Univerzitet “Union – Nikola Tesla“

Fakultet za poslovne studije i pravo

Beograd

SEMINARSKI RAD
ZNAČAJ MATERIJALNIH TRAGOVA U
KRIMINALISTIČKIM ISTRAGAMA

Beograd, oktobar 2023.

1
 Sadržaj

1. Uvod....................................................................................................................................3

2. Metode za pronalaženje materijalnih tragova krivičnih dela...............................................4

3. Mogućnost fiksiranja i kriminalističkog tumačenja materijalnih tragova...........................6

4. Podela tragova.....................................................................................................................8

4.1. Tragovi papilarnih linija.............................................................................................10

4.2. Tragovi krvi................................................................................................................13

4.3. Tragovi sperme...........................................................................................................15

4.4. Tragovi izmeta i drugih izlučevina.............................................................................15

4.5. Tragovi dlaka..............................................................................................................16

4.6. Tragovi stopala...........................................................................................................17

4.7. Tragovi zuba...............................................................................................................18

4.8. Tragovi oruđa i sečiva................................................................................................19

4.9. Tragovi vatrenog oružja.............................................................................................20

4.10. Tragovi vozila.........................................................................................................22

5. Zaključak...........................................................................................................................24

6. Literatura...........................................................................................................................25

2
 1. Uvod

Materijalni tragovi imaju značajnu ulogu u našem krivičnom pravu, jer se gotovo nijedna teža
presuda, posebno za ozbiljnija krivična dela, ne donosi bez potvrde događaja putem
materijalnih dokaza pronađenih na mestu događaja, na izvršiocu krivičnog dela ili na žrtvi.
Pojam "trag" obuhvata svaku vidljivu ili golim okom nevidljivu promenu u materijalu koja je
povezana sa krivičnim delom. Odluka o prihvatanju određenog materijalnog dokaza u
sudskom postupku isključivo je u nadležnosti suda, budući da samo on ima pristup svim
dokazima, kako verbalnim tako i materijalnim. Konačna odluka o tome da li će neki
materijalni dokaz biti uzet u obzir prilikom donošenja presude zavisi od uverenja suda. Važno
je napomenuti da postoji slučajeva kada se materijalni tragovi slučajno otkriju na mestu
događaja i nemaju direktnu povezanost sa izvršenjem krivičnog dela. Na primer, ako se nađu
otisci prstiju neke osobe u prostoriji gde je obijena kasa, to ne znači nužno da je ta osoba
počinila krivično delo, jer postoji mogućnost da je prisustvovala u toj prostoriji iz nekog
drugog razloga. Konačna odluka o krivici ili nevinosti osumnjičenog se donosi nakon pažljive
analize dokaza od strane istražnog sudije ili sudskog veća tokom glavnog pretresa. Sve u
svemu, u krivičnim postupcima, materijalni dokazi su neophodni jer mogu potvrditi krivicu
osumnjičenog ili ga osloboditi optužbi.

3
 2. Metode za pronalaženje materijalnih tragova krivičnih dela

Pojam materijalnog traga u kriminalistici veoma je širok i obuhvata razne oblike nastanka i to:

 tragove nastale za vreme izvršenja krivičnog dela koji ostaju na licu mesta
 tragove koje izvršilac ostavlja izvršenjem krivičnog dela
 tragove koji ostaju na izvršiocu krivičnog dela
 tragove koji ostaju na žrtvi
 tragove koje žrtva ostavlja na licu mesta
 tragove koji se mogu naći nakon šgo je krivično delo izvršeno

Mesta na kojima se mogu naći materijalni tragovi uglavnom su ograničeni na tri oblasti i to:

 bliža i dalja okolina lica mesta

 oštećeni ili žrtva krivičnog dela
 zvršioc krivičnog dela

Bez sumnje, materijalni tragovi sa mesta krivičnog dela su prvi dokazi koji su dostupni, i oni
pružaju inicijalne informacije o samom krivičnom delu. Pošto je proces obavljanja uviđaja
prvi kontakt sa mestom događaja, postupak povezivanja ovih materijalnih tragova sa samim
krivičnim delom se prvenstveno sprovodi putem mentalne rekonstrukcije događaja. Ovaj
zadatak pre svega leži na istražnom sudiji i operativnim službenicima, dok istovremeno
kriminalistički tehničar detektuje i beleži materijalne tragove kako bi započeo proces
fotodokumentacije i skiciranja lica mesta. Ovaj proces se primenjuje na sve tragove koji su
vidljivi golim okom. Međutim, važno je napomenuti da postoje i tragovi koji su uvek
nevidljivi. To uključuje latentne (skrivene) tragove koji se pretvaraju u vidljive putem
posebnih tehnika, kao što je oživljavanje otisaka prstiju hemijskim metodama. Takođe postoje
i mikrotragovi, koji su ili potpuno nevidljivi ili jedva vidljivi golim okom. Da bismo ih otkrili,
koristimo specijalne, uglavnom optičke metode, kao što su specijalne terenske lupe sa
osvetljenjem. Ako čak ni uz pomoć ovih optičkih instrumenata ne možemo da ih uočimo,
primenjujemo mentalnu rekonstrukciju kako bismo pretpostavili moguće putanje izvršioca

4
krivičnog dela na mestu događaja. Ovi mikrotragovi se obično skupljaju pomoću specijalnih
usisivača ili lepljivih traka.

