1.
КРИМИНАЛИСТИЧКА захвата, анализом расположивих криминалистима омогућава стицање
ПРОЦЕДУРА информација и података.
1.1. Појам криминалистичке Криминалистичка процедура ће
процедуре успешно остварити свој циљ ако од
Криминалистика као наука бави се почетних информација, применом
општих криминалистичко тактичких
истаживањем криминалитета.
Криминалистичко истраживање и техничких и доказаних радњи и
представља систем истраживања мера, дође до доказних информација,
радњи и мера, чији је редослед и тј. доказа у формално процесном
поступак примене одређен и смислу на којима се може засновати
условљен околностима случаја, судска одлука у кривичном поступку.
правилима криминалистичке тактика 1.2. Спознајне компоненте
и технике и законским процедурама криминалистичке процедуре
наставе опажањем
по којој се врши истраживање
различитих облика криминалитета. Научна сазнања се у процесним правилима. Опис је нућно
Под криминалистичком процедуром криминалистичкој процедури
се подразумева криминалистичко примењују у складу са методологијом
истраживање чињеничких околности научно истраживачког закључивања.
које директно или индиректно указују
Та чињеница се огледа у спознајној
на постојање кривичног дела или
учиниоца. То је систем истраживања трихотомији криминалистичке
кривичних дела који се састоји од процедуре: опажању,мишљењу и
примене општих криминалистичко пракси. Опажање или перципирање
тактичких и доказних радњи и мера. као техника прикупљања
Криминалистичка процедура има за информација представља планско и
циљ најпре да утврди да ли је у системско посматрање одређеног
конкретном случају реч о кривичном
материјала који може бити од значаја
делу, ако јесте о ком законски
прописаном облику се ради, затим да за расветљавање конкретног случаја.
прикупи све информације и доказе Према начину на који се врши
који указују на учиниоца кривичног опажање може бити директно и
дела и на крају његово откривање и
индиректно. Директно опажање се
проналажење. Предмет
спроводи помоћу чула вида, додира,
криминалистичке процедуре је
слуха и мириса, док се индиректно
систематско тражење одговора на
девет златних питања опажање спроводи помоћу разних
инструмената као што су: лупа,
криминалистике, при чему ће се
редослед и приоритет питања на која микроскоп, разни уређаји за даљинско
треба одговорити стално мењати у и ноћно осматрање итд. Према
зависности од околности случаја. трајању опажање може бити
Криминалистичка процедура као краткотрајно и дуготрајно.
методолошки усклађен систем радњи
Краткотрајно опажање се односи на
и мера састоји се од два подсистема:
хеуристичког и силогистичког. Први релативно кратак временски период
подсистем се односи на док се дуготрајно опажање односи
криминалистичко истраживање у на дужи временски период и може
предкривичном поступку и није бити трајног или повременог
ограничен процесном формом док се карактера. Према начину на који се
други подсистем односи на
спроводи опажање може бити
криминалистичко истраживање у
руковођено или слободно. У погледу
оквиру кривичног поступка и предвиђање има веома важну улогу.
ограничен је процесним правилима. броја лица која врше опажање, оно
Криминалистичка процедура је може бити индивидуално или групно.
посупак са бројним фазама Мишљење је друга спознајна
неформалне и формалне процесне функција криминалистичке процедуре
природе које се заснивају на личним и и представља сложен психички
материјалним изворима информација. процес који се састоји у увиђању
Спровођење криминалистичке
битних односа,односно веза између
процедуре је нпр, уско повезано са
постојећим стањем на месту предмета и појава у стварности.
криминалног догађаја, у том смислу Процес мишљења се одвија у 4 фазе:
да се на основу расположивих препарације, инкубације, илуминације
информација прави план даљег и верификације. Кроз наведене фазе
криминалистичког поступања. анализом прикупљених података
Процена ситуације на месту долази се до закључка у виду
криминалног догађаја представља
криминалистичких хипотеза. Пракса
прву фазу давања одговора на златна
питања криминалистике, што се представља трећи спознајну фукцију
остварује предузимањем мера првог криминалистичке процедуре. Пракса
нових знања и пружа могућност
примене предходно стечених знања и
искуства. У пракси је могуће
проверити расположиво знање,као и
потврдити или оповргнути
постављене хипотезе. Основни циљ
сваког научног истраживања јесте
опис појаве која се истражује.
Криминалистичка процедура је
ограничена предметом и сврхом
поступка,као и криминалистичким и
одређен најпре објектом описа,а
потом и начином и средсвима
описивања. Објект описивања могу
бити: лица,предмети, трагови,
догађаји и сл. Начин описивања
продразумева поштовање одређених
правила криминалистичке науке као и
употребу одређених стручних израза
и појмова. Средствима описивања се
врши бележењем и похрањивањем
садржаја описа (службена
белешка,извештај и сл.). Опис је
битан елемент увиђаја,саслушања
сведока, вештачења и сл. Веома
битан и посебан циљ сваког научног
истраживања јесте научно
објашњење. У криминалистичкој
процедури објашњење представља
логички закљзчак о међусобном
односу. Криминалистичка процедура
полази од последица криминалног
догађаја,како би применом појединих
оперативно тактичких и доказних
радњи и мера разјаснила механизам
настанка конкретног криминалног
догађаја и тако довела до откривања
самог узрока последица тј до
учиниоца кривичног дела. У
криминалистичкој процедури
Порде тога што може послужити за
проверу објашњења,предвиђање се
пре свега огледа у планирању даљег
оперативног рада и предвиђању
резултата активности на пољу
сузбијања и спречавања
криминалитета а посебан значај има
при решавању серијских кривичних
дела. На основу анализе извршених
кривичних дела за које очигледно да
су извршена од стране истог или
истих лица з оквиру серије,могуће је
процесом предвиђања одредити
потенцијално место и време њихобог
будућег напада и спобести акцију
лишења слободе.
2.НАЧИНИ САЗНАЊА ЗА
КРИВИЧНА ДЕЛА И целину односа: органи унутрашњих
ОПЕРАТИВНО ПЛАНИРАЊЕ
1.1. Опште напомене – криминалитет
као друштвено негативна појава
стални је пратилац сваког
друштва,вешто се пролагођава свим
друштвено политичком променама и
стално се развија. Наведено стање и
кретање криминалитета представља
велики проблем у сазнању за
кривична дела,њиховом
расветљавању као и откривању
њихових извршиоца. Уколико се до
првих сазнања дошло искључиво
самоиницијативном делатношћу
органа унутрашњих послова
предузете мере и радње ће се и на
даље предузимати најчешће уз
иницијативу самих органа. У почетној
фази најчешће се предузимајз опште
оперативно тактичке мере и радње:
провера, осматрање, рација, заседа, и
друге радње:
увиђај,претресање,вештачење итд.
Основи сумње представљају основу
на којој се гради оперативна обрада са
циљем откривања кривичног дела и
учиниоца, а по садржају могу бити
различити: 1. Основи сумње који
указују на извршено кривично
дело,али чији је извршилац и даље
непознат; 2. Основи сумње који уз
кривично дело указују и на његовог
извршиоца; 3. Основи сумње који
указују на одређено лице као
извршиоца неког кривичног дела чија
основна обележја још увек нису
откривена. Основи полазиште
полицијске криминалистичке
делатности не треба да буде само
прикупљање имформација о је уз то и добар познавалац прилика
извршеним кривичним делима већ га
треба усмерити и на откривање
непосредне узрочности и проблема
који могу довести до криминалног
понашања тј кривичних догађаја. 2.
