoj se kazni radi. Sud moze u uslovnoj osudi odrediti da li ce se kazna
izvrsiti i ako osudjeni u odredjenom roku ne vrati imovinskukorist pribaveljenu krivicnim delom, ne
nadoknadi stetu koju je prouzrokovao krivicnim delo, ili ne ispuni druge obaveze.
-posebni uslovi su oni sulovi koje sud izrice samo odredjenim uciniocima, odnosno za izvrsenje
odredjenih krivicnih dela.

93. Uslovna osuda sa zastitnim nadzorom

KZ Srbije sadrzi tri odredbe koje regulisu ovo pitanje.
Opste odredbe:
-Sud moze odrediti da se ucinilac kome je izrecena uslovna osuda stavi pod zastitni nadzor za
odredjeno vreme u toku vremena proveravanja.
-Zastitni nadzor obuhvata zakonom predvidjene mere pomoci, staranja, nadzora i zastite.
-Ako u toku trajanja zastitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moze zastitni nadzor
ukinuti pre isteka odredjenog vremena.
Ako osudjeni kome je izrecen zastitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud
gamoze opomenuti ilimoze ranije obaveze zameniti drugim ili produziti trajanje zastitnog nadzora u
okviru vremena proveravanja iliopozvati uslovnu osudu.
Uslovi:
-Kad izrekne uslovnu osudu sud moze odrediti da se ucinilac stavi pod zastitni nadzor, aako se, s
obzirom na njegovu licnost, raniji zivot, a narocito njegov odnos prema zrtvi kd, i okolnosti izvrsenja
dela moze ocekivati da ce se zasttnim nadzorom potpunije ostvariti svrha uslovne osude.
-Zastitni nadzor odredjuje sud u presudi kojom izrice uslovnu osudu i odredjuje mere zastitnog
nadzora, njihovo trajanje i nacin njihovog ispunjavanja.
Sadrzina:
-osposobljavanje ucinioca za odredjeno zanimanje;
-prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima ucinioca;
-uzdrzavanje od upotrebe droge i alkoholnih pica;
-lecenje u odgovarajucoj zdravstvenoj ustanovi...
Trajanje:
-Vreme trajanja mera zastitnog nadzora odredjuje seu okviru roka proveravanja utvrdjenog u uslovnoj
osudi.
-zastitni nadzor prestaje opozivanjem uslovne osude.
-U toku trajanja zastitnog nadzora sud moze, s obzirom na ostvarene rezultate, pojedine obaveze
ukinuti ili zameniti drugim.
Ako u toku trajanja zastitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moze zastitni nadzor
ukinuti pre isteka odredjenog vremena.

94. Opozivanje uslovne osude

Uslovna osuda pokazuje se kao opravdana sankcija ukoliko se osudjeno lice ponasa u skladu sa
uslovima koji su mu postavljeni. Takvo njegovo ponasanje svedoci da je ispunjena svrha zbog koje je
uslovna osuda izrecena. Medjuti, ima slucajeva kada se osudjeno lice ne ponasa u skladu sa
postavljenim uslovima.
Postoje tri osnovna razloga za opozivanje uslovne osude:
1) izvrsenje novog krivicnog dela;
2) ranije izvrseno krivicno delo;
3) neispunjenje odredjenih uslova.
1)Osnovni uslov za izricanje uslovne osude je da osudjeno lice u odredjenom roku ne izvrsi novo
krivicno delo. Ukoliko osudjeno lice uslov prekrsi, moze doci do opozivanja uslovne osude.
Opozivanje uslovne osude moze da bude obavezno i fakultativno.
-Opozivanje uslovne osude je obavezno ako osudjeni u vreme proveravanja ucini jedno ili vise
krivicnih dela za koja je izrecena kazna zatvora od 2 godine ili u duzem trajanju.
-Opozivanje uslovne osude je fakultativno ako osudjeni u vreme proveravanja ucini jedno ili vise
krivicnih dela za koja je izrecena kazna zatvora manja od dve godine ili novcana kazna.
2) Sud ce opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osudjeni izvrsio krivicno
delo pre nego sto je uslovno osudjen i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se
znalo za to delo.
3) Ako je uslovnom osudom osudjenom odredjeno ispunjenje neke obaveze, a on ne ispuni tu obavezu
u roku odredjenom u presudi, sud moze, u okviru vremena proveravanja, produziti rok za ispunjenje
obaveze ili moze opozvati uslovnu osudi i izreci kaznu koja je utvrdjena u uslovnoj osudi.
Rokovi u kojima se moze opozvati uslovna osuda su:
-u toku vremena proveravanja, ako osudjeni u tom vremenu ucini krivicno delo koje povlaci
opozivanje uslovne osude;
-ako osudjeni u roku ne ispuni neku obavezu , cud moze najdocnije u roku od jedne godine do dana
kad je proteklo vreme proveravanja odrediti da se izvrsi utvrdjena kazna u uslovnoj osudi;
-ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osudjeni izvrsio krivicno delo pre nego sto je
uslovno osudjen.