Tragovi koji se mogu naći na mestu krivičnog dela, posebno u slučaju teških zločina,
obuhvataju informacije o načinu napada ili ubistva, oruđu ili oružju koje je korišćeno za
izvršenje dela, kao i oštećenjima odeće (posebno kada je reč o saobraćajnim nesrećama u
kojima su pešaci uključeni). Pre nego što se pristupi pregledu žrtve, neophodno je sprovesti
sve kriminalističko-tehničke postupke, uključujući fotografsko dokumentovanje i skiciranje, a
tek nakon toga se prelazi na pregled tela žrtve. Vrsta tragova prisutnih na izvršiocu krivičnog
dela prvenstveno zavisi od prirode samog krivičnog dela. Razumljivo je da bi bilo koji takvi
tragovi trebali da budu povezani sa osumnjičenim. Kada osumnjičeni postane dostupan za
ispitivanje, tada se, na primer, u slučaju krivičnih dela u kojima je oružje korišćeno, uzimaju
uzorci nazvani "parafinske rukavice" (vidi informacije o tragovima vatrenog oružja). Ako je, s
druge strane, počinjeno, na primer, provale kase, traže se tragovi koji nastaju tokom provale,
kao što su sitne metalne čestice na odeći, kao i tragovi na zidu kase. Ako je krivično delo
počinjeno na mestu gde ima zemlje (kao što je slučaj sa silovanjem na otvorenom prostoru),
istraživači traže tragove zemlje na pantalonama, jakni ili košulji, posebno u predelu kolena i
lakta. Nemoguće je navesti sve moguće varijacije tragova, ali, kao što smo već naglasili,
priroda tragova na izvršiocu zavisi od specifičnosti krivičnog dela.

5
 3. Mogućnost fiksiranja i kriminalističkog tumačenja
materijalnih tragova

Ključna faza u procesu kriminalističko-tehničke obrade lica mesta je postupak fiksiranja

materijalnih tragova. Nakon što su tragovi pravilno obeleženi, dokumentovani fotografijama i
uneseni u skicu, prelazi se na proces uzimanja i ambalažiranja tragova. Osim toga, ako tokom
ovog procesa iznenada otkrijemo latentne tragove, i za njih se primenjuje isti postupak
fiksiranja i pakovanja. Važno je napomenuti da postoji niz obaveznih pravila koja moraju biti
poštovana tokom ovih radnji:

 tragove prvo označavamo, a zatim fiksiramo fotorrafski i skiciranjem

 nrilikom uzimanja tragova treba voditi računa da se ne oštete ili naknadno
kontaminiraju
 svaki trag mora da bude označen istom oznakom koju je imao prilikom snimanja i
skiciranja
 u zavisnosti od vrste traga, treba izabrati i način pakovanja
 otkrivanje i pakovanje mikrotragova podvrgava se posebnom tretmanu.

Svaka od navedenih radnji postaje razumljiva kada shvatimo da fiksirani i pakovani tragovi
trebaju biti transportirani do ustanove gde će biti podvrgnuti veštačenju. Nepoštovanje ovih
koraka lako može dovesti do oštećenja, kontaminacije ili uništenja tragova. Na primer,
pakovanje tragova zemlje u papirnate kese, zajedno sa obućom koja ima tragove zemlje,
takođe u papirnatim kesama, može lako rezultirati pucanjem kesa i međusobnom
kontaminacijom uzoraka zemlje.

6
Ovo, naravno, ozbiljno ometa bilo kakav proces veštačenja. Treba napomenuti da, u slučaju
zemlje, materijal treba pakovati u čvrste polietilenske kese koje su praktično otporne na
pucanje. Svaki materijalni trag može se posmatrati iz dva ključna aspekta - kriminalističko-
tehničkog i kriminalističkog. Kriminalističko-tehnički aspekt obuhvata sve korake u vezi sa
pronalaženjem, označavanjem, fotografisanjem, skiciranjem, pakovanjem i slanjem tragova na
veštačenje. Međutim, kriminalistički aspekt tragova ima znatno veći značaj za razrešenje
krivičnog dela. Važno je napomenuti da kriminalističko-tehnički i kriminalistički aspekti
tragova su međusobno povezani i moraju biti tretirani kao nerazdvojna celina. Da bismo bolje
razumeli razliku između ova dva pojma, razmotrimo jedan primer. Kada pronađemo trag
stopala cipele, tehnički aspekt podrazumeva obeležavanje traga, snimanje, unošenje u skicu,
izradu mulaža i pakovanje mulaža, koji se zatim šalje na veštačenje zajedno sa spornom
cipelom pronađenom kod osumnjičenog. S druge strane, kriminalistički aspekt istog traga
pruža odgovore o vrsti cipele, veličini cipele, pravcu kretanja, broju izvora na osnovu broja i
vrsta tragova, kao i da li je trag ostavljen muškom, ženskom ili dečijom cipelom. Takođe, ako
je reljef traga jasno izražen, moguće je čak utvrditi korpulentnost osobe koja je ostavila trag,
kao i da li se osoba normalno kreće ili postoje nepravilnosti u hodanju itd.

7
 Mulažiranje otisaka obuće

4. Podela tragova

Tragovi se prvenstveno klasifikuju prema vrsti, potom prema poreklu, zatim prema prirodi, i
na kraju prema kriminalističkom značaju za rasvetljavanje krivičnog dela. Tragove po vrsti,
odnosno poreklu, delimo na:

 Tragovi ljudskog porekla: To uključuje tragove kao što su otisci prstiju, krv,
izlučevine, dlake, otisci stopala, zubi, nokti, i slično.
 Tragovi životinjskog porekla: Ovde spadaju tragovi poput otisaka šapa, izlučevina,
dlake, perja ptica, krljušti riba, i drugi tragovi povezani sa životinjama.
 Tragovi biljnog porekla: Ovi tragovi obuhvataju materijale kao što su semena, polen,
biljna vlakna, plodovi, lišće, trava, i slični biljni tragovi.
 Tragovi predmeta: Ova kategorija uključuje tragove povezane sa predmetima, kao što
su tragovi vatrenog i hladnog oružja, alata, vozila, i drugih objekata.
 Tragovi materijala: Ovde se nalaze tragovi različitih materijala, kao što su zemlja,
prašina, metal, boje, narkotici, otrovi, zapaljiva sredstva, eksplozivi, kao i materijalni
tragovi nepoznatog porekla.
 Tragovi delovanja sile: Ova kategorija obuhvata tragove kao što su električni otisci,
tragovi na staklu, tragovi ožiljaka ili gareži i drugi tragovi povezani sa dejstvom sile.

