КРИМИНАЛИСТИЧКО – ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: Економски криминал

ТЕМА: Финансијске истраге

Ментор: Студент:
доц. др Александар Чудан Лазар Урошевић А-2/11

Београд, 2013. год.

 Садржај

Увод ................................................................................................ 2

Дефинисање финансијске истраге ...........................................3

Елементи финансијске истраге................................................. 5

Улога полиције у финансијским истрагама ........................ 10

Закључак ..................................................................................... 12

Литература .................................................................................. 13

1
 Увод

Када поменемо термин финансије, многе дефиниције нам се саме намећу. Сваки
човек би могао по нешто рећи јер су оне постале неизоставни део функционисања
човека у савременом друштву. Финансије су традиционално важне за активности
државе у тој области, али је такође важан и део финансија које се односе на приватан
капитал, а генерално се ствара једна узајамно повезана целина свих односа који
заокружују финансијске активности.
Бавећи се финансијама, односно истрагама намеће нам се пре свега сагледавање
друштвеног одговора на финансијске токове који нису легалне те ћемо најпре
дефинисати државну финансијску делатност, ради схватања значаја и бољег
разумевања финансијских истрага. Према аутору Горану Милошевићу Финансијском
делатношћу се сматра „активност државе, њених органа и колективитета, која за сврху
има прикупљање, расподелу и трошење материјалних средстава ради остваривања
општекорисних циљева“1.
Генерално посматрајући односе, без финансија држава не би могла да опстане,
односно оне представљају основну покретачку енергију, не само националног
ентититета, већ и малих ћелија савремене државе. Видећи значај основног
освежавајућег и преживљавајућег елемента у финансијам,а намеће се ангажовање
државе на стварању националног правног оквира за сузбијање нелегалних
финансијских токова и омогућавање фер и поштеног функционисања финансијског
система. Наравно да је постављени задатак претежак и да се води вечита борба са
штетним активностима, али то даје напредак и могућност за квалитетнију
имплементацију решења везаних за ову проблематику.
Приликом сузбијања и спречавања кривичних дела намеће се вођење кривичног
поступка. Гледајући овај однос види се да кривична истрага није сама по себи циљ, већ
она представља степенике пред остварењем идејне замисли односно вођење кривичног
поступка. Ако разумемо овај узрочно последични однос, онда нам се стварају услови за
боље разумевање места и значаја финансијских истрага. Наиме финансијске истраге
такође нису саме по себи циљ, већ се оне воде у сврси утврђивања чињеничног стања
код нелегално убризганих и остварених финасија, а све ради остваривања института у
кривичном поступку одузимања имовине стечене криминалом. Где год има криминала
и нелегално зарађеног новца стварају се могућности односно индиције које воде ка
расветљавању и иступању државе против нелегалног богаћења, односно „задовољења“
правде и ретрибутивног одузимања видљивих материјалних богатстава која су
створена криминалним активностима.
Сходно наведеном односу, схаватамо место одузимање имовине стечене
криминалним активностима, те треба напоменути да је већина држава увела мере
одузимања прихода и имовине које су стечени криминалом кроз систем финансијске
истраге, што је омогућено имплементацијом у националана законодавства.

1
Милошевић, Г.; Јавне и монетарне финансије; Београд, 2010. год, стр. 115.