95. Sudska opomena

Sudska opomena je krivicna sankcija koja se sastoji u opominjanju ucinioca krivicnog dela i
upozorenju da ce mu se u slucaju da ponovo ucini krivicno delo, izreci stroza krivicna sankcija.
Svrha sudske opomene je ista kao i svrha uslovne osude. Ona se sastoji u tome da se prema
odgovornom uciniocu ne primeni kazna, kada to nije uzno radi ostvarenja krivicnopravne zastite i kad
se moze ocekivati da ce upozorenje dovoljno uticati na ucinioca da cise ne vrsi krivicna dela.
Sudska opomena se ne izrice presudom, vec resenjem.
Osim sto se kao i uslovna osuda ne moze izreci maloletnim uciniocima krivicnih dela, sudska
opomena ne moze se izreci ni vojnim licima za krivicna dela protiv Vojske Srbije.
Za izricanje sudske opomene potrebno je da budu ispunjena dva uslova:
-Na prvom mestu, potrebno je da se radi o krivicnom delu za koje je propisana kazna zatvora do jedne
godine ili novcana kazna.
-Drugi uslov se sastoji u tome da krivicno delo, za koje se uopste moze izreci sudska opomena, treba
da je ucinjeno pod takvim olaksavajucim okolnostima koje ga cine osobitno lakim.

96. Mere bezbednosti

Mere bezbedosti predstavljaju sredstvo zastite drustva od kriminaliteta, koje sud izrice uciniocu
krivicnog dela zbog njegovog opasnog stanja, u slucajevima i pod uslovima predvidjenim u zakonu.
Kao posebna vrsta krivicnih sankcija, mere bezbednosti su nastale sa pojavom Socioloske skole.
Elementi mera bezbednosti su formalni i materijalni.
Medju formalnim elementima mera bezbednosti, na prvom mestu je svojstvo mera bezbednosti po
kome se one pojavljuju kao zlo koje se nanosi uciniocu krivicnog dela, a koje se sastoji u povredi,
odnosno oduzimanju ili ogranicavanju nekog pravnog dobra ucinioca.
Mere bezbednosti izricu se ucinocima krivicnih dela..
Mere bezbednosti mogu da se izreknu samo ako su predvidjene zakonom. Njih moze izreci samo sud i
pod uslovima koji su predvidjeni u zakonu.
Mere bezbednosti predstavljaju sredstvo zastite drustva od kriminaliteta.

Svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da ucinilac ubuduce
ne vrsi krivicna dela.

*Vrste mera bezbednosti su sledece:

1) obavezno psihijatrijsko lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
2) obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi;
3) obavezno lecenje narkomana;
4) obavezno lecenje alkoholicara;
5) zabrana vrsenja poziva, delatnosti i duznosti;
6) zabrana upravljanja motornim vozilom;
7) oduzimanje predmeta;
8) proterivanje stranca iz zemlje;
9) javno objavljivanje presude;
10) zabrana priblizavanja i komunikacije sa ostecenim;
11) zabrana prisustvovanja odredjenim sportskim priredbama.