Активности орага унутрашњих
послова у прикупљању сазнања о
кривичним делима и њиховим
учиниоцима
Посебно су значајне оне мере и радње
које орган унутрашњих послова
предузима самоиницијативно, а кривична дела може се сазнати и на
поводом стечених основа сумње. Ове
радње, највећим делом представљају
садржину ванпроцесне делатности
органа унутрашњих послова. Основи
сумње самим својим постојањем
представљају неизвесност о томе да
ли је извршена или се припрема
извршење кривичног дела, да ли су
одређена лица у вези са кривичним
делом итд. Посебан значај има однос
органа унутрашњих послова са
јавношћу. Образовање радника органа
унутрашњих послова требало би да
има и овај елемент у свом програму.
Сваки појединачан контакт предтсвља
послова-јавност. Ма колико био
сложен и динамичан процес
расветљавања кривичног дела у
смислу прикупљања и обезбеђења
доказа о конкретном делу, један од
основних проблема за органе
унутрашњих послова је како доћи до
основа сумње. Сазнања, по основу
сопствене активности могуће је
остварити и непосредним запажањем
приликом вршења појединих
оперативно тактичких мера и радњи
којима је иначе циљ криминалистичка
контрола: позорничка и патролна
делатност, рација, заседа, осматрање
итд. Може се остварити и уз помоћ
техниочких средстава који се све
чешће користе при обезбеђивању
појединих објеката, али и на друге
начине. Сам начин доласка до
сазнања о кривичним делима и
поузданост добијених информација
могу бити веома различити. То је
условљено и природом криминалне
делатности, која се у основи може
манифестовати на два начина:
извршењем кривичних дела чије је
постојање очигледно, односно оних
чије је постојање латентно-
прикривено. Непосредна сазнања о
кривичном дела овлашћена службена
лица могу стећи и затицањем на делу
у току оперативног рада. 2.1.1
Непосредни увид ОУП-а као начин
сазнања о кривичним делима и
њиховим учиниоцима
Стручан и савестан полицајац може и
у наизглед базазленим ситуацијама
уочити знаке сумњивог понашања
који указују на спремност лица да
учини кривично дело. Полицајац који
на одређеном терену или одређеној
средини може да уочи адекватном
стручном проценом одступање од
уобичајеног стања а потом да на
одређени начин реагује. То је могуће
у оквиру систематски припремљених
и плански изведених радњи као што
су нпр.: заседа, специјално
осматрање, праћење итд. Осим
самоиницијативне активности органа
унутрашњих послова за извршена
друге начине, нпр: пријавама грађана,
пријавама радних организација,
државних органа и других
организација, преко средстава јавног
информисања, јавним поговарањем и
сл.
3. Пријављивање кривичних дела
од стране појединих субјеката
Значајан извор сазнања о кривичним
делима и њиховим извршиоцима су и
пријаве грађана, пријаве правних
лица, државних органа и других
организација, што несумњиво добија
изузетан друштвени и криминално
политичи значај. Спремност грађана
да пријављују кривична дела не
зависе само од законске обавезе, већ и
од моралних, културних и др фактора,
као и од односа према ривичном делу
и учиниоцу, па и од саме врсте
кривичног дела.
3.1. Пријаве грађана као извор
сазнања о кривичном делу
Грађани могу своја сазнања о
кривичним делима предочити
овлашћеним радницима органа
унутрашњих послова било
непосредним саопштавањем,
обавештавањем преко телефона,
предајом или достављањем у облику
различитих писама. Том приликом
грађани могу да дају и тачне податке
о себи али се као подносиоци пријава
могу појавити и грађани који не желе
да открију свој идентитет, па зато
упућују анонимне пријаве, односно
псеудонимне дојаве. Анонимна и
псеудонимна пријава могу бити
истините или лажне. Истиниту на овај
начин подносе грађани који се боје
освете учиниоца кривичног дела. Оне
су веома честе у пракси што додатно
отежава рад ОУП-а због чега је
неопходно изградити одређене
критеријуме за њихову селекцију и
проверавање. Постоје кривична дела
за која се сасвим разумно може
очекивати да ће за њих евентуално
бити поднесена једино анонимна или
псеудонимна пријава (кривична дела
тероризма, организованог криминала,
насиља и сексуалног злостављања у
породици, шпијунаже итд). Анонимне
или псеудонимне пријаве су
очекиване од стране особа које се
налазе у подређеном положају а на
чију штету је учињено кривично дело
(дете које је жртва злостављања, члан
злочинског удружења итд). Код ових
пријава битан је садржај а не
подносилац пријаве, зато у том
правцу криминалиста и треба да
усмери своје поступање.
Утврђивањем идентитета непознатог
подносилаца пријаве која се односи
на стварно учињенио кривично дело,
стварају се услови за прибављање
криминалистички релевантних
података који нису изнети у пријави.
Када су у питању обмањујуће пријаве,
чији је циљ да се дезинформишу
радници полиције, треба истаћи да их
подносе непозната лица, али се у
пракси сусрећу и лажне пријаве које
подносе лица која не крију свој
идентитет. Такве пријаве се подносе
из различитих побуда: ради
прикривања стварног учињеног
кривичног дела, подносилац означава
себе као жртву непостојећег дела,
ради остваривања користи, ради
заштите блиског лица које је стварни
учинилац кривичног дела и сл.
Пријаве грађана одређених
кривичним делима представља
најчешће изворе сазнања о учињеним
кривиччним делима. Код појединих
имовинских и сексуалних деликата,
оштећена лица су готово искључиви
почетни извори података. Истинит
садржај по правилу имају и пријаве
очевидаца дела као и лица која су
након што се догађај одиграо уочила
његове последице и трагове. Као
пријавиоца се могу пријавити и лица
која препричавају било изјаве других
о конкретном догађају или гласине.
Често се за кривична дела сазна и на
основу самопријављивања учиниоца.
Самопријава је начин сазнања којом
неко лице пријављује себе за
извршење кривичног дела које се
гоне по службеној дужности.
Самопријава учиниоца може у знатној
мери да олакша даљи оперативни
рад, при цему се радници полиције
не смеју слепо поводити са њом.
Истините самопријаве подносе лица
најчешће лица која су учинила
кривично дело у афекту, из нехата, у
провоцирајућој ситуацији, у пијаном
стању, односно која су остварила
дело сасвим случајно, а затим се
покајала и спремна су да за учињено
дело испаштају. Истиниту
самопријаву из сличнох разлога
подносе и професионални
криминалци у случајевима када желе,
пријављивањем за лакше дело, да
прикрију извршење тежег дела, или
када предпоставе да ће бити
разоткривени, они се пријављују у
нади да ће им се самопријављивање
узети у обзир као олакшавајућа
околност при изрицању казне. Као
пријавиоци се појављују и лица. која
су за кривична дела сазнала од других
и која такође могу бити оштећена,
односно могу имати одређени интерес
када је у питању исход кривичне
ствари. Лице које саопштава податке
о извршеном кривичном делу треба да
се изјасни да ли их саопштава у
намери формалног подношења
кривичне пријаве, или само ради
информисања о криминалној
делатности, али не и у својства
подносиоца. Такво информисање од
стране грађана може се обавити на
различите начине: усмено, у писменој
форми, телефоном и сл. на било ком
месту и у било које време и не
подразумева узимање пријаве на
записник.
3.2.Лажно пријављивање и неколико уводних питања. При
прикривање кривичних дела
Треба имати у виду да један бри+ој
кривичних дела која припадају тамној
бројци настаје и услед фингирања.
Без сумње највећи број тих кривичних
дела је у области имовинског
криминалитета и у нешто мањој мери
политичког криминалитета.
Фингирања као и прикривање
кривичних дела су веома честа у
области класичних деликата, као нпр,
код кривичног дела убиства,
недозвољеног побачаја,
криминалитета у породици и сл.
