VIII тематска цјелина

КРИМИНАЛИСТИЧКА М Е Т О Д И К А
Обухвата:

• Уводна разматрања
• Појам и предмет криминалистичке методике
• Однос криминалистичке методике и осталих
дисциплина криминалистике
• Методе криминалистичке методике
• Методика откривања, разјашњавања и доказивања
појединих кривичних дјела према врстама
криминалитета
 1. Појам и предмет криминалистичке
методике
Појам: криминалистичка дисциплина која изучава и
примјењује методе засноване на достигнућима
природних, друштвених и техничких наука, с циљем
расвјетљавања конкретних кривичних дјела.

• Проучава феноменологију сваког кривичног дјела

понаособ, и посебности које важе за спречавање,
откривање, разјашњавање и доказивање одређене
врсте КД (Водинелић, ДГ).
 2. Однос криминалистичке методике и
осталих дисциплина криминалистике
2.1. Однос са криминалистичком тактиком

Да би се успјешно могла расвјетљавати конкретна КД, неопходно је добро

познавати:

- начин спровођења свих криминалистичко-тактичких радњи

(прикупљање изјава од лица, криминалистичка провјера, провјера
алибија, криминалистичке клопке, осматрање и праћење, употреба
службених паса, лишење слободе и задржавање, коришћење
криминалистичко оперативних евиденција и др. ),као и

- начин спровођења радњи доказивања (вршење увиђаја, претресање

стана и других просторија, лица и ствари, привремено одузимање
предмета, испитивање осумњиченог, вјештачење и др. радњи које су
повјерене од стране судије).

Познавање крим. тактике је предуслов да би се ефикасно могла

примјенити криминалистичка методика.
 2.2. Однос са криминалистичком техником

• Неопходно је познавање:

- Метода криминалистичке регистрације и

идентификације лица (папилароскопије, сињалетичке
фотографије, фоторобота, ДНК и др.);

- Трасологије (микротрагови, трагови папиларних

линија, трагови крви, сперме, пљувачке, длака,
стопалa, оруђа, трагови ватреног оружја и др.);

- Истражне технике и њених метода (физичких,

хемијских и физичко-хемијских).
 2.3. Однос са криминалистичком оперативом

• Неопходно је познавати:

• Кривично – процесну регулативу примјене посебних истражних радњи,

• Врсте и тактику спровођења специјалних истражних техника (надзор и

техничко снимање телекомуникација и просторија, тајно праћење и
техничко снимање лица и предмета, компјутерско сравњење података,
прикривени истражитељ, симуловани откуп и симуловано давање
откупнине, те надзирани превоз путника и испоруке предмета).

2.4. Однос са кривичним правом – КЗ

Неопходно је познавати сва кривична дјела – њихова законска обиљежја,
те општи дио кривичног права како би се знало на што треба обратити
пажњу како би се за одређено кривично дјело успјели прикупити
докази. Неопходно је познавати и процесне одредбе ЗКП-а, како би
радње које се предузимају биле законите.
 3. Методе криминалистичке методике

Подразумијевају:

• Познавање етиологије (узрока) и феноменологије (облика)

испољавања криминалитета и стална потреба за његовим
изучавањем;

• Потреба за проучавањем оперативне праксе полиције (*);

• Праћење савремених достигнућа других наука и њихова

уградња у методе крим. методике (ДНК и др.*);

• Праћење и изучавање утицаја научних и техничких достигнућа

на развој и облике испољавања савременог криминалитета
(обим, нови појавни облици, коришћење науке и технике у
супротстављању криминалитету – нпр. посебне истражне
радње).
Заступљеност КД по појединим врстама криминалитета
у РС у петогодишњем периоду (2004 – 2008) *

• Општи криминалитет.............91% (59.274 КД*)

• Привредни криминалитет......5,84% (3.804 КД*)..40 КД

• Политички криминалитет.......0,51 (335 КД*)…….18 КД

• Еколошки криминалитет........2,65 (1726 КД*)……23КД

 IX тематска цјелина
МЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И ДОКАЗИВАЊА ПОЈЕДИНИХ К.Д.
ПОЛИТИЧКОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

• Појмовно одређење и дефинисање политичког криминалитета

• Основне карактеристике политичког криминалитета
• Улога Интерпола у сузбијању политичког криминалитета
• Тероризам
• Диверзија
• Саботажа
 1. Појмовно одређивање и дефинисање
политичког криминалитета
Откад датира политички криминалитет?