97. Posebna pravila o izricanju pojedinih mera bezbednosti

1. Obavezno psihijatrijsko lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi
Uciniocu koji je kd ucinio u stanju bitno smanjenje uracunljivosti sud ce izreci obevzno psihijatrijsko
lecenje i cuvanje u odgovarajucoj zdravstvenoj ustanovi, ako, s obzirom na ucinjeno krivicno delo i
stanje dusevne poremecenosti, utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da ucinilac ucini teze krivicno delo i
da je radi otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo lecenje u takvoj ustanovi.
Ova mera bezbednosti se moze izreci samo ako su ispunjeni sledeci uslovi:
1) da je ucinilac ucinio krivicno delo u stanju bitno smanjene uracunljivosti, odnosno neuracunljivosti;
2) da je ucinilac opasan za svoju okolinu i
3) da je radi otklanjanja navedene opasnosti neophodno njegovo lecenje i cuvanje u zdravstvenoj
ustanovi.
Ova mera bezbednosti se uciniocu kd izrice samostalno, a moze se izreci i uz neku kaznu ali samo
onda kada se izrice uciniocu kd koji je bitno smanjeno uracunljiv.
2. Obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi
Uciniocu koji je u stanju neuracunljivosti ucinio protivpravno delo odredjeno u zakonu kao krivicno
delo, sud ce izreci obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi, ako utvrdi da postoji ozbiljna opasnost
da ucinilac ucini protivpravno delo koje je u zakonu predvidjeno kao krivicno delo i da je radi
otklanjanja ove opasnosti dovoljno njegovo lecenje na slobodi.
Za razliku od drugih mera bezbednosti koje su po pravilu neogranicenog trajanja, obavezno
psihijatrijsko lecenje na slobodi je vremenski ograniceno i ne moze trajati duze od 3 godine.
Ucinilac kd kome je izrecena ova mera bezbednosti duzan je da se podvrgne psihijatrijskom lecenju u
odredjenoj zdravstvenoj ustanovi na slobodi.
Obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi moze se povremeno sprovoditi i u odgovarajucoj
zdravstvenoj ustanovi, ako je to potrebno radi uspesnijeg lecenja.
3. Obavezno lecenje narkomana
Uciniocu koji je ucinio krivicno delo usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i kod kojeg postoji
ozbiljna opasnost da ce usled ove zavisnosti i dalje vrsiti krivicna dela, sud ce izreci obavezno lecenje.
Ova mera bezbednosti izvrsava se u zavodu za izvrsenje kazne ili u odgovarajucoj zdravstvenoj
ustanovi i traje dok postoji potreba za lecenjem ali ne duze od 3 godine.
Kad je ova mera izrecena uz kaznu zatvora, ona moze trajati duze od vremena izrecene kazne, ali
njeno ukupno trajanje ne moze biti duze od 3 godine.
Vreme provedeno u ustanovi za lecenje uracunava se u kaznu zatvora.
Ako ucinilac ne zeli da se podvrgne lecenju bez opravdanih razloga, sud ce ga prinudno smestiti u
odgovarajucu zdravstvenu ustanovu.
4. Obavezno lecenje alkoholicara
Uciniocu koji je ucinio kd usled zavisnosti od upotrebe alkohola i kod kojeg postoji ozbiljna opasnost
da ce usled ove zavisnosti i dalje a vrsi krivicna dela, sud ce izreci obavezno lecenje.
Vreme provedeno u ustanovi za lecenje uracunava se u kaznu zatvora.
Ako ucinilac ne zeli da se podvrgne lecenju bez opravdanih razloga, sud ce ga prinudno smestiti u
odgovarajucu zdravstvenu ustanovu.
5) Zabrana vrsenja poziva , delatnosti i duznosti
Rec je o posebnoj meri bezbednosti.
Sud moze uciniocu krivicnog dela zabraniti vrsenje odredjenog poziva, odredjene delatnosti ili svih ili
nekih duznosti vezanih za raspolaganje, koriscenje, upravljanje ili rukovanje tudjom imovinom ili za
cuvanje imovine, ako se opravdano moze smatrati da bi njegovo dalje vrsenje takve delatnosti bilo
opasno.
Sud moze odluciti da prestane trajanje ove mere ako su protekle 3 godine od dana njene primene.
Pri oceni da li ce ukinuti meru bezbednosti sud ce uzeti u obzir ponasanje osudjenog posle osude, da li