2
 1. Дефинисање финансијских истрага

Финансијске истраге је релативно нов појам, с' обзиром да је то плод

усложњавања односа, глобализације и развоја криминала и реакција на такве штетне
појаве. Оно што је познато у овој синтагми јесте „истрага“, тешко је рећи од када
датира тај појам, јер се може рећи да постоји од када постоје и прва сложенија друштва
у смислу какав нас занима. Истрага и истраживање су присутни одвајкада, можда не у
терминолошком смислу, али свакако у суштинском. Док тај термин постоји у
кривично-процесном праву одувек, односно њен је саставни и неизоставни део.
Финансијске истраге имају мало другачију позадину, обим, методологију и још неке
специфичности које нам намећу потребу да их раздвојимо од осталих врста истрага.
Пратећи тренд дефинисања овог појма намеће нам се једна врста
универзалности. То се огледа у истраживању одређених токова новца, а уколико су ти
токови новца у вези са криминалним активностима. Специфичност, млада
терминолошка означеност и сложеност не дају отворен пут ка јединственом
усаглашавању ставова, односно постоји неуједначеност у терминолошком
дефинисању.
Наспрам дефинисања самог појма стоји циљ истраге. Дефинисање циља такође
ближе означава и утемељује овај специфичан процес. Дефинисање циљева такође вуче
одређену проблематику и неусаглашеност. Дефинисаћемо две врсте циљева
финансијских истрага које издваја аутор Оливер Лајић сходно дубини и значају овог
рада, јер нема научни допринос нити је са овог нивоа студија и позиционираности
изучавања под лупом финансијских експерата. „Први се означава као настојање да се
докаже да је имовина зарађена извршењем кривичног дела за које је неко оптужен, или
посредством неке друге недозвољене активности, односно, да је оптужени имао корист
од извршења кривичног дела. Други циљ остварује се у законодавствима која
омогућавају инверзију терета доказивања, у којима надлежни органи настоје утврдити
да оптужени има у поседу средства у вредности која је у несразмери са његовим
законитим приходима“2.
Овако постављен теоретски оквир ставља извесни јарам и ограничења, јер код
сложених феномена као што су криминалитет треба бити свестранији и бити адаптиван
на променљивост и савремени тренд развоја друштва у свим сферама.
Постављањем каквог таквог теоретског оквира отвара нам се могућност за
сагледавање функционисања финансијских истрага у оквиру феноменолошког
манифестовања и реално остварених циљева. Сагледавајући практично
имплементирање финансијских истрага кроз кривични поступак, намеће се велика
проблематичност у смислу не решавања проблема односно не довољно погађање
правих покретача нелегалних финансијских токова и људи који воде главну реч у
криминалном миљеу. Обично финансијским истарагама буду захваћене „ситније рибе“
односно подређени у хијерархијском ланцу и код њих се остварују циљеви
финансијске истраге, односно одузимање и неутралисање имовине и средстава које
потичу од њиховог иступања у нелегалним, криминалним активностима.

2
Лајић, О.; Финансијске истраге; Београд 2010. стр. 15-16.

3
 У правом смислу и значењу одузимање имовине и финансијске истраге треба
усмерити ка организованим, корумптивним организацијама. Наше законодавство
препознаје штетност деловања организованих криминалних група те такође и ставра
законске предуслове за супротстављање истим.
И на крају када се сагледа теоретски и практични опис финансијских истрага
долази се до тачке када је неопходно изнети позитивне стране које дефинисањем овог
појма покрећу следеће механизме у низу и оставрују постављене циљеве. Аутор
Оливер Лајић такође прави одабир позитивних ефеката које ћемо навести:
„остваривање превентивног ефекта, с' обзиром да је стицање имовинске користи мотив
већине кривичних дела, а затим и спречавање инфилтрације незаконитог прихода у
легалну економију и смањење могућности за корупцију, затим лишавање криминалних
организација основног средства за даље вршење криминалне активности, удар на
највише руководство криминалних организација и подржавање владавине права и
једног од основних принципа кривичног законодавства према којем нико не може
имати корист од вршења кривичних дела“3.
Овако постављене финансијске истраге попуњавају досадашњу рупу у
кривичном законодавству где се у старој пракси учиниоцима кривичних дела није
ништа одузимало, те није било адекватне ретрибутивне мере. За овако успостављен
систем супротстављања и спровођења финансијских истрага неопходни су адекватни и
специјализовани субјекти супротстављања који прилагођавањем специфичности
вођења оваквих истрага имају капацитет да оставе мерљиве и видљиве резултате рада.
Када поменемо носиоце финансијске истраге намеће се и дефинисање и
означавање истих кроз напомену специфичности њиховог ангажовања. Поред
традиционалних субјеката Јавног тужиоца и судова, органи који учествују у овом
процесу су и специјализоване организационе јединице полиције, потом Дирекција за
управљање одузетом имовином . Улога полиције се огледа као иступање њеног
специјализованог органа за вођење суштинског дела истраге, док је Дирекција
образована ради очувања вредности које су привремено одузете и њено располагање
овако одузетом имовином. То располагање важи како током самог поступка, тако и
након окончања истог.
Теоретским оквиром, потом практичном применом кроз сагледавање
функционисања и бољег схватања уз дефинисање носиоца и учесника у финансијкој
истрази даје се почетна слика о финасијским истарагама и пооставља основни ниво
дефинисања.