Постоје различите теорије по којима се дефинише политички криминалитет

(субјективна, објективна и субјективно објективна теорија).
• Према субјективној теорији основни критериј за дефинисање
политичког криминалитета је побуда која мора бити непријатељска.
• Према објективној теорији основни критериј за дефинисање
политичког криминалитета је објекат напада (политичко уређење
државе).
• Према субјективно-објективној теорији основни критерије за
дефинисање политичког криминалитета је и побуда и објекат напада.

Из свега произилази да су битни елементи дефиниције политичког

криминалитета:

- постојање непријатељске побуде (субјективна страна) и

- објекти напада који су од интереса за државу (објективна страна).
 Неке од дефиниција политичког криминалитета:

• специфични облици КД, извршена из политичких побуда, која

угрожавају унутрашњу или спољњу безбједност, као и све криминалне
активности које се врше из идеолошких или политичких разлога унутар
и ван државе (А. Савић).

• КД (и политички прекршаји) усмјерена против организовања и

функционисања политичко-економског система државе, као и дјела
извршена из политичких побуда (Д. Кезен – аутор из Хрватске)

• специфични облици КД која су усмјерена против уставног уређења,

спољње и унутрашње безбједности земље и територијалног
интегритета, која се разликују од осталих КД по политичким побудама,
мотивима, узроцима, посљедицама, па и по својствима и статусу
учиниоца, који под одређеним условима могу стећи и право азила,
односно изузети су од екстрадиције (М. Бошковић).

• Дефинисање политичког криминалитета у будућности? Шта ће

остати од постојећих кривичних дјела?
2. Основне карактеристике политичког
криминалитета
• Висок степен организованости, што подразумијева обухватне
припремне радње, обуку извршилаца (*Радуша), избор и
опсервација објекта напада, набављање средстава извршења,
начин извршења, понашање извршиоца након извршења КД и
др.

• КД се јављају у разним облицима, на што утичу промјене у

друштвено-политичким и економским односима у земљи, од
разних политичких ставова других држава, односно од
дјеловања понашања међународне заједнице (* односно неког
ко је Vis major*), гдје се не искључују и извјесни спољни
притисци и покушаји мијешања у унутрашње односе „суверене“
државе.
• висок степен друштвене опасности (предвиђене су највише
казне по Кривичним законима држава).

• Често је присутан елемент иностраности (криминална

активност је често усмјерена на просторима више земаља, тако
да добија интернационални карактер, а понекад прераста и у
међународни криминалитет, тако да је у уској вези са
карактеристиком организованости).

• Предвиђена је кажњивост за припремне радње, обзиром да

се ради о кривичним дјелима са високим степеном друштвене
опасности.

• Специфичности у односу на извршиоца, у погледу:

- врсте и висине казне;
- услова за вријеме извршавања казне затвора и става јавности
(* случај код нас послије рата);
- искључења извршилаца ових КД из екстрадиције.
 3. Улога Интерпола у сузбијању
политичког криминалитета
• Улога Интерпола уопште

• Основне карактеристике политичког криминалитета су:

- организованост и
- међународни карактер.

• Досадашње понашање Интерпола у спречавању и откривању

политичког криминалитета (*Бесим И.).

Ангажовање Интерпола на сузбијању међународног тероризма почиње од:

• 1984. године када је ГС УН у Луксембургу донијела резолуцију
„Насилни криминал општепознат по називом тероризам“, а
• потом 1985. године у Вашингтону „Међународни тероризам и
нелегални акти против цивилног ваздухопловства“.
• 1986. године на засједању ГС УН у Београду донесен је Водич за
борбу против тероризма.
• Изузеци од мјешања Интерпола у сузбијању политичког
криминалитета односе се на кривична дјела:
- тероризам, и
- незаконито ометање цивилног ваздухоплова и других облика
јавног саобраћаја.