Прикривање се код привредног
криминалитета по правилу
предузимају пре узвршеног
кривичног дела управо због тога што
се ова кривична дела врше са
умишљајем. Одкривањем дела
истовремено се открива и извршилац,
због чега извршиоцу благовремено
предузимају радње прекривања.
Прикривање се врши на различите
начине , при чему се најчешће
користе фалсификати, лажна
финансијска документа и сл.
Прикривено дело представља
сакривање или уништавање предмета
или трагова кривичног дела, односно
заташкавање информација о делу као
и његово непријављивање. Како
фингирана кривична дела најчешће
пријављују њихови извршиоци од
изузетног је значаја адекватно
тактичко поступање приликом
обављања информативног разговора
са пријавиоцем. Специфичности
тактичког поступања односе се и на
ове разговоре, при чему треба имати
на уму да саучесници немају сазнања
о фингирању као што их имају
извршиоци. Ова лица и после
извршеног кривичног дела могу
наговорити извршиоце да сведоче у
њихову корист. Фингирање је увек
умишљено иако се може десити да се
одлука о фингирању доноси
накнадно. Код увиђаја трагови на
месту фингираног дела најчешће су и
треба их пажљиво и детаљно
прегледати.
3.3. Најчешће грешке приликом
примања пријаве грађана Најчешће
грешке представљају пропусти до
којих долази приликом примања
пријаве грађана самом подносиоцу
пријаве и кривичном делу који се
пријављује. Веома често се заборавља
да је пријављивање кривичног
догађаја за многе грађане потпуно нов
и потпуно непознат поступак са којим
се многи од њих по правилу сусрећу
први пут у животу. У таквим
ситуацијама погрешно је одмах прећи
на испитивање о главним чињеницама
везаним за кривично дело које се
пријављује већ је пожељно да се
подносиоцу пријаве прво постави
пријему усмене пријаве грађана може
доћи до непримењивања начела
објективности, методичности,
критичности и самокритичности,
уколико је лице које подноси пријаву
лепо одевено и љубазног понашања,
по спољашности привлачно, већ се
подлеже дејству првог утиска, што
може да доведе до стварања потпуно
погрешне слике о кривичном догађају
и непознатом учиниоцу. Грешке се
јављају и приликом формулације
питања која овлашћена службена
лица постављају подносиоцима
пријаве. Употреба неодговарајуће
терминологије која је знатно изнад
или испод интелектуалних
способности поднодиоца пријаве,
може од подносиоца пријаве да буде
схваћена као потцењивање што се
негативно одражава на прикупљање
информација. Овашћена службена
лица при пријему пријава од грађана
морају поступати учтиво и сталожено
поштујући начела криминалистичког
поступања као и околности
конкретног случаја.
3.4. Виктимолошки значај
пријављивања кривичног дела од
стране одштећеног
Подаци о жртви које садржи
криминалистичка и виктимолошка
анализа могу имати велики значај у
расветљавању кривичног дела и
откривању извршиоца. На бази
података који се односе на личност
жртве могуће је креирати оперативно
криминалистичку делатност и
прибавити материјалне и личне
доказе. Виктимолошка анализа
омогућава упознавање са личношћу
жртве и њеном улогом у кривичном
делу у сачињавању могућих верзија о
личности извршиоца како би
сужавањем њиховог круга лакше
дошло до осумњиченог; одређивање
улоге жртве у кривичном поступк,
њено сведочење и њен допринос
расветљавању кривичног дела и
формално. Различита је спремност
жртве за сарадњу са органима
откривања. Неке жртве не желе да
пријаве кривично дело, због чега
треба утврдити разлоге и мотиве за
такво поступање, уз настојање да се
жртва придобије за сарадњу. Постоји
више фаза виктимизације које се
јављају код жртве кривичних дела.
Прва фаза, или примарна
виктимизација јавља се у оквиру
процеса у коме је једна особа постаје
жртва кривичног дела. Фактори који
доводе до примерене виктимизације
су многобројни. Они се могу огледати
у специфичним околностима који
доприносе виктимизацији, или
специфичним карактеристикама и
понашању жртве. Друга фаза
такозвана секундарна виктимизација,
која директно утиче на спремност
жртве за сарадњу са органима
откривања. Секундарна
виктимизација представља присуство
појачаног осећаја
повређености,страдања које постоји
код жртве кривичног дела услед
погрешног схватања или негативне
реакције социјалног окружења и
органа откривања. Они се наручито
јављају приликом прибављања исказа
од жртве пред полицијом или на суду,
када се жртви постављају питања з
вези са начином извршења кривичног
дела,или се од ње тражи да детаљно
опише радње које је над њом извршио
учинилац кривичног дела. У научној
литератури се помиње још једна фаза
виктимизације тзв терцијална
виктимизација која се огледа у
прихватању себе као жртве са свим
последицама које из тога
произлазе,коју виктимизацију је
такође неопходно имати на уму
посебно приликом пружања помоћи
жртви и њеној заштити. Приликом
откривања могућих извршиоца уз
помоћ виктимолошке анализе,на
основу ње се може предпоставити
каквом типу извршиоца би биле
адекватне карактеристике жртве; ко
би могао да има мотив за извршење
дела баш према таквој жртви; ко је
могао да буде упознат са посебним
околнистима у вези са жртвом.
3.5.Пријаве прваних лица као извор
података о кривичном делу
Правна лица се могу појавити као
пријавиоци када су оштећена
кривичним делом али и у другим
ситуацијама. Нпр приликом пружања
помоћи лицима или у току
утврђивања узрока смрти,здравствене
установе,могу доћи до сазнања о
извршеном кривичном делу,и на
основу њих поднети пријаву
полицији. До сазнања о кривичним
делима полиција може доћи и на
основу информације добијених од
банака,ревизорских кућа,управе за
трезор, пореске управе, инспекцијске
и царинске управе,образованих
установа, предузећа, клубова, Војске
Србије и страних полиција.
3.6.Средства јавног информисања
као извори сазнања кривичног дела
До података криминалне делатности,
подкрепљених јачим или слабијим
аргументима, може се доћи преко
писама читалаца, дописа повремених
сарадника и праћењем живих контакт
емисија. У новије време се као
средство јавног информисања истиче
интернет, с тога се не сме занемарити
могућност коришћења овог средства
за сазнање о кривичним делима.
Чињеница да га користе милиони
људи широм света као и могућност да
се овом медију приступи и са
позиције мобилног телефона, чини
интернет моћним средством за
организовање,планирање и извршење
разних врста кривичних дела попут
шпијунаже, терористичких аката,
преваре,крађа, финансијских
малверзација и других видова
компјутерског криминалитета.
3.7.Јавно поговарање као извор
сазнања кривичног дела
Почетна сазнања о извршеном
кривичном делу и његовом учиниоцу
могу се дознати и јавним
поговарањем,односно гласинама.
Јавно поговарање представља
преношење вести о томе да се
припрема извршење неког кривичног
дела или је учињено неко кривично
дело или да је одређена особа
учинилац кривичног дела које се гони
по службеној дужности а при томе се
не зна да ли је та информација
истинита и од кога потиче. Гласине не
би смеле изузев ако су апсурне,без
предходне провере да буду
окарактерисане као измишљене или
нереалне. Само проверавање треба
обавити веома пажљиво и на
конспиративан начин. У трагу за
протурачем гласина,а посебно лицем
од кога оне потичу, треба нарочито
бити упоран када се у изнетим
неиспитаним и полуистинама могу
наћи елементи неког кривичног дела.
Поступак трагања за извором јавног
поговарања огледа се у испитивању
последњег лица у ланцу проношења
гласина са основним питањем од кога
је оно добило критичну информацију
и какав је садржај поменуте
информације,затим се спроводи
трагање са предходним проносиоцима
гласина, не би ли се даљим
оперативним радом дошло до првог
извораа,тј до лица које је прво
пустило ту информацију у јавност.