Prema prirodi, tragove delimo na:

 vidljive i nevidljive
 površinske i reljefne,
 makro i mikro

8
Kada se razmatra kriminalistički aspekt tragova, praktično se primenjuje 8 od 9 "zlatnih niti"
kriminalističke taktike, ali u kontekstu materijalnih tragova. To uključuje:

 Tragovi koji ukazuju na postojanje krivičnog dela

 Tragovi koji ukazuju na identitet izvršioca
 Tragovi koji ukazuju na identitet oštećenog
 Tragovi koji ukazuju na način izvršenja krivičnog dela
 Tragovi koji ukazuju na sredstvo izvršenja krivičnog dela
 Tragovi koji ukazuju na mesto izvršenja krivičnog dela
 Tragovi koji ukazuju na vreme izvršenja krivičnog dela
 Tragovi koji ukazuju na motiv krivičnog dela

Ova podela služi kako bi olakšala orijentaciju u vezi sa tragovima i pravilno usmerila
materijalne tragove ka određenim oblastima veštačenja. Na primer, tragovi vatrenog oružja
šalju se u balističku laboratoriju, dok se tragovi krvi šalju u biološku laboratoriju itd. Ovo je
razumljivo jer ne postoji jedan stručnjak koji bi mogao da veštači sve vrste tragova i odgovori
na osnovna pitanja kriminalistike. Ovo znači da obrada tragova često zahteva timski rad, a ne
pojedinačno delovanje. U okviru svih navedenih tragova, posebno ćemo se fokusirati na one
tragove koji se najčešće javljaju u slučajevima krivičnih dela.

9
 4.1. Tragovi papilarnih linija

Anatomske karakteristike papilarnih linija na koži, koje uključuju izbočine, predstavljaju

područja gde se nalaze znojne žlezde, rezultiraju raznim vrstama papilarnih tragova. To
uključuje:

 vidljivi tragovi
 nevidljivi (latentni-skriveni) tragovi

Vidljivi tragovi papilarnih linija na površini nastaju na tri načina: nanošenjem materijala,
odnošenjem materijala i utiskivanjem papilarnih linija u meki materijal (reljefni tragovi).

 Nanošenjem materijala: Tragovi nastaju kad se papilarne linije premažu nekim

materijalom, kao što je krv, i tada prenesu tu materijalnu zagađenost na predmete koje
dođu u direktan kontakt sa tim papilarnim linijama. Ova zagađenost može poticati i od
drugih materijala koji ostavljaju vidljive tragove.
 Odnošenjem materijala: Tragovi nastaju kad se tanak sloj materijala prilepi na podlogu
i ona prilično uspešno "upiše" papilarne linije. Ovaj postupak često se koristi za
detektovanje otisaka na prašnjavim površinama.
 Reljefni tragovi: Ovi tragovi nastaju pri dodiru mekih predmeta i materijala sa
površinom, kao što su masne površine, vosak, git, itd.

Za fiksiranje vidljivih tragova papilarnih linija obično se koristi fotografija, a reljefni tragovi
dodatno mogu biti modelirani sa sintetičkom masom. Ovakvi tragovi papilarnih linija mogu se
posle reprodukovati kao i sami otisci prstiju.

10
Neviđljivi (latentni) tragovi papilarnih linija često se javljaju na mestu izvršenja kriminalnog
dela. Naime, vidljivi tragovi su lako uočljivi kako za istražne organe, tako i za izvršioca. Ovo
dovodi do toga da su ovi tragovi često uništavani od strane izvršioca. Neviđljive tragove
Galtonove skice papilarnih linija iz knjige "Otisci prstiju"
ostavlja izvršilac nesvesno, ne znajući gde ih je ostavio. Mekanizam nastanka neviđljivih,
odnosno latentnih tragova je jednostavan: dodirivanjem nekog predmeta izlučeni znoj iz
znojnih žlezda na papilama prenosi se na dodirnuti predmet, a s obzirom na to da je znoj
praktično nevidljiv, i ostavljeni tragovi su praktično nevidljivi. Otkrivanje neviđljivih tragova
vrši se na dva načina: upotrebom kosog svetla uz pomoć kojeg možemo uočiti tragove,
posebno ako su ostavljeni na ravim i glatkim površinama kao što je staklo, lakirano drvo,
obojeni metal, itd.

Drugi način "otkrivanja" je mentalnom rekonstrukcijom kretanja izvršioca i pretpostavkom

gde je mogao da dodiruje predmete. Oživljavanje, odnosno prevođenje latentnih tragova u
vidljiv oblik vrši se uz pomoć dve metode: fizičke i hemijske.