• Терористички акт сматра се међународним:

- кад његово извршење почне у једној, а заврши се у другој
земљи;
- кад су жртве грађани различитих земаља;
- кад циљеви које прокламују терористичке вође погађају више
земаља.
4. Врсте кривичних дјела (чл. 293 до 310)

• Напад на уставно уређење РС (чл. 293)

•
Угрожавње територијалне цјелине (чл. 294)
•
Довођење у положај потчињености и зависности (чл. 295)
•
Убиство представника највиших органа РС (чл. 296)

• Отмица највиших представника РС (чл. 297)

• Оружана побуна (чл. 298)

• Тероризам (чл. 299)

• Узимање талаца (чл. 300)

• Финансирање терористичких активности (чл. 301)

• Диверзија (чл. 302)

• Саботажа (чл. 303)

• Шпијунажа (чл. 304)

• Одавање тајне РС (чл. 305)

• Упућивање и пребацивање на територију РС оружаних група, оружја и

муниције (чл. 306)
• Позивање на промјену уставног уређења РС (чл. 307)
• Помоћ учиниоцу послије извршења КД против уставног уређења РС
(чл. 308)*
• Стварање злочиначког удружења за вршење КД против УУ РС (чл. 309)
• Припремање КД против уставног уређења РС (чл. 310)
 Тероризам (члан 299. КЗ РС)
Законске одредбе
(1) Ко учини терористички акт с циљем озбиљног застрашивања
грађана или присиљавања органа власти у РС да што учини
или не учини или с циљем озбиљног нарушавања или
уништавања основних политичких, уставних, економских или
других друштвених организационих јединица у РС, казниће се
казном затвора најмање три године.
(2) Ако је усљед КД из става 1. овог члана наступила смрт једног
или више лица, учинилац ће се казнити казном затвора
најмање пет година.
(3) Ако је при извршењу КД из става 1. овог члана учинилац неко
лице с умишљајем лишио живота, казниће се затвором од
најмање десет година или казном дуготрајног затвора.
(4) Терористички акт у смислу овог члана подразумијева коју од
сљедећих намјерних радњи која с обзиром на своју природу или
околност може озбиљно оштетити државу или међународну
организацију:
1) Напад на живот лица које може проузроковати његову смрт,
2. Напад на тјелесни интегритет лица,

3. Противправно затварање, држање затвореног или на други

начин одузимање или ограниавање слободе кретања другом
лицу с циљем да се њега или некога другог присили да што
учини, или не учини или трпи (отмица) или узимање талаца,

4) Наношење велике штете објектима РС или јавним објектима,

саобраћајном систему, објектима инфраструктуре
укључујући информатички систем, фиксној платформи која
се налази у континенталном појасу, јавном мјесту или
приватној имовини за коју штету је вјероватно да ће
угрозити људски живот или довести до знатне материјалне
штете,
5) Отмицу ваздухоплова, брода или другог средства јавног саобраћаја
или превоза робе,

6) производњу, посједовање, стицање, превоз, снабдијевање, коришћење

или оспособљавање за коришћење оружја, експлозива, нуклеарног,
биолошког или хемијског оружја или радиоактивних материјала, те
истраживање и развој биолошког, хемијског или радиоактивног
материјала,

7) Испуштање опасних материја или изазивање пожара, експлозија или

поплава с циљем угрожавања људских живота,
8) Ометање или заустављање снабдијевања водом, електричном
енергијом или другим природним ресурсом с циљем угрожавања
људских живота,

9) Пријетња извршењем којег дјела из тачке 1. до 8. овог става.

Појам и основне карактеристике тероризма

• Појам: тероризам представља терористички акт са

циљем озбиљног застрашивања грађана или
присиљавања органа власти РС да нешто учини или
не учини, или с циљем озбиљног нарушавања или
уништавања основних политичких, уставних,
економских или друштвених организационих
јединица у РС.

• Потиче од француске ријечи terreur, што означава

страх и ужас или примјену насиља све до физичког
уништења.