3.8.Лица коју ангажује полиција
као информаторе
У стучној полицијској односно
криминалистичкој литератури
прилично су оскудни текстови који
објашњавају улогу и положај
информатора убаченог у криминалној
групи ради њеног разоткривања
изнутра. То могу бити полицајци и
лица изван полиције,лијални грађани,
али и криминалци који полицију по
њеном налогу у дужем прериоду о
кривичним делима и извршиоцима за
којима је полиција заинтересована.
Треба имати у виду да је криминалац,
слично окривљеном у кривичном
поступку најбогатији извор
информација јер се налази у жижи
криминалне делатности. Исказ
информатора може бити лажан и
неоснован. Разлози због којих искази
информатора може бити неоснован
могу бити различити: информатор је и
сам учествовао у вршењу кривичних
дела па се то појављује као основа да
га полиција ангажује, учествовао је и
у подели плена, од раније је запажена
његова необјективност или склоност
неистини, раније је био кажњаван
због преваре или клевете, лажна
пријављивања, давања лажног
исказа. Златно правило оперативног
рада јесте да информатор остане
анониман, ако је то са њим
договорено а поготово када његови
искази доприносе прибављању
других доказа, односно индиција. У
полицијама неких западних земаља
разликују се они информатори који су
припадници полиције па су
консиративно инкорпорирани у тајне
криминалне организације од оних
који нису припадници полиције већ
представљају људе од поверења а
неретко и саме криминалце.
Полиција у оперативном раду користи
своје припаднике или пак друга лица
као тзв агенте провокаторе. Агент
провокатор обично наговара неко
друго лице да уради неку
недозвољену радњу или доводи лице
у слично искушење а затим га лишава
слободе односно предузима према
њему неке друге мере принуде. Агент
провокатор ће успешно обавити свој
задатак ако је жртву предходно
изпровоцирао а затим је хватањем на
делу лишио слободе. Према степену
поверљивости врсти и степену
ангажавања у оперативној
делатности, оперативне везе се могу
поделити на информатике и
сараднике. И једни и други се
ангажују на основу процене
криминалистичке службе и уобичајне
процедуре. Основи по којима се ова
лица ангажују су различити:
добровољност,патриотизам,разно
видови и друге
стимулације,евентуална могућност
ослобађања од кривичног,односно
прекршајног гоњења и
сл.Информаторе можемо сврстати
најмање у две групе: 1.Информаторе
које полиција има пуно поверења а
које је резултат детаљног проучавања
њихове личности, предходне сарадње
и контроле понашања ових лица. 2.
Информатори који су чланови
криминалне групе или организације
која је вршила или врши кривично
дело. Сарадња са тим лицима је
утолико драгоценија уколико
полиција не може на други начин да
сагледа криминалну организацију
изнутра. Без обзира на то што је циљ
сваке прибављене информације да се
она трансформише у процесно
ваљани доказ, полиција изворе са
којима је засновала конспиративну
сарадњу ни у ком случају не сме да
ода односно да такве информације
предложи као сведоке у кривичном
поступку.
4.Криминалистичке клопке као
средство откривања кривичног
дела и извршиоца Клопке су
ефикасно криминалистичко
оперативно средство откривања
непознатог учиниоца уколико су
стручно,педантно и опрезно
постављене у одговарајуће време и на
одговарајућем месту. Клопке треба
постављати у реду у време и на начин
који извршилац није очекивао,да би
се у пуној мери постигао ефекат
изненађења. У пракси је могуће
постављати различите клопке,али се
оне могу сврстати у следеће групе:
техничке клопке, физичке клопке,
хемијске клопке, дактилоскопске
клопке. Поједине техничке клопке се
могу успешно адаптирати у обичне
предмете за свакодневну употребу. За
постављање клопки може се успешно
користити систем телевизијских
камера. Ради обезбеђења специјалних
објеката уграђују се системи за ТВ
осматрање приликом осигурања
унутрашњости таквих објеката.
Тонфилмско снимање је могуће
користити у документовању стварних
догађаја из живота који представљају
кривична дела. Јавно снимање
појединих догађаја у различите сврхе
може корисно послужити у МОС евиденција. Састоји се од
расветљавању тих догађаја са
криминалистичког аспректа, нпр
аутомобилска несрећа као последица
намере возача, законом дозвољеним
скуповима који се касније претворе у
недозвољена понашања група и
појединаца, други јавни догађаји који
се снимају или фотографишу. Мада се
овако прикупљана документација не
прихвата као доказ њен оперативни
значај је несумњив. У исту сврху се
употребљавају и светлосни уређаји
који користе инфрацрвене зраке. Ови
уређаји су веома погодни за
обезбеђење мостова,прелаза река,
уских пролаза, складишта, просторија
за чување поверљиве
документације,банака, војних
објеката, а могу се користити и као
замке односно користе се приликком
постављања заседа. Овај светлосни
уређај са инфрацрвеним зрацима
састоји се из предајника,пријемника и
сигналне табле. Предајник емитује
зраке и он се са пријемником
поставља у такав однос да видљиви
или невидљиви инфрацрвени зраци
прелазе поред објеката или улаз који
се штити. Алармни уређаји су
техничка средства која у сучају
присиства на местима где су средства
инсталирана,реагује звучно или
визуално а могу и на оба начина, и
упозоравају на присуство лица
(односно животиње) или га одвраћају
од вршења кривичног дела.
3.ОПЕРАТИВНЕ
КРИМИНАЛИСТИЧКЕ
ЕВИДЕНЦИЈЕ
1.2.8.Казнене евиденције
У овој евиденцији се региструју сва
лица која су на територији Републике
Србије правоснажно осуђена за
кривична дела као и наши држављани
који су инострани судови
правоснажно осудили за кривична
дела, уколико су њихове пресуде
достављене нашим државним
органима. У евиденцију се уносе
следећи подаци: назив суда који је
изрекао пресуду, број и датум
изрицања пресуде, кривично дело за
које је пресуда изречена, подаци о
изреченој санкцији, њеном извршењу,
амнестији, помиловању, законској и
судској рехабилитацији, брисању
условне осуде, о смрти за време
извршења казне, лишење слободе или
друге санкције, везане за лишење
слободе и све друге битне промене до
којих је дошло након правоснажности
пресуде. Води се по месту рођена
лица, а за лица рођена у иностранству
по месту пребивалишта, односно по
месту седишта суда који је изрекао
пресуду.
1.2.9.Евиденција кривичних дела са
непознатим учиниоцима
Ова евиденција се сврстава у групу
фасцикли у којима се налазе кривичне
пријаве против непознатог учиниоца
и од картотеке кривичних дела са
непознатим учиниоцем. Након
расветљавања једног кривичног дела
ове врсте, откривени учинилац се
може довести у везу и са осталим
евидентираним кривичним делима
извршеним на исти начин. Картотека
је уређена тако да омогућава лако
проналажење броја кривичног
уписника, а потом и кривичне пријаве
поднете против непознатог
учиниоцаодређеног кривичног дела.
1.2.10.Евиденција украдених и који се односе на обимније и значајне
несталих ствари
У овој евиденцији се уносе подаци о
украденим и несталим ставрима веће
вредности, које имају одређене ознаке
или индивидуалне карактеристике
помоћу којих се могу разликовати од
других истоврсних ствари. У савремених евиденција јесте потреба
евиденцију се такође уносе и подаци о
предметима који су пронађени а не
ѕна им се власник. Евиденција се води
по систему картотеке. Подаци из ове
евиденције објављују се и у регистру
предмета. Ж
1.2.11. Евиденција оштећених
Евиденција је сачињена од података о
лицима која су оштећена кривичним
делом чији је учинилац непознат.
