2015

Vesna Arsova
10/17/2015

Krivicno pravo – opsti deo

Vinost
Vinost je psihicki odnos prme svom delu I izrazava su postojanju svesti o radnji I posledicii
njiihovom medjusobnom odnosu. Da bi ucinilac krivicnog dela bio odgovoran mora da postoji
uracunljivost znaci da bude svestan svoje radnje. Ukoliko je ucinilac neuracunljiv ne moze biti
krivicno odogovoran.
Psiholoski onos izvrsioca prma krivicnom delu
Ima dve vrste
Vinost u pogledu na radnju koja postoji kada je radnja htena I voljom prouzrokovana
I vinost u pogledu na posledicu dok je radnja htena, posledica ne mora biti, izvrsilac je mogao biti
svestan ili nesvestan njenog prouzrokovanja.
Dok je vinost u pogledu na radnju ujvek potrebna, vinost u pogledu na posledicu se nikad ne trazi.

1. Појам кривичног права

Pojam krivicnog prava
Osnovni cilj I svrha krivicnog prava jeste obavljanje zasitne funkcije. Ta zastitna funkcija se odnosi na
propisivanje odredjenih ponasanja kao krivicno delo, I propisivanjem krivicnih sankcija za ta dela, kao
I uslova za njihovu prikmenu prema uciniocima krivicnih dela.
Krivicn pravo je zakonsko pravo. Jedini akt kojim se moze propisati krivicnopravna norma jeste
zakon.
Krivicno pravo shvaceno kao system zakonskih normi kao deo pozitivnog prava predstavljalo bi
krivino pravo u objektivnom smislu. Krivicno pravo u subjetivnom smislu jeste pravo na kaznjavanje I
ono pripada samo drzavi.
Krivicno pravo I krivicne sankcije nisu jedino sredstvo kojima se mogu suzbijati drustveno opasna
ponasanja. Ta sredstva mogu biti represivna I preventivna. Represivna su ona sredstva koja imamju
za cilj primenu sankcije u odnosu n avec ucinjeno krivicno delo. Dok su druga preventivna da se
krivicno delo ne bi dogodilo.

2. Појам кривичног закона и кривичног законодавства

• Krivicni zakon je zakonska norma kojom se regulise neko pitanje iz oblsti krivicnog prava
• Krivicno zakonodavstvo se moze odrediti kao skup ili system krivicnih zakona koji vaze u
jednoj zemlji pod cime se podrazumevaju svi zakoni koji regulisu krivnpravnu materiju
• Krivicno zakonodavstvo u Srbiji cine:
 • KZ
• Zakon o maloletnim uciniocima krivicnih dela I krivicnpravnoj zasititi maloletnih lica
• Sporedno krivicno zakonodavstvo tj. Krivicnopravne odredbe koje sadrze pojedini
zakoni.
• Kodifikacija 2005 RS
• KZ sastoji se od:
• Opsteg dela clan 1-112 – sadrzi pravila I institute koji su zajednicki za sva pojedinica
kriivicna dela
• Posebnog dela 113-432 – posebni deo kao katalog krivicnih dela, podeljen je dalje u
grupe krivinch dela prema objektu krivicnopravne zastite
• Osime razlikovanja na materijalno I procesno pravi se razlika I na:
• osnovno – osnovno se nalazi u Krivicnom zakoniku RS I ZOMUKD
• Sporedno, tj. Posebno krivicno zakonodavstvo – nalazi se zakonima koji regulisu vrlo
razlicite oblasti
• Pojedini zakoni regulisu specificne oblasti drustvenog zivota
• Opsti deo KZ primenjuje se u odnosu na sva krivicna dela, bilo da su ona propisana u
Krivicnom zakoniku bilo u sporednom krivicnom zakonodavstvu clan 13

3. Место кривичног права у правном систему (кривично право и

казнено право у ширем смислу; кривично право и уставно право;
кривично право и друге гране права)
• Kazeno pravo u sirem smislu obuhvata:
• Krivino pravo (krivicno materijlno pravo)
• Krivicno procesno pravo
• Krivicno izvrsno pravo
• Pravo o privrednim prestupima I prekrsajno pravo
• Odnos krivicnog prava I krivicnog procesnog prava
• Moze odrediti kao odnos sustine I forme, tj. Krivicnp procesno pravo omogucava
primenu krivcnog prava
• Do razdvajanja doslo je pre otprilike dva veka
• To razgranicenje nije moguce u potpunosti sprovesti
• Krivicno izvrsno pravo regulise postupak izvrsenja sankcija I takodje je u funkciji primene
krivicnog prava
• Novcane kazne clan 51
• Odnos kriivcnog prava, prava o privrednim prestupima I prekrsajnog prava odredjen je pre
svega vrstom I karakterom delikata koje ove tri grane prava predvidjaju.
• To su: krivicna dela, privredni prestupi I prekrsaji.
• Rec je o srodnim deliktima koji imaju znacajna zajednicka oblezja
• Prekrsaji su najlaksi delikti
• Krivicna dela su najteza vrsta delikata
• Privredni prkrsaji nalaze se izmedju njih – kao njihov ucinilac javlja se pravno
lice
• Krivicno pravo I ustavno pravo
• Mora da polazi od opstih nacela pravne drzave
• Ustav ima zadatak da zastiti ljudksa prava I od samog krivicnog prava
• Krivicno pravo I druge grane prava
• Krivicno pravo nastoji da pruzi zasititu vrlo heterogenim dobrima I zbog toga je
povezano sa skoro svim granama prava
• Otuda postoji supsidijarni I akcesorni karatker krivicnog prava
 • Supsidijarni karakter do krivicnopravne intervencije dolazi u obzr samo kada
se drugim granam prava ne moze obezbediti dovoljno efikasna zastita
• Akcesornost znaci da da k ono po pravilu ne stvara pravna dobra koja sititi,
da ih ono vec nalazi u oblasti drugih pgrana prava I to u formi u kojoj vecc
postoje u tim granam r prava
• Krivicno pravo I moral
• Sporno je kakav bi taj odnos trebalo da bude

4. Појам међународног кривичног права

• Pojam se moze odrediti na vise nacina
• Najuze znacenje tog pojama jeste ono koje se odnosi na prostorno vazenjge
krivicnog prava jedne zemlje
• Pod pojmom medjunarodnog krivicnog prava podrazumeva se skup medjunarodnih
kata koja za drzave koje suih prihvatile sadze obavezu da predvide odredjena
ponasanja u sovm krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela.
• Pojam medjunarodnog krivicnog dela se moze shvatiti u sirem I uzem smislu
• U sirem smislu to su sva ona ponasanja za koja je medjunarodna zajednica
zainteresovana da budu suzbijana, a sto znaci pre svega da nacionalnim krivicnim
zakonodavstvima budu predvidjenak oa krivicna dela (gusarstvo, medjunarodni
terorizam, ilegalni promet droge)
• U uzem smislu se podrazumevaju ona za koja se posle zavrstetka Ii svetskog rata
sudilo od strane: Medjunarodnog vojnog suda u Nirnbergu 1946, Tokiju 1948 a koja
su dobila svoju potvrdu pre svega usvajanjem 4 zenevske konvencije.
• To su tri kategorije krivicnih dela:
• ratni zlocini
• Zlocini protiv mira
• Zlocin protiv covecanstva
• Takodje je uveden I zlocin genocida
• Najznacajnije konvencije su:
• Zenevska konvencija 1949
• Konvnecija o sprecavanju I kaznjavanju zlocina genocida iz 1948
• Danas se sve vise govori o medjunarodnom krivicnom pravu kao nadnacionalnom krivicnom
pravu koje treba da primenjuje medjunarodni krivicni sud
• Teoreticari medjunarodnog kriivcnog prava skepticni su da li postoji medjunarodno
krivicno pravo
• Teoreticari medjunarodnog prava su mnogo vise optimisti u tom pogledu.

5. Међународни кривични суд и међународно кривично право

• U Rimu je 1998 godine na diplomatskoj konferenciji odrzanoj pod okriljem OUN osnovan
Medjunarodni krivicni sud iusvojene njegov Statut.
• Iako je ucinjn znacajan napredak unosenjme u Statut nekih elementarnih krvicnopravnih
instituta, niz pitanja od kojih se zavisitit primena prava od strane tog suda I dalje nisu
resenja.
• Svesni tih nedostataka, uneli su u clan 21 odredbu koja u slucaju da se ne moze primeniti
medjunarodno pravo, ukljucuuci I odredbe Statuta, pod odredjenim uslovima upucuje na
primenu nacionalnog krivicnog prava.
• Savet bezbednosti je ad hoc osnovao svoja pomocna tela koja bi imala ulogu krivicnog suda,
ad hoc tribunal (za bivsu Jugoslaviju 1993 I Ruandu 1994.
• Njihovo formiranje je ubrzalo process osnivanja stalnog krivicnog suda.
• Statu iz Rima predstavlja znacajna napredak u odnosu na statute tih tribunal.
 • Nacin osnivana stalnog suda, detaljnije I preiznije regulisanje materije posebnog dela u
Statutu stalnog suda…ukazuje na opravdanu kritiku postojecih ad hoc tribunal.
• Statu stalnog medjunarodno krivicnog suda predstavlja pomak u pozitivnom smilsu
• Unete su izvesne odredbe koje regulisu bar neka elementarna pitanja I institute bez
kojih je svako pa I medjunarodno krivicno pravo nezamislivo
• Vise nije prihvatljivo da se nacelo zakonitosti moze fleksibinije shvatiti
• Moraju da vaze isti strogi standardi koji su uobicajnei u krivicnom pravu
• Cetiri uslova (lex certa, lex praevia, lex xscripta, lex stricta)
• To bi zacilo potrebu donosenja medjunarodnog krivicnog kodeklsa
• Ostvarivanje ideje o medjunarodnom krivicnom sudu I medjunarodnom krivicnom pravu
koje bi vazilo za sve gradjane sveta, izgleda blize posel stupanja na snagu Statuta stalnog
medjunarodnog krivicnog suda.

6. Начелa у кривичном праву

Nacela
Nacelo zakonitosti
• Zakonitosti
• Rang ustavnog nacela.
• Ustavom propisano – niko se ne moze oglasiti krivim za delo koje pre nego sto je
ucinjeno, zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu nije ilo predvidjeno kao
kaznjivo delo, niti mu se moze izreci kazna koja za to delo nije bilia predvidjena clan
34 Ustava.
• Caln 1 KZ
• Izrazava se latinskom formulacijom nullum crimen, nulla poena sine lege.
• Nacelo zakonitosti u krivcnom pravu ima cetiri segmenta
• Nulla peona sine lega scripta (scripta –pisan)– iskljucuje primenu nepisanog,
obicajnog prava, Lex scripta – samo pisanim krivncim zakonom mogu
propisivati krivcna dela I sankcije
• Nulla peona sine lege praevia (praevisu – prethodan)– sadrzi zabranu
retrokativne primene krivcinog zakona
• Nulla peona sine lege certa (certus – odredjen)– nalaze da odredjene
pravne norem u sto je moguce visem stepenu budu odredjen I precizne
• Nulla pena sine lege stricta (stricuts –tacan, izricit)– sadrzi zabranu stvaranja
prava putem analogije
• Legitimnosti
• Nacelo legitimnosti pre svega znaci a krivicnpravna represija I krivicno pravo u celini
moraju u sustinskom smislu biti opravdani I nuzni.
• Legitimnsot u najsirem smislu znaciopravdanosti I prihvatljivost odredjenih ustanova
I normi.
• Opravdanost institucija I normi ne u smislu nacela zakonitosti, vec u jednom “visem
smislu” vrednosti (filozofske, politicke, eticke I druge)
• Za pojam legitimnosti je od presudnosg znacaja vrednosni element, legitimnost
pretpostavlja saglasnost nekog ponasanja ili stanja sa odredjenim sistemom
vrednosti.
• Nase KZ sadrzi odredbu o osnovama I granicma krivicnopravne prinude clan 3KZ
• Ovaj princip zahteva svodjenje krivicnopravne zastite na neophodan minimum, kao I
koriscenje drugih adekvatnijh sredstava I mera za suzbijanje drustveno opasnih
ponasanja.
• Individualne subjektivne odgovornosti
• Humanosti
• Nacelo pravednosti
 • Nacelo individualne subjektivne odgovornosti (nacelo krivice)
• Ovo nacelo ima dva svoja dela:
• Neko moze odgovarati za svoje postupke samo ak o je kriv, ako postoji
subjektivni odnos prema ucinjenom delu (subjektivna odgovornost)
• Drugideo – svako odgovra samo za svoje postupke, za ono sto je on ucinio
(individualna odgovornost.
• Nacelo individualne subjektivne odgovornosti, znaci da svako odgovara samo za
svoje postupke prema kojima ima odredjeni psihicki odnos I zbog kojih mu se moze
uputiti drustveno-eticki prekor.
• KZ Srbije sadrzi nacelo krivice clan 2. Nema kazne bez krivice nulla peona sine culpa –
kazna se moze izreci samo ucinocu koji je kriv za ucinjno krivicno delo
• Nacelo humanosti ima dva aspekta:
• Zastitna funkcija krivncog prava mora biti humanisticki orijentisana, tj. Da se
krivicnim pravom pre svega sitite najvaznija dobra coveka.
• Drugi aspek je ono sto se uobicajeno podrazumeva pod nacelom humanosti u
krivicnom pravu, a to je da u odnosu na ucinoca krivicnog dela krivicno pravo I
krivcne sankcije treba da budu, koliko je to moguce, humane.
• Nacelo pravednosti I srazmernosti – kazna I drugakrivicna sankcija koja se primenjuje prema
uciniocu krivicnog dela mora biti pravedna I srazmern ucinjenom delu. Pri tome se mora
voditi racuna I o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoracivu granicu priikom
odmeravanja kazne.

7. Развој нашег кривичног права

• Srednjevekovni period – krivicno pravo srednjevekovne drzave pretezno je bilo obicjano I
partikularno.
• Umesto kaznep ostojiprivatna reakcijau obliku krvne osvete I Sistema kompozicije.
Drzavnom kaznom ucinilac se ne kaznjava cak ni kod najtezeh dela kao sto je ubistvo
nego se otkupljuje davanjme naknade ostecenom, odnosno rodbini.
• Feudalna drzava, srednjevekovno krivicno pravo karakterislae su surove telesne
kazne I cesta primena smrte kazne.
• Dusanov zakonik 1349.
• Zakonik je pravio razliku izmedju umisljaja I nehata I predvidjao kaznjivost samo
najtezih nehatnih dela I to znatno blazom kaznom.
• Dolaskom Turaka dolazi do uspostavljanja tuske drzavne vlasti I primene serijteskog
prava
• Period do stvaranja Jugoslavije XIX I pocetak XX vek
• u toku prvog srskog ustanka protiv Turaka donose se odrejene krivicno pravne
odredbe.
• Zakonik prote Mateje Nenadovica 1804, Karadjordjev kriminalni zakonik
1807.
• Godine 1850 donet je Kriminalni kaznitelni zakonik za Knjazevstvo Srbiju – zakon za
policijske prestupe
• Krivicno pravo Jugoslavije 1918-1941
• U jugoslaviji je od njenog nastanka do donosenja jedinstvenog krivicnog zakonika
postojalo sest pravnih podrucja u oblasti krivicnog prava.
• Novi Krivicni zakonik Kraljevine Jugoslavijedonet je 27 januara 1929 godine stupio je
na snagu 1 januara 1930.
• Krivicno pravo Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata 1941-1945
• Na oslobodjenim podrucijima prestala je primena dotadasnjih propisa okupatora pa I
primena odredaba Kriivcnog zakonika, I pocelo je stvaranje novog prava.
 • Karakteristike tog krivicnog prava su bile da je to bilo ratno I strgo pravo I
preteznimdelom obicjano pravo.
• Najznacajniji pisani izvor krivicnog prava je Uredba o vojnim sudovima od 1944.
• Jugoslovensko krivicno pravo 1945 do 1992
• Posle rata doneti su – Zakon o krivicnim delima protiv naroda I drzave, Zakon o
vrstama kazni, Zakon o nevaznosti pravnih propisa donetih pre 6 aprila 1941 I za
vrme neprijateljske okupacije.
• U pogledu kodifikacije donet je prvo Opsti deo krivicnog zakonika. On je radjen pod
uticajem sovjetskog kriivicnog zakonodavstva. Posle opsteg dela donate su ppsebmo
zakoni koji su prevdijali odredjen grupe krivicnih dela.
• Sukob Jugoslavije sa Sovjetskim savezom doveo je do izgradnje novog pravnog
Sistema. Novi zakon FNRj koji je stupo na snagu 1 jula 1951. Po uzoru na svajcarski
KZ.
• Krivicno pravo SR Ugoslavije I udrzavnoj zajednici SCG
• Ustav SERJ iz 1992 zadrzao je podeljenu zakonodavnu nadleznost. KZ SRJ I krivicni
zakoni republika clanica su uskladjeni sa Ustavom SRJ I ustavima republika clanica.
• Izmenama I dopunama KZ SRJ od 2001 godine smrtna kazna je potpuno leiminasana
iz Sistema krivicnih snakcija a umesto nije uvedena kzna zatvora u trajanju od
cetrdeset godina.
• Posle transformacije SR Jugoslavije u drzavnu zajednicu Srbija I Crna go Gora obe
drzave su donele svoje krivicne zakoni
• Krivicno pravo Srbije posle prestanka drzavne zajednice Srbija I Crna Gora u srbiji je I dalje
na snazi Kribicni zakonik donet 2005.
• Izmene I dopune 2009
• Znacajne izmene 2008 Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivicna dela I Zakon o
doduzimanju imovine proistekle iz krivicnog dela.

8. Извори кривичног права

• Medjunarodni izvori
• Ustav Srbije clna 16 predvidja da opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava I
potvrdjeni medjunarodni ugovori (pod uslovom da su u skladu sa Ustavom)
predstavljaju deo unutrasnjeg pravnog poretka koji neposredno primenjuju.
• Nacionalni izvori
• Ustav
• Sadrzi dve vrste odredaba od znacaja:
• One koje odredjene krivicnpravne principe podizu I na rang ustavnih
principa (na primer. Nacelo zakonitosti)
• Druge predstavljau osnov propisivanja odredjenih inkriminacija
(nezakonito lisenje slobode kaznjivo)
Te odredbe predstavljaju posredni izvor krivicnog prava I imaju dvostruki znacaj
• Zakon
• Zakon je jedini glavni I neposredni izvor naseg krivicnog prava
• Zakonske izvore krivicnog prava u Srbiji predstavljaju KZ I ZOMUKD, kao I
krivnpravne norme iz sporednog zakonodavstva
• Podzakonski propisi
• Oni mogu biti dopunski izvori krivicnog prava onda kada krivcni zakon
upucuje na njih
• Na prmer kod blnaketnih krivnih dela (nedozvoljno, nezakonito) na primer,
nedozvoljena trgovina, nezakonit lov…
• Sudska praksa
 • Ne predstavlja izvor krivicnog prava, medjutim, ima veliki znacaj za krivicno
pravo
• Narocit znacaj imaju odluke visih sudova I pravna shvatanja zauzeta u njima.
• Iako nisu obavezne u smislu izvora prava, one vrse veliki uticaj na svhatanja
nizih sudova
• Teorija krivicnog prava
• Ne predstavlja izvor krivicnog prava, ali uticaj nauke krivicnog prava na
krivicno pravo je pozeljan, I to kako na niovou stvarnja krivcnog zakona, tako
I prilikom njegove primen
• Obicaj
• Ne predstavlja izvor krivcnog prava
• Medjutim, u primeni nekih kriicnpravnih normi potrebno je voditi racuna I
postojecim obicajima
• Na primer sta predstavlja “tesko vredjanje” u velikoj meri zavisi od
postojecih obicja, jer nesto sto je u nekoj sredini uvredljivo u drugoj to ne
mora biti, ili bar ne predstavlja tesku uvredu

9. Тумачење у кривичном праву (појам и врсте тумачења; субјекти и

методи тумачења)
Tumacenje
Pod tumacenjem se podrazumeva iznalazenje pravog smislapravne norme.

Subjekt tumacenja
U ulozi tumaca nalazi se svako ko je intelektualno sposoban da dodje do smisla koji je imao tvorac
zakona. To moze biti ono sta je zakonodavac hteo da kaze subjektivno tumacenja, a moze bitii ono
sto je zaista kazao, napisao objektivno tumacenje.
Autenticno tumacenje daje organ koji je tvorac zakona, Narodna skupstina Srbije.
Doktrinarno tumacenje cini krivicnopravna teorija. Za razliku od autenticnog ovo nije obavezujuce ali
ima veliki uticaj.
Nije obavezno ni sudsko tumacenje ali takodje ima veliki uticaj.
Metodi tumacenja
Metodi tumacenja su jecizko, sistemsko, komparativno, istorijsko, teolosko I logicko tumacenje.
Jezicko tumacenje se odnosi da se na osnovu jezickog znacenja zakonskog teksta dolazi do njegovog
pravnog smisla.
Sistemsko tumacenje polazi od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu. U krivicno
zakonu znacajno je msto neke norme koje ona ima u okviru odredjenog clana, pa do mesta koje ima
u celom krivicnom zakonu, odnosno zakoniku.
Komparativno tumacenje nema neki veci znacaj I moze posluziti samo kao dopunski metod. Veci
znacaj ima samo u onim zemljama u kojima se zakonski tekst donosi na vise jezika.
Istorijsko tumacenje polazi od togakako je zakon nastao, ili sta je ona objektivno znacila u vremenuj
kada je nastala.
Shvatanje smisla I cilja krivicnopravne norme postize se putme teleoloskog tumacenja telos od
grckog – cilj, svrha. U tumacenju svake konkretne norme treba uvek poci od zastitnog objekta, tj od
onog sta se tom normom zeli zasititi.
Logicko tumacenje koristi pravila logike. Postoji vise nacina logickog tumacenja. Za krivicno prav o je
najznacajnije tumacenje putme argumenta a fortiori koje ima dva oblika: argumentum a maiori a d
minus I argumentum a minori ad maius. U prvom slucaju to je zakljucivanje od vecega ka manjem,
odnosno vazi ono pravilo da ono sto se odnosi na vise , vazi I za manje. U drugom slucaju zakljucuje
se od manjeg kavecem. Odnosno ako vazi za laksi sluxcaj onda vazi I za tezi slucaj.
U logicno tumacenje spadaju I tumacenja putem razloga suprotonosti. Argumentum a cotrario, za
slucaj koji nije regulisan pravnom normom primenjuje se norma koja je suprtona normi kojom je
regulisan sulucaj. Dosta nepouzdano tumacenje.
U logicko tumacenje spade I analogije
Kao I argument koherentnosti (unutrasnje povezanosti) kojim se nastoji otkloniti suprotonosti koje
postoje izmedju dve norme koje imau razlicito znacenje.
• Pojam tumacenja lat. Interperatcija obicno se odredjuje tako sto se pod njim podrazumeva iznalazenje pravnog
smila krivicnopravne norme
• Subjekti tumacenja – svako ko je intelektualno sposoban da dodje do smisla, ili poruke koju preko odredjenih
jezickih znakova nudi tvorac zakona
• To moze da bude ono sto je zakonodavac hteo da kaze (subjektivno tumacenje)
• Ili ono sto je zista kazanao, odnosno napisano (objektivno tumacenje)
• U zavisnosti od subjekta vrste tumacenja su:
• Autenticno tumacenje – koje daje organ koji je tvorac zakona, kod nas Narodna skupstina Republike Srbije
• Ono je obavezujuce, obavezuje one koji tumace I primenjuju pravo clan 112
• Doktrinarno tumacenje – to cini krivicnopravna teorija
• Ono nije obavezujuce
• Sudsko tumaccenje – nije obavezujuce, osim za konkretni slucaj za koji se daje ali takodje ima veliki uticaj.
• Metodi tumacenja – prilikom tumacenja kriivcnog zakona koristi se jedan ili vise metoda tumacenja
• Najvazniji metodi su:
• Jezicko – uvek se polazi od jezickog tumacenja u vecini slucajeva ono je dovoljno
• Sistematsko tumacenje polazi od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu (u okviru clna, siroj glavi koja regulise odredjenu
oblast, u nekim slucajevima zahteva se da se utfrdi mesto nomre koja se tumaci u celokupnom pravnom sistemu zemlje)
• Komparativno tumacenje - nema veci znacaj I moze posluziti samo kao dopusski metod I orijentacija uz druge metode tumacenja
• Istorijsko tumaccenje polzi od toga kako je zkaon nastupa – sta je zakonodavac nomom hteo da postigne
• Shvatanje smisla I cilja krivicnpravne norme postize se putme teleoloskog tumacenja (telos – cilj, svrha)
• Podvrsta teleoloskog tumacenje jeste teleoloski redukcionizam
• Logicno tumacenje koristi pravila logike – postoje vise nacina logickog tumacenja, najvaznije tumacenje je putem:
• Argumentum a maiori ad minus – to je zakljucivanje od vecega ka manjem, ono sto se odnosi na vise, vazi I za manje.
• Argumentum a minori ad maius – u ovom slucaju je zakljucivanje od manjeg kavecem, odnosno vazi pravilo da ako se nesto
odnosi na laksi slucaj tim pre vazi I za tezi slucaj clan 246
• U oblike logickog tumacenja spadaju I tumacenja putme razloga suprotnosti argumentum acontrario, pravio da se nesto odnosi
samo na odredjenu situaciju, a ne na ono sto je suprotno tome, nema veci znacaj, jer s obzirom na nacelo zakonitosti jasno je da
se norma ne moze odnositi I na suprotnu situaciju
• Tumacenje putme analogije takodje spada u logicko tumacenje
• Argument kohernetnosti –pomocu njega se omogu otkloniti suprotnosti koje postoje izmedju dve norme koje su u sukobu koje
imaju razlicito znacenje.

Ekstenzivno I rstriktivno tgumacenje

Ekstenzivno tumaenje se odnosi da moze da obuhvati I slicne slucajeve u odnosu
Ako je norma izuzetak u odnosu na druge, onda izuzetke treba uze tumaciti od onih opstih slucajea.
Ti izuzeci imaju uzi a ne siri karakter pa ih treba uze tumaciti. Ponekad izuzecima se pridaje siri
znacaj. Sudska praksa se bavi tumacenjem izuzetaka, u uzem smisslu ali ako drustveni interes nalaze,
I u sirem smislu.

10. Аналогија у кривичном праву

• vrste analogija u krivicnom pravu:
• Jedna predstavlja metod tumacenja krivicnog zakona,
• Druga stvaranje krivicnog prava (kreativna analogija)
• Samo analogija stvaranje prava jeste prava analogija, tj. u uzem smislou reci, dok je druga u
stvari nacin tumacenja po slicnosti.
• Stvaranja prava putme analogije vezano je za pravne praznine. Medjutim, u krivicnom
zakonu ne postoje pravne praznine koje bi bilo dozvoljeno popunjavati. U krivicnom pravu
vazi strogo nacelo zakonitosti.
• S obzirom da je stvaranje krivicnog prava putme analogije u direktnoj suprotnosti sa nacelom
zakonitosti, kreativna analogija je zabranjea.
• Medjutim, nacelo zakonitosti ne zabranjuje izricito I kreativnu analogiju kaoja je u korist
ucinoca tj. Kojom se suzava kriminalna zona ili se na planu krivicnih sankcija ucinilac dovoid u
povoljniji polozaj.
• Tumacenje putme analogije u stvari predstavlja jednu vrstu logickog tumacenja argumentum
a simili ad simile.
• Tu je rec o zakljucivanju koje, za razliku od zakljucivanja od posebnog ka opstem ili
opsteg ka posebnom polazi od slicnog ka slicnom. Iako tumacenje putmme analogije
u krivicnom pravu nije pozeljno sireko korisiti, ono je u odredjenim slucajevima
neophodno.
 • Postoje slucajevi kad zakon izricito upucuje na ovaj nacin tumacenja. Clan 34

11. Појам и задатак науке кривичног права

• Nauka krivicnog prava izucava pozitivno krivicno pravo jedne zemlje. Ona pre svega
obuhvata krivicnopravnu dogmatiku. Osim nje obuhvata I kriminalnu politiku koja se danas
izdvojila.
• Dogmatika se bavi pitanjme kakkvo je postojece pravo I kako ga treba primenjivati,
• Kriminlna politika se bavi pitanjme kakvo bi krivnco pravo trebalo da bude.
• Izraz dogmatika od grcke reci dogma misljenje pravilo, uglavnom se smatra da je rec o
necemu zastarelom, nepromenljivom.
• Medjutim, krivicnopravna dogmatika sadrzi veliki broj razlicitih misljenja I shvatanja. Ta se
misljenja sa odredjeniom argumentaciojomm suceljavaju sto za rezultat ima zivu I nrpestanu
diskusikju koja vodi stalnom razvoju krivncopravne dogmatike.
• Krivicnopravna dogmatika, ili nauka krivcingo prava u uzem smislu je sistemsko naucno
izvrsavanje krivicnog prava.
• Kao i krivicno pravo kao pozitivna grana prava I nauka krivncog prava ima svoj opsti I posebni
deo.
• Predmet izucavanje opsteg dela nauke krivicnog prava jeste krivicno delo I kkrivicna
sankcija, a u okviru njih veci broj insitituta koji su medjusobno povezani I cine dve
pomenute ciline.
• Posebni deo kriviicnog prava izucava pojedina krivicna dela.

12. Однос науке кривичног права са другим наукама

• Nauka krivicnog prava izucava pozitivno krivicno pravo jedne zemlje. Ona pre svega
obuhvata krivicnopravnu dogmatiku. Osim nje obuhvata I kriminalnu politiku koja se danas
izdvojila.
• Dogmatika se bavi pitanjme kakkvo je postojece pravo I kako ga treba primenjivati,
• Kriminlna politika se bavi pitanjme kakvo bi krivnco pravo trebalo da bude.
• Izraz dogmatika od grcke reci dogma misljenje pravilo, uglavnom se smatra da je rec o
necemu zastarelom, nepromenljivom.
• Medjutim, krivicnopravna dogmatika sadrzi veliki broj razlicitih misljenja I shvatanja. Ta se
misljenja sa odredjeniom argumentaciojomm suceljavaju sto za rezultat ima zivu I nrpestanu
diskusikju koja vodi stalnom razvoju krivncopravne dogmatike.
• Krivicnopravna dogmatika, ili nauka krivcingo prava u uzem smislu je sistemsko naucno
izvrsavanje krivicnog prava.
• Kao i krivicno pravo kao pozitivna grana prava I nauka krivncog prava ima svoj opsti I posebni
deo.
• Predmet izucavanje opsteg dela nauke krivicnog prava jeste krivicno delo I kkrivicna
sankcija, a u okviru njih veci broj insitituta koji su medjusobno povezani I cine dve
pomenute ciline.
• Posebni deo kriviicnog prava izucava pojedina krivicna dela.