• Начин испољавања – видљив из законских

одредаба.
 Методика откривања, разјашњавања и доказивања

• Начин сазнања
• Средства извршења
• Потреба за вршењем увиђаја
• Састав увиђајне екипе – специфичности (*)

• Трагови које треба тражити на мјесту извршења КД

• Поступност предузимања криминалистичких радњи:

- криминалистичко-тактичке
- радње доказивања
- посебне истражне радње

• Писмена која се сачињавају у вези предузетих криминалистичких

радњи.
 Диверзија (члан 302. КЗ)
Законска одредба

Ко у намјери угрожавања уставног уређења или

безбједности РС рушењем, паљењем или на други
начин уништи или оштети индустријски,
пољопривредни објекат, саобраћајно средство,
уређај или постројења, уређаји система везе,
уређај јавне употребе за воду, топлоту, гас или
енергију, брану, складиште, зграду или какав други
објекат који има већи значај за безбједност или
снабдјевање грађана или за привреду или
функционисање јавних служби,
казниће се затвором од три до петнаест година.
 Појам, карактеристике, објекти напада и
средства извршења
• Појам: подразумијева субверзивни акт - радњу којом се у
намјери угрожавања уставног уређења или безбједности РС
рушењем, палењем или на други начин уништи или оштети
индустријски, пољопривредни објекат, саобраћајно средство,
уређај или постројење, уређај система везе, уређај јавне
употребе за воду, топлоту, гас или енергију, брану, складиште,
зграду или какав други објекат који има већи значај за
безбједност или снабдјевање грађана или за привреду или
функционисање јавних служби.

• Потиче од латинске ријечи diversio, што означава све врсте

активности у позадини непријатеља, односно илегалну
дјелатност усмјерену на рушење, уништење или оштећење
важних привредних или војних објеката, са циљем слабљења
моћи одређене државе.
 Објекти напада код диверзије
Ради се о објектима који су од значаја за безбједност земље и снабдјевање
грађана, за привреду или функционисање јавних служби, као што су:

- индустријски објекти;
- водоопскрбни објекти (рушења и тровања);
- хидро и термоелектране;
- уређаји система веза;
- плиноводи и рафинерије;
- електропостројења;
- бране,
- мостови;
- пруге и саобраћајнице;
- саобраћајна средства (авиони, возови, аутобуси и др.);
- складишта експлозива и других опасних материја, и
- други објекти од значаја за безбједност грађана.

Да би постојало КД диверзије, мора постојати намјера угрожавања уставног

уређења и безбједности РС.
 Методика откривања, разјашњавања и доказивања
КД диверзије

• Начин сазнања
• Средства извршења
• Потреба за вршењем увиђаја
• Састав увиђајне екипе – специфичности

• Трагови које треба тражити на мјесту извршења КД

• Поступност предузимања криминалистичких радњи:

- криминалистичко-тактичке
- радње доказивања
- посебне истражне радње

• Писмена која се сачињавају у вези предузетих криминалистичких

радњи.
 Саботажа (члан 303. КЗ)
Ко у намјери угрожавања уставног уређења
или безбједности РС на прикривен, подмукао
или други сличан начин, у вршењу своје
службене дужности или радне обавезе,
проузрокује знатну штету за државни орган
или правно лице у којем ради или за други
државни орган или правно лице,
казниће се затвором од двије до петнаест
година.
Појам, карактеристике и средства извршења

• Појам: подразумијева субверзивни акт – радњу која се састоји у

прикривеној, подмуклој и сличној намјери угрожавања уставног
уређења или безбједности РС са циљем да се, било чињењем,
или нечињењем, изазове штета у правном лицу у коме је
извршилац запослен.

• Слична је са другим КД као што су несавјесно пословање у

привреди, несавјестан рад у служби и др., од којих се разликује
углавном по мотивацији која постоји код извршиоца, односно
начину извршења КД.