3
Лајић, О.; оп. Цит.; стр. 16-17

4
 2. Елементи финансијске истраге

Када неки појам добије своју теоретску и практичну утемељеност долази до

сагледавање овог појма у целости и схватања појединих елемената. Постојање и
сагледавање елемената даје нам бољу прегледност и могућност за разумевање
финансијских истарага.
Постоје различити аутори који набрајају елементе финансијске истраге,
међутим не поклапају се сви и свака која се одабере има одређену и теоретску и
практичну утемељеност. Ток финансијских истрага налази бољу практичну примену и
трајнију у земљама ЕУ. Европска унија се залаже за борбу против криминалних
активности и стварању фер и коректног амбијента, што намеће развој финансијских
истрага и механизме интеграције истих у теорији и пракси земаља чланица. Користећи
упутства регионалног програма ЕУ везане за Финансијске истраге и одузимање
имовине стечене кривичним делима издвајају се следећи елементи финансијских
истрага:
- откривање кривичног дела и учиниоца (кривична истрага);
- утврђивање прихода стеченог кривичним делом;
- утврђивање прихода који се може одузети;
- привремене мере осигурања имовине.
Навођење ових елемената финансијске истраге у ствари наводи допринос аутора
Гоблинека приликом дефинисања елемената. Наиме дефинисање ових елемената је
његов ауторски допринос приликом сагледавања финансијских истрага иако постоје
неке замерке и критике и даље су утемељени ови елементи како код старних тако и код
домаћих аутора.
Откривање кривичног дела и учиниоца (кривична истрага): Приликом
истаживања кривичног дела (организованог, привредног или класичног криминала) и
прикупљања доказа о елементима кривичног дела, учинииоцу и саучиниоцима,
неопходно је провести паралелну финансијску истрагу у случајевима када кривично
дело има за последицу остварену имовинску корист. Имајући у виду чињеницу да је
сврха финансијске истраге омогућити одузимање прихода, она треба да почне довољно
рано како би се спречило да учинилац кривичног дела евентуално прода или другачије
располаже имовином. Право време би, дакле, било након откривања осумњиченог или
више њих, а пре провођења мере којом се учинииоц обавештава да се против њега води
истрага (нпр. Претрес куће). Финансијском истрагом и анализом трансакција може се
проширити круг осумњичених, а код прикупљања доказа такође је потребно водити
рачуна о циљу финанансијске истраге (нпр. Прислушкивање, одузимање
документације, итд). Детаљнија упутства о условима који се односе на увођење
финансијске истраге може издати полиција или тужилаштво.4
Да би уопште дошло до откривања кривичног дела и учиниоца неупходни
предуслов јесте постојања индиција о криминалним активностима које могу
обухватити финансијске истраге и постизање крајњег циља односно одузимање
имовине проистекле криминалним активностима. Зашто се најпре помиње

4
Финансијске истраге и одузимање имовине стечене кривичним делима- приручник за припаднике
полиције и правосуђа; јун 2007. Стр. 47-48.