13. Схватања о легитимности кривичноправне заштите

14. Временско важење кривичног закона

Vremensko vazenje
Ukoliko nije izricito propisano dan stupanja na sganu krivicnog zakona, zakon stupa na snagu 8 dana
od dana objavljivanja u sluzbenom glasilu.
Postoji mogucnost da se zakon posle izvrsenja krivicnog dela izmeni ne samo jednom, vec vise puta.
U tom slucaju, primenice se onaj zakon koji je najblazi za ucinioca.
Blazi zakon se moze primeni I posle donosenja pravosnazne presude ako je u postupku po nekom
pravnom leku ponovo doslo do glavne rasprave, odnosno ako se o stvari ponovo meritorno
odluucuje.
• Krivicni zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izricito propisano.
• Moze biti duze ili krace vreme od dana donosenja zakona, pre svega kada je rec o
kompletnom krivicnom zakoniku (ali cesto I kod obimnijih I znacajnih izmena I dopuna)to
vrme je po pravilu, duze nego kod drugih zakona. Razlog za to je pre svega potreba da se
gradjani upoznaju sa novim krivicnim zakonom.
• Ukoliko nije izricito propisano dan stupanja na snagu krivicnig zakona, vazi opste pravilo, tj.
Zakon stupa na snagu osmog dana od dna objavljivanja u sluzbenom glasilu.
• Specificnosti vezane za vrmensko vaznenje krivicnog zakona. Odredbama clna 5 KZ regulisano
je vrmensko vaznje krivicnog zkaonodavstva.
• Opste pravilo je da se na ucinioca krivicnog dela primenjuje zakon koji je vazio u
vrmee izvrsenja krivicnog dela.
• Izuzetak od tog opsteg pravila clan 5 stav 2. Rec je o obaveznoj retroaktivnoj
primeni zakona koji je blazi za ucinoca. Ukoliko je novi zakon strozi za ucinoca on
se ni u kom slucaju ne moze retroaktivno primeniti.
• Moguce je da se zakon posle izvrsenja krivicnog dela izmeni ne samo jednom,
vec vise puta. U tom slucaju primenice se onaj zakon koji je najblazi za ucinoca.
• Prihvatljivo je misljenje da je primena blazeg zkaon moguca I psle donosenja
pravosnazne presude ako je u postupku po nekom pravnom leku ponovo doslo
do glavne rasprave, odnosno ako se o stvari ponovo meritorno odlucuje.
• Kad je rec da li se pravilo o vrmenskom vazenju zkaona primenjuje I na zakonse
sa ogranicenim vremsnikim trajanjem.
1. Rec je o tome da se u nekim posebnim prrolaznim situacijma
reaguje donosenjme zakonak oji su strozi. Posle prolaska tih
vanrednih okolnosti, tj zakoni prestaju da vaze. Sporno je da li se
nakon prestanka tih zakon primenjuje kazsniji zakon koji je po
pravilu blazi.
2. Kz sada resave ovo pitanjatako sto se na ucinioca krivicnog dela
koje je predvidjeno zakonom sa odredjenim vremenskim
trajanjme primenjuje taj zakon bez obzira na to kad mu se sudi,
osim ako tim zakonom nije drugcije odredjeno clan 5 stav 3.
3. Prevagnuli su kriminalnopolitiki argu,enti koji ukazuju na to da
zbog specificnosti zakona sa ogranicenim vremsnkim trajanjme
treba iskljuciti priemnu kasnijeg blazeg zakona. Ta mogucnost se
ipak dozvolajava ukoliko je to izricito takvim zakonom propisano.

15. Просторно важење кривичног законодавства (територијални,

реални, персонални и универзални принцип)
Prostorno vazenje krivicnog zskonodavstva
Prostorno vazenje krivicnog zakonodavstva odnosi se na to CIJE ce zakonodavstvo u konkretnom
slucaju biti primenjeno. Stoga se u krivicnom pravu primenjuju cetiri principa: teritorijalni,
personalni, realni (zastitni) I univerzani.
Vazenje Republickog krivicnog zakona
Cl. 5
(1) Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
(2) Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji
je najblaži za učinioca.
(3) Na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem
primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukčije određeno.

Teritorijalni
cl. 6 KZ
Krivicno zakonodavstvo Srbije primenjivace se zasva krivicna dela ucinjena na territoriji Srbije
nezavisno od drzavljanstva ucinioca. Pod pojmom teritorija podrazumevaju se suvozemna teritorija,
vodene povrsine unutar njenih granica, kao I vazdusni proctor nad njim.
Krivicno zakonodavstvo Srbije vazi I za svakog ko je ucinio krivicno delo na domacem brodu ili avionu
bez obzira na to gde se brod nalazi.
Nase krivicno prava predvidja mogucnost krivicnog gonjenja stranaca, koji ucini krivicno delo na
nasoj teritoriji. Ali pod uslovom da je ucinjeno krivicno delo za koje je propisana kana zatvora do
deset godina, ili krivicno delo ugrozavanja javnog saobracaja. I pod uslovom uzajamnosti, da usutupi
stranoj drzavi.
U slucaju da je za delo koje je stranac ucinio na teritoriji Srbije, a u stranoj drzavi je pokrenut ili
dovrsen krivicni postupak, krivicno gonjenje u Srbiji preduzece se samo po odobrenju republickog
javnog tuzioca.

Realni princip
Ili zastitini princip
Realni princip podrazumeva da s krivicno pravo primenjuje na sva krivicna dela ucinjena na stetu te
drzave I njenih gradjana.
Moze biti primarni realni princip I supsidijarni realni princip
Primarni realni princip podrazumeva da nase krivicno zakonodavstvo vazi za svakog naseg
drzavljanina I stranca ko u inostranstvu ucini neko krivicno delo iz clana 7, gde se nalazi I clan 317
falsifikovanje domaceg novca.
Supsidijarni realni princip vazi I za stranca koji u inostranstvu ucini prema nasoj zemlji I nasem
drzavljaninu neko drugokrivicno delo, a ne samo neko od onih koji su navedena u clanu 7 KZ, na sta
se odnosi clan 9.
Posebni uslovi za primenu supsidijarnog realnog principa
Odredbe KZ predvidjaju posebne uslove pod kojima nece doci do primene ssupsidijarnog realnog
principa
Premaodredbama clana 10 personalni, supsidijarni I univerzalni princip cl. 8 I 9 nece b iti primenjeni I
krivicno gonjenji u slucajevima
1. Ako je ucinilac potpuno izdrzao kaznu na koju je u inostranstvu osudjen
2. Ako je ucinilac u inostranstvu pravosnaznom presudom oslobodjen ili mu je kazna zastarela
Ili oprostena
3. Ako je prema neuracunljovom ucinocu u inostranstvu izvrsena odgovarajuca mera
bezbednosti
4. Ako je za krivicno delo po stranom zakonu za krivicno gonjenje potreban zahtev ostecenog, a
takav zahtev nije podnet

Personalni princip vazi za drzavljanina srbij koji ucini neko drugo krivicno delo u inostranstvu osim
krivicnih dela navedenih u clanu 7, ako se zatekne na teritoriji nase zemlje ili joj bude ekstradiran na
sta se odnosi clan 8. Ovi uslovi vaze I za ucinioca koji je postao drzavljanin Srbije posto je uinio
krivicno delo. (MK)
Univerzalni princip Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema
strancu učini u inostranstvu krivično delo za koje se po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno može izreći
kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, ako se zatekne na teritoriji Srbije, a ne bude izručen
stranoj državi. Ako ovim zakonikom nije drukčije određeno, sud u takvom slučaju ne može izreći težu
kaznu od one koja je propisana zakonom zemlje u kojoj je krivično delo učinjeno.

Ukoliko se radi o kaznama za isto delo, osudjeniku po presudi stranog suda uracunace se deo kazne
koju je izdrzao u inostranstvu u kazni koju je dobio pred nasim sudovima.
• Svaka drzava tezi da primeni sopstveno kricino zakonodavstvo onda
kada za to ima interesa. Kada je kricino delo izvrseno na teriotoriji
 odredjene zemlje, kada je krivicno delo ucino njen drzavljanin I kada
je kricno delo ucinjno protiv njenih interesa ili protiv njenog
drzavljanina.
• Stoga se u kriicnom pravu primenjuuju cetiri principa:
• Teritorijalni pricnip clan 6
• Prema teriotorijlanom principu kricno zakonodavstvo Srbije primenjjuje se na
sva kricina dela koja su ucinjena na teritoriji Srbije nezavisno od drzavljanstva
ucinoca. Krivicno zakonodavstvo Srbije vazi za svakog ko na teriotoriji Srbije ucini
kricino delo. Pod pojmom Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija vodene
povrsine unutar njenih granica, kao I vazdusni proctor nad njima.
• Teritorijalni princip prosiren je principom zastave broad I principom registracije
aviona.
• Nase krivicno zakonodavstvo vazi I za svkog ko ucini kricino delo na
domacem brodu, bez obzira na to gde se brd nalazi u vrme izvrsenja
kricinog dela clan 6.2, kao I za svakog ko ucini kricino delo u
domacem civilnom vazduhoplovu dok eje u letu ili u domacem
vojnom vazduhopllovu, bez obzria na to gde se vazduhoplov nalazio
u vreme izvrsenja dela cl
• Nase krivicno pravo predvidja mogucnost da se kricino godnjnje stranca koji je
ucino kricino delo na teriotoriji Srbije, pod uslovom uzajmanosti, ustupi strnaoj
drzavi clna 6.5
• Uslovi za ustupanje kriicnog gonjenja stranoj drzavi jeste da je
ucinjeno kricino delo za koje je propisana kazna zatvora do deset
godina, ili kricino delo ugrozavanja javnog saobracja.
• U slucaju kada je dlo ucinjneno na teritoriji Srbije a u stranoj drzavi je
pokrenut ili dovrsen kricni postupka, kricino gonjnje u Srbiji
preduzece se samo po odobrenju republickog javnog tuzioaca.
• Izuzetak su lica koja uzivaju dipolomatski imujnitet
•
• Realni princip. Krivicno pravo jedne drzave primenjujje se na sva kricina dela ucinena na
stetu te drzav ili njenih gradjana. KZ razlikuje dve vrste realnog principa:
• Primarni realni princip – nase kriicno zakonodavstvo vazi sa svakog I naseg
drzavljanina I stranca ko u inostranstvu ucini neko kricino delo, protiv ustavnog
uredjenja I bezbednosti Republike Srbije (izuzimanjajuci kricino delo izazivanja
nacionlane , rasne I versek mrznje, razdora I netrpeljivosti iz clana 317) ili uicni
kricino delo falsifikovanja novca iz clana 223 KZ ako se falsfikovanje odnosi na
domaci novac clna 7 KZ.
• Nase kriicno zakonodavstvo bice primenjnjo I odnna kada je ucinilac u
inostranstvu osudjen I kaznu izdrzao do celga inca po pravilu, ne dolazi ko
vecine navedenih kricinih dela. Strano kricino pravo u ovoim slucajevima
nema nikkav znacaj a strna sudska presuda ima znacja samo utololiko sto ce
sse kazna koja je izdrzana u inostrnastvu uracunati u kaznui koju izrekne
domaci sud clan 11.
• Supsidijarni relani pricnip Kricino zakonodavstvo Srbije vazi za stranca koji u
inostranstvu ucni prema nasoj zemlji neko drugo kricno delo, a ne samo neko od
onih koja su navedena u clanu 7 KZ. U oba slucaja potrebo nje da se stranac zatekne
na teriotriji nase zemlje ili da jojoj bude ekstradiran clna 9 stav 1
• U slucjaju kada je delo ucinjeno ucinjno prema nasoj zemlji rec je o primeni
realnog pricipa a u slucaju kada je dlo ucinjno na stetu naseg drzavljanina o
pasivnom personalnom pricipu, koji takodoje pspada u realni pricnip. I u
jednom I u drugom slucaju primenjuje se realni princip za koji se moze reci
da je supsidijarnog uslovongo karaktera, jer se primenjjuje samo ako su
ispounjnei posebni uslovi propsani clanom 10 sta. 1. 2 KZ
 • Personalni princip. Nase krivicno zakonodavstvo vazi za drzavljanina Srbije I kad u
inostranstvu ucini neko drugo krivicno delo, osim krivicnih dela navedenih u clanu 7
KZ, kako se zatekne na teritoriiji nase zemlje ili jojo bude ekstradiran clan 8.
• razlog za primenu ovog principa jeste da nasi drzavljani dolaskom u Srbiju ne
bi izbegli odgovornost za kricna dela u cinjnena u insotranstvu, s obzirom na
to da ne mogu biti ekstradiranani.
• Posebni ulovi propisani su u clanu 10 stav 1.2
• Univerzalni princip clan 9
• Prema njemu kricno zakonodavstvo Srbije vazi i za stranca koji prema stanoj
drzavi ili prema stancu ucini u inostranstvu kricno delo za koje se prema
zakonodavstvu zemlje u kojoj je ucinjno moze izreci zatvo u trajanju od pet
godina ili teza kazna.
• Uslovi za primenu univerzalnog principa su da se stranac zatekne na nasoj
teritoriji a ne bude ekstradiran stranoj drzavi, kao i da je delo kaznjivo i po
zakonu zemlje u kojoj je ucinjno. Sud ne moze izreci tezu kaznu od kazne
koju predvidja kricno zekonodavstvo zemlje u kojj je delo ucinjno. I ovaj
princip je supsidijarnog karaktera.
• Posebni uslovi za primenu supsidijranog realnog principa, personalnog i univerzalnog
principa
• Prema odredbi clana 10 personalni supsidijarni realni i univerzalni pricip clan
8 i 9 nece biti primenjneni i kricno gonjnje se nece preduzeti u sleeca cetiri
slucaja
• Ako je ucinilac poptuno izdrzo kaznu na koju je u inostranstvu
osudjen
• Ako je ucinilac u inostranstvu pravosnaznom presudom oslobodjen
ili mu je kazna zastarela ili oprostena
• Ako je prema neuracunljivom uciniocu u inostranstvu izvrrsena
odgovarajuca mera bezbednosti
• Ako je za kricno delo po stranom zakonu za krivicno gonjnje
potreban zahtev ostecenog a takav zahtev nije podnet.
• Za primenu personalnog, supsidijarnog realnog i univerzalnog principa clan
8i 9 KZ potrebno je da bude ispunjn jos jedan uslov, a to je da se za kricno
delo kaznjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo ucinjno.
• Ukoliko se po zakonu zelje u kojoj je delo ucinjno za to kricno delo
ne kzanjva gonjnje se moze preduzeti samo po odobrenju
repbulickog javnog tuzioca.
Uracunavanje pritvora i kazne izdrzane u inostranstvu
Uracunavanje kazne izdrzane po presudi stranog suda obavezno je kod primene svih prncipa
prostornog vazenja clan 6-9 KZ
Ako je rec o supsidijarnom realnom principu, personalnom i univerzalnom pricipu clan 8 i 9,
uracunavanje kazne izdrzane u inostranstvu dolazi u obzir samo ako je ucinilac delimicno
izdrzao kaznu, jer ako je izdrzao u celini do kricinog gonjnja nece ni doci clan 10.
Do uracunavanje pritvora i kazne izrecene presudom inostranog suda kod teritorijalnog
principa dolazi samo ukoliko dodje do primene naseg kricnog prava, tj. Ukoliko psotoji
odobrenje republickog javnog tuzioca za kricno gonjnje.

16. Важење републичког кривичног закона

17. Одређивање општег појма кривичног дела
Opsti pojam krivicnog dela – shvatanja u nasoj teoriji
 Opsti deo krivicnog prava bavi se samo odredjivanjem opsteg pojam kricinog dela, a ne I
odredjeivanjme pojmova pojedinih krivicnih dela.
 Rec je o ut rdjivanju opstih obelezja koja mora posedovati bilo koje ponasanje da bi se
moglo smatrati kricinim delom.
► Uobicajeno je da se pojam krivicnog dela odredjuje u formalnom I u
materijalnom smislu.
► Formalni pojam krivicnog dela ogranicava sse na njegove pravne elemente.
► Materijalni pojam tezi da odredi njegovu sustinu, odnosno sadrzinu krivicnog
dela.
 U okviru formalnog pojma krivicnog dela u starijoj nemackoj
krivicnojpravnoj literature postojao je sukob dva shvatnaja realistickog I
normaitivnog.
Zato se prednost u sukobu ova dva formlana pristupa odredjivanju
pojma krivicnog dela daje realistickom pojmu.
Polazeci od toga da je krivicno delo pre svega delo coveka kao fizicka
pojava u relnosti, kao njegovi dalji formalni elemneti koji su nesporni,
javljaju se protivpravnot I odredjenost u zakonu, i subjektivni elemtn
vinost (krivica)
 Materijalni pojam krivicnog dela odredjivan je na vrlo razlicite nacine.
Odredjivanje materijalnog pojma krivicnog dela svodi se u krajnjoj liniji
na nastojanje da se postave materijalni kriterijui za odredjivanje koje
ljudsko ponasanje prema nekim svojstvima zasluzuje da bude proglaseno
krivicnim delom.
U nasoj teorji se kao centralni elemnat tog pojma javlja drustvena
opasnost nekog ponasanja koja m da je karakter krivicnog dela.
 Nasa ranija teorija sadrzala je 5 obavezih lemenata koji ulaze u
opsti pojam krivicnog dela
I. Delo coveka
II. Drustvena opasnost
III. Protivpravnost
IV. Odredjenost u zakonu
V. Vinost
 Za delo coveka se msatralo da ima tri elementa:
radnju, posledicu I uzrocnu vezu izmedju njih.
 Protivpravnost se obicno shvata kao protivnost
nekoj pravnoj normi odnosno krsenje nekog
pravnog propisa ljudskom radnjom. Da bi neko
delo bilo krivicno delo, ono mora biti
protivpravno.
 Vinost (krivica) se u nasoj teoriji uglanvom
shvatla kao odredjeni psihicki odnos ucinioca
prema svom delu (psiholoska teorija visnoti)
 Drustvena opasnost iako je izricito unosena u
opsti pojam dana je napustena kao samostalna
obavezna elemenata opsteg pojma krivncog
dela. Ona predstavlja uslov koje bi svako
ponasanje trebalo da ispunjva da bi bilo krivcino
delo, a ne elemenat koje svako delo zaista
poseduje.
Istice se, da se drustvena opasnost moze
stpeenosvati. To znaci da je za proglasavanje
 nekog ponasanja za krivcno delo potrebno da
kao takvo kao vrsta tip ponasnaja sadrzi u sebi
dovolnu kolicinu drustvene opasnosti.
Odredjivanje opsteg pojma krivicnog dela

S obzirom da nije opravdano unositi i materijalni elemenat u taj pojam.

Krivicnopravni pojam kricinog dela, ili pojam kriivcnog dela u formalnom smislu mora da sadrzi samo
pravne odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojma odredjuje.

Pre svega, zbog postavanja nacela pravne sigurnosti i nacela zakonitosti. Unosenje materijalnog
elementa u pojam krivicnog dela, omogucava prodor arbitrernost u priemni krivicnog prava, tj.
Omogucava da se u nacelu da prednost mateirjnom nad formalnim elemntima.

Opsti pojam krivincog dela se moze odrediti na sledeci nacin:

Krivicno delo je radnja koja je u zkaonu predvidjena kao kricino delo, koja je protivpravna i koja je
skrivljena.

Ovako odredjen opsti pojam krivicnog dela ima sledeca cetiri elementa

I. Radnju
II. Predvidjenost krivicnog dela u zkaonu
III. Protivpravnot
IV. Krivicu

Prema odredbi 14 stav 1 KZ,krivicno delo je ono delo koje je zkaonom predvidjeno kao kricino delo,
koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

Medjusobni odnos pojedinih elemenata opsteg pojma krivicnog dela

Redosled pojedinih leemnata nije dat proizvodljno I on se ne moze menjati.
Ceyti obavezna elementa u pojmu krivicnog dela istovremeno predstavljaju I cetiri stepena
1. Prvo se utvrdjuje da li radnja ispunjava uslove koji se zahtevaju za radnju krivicnog dela
2. Zatim da li je pomenuto delo predvidjeno u zakonu
3. Zatim se utvrdjuje nije li protivpravnost nekog dela iskljucena iz zakona (na primer lisavanje
zivota nekog lica u nuznoj odbrani)
4. Na kraju potrebno je utvrditi I krivicu ucinioca

18. Појам, врсте и функције радње кривичног дела

Pojam radnje
U pogledu odredjivanja pojma radnje krivicnog dela javlja se vise teorija.
Pod pojmom radnje po objektivno-subjektivnoj teoriji, radnja je voljni telesni pokret, ili voljno
propustanje da se prreduzme telesni pokret. Istice se da je telesni pokret “ufiziolosko psiholoskom
smislu” kontrakcija misica,dok je propustanje teleesnog pokreta odsustvo pomenute “kontrakcije”.
Ovo shvatanje nije netacno, ali jednu slozenu pojavukao sto je ljusko ponasanje do krajnosti
simplifikuje I svodi na trivijalnost kao sto je pokret misica prouzrokovan voljnim impulsom. Kod
finalne teorije radnje nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzrocni procec, VEC
se zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja. To shvatanje pak obuhvata suvise mnogo, tj
da obuhvata I ono sto je obuhvaceno I drugim elementima.
Od novijih teorija treba spomenuti socijalnu teoriju za koju je vazna normativna ocean I vrednovanje
odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu I drustvenoj stvarnosti.
Medju najnovije teorije spada I personalna teorija koja radnju odredjuje kao ispoljavanje licnosti, ali
I ona kao I prethodna, suvise prosiruje krug radnji.

Postavlja se pitanje koje funkcije I koju ulogu ima radnja u pojmu krivicnog dela. Ona ima
trostruku funkciju:
1. Osnovnog elementa
2. Povezujuceg elementa
3. Razgranicavajuceg elementa
Kao osnovni element ona obuhvata cinjenje I propustanje, umisljajnu I nehatnu radnju, dovrsenu I
nedovrsenu radnju itd.
Kao povezujuci element ona predstavlja noseci stub, kicmu u pojmu krivicnog dela jer se ostali
elementi u tom pojmu javljaju kao atributi (pridevi) radnje, odnosno kao uslovi koje radnja mora da
ispuni da bi prestavljala krivicno delo. Ova funkcija radnje podrazumeva da ne sme da sadrzi ono sto
je sadrzano u drugim elementima u pojmu krivicnog dela. No, ne sme se ici ni u drugu krajnost, ne
sme biti prazna jer onda ostali elementi koji se javljaju kao njeni atributi ne bi mogli biti vezani za nju.
Razgranicavajuci element se odnosi na to da iskljuci dogadjaje I radnje koji ne mogu prdstavljati
radnju krivicnog dela, odnosno ona mora da nacini razgranicenje u odnosu na ono sto je krivino
nebitno (nnp. Misli, radnje u nesvesnom stanju I dr).
Od posebnog je znacaja upravo razgranicavajuci element.
Nema radnje krivicnog dela kada je ona preduzeta pod uticajem:
Apsolutne sile – (vis absoluta) tj. Neodoljivie sile koja potpuno iskljucuje donosenje ili realizvoanje
odluke od strane onoga premakome je primenjena jer joj se ni na koji nacin nije mogao suprotstaviti,
cime se iskljucuje volja radnja, a time I krivicno delo.
Kompulzivna sila I pretnja (vis compulsive) uticu na donosenje odluke od strane ucinioca, koja se
javlja kao izudjena odluka. Ona utice na VOLJU ucinioca. Ali je NE iskljucuje cime ne iskljucuje ni
postojanje radnje. U slucaju kompulzivne sile I pretnje radnja kricinog dela postji, a na plnu krivice se
moze postaviti pitanje da li I kako to ucie na njeno posotjanje.
Usled potpunog gubitka svesti, takodje nema radnje krivicnog dela. Ovo se resava u proceni koliko je
ucinilac bio uracunljiv.
Radnje nema ni u slucaju refleksnih pokreta, nastalih usled spoljneg nadrazaja.
Sporno je pitanje oko automatizovanih radnji. Preovladjuje shvatnaje da posto kod njih nije sasvim
iskljucena volja, pa cak Ida se I sa njima moze ostavati odredjeni cilj, radnja krivincog dela postoji. Na
primer kod upravljanja automobilom tesko je postaviti granicu u odnosu na refleksne radnje.

Do prihvatljivog pojma radnje kriicnog dela se moze doci spajanjem odredjenih teorija.
Prema spoju dve teorije SOCIJALNO-PERSONALNI pojam radnje je DRUSTVENO RELATIVNO
ISPOLJAVANJE licnosti.
Tako odredjen pojam radnje ukljucuje I odjedjena drustvena vrednovanja I ocene. To bi bio slucaj
samo sa radnjma koje su socijalno adekvatne, koje su u jednom drustvu ubocijane I prihvatljive, jer
same po sebi ne stvaraju neku opasnost, I koje bez obzira na cilj koji hoce da ostvari onaj koi ih
preduzima, ne mogu biti smatrane readnjom kriivcnog dela
Na primer, davanjem na koriscenje nekom licu koje ima vozacku dozvolu potpuno ispravnog
automobila u nadi u nadi da ce to lice poginuti u saobracjanoj nesreci, sto se zaista I dogodi, ne moze
biti smatrano random krivicnog dela. Nepostojanje ovog krivicnog dela moze se resiti vec prilikom
utvrdjivanja da li postoji ranja krivicnog dela na osnovu drustvenog vrednovanja radnje. Ovde je
bitno da je socijalno adekvatno ponasanje, odnosno da takvo ponasanje – radnja ne stara opasnu
situaciju, dok nije bitna moralna osuda takvog ponasanja.

U definiciji pojma radnje umesto ISPOLJAVANJE LICNOSTI treba uneti OSTVARIVANJE VOLJE. Jer se
ispoljvanje licnosti uglavnom svodi na ostvarrivanje volje. Neko ispoljva svoju licnost svojim
postupcima I svojim stavovima. Sto znaci da ispoljavanje licnosti obuhvata I ispoljvanje licnih stavova,
namera I sl. S obzirom na to daonaj ko ih ispoljva nekada uopste I ne zeli da ih I realizuje. Ovde se
dolazi do povrede principa da niko ne moze biti kaznjen za svoje misli. Jer glasno ispoljavanje svojih
misli I vodjenje dnevnika, ne bi moglo predstavljati radnju krivicnog dela. Zato shvatanje radnje kao
OSTVARIVANJE VOLJE iskljucuje one radnje koje ne predstavljaju krivicno delo.
S druge strane ne moze se traziti ni to da je VOLJA U POTPUNOSTI OSTVARENA.
RADNJU KRIVICNOG DELA TREBA ODREDITI KAO DRUSTVENO RELEVANTNO OSTVARIVANJE VOLJE.
Tako odredjen pojam radnje I dalje predstavlja SOCIJALNO PERSONALNI POJAM RADNJE.

Vrste radnje
Osim radnje izvrsenja koju preduzima izvrsilac, postoji I radnja saucesnistva koju preduzima
saucesnik, podstrekac, pomagac.
U teriji je prihvacena podela na radnju cinjenja I radnju necin jenja.
Od radnje izvrsenja treba razlikovati pripremne radnje, osim u slucaju kada su proglasene
samostalnim krivicnim delom I kao takve predvidjene zakonom. U suprotnom pripremene radnje ne
predstavljaju radnju krivicnog dela.
S obzirom na to da se radnja moze ispoljiti u cinjenu ili necinjenu, postoji podela svih krivicnih dela
na: krivicna dela cinjenja I krivicna dela necinjenja.
Podela krivicnih dela necinjenja jeste podela na prava I neprava krivicna dela necinjenja.,
Prava krivicna dela necinjenja mogu se izvrsiti samo necinjenjem. Ono postoji kada se radnjom
necinjenja propusta da se preduzme odredjeno cinjenje koje se predvidja kao krivicno delo. Na
primer to je krivicno delo neprijavljivanje krivinog dela I ucinoca.
Neprava krivicna dela necinjnja su ona krivicna dela cija se radnja u zakonu postavlja kao radnja
cinjenja, ali se izuzetno pod odredjenim uslovima, mogu izvrstiti I necinjenjem (na primer krivicno
delo ubistva) clan 15. 1

19. Последица кривичног дела

Posledica
Radnja krivicnog dela uvek prouzrokuje neku vrstu posledice. Medjutim, ta posledica nije u svim
slucajevima neophodna za postojanje krivicnog dela. Samo kod krivicnih dela kod kojih zakon izricito
zahteva nastupanje odredjene posledice ona je neophodna za njegovo postojanje.
Znacipostoje krivicna dela koja nemaju posledicu kao sastavni elemenat bica krivicnog dela, pa je za
psotojanje krivicnog dela u konkertnom slucaju ne treba ni utvrdjivati. To su formalna ili cista
delatnosna krivicna dela.
Kod materijalna, odnosno posledicna krivicna dela njihov zakonski opis sadrzi I posledicu.
Razlikovanje na krivicna dela sa posledicom I ona bez posledice znacajno je za razgranicenje
dovrsenog krivicnog dela sa pokusajem, za utvrdjivanjem mesta I vemena izvrsenja krivicnog dela…

S obirom na vrstu posledice ubovicajena je podela na kriicna dela povrede I krivicna dela
ugrozavanja.
Posledica krivicnog dela povrede jeste unistenje ili ostecenje objekta radnje. Na primer, to je slucaj
kod krivicnog dela ubistva I krivicnog dela teske telesne povrede.
Kod krivicnih dela ugroavanja posledica se sastoji u apstraktnoj ili konkretnoj opasnosti. Na primer,
krivicno delo unistenja ostecenja ili uklanjanja znakova kojima se upozorva na opasnot.
Kod krivicnih dela sa aptraktnom opasnoscu kao poslediom nije potrebno da se postojanje te
posledice utvrdjuje u svokom konkretnom slucaju. Postoji misljenje da zato delkti sa apstraktnom
opasnocu po prirodi stvari spadaju u delatnosna krivicna dela. Ipak sva delatnosna krivina dela, koja
nemaju posledicu u svom bicu, nisu ona cija posledica je apstraktna opasnost.
Lice koje pogadja posledica naziva se pasivnim subjektom. To moze biti I pravno lice, a u nekim
slucajevim I drustvo, odnosno drzava.