• Први облици овог КД појавили су се након Октобарске

револуције у тадашњем Совјетском Савезу, када је
новонастала држава увела ову инкриминацију са циљем да
заштити новонасталу државу.
 Методика откривања, разјашњавања и доказивања

• Начин сазнања
• Средства извршења
• Потреба за вршењем увиђаја
• Састав увиђајне екипе – специфичности

• Трагови које треба тражити на мјесту извршења КД

• Поступност предузимања криминалистичких радњи:

- криминалистичко-тактичке
- радње доказивања
- посебне истражне радње

• Писмена која се сачињавају у вези предузетих криминалистичких

радњи.
 X тематска цјелина
МЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И ДОКАЗИВАЊА ПОЈЕДИНИХ К. Д.
ОПШТЕТ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

• Појам и карактеристике општег криминалитета

• Убиство
• Силовање
• Тешке крађе
• Разбојништво и разбојничка крађа
• Изнуда
• Отмица
• Неовлашћена производња и промет опојних дрога
 Појам и карактеристике општег
криминалитета

а) Појам:
Под општим криминалитетом подразумијевају се КД
против свих постојећих облика својине, живота и
тијела, и других друштвених вриједности
инкриминисаних у КЗ, под условом да не спадају у
остале врсте криминалитета, тј. политички,
привредни, еколошки и компјутерски криминалитет.
 б) Карактеристике општег криминалитета

• Масовност (* у РС преко 90%);

• Велики број КД по НН извршиоцу (* преко 60%);

• Специјализираност и професионалност у вршењу КД (*);

• Повратништво (*);

• Бруталност, свирепост и насилност у вршењу КД (*);

• Организованост извршилаца (*);

• “Тамна бројка”.
 Методика откривања, разјашњавања и
доказивања КД општег криминалитета:

• Убиство
• Силовање,
• Тешке крађе,
• Разбојништво и разбојничка крађа,
• Изнуда,
• Отмица,
• Неовлашћена производња и промет опојних дрога.
 Убиство (члан 148. КЗ РС)
Одредбе КЗ РС

(1) Ко другог лиши живота, казниће се затвором најмање пет година.

(2) Ако је дјело из става 1. овог члана учињено под особито тешким
околностима, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам
година.

Тешко убиство (члан 149)

(1) Затвором најмање десет година или казном дуготрајног затвора

казниће се:
1) Ко другог лиши живота на нарочито свирем или крајње подмукао
начин,
2) Ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или
прикривања другог КД, из безобзирне освете или из других нарочито
ниских побуда,
3) Ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању,
4) Ко другог лиши живота и при том умишљајно доведе у
опасност живот још неког лица,

5) Ко умишљајно лиши живота два или више лица, а не ради се о

убиству на мах, убиству дјетета при порођају или убиству
учињеном по особито олакшавајућим околностима (чл. 148. ст. 2.),

6. Ко лиши живота дијете, малољетно лице или женско лице за које зна
да је бременито,

7) Ко лиши живота судију или јавног тужиоца у вези са вршењем њихове

дужности , или ко лиши живота службено или војно лице при вршењу
послова безбједности или дужности чувања јавног реда, хватања
учиниоца КД или чувања лица лишеног слободе.

(2) Казна из става 1. овог члана примјениће се и кад је лишење живота

извршено организовано или по наруџби.
Појам, средства и мотиви извршења убиства

• Појам: радња која се, као тежи облик, састоји у лишавању

живота другог лица и као блажи облик: лишавање живота другог
лица на мах, нехатно лишење живота и убиство дјетета на
порођају.

• Средства извршења: могу бити различита и сва она са којима

се може изазвати смрт лица, као што су:
- Ватрено оружје (пиштољ, револвер и друге врсте пиштоља,
ловачка и друге врсте пушака);
- Хладно оружје (сјекира, сабља, мач, нож, бритва, срп, разни
бодежи и сл.);
- Експлозивне направе (бомбе, минско-експлозивна средства и
запаљиве течности);
- Разни алати (рогуље, ашов, лопата, ушице сјекире,
шрафцигери, моторна пила, бушилица, флексерица, уређаји са
електричним напоном и сл.);
•Хемијске отровне материје – синтетичке са јаким дозама
(сона киселина, камена сода, цијановодоник, сирћетна киселина,
фенол, лизол и др.);

• Отровне материје – алкалоиди из љековитих биљака – јаче дозе

(аконит, татула, стрихин, беладона, мразовац, дигиталис и др.);