5
индицијални метод, зато што је он основа свега, зачетак једног континуираног процеса
усмерен коначним циљем. Разрада овог елемента такође треба бити и прикупљање
информација и провера индиција ради постављања верзија и касније расветљавања
кривичних дела. Овај општи криминалистичко тактички пут поступања је основа и
база како код других истрага тако и код финансијских истрага, а неопходно је поново
га напоменути јер има највећи значај и примену са становишта учешћа полиције.
Утврђивање прихода стеченог кривичним делом: Посматрајући елемента
бића кривичног дела, приход може бити један од тих елемената. То је у случају са
кривичним делима против имовине или неким привредним деликтима. Код оваквих
кривичних дела приход је јако битан са становишта истраге, јер пратећи приходе у
оваквим случајевима могу се открити организатори кривичног дела , а у најмању руку
саизвршиоци и друга лица која могу бити од значаја за финансијску истрагу.
Стандардно, приход који је стечен одређеним кривичним делом које је предмет
истраге или за које је учинилац осуђен представља једину имовину која се може
одузети. Веза између конкретног кривичног дела и висине (прикривеног) прихода је до
одређене мере ослабљено у случају кривичног дела прања новца( када је прво, утврђен
износ сумњиве трансакције). С' друге стране, постоје правни системи у којима се
примењује проширено одузимање и пребацивање терета доказивања порекла имовине.
Поред одузимања прихода које је стечен одређеним(доказним) кривичним делом, ти
системи омогућавају одузимање додатне имовине, за коју се под одређеним условима
претпоставља да потиче од кривичног дела. Ако учинилац кривичног дела изврши
пренос прихода на другу особу која је свесна да је то последица кривичног дела, та
особа може одговарати као прикривалац, и приход се одузима. Осим тога, могуће је
одузети имовину и од трећих особа које су стекле имовинску корист( неки предмет) по
нетржишној цени и требале су или су могле знати да би тај предмет могао бити
незаконитог порекла и од блиских сродника учиниоца кривичног дела. Приход мора
бити предмет одузимања чак и у случају када је пренесен на правну особу. Различити
су начини за утврђивање висине и врсте незаконитог прихода. По некад је то јасно из
тужбе оштећене стране ( нпр. Крађа, превара, разбојнишво). У таквим случајевима
процена штете може бити корисна, али не мора бити једнака висини незаконитог
прихода. Код организованог криминала, висина и врста прихода утврђује се и помоћу
тајних истражних радњи, прислушкивањем, прикривеним праћењем, тајним
операцијама. На пример, у прикупљању доказа о незаконитом промету дрогама,
утврђује се колико је дроге продато, по којој цени и коме. На основу тих података,
припрема се процена висине прихода. У случају привредног криминала, штета или
незаконити приход се утврђују испитивањем пословне документације, такође у
сарадњи са пореским органом.5
Приликом утврђивања прихода битни су и подаци о финансијским
трансакцијама које су извршили осумњичени и друге особе. По правилу, приступ
банковним подацима је могућ само са судским налогом и за њега морају постојати
одређени стандардни докази. Анализом уплата и исплата и новчаних налога утврђује се
финансијски ток учиноиоца кривичног дела и осталих особа. Приликом анализирања
финансијског тока често је потребно добити податке из иностранства. Када су за
истаргу битни подаци о трансакцијама на одређеном банковно рачуну, налог за
праћење је значајана меракојом се такође омогућава да се одмах спречи да се изврши
налог за пренос средстава на други рачун, посебно у иностранству. У таквим

5
Приручник за припаднике полиције и правосуђа;оп.цит.; стр. 48-49.

6
случајевима од посебног је значаја имати добру и брзу сарадњу са судом који издаје те
налоге и финансијском институцијом која их спроводи. Одузимају се директни и
индиректни приход стечен кривичним делом или захваљујући њему(нпр. Учинилац је
продао украдену слику и за тај новац купио вредносне папире чија је вредност на
тржишту деоница порасте). Приход се, по правилу, рачуна као бруто приход и не
одузимају се трошкови које је учинилац имао да би учинио кривично дело (нпр.
Преправака возила за илегални превоз преко државне границе). Утврђивање прихода
од конкретног кривичног дела представља значајну основу и за провођење
привремених мера и за судски налог за коначно одузимање. Неки закони о кривичном
поступку омогућавају суду да одлучи о висини одузетог прихода такође и према
валститом нахођењу, када се тај износ не може прецизно утврдити. Међутим, таква
одлука мора бити образложена, пропорционална и заснована на налазима и оценама
финансијске истраге. Када се директни приход не може одузети(нпр. Украдено
возило), може се одузети (законита) имовина чија вредност одговара висини тог
прихода. У системима заснованим на тзв. Одузимању вредности, то није увек
предуслов. Замрзавање/привремено одузимање увек је могуће на целокупној имовини
окривљеног.6
Утврђивање прихода који се може одузети: Свака корист прибављена
извршењем инкриминисаних радњи представља својеврсну везу учиниоца са
криминалним активностима, тако приходи у различитим облицима најчешће
представљају чврсту везу и доказ за расветљавање и кажњавање не легално стицане
добити. Након стицања имовине која је проистекла извршењем кривичн-ог(их) дела,
ставља задатак и основну активност лица које је стекло корист у виду скривања таквог
вида имовине. Покушај да се сакрије овако стечена имовина доводи до великог
проблема приликом спровођења финансијких истрага. Посао јесте отежан, али никако
није немогућ. Постојање овакве супротности даје искуство и омогућава напредак
истрага у области имовине која је проистекла вршењем кривичних дела. Пракса наводи
неке случајеве прикривања овакве омвине, али исто и механизме за одређивање каква
се корист скрива, како се новац пере, у шта се претаче нелегално стечена имовина итд.
Неки од прихода који могу представљати вредност проистеклу из кривичних
дела према аутору Лајићу могу бити: новац, вредносни папири, покретна имовина,
некретнине и имовина у иностранству. Овакву подлеу не треба узети здраво за готову,
неке од наведених вредности које се стичу имају своје специфичне подгрупе, асвакако
да постоје одређене вредности који се стичу на индиректан начин, улагањем неких од
малопре поменутих вредности. Поред ових наведених вредности и мерила стицања
богатства поменуо бих и додао уметнине као облик прихода и вреднсоти који се стиче
криминалом било директно, било индиректно.
Наводећи саме врсте прихода и њихових облика отварају се и начини за
утврђивање истих. Сваки облик прихода има своју специфичност те се исти одређује
ситуационо од случаја до случаја. Поседовање неких од вреднсоти које смо набројали
код сумњивих лица може да изазове сумњу и да се управо на овај начин стварају
индиције које ће се касније проверити.
Када се помене новац, лако је доћи до новчаних и финансијских извештаја услед
наглог развоја банкарског система и преузимања примата у оквиру финансијских
токова. Кажемо лако, али није заправо све тако црно бело, већ и ту „криминалци“
налазе пречице и рупе те често сакрију нелегално стечену новчану добит. Постоје