20. Узрочна веза (узрочност)

Uzrocna veza
Pitanje uzrocnosti se ne postavlja kod svih krivicnih dela. Za neka krivicna dela ne postoji zahtev
nastupanja nikakve posledice. Na primer, krivicno delo davanja laznog iskaza dovrseno je samim
davanjem laznog iskaza. Kod takvih krivicnih dela, pitanje uzrocnosti je irelevantno. Ona je samo
neophodni element nekog krivicnog dela ako tako stoji u zakonskom opisu tog krivicnog dela.
Kod krivicnih dela koja se smatraju dovrssenim tek nastupanjem odredjene posledice koja sadrzana u
zakonskom opisu krivicnog dela, osnovni problem uzrocnosti sastoji se u diferenciranju I izdvajanju
jednog od mnostva uslova koji doprinose nastupanju posledice I njegovom oznacavanju kao uzroka
posledice.
Za resavanje ovog problema trebaistaci dve teorije: teorija adekvatne uzrocnosti I teoriju jednakosti
uslova.
Prema teoriji adekvatne uzrocnosti, uzrok je onaj USLOV koji je ADEKVATAN (podoban) tipican da
prouzrokuje odredjenu posledicu. No, problem se javlja upravo kod utvrdjivanja uzrocnostiu
atipicnim slucajevim , tako da je to slabost ove teorije. Ta teorija eliminise atipicne uslove iako oni u
odredjenoj konstelaciji mogu, izuzetno, biti uzrok nastupanja posledice. Na primer, I mala posektina
kod lica obolelog od hemofilije moze da izazove smrtonosno krvarenje. Ili, ako lice A gurne lice B koje
usled nezgodnog pada dobije potres mozga I umre, radnja lica A se prema teoriji adekvatne
uzrocnosti ne bi mogla smatrati uzrokom smrti lica A jer takva radnja po pravilu NE MOZE da
prouzrokuje smrt.
Prema teoriji jednakosti uslova, teorija ekvivalencije, uroci su svi relevantni uslovi, tj. Oni bez kojih ne
bi nastupila posledica. Ona izjednacava sve uslove koji sun a bilo koji nacin doprineli nastupanju
posledice.
Njen nedostatak je I sto se u dva slucajeva ne moze doci do zadovoljavajuceg resenja. To je slucaj
kada, na primer, dva ucinoca potpuno neavisno jedan od drugog istovremno pucaju na zrtvu, ili joj
daju otrov takodje istovremeno I to u kolicini koja je svaka za sebe smrtonosna. Takodje teorija
ekvivalncije, ne moze da resi ni potpune nepredvidljive uzrocnosti. Na primer, kada lice A posalje u
toku nevremna lice B us sumu nadajuci se da cee ga pgoditi grom, sto se I dogodi. Naime,da lice A
nije poslalo u sumu lice B, ne bi ga pogodio grom I ne bi doslo do smrti lica B. odnosno bez radnje
lica A ne bi nastupila posledica. U vezi sa ovim slucajem u sranoj literature se zauzima stav da nema
uzrocnosti, al ise autori razilaze u obrazlozenju takvog stave.
Znacajan deo nase sudske prase prihvata teoriju ekvivalencije. Dok se suzavanje uslova vrsi pomocu
krivice, vinosti, sto bi se moglo kritikovati.
Danas se u savremnoj stranoj literature prihvata teorija OBJEKTIVNOG URACUNAVANJA. Prema
teoriji o OBJEKTIVNOM URACUNAVANJU uzrocnost je samo neophodna pretpostavka da bi se neko
delo odredjenom uciniocu moglo objektivno pripisati.
U prvoj fazi potrebno je utvrditi postojanje fakticke veze izmeju radnje I posledice. Pri tom se
uglavnom polazi od teorije kevivalncije.
U drugoj fazi da bi se suzio krug brojnih uslova koji se smatrati uzrokom pristupa se utvrdjivanju
normativne veze izmedju radnje I posledice. Osnovno pitanje koje se u toj fazi postavlja jeste da li je
UCINILAC mogao da upravlja dogadjajem. Da bi se nekom licu posledica pripisala ko njegovo delo,
dovoljno je sto je to lice svojom radnjom stvorilo ili povealo opasnost iz koje proistekla posledica.

Krivicnih dela necinjenja, koja uvek imau posledicu. Potrebno je utvrditi povezanost izmedju
propustanja odredjene radnje I nastupanja posledice krivicnog dela.
Rasireno je misljenje da kauzalitet uopste nije moguc u ovom slucaju, ili da je moguc hipoteticki
kauzalitet, tj. Da je uzrok propustanje duznog cinjnja koje bi otklonilo posledicu.
U nasoj teoriji preovladjuje shvatnaje da je uzrocnost kod krivicnih dela necinjenja moguca I da se
ona sastoji u propustanju da se jedan uzrocni lanac skrene sa svog redovnog toka, cime dolazi do
zabranjenje posledice.
21. Предвиђеност у кривичном закону
Predvidjenost u zakonu
Da bi neka radnja bila krivicno delo, ona pre svega mora biti u zakonu predvidjena kao krivicno delo.
Sto u stvari znaci ostvarenje bitnih elemenata zakonskog opisa nekog krivicnog dela. Otuda se
elemenat predvidjenosti u zakonu pre svega vezuje za pojam bica krivicnog dela.
Prdvidjenost u zakonu osim ostvarenosti bitnih leemenata bica kricnog dela obuhvata I uslove
kaznjivosti .
Bice kricinog dela I uslovi kanjivosti cine zkaonski opis nekog krivicnog dela.
Predvdijenost u zakonu ima svoju sustinsku, materijalnu stranu kod koje je centrlano pitanje zasto je
odredjeno ponasanje predvidjeno u zakonu koa kricino delo, odnosno koje je to njegovo svojstvo
zbog kojeg ono zasluzuje da bude predvidjeno kao krivicno delo.
To je njeogva drustvena opasnost.
Drustvenu opasnost treba posmatrati kao materijalnu stranu predvidjneosti u zakonu, za razliku od
shvatanja koje je u drustvenoj opasnosti vedlo samostalan elemenat.

Pojam bica krivicnog dela je u pocetku bio shvatn samo u smislu corpus delicti, kao predmeta I
tragova izvrsenog krivicnog dela, kasnije se bicem pocinje oznacavati ukupnost obelezja koja
pripadaju nekom krivicnom delu. Ipak se ovaj pojam koristi s razlicitim znacenjem.

22. Биће и елементи бића кривичног дела

Da bi postojalo bilo koje krivicno delo moraju biti ostvarena bitna obelezja zakonskog opisa krivicnog
dela, mora cinjnicno stanje odgovarti zkaonskom opisu tj. Mora biti ostvareno bice krivicnog dela.
Bice kriicnog dela obuhvata skup obaveznih obelezja koja cine posebne pojmove pojedinih kriicnih
dela.
Umesto bica moglo bi se govoriti o pojmu kradje, ubistva, klevete.
Ono se u tom smislu shvata u nasoj teoriji krivicnog prava, tj. Njegovi se dometi ne vide dalje od toga
sto sluzi kao sinonim za posebne pojmove pojedinih krivicnh deela.
Eventualno, kaze se da je odnos izmedju opsteg pojma krivicnog dela i bica krivicnog dela odnos
izmedju opsteg i posebnog.
To je samo delimicno tacno i znaci svodjneje uloge bica kricinog dela vise na jedan tehnicki temrmin
koji oznacava skup pposebnih lemenata nekog kricinog dela.
Naime, bice kricinog dela ima daleko znacajniju funkciju. Moze se reci da bice krivicnog dela
predstavlja most izmejdu opsteg i posebnog dela kricinog prava. Bez ostvarenosti svih elemenata
bica nekog krivicnog dela ukoliko se neko cinjnicno stanje ne moze podvesti pod zakonski opis nekog
krivicnog dela.

Bice kriivcnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivicnog dela. Propisivanje nekog krivicnog
dela vrsi se tako sto se u zakonu odredjuju njegova obavezna konstitutivna oblezja.
Time se ostvaruje predvidjenost radnje u zakonu kao jednog oed osnovnih elemenata opsteg pojma
krivicnog dela.
Osim toga, tj. Konkretizacije radnje krivincog dela, bice krivicnog dela moze sadrzati i neka posebna
obelezja koja se javljaju samo kod pojednih krivicnh dela. Zato se moze razlikovati radnja izvrsenja
koa obavezni elemnt bica krivicnog dela s jedne strane i svi ostali elementi bica koji su fakultativnog
kratkera i moraju bitiu tesnoj vezi sa radnjom krivicnog dela. Svi ti drugi lementi u stvari blize
odredjuju radnju tj. Govore o tome ko preduzima radnju, kako na cemu ili prema kome , cime gde
kada itd.
Oblezja bica krivicnog dela mogu biti objektivna ili psoljan i subjektivna ili unutrasnja. Osim radnje
izvrsenja koja spada u objektivna obelezja, tu se mogu svrstati posledica, predmet radnje, sredstvo
nacin izvrsenja, licno svojstvo, licni odnos ili licni status izvrsoca, mesto i vrme izvrsenja krivincog
dela.
U subjektivna oblezja pre svega spadaju umisljaj i nehat.
Dok je unasoj toeirji i praksi i dalje prisutno zastarelo shvatnaje da su umisljaj i nehat u skaldu sa
klasicnom koncepcijom pojma krivicnog dela samo oblici vinosti, u stanoj teorji, uglavnom
nemackoj, dominara shvatanje da posjti subjektivno bice krivicnog dela koje obuhvata umsljaj i
nehat. Medjutim, najprihvatljivije je shvatanje o dvostrukoj funkciji umisljaja i nehata, jednom kao
bitnih leemnata u bicu krivicnog dela drugi put kao oblika krivice.
Umsiljaj, odnosno nehat kao bitni element u bicu krivicnog dela predstavlja indiciju za postojanje
umisljaja, odnosno nehata kao oblika krivice.
U subjektivna oblezja spadaju i namera i pobuda.
Shvatanje zastupano u nasoj literaturi subjektivna oblezja bica krivncog dela neopravdano svodi
samo na odredjenu nameru ili pobudu. Tako, kod vise krivicnih dela protiv ustavnog uredjenja i
bezbednosti Republike Srbije (glava dvedeset osma KZ) neophodna je namera ugrozavanja ustavnog
uredjenja ili bezbednosti srbije. Ili, kod vise krivicnih dela protiv imovine zahteva se namera da se za
sebe ili drugoga pribavi protivpravna imovinska korist.
Svako da ova i neka druga krivicna dela sadrze odredjenu nameru kao bitno oblezje, ali je
posotgjanje namere nezamislivo bez umisljaja.
Upravo, to ukazuje na nelogicnost shvatanja koje u subjektivne lemente bica krivicnog dela svrstva
nameru, ali ne i umisljaj. Namera pretpostavlja postojanje umisljaja usmeravajuci ga na ostvarenje
odredjenog cilja. Ona pojacava voljni elemnet kod umisljaja.
Kod krivicnih dlea u cije bice je uneta, ucinilac radnju preduzima ne samo sa umisljajem nego i sa
odredjenom namerom, ali za postojanje krivicnog dela irelevanto da li je ona zaista i ostvarena. Dok
umislja obuhvata bitna oblezja krivicnog dela objektivnog karaktera, namera se onosi na nesto sto je
van bica krivicnog dela (obicno neke delje posledice).
Nehatna kricina dela, po prirodi stvari, ne mogu sadrzati nameru ili pobudu, ali je sam nehat, tamo
gde je predvidjen, oblezje subjektivnog karaktera Nehatna krivicna dela, po pravilu, nemaju svoje
samostalno bice. Njihov zkaonski opis polazi od zkaonskog opisa umisljajnih krivicnh dela, s tim sto
se kao subjektivni elemnat umesto umisljaja predvidja nehat. Nehat se kao subjektivno oblezje
iziricito unosi posebnom normom, kod svakog krivicnog dela kod kojeg zakonodavac predvidja
nehatni oblik. Umislja se posto predstavlja pravilo propisuje opstom normom.
Podelu na objektivna i subjektivna oblezja treba shvatiti uslovno. Objektivno u bicu krivicnog dela
odredjeno je subjektivnim. Subjektivni (personalni) supstrat nekog ponasanja kvalitativno menja to
ponasanje. Upravu je tu od znacaja shvatanje o dvostrukoj funkciji umisljaja i nehata.
Da nema subjektivnog sadrzaja nekgo ponasanja kao takvog, bez obzira na to ko ga preduzima, ne bi
se na primer, moglo razlikovati ubistvo od nesrecnog slucja i to ne na planu krivice nego vec na nivou
bica krivicnog dela.
Da je ono sto je subjektivno u nekom ponasanju neogov nerazdvojivi deo od cega zavisi karakter i
vrsta tog ponasanja, jasno se vidi ako pokusamo da neko ponasanje posmatramo samo objektivno.
Na primer, davanje novca nekkom moze biti vracanje duga, neko placanje, ali u zavisnosti od
subjetivne usmerenosti to moze biti i davanje mita.
I sa aspekta zastitne funkcije krivinog prava to sujbketinvo da je nekom ponasanju karakter
drustveno opasnog ponasanja koje predstavlja ugrozavanje ili povredu zasticeno dobra.

23. Квалификовање и привилеговани облици бића кривичног дела

Uobicajena je i podela obelezja elemenata bica krivicnog dela na osnovna i dopunska.
Skup osnovnih oblezja cini osnovni oblik nekog krivincog dela. Dopusnka obelzja su kvalifikatorne i
privilegujuce okolnsoti. Dopusnak oblezja daju krivicnom delu karakter tezeg ili lakseg oblika.
Propisujuci kvalifikatorne okolnosti zkaonodavac propisuje teze kvalifikovane oblike nekog krivincog
dela i za njeg propisuje strozu kaznu npr. propisano je da ubistvo ako je izvrsno na pdomukao nacin
predstavlja teizi oblik ubistva.
Kod privilegujucih okolnosti zakon propsijue lakse privilegovane oblike i predvidja blazu kaznu u
odnosu na osnovni oblik npr. kod krivicnog dela prevare umesto namere pribavljanja protivpravne
imovinske koristi kod ucinocap ostoji samo namera da rugog osteti.
Veliki borj krivicnih dela ima sovje kvalifikovane oblike, dok jedan manji broj ima privilegovane
oblike.
Ima i krivicnih delak oja imaju i jedan ili vise kvalifikovanih i privilegovanih oblaika (na primer, krivno
delo ubistva) (poselban slucja kvalifikovanog oblika bica krivicnog dela jeste konstukcija krivicnog
dela kvalifikovanog tezom posledicom za koje vaze i posebna pravila u pogledu odgovarnosti
ucinicoa za tezu posledicu vid. Dole odeljak XV 5.2
Sustinska razlika izmejdu kvalifikatornih i otezavajucih okolnsoti jeste u tome sto kvlaifkatrone
okolnsoti predstavljaju bitna oblezja bica krivnog del, sto su obuhvacena njegovim zkaonskim
opsiom, dok otezavajuce okolnosti stoje van bica krivinog dela i sluze sudu kao jedan od osnovnih
kriterijuma za odmravanje kzane.
Veza izmedju kvalifikatornih i otezavajucih okolnosti ogleda se u tome sto je zkaonodavac od velikog
broja mogucih otezavajucih okolnosti izabrao neke tipicne otezavajuce okolnsoti koje, prema
njegovoj oceni, kada su ostvrene u konkretnom slucaju kod nekgo krivincog dela, uvek zasluzuju
stroze kaznjavanje u ondosu na slucajeva kada takve okolnosti nisu prisutne.

24. Услови кажњивости (објективни услови инкриминације; лични

основи искључења кажњивости)
zakonom se kod pojedinih krivicnih dela mogu predvideti odredjeni uslovi kaznjivosti koji ne spadaju
ubice krivicnog dela u uzem smislu. To su odredjeni dopusnki uslovi koji su, osim ostvarenosti bica
krivicnog dela, neophodni da bi krivicno delo postojalo i da bi njihov izvrsilac moga biti kaznjen.
Postoje dve gurupe, dve vrste uslova kaznjviosti.
Prvi su objektivni uslovi kaznjivosti (inkriminacije) a drugi su licni osnovi iskljucenja kazne.
Objektivni uslvoi inkriminacije
Prema vladajuciem shvatanju smatra se da objektivni uslov inkriminacije ili objektivni uslov
kaznjivosti ne predstavlja oblezje bica krivicnog dela iako se nalazi u zkaonskom opisu i beznjega
krivicno delo ne postoji.
Objektivni uslvo inkriminacije je uslov koji se nalzi van bica krivicnog dela on predstavlja dodatni
uslov za posotjanje onih krivinih dela kod kojih je predvidjen.
To za najvazniju posledicu ima da taj uslvo ne mora biti obuhvacen krivicom ucinoca. Irelevantno je i
to da li je ucinilac bio u stavnoj zabldui u pogledu objektivnog uslova inkriminacije. Kod nekih
objektivnih uslvoa inkriminacije nije potrebna ni objektivna veza izmejdu radnje ucinioca i njihovog
nasutpanja.
Pravna priroda i funkcija ovih uslova je sporna, iako su poznti u skoro sivim savrmenim krivicnim
zkaonodavstvima. Upravo njihova osnovna karakteristika da za razliku od oblezja bica krivicnog dela
nem oraju bitii obuhvaceni umisljajem ili nehatom ucinoca, dovodi u sumnju njihovu opravdanost.
Objektivni uslkov inkriminacije predstavja jedan dodatni uslov cije koriscenje samo izuzento moze
biti opravdano i to sa ciljem suzavanja kriminalne zone kod pojedinih krivncih dela, tj. Jedan dodatni
uslv koji se po prirodi stavri ne moze smatrati oblezjme bica krivncog dela, a iz kriminalno politickih
razloga ne bi bilo pravdano da, ukoliko on nije ispunjn, postoji krivicno delo. Na primer, ukoliko nije
prijavljeno pripremanje krivicnog dela, ima kriminalno politickog smisla takvo neprijavljivanje
predvidjeti kao kriivnco delo samo ako pripremanje nije prijavljeno u vrme kada je jeos bilo moguce
psreciti izvrsnje krivicnog dela.
Kod istog krivicnog dela kao objektivni uslv inkiminacije predvidjen je i uslv da pripreman delo bude
izvrseno ili pokusnao dclan 331. stav 1 KZ.
Ili kod krivicnog dela uciestvovanja u tuci inkriminisano je smao ucestvovanje u tci, ukoliko je doslo
do toga da je u tuci neko lice lsieno zivota ili da je drugom licu naneta teska telesna pov reda clan
123.
Licni osnovi iskljucenja kaznjivosti
U uslove kaznjivosti, osim objektivnog uslova inkriminacije spadaju i licni osnivi iskljucneja
kaznjivosti. To nisu oblezja bica krivncog dela vec dodatne okolnosti koje uticu na kanznjavnaje,
odnosn nekaznajvanje odredjnih lica. Kod nekih krivicnh dela propisuje se da odrejena lica nece biti
kaznjena iako su ostvarena sva tibna oblezja bica kricnog dela.
Tako na primer, nece se kod kricnog dela nprijavljaivanja pripremanja kriicnog deal iz clan 331, KZ
kazniti za ovo delo bracni drug ucinoca, lice sa kojim on zivi u trajnoj vanbracnoj zajednici, srodnik po
krivicu pravoj liniji, brat ili sestra i duga lica cija je kaznjivost kod ovog krivicnog dlea iziricito
iskljucena.

Licni osnov iskljucenja kaznjivost bi se u stvri, drugacijom zakonodavnom tehnikom mogao

transformisati u objektivne uslove inkriminacije. Umesto da njegovo postjanje iskljcuuej krivnco
delo, moglo bi se u zkaonskom opisu zahtevati nihovo odsustvo kod ucinoca za postojanje krivicnog
dela.
Ako se stvari tako posmatraju, i licni osnov iskljucneja kaznjivosti je ustavi objektinvi uslv
inkirminacije. Tj. Potreban je dodatni uslv za postojanje kricnog dela, a to je d ucinilac objektivno ne
posoeduje odredjena svosjtva, odnosno da ne ostavruje odredjena objektivne uslove.
Kao i kod objektinvih uslva inkiminacije, ni licni osnovi iskljucneja kanzjivosti ne spadaju u bice
kricnog dela (ali su obuhvaceni zkaosnkim opsim kricnog dela, tj. Spadaju u predvidjenost dela u
zkaonu)
25. Субјект кривичног дела
Subjekt ucinilac kricinog dela jeste covek, tj fizicko lie koje preduzima radnju izvrsenja (izvrsilac) ili
radnjuu saucesnistva (saucesnik)
Izvrsilac je ono lice koje preduzima radnju izvrsenja, koje ostvaruje lemente bica kricingo dela
sadrzane u zakonksom opisu kod svakog kricnog dela u posebnom delu, dok je saucensik lice koje
preduzima ranju saucensistva i ispunjava i ostale uslvoe predvidjene odredjebama opsteg dela clan
33-37 KZ.
Subjekt ili ucinilac je najziri pojam ne samo u smilsu da obuvata izvrsioca i saucensike, nego i u smislu
da je siri od pojam krivca, tj. Da pored krivca obuhvata i lica koja bez kribice preduzimaju radnju
kricinog dela.
Subjektom se msata i ono lice koje se prilikom izvrsenja krivnocg dela posluzilo zivotinjom,
mehanickom ili prirodnom silom.
Sporno je da li je subjekt krivicnog dela i ono lice koje se za izvrsenja krivnocg dela posluzilo drugim
licem. Na to pitanje se moze potvrdno odgovoriti samo u nekim situacijama, odnosno ukoliko su
ispunjni uslovi za postojanje posrednog izvrsilastva (pre svega ako to drugo lice ne preduzima voljnu
radnju jer je krivicno delo izvrsilo pod uticajme apsolutne sile i dr).

26. Објект кривичног дела

Postoje dve vrste objekta krivicnog dela. Objekt krivicnog dela moze biti zastitini objekt i objekt
radnje.
Zasitnni objekt predstavlja odredjena odbra kojima se krivncim pravom pruza zastita. Zastitni objekt
moze biti opsti i grupni.
U nasoj toerji opsti zasititni objekt se shvata koa dobro, interes, vrdnost ili drustveni odnos protiv
koje g je krivcno delo upravljeno, odnos koje se stiti krivnciim pravom.
U vezi sa opstim asitntim objektom postavlja se pitanje ko je nosilac titular zastitnog objekta:
Pojedinac ili drzava odnosno drustvo.
Danas preovadajuju dualisticko shvatnaje tj. I jedan i drugi subjekt se oznacava nosiocem zastitnog
objekta.
Dobra na kojima se onosi zastitni objekt su osnovna dobra coveka (njegova osnovna prava) kao i ona
drustvena dobra koja su ufunkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobsra coveka.
To znaci da se krivicnim pravo msitite kako dobra pojedinca, tkao i ospta dobra bez kojih se ni dobra
pojedcinca ne bi mogla ostvarivati.
Osnovna ljuska prava su kompleksan dobra koja pored dobra u uzem smilu obuvhataju i osn coveka
prema tom dobru, njeogov pravo na to dobro.
Utvrdjivanje onoga sto spada u osnovna ljudska prava u jednom odrednom drustu po pravilu ne
zadaje vece teskoce. Osnovna ljudska prava su pravo na slobodu, pravo da se bude slbodno ljudsko
bice, obuhvata veci broj psoeobnih prava pocev od slobode kretanja pa do slobode misljenja i pravo
na nepovredivost privatne sfere. Ili pravo na egzistenciju koje takodje obuhvata niz osnovnih prava
pocev od prava na nepovedivost zivota i tela (koje ukljucuje i pravo na sigunost zivota i prava koja se
ticu kvaliteta zivota (pravo na zdravlje, ili pak na ocuvanu zivotnu sredinu)vecina osnvnih prava
covekap ostala je opsta tekovina covecanstva bez obzria sto se u mnogi mzemljama ne ostvaruje.

Medjutim kada je rec o drugoj vrsti dobara, odnosno o pstim dobrima koja sluze ostvarivanju
osnovnih ljudskih prava, potebno je i pre primene nacela da je kricno pravo krajnje sredstvo, izvisiti
njihovu selekciju. Kriterijum za izbor je funkcija koju obavljaju za onsovna ljudska prava, odnosno
njihova neophodnost u tom smislu.
Krug tih opstih dobara se ne sme postaviti suvise siroko je bi se onda teziste krivicnog pravne zatite
sa osnvih ljudskih prava prebacilo na njih, cime bi se u stvari doslo do koncepcije koja prednsot daje
opstim dobirima.
Samo opsti zastitni objekt koji u prvi plan stavlja osnvna prava coveka, a ospta dobra obuhvata samo
ukoliko su u funkciji njihovog ostvarivanja imoze biti legimni osnov kazne kao sredstva krivcnorpaven
zastite.

Grupni zastitni objekt predstavlja ona dobra koja su zajednicka za odredjenu grupu kricinih dela koa
sto su, na primer, zivot i telo, imovina, cast i ugled, privreda itd.

27. Друштвена опасност као материјална страна предвиђености у

закону (функција и појам друштвене опасности; друштвена
опасност и заштитни објект)
Predvidjeno je u zakonu ono ponasanje koje je drustveno opasno. Drustvena opasnost je materijlna
strana predvidjenosti u zakonu. Samim tim ona je osnov i opravdanje za propisivanje nekog
ponasanja kao krivicnog dela. Drustvena opasnost je, kao s to cesto kaze, zakonodavni motiv
inkriminasanja, razlog zbog kojeg zakonodavac neko ponasanje proglasava krivicnim delom.
Pojam drustvene opasnosti moze biti razlicito shvacen
Drustvena opasnost je spoj izmedju stvarnosti i vrednosti, ona nije isto objektivna, a jos manje cisto
subjektivna, vrednosna kategorija.
Jedan od glavnih zadatak prilikom predvidjanja nekogp onasanja u zakonu ko krivincog dela, tj.
Prilikom njegovog inkriminisanja, kao i oblikovanja krivicnopravne zastite u celini jeste: sto potupnije
i tacnije upoznavanje drustvne stvarnosti kako bi se doneo zakljucak o objektu koji treba sititi i o
drustvenoj opasnosti nekog ponasanja.
Konacan sud o drustvenoj oopasnosti nekog ponasanja treba doneti posle svestranog razmatranja
njegovih karakteristika i njegovog znacaja i efekata za pojedinca i drustvo.
Zakljucak da je neko ponasanje drustveno opasno u meri da je neophodno iopravdano koriscenje
krivicnog prava nije dovljan, jer je potrebno izvrsiti i stpenovanje te drustvne oopasnoti.
Na primer, sa eutanazijom nije samo sporno da li je ona uopste ddrustveno opasna jer medju onima
koji smatraju da ona to jeste, posotji neslaganje oko sptenea njene drustven opasnoti. Iako danas
preovadjuje stav da ubistvo iz milosrdja, ondonso ubistvo na zhatv treba propisati kao laksi oblik
ubistva (i nas zkaonodavac je to ucinio u novom kZ) i dalje imao nih koji su miljenja da tu razliku nije
opravdano praviti.

Drustvena opasnost i zastitni objekt

Drustveno opasni karakter nekom ponasanju daje objekt krivicnopravne zasitite, odnosn ono sto
treba sititi krivicnim pravom.
Polazeci od pojma opsteg zasititnog objekta, moze s reci da je drustveno opasno ono ponasanje koje
povreduje ili ozbiljno ugrozava neko pravo coeka, ili neko drustveno dobro neophodno za
ostvarivanje tog prava.

Bez postojanje odredjenog zastitnog objekta ne bi moglo biti govora o drustvnoj opasnosti nekog
ponasanja. Pnasanje koje za predmet napda nema dovolno vredno dobro, ili ne predstavlja dovoljan
intenzitt napda na njega, ne moze biti drustveno opasno ponasanje.

28. Појам противправности у кривичном праву и однос са

предвиђеношћу у закону
odredjenost ljudskog ponasanja u krivincom zakonu kao krivicnog dela, po pravilu, znaci i njegovu
protivpravnost.
Ukoliko neko ponasanje sadrzi sve elemnte propisane u zkaonskom opisu bica kriicnog dela, samim
tim je to ponasanje i protivpravno. Protvpravnost u kriincom pravu nema ukoliko nema
predvdijenosti dela u zakonu kao krivicnog dela.
Izuzetno protivpravnost moze biti iskljucena, zbog cega bi delo, iako je u zkaonu odredjeno kao
kricino delo, izgubilo karakter krivicnog dela.

Postoje i misljenja da nije potrebno unositi i predvidjenost u zakonu i protivpravnost kao samostalne
elemtne u ospti pojam krivicnog dela.
 Jedni smatraju da je dovoljno uneti samo protvpravnost, a drugi opet da predvidjenost u
zakonu obuhvata i provipravnost, te da stoga u opsti pojam krivcnog dela treba uneti samo
predvidjensot u zakonu.
 Od shvatanja koja polaze od toga da je provpravnost obuhvacena predvidjenoscu u zakonu,
odnosno bicem krivicnog dela, najznacajnije je teorija o tzv. Negativnim oblezjima bica
krivicnog dela.
Prema njoj, osim pozitivnih elemata, tj. Onih koji su sadrzani u zakonskom opisu svakog
krivicnog dela, da bi neko ponasanje bilo kriivnco delo potrebno je i to da nije iskljucena
protivpravnost, odnosno da ne postoji neki od osnova koji iskljucuje protivpravnost.
Drugim recima pozitivna oblezja treba da budu prisutana, a negativna odsutna.
To shvatanje potpuno izjednacava ona ponasanja koja imaju sva oblezja bica nekog
krivicnog dela ali krivicno delo ne posotji zbog nekog onsova iskljucenja protivpranosti, i ona
ponasanja koja su krivincopravna irelevanta jer uopste ne ispunjavaju lemente bica krivicnog
dela. tako je prema ovoj toeiji, krivicnopravno potpuno izjednacena situacija kada neko ubije
covkea u nuznoj odbrani, sa situacijom kada ubije muvu ili komarca.
 Drugo shvatanje koje negira potrebu zasebnog postojanja predvidjnosti u zkaonu i
protivpranosti ide suprotnim pravcem jer polazi od toga da protivpravnost u sebi obuhvata i
predvidjenost u zakonu.
Kod tog sireg shvatanja protivpravnosti problem je u tome kako eliminisati onabrojna
ponasanja koja su protivpravna, ali koja nemaju niakkav znaaj za krivicno pravo, koja time
sto su protivprana ni u kom slucaju ne ispunjavaju zakonske uslove, odnosno elemente bica,
da bi predstavljali krivicno delo.

Protivpravnost i predvidjenost u zakonu ipak predstavljaju dva odvojena leemnte u opstem

pojmu krivicnog dela.
 Osnovi iskljucenja protivpravnosti
Opsti osnovni iskljucenja protivpravnost se mogu podeltii u dve kategorije, prema tome da li
su propisani krivicnim zkaonom, ili nisu.
U prvu kategoriju spadaju:

♡ Delol malog znacaja

♡ Nuzna odbrana

♡ Krajnja nuzda
U drugu grupu se mogu svrstati osnovni do kojih se doslo u teoriji, ili ih poznaju neka strna kriicna
zakonoavstva:

♡ Izvrsenje sluzbene duznosti,

♡ pristanka povredjneog,

♡ naredjenje pretpostavljenog

29. Дело малог значаја

Nase krivicno zakonodavstvo predvidjalo je institut neznatne drustvne opasnosti kao opsti osnov koji
iskljucuje postojanje krivicnog dela. Unovom KZ on je zamenjen institutom koji ima istu svrhu, a to je
delo malog znacaja clan 18.
Cilj institututa dela malog znacja jeste, prema tome, da iskljuci primenu kriicnog prava u odnosu na
slucajeve u kojima su ispunjena sva oblezja nekog krivincog dela, ali se radi o tako beznacajnom delu
da primena krivicnih sankcija ocigledno nema svrhe.
Jos u rimskom krivicnom pravu bio poznat princip minima non curat praetor (sudija se ne
brine o malim stvarima).