 Fizička metoda izazivanja latentnih tragova papilarnih linija. Ova metoda se

koristi za otkrivanje svih latentnih tragova papilarnih linija ostavljenih na
raznim glatkim površinama pomoću različitih vrsta praškova. Naime, materijal
usitnjen do najfinijeg praha lako se zadržava na tragovima papilarnih linija jer
su one u odnosu na ostalu površinu vlažne. Tehnički postupak izazivanja
sastoji se u tome što se mekom četkom ili specijalnim raspršivačem nanosi
tanak sloj praha na mestu gde se nalazi ili gde se sumnja da se nalazi latentni
trag. Prag se zadržava na ostavljenom trag, a višak praha se četkom uklanja. Na
isti način postupa se sa specijalnim raspršivačem. U zavisnosti od boje i vrste
podloge, koriste se razne vrste praškova. Na primer, ako je podloga crne boje,
najčešće ćemo koristiti prah aluminijuma (tzv. argentorat), dok ako je podloga
svetle boje koristimo prah ugljenika. Izazvan trag papilarnih linija prvo se
fotografski fiksira, a zatim se specijalnim postupkom skida sa podloge.
Skidanje sa podloge vrši se uz pomoć specijalnih daktiloskopskih folija koje se
sastoje od podloge, specijalne želatinozne lepljive mase i prozirnog sloja od
providne supstance (deblja prozirna polietilenska folija). Daktiloskopske folije
se izrađuju kao crne, bele i providne. Crne folije se koriste za skidanje tragova

11
 izazvanih svetlim prahom, bele folije za tragove izazvane crnim prahom, a
providne folije mogu da se koriste za tragove izazvane bilo kojim prahom.
Postupak skidanja traga sa podloge, uz pomoć daktiloskopske folije, vrlo je
jednostavan.
 Hemijske metode izazivanja tragova papilarnih linija. Fizičkom metodom, uz
upotrebu prahova, ne mogu se izazvati latentni tragovi sa svih površina. Na
primer, prahovi su vrlo neefikasni kada se moraju izazvati tragovi na papiru, a
baš tragove na papiru veoma često nalazimo kod različitih krivičnih dela. Zbog
toga su razvijene metode izazivanja na osnovu hemijske reakcije između znoja
koji se nalazi na prstima i specifičnih hemijskih reagenasa. Ovo je bilo
moguće, jer iako se znoj sastoji od oko 99% vode, sadrži i druge materije, pre
svega kuhinjsku so, kao i male količine ureje, aminokiselina, belančevina, itd.
Za ova hemijska jedinjenja postoje vrlo osetljivi hemijski reagensi (za
kuhinjsku so - srebro nitrat, za aminokiseline i belančevine - pincidrin). Osim
direktnog dejstva reagenta sa hemijskim jedinjenjima iz znoja, postoje i
posredne hemijske metode, kao što je na primer izazivanje uz pomoć jodnih
para. Fiksiranje ovih hemijskih metoda vrši se fotografski odmah nakon
izazivanja jer je većina tako izazvanih tragova nestabilna (osim tragova
izazvanih pincidrinom). Na kraju treba napomenuti da se iste metode
izazivanja latentnih tragova koriste bez obzira da li su tragovi nastali
dodirivanjem prstiju, dlanova ili bosi nogu. Jedino ako su ovi delovi tela
zaštićeni, ruka rukavicom, stopala čarapom i cipelom, tada se na dodirnutim
predmetima neće naći tragovi papilarnih linija, već jedino ako je na primer
ruka zaštićena kožnom ili vunenom rukavicom mogu da se izazovu tragovi
rukavica, što nam nažalost ne služi za identifikaciju izvršioca. Za identifikaciju
izazvanih tragova papilarnih linija koristimo ili direktnu metodu, tj.
upoređivanjem sa otiscima prstiju uzetim od osumnjičene osobe, ili nakon uz
pomoć monodaktiloskopske zbirke u kojoj se nalaze otisci prstiju
daktiloskopiranih lica koja su već ranije dolazila u sukob sa zakonom.

12
 4.2. Tragovi krvi

Krv je ključan trag u mnogim situacijama kriminalnih dela, poput krivičnih i seksualnih
delikata, saobraćajnih nesreća, provokativnih krađa i drugih sličnih slučajeva. Analiza ovih
krvavih tragova ima važnu ulogu u istraživanju i rešavanju ovih slučajeva. Identifikacija krvi
obuhvata procese kao što su otkrivanje, fiksiranje, pakovanje i veštačenje tragova. Iako krv
ima prepoznatljivu boju, može se pomešati sa slično obojenim supstancama poput voćnih
sokova. Da bi se tačno utvrdilo da li je prisutna krv, koristi se benziidinska proba. Nakon
identifikacije traga krvi, sledi fiksiranje putem fotografija i učrtavanje traga u skicu s
pažljivim označavanjem. Pakovanje traga zavisi od stanja krvi - sušena krv se skida
specijalnim nožićem i stavlja u kesice, dok se tečna krv aplicira na filter papir i suši. Krv ima
četiri osnovne krvne grupe, i identifikacija ovih grupa je moguća i iz sasušene krvi, čak i
nakon mnogo godina. Međutim, ovaj metod ima svoja ograničenja jer mnogi ljudi mogu imati
istu krvnu grupu. Kriminalistička analiza tragova krvi ima za cilj pružanje odgovora na
različita pitanja u istrazi, kao što je na primer u slučaju ubistava. Analiza oblika i rasporeda
kapljica krvi može pružiti informacije o visini sa koje su kapljice pale, da li je osoba hodala ili
stajala tokom krvarenja, i može čak ukazati na izvor krvarenja - arterijski ili venski. Iako se iz
analize tragova krvi može saznati mnogo, konačne zaključke i dijagnoze najbolje donosi
stručno lice, kao što je lekar za sudsku medicinu.