• Средства за спавање – јаке дозе (барбитол, мединал, проминал и

др.);

• Саобраћајна средства (путнички аутомобил, теретно возило,

мотоцикл и др.);

• Канап и разна ужад (гушење);

• Други предмети (колац, камен, флаша разбијена и сл.);

• Употреба физичке силе без предмета (гушење, гурање у ријеку,

бацање са моста непливача и сл.).
 Методика откривања, разјашњавања и доказивања
КД убиства

• Начин сазнања
• Средства извршења
• Потреба за вршењем увиђаја
• Састав увиђајне екипе – специфичности

• Трагови које треба тражити на мјесту извршења КД

• Поступност предузимања криминалистичких радњи:

- криминалистичко-тактичке
- радње доказивања
- посебне истражне радње

• Писмена која се сачињавају у вези предузетих криминалистичких

радњи.
 Силовање (члан 193. КЗ РС)
(1) Ко другога принуди на обљубу или неку другу полну радњу
употребом силе или пријетњом да ће непосредно напасти
на живот или тијело тог или њему блиског лица,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је дјело из става 1. овог члана извршено према

малољетном лицу, или на нарочито свиреп или нарочито
понижавајући начин, или је истом приликом извршено више
силовања од стране више лица, или је усљед дјела
наступила ТТП, тешко наушавање здравља или трудноћа
силованог женског лица,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест
година.
(3) Ако је усљед дјела из става 1. и 2. овог члана
наступила смрт лица према којем је дјело
извршено,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет
година.

(4) Ко другога принуди на обљубу или неку другу полну

радњу озбиљном пријетњом да ће за њега или
њему блиско лице открити нешто што би шкодило
његовој части или угледу или пријетњом неким
другим тешким злом,
казниће се затвором од шест мјесеци до пет
година.
 Појам и основне карактеристике

• Појам:састоји се у принуди другог лица на обљубу или на неку

другу полну радњу употребом силе или претње да ће се
непосредно напасти на живот и тијело тог или њему блиског
лица.

• Постоје и тежи облици овог КД, који постоје уколико је:

- услед КД наступила смрт лица;

- ако је силовање извршено према малољетном лицу;
- ако је извршено на нарочито свиреп или нарочито понижавајући
начин;
- ако је силовање извршено од стране више лица;
- ако је усеед дјела наступила тешка тјелесна повреда, тешко
нарушавање здравља или трудноћа силованог женског лица.
 Методика откривања, разјашњавања и доказивања

• Начин сазнања
• Средства извршења
• Потреба за вршењем увиђаја
• Састав увиђајне екипе – специфичности

• Трагови које треба тражити на мјесту извршења КД

• Поступност предузимања криминалистичких радњи:

- криминалистичко-тактичке
- радње доказивања
- посебне истражне радње

• Писмена која се сачињавају у вези предузетих криминалистичких

радњи.
 Тешке крађе (члан 232. КЗ РС)
(1) Ако је крађа извршена:

1) обијањем или проваљивањем или другим савлађивањем

већих препрека да се дође до ствари из затворених зграда,
соба, каса, ормара, благајни или других затворених
простора,
2) на нарочито опасан или нарочито дрзак начин,
3) од стране лица које је при себи имало какво оружје или
опасно средство ради напада или одбране,
4) од стране више лица која су се удручила за вршење крађа,
5) искоришћавањем стања проузрокованог пожаром,
поплавом, земљотресом или сличном несрећом,
6) Искоришћавањем немоћи или другог тешког стања неког
лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(2) Ако вриједност украдене ствари прелази износ од 10.000 КМ,

учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(3) Ако је украдена од посебног историјског, научног или

културног значаја, или вриједност украдене ствари прелази
износ од 50.000 КМ,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
 Појам и објекти напада тешке крађе

• Појам: тешка крађа је квалификовани облик крађе који постоји

када се обична крађа врши под посебним околностима које
обичној крађи дају тежи вид.