Osnovna pretpostavka zap irmenu institututa dela malog znacja jeste da su ostvarena sva bitna
oblezja bica krivicnog dela u konkretnom slucjau.
Odredba clna 18 stav 2KZ. KZ zahteva kumulativno ostvarenje tri uslova za iskljucenje postojanja
kriivncog dela po ovom osnovu:
► da je stepen kriivce ucinioca nizak
► da su stetne posledice odsutne ili da su neznatne
► da opsta svhra kriivnih sankcija ne zhateva izricanje krivicne sankcije.
 Delo mora biti bagatelno kako u objektivnom tako i u subjektivnom smislu.
Stpen krivice moze biti nizak i kod umisljajnih krivincih dela, tako bi bilo pogresno
primenu ovog isntitututa vezivati samo za nehatna krivicna dela.
 Ako je posledica dela nastupila (kod krivicnih dela povrede) ona mora biti neznatna,
a u drugom slucaju rec je o odsutnosti stetnih posledica. Ovaj drugi slucaj odnosni se
na delatnosna krivicna dela, na pokusaj krivicnog dela, kao i nakriicna dela
ugrozavanja jer u tim slucajevima nema stetne posledie.
 Kod treceg uslova treba voditit racunao tome da kako u odnosu na konkretnog
ucinoca, tako i u odnosu na potencijalne ucinioce nije neophodna primena kriicne
sankcije.
Medjutim, ZID KZ iz 2009. godine prosiruje mogucnost primene ovog insitututa i na krivicna dlea za
koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novcana kazna, sto predstvlja korak unazad ka
prevazidjenom institutu neznatne drustvne opasnosti.

30. Нужна одбрана

Nuzna odbrana je osnov koji iskljucuje postojanje krivicnog dela, tj. Dela ucinjno u nuznoj odbrani
nije krivicno delo.
Prema zakonskoj definiciji, nuzna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da ucinilac od svog
dobra ili dobra drugog odbije istovrmeni protivpravni napad clan 19 stav 2KZ.
Opste je prihvaceno da nuzna odbrana ima dva elementa: napad i odbranu, kao i da se uslovi za
nuznu odbranu posebno vezuju za ove dve kompnenente.
Uslovi napada su da je napad:
 Ponasanje coveka
 Upreren protiv nekog pravom zasticenog dobra
 Protivpravan
 Istovrmen
 Stvaran
 Napad preduzima covek i on se sastoji u cinjenju a samo izuzetno u necinjenju
 Napad mora biti uperen na bilo koje pravom zasticeno dobro
 Napad mora biti protivpravan. Mora biti protivan normmama pravnog sistema
procenjujuci to objektivno, a ne sa aspekta napdaca. Iz uslova da napd mora biti
protivpravan proizilzai da nije dozovljena nuzna odbrana na nzucnu odbranu ili na
radnje preduzete u krajnjoj nuzdi.
Medjutim, dozvoljena je nuzna odbtrana u odnosu na one radnje koje predstvljaju
prekoracenje nuzne odbrane.
Napad je protivpravna i onda kad je napdanuti izazvao.
Na primer, ljubavnik udate zene ima pravo da se brani od prevarenog muzak koji
hoce da ga ubije. Mejdutim, ona je iskljucenao nda kada je napad namerno
isprovociran da bi se zloupotrebilo pravo na nuznu odbranu, tj. Kada posjti namera
onog koji provocira napad da iskoristi situaciju nuzne odbrane radi povrede nekog
napadacevog dobra.
 Istovrmenost postoji sve dok napad traje, a to znaci sve dok ne prestane, kao i onda
kada napad neposredno predstoji.
 U praksi se javljaju i stiaucije u kojima je tesko utvrditi koje su radnje obdbrane
preduzete nakon prestanka npaada i dali se u tim situacijma radi o neposrojanju
uslova istovmrneosti, ili se pak radi o tome da odbrana nije bila neophodnao
potrebna sto je presudno za postjanje prekoracenja granice nuzne odbrane.
To je narocito slucaj onda kada ranja odbrane u fizickom, prirodnom smislu
predstavlja celinu, i koju je tesko prekinuti upravo u onom moemtnu kada je napda
odbijen, odnono kada je prestao.
 Napad mora stvarno psotojati, a u suprotnom je rec o putativnoj nuznoj odbrani
kada se ta situacija resava kroz insititutut stvarne zablude.
Uslovi odbrane su da je:
 Kroz radnju odbrane ostvareno bice nekog krivicnog dela
 Urpavljena prema nekom napadacevom dobru
 Neophodno potrebna za odbijanje napada
o Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napda, a da pri tome ne povredi nikakvo
napadacevo dobro odnono da ne ostvari lemente bica nekog krivicnog dela, onda
nema ni svrhe primenjivti insitutut nuzne odbrane.
o Ukoliko bi se napad obijao povredom dobra treceg lica moglo bi se raditi o krajnjoj
nuzni, ali ne o nuznoj odbrani.
o Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se s ozbzirom na okolnosti
konkretnog slucjaju mogao efikasono odbiti napad uz najmanju povredu
napadacevog dobra.
Potrebno je da se u najvecoj mogucnoj meri stede napadaceva dobra, ali da se pri
tome ne ugrozi efikasnost odbrane. Treba imati u vidu i to da napadnuti s obzirom
 na situaciju u kojoj se nlazi cesto nije u stanju da izbaere nacin odbijanja napada koji
je optimalna za napadaca.
Uslov koji zahteva da je odbrana neophdona potrebna nije ispunne u slucjaju kada
dodje do vece ociglednije nesrazmere ovih dobara, tj. Kada dodje edo povrede
znatno vrednijeg dobra napadaca.
Iz stava da njuzna odbrana predstvlja pravo napadnutog proizilazi da on nije
duzna da se bekstvom spasava od napada. Mogucnost da se napad izbegne
bekstvom ne iskljucuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna. Medjutim,
treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znaci i ponizavanje, odnonso povredu
dostojanstva npadnutgo. Ima misljenja, ako se npad moze izbeci, na primer,
vracanjem unazad ili skretanjem u drugu ulicu kada se primeti napadac (commodus
discessus – prikladno udaljavanje) da nuzna odbran ne bi bila dozvoljena.
Sporno je da li kod odbrane osim, navedenih uslova, mora postojati i subjektivni
elemenat koji se sastoji u svesti i volji napadnutog da odbija napad.
Na primer, da li postoji nuzna odbrana u situaciji kada napadnutog da odbija napad?
Moguce je da ucinilac s umilsjajem ili iz nehata lisi zivota neko lice, a da pri tome nije
bio svestan da mu neposrenod preti napad od strane tog lica (obrnut slucaj od
putativne nuzne odbrane)
Postoje i druge sitacije gde su ostvareni svi uslovi za nuznu odbranu, ali nedostoje
subjektivni elmeenat kod napadnutog.
Na primer, kada jendo lice prihvatai poziv drugog lica da se fizicki obracunaju, nuzne
odbrane izmedju ostalog nema i zato sto nedostaje potreban subjektinvi elemnat.
No, u sudskoj praski se ili ne daje obrazlozenje u pogledu toga koji uslov u toj
situaciji nedostaje ili se pak istice da se obojicanalaze u protvpravnom napadu , sto
takodje stoji.
U nekim zemljama preovaldjuje stav da je taj subjektivni elemanta neophodan i to u
u obliku tzv. Dobrambene volje. To bi trebalo privhati i za nase pravo je r odbrana
podrumeva svest o napadu i volju da se taj npad odbija. Samo takva radnja nije
proivpravna.
Prekoracenje ekces granica nuzne odbrane stav 3. postoji onda kada su ostvareni svi
uslovi odbrane i napada, osim onoga koji zhateva da je od rana bila neophodno
potrebna.
To je tzv. Intenzivno prekoracenje, intenzivni ekces, za razliku od ekstenzivnog
ekcesa koji nasa sudska praksa, opravdano, ne prihvata, a koji postoji onda kada
napad prestane.

31. Крајња нужда

Krajnja nuzda, kao i nuzna odbrana iskljucuje postojanje proitvpravnost , tj. Predstavlja opsti osnov
za iskljucenje postojanja krivicnog dela.
Prema zakonskoj definiciji krajnja nuznda postoji kada je delo ucinjno rdi toga da ucnilac otkloni od
svog dobra ili dobra drugog istovmrenu neiskrivljenu opasnost koja se na drugi nacin nije mogla
otkloniti, a pri tome ucinjno zlo nije vece od zla koje je pretilo clan 20 stav 2 KZ.
Elemnti krajnje nuzde su opasnot i otklanjanje opasnosti.
Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugrozeno i prema okolnostima konkretnog slucaju postoji
neposredna mogucnost da ono bude povredjeno.
Ona moze, za razliku od napada kod nuzne odbrane, biti izazvana ne samo ljudskom radnjom, negoi i
na bilo koji drugi nacin, kao sto je na primer delovanje prirodnih nepogoda, napada zivotinja i dr.
Uslovi opasnosti su:
 Da se njome ugrozava bilo koje pravom zasticeno dobro
 Da je neskrivljena
 Da je istvormena
  Da je stvarna
o Zakon nije ogranicio dobra koja se mogu sititi, iako su to po prirodi stvari najvaznija
dobra, kao sto je zivot, telesni integritet, imovina. Mogu se sititi kako svoja tako i
tudja dobra.
o Na krajnju nuzdu se ne moze pozivati neko ko je bilo sa umisljajem bilo iz nehata
izazvao opasnost. U tom slucaju krivicno delo postoji. No izazivanje opasnosti iz
nehata, predstavlja fakulttivni osnov za ublazavanje kazne clan 20 stav 3
o Istovremenost posotji do k traje opasnost, kao i onda kada ona neposredno
predstoji. Ovaj uslvo je postavljen na isti nacin kao i kod nuzne odbrane, s tim sto se
prilikom nejgove primene moraju imati u vidu razlike izmedju ova dva osnova koji
iskljucju postojanje krivicnog dela.
o Opasnost mora stvarno postojati. Kao kod nuzne odbrane i ovde moze doci do
situacije kada postji putativna krajnja nuzda sto se resava u ovkru intitutat stvarne
zablude.
Uslovi otklanjanja opasnosti su:
 Da se ona na drugi nacin nije mogla otkloniti osim vrsenja radnje kojom su ostvareni svi
elemnti nekog krivicnog dela
 Da ucinjnoe zlo nije vece od onoga koje je pretilo
o Kod otklanjanja opasnoti treba uciniti sve sto je moguce da ne dodje do povrede
tudjeg dobra. Za razliku od nuzne odbrane. Lice koje je uopasnoti od nje se mora
spasavaiti i bekstvom. Dalje ako je vec nuzno da do povrede tudjeg dobra dodje, ono
se mora u najvecoj meri stedeti, tj. Moraju se primeniti ona sredstva i nacini
otklanjnja opasnoti koji u najmanjoj mogucoj meri u konkretnoj situaciji pogadaju to
dobro.
o Ucinjno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo, a najvise sto za kon privhata
jeste da je ono isto.
Kao i kod nuzne odbrane, sporno je da li treba da bude ostvaren i subjektni elemnat, tj. Da lice
svesno opasnosti i da je voljno otklanja.
Prekoracenje keces granica krajnje nuzde clan 20 stav 3. reseno je u osnovi na isti nacin kao i kod
nuzne odbrane.
Prekoracenje koje je zakonski relevanto (intenzivni, a ne i ekstenzivni eksces krajnje nuzde) postoji
onda kada je opasnot otklonjnena povredom dobra vece vrednosti od vrednosti dobra od koga se
otklanjala opasnost.
Prekoracenje ce posotjati i onda kada se sa ciljem otklanjnja opasnoti moglo povrediidit dobro manje
vrednosti ili je povreda odredjenog dobra mogla biti manjeg intenziteteta.

Institut krajnje nuzde ne moze se primenjivati u stiucaijama u kojima je ucinilac bio duzna da se izlozi
opasnoti. KZ sadrzi izricitu odredbu prema kojoj nema krajnje nuze ako je ucinilac bio duzan da se
izlaze opasnoti koja je pretila clna 20 stav 4.
Radi se ovrsenju odredjenih profedsija (policajci, vatrogasci, piloti, rudari i sl)
Medjutim , ova lica nisu duzna da se izlazu opasnosti onda kada je prmea okolnostima konrketnog
slucaja izvesno da ce oci do njihove smrti.

32. Основи искључења противправности који нису предвиђени

кривичним законом (вршење службене дужности; наређење
претпостављеног; пристанак повређеног; остали основи)

✴ Naredjenje pretpostavljenog
U nasem krivicnom pravu naredjenje pretpostavljenog se javlaja kao osv iskljucenja protvpravnosti
samo u vrsenju sluzbene duznosti u Vojsci Srbije i to pod odredjenim uslovima.
Potrebno je da se naredjnenje tice sluzbene duznosti i da se ne odnosi na izvresenje nekog krivincog
dela za koje se moze izreci pet godina zatvora i li teza kazna clna 430..
Naredjenje pretpostavljenog NE MOZE iskljuciti postojanje takvog krivicnog dela u slucaju da je
potcinjeni znao da izvrsenje naredjenja predstvalja krivicno delo clan 430 KZ
Osnov i opravdanje za takvo resnje moze se naci u tome sto potcinjni nije duzna da izvrsi naredjenje
preptostavljenog ako bi izvrsenje naredjenja predstavljalo krivicno delo clna 37 stav 1 Zakona o
Vojsci Srbije.

✴ Pristanak povredjenog
Pristanak povredjenog je osnov iskljuenja protivpranvosti.
Oblast primene pristanka povredjenog kao osovna iskljucenja protivpravnosti jeste kod nekih
stroga licnih prava i sloboda, kao i kod nekih kriivcnih ela protiv imovine.
Pristanak povredjenog ima znacaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmicenja.
Narocito kod nekih sprotova ucinioci prihvataju mogucnost eventualnih povreda.
Krivicno delo ce biti iiskljuceno ukoliko je pvoreda naneta u ovkru pravila nekog sprotskog
takmicenja.
Tu su moguce dve situacije:
o Ili je povreda sama po sebi dovzvoljena npr. u boksu
o Ili je povreda uobcajena i kaznjava se u ovkriu pravila igre faul u fdbalu.
Medjutim ako je do nje doslo umisljano, ili ako je ona naneta ne u ovkruima pravila
sprota, nego iz neki h drugih razloga i motiva, krivicnog delo ce postojati.

✅ Neophodan uslov je, inace, da pristank bude dat prethodno, nije dovoljno da
se pasivni subjekt naknadno salgasio sa ucinjenim krivicnim delom.

✅ Pristanak povredjneog kao opsti intitutu, treba razlikvoati od slucajeva kada

jesdnostavno nisu ispunjni elementi nekog krivicnog dela zato sto pristank
lica prem kome se nke radnje preduzimaju iskljucuje prinudu kao bitan
lemenata tih kriivcnih dela npr. pristank je nespojiv sa krivicnim delom
razbojnistva, silovanja, iznude itd.
 Ostali osnovni
 Dozoljeni rizik je osnvo za koji se zalaze jedan deo strane teorije. On se zasniva na
principu preteznog interesa. Ponasanja u odredjeni moblastima zbog tehnickih
dostignuca (saobracaj, industrija, neki savrmeni nacini zabave itd), danas sa sobom
nose odredjene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela zivota, imovine.
 U vrsenju svog roditeljskgo prava, moguce je da dodje do ostvarenja bica nekih
krivicnih dela.
Na primer, ukoliko roditlji svom maloletnom detetu ne dozvoljavaju da izadje iz
stana dok ne nauci lekciju za skolu, ostvaruje bitna obelezja krivicnog dela prinude, a
u nekim slucajevimai protivrpavnog lisenja slboode.
Sporno je pravo na fizicko kaznjavanje. Protivpravnost sigurno ne bi bila iskljcuena
ako bi na taj nacin detetu bila nnaeta telesna povreda.
 Sporno je i pitanje povreda, pa i prouzrokovanja smrti, u ovkriu preduzimanja
medicinskih zahvata. Neki autroi to pitanje razmatraju u vezi sa pristankom
povredjenog, a neki opet u ovkru dozvoljenog rizika.

33. Појам кривице и однос кривице и кривичне одговорност

Krivica predstavlja jedan od cetiri obavezna elemnta u opstem pojamu krivicnog dela. da bi neka
radnja bila krivicno delo neophdono je da se ona moze ucinocu pripaisati u krivicu.
Pripisati odredjeno delo nekom u krivicu istovmreno znaci i to da mu se pripisuje odgovornsot za to
delo.
Krivicno je odgovorana onaj ucinilac koji je izvrsio radnju koja je uzakonu predvidjena kao krivicno
delo, koja je proitvprana i koja mu se moze pripisati u krivicu.
Za odredjivanje pojma krivice bitne su dve stvari: kao de se odrediti njen odnos sa pojmom krivicne
odgovnrosti, i koja ce se teorija prihvatiti prilikom odredjivanja njenog pojma.
Odnos kriviice i kriivcne odgovornosti
U nasoj krivicnopravnoj literaturi postoje dva shvatanja krivicene odgovornosti.
Jedno, objektivno subjektivno, polazi od toga da krivicna odgovnrosti obuhvata kako objektivne
elemente krivicnog dela, tako i krivicu (vinost) kao subjektivni lemenat, dok drugo subjektivno
shvatanje ovaj pojam, u stvari, izjednacava sa krivicom.
To rugo shvatanje, po pravilu, krivicnu odgovnrost koristi kao genusni pojam koji oznacava vionost
krivicu i uracunljivost.
U sistemu opsteg dela dovoljna je krivica koa opsti subjektivni elemenat jer ona podrzumeva
uracunljivost bez koje nem oze ni postojati
I terminolosi i sustinski kriivca je centrlani pojam, ona je osnov i uslov odgovnrosti u krivicnom pravu,
odgovra se ne zbog samog dela vec zato st je ucinilac kriv za ono sto je ucinio ili propustio da ucini,
krivicna odgovnrost je konstatacija , sud o krivici.
Odgovnrost ima i svoju sustinsku stranu koja je takodje vezana za krivicu. Postojanje krivice vodi
odgvonrosti. Odgvonrost ima svoju normativnu komponentu. Odgovra se za postupak koji je
negativno vrednovan. Zato i Krivicni zakonik za oznacavanje subjektivnog elemneta krivicnog dela
koristi termin kriivca a ne krivicna odgvornost.
Krivica je lement u opstme pojmu krivicnog dela, a krivicna odgvonost je pre svega konstatacija, tj.
Utvrdjivanje da neko ispunjava uslove za krivicnu odgvonost. Krivicna odgvnost je posledica vrsenja
krivicnog dela, kao sto je gradjnsko pravna odgnovstnost posledica vrsenja gradjankopravnog delikta.
Krivicno delo je osnov krivicne odgovnosti. Krivicna odgovnost jeste odgvnostnost za ucinjeno
krivicno delo.
Do krivicne odgovnosti dolazi kada su ostvareni svi lementi krivicnog dela, a to su radnja,
predvidjenost u zakonu, proitvpranost i krivica.
Krivica ne moze posotjati bez uracunljivosti. Ucinilac koji je neuracunljiv ne moze biti kriv za ucinjno
delo. Kod njega umisljaj i nehat mogu postojati samo u jednom sirem prirodnom, ali ne i u pravnom
smilu.
Krivicna odgovnost shvacena subjektivno svodi se na krivicu, tako da ova dva pojma u stvari postaju
sinonimi.
Uracunljivost je neophodna pretpostvka ili obavezan elemnat krivice sto znaci da bez uracunljivosti
nema ni krivice.
Dok je krivica dvostuki odnos, psihicki odnos ucinoca prema delu, kao i odnos drustva prema njemu
zbog ucinjnog dela, uracunljivost je psoosbnost ucinioca za krivicu koja podrazumeva ispravnost
njegovog psihickog aparata, ili drugim recima podrazumeva da se ucinilac posmatra kao licnost.
Uraccunljovst podrazumeva postjanje psobonsoti odlucivanja i psobonosti rasudjvianja.
Polazi se od toga da svaki covek ima tu sposobnost, odnosno da je uracunljiv. Drugim recima, polazi
se od pretpostavke uracunljviost i ona se u kornektnom slucaju utvrdjuje samo onda kada se pojavi
sumnja da se radi o neuracunljviom uciniocu. I tada se ne utvrdjuje uracunljivost, vec
neuracunljivost.
Prema Krivicnom zakoniku, krivica postoji ako je ucinilac bio uracunljiv i postupao sa umisljajem, a
bio je svestan ili je bio duzna i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.
Krivica moze posotjati i onda kada je ucnilac postupao iz nehata ako to zkaon izricito predvidja clna
22.
Novo u tom resnenju jest i to sto se kao konstitutuivni elemnat krivice javlja i potencijlna svest o
protivpravnosti. Ta svest ne mora uvek da posjti, dovoljno je da je postjala duznost i mogucnost da
se takva svest ima. Sturkutur krivice , prema KZ cine tri komponente 1. uracunljivost, 2. umisljaj ili
nehat 3. svest (ili duznost i mogucnost svesti protvpravnosti).
Postojanje krivice je nepophodna pretpostvaka za izricanje odredjenih kriivncih sankcija, pre svega
kazne clan 2. KZ polazi od toga da se krivica moze stpenovati sto ima odredjene implikacije na planu
odmeravanja kazne clan 54 KZ. Izbora kirivnce sankcije clna 66, 77KZ kao i primena nekih institututa
(dela malog znacaja).
Normativna i psiholoska teorija krivice
U nasoj teoriji preovladjuje shvatanje da se krivica vinost najkrace odredjuje kao skup spsihickih
odnosa ucinioca prema svome delu. Psihicki odnos moze se svesti na svest i volju koji predstavljaju
dva osnovna elemneta vinosti. Takav nacin odredjivanja pojma kriivce polazi od psiholoskih teorija
krivice koje su nastale u nemackoj toeirji krajem XIX veka.
Osim njih, danas postoje i normativne toerie krivice, kao i psiholosko-normativne toeirje.
Prema normativnim toeirjma krivice se svodi samo na socijalno-eticki prekor koji se zbog ucinjnog
dela upucuje ucinocu kriivncog dela.
Kod nekih neormaitnvih toeirja umisljaj i nehat nisu oblici pa ni stpeni kriivce vec lementi bica
krivicnog dela, elmenti krivincog prava.
Mesovite teorije psiholosko-normativnih teorija krivice polaze od toga da je krivica psihicki odnos
ucinioca prema delu zbog kojeg mu se moze uputiti prekor.

34. Умишљај
Umisljaj je tezi stpen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivicnog dela.
Izuzetno, kod nekih krivicnih dela, predvidjen je i nehat kao blazi oblik krivice, tj. Propisuje se laksi
oblik odredjenog krivicnog dela s obzirom na stepen krivice.
Iz zakonske definicije umisljaja dolus proizilaze dve vrste umisljaj: direktni i evntualni clna 25 KZ.
Prema toj definiciji krivicno delo je ucinjno sa dirketnim umisljajem onda kad je ucinilac bio svestan
svog dela i hteo njegovo izvrsenje a eventualni umisljaj posotji onda kad je ucinilac bio svestan da
moze uciniti delo pa je na to pristoa.
Obe vrste umisljaj imaju dva elemnta svest intelektualni i volju voluntaristicki.
Svest treba da obuhvata sve bitne lemnte bica krivicnog dela (radnju, posledicu, uzrocnu vezu i dr.)
To vazi ne samo za direknti vec i za eventualni umisljaj.
Za razliku od deskriptivnih oblezja npr. stvar, novac, pozar, motorno vozilo, gde to po pravilu ne
predstavlja poseban problem postavlja se pitanje kavu predstavu ucinilac mora imati o normativnim
elemntima bica krivicnog dela. Dok se deskriptivna oblezja odnose na ono sto je neposredno
dostupno culima, normativnaobelezja se mogu ispravno shvatiti samo ako se dovedu u vezu sa
prvnim i drugim drustvneim normama (kao nnpr. Javna isprava, srodnik u prvoj liniji, tesko vredjanje,
zalozno pravo, subvencija).

35. Нехат
36. Неурачунљивост
37. Битно смањена урачунљивост
38. Стварна заблуда (појам и врсте стварне заблуде; кривичноправно
дејство стварне заблуде; заблуда о предмету, лицу и узрочној вези)
39. Правна заблуда (појам правне заблуде; кривичноправни значај
правне заблуде)
40. Сила и претња (принуда)
41. Actiones liberae in causa
42. Одговорност за кривична дела квалификована тежом последицом
(1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će
neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest
godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno pretnjom da će se za to ili njemu blisko lice otkriti
nešto što bi škodilo njegovoj časti ili ugledu ili pretnjom drugim teškim zlom, učinilac će se kazniti
zatvorom od dve do deset godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo
izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način
ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od pet
do petnaest godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno ili je delo
učinjeno prema detetu, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(1) Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi
javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod
drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta
hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi železnički, brodski, tramvajski, trolejbuski,
autobuski saobraćaj ili saobraćaj žičarom tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu
većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili
zatvorom do jedne godine.
Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja
Član 297
(1) Ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika
nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti
zatvorom od jedne do osam godina.
(2) Ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika
nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila
teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom
do četiri godine.
(4) Ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila
smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(5) U slučajevima iz st. 1. do 4. ovog člana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim
vozilom obavezno je.

43. Одговорност за кривична дела учињена путем штампе и других

средстава јавног обавештавања
Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvrsenje razlicitih krivicnih dela (kleveta,
pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uredjenja i dr.
Član 38
(1) Izvršiocem krivičnog dela izvršenog objavljivanjem informacije u novinama, na radiju, televiziji ili
drugom javnom glasilu smatra se autor informacije. Subjektivna odgovornost.
Ukoliko je autor nepoznat, odgovornim ce se smatrati druga lica, sistem tzv. Kaskadne odgovornosti,
objektivna odgovornost, zbog propustanja posebnog krivicnog dela zanemarivanja duzne paznje i
kontrole u procesu stampanja.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana izvršiocem krivičnog dela učinjenog putem novina,
radija, televizije ili drugog javnog glasila smatraće se odgovorni urednik, odnosno lice koje ga je
zamenjivalo u vreme objavljivanja informacije:
1) ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat;
2) ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora;
3) ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora,
koje i dalje traju.
(3) Isključena je krivica odgovornog urednika, odnosno lica koje ga zamenjuje ukoliko je bio u
neotklonjivoj zabludi u pogledu neke od okolnosti navedenih u stavu 2. tač. 1. do 3. ovog člana.
Osim odgovornog urednika, ovaj poseban oblik odgovornosti odnosi se i na izdavaca (odnosno
stampara) i proizvodjaca.
Član 39
(1) Kad postoje uslovi iz člana 38. ovog zakonika izvršiocem se smatraju:
1) izdavač - za krivično delo izvršeno putem nepovremene štampane publikacije, a ako nema
izdavača ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje - štampar koji je za to znao;
2) proizvođač - za krivično delo izvršeno putem kompakt diska, gramofonske ploče, magnetofonske
trake i drugih auditivnih sredstava, filma za javno i privatno prikazivanje, dijapozitiva, video-
sredstava ili sličnih sredstava namenjenih širem krugu lica.
(2) Ako je izdavač, štampar ili proizvođač pravno lice ili državni organ, izvršilac je fizicko lice koje
odgovara za izdavanje, štampanje ili proizvodnju.
Odredbe o odgovornosti lica navedenih u cl. 38. i 39 KZ primenjuju se samo ako se ta lica po opstim
odredbama KZ ne mogu smatrati uciniocem krivicnog dela. Primena odredaba cl. 38 i 39 je dakle
supsidijarnog karktera. Sto znaci da ce lica navedena u cl. 38 i 39 KZ biti izvrsioci ako su preduzeli
radnju izvrsenja krivicnog dela, ili saucesnici u delu autroa ako su preduzeli radnju saucesnistva.
Takodje, lica cija odgovrnost ovde supsidijarno dolazi u obzir nece se msatrati iz vrsiocem krivicnog
dela zbog toga sto sudu ili drugom nadleznom orgaqnu nisu otrkili identitet autroa informadije ili
izvor informacije, osim slucaju da je krivicno delo za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor
u trajanju od pet ili vise godina, ili je to neophodno da bise izvrsenje takvog krivicnog dela sprecilo
clan. 41. KZ.
44. Кривична одговорност правног лица (развој и стање у свету;
одговорност правних лица у нашем праву; објективна одговорност
и санкције према правним лицим
45. Припремање кривичног дела
Pripremanje i pokusaj krivicnog dela
Kada se govori o krivicnom delu podrazumeva se da je ucinilac preduzeo randju izvrsenja, kao i da je
nastupila posledica, osim kod onih krivicnih dela ciji zakonski opis ne obuvhata i posledicu.
Medjutim, postoje situacije kada krvicno delo ostaje nekompletno, kada ucinilac ostvari samo jedan
nejngov deo, ili pak preduzme odredjene rdnje koje vode izvrsenju krivicnog dela.
Dakle, krivicnog dela ne bi moglo da bude ukoliko nisu stvarena cetiri njegova bitna elementa:
 Radnja
 Predvdijenost u zakonu
 Protivpravnost
 Krivica
Sa tog aspekta treba posmatrati moguce faze u ostvarenju krivcnog dela.
Uobicajeno je u nasoj krivcnopravnoj literaturi da se smatra da postoje cetiri moguce faze ili
stadijuma u ostvarenju krivncog dela. To su:
 Donosenje odluke
 Pripremne radnje
 Pokusaj
 Dovrseno krivicno delo
Kada se radi o prvoj fazi, donosenju odluke da se krivcno delo izvrsi, postji saglasnot da za
samu odluku ne treba kaznjavati.
Uobicajena je izreka „cogitationis poenam nemo patitur“ tj. Da se za misli niko ne kaznjava.
Sto se tice ostalih stadijuma u ostvarenju krivncog ela, takodje je jasna i nesporna situacija
dovrsenog krivcnog dela. Dovrseno krivicno delo je pravilo, kada s govori o tome da neko
ponasanje prestavlja krivcnog delo ima se u vidu upravo dovrseno krvicno delo.
46. Појам и врсте покушаја
Dovrseno krivicno delo je osnovna forma kaznjivog ponasanja.
Ono podrazumeva ostvarenost svih predvidjenih elemenata bica krivicnog dela.
Jedan od stadijumua je pokusaj.
Kdo pokusaja na subjektivnom ploanu uvek mora postojati umisljaj, a na objektivnom planu se
zahteva da je izvrsenje krivnocg dela zapoceto.
Delo je zapoceto onda kada je doslo do preduzimanja radnje izvrsenja, ali krivicno delo nije
dovrseno.
Pokusaj krivicnog dela je nepotpuno ostvarenj bica krivicnog dela.
S obzirom na to da se pokusaj nalazi izmedju pripremnih radnji i dovrsenog krivicnog dela, potrebno
je odrediti njegove granice u odnosu na tu radnju i kasniju poslednju fazu, tj. Odrediti njegovu donju i
gornju granicu.
Pokusaj se u odnou na pripremene radnje kvalitativno razlikuje. On predstavlja krivicno delo, mada
nepotpuno, dok pripremanja krivicnog dela samo po sebi nije krivicno delo, ono ne ispunjava
zkaonski opois nekogkrivicnog dela.
Naprotiv, pripremen radnje stoje van bica krivicnog dela. Iako je u praksi, u konkretnom slucjaju
nekada veoma tesko povuci tu granicu, kriterijum za nacelo ragranicenje je relevatno jednostavan.
Taj kriterijum jeste da li je preduzeta radnja izvrsenja (pokusaj) ili nije (pripremne radnje). To se
utvrdjuje na osnvu zakonskog oopisa radnje izvrsenja pojedinih krivicnih dela. Medjutim, u
konkretnim slucajaveima je tesko postaviti tu granicu.

✅ U nekim slucajevim potrebno je preduzetu ranju vrednovati sa apsoekta zivotnog iskustva

utvrdjujuci da li ona cini celinu sa onim radnjama kkooje nesumnivo predstavljaju radnju
izvrsenja.