je naknadio stetu prouzrokovanu krivicnim delom, da li je vratio imovinsku korist stecenu krivicnim
delom i druge okolnosti...
6) Zabrana upravljanja motornim vozilom
Uciniocu krivicnog dela kojim seugrozava javni saobracaj sud moze izreci zabranu upravljanja
motornim vozilom. Pri izricanju ove mere sud odredjuje na koje se vrste i kategorije vozila zabrana
odnosi.
Potrebno je da budu ispunjeni odredjeni uslovi:
1) da je ucinilac ucinio krivicno delo kojim se ugrozava javni saobracaj;
2) krivicno delo treba da je izvrsenopod okolnostima koje pokazuju da je opasno da ucinilac i dalje
upravlja motornim vozilom odredjene vrste ili kategorije.
Sud odredjuje trajanje ove mere, koje ne moze biti krace od 3 meseca niti duze od 5 godina, racunajuci
od pravosnaznosti odluke.
Ako je ova mera izrecena licu koje ima stranu dozvolu za upravljanje morotnim vozilom, zabrana se
odnosi na upravljanje motornim vozilom na teritoriji Srbije.
7) Oduzimanje predmeta
Mera bezbednosti oduzimanja premeta moze se odrediti u pogledu predmeta koji je bio namenjen
iliupotrebljen za izvrsenje krivicnog dela ili je nastao izvrsenjem krivicnog dela, kad postoji opasnost
da ce se odredjeni predmet ponovo upotrebiti za izvrsenje krivicnog dela ili kad je radi zastite opste
bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.
Da bi ova mera bezbednosti mogla da se izrekne mora da budu ispunjeni odredjeni uslov:
-potrebno je da postoje odredjeni predmeti, predmeti koji su iskorisceni za izvrsenje krivicnog dela.
8. Proterivanje stranca iz zemlje
Ova mera bezbednosti moze se izreci strancu koji je zboupotrebio boravak u Srbiji time sto je izvrsio
krivicno delo.
Potrebno je da su ispunjeni odredjeni uslovi za izricanje ove mere bezbednosti:
-stranac treba da je izvrsio krivicno delo;
-proterivanje stranca sa teritorije Srbije je mera bezbednosti cije je trajanje vremenski ograniceno: ono
moze da iznosi od 1-10 godina.
-vreme trajanja ove mere bezbednosti racuna se od dana pravnosnaznosti odluke kojom je izrecena.
-ova mera se ne moze izreci uciniocu koji uziva zastitu u skladu sa ratifikovanim medjunarodnim
ugovorima.
9. Javno objavljivanje presude
Pri osudi za kd ucinjeno putem sredstava javnog informisanja, ili za kd koje je prouzrokovalo
opasnost za zivot ili zdravlje ljudi, a objavljivanje presude bi doprinelo da se otkloni ili umanji ta
opasnost, sud moze odluciti da se o trosku osudjenog istim putem ili na drugi odgovarajuci nacin
objavi sudska presuda u celini ili u izvodu.
Moze se izvrsiti najkasnije u roku od 30 dana od dana pravnosnaznosti presude.
10. Zabrana priblizavanja i komunikacije sa ostecenim
Sud moze uciniocu kd zabraniti priblizavanje ostecenom na odredjenoj udaljenosti, zabraniti pristup
oko mesta stanovanja ili mesta rada ostecenog i zabraniti dalje uznemiravanje ostecenog, odnosno
komunikaciju sa ostecenim, ako se opravdano moze smatrati da bi dalje vrsenje takvih radnji ucinioca
krivicnog dela bilo opasno po ostecenog.
Sud odredjuje trajanje ove mere bezbednosti, koje ne moze biti krace od 6 meseci niti duze od 3
godine od dana pravnosnaznosti odluke.
11. Zabrana prisustvovanja odredjenim sportskim priredbama
Sud moze uciniocu kd izreci meru zabrane prisustvovanja odredjenim sportskim priredbama, kada je
to radi zastite opste bezbednosti neophodno.
Ova mera bezbednosti izvrsava se na taj nacin sto je ucinilac krivicnog dela duzan da se neposredno
pre pocetka vremena odrzavanja odredjenih sportskih priredbi licno javi sluzbenom licu u podrucnoj
policijskoj ustanovi, odnosno policijskoj stanici, na podrucju na kojem se ucinilac zatekao i da boravi
u njihovim prostorijama za vreme odrzavanja sportske priredbe.
Trajanje ove mere ne moze biti krace od 1 niti duze od 5 godina, od dana pravnosnaznosti odluke.

98. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivicnim delom

Pod oduzimanjem imovinske koristi podrazumeva se oduzimanje od ucinioca krivicnog dela novca,
predmeta od vrednosti i svake druge imovinske koristi pribavljene krivicnim delom.
Oduzimanje imovinske koristi ima svoj osnov u stavu, koji je opsteprihvacen u krivicnom pravu: niko
ne moze zadrzati imovinsku korist pribavljenu krivicnim delom.
Od ucinioca krivicnog dela ce se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist
koja su pribavljeni krivicnim delom, a ako oduzimanje nije moguce, ucinilac ce se obavezati da preda
u zamenu drugu imovinskukorist koja odgovara vrednosti pribavljene izvrsenjem krivicnog dela ili
proistekle iz krivicnog dela ili plati novcani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
Nisu retki slucajevi da ucinilac imovincku korist koju je stekao krivicnim delom, prenese na druga
lica. U ovakvoj situaciji imovinska korist pribavljena krivicnim delom oduzece se i od pravnog i od
fizickog lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ocigledno ne odgovara stvarnoj
vrednosti.
U slucaju kada je osteceni prijavio, u krivicnom postupku koji se vodi protiv ucinioca krivicnog dela,
svoj imovinski zahtev, sud mu moze dosuditi puni zahtev, odnosno naknadu stete koju je pretrpeo
krivicnim delom.
U slucaju kada osteceni nije podneo imovinskopravni zahtev u krivicnom postupku, moze zahtevati
namirenje iz oduzetee imovinske koristi, ako je radi utvrdjivanja svog zahteva pokrenuo parnicu u
roku od 3 meseca od dana saznanja za presudu kojom je izreceno oduzimanje imovinske koristi, a
najdalje u roku od tri godine od dana pravnosnaznosti odluke o oduzimanju imovinske koristi.

99. Pravne posledice osude

Po shvatanjima koja su dominirala u starijiem kp, ucinilac kd se na prvom mestu, strogo kaznjava\o za
ucinjeno kd. No, njegovo ispastanje zbog ucinjenog dela nije time bilo zavrseno. Dugo posle izdrzane
kazne kazila su raznovrsna ogranicenja njegovih prava, u vidu pravnih posledica osude, koja su imala
za cilj da ga sprece u ponovnom vrsenju krivicnih dela. Ta ogranicenja su cesto proizvodila sasvim
suprotno dejstvo: usled nemogucnosti da se snadje u zivotu na slobodi, cemu su umnogome
doprinosile i pravne posledice osude, ucinilac je ponovo vrsio kd.
Kada je rec o osnovu po kome nastupaju pravne posledice osude, najpre treba istaci odredbu po kojoj
pravne posledice osude, najpre treba istaci odredbu po kojoj pravne posledice osude mogu da se
predvide samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predvidjene.
Pravne posledice osude mogu se zasnivati na ucinjenom kd opdnosno izrecenoj osudi.
Pravne posledice osude nastupaju samo u slucajevima kada je uciniocu kd izrecena kazna.
Pravne posledice osude mogu se podeliti na dve grupe. U prvu bi spadale pravne posledice osude koje
znace prestanak, odnosno gubitak odredjenih prava, a drugu grupu one pravne posledice osude koje
znace zabranu sticanja odredjenih prava.
* U pravne posledice osude koje znace prestanak, odnosno gubitak odredjenih prava spadaju:
- prestanak vrsenja javnih funkcija;
-prestanak radnog odnosa ili prestanak vrsenja odredjenog poziva ili zanimanja;
-gubitak odredjenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drzavnih organa ili organa
lok.samouprave.
* U pravne posledice osude koje znace zabranu sticanja odredjenih prava spadaju:
-zabrana sticanja odredjenih javnih funkcija;
-zabrana sticanja odredjenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapredjenja u sluzbi;
-zabrana sticanja cina vojnog staresine.
Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnaznosti presude.
Pravne posledice osude koje se, sastoje u zabranama sticanja odredjenih prava traju najduze do 10
godina.
Vreme provedeno na izdrzavanju kazne, neuracunava se u vreme trajanja pravne posledice osude.

100. Rehabilitacija osudjenih lica

Pod rehabilitacijom se u kp podrazumeva ukidanje pravnih posledica osude i brisanje same osude,
tako da se osudjeno lice ne spatra osudjivanjim.
Rehabilitacija je bila poznata jos u rimskom pravu, u kome je predstavljala sredstvo kojim se osudjeno
lice vracalo u stanje pre osude.
Znacaj rehabilitacije sastoji se u tome sto ona nastoji da osudjenom licu povrati prava koja je izgubio
osudom za ucinjeno kd.
Time ocigledno najvise dobija osudjeno lice ali u krajnjoj liniji nista manje ne dobija ni zajednica, jer
se stvaraju potpuniji uslovi za ukljucivanje osudjenih lica u normalan zivot.
U kp, postoje dve vrste rehabilitacije: zakonska i sudska.
1) Zakonska rehabilitacija nastupa automatski, protekom odredjenog vremena posle izdrzane
kazne,pod uslovom da osudjeno lice u to, periodu ne ucini novo krivicno delo.
2) Sudska rehabilitacija takodje nastupa posle proteka odredjenog vremena posle izdrzane kazne, pod
uslovom da osudjeno lice u tom periodu ne ucini novo krivicno delo, ali ne samo po sebi, vec na
osnovu sudske odluke.
Ovde je osudjeno lice duzno da podnese molbu, a o tome da li ce biti rehabilitovano odlucuje sud na
osnovu vladanja osudjeng lice, kao i svih drugih okolnosti koje mogu biti od znacaja za donosenje
ovakve odluke. Pri tome sud nije obavezan da rehabilituje svako osudjeno lice vec je toprepusteno
njgovom slobodnom sudijskom uverenju.