6
Приручник за припаднике полиције и правосуђа;оп.цит.; стр. 49-50.

7
одређене своте новца које се обавезно привргавају провери. Код нас у земљи тај износ
је 10000 еура.
Што се тиче покретне имовине, подаци о возилима обично су у надлежности
Министарства унутрашњих послова. Пажњу треба посветити и возилима које
осумњичени користи иако званично нису његова имовина. Потребно је испитати
околности тог коришћења(лизинг, званично у власништву пријатеља, партнера итд.)
Што се тиче пловила и летелица, обично се води централни регистар тих возила.
Подаци о власништву покретне имовине веће вредности(нпр. Уметничке слике) могу
се добити од осигуравајућих компанија код којих је та имовина осигурана. Поред тога,
посед и власништво над покретном имовином могу се утврдити приликом претреса
стана или куће.7
Извор информацијавезан за некретнине предтављају земљишне књиге, док
посебну пажњу треба обратити на имовину нкоја се крије у иностранству. Модус
операнди и искуства намећу бројни материјал, те се овај начин задржавања прихода
проистеклог криминалним активностима може обрадити са становишта сагледавања
овог проблема кроз једну тему, те ћемо овом приликом истаћи значај међународне
полицијске сарадње приликом решавања овог проблема.
Привремене мере осигурања имовине: стављање ове мере на место елемнта
финансијке истраге истиче се важност и значај исте. Наиме набројани елемнти
представљају одређене целине које заједно стварају концепт финансијских истрага и
чине једну заокружену област. У таквом систему мера осигурања имовине се јавља као
основни продукт и резултат истраге.
Мера осигурања одузете имовине налази своју предвиђеност у законима који
регулишу кривични поступак.
Што се тиче привременог одузимања предмета, полицијске овласти обично
покривају предмете којима је кривично дело учињено (средства), предмете прибављене
кривичним делом и доказе. Полиција, дакле, може привремено одузети само директни
приход прибављен кривичним делом и доказе (украдено возило, новчанице
прибављене пљачком банке, итд). Полицијска овлашћења обично не покривају
одузимање законите- имовине чија вредност одговара висини прихода стеченог
кривичним делом (одузимање вредности).8
Привремену меру осигурања доноси (истражни) судија на основу предлога
тужиоца(на основи полицијског извештаја о финансијској истрази). Предлог за
доношење привремене мере осигурања даје се након закључења финансијске
полицијске истраге заједно или не са криминалистичким извештајем а пре покретања
судског поступка, када је учинилац обавештен о доказима који га терете. Због тога је
важно да се законом омогући доношење мере и у току претпретресног поступка.
Предлог се може дати и пре закључења полицијске истраге, ако постоји опасност од
располагања имовином (нпр. особа жели да пошаље путем платног налога у
иностранство, намерава да прода некретнину, и сл.), иако треба водити рачуна да се
итсрага кривичног дела и прикупљање потребних доказа не угрозе овом мером.
Пажљиво оцењивање је нарочито потребно у случајевима дуготрајних и захтевних
истрага организованог криминала.9

7
Приручник за припаднике полиције и правосуђа;оп.цит.; стр. 51.