✅ Dodatni kriterijum jeste i dovodljenje u vezu preduzete radnje sa zastitnim objektom tj.
Postavljanje pitanja da li je u konrkentom slucjau preduzimanjem odredjene radnje
neposredno ugrozen objekt krivicnopravne zastite.

✅ Od znacaja je i da li je doslo do ugrozavanja objekta radnje kod onih krivicnih dela koja ga
imaju

✅ Posebno je tesko razgraniciti sa onim vrstama pripremnih radnji kojima se stvarajuuslovi za

neposredno izvrsenje krivicngo dela, koje su u tesnoj vezi sa radnjom izvrsenja.
 Kod krivicnih dela ciji pokusaj nije kaznjiv, mnog oveci znacaj ima razlikovanje
izmedju pokusanog i dovrsenog krivicnog dela. kod tih krivicnhh dela odredjivanje
granice izmedju pokusanog i dov4resnog kriivcnog dela predstavalja u stvari
odredjivnaje granice ulasak u kriminalnu zonu.
Za postojanje po,kusaja krifivcnog dela je karakteristican izostanak posledice. To znaci da ucinilac sa
umisljajme preduzima radnju izvrsenja delimicno ili u celni, zapocinje radnju izvrsenja ali posledica
izostaje.

Pri tome se mogu razlikovati dve situacije i dve vrste pokusaja.

U prvoj kad se radi o nesvrsenom pokusaju ucinilac je preduzie samo deo radnje izvrsenja, on radnju
izvrsenja nije dovrsio pa saomim tin nije ni poruzrokvao posledicu.

U drugoj situaciji kada posjti svrseni pokusja, ucinilac preduzaima komplentu radnju izvrsenja, ali iz
razlicitih razlog posledica ne nastaju.

Sporno je da li tu podelu treba vrsiti na onsovu subjektivnog ili objektivnog kriterijuma.

U stranoj literaturi je vladajuce shvatanje da svrrseni pokusja postoji onda kada ucinilac veruje da je
preduzeo sve sto je potrebno za dovrsenje krivncog dela. ukolko pak on veruje da je potrebno da s
ciljem dovrsenjap odreuzme jos neke radnje, u pitanju je nsvrseni pokusaj (subjektivna teorija. Ova
podela je znacajna pre svega kod dobrovoljnog odustanka, odmeravanje kazne.\

Kod nekih krivicnh dela ne moze postojati svrseni pokusaj, jer se u tom slucjau radi o svrsenom
krivicnom delu.

Ne moze posotjati svrseni pokusaj krivicnih dela koja u svom zkaonskom opisu ne sadrze psoledcu, tj.
Cije bice ne obuvjata poslecu. To su sva kriicna dela cija se posledica sastoji u apstraktnoj opasnosti.

S druge strane nastupanje poslecie ne znaci uvek i postojanje dovrsenog krivincog dela.
Do posledice moze doci delovanjem nekih drugih uzroka, a ne radnjom izvrsenja ucinoca.
Dovrseno delo nece postjati ni onda ako posledica nastupi ali se ucinilac ne moze smatrati krivim za
nastupanje posledice.

Konstitutivni elemenat pokusja jeste umisljaj ucinoca.

Za pokusaj je karatkeristicno da je u potpunosti ostvareno subjetivno bice kricinog dela, tj . da postji
umisljaj, a kod pojedinih kriivnh dela gde je to predvidjno i sostali subjetivni elemnti namera npr.
Pored podele na svrseni i nesvrseni postoji i tzv. Kvlalifikovani pokusaj koji je od znacaja za
odmeravanje kazne.
Kvalifikovani pokusja je teza vrsta pokusja.
Kaznjavanje za pokusaj
Kod kaznjavanja za pokusaj treba razlikovati dava pitanja:
 Kod kojih krivicnih dela je pokusaj kaznjiv
Pokusaj je kaznjiv kod tezih krivicnih dela.
Kzanjava se za pokusaj onih krivicnih dela za koja se moze izreci kazna zatvora u trajanju od
pet godina ili teza kazna. Pri tome nije od znacaja da li je pet godina zatvora donja ili gornja
granica rapsona propisane kazne kod nekog kriicnog dela, ili je u okvru propisanog raspoana.
Presudno je da postoji mogucnost izricanja kazne zatvora u trajanju od 5 godina ili teze
kazne.
Na primer, kaznjiv krivicnog dela ubistva (jer je za kricino delo poropisan zatvor od 5 do 15
godina.
Tako i pokusaj pronevere (za koje je zapreceno zatvor od 6 meseci do 5 godina.
 Kojom kaznom se kaznjava za pokusaj.
Za pokusaj se kaznjava istom kaznom koja je propisana za dovrseno krivicno delo, ali se
kazna moze i ublaziti (sto se u praksi najcesce i cini. Pokusja je, fakultativni osnov za
ublazavanje kazne.
Nepodoban pokusaj

Nepodoban pokusaj postoji onda kada ucinilac kriicnog dela pokusa da izvrsi kricino delo
nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu clan 31 Kz.

KZ ogranicava nepdooban pokusaj, na dve situacije:

 Odredjenim sredstvom ne moze izvrsiti kriicno delo (ne moze prouzrokovati

posledicu)
 Ili je rec o takvom predmetu radnje na kome se ne moze preduzeti radnja izvrsenja,
odnosno prouzrokovati posledica.
Moguci su i slucjaevi u kojima je nepodobno i sredstvo i objekt radnje.
Razlikuju se dve vrste npeodobnog pokusja: apsolutni i relativni
  Apsolutno nepodoban pokusaj postoji onda kada se odredjneinim
sredstvom ili na odredjenom predmetu ni pod kojim uslovima nije
moguce dovrsiti krivicno delo.
 Relativno nepodobnom pokusaj kad u konretnom slucjau zbog
delovanja odredjenih okolnosti i uslova, sa odredjenim sredstvima
ili na odredjenom predmetu nije bilo moguce izvrstiti krivicno
delo, odnosno prouzrokovati posledicu kod posledicnih krivicnih
dela.
Medjutim, granicu nije uvek moguce odrediti.
Cak i neki skolski priemeri za apslotuno nepodoban pokusaj
izazivaju odredjenu delemu.
 Pucanje iz ispravnog ali praznog vatrenog oruzja moglo bi
se msatrati i relativno nepodobnim pokusajem: oruzje kaot
takvo bilo je podobno da prouzrokuje poslediu pod
uslovom da je u njemu bilo municije.
Nas krivicno zakonodavstv ne pravi podelu na ove dve vrste npeodobnog
pokusaja.

Ova podela ima znacaj za kaznjavanje, zasticeno dobro kod apsolutno

nepodobnog pokusaja je bez sumnje, manje ugrozeno nego kod relativno
nepodobnog pokusaja.

Nas Krivicni zakonik polazi od toga da je opravdano kaznjavati za nepodoban pokusaj. Medjutim,
imajuci u vidu cinjnicu da je stepen ugrozavanja zasticenog dobra nizi kod nepodobnog pokusaja
nego kod bocinog pokusja, zakon predvidja mogucnos oslobodjenja od kazne. (Narocito kod
apsolutno nepodobonog pokusaja)
Nepodoban pokusaj treba razlikovati od irealnog pokusja koji nije kaznjiv. Irealan pokusja je
ekstremna varijanta apsolutno nepodobnog pokusja. Ucinilac tu veruje da moze da ucini kriicno delo
na nacin koji je sa aspekta uobicajenog zivotnog iskustva, odnsono za razumnog coveka potpuno
besmislen npr. pokusaj da se neko ubicje koriscenjem crne magije, vradzbine i sl.)
Nepodoban pokusaj treba razlikovati i od putativnog delikta koji nije kaznjiv. Putativni delkt posotji
onda kada neko pogresno drzi da ono sto cini predstavlja kricino delo. Kod nepodobnog pokusaja
ucinilac pogresno smatra da sa odredjenim sredstvomo ili na odredjenom predmetu, moze izvrsiti
krivicno delo. kod putativnog delikta on pogresno smatra da ono sto cini predstavlja krivino delo.
Ako neko oduzme niciju odnSosno napustenu stvar pogresno smatrajuci da time vrsi kricino delo
kradje, postojace nekaznjivi putativni delikt.
Ako ne zna da je stvar napustena, vec pogresno drzi da ona ima vlasnika, postojace kaznjiv
nepodoban pokusaj krivicnog dela kradje.

47. Добровољни одустанак

uobicajeno je da se smatyra da je cilj postojanja instituta dobrovoljnog odustanka od izvrsenja
kricinog dela – da se ucinilac stimulise da ne dovrsi kriicno delo na taj nacin sto mu se stavlja u izgled
mogucnost oslobodjenja od kazne u slucaju da dobrovoljno ne dovrsi zapoceto kricino delo.
Institut dobrovoljnog odustanka od znacaja je i za izricanje kazne jer u slucjaju dobrovoljnog
odustanka stepen drustvene opasnosti je u nacelu nizi i ponekad ama okolnost d a je ucinilac
doborovljno odustao ukazuje da sa aspekta svrhe kaznjvanja nije nephodno ucinocu izreci kaznu.
Dobrovolni odustanak sadrzi objektivnu i subjektivnu komponentu.
 Na objektivnom planu potrebno je da ucinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje
izvrsenja kod nesvrsenog pokusja, ili da spreci nastupanje posledice (kod svrsenog pokusaja)
 U pogledu subjektivnog elementa potrebno je da je odluku doneo sam, pod uticajem
unutrasnjih motiva, a ne pod uticajem nekih spoljnih okkolnosti koje predstavljaju ozbiljnu
smetnju za dovrsenje kricnog dela.
Dobrovoljnost, u principu postoji onda kada je ucinilac i pored toga sto je bio svestan da kricino
dleo moze da dovrsi, od njega odustao. Nema dobrovolnosti, kada ucinilac pogresno uzima, tj.
Nalazi se u zabludi da postoji neka spoljna okolnost koja ga sprecavau dovrsenju dela (a ona u
stvari ne postoji) pa zbog toga odustane.
Za dobrovoljni odustank je relevantno ono sto je ucinilac drzao za stvarno, a ne ono sto je
objektivno postojalo.

✎ Poseban problem za utvrdjivnjae postojanje doborovljnosti su tzv. Reletivne spoljne

smetenje tj. One smetenje koje otezavaju izvrsenje krivicnog dela, ali ga ne
onemogucavaju npr. kada kod pokusaja silovanja izvrsilac odustane zato sto je naisao na
jak otpor zrtve koji bi mogao da savlada, ali uz upotrebu jaceg intenziteta sile koji bi
znacio i povredjivanje zrtve isl. Pa zbog toga odustane.

✎ Za razliku od apsolutnih spoljnih smetnji koje onemogucavaju ucinoca da dleo dovrsi i

koje uvek iskljucju doborovljnost.
U principu relativne spoljne smetnje ne iskljucju dobroljnost, ali u slucajevima kada su
one takvog intenziteta da bi dovrsenje krivicnog dela dela za ucinoca znacilo ili
ppovecani rizik za otkivanje, ili uopste izvrsenje krivicnog dela cini bitno tezim tako da
mu se njegovo dovrsenje jednostavno ne isplati, treba uzeti da je dobrovljnost
iskljucena. Postojanje dobrovoljnosti se procenjuje u svakom konretnom slucaju.
Dobrovoljnsot se i u ovom slucaju utvrdjuje samo na osnovu subjektivnog kriterijuma, tj.
Presudna je procena ucinoca u pogledu moguicnosti dovrsenja dela, bez obzira na to
kako stvari objektivno stoje.
Clan 32 KZ sadrzi novu odredbu u vezi ovog. Nece se smatrati da postoji dobrovoljni
odustanak ukoliko ucinlac krivicnog dela nije dovrsio zbog okolnosti koje onemogucavaju
ili znatno otezavjaju izvrsenje kriicnog dela. Dobrovoljnost je iskljucena i onda kada je
uciilac smatrao da takve okolnosti postoje clna 32. 2 KZ.
Kod nesvrsenog pokusja dovoljno je da se ucinilac uzdzao od dlaljeg preduzimanja
radnje, s tim da mora definitivio odustati od dovrsenja dela (prekidanje radnje izvrsenja
sa namerom da se ona kasnije dovrsi iskljucuje odustanak).
Kod svrsenog pokusja kada ucinilac veruje da je preduzeo sve sa ciljem izvrsenja
krivicnog dela potrebno je njegovo aktivno delovanje kojim on (licno ili preko drugoga)
sprecava nastupanje posledice.
Posledica ne sme ni u kom slucjau nastuptii.
Dobrovoljni odustanak kod svrsenog pokusja je moguc samo kod krivicnih dela kod kojih
psoledica nastupa posle kraceg ili duzeg vreman posle dovrsenja radnje (temporalni
delikti).
Ne moze se ogovorit o odustatnku od pokusja krivicnog dela onda kada posledica
nastupi, iako je ucinilac nastojao da je spreci. Zato dobovoljnog odustanka nema ni u
onim slucjaevim kada je ucinilac preduzeo sve sto je bilo u njgovoj moci da spreci
nastupanje posledice, ali ona ipak nastupi. Jedino sto se prilikom odmeravanja kazne to
moze uzeti u obzir kao olaksavajuca okolnsot.

Kaznjavanje za dobrovoljni odustanak

KZ polazi od nacelonog stava da je doborovoljni odustank kaznjiv.
On predstavlja fakultativni osnov za oslobodjenje od kazne clan 32 stav 1 KZ, a samim
tim i fakultativni osnv za neogranceno ublazavanje kazne.
 Ova mogucnost postoji i onda ako je ucinilac dobrovoljno odustao od kaznjivih
pripremnih radnji.

Dobrovoljni odustanak
Član 32
(1) Izvršilac koji je pokušao izvršenje krivičnog dela ali je dobrovoljno odustao od daljeg
preduzimanja radnje izvršenja ili je sprečio nastupanje posledice, može se osloboditi od
kazne.
(2) Odredba stava 1. ovog člana neće se primeniti ukoliko učinilac krivično delo nije
dovršio zbog okolnosti koje onemogućavaju ili znatno otežavaju izvršenje krivičnog dela,
ili zbog toga što je smatrao da takve okolnosti postoje.
(3) Osloboditi se od kazne može i saizvršilac, podstrekač ili pomagač koji je dobrovoljno
sprečio izvršenje krivičnog dela.
(4) Ako je u slučaju iz st. 1. i 3. učinilac dovršio neko drugo samostalno krivično delo koje
nije obuhvaćeno krivičnim delom od čijeg izvršenja je odustao, učinilac se ne može
osloboditi od kazne za to drugo delo po istom osnovu.

48. Време извршења кривичног дела

Vreme izvrsenja krivicnog dela vazno je za resavanje vise pitanja u krivicnom pravu:
❓ Vremensko vazenje krivicnog zakona
❓ Zastarelost,
❓ Utvrdjivanje krivice ucinioca
❓ Maloletstvo
❓ Krivicna dela koja kao konstitutivno oblezje imaju odredjeno vrme.
Postoje dva moguca nacina resavnja ovog pitanja:
► Da se vremenom izvrsenja krivicnog dela smatra vreme kada je preduzeta radnja
izvrsenja (teorija delatnosti)
► Ili pak da se uzme da je vreme izvrsenja vreme kada je nastupila posledica (teorija
posledice).
Ovo vrme se razlikuje narocito kod tzv. Temporalnih delikata, tj. Kod onih krivicnih
dela kod kojih izmedju preduzete radnje i nastupanja posledice prodje krace ili duze
vrme.
 Nas zakon se opredelio za teoriju delatnosti, kao vrme kada je krivicno delo
ucinjeno uzima vrme kada je ucinilac preduzeo radnju izvrsenja, a kod
krivicnih dlea necinjnja vrema kada je propustio radnju koju je bio duzna da
preduzme clna 16KZ.
Momenat nastupanja posledice nije od znacaja za utvrdjivaje vrmena
izvrsenja krivicnog dela. za pokusaj vazi da je izvrsen onda kada je preduzeta
radnja izvrsenja.
Kod produzenog krivicnog dela kao vrmen izvrsenja uzima se momenta
preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u sastav produzenog krivicnog dela.
Kod trajnih krivicnih dela vremnom njihovog izvrsenja treba smatrati vrme
kada je dovrsena radnja izvrsenja. Po pravilu, tada prestaje i protivpravno
stanje, jrer se radnja preduzima sve vrme trajanja protivpravnog stanja s cilje
odrzavanja tog stanja. No, moguce je da stanje traje i nakon dovrsenja
radnje izvrsenja.
Postoje i misljenja da vremnom izvrsenja trajnih krivicnh dela treba smatrati
sve vrme dok traje protivpravno stanje, a da je za resavanje svih pitanja kod
kojih se mora utvrditi vrme izvrsenja merodovan prestanak protivpravnog
stanja.
 Saucenski je krivicno delo ucinio u vreme kada je radio ili bio duzna da radi
clan 16 stav 2. KZ. To znaci da je za saucesnika relevanto ono vmre kad je
preduzeo radnju saucesnistva, bez obzira kad je preduzeta radnja izvrsenja.

49. Место извршења кривичног дела

Odredjivanje mesta izvrsenja neophodno je u krivicnom pravu zato sto od toga zavisi resavnja vise
pitanja:
 Prostorno vazenje krivincog zakonodavstva
 Krivicna dela koja u bicu kao konstitutitvan elemenat sadrze odredjeno mesto
 U kricinom procesnom pravu odredjivanje mesne nadleznosti suda
Utvrdjivnaje mesta izvrsenja narocito je vazno kod krivicnih dela cija se radnja izvrsenja
preduzima u jednom mestu, a posledica nastupa u drugom (distanciona krivicna dela).
Postoje tri pristupa, odnosno teorije:
❣ Teorija delatnosti
❣ Teorija posledice
❣ Teorija ubikviteta
Za prve dve teorije relevantno je mesto izvrsenja ili radnja izvrsenja.
Kod trece teorije mestom izvrsenja se smatra i jedno i drugo – teorija ubikviteta – svuda na
svkom mestu. Nas krivicni zakon prihvata upravo tu trecu teoriju, teoriju ubikviteteta.
Clan 17 KZ. Kao mesto izvrsenja krivicnog dela smatra se kako ono mesto gde je preduzeta ili
propustena radnja, tako i mesto gde je u celni ili delimicno posledica nastupala.
 Kod kriviicnih dela necinjnjea mesto radnje je, osim mesta u kome je nastupila
posledica, i ono mesto gde je ucinilac bio duzna da rdi, tj. Mesto u kome je
blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice.
 Primena teorije ubikviteta, u nekim slucajevima kao mesto izvrsenja krivicnog dela
moze se javiti veliki broj mesta.
o Kod pokusaja krivicnog dela kao mesto izvrsenja smatra se ne mesto u kome
je preduzeta radnja, vec i ono mesto u kome je posledica prema umisljaju
ucinoca trebalo da nastupi.
Clan 17 stav 3. saucesnik je krivicno delo ucinio i u mestu u kojem je preduzeo radnju
saucesnistva.
50. Подела кривичних дела с обзиром на радњу и последицу
Krivicna dela se mogu klasifikovati:
S obzirom na radnju izvrsenja razlikuju se:

☕ Krvicna dela cinjenja

☕ Krivicna dela necinjnja

Dok se prva preduzimaju aktivnim delovanjem, druga podrazumevaju propustanje
S obzirom da li je radnja preduzeta umisljajno ili nehatno:

☕ Umisljajna

☕ Nehatna krivicna dela

S obzirom na posledicu krivicnog dela:

☕ Krvicna dela bez posledcie (delatnostna krivicna dela)

☕ Krivicna dela sa posledicom (posledicna krivicna dela)

Takodje s obzirom na posledicu:
 ☕ Krivicna dela povrede

☕ Krivicna dela ugrozavanja

S obzirom na trajanje posledice:

☕ Trajna. Trajna krivicna dela su ona kod kojih se posledica sastoji u stvorenom protivpravnom
stanju koje traje duze ili krace vreme.

☕ Krivicna dela stanja. Kod krivicnih dela stanja proizvedena posledica je trajnog karaktera, ali
bice krivicnog dlea ostvareno je samim nastupanjem odredjenog stanja
S obzirom na to kada nastupa posledica preduzimanja radnje izvrsenja razlikuju se:

☕ Momentalni. Kod njih posledica nastupa odmah.

☕ temporalni delikti. Posledica nastupa nakon proteka kraceg ili duzeg vrmena.
S obzirom na to da li je izostala posledica razlikuje se:

☕ pokusano

☕ dovrseno krivicno delo

Druge podele krivicnih dela

☕ opste i – koje moze izvrsiti bilo koje lice

☕ posebne delikte – zahteva se da izvrsilac ima odredjeno svojstvo (na primer svojstvo vojnog
ili sluzbenog lica kod odredjenih krivicnih dela).
S obzirom na objekt krivicnopravne zastite postoji podela na veci broj grupa krivcnih dela.
Svima njima je zajednicko da su klasifkovana prema istom objektu krivicnopravne zastitie. Ta podela
je znacajna za sistematizaciju posebnog dela. na primer.

☕ Krivicna dela protiv zivota i tela,

☕ Protiv imovine

☕ Protiv casti i ugleda itd.

Postoji i tradicionlna podela krivicnih dela prmea njihovoj tezini koju je uvoe francuski KZ 1810

☕ Zlocine

☕ Prestupe

☕ Istupe – osnov te podele je u zaprecenoj kazni

Podela na:

☕ Opsta i

☕ Politicka krivicna dela – danas polticki delkt u nasem krivicnom pravu nema nikakav poseban
znacaj
51. Појам и врсте стицаја
Sticaj krivicnih dela postoji onda kada jecdan ucinilac jednom radnjom (idealni sticaj) ili vise radnji
(realni sticaj) ucini vise krivicnih dela za koja mu se istovrmeno sudi.
 Idealni sticaj podrazumeva, da je ucinilac preduzimanjme jedne radnje ucinio vise krivicnih
dlea, za koja mu se, po prirodi stvari, istovmrno sudi.
Na primer kada izvrsilac bacanjem bombe, dakle preduzimanjem jedne radnje izvrsenja,
jedno lice lisi zivota I dva lica tesko telesno povredi. Time je u idelanom sticaju izvrsio tri
krivicna dela.
 Kod realnog sticaja on je sa vise radnji, bez obzira na nnjihov vrmenski razmak ucinio vise
krivicnih dela za koja mu se istovremeno sudi, ali ne zato sto to kao kod idealnog sitacja
drugacije I ne moze biti, vec I onda kada za ranije ucinjena krivicna dela iz bilo kojih razloga
nije doslo do sudjenja (izmedju ostalog I zato sto nisu bila otkrivena).
Na primer, ukoliko izvrsilac izvrsi, silovanje, kradju, falsifikovanje isprave.
Ako su ucinjnea ista ili istovrsna krivicna dela radi se o homogenom sticaju, a
Ako se radi o razlicitim krivicnih delima, o heterogenom sticaju.
Član 60
(1) Ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se
istovremeno sudi, sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela
izreći jedinstvenu kaznu
Prividni i idealni sticaj
Prividni idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno bice vise krivicnih dela ali se
i pored toga, smatra da je ucinjno samo jedno krivicno delo.
Tu se javlja problem izbora bica krivicnog dela, tj. Kome krivicnom delu dati prednsot.
Prividni idealni sticaj postoji u sledecim slucajevima:
 Specijaliteteta (lex specialis derogat legi generali)
U slucaju specijaliteta neko krivicno delo se pojavljuje samo kao poseban oblik nekog
drugog, opsteg krivicnog dela i postoji samo to drugo posebno krivicno delo. (Na primer kada
neko prisvoji novac ili druge stvari koje su mu poverene u sluzbi ili na radu postoji samo
pronevera, a ne i utaja). Zakonski opis bica kricinog dela u potpunosti obuhvata i bece
drugog krivicnog dela, s tim sto sadrzi najmanje jos jedno dodatno oblezje.
 Supsidijariteteta (lex primeria deroga legi subsidiarae)
U drugom slucaju bice jedno krivicnog dela je supsidijarno u odnosu na drugo, te se
primenjuje samo ako ne dodje do primene primarnog bica.
 Supsidijaritet moze biti formalni (tj. Kada zakon izricito upucuje na primenu bica
nekog krivicnog dela samo kada nisu ostvarni uslovi za primenu nekog drugog
krivicnog dela)
Na primer, kod kricinog dela zloupotrebe prava na strajk posotji zakonski
supsidijaritet jer se u zakonskom opisu posledice tog krivicnog dela clan 167 KZ
izricito kaze da ce ovo krivicno delo postojati samo ukoliko time nisu ostvarena
obelezja nekog drugog krivicnog dela.
 Moze biti i materijalni kada to proizilazi iz same prirode i o dnsa bica odredjenih
krivicnih dela
Na primer, ucestvovanje u tuci clan 123, njegovi izvrsioci mogu biti samo oni ucesnici
u tuci za koje se ne moze utvrditi da s u preduzeli radnju izvrsenja ubistva ili teske
telesne povrede.
 Ukoliko se za neka lica koja su ucestvovala u tuci utvrdi da su izvrsioci ubistva,
odnosno teske telesne povrede, u odnosu na njih postojace samo to krivicno delo.
Krivicno delo ucestvovanja u tuci je supsidijarno u odnosu na krivicno delo ubistva ili
teske telesne povrede.
Ili na primer izvrsilac kriicnog dela kradje ciji je objekt radnje motorno vozilo, po
pravilu, istovrmeno ostavaruje i elemnte bica krivicnog dela neovlascenog koriscenja
tudjeg motornog vozila clan 213 KZ. Oduzimanje tudjeg motornog vozila u nameri da
se njegovim prisvajanjem za sebe ili drugo pribavi protivpravna imovinska korist,
svkako predstavlja tezi oblik napada na isto dobro koje se sititi propisivanjem bica
ova dva krivicna dela. Zato je krivicno delo neovlascenog koriscenja tudjeg vozila u
ovom slucaju supsidijarno.
 Konsumpcije
U slucaju konsumpcije bice jednog krivicnog dela redovno u potpunosti obuhvata bice nekog
drugog krivicnog dela (pod uslovom da se ne radi o specijalitetu)
Na primer, kada je istom prilikom istim radnjam prema jednom pasivnom subjektu naneta i
laka i teska telesna povreda, postojace samo teska tlesna povreda, jer ona obuhvata laku
telesnu povredu.
Tako vrsenjem teske kradje obijanja stana ostvaruju se i elemnti bica krivicnog dela
ostecenja tudje stvari i krivicnog dela narusavanja nepovredivosti stana.
Konsumpcija moze u nekim slucjaevima predstvljati i prividni realni sticaj, tj. Moguce je sa
vise radnji ostvariti vise krivicnih dela od kojih je jedno glavno koje konsumira ostala. To je
narocito slucja kod tzv. Nekaznjivog prethodnog i nekaznjivog naknadnog dela.
Osim specijaliteteta, supsidijariteteta i konsumpcije, u teoriji su poznati i slucjaevi:
 Inkluzije – Inkluzija je u stvari, poseban oblik konsumpcije gde se neko delo koje se ostvaruje
kroz neko teze delo ukazuje kao bagatelno u odnou na to teze delo. Na primer kada prilikom
ubistva pucanjem iz vatrenog oruzja dolazi do ostvarenja bica krivicnog dela ostecenja tudje
stvari ostecenjem odece zrtve.
 Alternativiteta – Kod alternativiteta, dva bica se javljaju kao ravnopravna i potpuno je
irelevantno da li ce se uzeti da postji jedno ili drugo krivicno delo.
Alternativitet se narocito javlja kod ostvarivanja vise kvalifikovanih oblika nekog krivicnog
dela preduzimanjem jedne radnje: na primer, nema sticja izmedju teske kradje izvrsene
provaljivanjem i oblaika teske kradje kad vrdnost stvari prelazi odredjenu vrednost.
 Kao i oblik prividnog idealnog sticaja
Prividni realni sticaj
Oblici prividnog realnog sticaja su: slozeno, kolektivno i produzneo kricino delo. U svim tim
slcujaevima, iako se cini da posji vise krivciinh dela koje je ucnilac ostvario sa vise radnji, uzima se da
je ucinjno samo jedno krivicno delo ukoliko su ispunjeni odredjeni uslovi.
 Slozeno krivicno delo predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolzai spajanjem dva ili vise
krivicnih dela i za koje zakon propisuje jeidnstvenu kaznu. Tako razbojnistvo je slozeno
krivicno delo koje se sastoji iz prinude i kradje.
 Kolektivno krivcino delo karakterise se odredjenim ponavljanjme krivicnih dela koja s u
vcvrsto povezana pre svega odredjenim odnosom ucinoca prema delu pa se zato smatra da
postji samo jedno kolektivno krivicno delo.
Uobicajeno je da se razlikuje kolektivno krivicno delo u vidu:
Zanata, zanima i iz navike.
 Kolektivno krivicno delo u vidu znata postoji onda kada ucinilac ponavljanjem
odredjenog krivicnog dela nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda, odnosno da tako
sotvaruje imovinsku korist.
 Kolektivno kriivnco delo u vidu zanimanja podrazumeva samo spremnost ucinicoa da
cesce ponavlja odredjeno krivicno delo, da se bavi nejgovim vrsenjme pri cemu
nema cilj da mu to bude izvor prihoda, ali od cega moze imati neku imovnsku korsti.
 Kolektivno krivicno delo iz navike podrazumeva sklonost ka vrsenju odredjenog
krivicnog dela, oddnosno slucaj kada je zbog ponavljanja vrsenja krivicnog dela kod
ucinioca doslo do stvaranja navike da se ono vrsi.
 Produzeno krivicno delo – Postoje dve teorije o shvatanju pojma produzenog krivcinog dela.
 Objektivna teorija
 I objektivno subjektivna teorija.
Prema objektivnoj teoriji koja kod nas predstavlja vladajuce shvatnaje, za produzeno
krivicno delo najcesce se zahtevalo postojanje tri uslova:

✴ Istovetnost ili istovrsnost krivicinh dela

✴ Vrmenski kontinuitet

✴ Istovetnost ostecenog
Prema clanu 60 KZ produzeno krivicno delo cini vise istih ili istovrsnih krivicnih dela ucinjnih u
vrmensko j povezanosti od strane istog ucinioca koja prestvaljaju celinu zbog postojanja najmanje
dve od pet okolnosti koje zakon navodi.
To su: istovetnost ostecenog, istovrsntost predmeta dela, koriscenje istie situacije ili istog trajnog
odnosa, jedinstvo mesta ili prostora izvrsenja dela ili jedinstven umisljaj.
Za postojanje produzenog krivicnog dela kumulativno se zahteva ostvarenje tri uslova, s tim sto je za
postojanje treceg uslvoa neophodno da budu ostvarene najmanje dve od pet navedenih okolnosti.