Dejstvo rehabilitacije je da sa njenim nastupanjem prestaju i sve njene pravne posledice. Kod
zakonske rehabilitacije taj prestanak je automatski ona nastaje protekom odredjenog vremena i pod
uslovom da osudjeni za to vreme ne i zavrsi novo kd, dok su kod sudske rehabilitacije ti rokovi duzi i
potrebna je sudska odluka kojom se dozvoljava rehabilitacija.
Kaznena evidencija sadrzi licne podatke o uciniocu kd, o kd za koje je osudjen, podatke o kazni,
uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobodjenju od kazne i oprostenoj kazni, kao i podatke o pravnim
posledicama osude.
Za organe koji ucestvuju u krivicnom postupku takodjeje od znacaja da li je lice protiv koga se vodi
postupak ranije osudjivano. Zbog toga se u svakoj drzavi vodi kaznena evidencija.
Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tuziocu i policiji u vezi sa krivicnim
postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osudjivano, organu za izvrsenje krivicnih
sankcija i organu koji ucestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili
odlucivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za
vrsenje poslova iz njihove nadleznosti.
Pdaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazlozen zahtev dati i drzavnom organu, preduzecu, drugoj
organizaciji ili preduzetniku, ako jos traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to
postoji opravdan interes zasnovan po zakonu.
Podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati.
101. Gasenje krivicne sankcije
Smrt ucinioca krivicnog dela
Postoji vise osnova po kojima dolazi do gasenja krivicne sankcije:
-smrt ucinioca krivicnog dela;
-zastarelost;
-amnestija i
-pomilovanje.

U savremenom kp usvojeno je nacelo mor omnia iura solvit –smrt oslobadja svih obaveza.
Postavlja se pitanje da li smrt ucinioca krivicnog dela gasi pravo na izvrsenje.
Prema izricitoj odredbi KZ Srbije novcana kazna se posle smrti osudjenog lica ne izvrsava. Novcana
kazna, kao sto je receno, predstavlja obligaciono pravo drzave koje je vezano za licnost osudjenog.
Osudjeni je duzan da tu kaznu plati ili izdrzi kaznu zatvora u odgovarajucem trajanju, ukoliko ne plati
kaznu.
Pitanje o kome je bilo reci postavlja se u iztoj meri i u pogledu mera bezbednosti. Tu preovladjuje
shvatanje da s obzirom na prirodu i svrhu mera bezbednosti, smrt ucinioca ne moze imati uticaja na
izvrsenje mere bezbednosti oduzimanja predmeta jer je ova mera bezbednosti vezana za imovinu
ucinioca krivicnog dela.
Ovakav stav mogao bi se usvojiti kada se radi o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivicnim
delom. Ne bi bilo pravedno da imovinska korist stecena krivicnim delom ostane u porodici umrlog
ucinioca krivicnog dela odnosno nekom drugom licu, s obzirom na stav da niko ne moze zadrzati
imovinsku korist pribavljenu krivicnim delom. Prema tome, imovinska korist stecena krivicnim delom
moze se oduzeti sudskom odlukom i posle smrti ucinioca.