Води се по системукартотеке сређене
по азбучном реду.
1.2.12.Евиденције несталих лица и
евиденције неидентификованих
лешева Ове евиденције се воде
паралелно, а њихов задатак је да
омогући што успешнију
идентификацију лица и лешева, а уз
то, и проналажење лица која су
нестала под сумњивим околностима .
у делу који се односи на
неидентификована лица, обухваћена
су лица која крију свој идентитет,
односно која, услед физичких и
психичких недостатака, нису у стању
да дају податке о себи. У други део
евиденције уносе се подаци о
лешевима, чији идентитет није било
могуће утврдити. Иако се воде
одвојено, по систему картотеке и и
досијеа, поменуте евиденције из
практичних разлога чине целину.
1.2.13.Евиденције објеката
У овој евиденцији се региструју
објекти и места који су оперативно
интересантни за ОУП и то зато што се
на њима врше кривична дела и
прекршаји, сакупљају њихови
учиниоци или протурају предмети.
Евиденција се води првенствено по
систему досијеа, а у виду картотеке
само уколико на територији за коју се
евиденција води, има више
безбедносно интересантних објеката.
1.2.14.Евиденција догађаја
Евиденција се води по систему
досијеа и у њој се региструју
самоубиства, сумњиве и задесне
смрти, несрећни случајеви на раду
праћени смртним или другим тежим
последицама, нарушавање јавног реда
и мира у већем обиму, пожари и
слични догађаји значајни за рад
полиције на спречавању и сузбијању
криминалитета.
1.2.15.Досијеи акција
У досијеа акција улажу се материјали
акције које предузимају органи
унутршњих послова по питањима
спречавања и сузбијања одређених
облика деликвентног, а посебно
криминалног понашања. Један од
основних захтева у вођењу
за њиховом централизацијом-како на
унутрашњем- тако и на међународном
плану. Аутоматизоване евиденције су
битан услов за наредни корак у овом
правцу, који би се састојао у
повезивању, у оквиру постојећег
јединственог информативног система
(ЈИС) органа унутрашњих послова
Републике Србије, евиденција из
управног поступка , са оперативним
криминалистичким евиденцијама
обухваћених аутоматском обрадом Осим наведених код нас постоје и
података. следеће евиденције: евиденција лица
1.3.Мodus operandi систем (МОС) оштећених кривичним делом,
У ову евиденцију уносе се кривична евиденције легитимисаних сумњивих
дела са познатим и непознатим лица, евиденције политичких
учиниоцима узвршена на специфичан деликвената, казнене евиденције.
начин, по коме се могу индивидуално Постоје и централизоване евиденције
одредити и довести у одређену везу са
које се воде у министарству
појединим категоријама деликвената
унутрашњих послова, а које се односе
који врше кривична дела на сличан
на кривична дела са елементом
начин. Modus operandi се темељи на
иностраности и учиниоце тих
чињеници да професионални
кривичних дела. Један од основних
криминалци врше истиврсна
захтева савремених евиденција јесте
кривична дела, односно нападају
централизација података о најчешће
истоврсне објекте, служе се сличним
криминалитету не само на
техничким средствима или пак
триковима. На основу ове евиденције
унутрашњем плану већ и на
међународном, посредством
може се сузити криг осумњичених
Интерпола. Осим криминалистичких
односно идентификовати непознати
евиденција велики број исправа
избршилац,уколико начин извршења
представља такође значајну
кривичног дела показује одређену
документацију. То су царинске
сличност са већ евидентираним.
декларације, товарни листови,
Модус операнди игра значајну улогу евиденције издатих саобрачајних
при откривању непознатих дозвола, евиденције странаца,
изврћилаца,нарочито када је реч о евиденције издатих путних исправа,
професионалним и извршиоцима књиге комисионих радњи итд.
кривичних дела. За кривична дела за 1.4.Значај криминалистичких
која предпостављамо да су их евиденција и статистичко-
извршили професионални аналитичке службе за оперативно
криминалци треба тражити сличност планирање
или везу између конкретног Могућности које пружа статистичко
кривичног дела и осталиф аналитичка служба органа
неразјашњених кривичних дела унутршњих послова, у савременим
извршених на сличан начин. Трагови условима коришћења доста су
и предмети нађени на појединим значајна. Статистика и евиденција као
месрима мофу корисно послужити и део информативног система органа
ОУП-а разврстана је према појединим
ради провере алибија осумњиченог
делатностима. Радници органа
лица или уопште приликом
унутрашњих послова у извршењу
доказивања кривице. Сам модус
својих свакодневних оперативних
операнди пружа могућност задатака долазе до многобројних
ефикаснијег трагања па у том случају података које региструју у својим
може послужити да се према извештајима. Карактер и сврха
извршиоцу кривичног дела предузму података о одређеној криминалној
мере за откривање и других појави, нарочито оних до којих се
крицичних дела која садржи ова долази оперативним радом, указује на
евиденција,наравно уколико постоји потребу да се они нађу на једном
њихова сличност. Ханс Грос је први месту ради међусобних упоређивања,
уочио велики значај који детаљно допуњавања и сажимања, јер је само
анализирање односно расветљавање под тим условима могуће добити
начина извршења кривичног дела квалитетан садржај који се може
може имати у настијању да се што адекватно и рационално искористити.
потпуније и тачније одговори на Поједини подаци који се прикупљају
девет златних питања оперативним радом изложени су
вишеструкој процени: од радника који
криминалистике. Коришћење ове
га писмено оформљује и презентује
методе у криминалистици датира чак
служби, затим непосредног
из времена када сама старешине који о њему даје своје
криминалистика није била мишљење. Када подаци прођу
формирана као наука или је била тек одређену селекцију они се
у зачетку. Још је Ханс Грос тврдио да евидентирају у систему
је један од најважнијих трагова које криминалистичких евиденција преко
крадљивац оставља управо начин којих се даље искоришћавају.
извршења крађе корисећи при томе Оперативна садржина самог података
израз „modus furudi“. Наведене налаже и могућност његовог
евиденције не налазе се у свим ОУП коришћења: да ли ће он инцирати
већ зависно од величинне органа број завођење криминалистичке обраде
података и оперативних потреба или ће се одложити на извесно време
уређивање појединих евиденција. ради упоређивања, односно, допуне
са другим подацима, или ће се на
основу њега успоставити
криминалистичка контрола итд.
Ниједна постојећа статистика не
садржи нпр. податке о прикупљеном
криминалитету који је увек
друштвено опаснији и тежи јер је
умањена могућност његовог
спречавања и сузбијања. Под правним
криминалитетом подразумевамо
правоснажно пресуђена дела, док би
фактички криминалитет представљао
остале статистичке прегледе
кривичних дела, првенствено ОУП-а а
оне о поднесеним
кривичним пријавама. Аналитичка
делатност у склопу експлоатације
података информативног система
ОУП-а представља скуп метода које
служе изучавању криминалног
понашања учиниоца кривичног дела,
самих кривичних дела, многобројних
индиција које се односе на дела и
учиниоце, као и других активности
ОУП-а. Аналитичко изучавање
организације рада треба да пружи
максималне резултате у ефикасности
одбацивањем нерационалних метода
и средства и оријентацијом у раду
само на она поступања службе којима
се постижу успешни резултати у
спречавању и сузбијању
криминалитета. За усавршавање
делатности органа унутрашњих
послова, без обзира на то да ли је реч
о превентивној или репресивној
методи нарочито када је у питању
целисходан и рационалан распоред
снага, од посебног је значаја анализа
криминалитета. Усмеравање како
репресивног тако и превентивног
оперативног рада, према појединим
криминалним жариштима настаје на
основу већ регистрованих појава
везаних за криминалитет, разна
предкриминална стања, социјално
патолошке појаве као и друге
индикаторе. Статистичо аналитичке
службе заједно са другим
детерминантама требало би да нам
пруже могућност прогнозирања
будућих догађаја и то:- прогнозирања
криминалног понашања лица; -
прогнозирања општих и посебних
услова који у датим ситуацијама
омогућавају предвиђање
криминалитета на појединим
подручјима или појединим облицима.