✴ Istovetnost ili istovrsnot kriivcnih dela

✴ Vrmesnki kontinuitet

✴ Da ucinjena dela predstavljaju celinu

(1) Produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj
povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od
sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili
istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.
(2) Krivična dela upravljena protiv ličnosti mogu činiti produženo krivično delo samo ako su učinjena
prema istom licu.
(3) Ne mogu činiti produženo krivično delo ona dela koja po svojoj prirodi ne dopuštaju spajanje u
jedno delo.
(4) Ako produženo krivično delo obuhvata lakše i teže oblike istog dela, smatraće se da je
produženim krivičnim delom učinjen najteži oblik od učinjenih dela.
(5) Ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos,
smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima
ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca.
(6) Krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj
presudi, predstavlja posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog
dela.
52. Појам и врсте саучесништва
Moze se, govoriti o tri grupe lica koja ostvaruju krivcino delo:
 Izvrsilac (neposredni izvrsilac, posredni izvrsilac i saizvrsilac)
 Saucesnici
 Ostala lica ciji dop[rinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takovog znacaja da u odnosu na
takve forme ucestvovanja treba reagovati kricinim pravom.
Saucesnike treba razlikovati od izvrsioca, i od ostalih lica koje ne treba smatrati saucesnicima s
obzirom na njihov zanemarljiv doprinos ostvarenju krivicnog dela.
 ☕ Pod saucesnistvom se podrazumeva ostvarenje krivivncog dela od strane vise lica. To je sticaj
vise lica u jednom krivicnom delu. Pored objektivne veze koja se sastoji u zajednickom
ostvarneu bitnih elemenata krivicnog dela, izmedju vise lica mora postojati i subjektivna veza
da bi se radilo o saucesnistvu. Subjektivna veza se ogleda u svesti o zajednickom delovanju.

☕ Saucesnistvo je zajednicko ostvarivanje krivicnog dela od strane vise lica uz postojanje svesti
kod njih da zajednicki deluju.
Svest o zajednickom delovanju mora postojati kod saucesnika (ukljucujuci i saizvrsioce), ali
ne i kod izvrsioca krivincog dela.
Saucesnistvo kao institutu zasniva se na restriktivinom shvatanju pojma izvrsilastva.
Izvrsilac je ono lice koje samo ostvaruje bitne element bica nekog krivincog dela, koje samo
preduzima radnju izvrsenja.
Nasuprot restriktivnom pojmu izvrsioca, postji i kestenzivno shvatanje koje polazi od toga da je
izvrsilac svako ono lice koje je na bilo koji nacin ucestvovalo u ostvarenju krivincog dela, sto znaci da
to shvatanje negira saucesnistvo kao institutu.
Medjutim, i u okviru restriktivnog pojma mogu se razlikvoati dve varijante tog pojma.

♡ Jedno je najuze shvatanje tog pojma, izvrsilac je samo ono lice koje samo vrsi krivicno delo,

♡ Dok drugo shvatanje podrazumeva izvesno prosirivanje tog pojma i na saizvrsioca i

posredgno izvrsioca.
To prosirivanje je danas opste prihvaceno u nemackoj teoriji krivincog prava.
Razlikuju se tri forme izzvrsilastva:
 Neposredno izvrsilastvo
 Posreedno izvrsilastvo
 Saizvrsilastvo
Nasa teorija, i zakonodavstvo,ostaju pri prvobitnom najuzem shvatanju pojma izvrsioca, sto za
posledicu ima svrstavanje saizvrsilastva u saucesnistvo, do je posredni izvrsilac institutu kome u
nasoj teoriji nije dato jeasno mesto u sistmu opsteg deal.
Zbog toga se u nasoj teoriji saizvrsilastvo smata saucesnistvom.
S obzirom da je saizvrsilastvo negde izmedju izvrsilastva i saucesnistva, da ono ima karakteristike i
jednog i drugug, u nasoj teorji oppste je prihvacena podela saucesnistva na saucesnistvo u uzem
smisou i saucesnistvo u sirem smislu.
 Saucesnistvo u uzme smislu obuhvata podstrekavanje i pomaganje
 Dok saucesnistvo u sirem smislu, pored navedenih oblika, obuhvata i saizvrsilastvo.
Za postojanje saucenstiva potrebno je da je delo izvrseno ili pokusano, ondosno da je
izvrsilac usao u kriminalnu zonu.
To ne mora biti dovrseno krivicno delo, dovoljno je da je ostvario neku kaznjivu fazu
krivicnog dela (akcesorna priroda saucesnistva).
Za razliku od akcesorne teorije, principalna teorija o pravnoj prirodi saucenstiva polazi od
toga da ona posotji sasvim nezavisno od toga da li je izvrsilac nesto preduzeo sa ciljem
izvrsnje krivicnog dela.
Od saucesnistva treba razlikovati posrednog izvrsioca. I tu je rec o ucescu vise lica u ostvarenju
krivicnog dela, ali se lice koje preduzima radnju izvrsenja smatra samo sredstvom a ne izvrsiocem.
Posredni izvrsilac je ono lice koje ostvarujuci sve subjektivne elemente krivicnog dela navede drugog
na ostvarenje krivicnog dela, a da se pri tome taj drugi ne moze smatrati izvrsiocem krivicnog dela jer
mu u potpunosti nedostaje subjektiv na strana krivicnog dela.
Neposredni izvrsilac moze takodje imati saucesnika, teorija limitirane akcesornosti opravdava
postojanje saucesnistva i za odgovornost saucesnika ne trazi da je ostvareno krivicno delo u
objektivno- subjektivnom smilu, tj. Ne trazi krivicu izvrsioca.
Primeri posrednog izvrsioca u nasem krivicnom pravu:

✎ Ako je neko lice krivicno delo izvrsilo pod uticajem apsolutne sile clan 21 stav 3 KZ,

✎ Ako je delo izvrsilo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi

✎ Kada je rec o krivicnom delu za koje se kod izvrsioca trazi neko posebno svojstvo.
U tim situacijama, ne bi bilo lice koje je preduzelo radnju izvrsenja vec bi posredni izvrsilac u
prvoj situaciji bilo lice koje je primenilo apsolutnu silu, u drugoj situaciji lice koje je dovelo u
neotlklonjivu stvarnu zabludu, i u trecem slucjaju posredni izvrsilac bi bilo ono lice koje ima
odredjeno svojstvo koje se trazi za odredjeno krivinco delo i koje je podstreklo drugo lice
koje to svojstvo nema da izvrsi krivicno delo.

53. Правна природа саучесништва

Postoje dva osnovna pristupa, dve osnovne teorije o pravnoj prirodi saucesnistva:

☕ Prema principialnoj teorji saucesnistva irelevanto je da li je izvrsilac uopste nesto preduzeo.

Ne pravi se razlika izmeju izvrsioca i saucesnika. Izjednacavaju se svi oblici ucesca u
krivicnom delu tako sto se svi smatraju izvrsiocem.
Tu vazi pravilo koliko ucesnika, toliko krivicnih dela. Saucesnistvo posjti uvek onda kaa je
neko od ucensika preduzeo bilo koju radnju i zanju samostlano odgovora.

☕ Akcesorna teorija zahteva da je izvrsilac izvrsio krivicno delo, odonso da je preduzeo radnju
koja uzlazi u kriminalnu zonu. Saucesnici nikakko ne odgovaraju za delo glavnog izvrsioca.
Onoje samo nuzn uslov za postojanje saucesnistva.
Akcesorna teorija prihvacena je takodje i kod nas.
Moze se govoriti o postojanju dvostruke akcesornosti.

✎ Kvantitativna akcesornost – postojanje saucesnistva zavisi od toga u koji je stadijum

izvrsilac dosepo, u kojoj meri je ostvario kriminalno ponasanje.

✎ Kvalitativna akcesornost – znaci da postojanje saucesnistva takodje zavisi oi od toga

sta je izvrsilac ostvario, da li je ostvario krivicno delo sa svim njegovim obaveznim
lementima, ili je za postojanje saucesnistva dovljno da su ostvareni samo neki
elemnti opsteg pojma krivicnog dela.
U vezi sa tim moze se razlikovati nekoliko situacija, a u skladu sa tim i nekoliko
varijanti akcesornosti.
• Izvesno vreme bila je prihvacena - teorija potupne (ekstremene
akcesornosti) – prema kojoj je bilo nuzno da je izvrsilac ostvario krivicno delo
sa svim njegovim opstim oblezjima, a narocito da je postojala i njegova
kriviica. To je dovelo do neprihvatljvih rezultata narocito u slucajevima kada
je izvrsilac lice koje nije uracunljivo i krivo.
Polazeci od poptune akcesornosti, dolazi se do rezultata da tu nema
krivicnog dela, a samim tim ni saucesnistva.
• Limitirana (ogranicena akcesornost). Prema njoj, ne trazi se da su ostvareni
svi opsti lementi krivincog dela, tj. Da je izvrsilac i postupao sa krivicom, kao
sto to cini teorija potpune ekstrmen akcesornosti, vec je dovoljno da je
izvrsilac ostvario sve objektivne elemente krivicnog dela.
• Iako nema takav znacaj kao puna i ogranicena akcesornost – hiperekstremna
akcesornost danas, bar u svom cistom obliku, nije nigde prihvacena.
 Takvo shvatanje akcesornosti polazi od toga dase sve okolnosti koje imaju
znacaj za postojanje krivicnog dela, krivice ili odmereavanja kazne koje
postoje kod izvrsicoa prenose i na sve ostale ucesnike u rkivicnom delu.
U nasem krivicnom pravu prihvaceno je sasvim suprotono stanoviste koje je
eksplicitno izrazeno clan 36 stav 3, tj . te se okolnosti uzimaju u obzir samo
kod onog uciesnika kod kojeg postoje.
• Jos manji znacaj ima minimalna kacesornost prma kojoj je dozvoljeno za
postojanje saucesnistva da su ostverena bitna obelezja nekog krivicnog dela,
a ne i njegova protivpravnost. Prem ovoj varijatni akcesornosti postojalo bi
saucesnitvo i onda kada bi neko drugome pomagoa u nuznoj odbrani.
Minimalna akcesornost nije danas prihvacena.
U vezi kvalitativne akcesornosti javlja se i jedno sporno pitanje.
Da li za postojanje saucesnistva i odgvornsot saucesnika dovljno da glavni izvrsilac ostvari samo
nehatno krivicno delo.
Odgovor na ovo pitanje moze biti razlicit:
 Zastupa se i shvatanje da podstrekavanje u nehatnom delu nije saucesnistvo, vec posredno
izvrsilastvo.
 Medjutim, ako se podje od limitirane akcesornosti gde za psotjanje saucesnitva uopste nije
potrebna krivica glavnog izvrsioca, ni njegov umisljaj ni nehat, onda ce tim pre postojati
saucesnistvo ako kod izvrsioca postoji nehat.

54. Саизвршилаштво
Saizvrsilastvo, prema odredbi clna 33. KZ postji kada vise lica ucestvovanjem u radnji izvrsenja sa
umisljajem ili iz nehata zajednicki izvrse krivicno delo, ili ostvarujuci zajednicku odluku drugom
radnjom sa umisljajme bitno doprinesu izvrsenju krivcnog dela.
Pored zakonskog odredjivanja pojama saizvrsilastva, nisu sasvim otklonjne neke poznate dileme koje
se ticu razlikovanja saizvrsilastva od saucensitva u uzme smislu a posebno od pomaganja.
I dalje je, i pored zakonskog odredjivanja pojma saizvrsilastva donekle ostalo sporno odredjivanje
njegovog pojma, a narocito razgranicenje sa pomaganje.
To razranicenje je od znacaja za izricanje kazne.
• Za razliku od saivrsilastva, nehatno pomaganje je krivicno pravno
irelevantno.
• Dalje, kod pomaganja postoji mogucnost ublazavanja kazne.
Zakon, zahteva tri uslova za postojanje saizvrsilastva u slucaju da ni delimicno nije preduzeta radnja
izvrsenja:
umisljaj,
zajednicku odluku i
bitan doprinos izvrsenju krivicnog dela.
i pored ove zaknske definicije, i dalje ostaju aktuleneteorije koje za cilj imaju da odrede pojam
saizvrsilastva.

☕ Formalno-objektivna teorija – svodi saizvrsilastvo samo na slucajeve kada neko makar

delimiocno preduzme radnju izvrsenja, sto nije opravdano jer cesto neko u ostvarenju
krivincog delai ma vazniju ulogu od onoga ko neposredno preduzima radnju izvrsenja istoga
ga nije opravdano svoditi na rang pomagaca.
Formalno objektivna teorija, ciji se nastana vezuje za A. Fojerhaba, jeste precizna, ali suvise
suzava krug ucensika koji se mogu smatartai saizvrsiocem.

☕ Subjektivna teorija – prema njoj postoji saizvrsilastvo uvek onda kada neko ucestvuje u
ostvernju krivinog dela tkao sto delo hoce kao svoje, sto postupa sa izvrsilackom voljnom.
 Medjuti, ako neko cak i kada preduzme radnju izvrsenja postupa tako da delo hoce kao
tudje, bice smatran samo pomagacem.
Subjetivna teorija narocito ona ekstremna, sasvim zanemaruje nciji objektivna doprinos u
ostvarenju krivicnog dela.
Kao dopunski kretrijum osim izvrsilacke volje, ona uzima u obzir i to da li neko delo cini u
svom licnom interesu. U slcujau da sene utvrdi postojanje tog licnog interesa i licnog
ocekivanja od krivicnog dela, ucesnik u delu se svodi na pomagaca.
Tako u nemackoj sudskoj praksi poznata su, i cesto citirana u literaturi dva slucja u kojima jep
primenjena ova teorija.
U prvom slucaju u interesu i na molbu majk vanbracnog deteta njena sestra je to dete sama lisila
zivota tako sto ga je utopial u kadi sa vodom slucaj kade.
Iako je prvostepeni sud ispraavno smatrao da je majka podstekac, a sestra izvrsila, drugostepni sud
je primenom ekstemene subjektivne teorije uzeo da interes za izvrsenje dela, a time i izvrsilacka
volja, postoji samo kod majke tako da je maku proglasio izvrsiocem (posrednim) a sestru
pomagacem.
U drugom slucaju, jedan agent sovjetske kontraobavestajne sluzbe ubio je na osnovu detalnog
zahteva svoje organizacije dvojicu emigrantskih vodja u Minhenu.
Iako je sam i svojerucno izvrio krivicno delo, primenom eksteme subjektivne teorije nemacki Savezni
sud je zauzeo stav da je samo pomagac (slucaj Stasinski).
Ova dva slucaja, dovoljno govore o neprihvatljivosti ekstemene subjektivne teorije.
Pokusano je da se ova teorija ublazi ogranicenom subjektivno m teorijom prema kojoj se izvrsilacka
volja mora na neki nacin materijalizvati kroz neke radnje ucinoca da bi bio smatran saizvrsiocem.
Iako prihvatljivija od ekstemne subjektivne teorije, ova teorija nije dala odgovor na pitanje koje to
radnje, osim radnje izvrsenja, dolaze u obzir.

☕ Vredna je paznje teorija vlasti nad delom. Ona je delimicno nastla i kao rekacija na
neprihvatljivu ekstemnu subjetivnu teoriju.
Prema toj teoriji saizvrsilac je onaj koji je u svakoj fazi ostvarenja krivncog dela imao presudnu ulogu
u smislu da je bitno mogao uticati na tok izvrsenja krivncog dela.
Saizvrsilac je pre svega onaj ko preduzime radnju izvrsenja i time ostvari element bica krivicnog dela.
Osim ove formalen vlasti nad dleom za ovu teorjuu je karakteisticno da uzme da je saizvrsilac i svako
ono lice koje je nosilac mateirjalne vlasti nad delom.
To moze biti i lice koje se ogranicilo samo na preduzimanje psihickih akata koji su usmereni na
ostvarivanje odredjenog cilja.
Sustina ove toerije proizilzai iz finalnog pojam radnje. Ta teorija je danas jedna od vladajucih u
stranoj krivncopravnoj literaturi i praski.

☕ Treba spoemnuti i teoriju o podeli rada koju prihvata jedan deo nase suske prakse. Medjuti,
cinjnica da se vise lica unapred dogvorilo kako da ostvari krivicno delo, da su pri tome
podleili uloge i napravili plan, ipak ne moze nekoga ko je u tom planu dobio ulogu pomagaca,
i kasnije zaista i preduzeo randju pomaganja , da transfomise u saizvrsioca.

☕ Sve spomenute teorije mogu dati korisne kriterijume za odredjivanje pojma saizvrsioca u
okviru jedne mesovite, objektivno-subjektivne teorije. Ta teorija, koja je vladajuca u nasoj
sudksoj praksi i doktrini, uzima da je za prostjanje saizvrsilastva neophodno da bude
ostvarena i objetivna i subjetivna komponenta. Ona se zasnvia i na zakonskom odredjivanju
pojma saizvrsilasstva clan 33 KZ.
Saizvršilaštvo
Član 33
Ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično
delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju
krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Objektivno-subjektivno odredjivanje pojam saizvrsilastva preovladjuje i u nasjoj sudskoj praski.

Tako, kada neki od ucesnika ne preduzimaju radnju izvrsenja vec neke druge radnje koje
omogucavaju i doprinose izvrsenju krivicnog dela, smatrace se saizvrsiocima ako kod njih postoji
volja da krivcno delo izvrse zajednicki tj. Da hoce delo kao zajednicko, pa prema tome i kao svoje,
tako da preduzete radnje takvih saizvrsiolaca cine prirodnu i logicnu celinu sa radnjama ostalih
saivrsilaca, koji preduzimaju zakonom odredjenu radnju izvrsenja krivicnog dela.
Na primr, u jednoj odluci se kaze: u slucaju kada je cuvao strazu, opstuzeni se javlja kao izvrsilac
krivicngo dela. Jer, izvrsilac je svaki onaj ko na bazi sprazuma o podeli uloga u zjaednickom izvrsenju
dela ostvaruje svoj deo u procesu izrsenja dela koji mu je dodeljen, pri cemu samo izvrsenje dela
hoce kao svoje i kao zajednicko.
Medjutim, cuvanje straze samo po sebi jeste radnja pomaganja koja moze prerasti u saizvrsilastvo
samo pod dodatnim uslovima koji zavise od okolnosti konkretnog slucaja (npr. da je postojao
dogovor oko podele ukradenih stvari, da se kradja, nije mogla izvrsiti bez cuvanja straze i sl.)
U sudskoj prakis se zpaza ekstenzivno shvatanje pojma saizvrsilastva sto je neodredjena odredba
clana 22 OKZ omogucava. Treba ocekviati da ce novo resenje iz clana 33. KZ dovesti do izvesnog
suzavanja pojma saizvrsilastva i u sudskoj praksi.
• O saizvrsilastvu ce se raditi i u slucaju tzv. Sukcesivnog saizvrsilastva koje postoji onda kada
se neko pridruzi nekome u toku izvrsenja krivcnog dela, tj. Nije nuzno da su siv saizvrsioci
ucestvovali u izvrsenju dela od samog pocetka.
• Nema saizvrsilastva u slucaju prividnog saizvrsilastva tj. Onda kada dva ili vise lica zajednicki
prouzrokuju posledicu krivicnog dela, bez postojanja svesti o zajednickom delovanju.
• Nuzno saizvrsilastvo posjti kod nekih krivicnih dela u ciji opis bica ulazi kao obavezan
elemenat da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili vise lica.

55. Подстрекавање
Podstrekavanje je oblik saucesnistva kojim se umisljajno navodi drugo lice da izvrsi krvicno delo.
U nasoj teoriji neki autorij pojam podstrekavanja odredjuju kao umisljajno izazivanje ili ucvrsivanje
odluke kod podstreknutog da preduzme protivnu radnju kojm ce ostvariti oblezja nekog bica
krivicnog dela.
Ukoliko je kod izvrsioca vec postojala cvrsta odluka da izvrsi krivicno delo (omimodo facturus) nece
postojati podstekvanje, vc neuspelo podstrekavanje ili psihicko pomaganje
No, odluka da se izvrsi krivcno delo moze biti manje ili vise cvrsta, odnosno da se cvrstina odluke
moze stepenovati, kao i to da ni najcvrsca odluka ne mora biti ostvarena.
Za postojanje podstrekavanja bitno je da je podstekac kod nekog lica stvorio takvu odluku da je na
osnovu njen (i zbog nje) krivicno delo izvrseno.

Ne moze se prihvatiti shvatanje da svako ucvrscivanje odluke da se izvrsi krivicno delo predstavlja
podstekavanje
 U nekim slucajevima, kada bi idodluka i inace bila ostvarena, dalje jacenje te olduke treba
smatrati psihickim pomaganjem.
S tim sto se u nasoj literaturi ne ulazi u raspravljanje pitanja da li jacanje odluke moze predstavljati
psihicko pomaganje.
Odredbom KZ kojom jeregulisano podstekavanje clan 34 nije propisana radnja podstrekavanja.
To moze biti svaka radnja koja se krece u rasponu od blagog nagovaranja pa do nekih formi prinude.
Na primer, to moze biti molba, obecanje ili davanje poklona, placanje za delo na koje se podstekava,
nagovaranje, pretnja, savetovanje, prevara, dovodljenje u zabludu.
Podstekavanje se najcesce vrsi verbalnim putem, ali je moguce da bude ostvareno i na druge nacine
kao sto su konkludentne radnje (gestovima) ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako sto
kod njega stvara odluku da izvrsi krivicno delo.
Medjutim, radnju podstekavanja ne predstavlja stvaranje situacije za koju se poreptpostavlja da ce
kod nekog lica izazvati odluku da izrsi krivicno delo.
Na primer, lice koje navede ljubomornog muza da s pre planiranog vrmena vrati sa sluzbenog puta
kuci da bi in flagranti zatekao zenu sa ljubavnikom ne preduzima radnju podstrekavanja ni onda kada
to cini zato sto ocekuje da ce uz posegnuti za oruzjem.

Podtekavanje moze postojati i u slucaju kada se modifikuje vec stvorena olduka kod podstreknutog
da izvrsi kricno delo.
Tu u osnovi postoje tri sistuacije koje treba razlicito resavati.
 Prvo, ako se odkuka izmeni tako dap odsteknuti izvrsi neko sasvim drugo delo u odnosu na
ono koje je bio odlucio da izvrsi.
 Ako podstekac izmeni odluku kod podsteknutog tako da on izvrsi tezi oblik istog krivicnog
dela, ili teze istovrsno krivicno delo, sporno je kako resiti ut situaciju.
Ako je, na primer, izvrsilac doneo odluku da izvrsi obicnu kradju, pa podstekac stvori odluku
kod njega da kradju izvrsi upotrebom rinude cime ona prerasta u krivicno delo razbojnistva,
ne bi bilo prihvatiljivo da podstekac odgovra za podstekavanje samo na krivcno delo prinude.
Inaime, i onda kada se to dodatno delpo moze izdvojiti kao posebno krivicno delo(sto nije
uvek moguce), ono je, po pravilu znatno lakse u odnosu na ono koje je nastalo spajanjme tog
dodatka sa onim sto je vec bilo obuhvaceno odlukom, tj. Odluka je kvalitativino dobila nove
dimenzije.
 Postoji treca situacija kada se podstekava na laksi oblik. Na primer ako je izvrsilac doneo
odluku da kradju izvrsi tako da pri sebi ima oruzje koje je spreman da upotrebi (oblik teske
kradje) a podstekac ga ubedi da to nije potrebno, tj. Da j bolje da izvrsi obicnu kradju, onda
nece postjati podstekavanje na obicnu kradju.
I u okviru istog krivcinog dela ako neko lice utice na izvrsioca d izmeni svoju odluku tako da
izvrsenjem dela zasticeni objekt bude u manjoj meri ugrozen ili povredjen (nnpr. Nagovori ga
da ukrade 5000 dinara umesto 1000) polazeci od istog principa, treba uzeti da nema
podstekavanja.

Podstekavanje moze biti posredno, tj. Preko treceg lica, odnosno preko vise lica kada se svi oni
javljaju kao posredni podstekaci. Podstekavanje se moze vrsiti i od strane vise lica koja neposredno
podstekavaju izvrsioca na izvrsenju krivncog dela.

Podstekavanje se uvek odnosi na konkretno krivcino delo. Ono mora biti upravljeno ili na odredjeno
lice, ili odredjeni krug lica, a pri tome nije neophodno da podstekac licno poznaje izvrsioca.
Izvrsilac (podsteknuti) ne mora poznavati podstekaca, niti mora biti svestan da jen jgova odluka da
izvrsi krivnco delo nastala pod uticjamem podstrekaca.

U jednom krivicnom delu ne moze postojati sticaj vise oblika saucestvistva. Podstekavanje obuhvata
pomaganje, a saizvrsilastvo konsumira podstekavanje. Kada se radi o vise krivicnih dela sticaj
pojedinih oblika saucesnistva je moguc.
Podstekac se kaznjava kao da je delo sam izvrsio, tj. U okviru kazne propisane za delo koje je
izvrseno. Ukoliko je delo ostalo u pokusaju, a pokusaj je kaznjiv, podstekacu se kao i izvrsiocu kazna
moze ublaziti.
Podstekavanje se u nekim slucajevima predvidja koa posebno samostalno krivicno delo. To se cini ili
zato sto radnja podrekavanja ne bi predstavla saucesnistvo prema tim opstim pravilima, ili zbog toga
sto zeli propisati stroza kazna nego za izvrsioca (obicno pod nekim dodatnim uslovima).
To su retke situacije, kada zakonodavac iz kriminalno-politickih razlog predvidja kao krivicno delo
radnju podstekavanja, a ono na sta se podrekava samo po sebi nije krivnco delo, ili pak procenjuje da
podstekavanje pod odredjenim uslovima u nekim situacijama moze biti teze od radnje izvrsenja.
Primer za prvu situaciju bi bilo krivcno delo navodjenja na samobuistvo i pomaganja u samoubistvu
clan 119.
Posto samoubistvo nije krivicno delo, ni saucesnistvo u njemu, zbog svoje akcesorne prirode, ne
moze biti krivicno delo.
Primer za drugu situaciju moglo bi biti krivicno delo izbegavanja vojene obaveze clan 394.
Kod tog krivicnog dela propisan je tezi, kvalifikovani oblik u slucaju kada neko poziva ili podstice vise
lica na vrsenje ovog krivicnog dela stav 4. zakonodavac je smatrao da je opravdano propisivanje
znatno stroze kazne za takvog podstekaca nego za izvrsioca.
KZ predvidja slucaj neuspelog podstekavanja (pokusaj podstekavanja) koje postoji onda kada
podsteknuti nije delo ni pokusao clan 34 stav 2. Tu postoje dve situacije.
 Prva je kad podstekac nije uspeo da stvori ili ucrvsti odluku kod podsteknutog, sto bi
odgovaralo nesvrsenom pokusajau. Dakle, radnja podstekavanja tu nije proizvela nikakvo
dejstvo.
 Druga je kada je uspeo da izazove ili ucvrsti odluku ali podstekntui iz bilo koje razloga (na
primer, zato sto je otkriven i uhvacen od strane nadlzenih organa) delo nije izvrsio ni
pokusao, sto odgovara svrsenom pokusjaju.
Za neuspelo podstekavanja kaznjava se kao a pokusaj krivicnog dela.

56. Помагање
Pomaganje je oblike saucesntistva u uzem smislu kod koga se sa umisljajem dobprinosi izvrsenju
krivicnog dela.
Taj doprinos mora biti u izvesnoj uzrocnoj vezi sa izvrsenjim krivncim delom.
Za postojanje uzrocnosti kod pomaganja dovoljno je da je doprinos uticao na ostvarenje krivncog
dela u svom konkrentom obliku, odnosno pomaganje postoji i onda kada bi ostvarenje krivcnog dela
bez radnje pomaganja bilo moguce, ali na drugaciji nacin i u drugom obliku.
Pomaganje se moze preduzeti na razne nacine, tj. Pomaganje je svaka radnja kojom se moze
dorpineti izvrsenju krvicnog dela.
Clan 35 navodi kao tipicne radnje pomaganja:
 Davanje saveta ili uputstva kako da se izvrsi krivcno delo,
 Stavljanje uciniocu na raspolaganje sredstva za izvrsenje krivncog dela,
 Stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvfrsenje krivcnog dela
 Unapred obecano prikrivcane krivncog dela, ucinioca, tragova krivcnog dela
To mogu biti i radnje:
 Pomaganje moze biti psihicko (intelektualno) i fizicko.
 Psihicko pomaganje je davanje saveta u nekim slucajevima
 Davanje prodrske
Psihicko pomaganje se uglavnom vrsi verbalnim putem.
Pomaganje se moze izvrsiti i necinjenjem
 Na primer, ako ne cuva objekt koji je bio duzna da cuva cime omoguci izvrsenje krivncog dela
kradje ostvari iz ovot objekta
Za postojanje pomaganja nije potrebno da je kod izvrsioca postojala krivcia, dovoljno je da su
ostvareni objektivni elementi krivncog dela.
Kada se doprinos izvrsenju krivncog dela ostvaruje prkeo nekgo treceg lica radi se posrednom
pomaganju, a kada vise lica pomozu izvrsiocu onda se svipojavljuju u ulozi samopomagaca.

Neophodno je da se poaze u konkretno odredjenom krivcnom delu.

Opste je usvojeno, kao i kod podstrekavanj, da pomagac ne mora licno znati izvrsioca, ali da mora
znati za njegovo postjanje, odnosno da mu mora biti poznat krug lica iz koga ce proizici izvrsilac.
Umisljaj pomagaca treba da obuhvati, pored cinjnice da svojim radnjma doprinosi ostvarenju
krivncog dela, i sve bitne elemente tog krivicnog dela.
Umisljaj ne mora da obuhvati pojedinosti u pogledu nacina, vrmeena, mesta, sredstva izvrsneja i dr.
Osom u slucaju kada je to bitno obelezje krivnocg dela.
Ukoliko isto lice u istom krivncom delu preduzima i radnje nekog drugog oblika saucesnistva,
pomaganje ce uvek biti konsumirano tim drugim oblikom, jer se uzima da je pomaganje najlasi oblik
saucensistva.
Kao i kod ostalih oblaika saucensistva, pomaganje moze postjati samo pre ili u toku izvrsenja
krivicnog dela.
Pomoc pruzena posle izvrsenog k4rivcnog dela koja se sastoji u tome da se krije izvrsilac, da se
prikrivaju tragovi ili sredstva kojima je dolo izvrseno i slicno, osim ako to nje ranije obecano,
predstavlja posebno krivcno delo pomoci u ciniocu posle izvrsenog krivcnog dela clan 333.
U pogledu kaznjavanja pomgaca, zakon predvdija mogcusnot ublazavanja kazne, tj. Odmeravanje i
izricanje kazne, tj. Odmeravanje i zricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaza od one koja je
propisana za izvrseno krivicno delo.
I radnja pomaganja, kao i podstrekavanja, moze u izuzetnim slucajevim biti predvidjena kao posebno
krivcno delo.

57. Кривична одгиворност саучесника

Odgovornost saucesnika za krivicno delo nalaze se u odredbi clana 36KZ.
Postoji razlika u pogledu krivice izmedju saizvrsilastva i ostalih oblika saucesnistva.

✎ Odgovornost saucesnika u uzem smislu postoji samo onda kada kod njih postoji
umisljaj,

✎ saizvrsilac je odgovoran i onda kada kod njega postji nehat.