13
 Lokva krvi

Kapljice krvi

Otisak krvi

Vrlo je važan i oblik traga krvi. On je uslovljen većim brojem činilaca, kao što su vrsta i
dimenzija povređenog krvnog suda, smer i brzina kretanja tela, osobine i brzina kretanja
povrednog oruđa, oblik i karakteristike podloge, kao i karakteristike same krvi. Tragovi
nastali slivanjem krvi iz rane niz telo ili okolne predmete nazivaju se pruge. Najčešće se
nalaze na otvorenim delovima tela povređenog, odakle krv dospeva na odeću ili poroznu
podlogu, koje natapa i prožima. Ukoliko se radi o obilnom krvarenju ili nepozornoj podlozi,
krv se nakuplja na tlu u vidu lokve. Na osnovu pravca prostiranja pruga moguće je odrediti
položaj u kome se telo nalazilo tokom njihovog formiranja, odnosno proceniti da li je došlo do
naknadnog pomerenja tela. Tragovi nastali relativno sporim isticanjem krvi iz krvnog suda i
padanjem na podlogu isključivo pod dejstvom gravitacione sile nazivaju se kapi. Ukoliko se

14
izvor krvi nalazi u pokretu, na okolnim predmetima i podlozi moguće je naći tragove rasipanja
krvi i utvrditi pravac kretanja osumnjičenog ili žrtve.

4.3. Tragovi sperme

Sperma predstavlja mušku reproduktivnu tečnost u kojoj se nalaze muške polne ćelije poznate
kao spermatozoidi. U slučajevima seksualnih krivičnih dela često se susrećemo s tragovima
sperme, kako kod žrtava tako i kod potencijalnih izvršilaca ovih dela. Otkrivanje tragova
sperme obavlja se pretežno vizuelno, uz pomoć mikroskopa i ultraljubičaste lampe. Sperma
pokazuje osobinu fluorescencije pod dejstvom ultraljubičastog zračenja, što omogućava njeno
otkrivanje. Osim toga, postoji hemijska reakcija na prisustvo spermine, koja se nalazi u
spermi, a koja se može koristiti za detekciju sperme. Tragovi sperme su od značaja kako s
kriminalističko-tehničkog tako i s kriminalističkog stanovišta. Nakon otkrivanja, obično na
odeći, posteljini, ili drugim površinama, tragovi sperme se pažljivo prikupljaju i šalju u
laboratoriju na dalju analizu. Laboratorijska analiza pruža informacije o prisustvu sperme i
često može odrediti krvnu grupu osobe čija sperma se analizira. Ovo može pružiti dodatne
informacije koje se koriste u istrazi. Važno je napomenuti da, iako je prisustvo sperme važan
trag u kriminalističkim istraživanjima, sam njegov nalaz samo pruža indikaciju o
potencijalnom izvršiocu krivičnog dela. Identifikacija izvršioca zahteva dodatne analize i
dokaze kako bi se uspostavila odgovornost.

4.4. Tragovi izmeta i drugih izlučevina

Izmet, pljuvačka i znoj mogu biti prisutni u nekim krivičnim delima. Izmet se ponekad može
naći na mestima gde je stres prisutan, dok se pljuvačka i znoj koriste za određivanje krvne
grupe. Izmet se može analizirati kako bi se otkrili paraziti, dok analiza pljuvačke i znoja može
pomoći u određivanju krvne grupe osobe. Ova analiza ima svoje prednosti, posebno kada su u
pitanju sekretori koji čine veći deo populacije, jer se njihova krvna grupa može utvrditi na
osnovu tragova pljuvačke i znoja. Važno je napomenuti da ljudi mogu biti podeljeni na tzv.
izlučivače (sekretore) i neizlučivače (nonsekretore). Izlučivači su interesantni u ovom
kontekstu jer se u njihovim izlučevinama, u ovom slučaju pljuvački, mogu naći tragovi iz

15
kojih se može odrediti krvna grupa. Ovo pruža mogućnost određivanja krvne grupe u oko
80% slučajeva (80% ljudi su sekretori), što znači da tragovi pljuvačke s kriminalističkog
aspekta mogu da posluže slično kao i tragovi krvi.

4.5. Tragovi dlaka

Ljudsko telo je prekriveno dlakama na različitim područjima. Uglavnom, najviše dlaka se

nalazi na glavi, ali i na polnim organima, ispod pazuha, na leđima, obrvama, trepavicama i
drugde. Dlake se često pojavljuju kao potencijalni indikatori u slučaju krivičnih dela, bilo da
su odletele prirodno ili su nasilno izvađene ili odsečene. Prvo pitanje koje treba rešiti je da li
se radi o čovečijim ili životinjskim dlakama. Istraživanjem dlaka možemo otkriti informacije
o različitim aspektima kao što su na kojem delu tela potiču dlake, da li su odletele ili su bile
nasilno iščupane ili odsečene. Takođe, možemo odrediti da li su dlake muškog ili ženskog
porekla (mada je mogućnost opadanja kose slična kod muškaraca i žena). Dodatno, analizom
dlaka možemo utvrditi kojoj krvnoj grupi pripada osoba čije dlake su nađene. Ova informacija
nam može pomoći da izvršimo eliminaciju, ali, na žalost, ne i identifikaciju osobe. Postoji
mogućnost fizičko-hemijske identifikacije putem mikro-elementarnog sastava dlaka, mada ni
ova metoda nije potpuno sigurna jer sastav dlaka zavisi od sastava hrane koju osoba uzima.

