СПЕЦИЈАЛНЕ ИСТРАЖНЕ МЕТОДЕ –

Појам, врсте, основна обележја

 САВРЕМЕНИ И ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ

 Економска снага и богатство акумулирани у криминалним организацијама и

појединцима;
 Modus faciendi који често подразумева примену тешких облика насиља и коруптивне
методе;
 Традиционална обележја организованог криминала чине основне и, у демократским,
савременим друштвима, тешко решиве препреке.

 Извесне промене у начину функционисања организованог криминала последњих

година:

 злочиначке организације делују симултано на више криминалних тржишта;

 мрежна структура заменила пирамидалну.

 Основне доказне тешкоће када је реч о организованом криминалу суштински

произилазе из његових доминантних феноменолошких обележја;

 Одсуство жртве у класичном смислу речи.

 Реч је о тзв. консенсуалном криминалу или деликтима без жртве (ен. victimless
crimes).

 Традиционалне истражне методе су показале ограничене могућности примене и

низак степен ефикасности;

 Реакција на еволуцију криминала наметнула еволуцију и промену стратегије

супротстављања, која све више добија обележја акције (проактивне истраге);

 Законодавци широм света определили су се за стварање кривичнопроцесних решења

која имају за циљ ефикасније доказивање криминалних активности, посебно
организованог криминала.

 Примена ових метода у демократским друштвима захтева добијање "лиценце"

легалности и легитимности примене.
 Противделовање на активности криминалних организација захтева инструменте који
су делимично другачији од уобичајених (традиционалних);

 У том правцу иде и искуство неких земаља које су већ предвиђале могућности
коришћења информација (доказа) добијених новим истражним методама

 До недавно мали број законодавстава у свету предвиђао посебне процесне одредбе

намењене сузбијању криминала;
 Данас ситуација другачија - данас су ретка она законодавства која такве
специфичности не предвиђају;
 Циљ је да се изнађу оптималне могућности превазилажења процесних и доказних
тешкоћа;

 Полиција и тужилаштво су без доношења ефикасних процесних решења имали

оловне ноге.

 Посебно важно за државе ex комунизма у периоду транзиције;

 У исто време, у земљама западне демократије материја кривичнопроцесног

законодавства је великим делом већ била прилагођена проблематици сузбијања
организованог криминала.

 Нпр. Италија - Закон број 410 из 1991 године

 Нове истражне методе, између осталог, омогућују прикривеност деловања и

надзирања организованих криминалних група и појединаца;

 По својој суштини граниче се са методама рада обавештајних служби;

 Лишени употребе таквих метода, полиција и правосудни органи су у

неравноправном положају у односу на експоненте организованог криминала,

 Високој техници криминалаца треба одговорити још вишом техником и тактиком

криминалиста!

 У кривичнопроцесном праву и криминалистици имамо основну поделу мера и радњи

које се примењују у поступку откривања и доказивања кривичних дела на:

 оперативно-тактичке (потражне) и
 истражне, односно доказне радње.
 Последњих 20-так година, са експанзијом организованог криминала, потреба
изналажења нових, адекватних метода и поступака намењених његовом
супротстављању;

 Укључујући у себе нове технологије и савремена нaучна знања, такве методе морају
чинити добру основу у борби против најтежих облика криминала данас.
 О називу ових мера и радњи нема јединственог стајалишта

 У Немачкој "прикривене истраге" (verdeckte ermittlungen) - више ових метода, чији је

заједнички именитељ тајност предузимања
 У земљама англо-саксонског правног уређења "прикривене методе" (undercover
metods), односно "тајне операције" (undercover operation), разне методе надзора и
електронског надзора (Surveillance, Electronic Surveillance);
 Када је реч о међународним документима важне две конвенције Уједињених нација,
од којих је прва донета 1988, а друга 2000. године;

 Конвенција УН против незаконитог промета опојних дрога и психотропних

супстанци представља - први документ међународног карактера који је предвидео
једну од специјалних истражних радњи (контролисана испорука);

 Конвенција УН против транснационалног организованог криминала (2000);

 Члан 20. Конвенције - посебне истражне технике.

 Које су то мере и радње које се могу окарактерисати атрибутом специјалне, односно

посебне?

 Надзор и снимање телефонских и других разговора, односно комуникација које се

обављају посредством техничких уређаја на даљину;
 Надзор и снимање непосредне вербалне комуникације, озвучењем просторија или
лица;
 Надзор писане комуникације (пошта, е маил, СМС и сл.)
 Оптички надзор лица и просторија;
 Електронско позиционирање лица и објеката;
 Контролисана (надзирана) испорука предмета кривичних дела;
 Ангажовање информатора;
 Ангажовање прикривених иследника;
 Симуловани (псеудо) послови и услугe;
 Компјутерско претраживање и упоређивање података (ен. computer matching, data
mining, нм. rasterfahndung);

 С.И.М. се могу диференцирати на две скупине:

 Технике тајне опсервације, односно надзора

 Технике инфилтрације, односно убацивања и продора у криминалну средину

 Специјалне истражне методе не представљају ексклузивни производ садашњице;

 Специјалне истражне методе суштински постоје прилично дуго;

 Спадале су у сегмент тајног полицијског арсенала који је, сходно времену, био изван
законске регулативе.

 Кроз историју, њихова примена је била ограничена и условљена са више фактора,

који се могу сврстати у две групе:

 традиционална и законска немогућност примене;

 фактичка (не)могућности примене.