Ne odnosi se na one slucajeve saizvrsilastva kada saizvrsilac ne preduzima radnju
izvrsenja, vec neku drugu radnju koja predstvalja bitan dorpinos radnji izvrsenja, ali
kod njega postoji izvrsilacka volja (jer je ta volja nespojiva s nehatom).
Odgovornost saucesnika za ucinjno krivicno delo pa i samo saucesnistvo, postji
nezavisno od toga da li postji krivica izvrsioca.
 Medjutim za razliku od principalne teorije saucenstvia prma kojoj je
irelevanto da li je izvrsilac preduzeo bio sta i gde svako potpuno samostalno
odgvora za svoje radnje.
 Prema akcesornoj teoriji koja je prihvacena i kod nas, zahteva se da je
izvrsilac izvrsio krivinco delo, odnosnoo da je preduzeo radnje koje ulaze u
kriminalnu zonu (dovrseno delo, kaznjiv pokusaj ili kaznjive pripremene
radnje). Pri tome se ne trazi i krivica izvrsioca, kao sto to cini teorija
ekstremne potpune akcesornosti. Dovoljno je da je izvrsilac ostvario sve
objektivne elemente krivincog dela, tj. Ne zahteva se da je on i kriv za
izvrseno delo (limitirana akcesornot).
Clan 36. stav 2. osvnovi koji iskljucju krivicu izvrsioca ne iskljucuju krivicno
delo saizvrsioca, podstrekaca ili pomagaca kod kojeg krivica postoji.
Hiperekstremna akcesornost je danas uglavnom odbacena, u nasem krivicno
mpravu prihvaceno je sasvim suprotno stanoviste koje je eksplicitno izrazno
u odredbi stav 3 clna 36. KZ tj. Licna svojstva, odnosi i iokolnosti od kojih
zavisi oslobodjenje od kazne, ili koje uticu na odmeravnje kazne uzimaju se u
obzir samo kod onog ucesnika kod kojeg postoje.
 Saizvrsilac odgovra u granicma svog umisljaja ili nehata, te ne odgvara za
ono sto je ostvario drugi saizvrsilac. Takodje, moguce je da u istom dleu
jedan saizvrsilac postupa s umisljajem, a drugi iz nehata.
Podstrekac i pomagac odgovaraju u granicama svog umisljaja. Ono sto nije
bilo obuhvaceno njihovim umisljajem predstavlja eksces izvrsioca za koji oni
ne odgovaraju.
Tu su moguce tri situacije:
► U Prvom slucaju izvrsilac vrsi neko sasvim drugo krivicno delo, a ne
ono na koje je bio podstrekavan odnosno u kome mu je pruzena
pomoc (kvalitativni eksces). U tom slucaju sitacija je potpuno jasna
nema odgovrnosti saucesnika, jer radnja saucesnistva nije ni u
kakvoj uzrocnoj vezi sa izvrsenim krivicnim ddelom. Jer delo na koje
se podstrekavalo koje nije ni pokusano ne moze biti osv za
odgovnrost saucesnika.
(Da nije izvrseno delo na koje je podstrekavano, podstrekavc bi
odgovarao za neuspelo podstrekavanje ukoliko je za to delo
zaprecena kazna od 5 godina zatvora ili teza kazna)
Na primer, ukoliko je neko podstrekavao na krivicno delo ubistva, a
bude izvrseno krivicno delo silovanja, nema odgvornosti podsrekaca
za silovanje, ali ima za neuspelo podsrekavanja na ubistvo. Ta
odgovonost u navedenom primeru postojala bi ionda ako izvrsilac ne
bi preduzeo nista.
► U drugom slucaju izvrsilac vrsi tezi oblik krivincog dela (ili teze
istovrsno krivicno delo) a umisljajem saucesnika je bio obuhvacen
samo osnovni oblik (kvntitativni ekces).
Polazeci od pravila da saucesnici odgovaraju samo u granicama svog
umisljaja tu se dolazi do rezultata da oni odgovaraju samo za
onosnvi oblik.
Na primer, ako neko podstrekava ili pomaze u obicnoj kradji, a
izvrsilac ode dalje i izvrsi tesku, ili razbojnicku kradju, saucesnik
ogovara samo za osnvoni oblik kradje.
► U trecem slucaju dolazi do izvrsenja lakseg oblika krivicnog dela, a
umisljajem saucesnka je bio obuhvacen osnvoni oblik (negativni
kvalitativni eksces).
Na primer umesto osnovnog oblika kradje, bude izvrsena samo sitna
kradja.
Postojanje saucesnistva i njihove odgvonosti zavisi od onoga sta je
zaista ostvareno.
To znaci da ce saucesnici u ovom slucaju odgovaraiti samo za laksi
oblik krivnog ela unavedenom primeru za sitnu kradju.
 U okviru institututa doborovoljnog odustanaka od izvrsenja krivinog dela
predvidjeno je i doborovljno sprecavanje dela od strane saucesnika clan 32 stav
3. Medjutim u ovom slucjaju nije odovljno da je saucesnik odustao do daljeg
preduzimanja radnje saucesnistva, vec je potrebno da je sprecio izvrsioca da
izvrsi krivicno delo (odnosno kaznjiv pokusaj ili kaznjive pripremne radnje).
To znaci da i onda kada je saucesnik ucino sve da psreci ucinoca da ne izvrsi
krivino delo, ali u tome nije uspeo, ne moze doci do primene ove odredbe koja,
kao i kod dobrovljnog odustanka, predvidja fakultativni osnov za oslobodjenje od
kazne.
 Teorija hiperekstreme akcesornosti je odbacena u nasem pravu. Nase krivicno
zakonodavstvo sadrzi pravilo da se odredjeni licni odnosi, svojstva i okolnosti uzimaju u obzr
samo kod ongo ucesnika u ostvarenju krivincog dela kod koga postoje clan 36 stva 3 i 4.
To znaci da nema nikakvog prenosenja uticja tih okolnosti bilo da se radi o krivici ili o
odmeravanju kazne, na primer, cinjnica da je izvrsiocu koji je krivino delo ucinio u povratu
uzeta kao otezavajuca okolnost, to nema nikkakvog znacaja za saucesnike koji nisu
povratinici.
Od ovog pravila postoji jedan izuzeta.
Ako neki licni odnos, svojstvo ili okolnosti predstavlja bitni elemenat bia krivicnog dela,
uzima se u obzir i saucesnicima iako kod njih ne postoji.
Dovoljno je za postojanje krivicnog dela i odgovornosti saucesnika da odredjni licni odnos,
svojstvo ili okolnosti postoji samo kod izvrsioca.
Na primer, smatrace se podstrekacem i ono lice koje nemajuci svojstvo sluzbenog lica
podsrekava sluzbeno lice da izvrsi kriivnco delo zloupotrebe sluzbenog polozaja.
KZ kao i neka strana zakonodavstva, predvidja da se saucesniku koji nema licno svojstvo koje
se zahteva kod izvrsioca krivicnog dela, kazna moze ublaziti clna 36 stav 4.

58. Појам и врсте кривичних санкција

Pojam krivicne sankcije
Krivicne sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zastitne funkcije krivicnog prava. Ta se zastita
ostvaruje predvidjanjem odredjenih ponasanja kao krivicnih dela i propisivawnjme krivicnih snakcija
za ta dela, kao i kroz primenu krivicnog prava, tj. Izricanjem propisanih snakcija uciniocima krivicnih
dela.
Def.
Krivicne sankcije su zakonom predvidjene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta
primenjuju prema uciniocu protivrpavnog dela koje je uzakonu predvidnjo kao krivicno delo na
osnovu odluke suda donete naknon sprovedenog krivicnog postupka.
Elementi krivicnih sankcija, tj. Osnovna obelezja su:

☕ Cilj krivicnih snakciija je suzbijanje kriminaliteta

☕ One su po svojoj prirodi represivne mere

Represivnost krivicnih sankcija se ogleda u tome sto one predstavljaju odredjeno zlo za
ucinioca krivicnog dela, ili pretnju zlom. One dovode do oduzimanja ili ogranicavanja prava i
dobara ucinoca krivicnog dela, ili sadrze pretnju da ce do toga doci.
Stepen represivnosti pojedinih krivicnih sankcija je veoma razlicit: od sudske opomene kao
mere upozorenja, ili ukora kao vaspitne mere, pa do smrtne kazne.

☕ Primenjuju se prema uciniocu proitvpravnog dela koje je uzakonu predvidjeno kao krivicno
delo
Sto znaci da to delo NE MORA biti krivicno delo koje ispunjava sve lelemnte za posotjanje
kricfinog dela, tj. Moze nedostajati krivica. Bitno je da je ono kao takvo zakonom predvidjno
kao krivicno delo.
Na primer, lisavanje zivota koje izvrsi neuracunljivo lice nije krivcnno delo u smislu
opsteustvojenog objektivno subjektivno shvatanja opsteg pojama kricinog dela, ali se radi o
protivpravnm delu koje je u zakonu predvidjeno kao krivicno delo.

☕ Moraju biti predvidjene zakonom

☕ Primenjuje ih, ondonson izrice suid

☕ Izricu se u krivicnom postpuku

Vrste krivicnih sankcija

Sistem krivicnih sankcija u nasem krivicnom pravu sadrzi cetiri vrste krivicnih sankcija
☘ Kazne (vrste kazne: 1) kazna zatvora; 2) novčana kazna; 3) rad u javnom interesu; 4)
oduzimanje vozačke dozvole. )
☘ Mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opoemna)
☘ Mere bebednosti (vrste: (1) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj
ustanovi; 2) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi; 3) obavezno lečenje narkomana;
4) obavezno lečenje alkoholičara; 5) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti; 6)
zabrana upravljanja motornim vozilom; 7) oduzimanje predmeta; 8) proterivanje
stranca iz zemlje; 9) javno objavljivanje presude; 10) zabrana približavanja i
komunikacije sa oštećenim; 11) zabrana prisustvovanja određenim sportskim
priredbama.)
☘ Vaspitne mere
Opsta svha kricinh sankcija jeste ostvarivanje zaiten funkcije krivicnog prava.
Clan 4 stav. 2 KZ Opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija je suzbijanje dela
kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.
U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha kažnjavanja je:
1) sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini
krivična dela;
2) uticanje na druge da ne čine krivična dela;
3) izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze
poštovanja zakona.
Clan 64. KZ (1) Mere upozorenja su: uslovna osuda i sudska opomena.
(2) U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha uslovne osude i sudske
opomene je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može
očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska
opomena) dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.
Clan 78 kZ U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha mera
bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće
ne vrši krivična dela.

U krivicnom pravu Srbije postoje mere koje imaju slicnosti sa krivicnim sankcijama, ali
nisu obuhvacene sistemomo krivicnih snakcija.

☔ Pravne posledice osude (cln 94,96) koje ne izrice sud one nasutpaju po sili
zakona kod osude za odredjena krivicna dela ili na odredjene kazne. Na primer
kod: (1) Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak
određenih prava su: 1) prestanak vršenja javnih funkcija; 2) prestanak radnog
odnosa ili prestanak vršenja određenog poziva ili zanimanja; 3) gubitak
određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnog organa ili organa
lokalne samouprave. (2) Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani
sticanja određenih prava su: 1) zabrana sticanja određenih javnih funkcija; 2)
zabrana sticanja određenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi;
3) zabrana sticanja čina vojnog starešine; 4) zabrana dobijanja određenih
dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnih organa ili organa lokalne
samouprave.
 ☔ Mere oduzimanja imovinske koristi pirbavljene kricinim delom cl 91-93 Jer niko
ne moze zadrzati imovinsku korist pribavljenu krivicnim delom.
Od znacaja za oblast krivicnih sanckiha u nasem kricinom pravu su odredbe o rehabilitaciji i davanju
podataka iz kaznene evidencije cl 97 – 102
(1) Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra
neosuđivanim.
(2) Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuđenog
lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija).

59. Појам, оправдање и сврха казне; општа правила о извршењу казне

Pojam kazne
Pojam kazne sadrzi slicne elemente kao i opsti pojam krivicnih sankcija. S tim sto se za primenu
kazne trazi da ucinjeno delo sadrzi sve obevezne ementke koje se traze za postojanje kricinog dela
pa i krivicu. Clan 2 KZ sadrzi nacelo krivice koje zahteva postojanje krivice kao nneophodna uslov za
primenu kazne (nulla poena sine culpa). Krivica je i sustinski vezna za kaznu, jer kazna bez krivice
znaci negaciju krivicnog prava i kresenje njegovih osnovnih nacela.
Def.
Kazna je zakonom predvidjena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje
prema uciniocu krivicnog dela na osnovu odluke suda nakon spovedenog krivicnog postupka.

Stepen represivnosti je navjisi kod kazne. Kazna najvise zadire u pravu i dobra ucinioca krivicnog
dela. Kazna u svom bicu nuzno sadrzi odrejdneo zlo.

Opravdanje i svrha kazne

U pogledu opravdanja kazne postoje dve teorije:
⛱ Utilitaristicka
Opravdanje kazne po ovoj teoriji je zbog njene nuznosti i korisne funkcije koju ona obavlja za
drustvo (suzbijanje kriminlaitetata)
⛱ Retributivisticka
Po drugoj teoriji oravdanje kazne je retribuija koja polazi od ideje srazmernost i pravednosti.
Teoreticari ove teorije polaze od moralne odgovornosti.
U pogledu svrhe kaznjavanja formirale su se tri teorije

☔ Apsolutna
Prema apsolutnoj teoriji svrha kazne je vracanje zala za ucinjeno zlo.
Kazna je retribucija, odmazda za ucinjeno krivicno delo. Ona odgovra retributivistickom
pristupu kod opravdanja kazne. Apsolutne teorije nemaju nikakav relani cilj, njih ne
iteresuje ishod i empirijsko delovanje kazne.
One su inspirirsane filozofkim idejama Kanta i Hegela.
Tako, prema Kantu, u njegovom cuvenom primeru sa ostvom, treba izvrsiti smrtnu kaznu i u
odnosu na poslednjeg clana drustva koji se nalazi u zatvoru, pre nego sto drustvo nestane.
Za Hegela je kazna „negacija prava“ Posebna volja prestupnika koja njegovim protivpranim
delom negira opstu volju pravnog poretka, negi4ra se odnosno pronistava kaznom.
Danas apsolutna teorija, bar kada je u pitanju naiuka krivicnog prava, pripada proslosti.

☔ Relativna
Relativna teorijasvhu kazne vidi u suzbijanju vrsenja krivicnih dela, odnosno prevenciji.
Ta prevencija moze biti generalna i specijalan.
Generalna prevencija kazne ima za cilj vrsenje uticaja na potencijalne ucinioce.
 Generalna prevencija moze biti: (vrste)
☀ Negativna – koja se postize zastrazivanjem potencijalnih ucinilaca
☀ Pozitivnu generalnu prevenciju – koja se sastoji u pdrzavanju i jacanju onih
drustvenih i moralnih normi koje sluze kao prepreka vrsenju krivicnih dlea.
Dok specijalna prevecija kazne ima za cilj vrsenje uticaja na uciniocak koji je vec ucinio
krivicno delo.
Specijalna prevencija moze biti:
☘ Kojom se vrsi zastrasivanje (samo sto se to cini primenom kazne prema nekom ko je
vec ucinio krivicno delo)
☘ U eliminaciji i neutralizaciji ucinioca
☘ Ili u njegovoj resocijalizaciji
Sto ima za cilj da ucinilac prihvati pozitivne drustvne norme i tako vise ne vrsi
krivicna dela.
Relativne teorije odgovaraju utilitaristickom konoceptu opravdanja kazne. Relativna teorija je danas
dominirajuca teorija u nacui krivicnog prava.

☔ Mesovita
Mesovita teorija smatra da je svhra i prevencija i retribucija.
Mesovita teorija sadrze u sebi ivesnu kontradikciju jer je tesko istovrmeno vrsiti i pravendu
odmazdu i ostavrivati drustveno korisne ciljeve kaznom.

Nas KZ odredjuje svrhu kazne clan 42. polazeci od relativne teorije i svrhu kaznjavanja odredjuje kao
specijalnu i generalnuj prevenciju.
U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha kažnjavanja je:
1) sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini krivična dela;
2) uticanje na druge da ne čine krivična dela;
3) izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja
zakona.
Clan 42 KZ ne odredjuje kao jednu od svha kaznjavanja i retibuciju. Medjutim, retribuciju kao svhu
kazne tesko je negirati. No, ona nikada ne sme biti dominirajucia svha kaznjavanja nikada se kazna
ne sme izricati samo zbog toga da bise uciniocu vratilo zlo za ono zlo koje je on naneo vrsenjme
krivicnog dela.

60. Систем казни у нашем кривичном законодавству

Vrste kazne u nasme KZ:
☀ Zatvor
☀ Novcana kazna
☀ Rad u javnom interesu
☀ Oduzimanje vozacke dozvole
Smrtnu kaznu krivicni zakon ne predvidja.
Nase krivicno pravo polazi od uobicajene podele na glavne i psoredne kazne clan 44.
Glavna kazna je zatvor
Dok se novcana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozacke dozvole mogu izreci i kao glavne i
kao sporedne kazne.
Glavna kazna se izrice samostlano, s tim sto se wsamo jedna kazna moze izreci kao glavna.
Novcana kazna i oduzimanje vozacke dozvole ka opsoredna kazna sem ogu izreci uz kaznu zatvora
kao glavnu kaznu.
61. Казна затвора у нашем кривичном праву
Kazna lisenja slobode i dalje predstaljva najvazniju kaznu u savremenim kaznenim sitemima, i
pored nastojanja da se njena primena danas sto vise ogranici kroz uvodjenja njenih alternativa.
Traganje za alternativom kazne lisenja slobode je poteklo od saznanja da se kaznom lisenja slobode
cesto postize upravo suprotn cilj od zeljenog. Umesto da deluje preventivno na ucinioca krivicnog
dela, ona od njega stvara licnost ,oja se jos vise udaljava od drustva, od vladajucih drustvenih normi i
normalnog ziota na slobodi.
Od alternativa kazni lisenja slobdoe koje su u novije vrme uvedene u evropskim zemljma najvise
uspheai ma rad u javnom interesu. Rad u javnom interesu kao sankcija propisjuje se u odredjenom
trajanju tj. Odredjuje se najmanji i najveci broj sati rada kao i duzina vrmenskog prerioda, a sud u
konkretnom slucaju odredjuje tacna broj sati rada, kao i vrme u kome ce se obaviti. Bitna
krakteristika rada u javnom intersu jeste da mora biti dobrovoljan, jre bi inace bio u surptonosti sa
medjunarodnom konvecnijom koja zabranjuje prinudan rad kao krivicnu sankciju. Dalje,
karakteristicna je za ovu sankciju i vsta rada koja se nalaze. To ne moze biti b ilo koji rad, odnosno
rad koji predstavlja neku privrednu delantost nego rad koji pre svega ima humanitarni i opstekorsni
karakter (na primer. Pomoc starim i bolesnim licima, rad sa hedikepiranom decom, rad u oblasti
zastite zivotne sredine i dr.)
Takodje, kao alternativa kazni lisenja slobode korsite se: naknada stete i neformalno poravnanje
ostecenog i ucinioca, ambulantni tretman ili upucivanje na obuku i mere pojacanog nadziranja, kucni
zatvor.

Kazna zatvora u nasem krivicnom pravu

Nase krivicno zakonodavstvo odredjuje opsti minum i maksimum kazne zatvora, odnosno najmanju i
najvisu mogucu meru kazne, tj. Njeno trajanje clan 45. stv 1 KZ.
Prema clanu 45 kazna zatvora ne moze biti kraca od 30 dana ni duza od dvadeset godina.
Za najteza krivicna dela predvidjena je kazna zatovora od 30 do 40 godina. Kaznu zatvora u trjanju
od trideset do cetrdeset godina treba posmatrati kao poseban slucaj kazne zatvora koja je uvedena
kao zamena za smrtnu kaznu. Zato se ne moze odmeraviti i izreci kazna u rasponu izmedju dvadeset i
trideset go0dina. Ona se ne moze odmeravti i izricati u mesecima vec samo na pune godine. Ona se
ne moze izreci licu koje u vrme izvrsenja krivicnog dela nije navrsilo dvadeset godina.
Krivicni zakon predvidja i kaznu kucnog zatvora kao modalitet kazne lisenja slobode.
Osudjeni kome je izrecena kazna zatvora do jecen godine sud moze odrediti da se ona iz vrsi tako sto
osudjeni nece napustati prostorije u kojima stanuje (osim u slucajevima u kojima dozvoljava zakon
ZIKS).
U slucaju da osudjeni samovoljno napusti prostorije u kojiima stanuje u kojima izdrzava izvrsenu
kaznu zatvora, jedom u trjanju do dvanaest casova (preko sest sati) ili dva puta u trajanju do sest
casova, ostatak kazne ce izdrzati u zatvoru.
Izvrsenje kazne zatvora na ovaj nacin ne moze se odrediti uciniocu krivicnog dela protiv braka i
porodice ukoliko zivi sa ostecenim u istom porodicnom domacinstvu.

62. Условни отпуст

U nasoj teoriji i praksi smatra se da se kazna izvrsava uciniocu i za vreme uslovonog odpusta, tj. Da se
kazna samo transformisala. Medjutim, izvrsenje kazne uslovnim otpustom je u stvari suspendovano,
sto se vidi i iz samog opoziva, jer vreme provedeno na uslovnom otpustu se ne uracunava u
izdrzavanu kaznu.
KZ regulise institut uslovnog otpusta, predvidja osnovne uslove za uslovni otpust cl.46.
Osudjenog koji je izdrzao dve trecine kazne zatvora sud moze opstutiti sa izdrzavanja kazne pod
ulsovm da do isteka vrfmena za koje je izrecena kazna ne ucini novo krivicno delo. Osim da je izdrzao
dve trecine izrecene kazne, porebno je da se osudjeni u toku izdrzavanja kazne tako popravio da se
sa osnovnom moze ocekivati da ce se na slobodi dobro vladati, a narocito da do isteka vremena za
koje je izrecena kazna nece vrsiti krivicna dela.
To znaci da je predvidjena mogucnost uslovnog otpustanja osudjenog u slucaju kumulativnog
ispunjavanja dva uslova:
⏱ Da je izdrzavao najmanje dve trecine kazne
 ⏱ Da se za vreme izdrzavanja kazne tako popravio da se sa onsovom moze ocekivati da vise
nece vrsiti krivicna dela.
Sud moze u odluci kojom osudjenog uslovno otpusta odrediti da ispuni obaveze koje su
predvidjene krivicnopravnim odredbama. (na primer, kod krivicnog dela nedavanja izdrzavanja iz
clana 195 KZ predvidjeno je da sud moze odrediti obavezu ucinocu da izmiri dospele obaveze i da
uredno daje izdrzavanje ukoliko mu izrekne uslovnu osudu).
Opozivanje uslovnog otpusta je takodje regulisano odredbom KZ cl 47. Predvidjeno je obavezno
opozivanje uslovnog otpusta ako osudjeni za vreme dok je na uslovnom otpustu ucini krivicno delo z
koje je izrecena kazna zatvora preko sest meseci, i fakultativno, kada je izrecena kazna zatovra do
set meseci. To znaci dau slucaju kada uslovno otpusteni na slobodi ucini krivicno delo do opozivanja
uslovnog otpusta moze, a ne mora doci ukoliko mu je za to krivicno delo izrecena kazna zatvora do
sest meseci.
O uslovnom otpustanju, kao i o njegovom opozivanju odlucuje sud.

63. Појам и системи новчане казне

Novcana kazna je jedna od najstarijih krivicnih sanskicja. Nastala je na osnovu novcane kazne koje je
placao ucinilac placao ostecenom ili njegovoj prodici. U pocetku se drzava javljala kao posrednik, da
bi se kasnije javila kao primalac u zamenu za kratkotrajne kazne lisenja slobode.
U novije vreme se koristi dnevne kazne, umesto fiksno odredjenih. Sto podrazumeva da se
prethodno odmeri kazna u vremenskom trajanju. Tj. U danima i to prema opstim pravilima za
odmeravanje kazne, da se posle toga utvrdi novcana vrednost, ondosno novcani ekvivalnet jednog
dana, iz cega se mnozenjem dolazi do novcane kazne koja se izrice. Ono sto je kljucno u tom sistemu
sto se vrednost jednog dana utvrdjuje iskljucivo prema imovinskom stanju ucinoca cime se u znatno
vecoj meri nego kod sistema fiksnih iznosa postize to da novcana kazna jednako pogadja siromasne i
bogate ucinioce krivicnih dela. Do vrednosti jednog dana se dolazi tako sto se utvrde mesecni ili
godisnji prihodi ucinoca zatim se od toga oduzme redovni troskovi koje ima tj. Utvrdjuje se u stvari
koliko moze da ustedi, pa se ta usteda deli sa brojem dana u mesecu, odnosno godini.

64. Новчана казна у нашем кривичном праву

Nas krivicni zakon predvidja da se novcana kazna moze odmeriti i izreci u dnevnom iznosu ili u
odredjenom iznosu.

☔ Novcana kazna u dnevnim iznosima, prema resenju u KZ clan 49 odmerava se tako sto se
prvo utvrdjuje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa.
Do iznosa novčane kazne sud će doći množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa sa
utvrđenom vrednošću jednog dnevnog iznosa.

☕ Broj dnevnih iznosa za ucinjeno krivicno delo odmerava se na isti nacin kao i kada bi
se odmeravala kazna zatvora u danima, a na osnovu opstih pravila o odmeravanju
kazne. Taj broj ne moze biti manji od deset, niti veci od tristasezdeset dnevnih
iznosa.

☕ Visina dnevnog iznosa se izracunava i utvrduje tako sto se od prihoda ucinoca

krivicnog dela u prethodnoj godini oduzmu nuzni rashodi koje je imao, pa se ta
razlika podeli sa brojem dana u godini. Vrednost jednoog dnevnog iznosa ne moze
biti manja od petsto dinara, niti veca od pedeset hiljada dinara.
Broj dnevnih iznosa se utvrdjuje u okviru raspona:
❣ Do sezdeset dnevnih iznosa za krivicna dela za koja se moze izreci kazna zatvora
do tri meseca
 ❣ Od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa za krivicna dela za koja se moze izreci
kazna zatvora do sest meseci
❣ Od sezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa za krivicna dela za koja se moze
izreci zatvor do jedne godine
❣ Od stodvadeset do dvestacetrdeset dnevnih iznosa za krivicna ela za koja se
moze izreci kazna zatvora do dve godine
❣ Najmanje stoosamdeset dnevnih iznosa za krivicna dela za koja se moze izreci
kazna zatvora do tri godine
Ukoliko je krivicno delo propisana samo novcana kazna, ona se odmerava u
okviru propisanog broja dnevnih iznosa za to krivicno delo.
U cilju utvrđivanja visine dnevnog iznosa novčane kazne sud može da zahteva podatke od banaka ili drugih
finansijskih ustanova, državnih organa i pravnih lica koji su dužni da dostave tražene podatke i ne mogu se
pozivati na zaštitu poslovne ili druge tajne.
(5) Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima učinioca krivičnog dela, ili ukoliko
on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava, sud će na osnovu raspoloživih
podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa novčane kazne.
Ako nije moguće utvrditi visinu dnevnog iznosa novčane kazne ni na osnovu slobodne procene suda
(član 49. stav 5), ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produžilo trajanje krivičnog postupka, sud
će izreći novčanu kaznu u odrediti u fiksnom iznosu.
(2) Novčana kazna ne može biti manja od deset hiljada dinara. Novčana kazna ne može biti veća od
milion dinara, a za krivična dela učinjena iz koristoljublja ne moze biti veća od deset miliona dinara.
I ovde visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprecene kazne zatovra uz koju je novcana kanza za
pojedina dela propisana. Tako novcana kazna kao glavn kazna izrice se u sledecim iznosima:
⛆ Do sto hiljada dinara za krivicna dela za koja se moze izreci kazna zatvora do tri meseca
⛆ Od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara za krivicna dela za koja se moze izreci kazna
zatvora do sest meseci
⛆ Od trideset hiljda do trista hiljda dinara za krivicna dela za koja se moze izreci kazna zatvora
do jedne godine
⛆ Od pedeset hiljada do petsto dinara za krivicna dela za koja se moze izreci kazna zatvora do
dve godine
⛆ Najmanje sto hiljada dinara za krivicna dela za koja se moze izreci kazna zatvora do tri godine
Ukoliko je za neko krivicno delo propisana samo novcana kazna, a sud odluci da koristi ovaj
sistem odmeravanja kazne, novcana kazna ce se odmeriti u okviru porpisanog iznosa za to
krivicno delo (a ako nije propisan posebni minimum i maksimum, onda ce se odmeriti u
okviru opsteg minimuma i maksimuma).
Odredbe clana 51 KZregulis u pitanja izvrsenja novcane kazne i odnose se na oba sistema novcane
kazne. Tako u pogledu roka placanja novcane kazne propisano je da se on odreduje u presudi i da ne
moze biti kraci od petnaest dana ni duzi od tri meseca, a da sud opravdanim slucajevim moze
dozvoliti da osudjeni isplati novcanu kaznu i u ratama, s tim da rok isplate ne moze biti duzi od jedne
godine.

(2) Ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom
zatvora, tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne
zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, a ako je izrečena novčana kazna u
iznosu većem od sedamsto hiljada dinara, kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine.
(3) Ako osuđeni plati samo deo novčane kazne, sud će ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom
zatvora, a ako osuđeni isplati ostatak novčane kazne, izvršenje kazne zatvora će obustaviti.
Na primer ukoliko je osudjenom izrecena kazna u iznosu od 300 000 dinara, pa on isplati 150 000
dinara jednu poloviu ostatka od 150 000 dinara se moze pretvoriti samo u zatvor u trajanju od tri
meseca (a ne od pet meseci). Tako da kevivalnet jednom danu zatvora moze biti vise od hiljadu
dinara.
KZ je propisano da posle smrti osudjenog novcana kazna se nece izvrsiti.

Rad u javnom interesu

Krivicni zakon propisuje sankciju rad u javnom interesu. Postoje razlozi za i protiv uvodjenja ove
snakcije.
Razlozi koji idu u prilog njenom uvodjenu jesu pre svega sto osudjeno lice ne gubi svoje drustvne
kontakete, moze nastaviti obavljanje svoje profesije, a nema ni ostalih negativnih posledica kazne
lisenja slobode i znatno manji su troskovi njenog izvrsenja. Dalje, gradjani sa kojima je osudjeni u
kontaktu u toku obavljanja rada u javnom interesu mogu imati na njega pozitivan uticaj.
Razlozi protiv nje jesu pre svega problemi na planu izvrsenja kao sto je nedostatak pogodnih
humanitrarnih i volonterskih organizacija u okvri ukojih bi se ovaj rad obavljao, kao i nedostatak onih
koji bi nadgledali izvrsenja ove sankcije. Osudjeni dolazi u kontakt s licima koja su v4rlo ranjiva u
smislu da mogu postati zrtve krivicnog dela (bolesna, stara lica)
Rad u javnom interesu se moze izreci kao glavna kazna, ali i kao alternativna kazna kod zamene
neplacene novcane kazne.
Kazna rada u javnom interesu se moze izreci za krivcna dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili
novcana kazna.
Rad u javnom interesu mora biti rad koji je koristan za drustvo, kojim se ne vredja ljudsko
dostojanstvo i koji se ne vrsi u cilju sticanja dobiti.
KZ propisuje minimum i maksimum ove kazne. Rad u javnom interesu ne moze biti kraci od sezdeset
casova, niti duzi od tristazesdeset casova. Vremenski period u kome ce se obaviti odmereni broj sati
rada u javnom interesu je od jednog do sest meseci i traje sezdeset casova u toku jednog meseca.