8
Приручник за припаднике полиције и правосуђа;оп.цит.; стр.53.

9
ибидем

8
 Услови, поступак и садржај привремене мере осигурања уређени су домаћим
законом. Предлог за доношење привремене мере осигурања имовине, као резултат
финансијске истраге, мора садржати све потребне елементе за доношење те мере.
Услови за доношење мере осигурања, по правилу су следећи: вероватноћа(или
стандард доказа виши од основа сумње) постојања кривичног дела и њиме стеченог
прихода(износ); опасност да ће учинилац сакрити или уништити приход или
располагати власништво над њим или на други начин онемогућити његово привремено
одузимање.10
Предлог мора садржати резултате финансијске истраге:
• налазе и доказе везане за кривично дело и учиниоца (ово је обично део
криминалистичког извештаја),
• налазе о врсти и висини незаконитог прихода,
• налазе о имовини која се може одузети и предлог о томе која се имовина
може одузети и особе којима припада, назнака о томе да ли је нека
имовина већ привремено одузета,
• основа законских услова за доношење мере (стандард доказа, опасност
од располагања).11

10
Приручник за припаднике полиције и правосуђа;оп.цит.; стр.53-54.

11
Исто дело стр 54.

9
 3. Улога полиције у финансијским истрагама

Полиција има традиционално заштитну улогу грађана и одржавања јавног

поретка. Вршење кривичних дела и висока стопа криминалитета утичу на угрожавање
ових заштитних објеката. Развој полиције у формланом смислу прати развој државе.
Држава је претрпела многе промене од формирања првих па до формирања савремених
држава. У неку руку првобитна државна организација и садашња се не могу поредити
осим да свако усложњавање и развој организационе структуре представљају природни
еволутивни корак напред и предуслов за настанак данашњих сложених носиоца
државних функција. Полиција такође трпи извесне промене и интерно долази до
великог усложањавања организавионих јединица који је сачињавају. Савремени тренд
техничко технолошког прогреса и уопште просперитет друштва намећу и развој
штетних појава за државу и друштву те се полиција појављује као један од учесника у
сузбијању и спречавању криминалитета. Вредности које проистекну од криминалних
активности имају своје специфичности и истраживање истих захтева специјализацију и
посвећивање пажње са уског теоретско- практичног приступа. Полиција није једини
државни орган који има улогу у финансијским истрагама, али није ни главни. Улога
полиције је специфична и има веома важну улогу као субјет који учествује у
финансијским истрагама.
Полиција у организационо-функционалном погледу, је комплексан орган
широког спектра деловања, одређеног одговарајућим законским и подзаконским
актима.У контексту бављења делатностима усмереним на прикупљање података и
информација везаних за кривична дела, укључујући и кривична из сфере организованог
криминала и корупције, као и истраживање и одузимање имовине стечене тим делима,
за предмет овог рада битна је првенствено криминалистичка полиција, односно њене
организационе јединице које су специјализоване за борбу против организованог
криминала. Поред овог вида полицијске службе, као кључног носиоца
криминалистичких и финансијских истрага у већини правних система, изузетан заначај
припада и специјализованим полицијским телима за реализацију финансијских
истрага, које могу бити у саставу или изван криминалистичке полиције, зависно од
организационе структуре субјеката за борбу против криманала, која је особена за сваки
правни ситем.12
Специјализовану полицијску формацију познаје и организациони модел
присутан у нашој земљи, а представља је Јединица за финансијске истраге,
организациона јединица у оквиру Министараства унутрашњих послова, у чијој ј
непосредној надлежности спровођење ове врсте истраживања. ТАчније, ЈФИ је
организациони део Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК),
организационе јединице Управе криминалистичке полиције у седишту Министарства,
у чијиј првенственој надлежности је борба против овог вида криминала. Поред ЈФИ,
СБПОК има у свом саставу организационе јединице за борбу против организованог
финансијског криминала, организованог општег криминала, кријумчарења наркотика,
као и високотехнолошког криминала и одељења за стално дежурство и
телекомуникације. ЈФИ организована је по територијалном принципу, односно поред

12
Лајић, О.; оп. Цит.; стр. 77.