Планирањем превентивних и
репресивних мера треба међусобно
ускладити ова два основна елемента
процену угрожености и процену
могућности и властитих снага. Ово
усклађивање је сталан процес и битан
услов сваког превентивног поступања.
Да би остварили основ за своја
превентивна настојања као
друштвено кориснија органи
унутрашњих послова морали би да се
усмере на аналитичкоистраживачку
делатност у односу на: а.фреквенцију,
врсте, временски резвој
криминалитета, исказане аналитичко
статистичким исказом, затим, начин
вршења кривичних дела, мотив као и
место и време сваког кривичног дела
појединачно, угроженост саме жртве
и друге појединости извршења, што
би представљало значајне
криминалистичке елементе; б.
Могућности осталих субјеката за
превентивно поступање, да их у том
правцу мобилише да сарађује са
локалним становништвом; в. да се
заложе да у сопственим редовима
формирају ставове о друштвеној
користи превентивних мера; г. Да
информише сопствене раднике
првенствено оне који су ангажовани
на пословима превентивног
карактера, о општим и посебним
аспектима криминалитета не само са
етиолошког и феноменолошког
становишта већ и с аспекта примене
сопствених мера и мера других
субјеката ради координације и
сарадње на превентивном плану.
Саврменим информационим
системом постиже се ефикасно
чување и брзо претраживање масе
различитих врста података,
повезивање различитих банака
података у јединствену, интегрисану
банку података ОУП-а; јединствено и
брзо формирање проблемских
оперативних обавештења; савремено
статистичко праћење и анализа
безбедносних појава и ефикасно
периодично извештавање, промена
кибернетских метода и модела
приликом решавања безбедносних
проблема итд.
1.5.Аутоматска обрада података и
евиденције
Примена рачунара у сузбијању
криминалитета почела је у свету
средином 60их година. 1963год у
САД инсталиран је први систем у
полицијској служби. Свакодневно
повећање полицијских картотека,
потребан за њиховим одржавањем,
повећање броја административних
кадрова на штету оперативних,
повећања потреба комуницирања
међу различитим органима репресије
и другим службама за примену
закона, довело је до раста полицијског
апарата који је постао гломазан и
функцијално неподесан. Електронску
обраду података омогућава снажна
техничка опрема повезана у чињеницама,
јединствену мрежу с низом рачунара
од којих сваки има свој задатак. МУП
Републике Србије увео је 2006год
систем за аутоматску обраду отисака
прстију (АФИС) који брзо открива
идентитет регистрованог криминалца.
АФИС користи уређаје за аутоматско
скенирање који претварају слику
отиска прста у дигиталне минуције
при чему се снимају папиларне
линије, њихове релативне позиције и
орјенатције. Увођењем оваквих
система практично престаје потреба
за вођењем монодактилоскопских
евиденција јер се компијутерски
обрађује отисак сваког прста са
десетопрсног картона и меморише се
са свим његовим карактеристикама.
Уколико се након претраживања у
компијутерским базама података
установи да унети отисак није
регистрован у систему врши се
његово меморисање и регистровање
лица чији идентитет није познат.
Индиције – појам и значај.
Индиције су утврђене чињенице и
околности које пресредно указују на
могућност постојањ кривичног дела,
на одређено лице као могућег
извршиоца или на друге чињенице
или околности везане за дело или
учиниоца. Постоје две основне врсте
чињеница које су од значаја
откривања кривичног делаи
учиниоца. То су индиције и
правнорелевантне чињенице.
Индиције представљају предмет
ангажовања органа унутрашњих
послова у преткирвичном оступку
најчешће на основу вршења
појединих општих
оперативнотактичких мера и радњи.
Индиције имају велики
криминалистички значај, међутим
њихова доказна вредност је веома
спорна. Индиционална метода
доказивања примењивана у прослости
доводила је до тешких судских
заблуда. Значај индиција је много
већи у фази откривања кривичног
дела и учиниоца односно индиције су
предмет сваког оперативног рада и
налазе се у основи сваког чињеничног
стања или доказа. Значај индиција је у
томе што представљају почетну
основу сваког криминалистичког
истраживања. Индиције могу бити
мање или више засноване на стварним
а криминалистика
својим методама мора да утврди
њихову основаност. Посебан је
проблем како доћи до индиција, како
их сазнати, у оним ситуацијама када
је дело извршено на тајан и
конспиративан начин или је такво да
криминална последица није уочљива
у спољном свету. Сам однос
индиција и на основу њих утврђених
доказа може бити различит. Ако су у
основи утврђених доказа претходно
сазнате индиције па затим проверене
и потврђене, чињенично стање је
потпуније утврђено а докази чвршћи.
Индиције имају изузетан значај
уколико је извршилац кривичног дела
непознат, па је потребно да се оно
открије, расветли кривично дело и
прикупе докази.
Врсте индиција.
Индиције можемо поделити према
различитим критеријумима. За нас је
значајна њигхова подела према делу и
учиниоцу, па у том смислу постоје
индиције које се односе на кривично
дело и индиције које се односе на
учиниоца. Одређеност индиција које
се односе на кривично дело у великој
мери зависи од последице кривичног
дела и њеног манифестовања у
спољашњем свету, с обзиром на то да
постоје веома разноврсна кривична
дела, како она чије су последице
притајене и латентне односно које се
у спољашњем свету теже уочавају,
тако и оне које су непосредне и
видљиве. Индиције се могу поделити
и према основним елементима
кривичног дела на: место, време,
начин, мотив извршења. Оне се могу
јавити пре извршеног кривичног дела,
у време извршеног дела, или после
њега. По садржини индиције могу
бити личне и стварне, материјалне и
психохлошке, узрочне и последичне.
По значају могу бити главне и
споредне, опште и посебне, вероватне
и истините. Главне индиције указују
на основне елементе бића кривичног
дела и личност учиниоца, док се
споредне односе на отежавајуће и
олакшавајуће околности, облик
виности и слично. Опште индиције се
одликују већом неодређеношћу и
јављају се код већине кривичних дела,
а посебне само код поједнинх. Подела
која индиције разврстава у зависности
њихове природе на материјалне и
психолошке.
Претходне, истовремене и накнадне
индиције.У односу на фазе извршења
кривичног дела подела на претходне,
истовремене и накнадне индиције има
посебан оперативни значај не само за
спречавање кривичног дела него и за
његово откривање. Као индиције пре
извршење кривичног дела јављају се:
изражавање спремности за извршење
кривичног дела, постојање мотива,
сумњиво држање, нарочито раније
осуђиваног, склоност девијантном
понашању, психофизичка својства,
професионална знања и вештине,
познавање околности које погодују
извршењу. Међу индицијама које се
односе на извршењу кривичног дела,
посебно су значајне индиције:
присуство на месту кривичног дела,
поседовање средствава извршења,
професионална знања и вештине,
мотив за учешће у вршењу кривичних
дела и самоучествовање у делу. Мада
су индиције чињенице које се у
поступку утврђују као и све друге
чињенице, оне су више фактичке, а
мање правно релевантне чињенице.
Да би индиције биле од значаја за
доказивање, у склопу доказа и
доказних информација, као и кривичног дела, може бити пронађено
слободног судијског уверења, треба
да су одређене и једнозначне, погодне
за дедуктивно закључивање, да су
подударне да их је већи број и да су у
каузалном односу са кривичним
делом.