Prilikom izricanja ove kazne sud imajuci u vidu svhu kaznajvanja, uzima u obzir vrstu ucinjenog
krivicnog dela, licnost ucinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu. Vazan
uslov za izricanje ove kazne jeste pristanak ucionoca.
U slucajaju da osudjeni ne obavi casove rada koji su mu odredjeni u okviru izrecene kazne. U tom
slucaju dolazi do zamene kaznom zatvora tako sto ce se za svakih zapocetih osam casova rada u
javnom interesu odrediti jedan dan zatvora.
Ukoliko osudjeni savesno ispunjava svoje oaveze vezane za rad u javnom interesu sud kaznu moze
umanjiti za jednu cetvritinu.

Oduzimanje vozacke dozvole

Oduzimanje vozacke dozvole razlikuje se od mere bezbednosti zabrana upravljanja motronim
vozilom. Zabrana upravljanja motornim vozilom se izrice samo uciniocu krivincog dela ugrozavanja
jvanog saobracaja za kojeg se utvrdi da je opsano da upravlja motornim vozilom.
Uslov za izricanje oduzmanje vozacke dozvole jeste da je u vezi sa izvrsenjem ili pripremanjme
krivicnog dela koje je osnov za irizcanje ove kazne korisceno motrno vozilo.
Potrebno je da je ucinilac koristio motnro vozilo za pripremanje ili izvrsenje krivicnog dela.
Sanckija mere bezbednosti (zabrana upravljanja motornim vozilom) i oduzimanje vozacke dozvole
sene mogu izreci zajedno.
Kazna oduzimanja vozacke dozvole moze biti izrecena kao glavna kazna, a moze biti i psoredna kazna
uz kaznu zatvora ili uz novcanu kaznu. Kao glavna kazna moze se izreci samo za krivicna dela za koja
je propsiana kazna zatvora do dve godine ili novcana kazna.
Kazna oduzimanja vozacke dozvole moze trajati od jedne do tri godina racunajuci od dana
pravnosnaznosti presudee. Ako je izrecena uz kaznu zatvora, vreme provedeno na izdrzavanju kazne
zatvora ne uracunava se u trajanju ove kazne.

Kao i kod mere bezbednosti zabrane upravljanja motronim vozilom, ova kazna se moze izreci i ilicu
koje nema polozne vozacki ispit. I takvo lice moze koristi motorno vozilo za pripremanje ili izvrenje
krivicnog dela. U tom slucaju, zabranjuje mu se, u slucaju da polozi voacki ispit, izdavanje vozacke
dozvole.
Ako osudjeni na kaznu oduzimanja vozacke dozvole upravlja motornim vozilon za vrme dok ona
traje, sud ce kaznu oduzimanja vozacke dozvole zamniti kaznom zatovora, tako sto ce za jednu
godinu oduzimanja vozacke dozvole odrediti jedan mesec zatvora.

65. Појам и врсте одмеравања казне

Odmeravanje kazne, prema nekim autroima, moze biti zakonsko i sudsko. Medjutim, samo sudsko
odmeravanje predstavlja odmeravanje kazne u pravom smislu reci.
Pojam odmeravanje kazne odgovara pojmu individualizacija kazne u sirme smislu.
Pojam indivudalizacija kazne se moze shvatiti u sirem i uzem smilu.
U sirem smislu individualizacija kanze predstavlja ukupan proces koji se odvija pocev od izbora kazne
pa do njenog izricanja, sto znaci da ona obuvhata i odmeravanje kazne.
U uzem smilu, individualizacija je jedan od principa na onosvu kojeg se vrsi odmeravanje kane, a koji
pre svega podrazumeva upoznavanje licnosti ucinioca.
Odmeravanje kazne moze biti u okviru kazne porpisane za odredjeno krivicno delo, zatim
odmeravanje blasze od propisane kazne (ublazavanje kazne) i odmeravanje teze od propisane kazne
(poostravanje kazne).
Redovan nacin odmeravanja kazne jeste onaj koji se vrsi u okviru propisane kazne za odredejno
krivicno delo, dok se ublazavanje, odnosno poostravanje kazne moze vrsiti izuzetno i to pod uslovima
predvidjenim zakonom.
Osnovni kriterijumi za REDOVNO odmeravanje kzane, odmeravanje kanze koja se krece u okviru
poropisane kazne za odrejdno krivicno delo su:
 Propisana kazna,
 Svrha kaznjavanja
 Olaksavajuce i otezavajuce okolnosti
Prilikom odmeravanja kazne sud mora voditi racuna o rasponu propisane kazne za ucinjeno
krivicno delo.
Ukoliko nije propisan posebani minimum ili posebni maksimum, primenjuje se opsti
minimum ili opsti maksimum. Za neka krivicna dela moze biti propisan samo posebni
minimum ili posebni maksimum.
Tako za teza krivicna dela kazna ne moze biti manja od 10 godina, sto predstavlja minimum,
sto znaci da se uzima opsti maksimum koji je 20 godina.

Prilikom odmeravanja kazne sud mora voditi racuna o tome da je u konkretnom slucaju
potrebno postici svrhu kaznjavanja. Javlja se problem ukoloiko razlicite svrhe zahtevaju
razlicitu kaznu u konkretnom slucaju kojoj svrsi dati prednost.
Treci kriterijum, olaksavajuce i otezavajuce okolnosti, sluzi tome da se u okv4riu propisane
kazne, a vodeci racuna o svrsi kazne, dodje do tacno odredjene kazne tj. Te okolnosti
predstavljaju neposredan osnov za odmeravanje kazne.

66. Олакшавајуће и отежавајуће околности

KZ ukazuje na najvaznije okolnosti koje sud mora uzeti u procesu odmeravanja kazne.
Na osnovu navedenih okolnosti sud moze odmeriti i izreci kaznu koja je u granicma za krivcino delo
za koje se kazna odmerava (izmedju posebnog minimuma i posebnog maksimuma).
Ukoliko neka od okolnosti ima karakter olaksavajuce okolnosti u konkretnom slucaju, ona ce uticati
da kazna bude bliza donjoj granici propisane kazne za to delo, i obrnuto, ukoliko ona ima karakter
otezavajuce okolnosti, to ce opravdati odmeravanje kazne koja se krece u pravcu makmsimuma
kazne za to krivicno delo.
Okolnosti koje zakon navodi su:
⛆ Stepen krivice
 ☕ Uracunljivost,

☕ Umisljaj

☕ Nehat

☕ Kao i svest o protivpravnosti (stvarna ili moguca) kao komponente krivice se mogu
stepenovati.
Ne samo da je vazno koji oblik krivice postoji u konrketnom slucaju, nego se
stepenovanje moze vrsiti u okvru pojedinih oblika krivice.

☕ Kod umisljaja je bitno koliko je INTENZIVNO UCINILAC hteo nastupanje posledice.

Od znacaja je da li je ucinilac pokazao posebnu upornost i bezobzirnost.

☕ Kod nehata vazna je stpene nepaznje.

☕ Za ocenu stpena krivice od znacaja su i neke forme umisljaja koje nase krivicno
pravao ne predvidja (s jedne strane to je predumislja koji u pricipu treba uzimati kao
otezavajucu okolnost jer ukazuje na visi stpen krivice, s druge strane, dolus
repentinus tj. Kada je delo izvrseno spontano, bez razmisljanja, na mah.)

☕ Kod uracunljivosti i svesti o protivrpavnosti mogucnost za stepenovanje krivice su

znatno manje. Njihovo odsustvo nije od znacaja za odmeravanje kazne, jer u tom
slucaju nema krivice pa ni kricnog dela.
⛆ Pobude iz kohjih je delo ucinjeno.

☕ Na primer da li je neko izvrsio karadju da bi obezbedio neke svoje ementarne zivotne

potrebe, ili da bi se kockao
⛆ Jacina povrede ili ugrozavanja zasticenog dobra

☕ Procenom se mora utvridit u kojoj meri je ucinjeno krivicno delo ugrozilo ili
povredilo zasticeno dobro (zivot, telo, imovinu itd.)

☕ Kod odmeravanja kazne ova okolnost se procenjuje kroz procenu nacina izvrsenja
dela, sredstva za izvrsenje i dr, a narocito je u ovom pogeldu znacajna posledica.

☕ Kod pokusaja krivnodg dela, ukoliko se ne koristi mogucnost ublazavanja kazne,

treba uzeti da je jacina ugrozavanja zasticnoeg dobra niza nego kod dovrsenog
krivicngo dela, gde kod mnogih krivicnih dela dolazi do povrede tog dobra.
⛆ Okolnosti pod kojima je delo ucinjeno

☕ Jedna od novih okolnosti je na primer i sam doprinos zrtve izvrsenju krivicnog dela,
odnosno okolnost da je zrtva dala povod za izvrsenje krivicnog dela ili je na drugi
nacin doprinela nastupanju posledice. Doprino zrtve sopstvenoj viktimizaciji treba u
nacle uzeti kao olaksavajucu okolnost.
⛆ Raniji zivot ucinioca

☕ Od vaznosti je da li je raniji zivot ucinoca u skladu sa drustvenim i moralnim

normama, a narocito da li je vrsio krivicna dela ili ne
⛆ Licne prilike ucinioca
 ☕ U sudskoj prakis se one po pravilu smatraju olaksavajucim okolnostima (na primer,
nezaposlenost, lose zdravstveno stanje, da ucinilac ima maloletnu decu itd)
⛆ Drzanje ucinioca posle ucinjenog krivicnog dela

☕ Tu se mogu razlikovati dve vrste drzanja ucinioca nakon izvrsenja krivicnog dela.
Jedna vrsta se odnosi na ponasanje ucinoca prema zrtvi (stvarno kajanje, naknada
stete, izvinjenje)

☕ Druga vrsta okolnosti odnosi se na ponasanje ucinioca tokom krivicnog postupka

(poricanje, kajanje, priznanje, uticaj na svedoke. Od narocitog znacaja je priznanje
koje se pod odredjenim uslovima uzima kao olaksavajuca okolnosti. Poricanje
ucinjenog dela samo po sebi ne predstavlja otezavajucu okolnost.
⛆ Druge okolnosti koje se onose na licnosti ucinioca

☕ Kao na primer, psihofizicke osobenosti ucinioca, stepen obrazovanja i sl.

⛆ Okolnosti koje nisu propisane u clanu 54

☕ Recimo kao olaksavajuca okolnost se uzima da je prosao duzi period od ucinjenog

krivicnog dela.
Ukoliko je ucinilac doprineo tome da je protekao duzi period od ucinjenog krivicnog
dela (na primer svojim dugim boravkom u inostranstvu) sudska praksa opravdano
uzima da se u tom slucaju ne moze raditi o olaksavajucoj okolnosti VSS.
⛆ Kao i pri odmeravajnju novcane kazne u odredjenom iznosu sud ce uzeti u obzir i imovno
stanje ucinioca.
 Sud prilikom procenjivanja olaksavajuce i otezavajucih okolnosti moze koristiti dva
metoda: analiticki i sinteticki.
 Pristalice analitickog metoda smatraju da sud mora pazljivo da analizira svaku
okolnost da je vrednuje i utvrdi koliko svaka od njih utice na kaznu. Tek na osnovu
pazljivog procenjivanja i vrednovanja svake pojedinacne okolnosti, sud treba da
izabere i odmeri kaznu.
 Pristalice sintetickog metoda, misle da sud mora da ceni krivicno delo i ucinoca kao
jednu celinu i da na osnovu jednog opsteg utiska i uverenja odmeri kaznu. Inace,
sudska praksa pretezno koristi sinteticki metod.
 Medjutim ,cini se najprihvatiljivim kombinacija oba metoda tj. Kotriscenje analiticko-
sintetickog metoda. To znaci da bi sud na osnovu opsteg utiska, olazeci od propisane
kazne, trebalo da dodje do jedne polazne osnove, do neke prosecne, orijentacione
kazne i onda da je povecava i sinizava nakon pazljivog pojedinacnog vrednovanja
svake olaksavajuce i otezavajuce okolnosti.
 Iako nije bio izricito zakono predvidjen, nasa sudska praksa i teorija je prihvatila
princip zabrane dvostukog vrednovanja. Taj princip znaci da nije dozvoljeno da se
neka okolnost vrednuje dva puta, prvi put od strane zakonodavca kada ih on
predvidja kao kostitutivne emente krivicnog dela (ili kvalifikatorne ili privilegujuce
okolnosti) a drugi put prilikom odmeravanja kazne.
To znaci da se kao otezavajuca ili olaksavajuca okolnost ne moze uzeti nesto sto
predstavlja lemenat bica krivicnog dela za koje se odmerava kazna.
67. Ублажавање казне
Insititut ublazavanja kazne, omogucava sudu da pod odredjenim uslovima prilikom odmeravanja
kazne moze izreci kaznu koja je blaza od propisane za krivicno delo za koje se odmerava kazna.
Kana moze biti niza od propisanog minimuma za odredjeno krivicno delo, ili blaza vrsta kazne od one
koja je za to delo propisana.
Prema nasem zakonu clan 56 moze se reci da postoji zakonsko i sudskom ublazavanje. Kod
zakonskomg ublazavanja kanze sud je vise vezan zakonom, dok je kod sudskog ublazavanja kazne u
mnogo vecoj meri zavisi od njegove procene, medjutim u tome nije u potpunosti oslobodjen zakona.
Sudsko ublazavanje kazne je uvek ograniceno, kod kojeg je sud vezan odredjenim pravilima i donjom
graniciom do koje kazna moze biti ublazena. Kod zakonskog ublazavanja kazne moze biti i
nedograniceno odna kada postoji neki od osnova za oslobodjenje kazne clan 57.
⛆ Zakonski osnovi za ublazavanje kazne propisani su zakonom:

☕ Prekoracenje granica nuzne odbrane

☕ Prekoracenje granica krajnje nuzde

☕ Izazivanje opsanosti iz nehata kod krajnje nuzde

☕ Kompulzivna sila i pretnja

☕ Bitno smanjena uracunjivost

☕ Otklonjiva pravna zabluda

☕ Pokusaj

☕ Pomoganje

☕ Odsustvo licnosg svojstva kod podstrekaca ili pomagaca

Ukoliko postoje odredjeni dodadni, dopunski uslovi (prekoracenje granica nuzne odbrane i
krajnje nuzde) predstavljaju i osnov za oslobodjenje od kazne.
⛆ Za sudsko ublazavanje kazne potrebna su dva uslova clan 56 tacka 3:

☕ Da postoje dva ili vise narocito olaksavajuce okolnosti

☕ Da sud oceni da se i sa ublazenom kaznom u konkretnom slucaju moze postici svrha

kaznjavanja
Zakon propisuje granice za ublazavanje kazne:
 Ako je za krivicno delo kao najmanja mera kazne proipisan zatvor u trajanju od deset ili vise
godina, kazna se moze ublaziti do sedam godina zatvora
 Ako je za krivicno delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trjanju od pet godina,
kazna se moze ublaziti do tri godine
 Akoi je za krivicno delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trjanju od tri godine,
kazna se moze ublaziti do jedne godine zatvora
 Ako je za krivicno delo kao najmanja mera kazne propisan zatvo u trjanju od dve godine,
kazna se moze ublaziti do set meseci zatvora
 Ako je za krivicn odelo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trjanju od jedne godine,
kazna se moze ublaziti do tri meseci zatvora
 Ako je za kricino delo propisana kao najmanja mera kazna zatvora ispod jedne g odine, kazna
se moze ublaziti do trideset dana zatovra
 Ako je za krivicn odelo propisana kazna zatvora bez propisanog minimuma, bez naznacenja
najmanje mere, umesto zatvora moze se izreci novcana kazna, ili rad u javnom interesu
  Ako je za krivicno delo propisana novcna kazna sa naznacenjem najmanje mere, kazna se
moze ublaziti do deset dnevnih iznosa odnosno do deset hiljada dinara, tj. Do opsteg
minimuma novcane kazne.

68. Ослобођење од казне

Insitutu oslobodjenja od kazne podrazumeva da ucinilac krivicnog dela ne mora uvek da bude i
kaznjen bilo iz odrejenih kriminalno-politickih razloga, bilo zato sto su ciljevi kazne vec postignuti.
Sud moze ucinoca osloboditi od kazne samo u onim slucajevim koji su izricito predvidjeni u krivncom
zakonu, to su:
⛆ Prekoracenje granice nuzne odbrane usled jake razdrazenosti ili prepasti izazvane napadom
⛆ Prekoracenje granica krajnje nuzde ucinjno pod narocito olaksavajucim okolnostima
⛆ Nepodoban pokusaj
⛆ Dobrovoljni odustanak
⛆ Dobrovocljno sprecavanje izvrsenja kricnog dela
⛆ I zbog kriminalno poltickih razloga, na primer, ucinilac krivicnog dela davanja mita koji je
delo prijavio pre nego sto je saznao da je ono otrkiveno, moze se osloboditi od kazne clan
368 KZ
 U slucajevima postojanja nekog od zakonom pr4opisanih osnova za oslobadjenje od
kazne, kazna se moze neograniceno ublaziti lan 57. Ali i da nema te izricite odredbe
priemenom logickog tumacenja doslo bi se do tog rezultata: ako sud moze ucinioca
osloboditi od kazne onda mu u tim slucajevima kaznu moze neogranicneo ublaziti tj.
Ako moze vise, onda moze i manje.
Oslobodjenjem od kazne se ne dira u postojanje kricnog dela. Krivicno delo sa svim
svojim elementim postoji. U slucaju oslobodjenja od kazne donosi se osudjujuca presuda
kojom se uciniladdc proglasava odgovornim za ucinjno krivicno delo, al ise oslobdaja od
kazne. Presuda se upisuje u kaznenu evidenciju, a bise se iz nje naastupanjem zkaosnke
rehabilitacije ak osodujeni u roku od jedne godine od dana pravosnaznosti sudkse
odluke ne ucini novo krivicno delo clan 98 KZ

☕ Sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela učinjenog iz nehata kad posledice
dela tako teško pogađaju učinioca da izricanje kazne u takvom slučaju očigledno ne bi
odgovaralo svrsi kažnjavanja. Sto dolazi posebno do izrazaja kod krivicnih dela na primer
protiv bezbednosti javnog saobracaja, krivicna dela ubistva iz nehata.
Pored toga sto jje rec o krivicnom delu iz nehata za primenu ovog osnovna potrebno je da
kumulativno budu ispu njna dva uslova:
 Da posledica dela tesko pogdja ucinioca
 Da zbog toga izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kaznjavanja
U sudskoj praksi preovladjuje stava da tumacenje drugog uslova treba tuamaciti sire
u smislu da nije uvek neopjhdono da posledica krivcnog dela bude ostvarena na
dobrim ucinoca, vec da ucinilac moze biti tesko pgodjen i psledicama koje trpe druga
lica pod uslovom da je on sa njima u blism odnosima i s obzirom na stvrne odnose
prema tim licima

☕ Sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do
pet godina, ako posle izvršenog krivičnog dela, a pre nego što je saznao da je otkriven,
otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu krivičnim delom.
Oslobdjanje od kazne zahteva ispunjene uslova:
 Da ucinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi stetu prouzrokovanu krivnicm delom
 Da to ucini pre nego sto je saznao da je otkriven
  Da se radi o krivicnom delu za koje je propisana kazna zatovra do pet godina

☕ Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do
tri godine ili novčana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa oštećenim ispunio
sve obaveze iz tog sporazuma.
69. Поврат (појам, врсте поврата и њихов кривчноправни значај)
Povrat postoji kada ucinilac koji je ranije osudjivan ponovo ucini krivicno delo.
Vrste povrata u nasem ranije krivicnom zakonu bila su obican i visestruki povrat.
U teoriji postoji i podela na generalni i specijalni povrat. Kod specijalnog povrata ucinilac posle osude
za neko krivicno delo, vrsi krivcno delo koje sa ranijim nije srono, dok je u drugom slucaju rec o
srodnom kricinom delu.
Povrat predstavlja faultativnu otezavajucu okolnosto. Prilikom odlucivanja da li ce povrat uzeti kao
otezavajucu okolnost zakon posebno upucuje sud da procenjuje okolnosti koje se ticu odnosa ranije
ucinjnog dela i onog za koje muse sudi, uzima se u obzir:

☕ Da li je ranije delo iste vrste kao inovo

☕ Da li su oba dela ucinjna iz istih pobuda

☕ Okolnosti pod kojima su dela ucinjna

☕ Koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od izdrzane, zastarele, oprostene kazne

70. Одмеравање казне за кривична дела у стицају

Ako je ucinilac jednom radnjom ili sa vise radnji ucinio vise krivicnih dela za koja mu se istovrmeno
sudi, sud ce prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela pa ce za sva ta dela izreci jedinstvenu
kaznu.
Prilikom odmeravanja kazne mogu se primeniti tri resenja:

☕ Apsorpcija, kada sud utvrdi kazne za svako delo, najteza kazna apsorbuje ostale kazne.

☕ Asperacija, najteza pojedinacna kazna se povisava ali tako da ne dostinge zbir svih
pojedinacnih kazni

☕ Kumulacija, princip po kome se sakupljaju sve kazne

Prema odredbama clana 60L

⛅ Princip apsorpcije primenjuje se:

☘ Kada je za jedno delo u sticaju utvrdjena kazna zatvora od trideset do cetrdeset
godina
☘ Kada je za jedno delo u sticaju utvrdjena kazna od dvadeset godina
☘ Nuzna apsorcija, kada je za jedno krivicno delo utvrdjena kazna zatvora u trajanju od
trideset dana, a za drugo u trajanju od sest meseci ili duze, jer se kazna zatvora
preko sest meseci ne moze izricati u danima

⛅ Princip asperacije, podrazumeva da ce sud izreci kaznu koja mora biti veca od najvise
utvrdjene kazne ali ne sme dostignu zbir utvrdjenih kazni. Mora se povisiti najstroza
pojedinacna kazna s tim da jedinstvena kazna mora biri manja od zbira svih pojedinih kazni.
Raspon u kome sud moze odrediti kaznu je minimum koji je najveca kazna a maksimum
predstavlja zbir svih pojedinacnih kazni.
 KZ predvidja i ogranicenja koja imaju za cilj da se kod laksih krivicnih dela otkloni mogucnost
izricanja dugih kazni zatvora koje ne bi bile adekvatne za takva krivicna dela i njihove
ucinioce.

⛅ Princip kumulacije, u nasem krivicnom zakonodavstvu primenuje se onda kada je sud za

krivicna dela u sticjau utvrdio smao novcane kazne.
Tada se izrice jedinstvena kazna koja odgovra zbiru pojedinacnih novcanih kazni, s tim da
ona ne sme preci opsti maksimum novcane kazne.

☕ Ako je bar za jedno kricino delo sud utvrdio novcanu kaznu koristeci sistem dnevnih
iznosa, onda jedinstvena kazna ne sme preci iznos od osamnaest miliona dinara

☕ Ako je utvrdio samo novcane kazne u odredjenim iznosima clna 50 ona ne sme preci
mili0on dinara, odnosno deset miliona ako je bar jedno krivicno delo u sticaju
izvrseno iz kortistoljublja.

✨ Ako je za neka krivicna dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela novcane kazne,
sud ce izreci jednu kaznu zatvora i jednu novcanu kaznu, primenjujuci princip asperacije u
pogedu zatvora, a princip kumulacije u pgoledu novcane kazne.

✨ Ako je sud za krivicna dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom itneresu, izreci ce
jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrdjenih casova rada, s tim da ona
ne sme preci tristasezdest casova, a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duze od
sest meseci.
 Ukoliko je za bar jedno kricino delo utvrdjena novcna kazna sud ce izreci novcanu
kaznu kao sporednu kaznu
 A ako je utvrdio vise novcanih kazni odredice jednu sporednu kaznu primenjujuci
princip kumulacije
 Ako sud utvrdi novcanu kaznu kao glavnu kaznu, a utvrdi i novcanu kaznu kao
sporednu kaznu izreci ce jednu novcanu kaznu primenjujuci princi p kumulacije

✨ Ako je sud za neka kricina delqa utvrdio zatvor a za druga maloletnicki zatvor, sud ce izreci
zatvor kao jedinstvenu kaznu primenjujuci princip asperacije (mada moze doci i do primene
principa apsorpcije.

71. Одмеравање казне осуђеном лицу; урачунавање притвора и раније

Казне
Ako osudjeno lice koje jos uvek nije zapocelo izdrzavanje kazne, ili se nalazi u zatvoru ili
maloletnickom zatvoru, ucini novo krivicno delo, sud ce odrediti jedinstvenu kaznu po odredbama
clana 60 o odredjivanju kazne za ucinjena krivicna dela u sticaju za sva krivicna dela.
U slucaju kada osudjeno lice vec izdrzava kaznu po ranijoj osudi predvidjena su dva izuzetka od ovog
pravila.
 Prvi izuzetak 62 stav 2 KZ omogucava izricanje kazne nezavisno od ranije izrecene kazne, tj.
Iskljucuje se odredba za odmeravanje kazne za krivicna dela ucinjena u sticaju, pod uslovom
da se ne b i mogla ostvariti svrha kaznjavanja. To ce pre svega biti slucaj kada ucinilac koji je
osudjen za neko teze kricino delo pri kraju izdrzavanja kazne ponovo izvrsi neko teze krivicno
delo.
 Drugi izuzetak od pravila da se primenjuju odredbe za odmeravanje kazne za krivicna dela
ucinjena u sticaja predvidjen je ukoliko osudjeni za vrme izdrzavanja kazne zatvora ili
maloletnickog zatvora ucini krivicno delo koje je zapreceno kaznom zatvora do jedne godine
ili novcanom kaznom.U tom slucaju osudjeni ce biti disciplinski kaznjen clan 62 stav 3.
Uracunavanje pritvora i ranije kazne
Prema odredbi stava 1 clana 63 (osudjenom licu) u izrecenu kaznu zatvora, novcanu kaznu i kaznu
jrada u javnom interesu se uracunava vreme provedeno u pritovu, kao i svako lisenje slobode u vezi
sa krivicnim delom. Rec je o slucajevim lisenja slobde koja nemaju karakter pritvora:

✨ Na primer lisenje slobode od strane organa unutrasnjih poslova radi sprovodjenja istraznom
sudiji

✨ Lisavanje slobode bez donosenja odgovarajuce odluke o pritvoru

Pri svakom uracunavanju izjednacuje se dan pritvora, dan lisenja slobode, dan zatvora, osam casova
rada u javnom interesu i hiljadu dinara novcane kazne.
72. Појам и сврха мера упозорења
Svraha uslovne osude i sudske opomene jeste ostvarivanje pricipa da je kazna, a narocito kazna
lisenja slobode, krajnje sredstvo, odnosno da ne treba primenjivati stroze sankcije sve dok se opsta
svrhakrivicnih snakcija moze postici blazom vrstom sankcija.
To su sankccije koje su pretezno, specijalno preventivnog karaktera, koje su okrenute prema
uciniocu krivicnogdela.
Dok je uslovna osuda relan pretnja konrektno utvrdjenom kaznom koja se pod odredjnim uslovoima
moze realizvoati,
Sudska opomena se svodi na golu opomenu, ali prilikom novog krivicnog dela ona se jedino uzima u
obzir kao ranija osudjivanost sto moze predstavljati otezavajucu okolnost prilikom odmeravanja
kazne za to, novo krivicno delo.
U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha uslovne osude i sudske opomene je da
se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz
pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na učinioca da
više ne vrši krivična dela.
Elemeti koji odredjuju svrhu i sustinu uslovne osude i sudske opomene su:

❇ Izbegavanje primene kazne

❇ Uticaj na ucinioca da vise ne vrsi krivicna dela

Uslovna osuda i sudska opomena se mogu izreci samo za lakse krivnco delo. Zakonom je predvidjeno
za koja dela, vrstu kazne se moze izreci uslovna osuda.
73. Настанак и системи условне осуде
Osnovne karakteristike uslovne osude jeste teznja za postizanjem maksimalnih rezultata u suzbijanju
odredjene vrste kriminaliteteta uz minimalno angazovanje drzave.
Nastala je pvobitno kao zamena za kratkotrajne kazne lisenja slobode, uslovna osuda je nakon
uvodjenja u zakonodavstvo i prasku nekih zemlja pokazala niz pozitivnih strana.
Uslovna osuda u angosaksonskom i kontinatalnom sistemu predstavlja osudu koja sadrzi pretnju da
ce se primeniti kazna ako se osudjeni ne bude pridrzavao odredjenih uslova. Kontinentalni sistem
podrazumeva pretnju izvrsenjem izrecene kazne. Dok u anglosaksonskom sistemu se preti
dovrsavanjem krivicnog postpuka u kome ce se tek odmeriti i izreci kazna koja ce se izvrsiti.
Mehanizam funkcionisanja uslovne osude
U nasem krivicnom zakonodavstvu uslovna osuda je pre svega pretnja konkretno utvrdjenom
kaznom.
Bitni elementi uslovne osude kao samostalne krivicne sankcije u KZ jesu utvrdjena kazna i vrme
proveravanja.
Izricanje i izvrsenje utvrdjene kazne se odlaze pod uslovom da uslovno osudjeni u toku vremena
proveravanja koje sud odredjuje u okviru zakonskog raspona od jedne do pet godina, ne izvrsi novo
krivicno delo clan 65 stav 1 KZ.
Vreme proveravanja se moze utvrdjivati i u mesecima i u godinama.
74. Услови за изрицање условне осуде и опозивање условне осуде
Uslovi za izricanja slovne osude su:
☯ Objektivni
☯ I subjektivni
Objektivni uslovi su vezani za krivicno delo, odnosno za kaznu, i to ili za konkrtnu, utvrdjenu
kaznu ili za propisanu kaznu, a subjektivni za ucinioca.

Uslovna osuda se moze izreci za kaznu zatvora u trajanju manjem od dve godine. Kazna se
prethodno odmerava po opstim pravilima za odmeravanje kzane a zatim utvrdjuje u
konkretnom slucaju.
Za krivicna dela za koja se moze izreci kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teza kazna
uslovna osuda se ne moze izreci.

Subjektivni uslovi koji se vezuju za ucinioca odnose se na stav da se ucinioci koji su cinili
ranije krivicna dela ne moze izreci uslovna osuda.

Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od
dve godine.
(2) Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža
kazna ne može se izreći uslovna osuda.
(3) Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti
osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo.
(4) Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će, vodeći računa o svrsi uslovne osude,
posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog
krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
(5) Ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći
samo za kaznu zatvora.

Opozivanje
75. Условна осуда са заштитним надзором
76. Судска опомена
77. Настанак, појам и сврха мера безбедности
78 Врсте и систем мера безбедности у нашем кривичном праву
79. Одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом
80. Правне последице осуде (наступање правних последица осуде;
врсте, почетак и трајање правних последица осуде)
81. Рехабилитација у нашем кривичном праву
82. Садржај и давање података из казнене евиденције
83. Амнестија
84. Помиловање
85. Појам и всте застарелости
86. Кривичноправни статус малолетних учинилаца у нашем
кривичном праву
87. Специфичности санкција за малолетнике у нашем кривичном
праву
88. Васпитне мере – појам и врсте
89. Малолетнички затвор
90. Условни отпуст малолетних учинилаца