10
организационе јединице у седишту СБПОК-а, има истурена одељења у регионалним
центрима. Остали полицијски органи, у смислу поменутог предмета истраживања,
имају значај само као извор информација о криминалним активностима којим је
стеченазначајнија имовинска корит и, евентуално, у пружању логистичке подршке
везане за реализацију конкретних акција на терену. Суштинска улога ЈФИ у поступку
идентификовања и истраживања имовине стечене криминалом описана је у делу који
се односи на релације између овог субјекта и јавног тужиоца, каоруководиоца
финансијске истраге, односно у делу који се односи на радње појединих субјеката у
финансијским истрагама. Ипак, посебну пажњу заслужује специфична полицијска
субкултура, која се нужно развија у свакој полицијској јединици и неминовно утиче на
процесе размишљања и деловања полицијских службеника. У складу с' тим, овом
питању и њему блиско везаном, које се односи на поделу послова у полицијској
организацији.

11
 Закључак

Финансијске истраге представљају кључни предуслов ради нивелирања и

спровођња правих ретрибутивних мера. Схватајући значај и циљ финансијских истрага
трбају се створити правни оквири који омогућавају државним органима да у оквиру
својих законских овлашћења успешно и ефикасно спроведу финансијске истраге и да
остваре крајњи циљ, а то је одузимање имовине која је проистекла извршењем
кривичног дела.
Закон који регулише ову материју донет је од стране Скупштине октобра 2008.
Године, а ступио је на снагу јануара 2009. год. Регулисање ове материје даје
охрабрујуће предзнаке у смислу препознавања проблема и истицања значаја и
важности да се имовина нелегално стечена одузме. Наравно самом правном
покривеношћу, није све тако сјајно, Закон представља својеврсно прилагођавање
страних решења у нашу праксу те у неком делу ствара добру процесну и делатну
подлогу, а с' друге стране није толико делотворан. Ипак већи проблем ствара пракса,
односно спровођење овог закона у реалним манифестним ситуацијама. Где се проблем
огледа? У недовољно квалитетно спроведеним истрагама, услед лоших услова ради
које проузрокују корумпција, нестручност, недостатак средстава и многи други
разлози.
Некада се може закључити да је бављење криминалом једини начин богаћења у
нашој земљи која је прошла специфичне трансформације и догађаје који је разарају и
стварају једну неделотворну и ослабљену државу где нажалост моћ новца све
омогућава. Ни једна земља ма колико била моћна не може изаћи у потпуности на крај
са криминалитетом, што није ни природно, нелегалног богаћења ће бити увек, али зато
треба створити механизме који ће делотворно функционисати и где нико неће бити
поштеђен уколико се установи да је стекако одређену имовину бавећи се криминалом.
Кључна улога у спровођењу финансијске истраге припада полицији и јавном
тужиоцу. Идентификација имовине која је стечена криминалом представља сложен
задатак и стварање добрих материјалних доказа омогућава финкционисање одузимања
имовине паралелно са вођењем кривичног поступка у вези са извршењем кривичног
дела. Због сложености ситуација и наравно осетљивости, овај терет пада на
специјализоване организационе јединице Дирекције полиције, односно Јединице за
финансијске истраге која се образује у оквиру СБПОК-а.
Основни начин да се превазиђу сви недостаци у спровођење финансијских
истрага лежи у пракси. Односно у упорном и темељном спровођењу истрага где се
изналажу нова решења и стварају и откривају делотворни механизми који ће се
развијати и све више обећавати како се буде истрајало у спровођењу.

12
 Литература

1. Лајић, Оливер.; Финансијске истраге:Кривично-правни и

криминалистички поглед на истраживање имовине стечене
криминалом и привремене мере обезбеђења ; Београд, 2010.
2. Милошевић, Горан.; Јавне и монетарне финансије;
Београд, 2010. год,
3. (CARDS) регионални програм 2002/2003; Финансијске
истраге и одузимање имовине стечене кривичним делима-
приручник за припаднике полиције и правосуђа; јун 2007.
год.

Закони:
Закон о одузимању имовине проистекле из
кривичног дела; Службени гласник РС, бр. 97/2008

13