Оперативне индиције Начин
извршења кривичног дела као
индиција.Предузимајући одређене
криминалне активности већина
учинилаца иза себе оставља печат
препознатљивости, који се може
манифестовати избором објекта
напада, места, времена, средства и
предузете радње у фази припреме,
током извршења кривичног дела и
након тога. У колико се утврди да
постоје специфичне околности које
указују на наведене елемента, велика
је вероватноћа да из њих проистекне
основ сумње о међусобној
повезаности учињенох дела тј. о
околности да их је учинило исто лице,
односно иста група. У оператвином
раду се тада може поћи ид већ
познатих учинилаца, који су у
криминалистичке евиденције уведени
управо због испољавања особености у
извршењу кривичних дела,а фактички
су били у могућности да учине ново
кривично дело. Затицање учиниоца
на извршењу кривичног дела, односно
његово откривање на други начин,
представља основ за његово довођење
у везу са другим нерасветљеним
кривичним делима која су извршена
на исти или слични начин, као и дело
због којег је лишен слободе.
Средства извршења као
индиције.На врсту и карактеристике
средстава извршења кривичних дела
могу указивати: начин извршења
дела, пронађени трагови и делови
употребљених средстава, али и искази
очевидаца, оштећених, жртви и
других лица. Након утврђивања
групне припадности употребљених
средстава, између осталог одговорити
на следеће питања: каква су то
средства, да ли је потрбна посебна
стручност за њихову употребу, ко их
производи и продаје, ко их је
поседовао или их још поседује,
односно коме су била доступна, да ли
их поседује осумњичени итд.
Средство за које се предпоставља или
је у већој или мањој мери, извесно да
је употребљено за извршење
вршењем увиђаја на лицу места.
Прегледом и претрсањем, употребом
службених паса, на основу исказа о
томе где се налазе, коме је продато
или уступљено, где је одбачено или
уништено. На основу пронађених
средстава извршења кривичног дела
не сме сеолако закључивати о
идентитету учиниоца, будући да
извршиоци могу употребити средства
која нису њихово власништво нити су
у њиховом сталном и другима
познатом поседу, па и стога намерно
остављају на лицу места или их
подмећу ради фингирања.
Сумњво понашање одређеног лица
као индиција. Сумљиво понашање
које се јавља као последица
психичког оптерећења учиниоца
оствареним кривичним делом не
манифестује се у истој мери и на исти
начин код свих лица. До незнатног
испољавања или чак потпуног
одсуства сумњивог понашања
учиниоца кривичног дела, долази
често због тога што он има потпуно
другачији систем вредности од оног
који је прихваћен у одређеном
друштву. То је случај када је
извршеним делом учинилац остварио
извесну корист, разрешио
дугогодишњи проблем, остварио неки
виши циљ и слично. Учинилац дела
може на себе скренути пажњу и
бекством, скривањем, честом
променом адресе становања,
ношењем лажних исправа, мењањем
физичког изгледа, надимка и навика,
коришћењем закона из сујеверја,
повратком на место кривичног
догађаја, самопријављивањем или
самоодавањем о извршењу лакшег
кривичног дела, тајним
споразумевањем са другим
осумњиченим лицима, тражењем
купаца за одређену робу,
пријављивањем фингираног
кривичног дела, подметањем лажних
трагова, писањем анонимних писама
у којима указује на тобожње мотиве
извршења и учиниоца, необичајно
великим интересовањем за резултате
и правац деловања органа откривања,
за појаву нових сведока и оно о чему
су они говорили, сталном и
неодољивом потребом да прича о
догађају, неодазивањем на позиве и
избегавањем сусрета са полицјом,
претераном предусетљивошћу или
симулирањем болести и појединих
емотивних стања при обављању
разговора, одбрамбеним ставовимаи
лошим правдањем при обављању
информативног разговора, настојањем
да при разговору сазна дефинитивно
мишљење полиције о догађају,
нуђењем алибија за одређено време,
несмотреним изношењем детаља који
су му могли бити познати
првенствено због учешћа у делу.
Мотив за извршење кривичног дела
као индиције.Мотив се може
одредити као унутрашњи покретач и
регулатор људског понашања. Он се
често јавља као индиција на основу
које је у фази откривања и
расветљавања конкретног кривичног
догађаја, могу сачинити претпоставке
о томе шта се десило, облику виности
и психичком односу учиниоца према
делу, као и одређеном лицу као
учиниоцу. Мотиви извршења
кривичног дела утврђују се на основу
мноштва чињеница која се
испољавају у спољашњем свету. При
томе су од нарочитог значаја: врсте
дела, време, место и објект извршења,
начин и средтсво извршења.
Приликом утврђивања мотива
извршења кривичног дела треба веома
опрезан с обзиром на то да постоји кривичне ствари, па самим тим такозвана златна питања
могућност фингирања дела. покретања и вођења лривичног криминалистике.
поступка. Верзије треба поставити
Карактер извршиоца као приликом откривања било које Криминалистичке
индиција.Карактер је трајна кривичне ствари, чак и када радње.Криминалистичке радње су
психофизичка црта личности која чињенично стање несумњиво указује активности службених актера
треба, „љубави мојааа тугооо“, ти на одређена решења. преткривичног поступка и кривичног
што мучиш срце мојее, у складу са Криминалистичка поступка, које се заснивају на
одговарајућим регулативним хипотеза.Хипотеза претпоставља учењима криминалистике заснованим
приципима да контролише човекове типичан систем истраживања, при како на научно – теоријским, тако и
реакције, „кад се воли, кад се чему треба се придржавати одређених на искуственим методама и
волиии“ , због чега се јавља као правилности међу чињеницама. средстима, а предузимају се ради
значајна оријентационо Хипотезе су у великој мери присутне откривања, прикупљања, обраде,
елиминациона индиција. Учињено у предкривичном поступку, пре свега оцене и коришћење свих
дело може у већој или мањој мери ради постављања диференцијалне криминалистички релевантних
бити показатељ личности учиниоца. дијагнозе. У кривичном поступку информација, на темељу којих се
Ова околност је од нарочитог значаја хипотезе служе за попуњавање стварају услови за откривање,
приликом откривања или појединих празнина које се разјашњавање, доказивање и
разјашњавања кривичних дела која се надомешћују искуством. Њима се спречавање кривичних дела. Те
ређе дешавају, при чему објект претпостављају поједини односи, криминалистичке релевантне
напада, место, време, начин и разлози, узроци, правилности информације представљају
средства извршења показују извесне догађања, као и законитости непосредну сврху криминалистичких
специфичности. У таквим утврђивања чињеница које су у вези радњи, могу да имају карактер доказа
ситуацијама је најважније дати са кривичним стварима. Истраживање који начелно поседују права, могу
исправан одговор на питање ко је био односно доказивање хипотезе у имати и индицијални карактер.