102. Zastarelost
Zastarelost predstavlja osnov po kome drzava gubi pravo na primenu krivicne sankcije usled proteka
odredjenog vremena.
Kao osnov gasenja prava drzave na krivicnu sankciju, zastarelost ne dira, u postojanje krivicnog dela i
odgovornosti ucinioca. Ona znaci samo nemogucnost drzave da preduzme krivicno gonjenje protiv
ucinioca krivicnog dela, a sve to usled proteka odredjenog vremena predvidjenog u zakonu.
A drzava ne primeni krivicnu sankciju prema uciniocu krivicnog dela dugo posle ucinjenog krivicnog
dela, iluzorno je ocekivati da ce svrha zbog koje se izricu krivicne sankcije biti postignuta.
Protekom vremena, okolnosti pod kojima je ucinjeno kd, odnosno dokazi, gube svoju vrednost.
Eventualni svedoci zaboravljaju da je kd ucinjeno, vreme, mesto, sredstvo izvrsenja krivicnog dela.
Mogucnost gubljenja prava na primenu krivicne sankcije usled proteka odredjenog roka, treba da bude
upozorenje nadleznim drzavnim organima da svoje duznosti izvrsavaju blagovremeno.
Postoje dve vrste zastarelosti: zastarelost krivicnog gonjenja i zastarelost izvrsenja krivicne sankcije.
1) Zastarelost gonjenja predstavlja osnov po koje drzava gubi pravo na krivicno gonjenje ucinioca
krivicnog dela usled proteka odredjenog vremena. Rok zastarelosti krivicnog gonjenja pocinje da tece
od dana kad je krivicno delo izvrseno. Ukoliko posledica krivicnog dela nastupi kasnije, zastarelost
krivicnog gonjenja pocinje od dana kada je posledica nastupila.
2) Obustava zastarelosti krivicnog gonjenja nastaje onda kada zastarelost krivicnog gonjenja ne moze
da pocne da tece, ili prestaje da tece, odnosno miruje dok postoje te smetnje. Smetnje koje dovodo do
obustave zastarelosti, mogu da budu stvarne i pravne prirode.
-Stvarne smetnje su okolnosti i dogadjaji stvarne prirode zbog kojih nadlezni drzavni organi nisuu
mogucnosti da preduzmu krivicno gonjenje, odnosno da nastave zapoceto krivicno gonjenje. Npr. to
moze da bude zemljotres, poplava, pozar i slicno.
-Pravne smetnje su one okolnosti pravne prirode zbog kojih nadlezni organi nisu u mogucnosti da
preduzmu, odnosno nastave krivicno gonjenje. To bi, npr bilo dusevno oboljenje ucinioca krivicnog
dela, krivicno-procesni imunitet ucinioca...
2) Prekid zastarelosti postoji kada na osnovu okolnosti predvidjenih u zakonu, zastarelost krivicnog
gonjenja prestaje da tece, s tim sto se proteklo vreme zastarelosti ne racuna u novi tok zastarelosti.
Prvi osnov za prekid zastarelosti je kada nadlezni organ preduzme bilo koju procesnu radnju
radiotklanjanja krivicnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja krivicnog dela prema kome tece zastarelost.
Drugi osnov po kome moze doci do prekida zastarelosti predstavlja izvrsenje nekog novog krivicnog
dela koje je iste tezine kao i krivicno delo cija se zastarelost krivicnog gonjenja prekida ili je teze
prirode.
Kada dodje do prekida zastarelosti krivicnog gonjenja, zastarelost krivicnog gonjenja pocinje da tece
ponovo.

Usled obustave ili prekida zastarelosti, cesto nastaju sitiacije koje ucinioce krivicnih dela dovode u
neizvsnost u pogledu stvarnog trajanja roka zastarelosti krivicnog gonjenja. Da bi se to izbeglo,
odnosno da bi se dosledno sprovelo postovanje nacela o pravnoj sigurnosti gradjana, u kp je uvedena
ustanova apsolutne zastarelosti.
Prema izricitoj odredbi KZ Srbije zastarelost krivicnog gonjenja nastaje u svakom slucaju kad
protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trazi za zastarelost krivicnog gonjenja.

Zastarelost izvrsenja krivicne sankcije predstavlja osnov po kome drzava gubi pravo na izvrsenje
izrecene sankcije usled proteka odredjenog vremena. Rok zastarelosti izvrsenja krivicne sankcije moze
biti vrlo razlicit.
Izrecena akzna ne moze se izvrsiti kad protekne:
-25 godina od osude na zatvor od 30-40 godina;
-20 godina od osude na kaznu zatvora preko 15 godina;
-15 godina od osude na kaznu zatvora preko 10 godina;
-10 godina od osude na kaznu zatvora preko 5 godina;
-5 godina od osude na kaznu zatvora preko 3 godine;
-3 godine od osude na kaznu zatvora preko 1 godine;
-dve godine od osude na kaznu zatvora do 1 godine, na novcanu kaznu, na kaznu rada u javnom
interesu, ili na kaznu oduzimanjavozacke dozvole.