16
 Fizičke karakteristike dlake: redom pubična, dlaka sa brade i dlaka sa ruke ili noge

4.6. Tragovi stopala

Na mestima izvršenja krivičnih dela često se mogu pronaći tragovi stopala. Tragovi stopala
mogu biti od bosih stopala, stopala u čarapama ili stopala u obući. Kriminalističko-tehnička
obrada latentnih tragova bosih stopala ne razlikuje se od obrade tragova papilarnih linija
prstiju, što je detaljno obrađeno u daktiloskopiji. Tragovi stopala mogu nastati na različite
načine, uključujući gazenje materijala (npr. hodanje po svežoj boji ili blatu) ili prenošenje
tragova stopala sa jedne površine na drugu. Takođe, tragovi mogu nastati i utiskivanjem na
mekom tlu ili drugim površinama. Kriminalističko-tehnička obrada ovih tragova obuhvata
otkrivanje, fiksiranje (fotografskim i skiciranjem). Kada su u pitanju reljefni tragovi stopala,
osim navedenih metoda, obavezno se vrši i uzimanje otisaka pomoću gipsa. Postoje specifične
metode uzimanja reljefnih tragova, ali važno je znati da se ovi tragovi mogu uzeti ako su
nađeni na zemlji, pesku ili snegu, pa čak i ako se nalaze ispod površine vode. Da biste
identifikovali obuću, potrebno je uporediti je sa obućom osumnjičenog. Na osnovu otisaka
obuće (veličine stopala, šare na obući) i posebnih karakteristika (oštećenja na obući, izlizanost
đona, itd.), obuću se može identifikovati. Važno je napomenuti da se vrši identifikacija obuće,
a ne izvršioca, jer određena obuća, prilikom izvršenja krivičnog dela, ne mora nužno biti
nošena od strane vlasnika obuće. S kriminalističkog aspekta, tragovi obuće su veoma
informativni. Ovi tragovi govore o veličini stopala, pravcu kretanja, odstupanjima u hodu,
polu (muško, žensko ili dečije stopalo), broju osoba i drugim karakteristikama.

17
 4.7. Tragovi zuba
Tragovi obuće i postupak upoređivanja traga

Tragovi zuba, iako se ne javljaju tako često, imaju značajnu ulogu kako s kriminalističko-
tehničkog tako i s kriminalističkog aspekta. Tragovi zuba mogu se često naći na različitim
zalogajima hrane (npr. na čokoladi, voću, itd.), ali takođe i kao ugrizi na žrtvi ili izvršiocu
krivičnog dela. Otkrivanje tragova zuba na zalogajima hrane obično nije težak zadatak jer su
lako vidljivi. Međutim, izazov je u očuvanju ovih tragova tako da ne budu oštećeni pre nego
što stignu do veštaka. Problem je što se tragovi odgrizaka hrane brzo menjaju (voće se suši,
čokolada se topi, itd.), zbog čega je važno brzo ih fiksirati i dostaviti veštaku. Tragovi zuba
mogu poslužiti za identifikaciju u slučaju kada pronađemo osumnjičenog, u kojem slučaju uz
pomoć stomatologa uzimamo otisak zuba koji može poslužiti za identifikaciju nakon što se
izvrši upoređivanje sa tragovima na odgrizcima hrane. Kada su u pitanju ugrizi, oni se obično
javljaju u slučajevima krivičnih i seksualnih delikata, bilo kao akt odbrane (kada se tragovi
nalaze na izvršiocu) ili kao oblik napada (kada se nalaze na žrtvi). Tragovi ugriza retko služe
za identifikaciju izvršioca. Identifikacija može biti izvedena samo u slučajevima kada se u
zubima izvršioca nalaze određene anomalije (npr. nedostatak zuba ili anomalije u rastu zuba).
S kriminalističkog aspekta, tragovi zuba mogu pružiti informacije o kretanju izvršioca
krivičnog dela (u slučaju odgrizaka) ili o toku napada (u slučaju ugriza).

18
 4.8. Tragovi oruđa i sečiva

Na mestu izvršenja krivičnog dela, bilo na licu mesta, kod žrtve ili kod izvršioca, najčešće se
javljaju tragovi alatki. Razlika između ovih tragova i onih nastalih od sečiva ogleda se u
specifičnostima koje se nalaze na sečivima, razlikujući ih od ostalih alatki. Tragovi alatki
često se mogu pronaći u vezi sa različitim krivičnim delima, kao što su provale, krađe, šumske
krađe, otuđenje tuđe imovine, sabotža, diverzija, krađa vozila, ubistva, paljevine i slično. Ovi
alati koji se koriste za izvršenje krivičnih dela mogu se klasifikovati prema poreklu i načinu
upotrebe. Što se tiče porekla, postoje industrijski izrađeni alati poput sekira, kramplja, lopata,
burgija, kliješta, čekića, odvijača i ručno izrađenih alatki kao što su noževi ili lomilice. Kada
govorimo o načinu upotrebe, možemo ih podeliti na sečiva, testere, bušilice, alatke za
bodenje, alatke za struganje, alatke za odvaljivanje, alatke za kopanje, tupi alati i ručno
izrađene alatke za različite svrhe. Kriminalističko-tehnička analiza tragova alatki zavisi od
vrste tragova, koji mogu biti površinski ili reljefni. U oba slučaja, tragovi se moraju pronaći,
dokumentovati fotografijama i skicama, dok se u slučaju reljefnih tragova, vrši i poseban
postupak - muljažiranje. Ovo muljažiranje se ne izvodi gipsom, već se koristi specijalna
sintetička masa koja ostaje elastična nakon stvrdnjavanja. Sa aspekta kriminalistike, tragovi
alatki često otkrivaju obrasce ponašanja izvršioca, s obzirom na to da profesionalni izvršioci
retko menjaju način upotrebe alatki. Prateći modus operandi - način izvršenja, istražitelji često
dolaze do tragova koji vode do izvršioca. U slučaju sečiva, osim uobičajenih tragova, često se
mogu naći specifični tragovi koji se formiraju na mestima presjeka, kao što su tragovi na
drvetu posle sečenja sekirom ili na žici posle sečenja kliještima. Ovi tragovi su jedinstveni i
karakteristični za svako sečivo, i mogu se koristiti za identifikaciju. Da bi se to postiglo,
potrebno je dostaviti veštaku osim presječenog predmeta i materijal koji je sečen, kao i sve
alatke koje su možda korišćene za sečenje. Veštačenje sečiva pruža nedvosmislen odgovor na
pitanje da li je određeno sečivo korišćeno za sečenje žice, stabala ili nečeg drugog