у стању да учини дато кривично дело. криминалистици има одређене Криминалистичке релевантне
Треба водити рачуна да учињено специфичности у односу на њихово информације су непосредни циљ
кривично дело може бити у доказивање уопште. Могућности криминалистичких радњи, било да се
противречности са општим цртама доказивања криминалних хипотеза су врше и оперативном или
личности и ранијим понашањем лица. ограничене, јер је и важност научних кривичнопроцесном облику, али се на
Ово је нарочито важно у случају када закона ужа него код хипотеза у основу њиховог коришћења остварује
је извршење дела праћено стцањем научним истраживањима општег посредан циљ криминалистичких
необичних околности. С друге стране карактера. Криминалистичке хипотезе активности који се односи на
чињење добрих дела и коректно се у оперативној пракси називају откривање, разјашњавање,
понашање може бити само параван веријама. Верзија има све
иза којег неко скрива своју праву карактеристике хипотезе и њена доказивање и спречавање кривичних
личност и тајно криминално спрецифичност се односи на то што дела. Криминалистичке радње врше
деловање. објашњава наставак, својства се у два основна облика: 1)
међусобне везе, односе и околности кривичнопроцесним и 2)
Верзије – појам, враста и које су у вези са кривичним делом, оперативном. Оперативне радње
планирање.Верзије су мисаоне извршиоцем, жртвом, и слично карактеришу две основне
конструкције о кривичном делу или карактеристике: 1) поверљивост, јер
учиниоцу сачињене на основу .Планирање оперативног рада на се оне обављају уз пуно поштовање
индиција односно прикупљњног основу индиција и верзија. У овој услова дискреције и начела чувања
оперативног материјала, чију динамичкој активности у којој се лужбене тајне 2) ограниченост
основаност треба да потврди или прикупљају нове индиције и одбацују субјекта који их спроводи, то је
оповргне даља делатност у оквиру непотврђене, мисаони процес и искључиво полиција
оперативног плана односно логично закључивање имају изузетан
криминалистичке обраде. Планирање значај, Пре или касније, на основу Увиђај. Има дуалистички-кривично
претпоставки – верзија једна је од стечених основа сумње или индиције, процесни и криминалистички
најзначајнијих криминалистичких целисходност даљег преткривичног карактер, па се тако и циљ вршења
метода. Ова метода је нужно поступања захтева његово планирање увиђаја може изразити на 2 начина: 1)
условљена недостатком поптуних и да би се избегло неорганизовано, на бази његове кривично процесне
истинитих информација о кривичној спонтано и нерационално поступање. форме, 2) на основу криминалистичке
ствари, па планирање верзије и Ово планирање се састоји у садржине увиђаја. Криминалистички
њиховом провером треба да се доношењу плана које треба да одређен циљ увиђаја се огледа у
расветли криминални догађај и обухвати верзије методолошки настојању да се на одређеном
открије њихов извршилац. систематизоване и по њима простору и у одређеном времену
Постављањем две или више предвиђене оперативнотактичке мере прикупи највећа могућа количина
разноврсних верзија пружа се и радње. Крајњи смисао плана криминалистички релевантних
могућност успешног расветљавања садржан је у одговору на основна информација свих оних података, који
ближе разјашњавају кривично дело,
омогућавају његово доказивање,
откривање и идентификовање
учиниоца, оних података који
представљају информативну подлогу
за остварење основних задатака
криминалистике. У процесном смислу
предмет увиђаја могу бити лица,
ствари и простор. Општа
криминалистичка правила за вршење
увиђаја се односе на: 1) организацију
увиђајних органа превентивно-
припрмне активности, 2) општа
правила употрбе техничких средстава
и метода, 3) општа криминалистичко-
тактичка правила за спровођење
увиђаја
Претресање. је важна
кривичнопроцесна радња, која се
најчешће обавља током истраге, или
као истражна радња у преткривичном
поступку. Претресање се врши на
основу одлуке суда која се доноси у
облику наредбе, која мора бити
писмена и образложена, што
представља формални услов за
претресање. Да би се обавило
претресање неопходно је и да је
испуњен материјални услов који се у
погледу претресање стана и осталих
просторија окривљеног или других
лица односи на вероватноћу да ће се
претресањем окривљени ухватити или
да ће се пронаћи трегови кривичног
дела или предмети важни за кривични
поступак, а у погледу претрсања лица
на вероватноћу да ће се претресањем
пронаћи трагови и предмети важни за
кривични поступак. За свако
претрсање је неопходно испуњење
материјалног услова и то представља
правило, али је по изузетку могуће
претресање и без егзистенције
формалног услова. Претресање се
предузима уколико је вероватно да ће
се на тај начин: 1) ухватити учинилац
кривичног дела, 2) пронаћи леш или
делови леша, 3) пронаћи трагови
кривичног дела или 4)
пронаћипредмети ваћни за кривични
поступак.
Предмети и објекти
претресања.Објекти претрсања могу
да буду: лица и њихов пртљаг,
просторије, превозна средства и
слободан простор. Према одредбама
ЗКП претрсање се обавља током дана.
Тако се поступа по правилу али
изузетно; ако је претрсање дању
започето, па није завршено, или ако
постоје разлози предвиђени ЗКП-ом,
претрсање се може вршити и ноћу,
мада такви претресање треба
избегавати и из
криминалистичкотактичких разлога.
Претресање станова и других
просторија је често саставни део
криминалистичких активности
усемрених ка откривању,
расветљавању и доказивању
кривичних дела. Припремне
активности: обим припрема углавном
зависи како од природе и циља
претрсања тако и од временских
могућности. Припреме по правилу
обухватају: информисање о објекту и
лицу где и код кога треба извршити
претрсање, израда плана и испољавање велике стрпљивости, јер
упознавање овлашћених службених
лица са циљем и осталим аспектима
претресања. Планом се решавају и
битна организациона тактичко-
техника питања као шсто су време
почетка претресања, оквирно време
трајања претресања, број овлашћених
службених лица која ће вршити
претресање са задацима сваког
понаособ, техничка средства, односно
прибори и опрема за претрсање,
евентуално коришћење пса и др.
Прибор се пре започињања
претресања комплетира и у њега
углавном спадају: средства за
наковање и обележавање пронађених
предмета, средства и оруђе за
претраживање, средства за
осветљавање, опрема, оруђа за
отварање брава, оруђа за активирање.
Начин претресања се најчешће
одређује на самом месту где се врши
претресање, а он је у тесној вези са
сврхом претресања, лицем код кога се
врши претресање и осталим
релевантним околностима објекта
претресања.
Праћење.Праћење представља
оперативно криминалистичку меру
која се састоји у тајном слеђењу
одређених лица у кретању, као и у
неприметном посматрању тих лица, у
циљу запажања и регистровања свих
околности које су значајне за
разјашњавање конкретконг кривичног
случаја. Ову радњу по правилу
реализују службена лица органа
унутрашњих послова. Постоји више
врста праћења. Према субјекту који га
реализује, разликују се: 1) праћење од
стране овлашћених службених лица,
2) праћење од стране добронамерних
грађана или сарадника полиције.
Присмотра.Присмотра је
превентивно оперативна
криминалистичка радња која се
огледа у тајном посматрању и
надзирању одређених лица, најчешће
осумњичених, или одређених објеката
– возила, одређених места, отворених
или затворених простора, зграда,
локала и сл. , у циљу прибављања
информација о понашању надзираних
лица, њиховом идентитету, или
присуству одређених особа на
посматраним местима. Присмотра се
често предузма у дужем временском
периоду, када је неопходно
се она понекад може испољити као
плодотворна тек за неколико дана,
неделја па и месеци. Уколико се
присмотра врши, на железничкој или
аутобуској станици потребно је да
оперативци у потпуности поприме
изглед путника или особе која очекује
некога ко треба да допутује.
Заседа.Заседа представља оперативну
– тактичку меру, која се састоји у
прикривеном распореду службених
лица органа унутрашњих послова, на
оним местима где би се према
основним очекивањима могли наћи
учиниоци кривичних дела или друга
лица повезана са кривичним делом.
Заседа се може постављати у стану,
кући, некој посебној просторији, на
отвореном простору, на путу
учиниоца, на место догађаја, или са
њега итд. Основни циљеви
постављања заседе су: - затицање
осумњичених приликом вршења
припрема за предузимање кривичног
дела или затицању чиниоца приликом
извршења дела,
тајносачекивање особа, која су у
бекству, са издржавање казне затвора,
или друге кривичне санкције која се
састоје у лишењу слободе
спечавање илегалних прелазака
државне границе, хватање лишавање
слободе одређених лица када за то
постоје законски основи