1)Zastarelost izvrsenja novcane kazne i oduzimanja vozacke dozvole, ako su izrecene kao sporednje
kazne, nastaje kad protekne 2 godine od dana pravnosnaznosti presude kojom su te kazne izrecene.
2)Zastarelost izvrsenja mere bezbednosti obaveznog psih.lecenja i cuvanja u zdr.ustanovi, obaveznog
psih.lecenja na slobodi, obaveznog lecenja narkomana, obaveznog lecenja alkoholicara i oduzimanja
predmeta, nastaje kad protekne 5 godina od dana pravnosnaznosti odluke kojom su te mere izrecene.
3)Zastarelost izvrsenja mera bezbednosti zabrane bvrsenja poziva, delatnosti i duznosti, zabrane
upravljanja motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje, nastaje kad prottekne vreme za koje su
te mere izrecene.

Krivicno gonjenje i izvrsenje kazne ne zastarevaju:

-za sledeca kd: genocid, zlocini protiv covecnosti, ratni zlocini protiv civilnog stanovnistva, ratni
zlocini protiv ranjenika i bolesnika, ratni zlocin protiv ratnih zarobljenika i organizovanje i podsticanje
na izvrsenje genocida i ratnih zlocina i
- za kd za koja po ratifikovanim medj.ugovorima zastarelost ne moze da nastupi.
103. Amnestija
Pod amnestijom se podrazumeva akt najvisih predstavnickih tela kojim se, u formi zakona, daje
oslobodjenje od krivicnog gonjenja, potpuno ili delimocno oslobadjanje od izvrsenja kazne, izrecena
kazna zamenjuje blazom kaznom, daje se rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice
osude.
Amnestija je akt najvisih predstavnickih organa. U Srbiji to je akt NS RS.
Amnestija se daje u formi zakona, tj. donosi se po proceduri koja je propisana za bilo koji drugi zakon.
Dejstvo amnestije moze biti razlicito.
Na prvom mestu, amnestijom se daje oslobodjenje od krivicnog gonjenja.
Ovo je slucaj kada amnestija ima najsire dejstvo i kada je poznata pod imenom abolicije. Protiv
ucinioca kd koji su obuhvaceni abolicijom ne moze se pokrenuti krivicni postupak ili se taj postupak
prekida ako je vec bio pokrenut.
Amnestija moze da znaci i potpuno ili delimicno oslobodjenje od izvrsenja kazne.
Do potpunog ili delimicnog oslobodjenja od izvrsenja kazne moze da dodje bez obzira na to o kojoj je
kazni rec- bolje receno, kod svih kazni.
Amnestija moz da znaci zamenu izrecene kazne blazom vrstom kazne.
Amenstija moze da znaci i rehabilitaciju osudjenog lica.
Amenstija moze da se odnosi na ukidanje pravnih posledica osude.
Amenstijom se mogu ukinuti i sledece mere bezbednosti: zabrana vrsenja poziva, delatnosti i duznosti,
zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje.
Amenstijom se ne dira u prava trecih lica koja se zasnivaju na osudi.
Amenstija se daje po sluzbenoj duznosti i ne moze se opozvati.

104.Pomilovanje
Pomilovanje predstavlja akt najvisihdrzavnih organa kojim se poimenicno odredjenom licu daje
odlobodjenje od krivicnog gonjenja ili potpuno ili delimicno oslobodjenje od izvrsenja kazne,
zamenjuje se izrecena kazna blazom kaznom ili uslovnom osudom, daje se rehabilitacija, odredjuje
krace trajanje odredjene pravne posledice osude ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.
Pomilovanje se donosi u formi resenja, a ne zakona kao sto je slucaj sa amnestijom.
Pomilovanje se uvek odnosi na poimenicno odredjena lica. To je druga razlika u odnosu na amnestiju.
Postupak za pomilovanje se pokrece na dva nacina: po sluzbenoj duznost i po molbi osudjenog lica.
Pomilovanjem se osudjeno lice potpuno ili delimicno oslobadja od izvrsenja kazne.
Pomilovanje moze da znaci zamenu izrecene kazne blazom kaznom ili uslovnom osudom.
Pomilovanje moze da se odnosi na rehabilitaciju osudjenog lica.
Pomilovanje moze da znaci ukidanje ili krace trajanje odredjene pravne posledice osude.
Pomilovanjem se moze ukinuti ili odrediti krace trajanje sledecih mera bezbednosti: zabrana vrsenja
poziva, delatnosti i duznosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje.
Kao ni amnestijom ni pomilovanjem se ne dira u prava trecih lica koja se zasnivaju na osudi.