19
 4.9. Tragovi vatrenog oružja

Balistika je grana kriminalističke tehnike koja se bavi tragovima nastalim dejstvom vatrenog
oružja. Ova oblast obuhvata tragove koji se stvaraju od strane metka, cevi oružja, udarne igle,
čela zatvarača, izvlačača, izbačača, okvira za metke, ležišta metka, barutnih gasova, barutnih
čestica i plamena. Ručno vatreno oružje deli se u dve osnovne grupe: oružje s glatkim cevima
(lovno oružje) i oružje s olučenim cevima. Specifičnost oružja s glatkim cevima u odnosu na
oružje s olučenim cevima ogleda se u tragovima koji ostaju nakon ispaljenja. Lovno oružje se
prvenstveno razlikuje po municiji koju koristi, po punjenju (patrone lovačkog oružja pune se
sačmom različite veličine) i po tragovima koji ostaju prilikom ispaljenja (na sačmi ne ostaju
tragovi žljebova jer je cev glatka). Situacija je sasvim drugačija kod oružja s olučenim
cevima. Kod ovog oružja, municiju čine metci koji se sastoje od metalne čaure i olovnog zrna,
s čašuljicom ili bez nje. Zahvaljujući žlebovima koji se nalaze u cevima (žlebovi služe za
davanje rotacije zrnu, čime se održava pravac kretanja), te povratnom dejstvu barutnih gasova,
specifični tragovi ostaju na projektilu, čauri, prepreci na koju projektil naiđe i na rukama
osobe koja puca. Ovi tragovi javljaju se kako kod kratkocjevnog tako i kod dugocjevnog
oružja. Postoji mala razlika samo kada su u pitanju revolveri. Naime, kod poluautomatskog
oružja (npr. pištolja), ležište metka i cev čine jednu celinu, dok se kod revolvera metci nalaze
u tzv. bubnju, a sama cev je fizički odvojena od bubnja. Kod revolverskog oružja, metci su
specifični jer zrna nemaju čašuljicu već se prave od relativno mekog olova. Ovo se čini kako
bi se što manje oštetio prelaz između bubnja i cevi. Kao posledica žljebova u cevi i dejstva
udarne igle, ali i povratnog dejstva barutnih gasova (kod poluautomatskog i automatskog
oružja), javljaju se tragovi koji su specifični za svako oružje pojedinačno. Na primer, olučena
cev ostavlja tragove na zrnu u vidu uzdužnih brazda. Ove brazde su karakteristične za svaku
cev i nastaju mašinskom obradom cevi. Na isti način, na čauri, odnosno na čašici, takođe
ostaju specifični tragovi od udarne igle, ali na čauri ostaju i tragovi od ležišta metka,
izvlačača, čela zatvarača, izbačača i od okvira za metke. Svi ovi tragovi su karakteristični za
svako oružje pojedinačno, što nam omogućava da iz velikog broja oružja izdvojimo ono iz
kojeg je, na primer, ispaljena čaura pronađena na mestu zločina.

20
Kada se radi o vatrenom oružju, osnovna pitanja na koja treba odgovoriti su:

 Vrsta vatrenog oružja iz kojeg je ispaljen projektil

 Konkretno vatreno oružje iz kojeg je ispaljen projektil ili čaura
 Smer iz kojeg je pucano
 Udaljenost sa koje je pucano
 Identifikacija osobe koja je pucala
 Pozicija izvršioca u trenutku pucanja
 Pozicija žrtve u trenutku kada je pogođena projektilom
 Vreme ispaljenja (starost pucanja)
 Ispravnost vatrenog oružja

Kriminalistička tehnika može pružiti odgovore na ova pitanja, mada neke informacije zavise
od okolnosti. Na primer, smer ispaljenog projektila se može utvrditi samo ako postoje dve
sigurne tačke koje je projektil dodirnuo, jer kroz dve tačke prolazi samo jedna prava linija. U
slučaju određivanja udaljenosti pucanja, koristi se različita metoda za lovačko oružje u
poređenju s oružjem s udarnom cijevi. Za oružje s udarnom cijevi, udaljenost se određuje na
temelju rasporeda čestica baruta nakon izlaska iz cijevi. Što se tiče projektila, oni obično
sadrže specifične elemente (barijum, antimon i olovo) čija koncentracija opada s udaljenošću,
što se može koristiti za određivanje udaljenosti. Ove informacije se često analiziraju pomoću
vrlo osetljivih fizičko-hemijskih metoda. Naravno, za bilo koju od ovih metoda, potrebno je
imati pristup oružju iz kojeg je pucano, odjeći kroz koju je projektil prošao (suvoj od krvi),
preostaloj municiji unutar ili uz oružje, kao i municiji pronađenoj kod osumnjičenog.