 ПОЈАМ
 Специјалне истражне методе су оперативне и доказне мере и радње које се користе у
откривању и расветљавању тешких кривичних дела и чију примену карактерише
тајност и проактивност, као и посебна обученост и специјализација лица која их
примењују.

 СИМ се у неким случајевима називају посебним или специјалним, чиме се потенцира

на (некој) њиховој специфичности у односу на традиционалне истражне технике,
док се у другим случајевима дефинишу као прикривене, односно тајне.

 Њихово основно, доминантно обележје је тајност, односно конспиративност

предузимања, које и узрокује, поред осталих обележја, њихову специфичност.

 СИМ не представљају уобичајене делатности у криминалистичком раду на сузбијању

било које врсте кривичних дела;

 Њихова селективна примена произилази из чињенице да се овим методама много

више задире у уставом и законима гарантоване слободе и права грађана;
 СИМ не могу примењивати било која лица која раде на откривању и расветљавању
кривичних дела, већ само она која су за то посебно обучена и обједињена у посебне
организационе јединице и службе;

 Ово из разлога што она често мора бити строго конспиративна, без знања особа
према којима је усмерена, и подразумева примену софистицираних оптичких,
акустичких, електронских и других техничких средстава.
 С обзиром на чињеницу да се специјалним истражним техникама често дубоко
задире у зону заштићених и гарантованих слобода и права грађана, то њихова
примена мора бити прецизно подведена под правне норме и у складу са одређеним
начелима;

 Резолуција Међународног удружења за кривично право из 1999 године, као и

Препорука Комитета министара Савета Европе о специјалним истражним техникама
из 2005 године - начела примене СИМ:

Начела примене СИМ

 легалитета;

 супсидијарности ;

 сразмерности;

 судског надзора.
 Специјалне истражне методе постоје у већини земаља и примењују се у различите
сврхе, на основу различитих закона.

 Ипак, генерално се може подвући црта и направити разлика између случајева

примене специјалних истражних метода у кривичном поступку, које су законом који
тај поступак уређује прописане као (посебне) доказне радње, у односу на њихову
примену од стране обавештајних или контра-обавештајних агенција, регулисану
законима који дефинишу рад тих служби, у сврхе прикупљања обавештајних
података.

 У првом случају, специјалне истражне методе су радње откривања и доказивања

кривичних дела, док је у другом, пак, реч о активностима (контра)обавештајних
агенцијаи. Може се рећи да су ова два различита аспекта њихове примене данас
присутна у већини, ако не и у свим правним системима у свету.

 У законодавству Србије су, при дефинисању специјалних истражних техника,

испоштовани стандарди и начела која се захтевају у већини земаља, и који у ствари
представљају њихове опште, универзалне принципе примене.
 ЗКП из 2011
 Посебне доказне радње (посебна глава):

 Тајни надзор комуникације;

 Тајно праћење и снимање;
 Симуловани послови;
 Рачунарско претраживање података;
 Контролисана испорука;
 Прикривени иследник.

 Код нас су легалне могућности примене одређених специјалних истражних техника,

поред Законика о кривичном поступку, предвиђене и Законом о Безбедносно-
информативној агенцији, Законом о ВБА и ВОА, као и Законом о полицији.

 Данас готово нико не оспорава оправданост постојања и примене специјалних

истражних мера у супротстављању савременим криминалним формама;

 Штавише, са појачаном фреквентношћу и интензитетом терористичких напада у

свету, као и ескалацијом разних облика организованог криминала и корупције, све је
присутније ширење употребе оваквих истражних техника у пракси.

 То је прост резултат чињенице да су специјалне методе "најдораслије" савременом

злочину;
 Оне су способне да обезбеде доказе и у оним кривичним стварима које су посебно
комплексне и до којих је традиционалним истражним техникама тешко, ако не и
немогуће, доћи.
 Искуство многих земаља конституисало је правило да је у циљу повећања
ефикасности истражних органа и редукције времена потребног за обезбеђење доказа
на основу којих суд може донети ваљану пресуду, неопходна употреба информација
до којих се долази применом разних видова електронског мониторинга, тајних
агената, контролисаних испорука, исказа сведока-сарадника и других метода.

 Када је реч о специјалним истражним техникама, од великог значаја је питање

њихове примене не само у репресивне сврхе, већ и превентивно.

 Иако се проактивна (превентивна) употреба тако сложених и осетљивих истражних

метода, посебно са становишта повреде људских права, може подврћи озбиљној
критици, тенденција је да она ипак буде заступљена у практичном раду полиције и
органа правосуђа.
 Појам:

 Реактивне истраге

 Проактивне истраге – проблемски орјентисане и “мета” истраге

 Препорука Комитета министара Савета Европе из 2005 године наглашава да
специјалне истражне технике треба користити како у оним случајевима када постоји
довољан разлог да се верује да је учињен тежак злочин, тако и када се припрема
његово извршење, од стране одређених особа или још увек неидентификованих лица
или група.
 Законик о кривичном поступку изричитo прописује да се посебне доказне радње
изузетно могу применити и ако особите околности указују да се припрема неко од
кривичних дела у вези чије репресије се ове радње иначе и примењују, а чињенице
указују да се њихово извршење на други начин не би могло спречити или би
спречавање било знатно отежано, односно наступиле би несразмерне тешкоће или
велика опасност.