21
 4.10. Tragovi vozila

Poređenje tragova ispaljenja na inicijalnim kapslama čaura

Tragovi vozila se mogu naći u raznim kriminalnim situacijama, posebno u slučajevima kada
vozilo služi za izvršenje krivičnog dela, prevoz ukradenih predmeta, bekstvo iz zatvora itd.
Takođe, tragovi vozila mogu biti prisutni kada je vozilo predmet krivičnog dela (krađa vozila,
pljačka iz vozila itd.), kada se u vozilu izvršava krivično delo (silovanje, ubistvo, razbojništvo
itd.), ili kada vozilo služi kao sredstvo izvršenja krivičnog dela, posebno u saobraćajnim
slučajevima. S kriminalističkog aspekta, tragovi vozila se dele na:

 Tragove vozila koje su napustile mesto događaja

 Tragove ostavljene na žrtvi saobraćajnog udesa (pešak)
 Tragove ostavljene na vozilu koje je bilo u udesu
 Tragove ostavljene na vozilu koje je pobeglo

Saobraćajni zločini su specifični jer se često dešavaju na putevima, gde su tragovi podložni
brisanju od strane drugih učesnika u saobraćaju. Zbog toga je važno obezbediti mesto
događaja što je pre moguće. Obrada tragova vozila obavlja se na uobičajeni način:
otkrivanjem, fiksiranjem i, ako je moguće, pakovanjem. Kod saobraćajnih nesreća s
nepoznatim počiniocima, detaljno fotografisanje i skiciranje mesta događaja je od izuzetnog
značaja. Kriminološki aspekt interpretacije ovih tragova sastoji se prvenstveno u identifikaciji
vozila na osnovu pronađenih tragova, ali i u utvrđivanju svih okolnosti saobraćajnog udesa.
Na osnovu tragova odmah se pokušava dobiti prve informacije o vozilu koje je pobeglo. Na
primer, na osnovu vidljivih tragova guma na putu može se utvrditi da li je reč o putničkom ili
teretnom vozilu, a prema boji sitnih čestica boje, može se odrediti boja vozila. Ako je s vozila
palo neki deo (ukrasna lajsna, blatobran, deo migavca itd.), može se odrediti i tip vozila. Ove
informacije pomažu u potrazi za vozilom koje je pobeglo. Kada se pronađe vozilo za koje se
sumnja da je bilo uključeno u udes, vrši se pregled vozila. Najvažniji tragovi su eventualno
otpali delovi boje (na tim mestima pokušava se uporediti parcijalci boje pronađeni na mestu
događaja). Na ovaj način moguće je brzo i sigurno identifikovati vozilo. Isto se radi i s drugim
delovima vozila koji su pronađeni na mestu događaja i pokušava se upotpuniti na mestima gde

22
ti delovi nedostaju na vozilu. Ovaj način identifikacije naziva se mehanoskopski ili morfološki
identifikacija.

Drugi tragovi koji služe za identifikaciju vozila uključuju, na primer, brisotine boje sa vozila
koje je učestvovalo u saobraćajnom udesu, a koje se mogu pronaći na vozilu koje je napustilo
mesto nesreće. Takođe, tragovi vlakana ili dlake, posebno ako je pešak bio povređen, mogu
biti od pomoći. U situacijama kada mehanička identifikacija vozila nije izvodljiva zbog
neusklađenih delova ili kada pronađeni tragovi nisu dovoljni za preciznu identifikaciju, koristi
se fizičko-hemijska analiza. Ova metoda podrazumeva laboratorijske analize materijala kao
što su boja, plastika, staklo itd. Na osnovu rezultata ovih analiza donosi se zaključak o
podudarnosti tragova. Ovaj postupak se naziva fizičko-hemijskom identifikacijom i često
pruža dodatne informacije koje olakšavaju identifikaciju vozila u situacijama kada mehanički
pristup nije dovoljan.

23
 5. Zaključak

Materijalni tragovi često igraju presudnu ulogu u otkrivanju i razrešavanju krivičnih dela.
Kroz temeljnu analizu i interpretaciju ovih tragova, forenzički stručnjaci mogu identifikovati
počinioce krivičnih dela, razumeti način izvršenja, identifikovati korišćeno oružje ili sredstva,
a takođe i rekonstruisati celokupni tok događaja. Klasifikacija tragova prema njihovom
poreklu i karakteristikama omogućava stručnjacima da se specijalizuju u određenim oblastima
veštačenja, unapređujući tako tačnost i kvalitet forenzičke analize. Razumevanje različitih
tipova tragova i njihovih kriminalističkih aspekata od ključnog je značaja za proces
razjašnjavanja krivičnih dela. Važno je napomenuti da materijalni tragovi često služe kao
neutralni svedoci, pružajući nepristrasne informacije koje pomažu u utvrđivanju istine i
osiguranju pravičnosti u pravosudnom sistemu. Kroz primenu različitih metoda analize i
veštačenja, materijalni tragovi postaju neprocenjivo sredstvo u postupku suđenja i donošenju
pravičnih presuda. U celini, važnost materijalnih tragova u kriminalističkim istraživanjima ne
može biti prenaglašena. Oni predstavljaju ključni deo procesa istrage, omogućavajući
istražiteljima i pravosudnim organima da efikasno i precizno identifikuju počinioce krivičnih
dela, obezbede relevantne dokaze i osiguraju pravdu u pravosudnom sistemu.

24
 6. Literatura

1. Aleksić, Z., Sudska veterinarska medicina. Novi Sad: Naučni institut za

veterinarstvo,str. 71. „Novi Sad”, 1999.
2. Busarčević M., Osnovi kriminalističkih veštačenja, MUP R Srbije, Viša škola
unutrašnjih poslova, Beograd, 2001.
3. Ilić, G., Kriminalistička medicina, Kriminalističko policijska akademija, str. 208.,
Beograd, 2012.
4. Krivokapić, V., Kriminalistička taktika, Policijska akademija, str. 452-453., Beograd,
2005.
5. Simonović B., Kriminalistika, Pravni fakultet u Kragujevcu, Institut za pravne i
društvene nauke, Grafolik, Beograd, 2004.
6. Tasić, M., Sudska medicina, Zmaj, str. 399-402., Novi Sad, 2006.
7. Žarković M., Kriminalistika, Viša škola unutrašnjih poslova, str 231-243, Zemun,
1997.

25