• Облици тешке крађе су:

- Провална крађа или крађа извршена обијањем или
проваљивањем или другим савлађивањем већих препрека да
се дође до ствари из затворених простора које се противправно
присвајају;
- Крађа извршена на нарочито опасан или нарочито дрзак
начин (криминалистички назив - дрска крађа);
- Крађа извршена од стране наоружаног лица, које је спремно да
употријеби оружје или опасно оруђе за напад и одбрану да дође
у противправан посјед туђе покретне ствари (услов је да оружје
или оруђе није употријебљено, јер би се у противном радило о
разбојништву или разбојничкој крађи);
• Крађа извршена од стране више лица која су се удружила за
вршење крађа (мора бити најмање два лица која су се
претходно договорила да изврше најмање двије крађе);

• Крађа извршена искоришћавањем стања проузрокованог

пожаром, поплавом, земљотресом или сличном несрећом;

• Крађа извршена искоришћавањем немоћи или неког другог

тешког стања неког лица;

• Крађа ствари чија вриједност прелази износ од 10.000 КМ или

од 50.000 КМ, или ствари од посебног историјског, научног или
културног значаја.
Објекти напада код тешких крађа. Најчешће се
проваљују или обијају:

• станови, куће и викендице;

• возила;
• трговинске радње и складишта и магацини робе;
• апотеке;
• банке, поште (* Прекаја) и друге финансијске институције;
• угоститељски објекти;
• златарске радње;
• музеји у којима могу доћи до вриједних историјских ствари,
умјетничких слика и др.;
• бензинске пумпе, и
• други објекти у којима очекују да ће наћи новац и друге вриједне
ствари које им требају или их могу уновчити.
 Методика откривања, разјашњавања и доказивања

• Начин сазнања
• Средства извршења
• Потреба за вршењем увиђаја
• Састав увиђајне екипе

• Трагови које треба тражити на мјесту извршења КД

• Поступност предузимања криминалистичких радњи:

- криминалистичко-тактичке
- радње доказивања
- посебне истражне радње

• Писмена која се сачињавају у вези предузетих криминалистичких

радњи.
 Разбојништво и разбојничка
крађа
Разбојништво (чл. 233. КЗ РС)

(1)Ко употребом силе против неког лица или пријетњом да ће непосредно

напасти на чивот или тијело одузме туђу покретну ствар у намјери да
њеним присвајањем прибави себи или другом противправну имовинску
корист,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2)Ако је при извршењу дјела из става 1. овог члана неком лицу умишљајно
нанесена ТТП или је дјело учињено од стране више лица или је употријебљено
какво оружје или опасно средство, или ако вриједност одузетих ствари
прелази износ од 50.000 КМ,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3)Ако је при извршењу КД из става 1. воог члана неко лице умишљајно лишено
живота,
учинилац ће се казнити најмање десет година или дуготрајним затвором.
 Разбојничка крађа (члан 234. КЗ РС)

(1)Ко је на дјелу крађе затечен, па у намјери да украдену ствар задржи,

употријеби силу против неког лица или пријетњу да ће непосредно
напасти на његов живот и тијело,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2)Ако је при извршењу дјела из става 1. овог члана неком лицу

умишљајно нанесена ТТП или је дјело учињено од стране више лица
или је употријебљено какво оружје или опасно средство, или ако
вриједност одузетих ствари прелази износ од 50.000 КМ,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3)Ако је при извршењу КД из става 1. воог члана неко лице умишљајно

лишено живота,
учинилац ће се казнити најмање десет година или дуготрајним
затвором.
 Појам и битне карактеристике

• Појам разбојништва: ово КД се састоји у одузимању

туђе покретне ствари употребом силе против неког
лица или озбиљном пријетњом да ће се непосредно
напасти на живот или тијело, у намјери да њеним
присвајањем себи или другом прибави противправну
имовинску корист.

• Појам разбојничке крађе: за разлику од КД

разбојништва, туђа покретна ствар се најприје
одузме, потом се према оштећеном који крене да
поврати своју ствар, употријеби сила или озбиљна
пријетња да се противправно одузета ствар задржи.
 Методика откривања, разјашњавања и доказивања

• Начин сазнања
• Средства извршења
• Потреба за вршењем увиђаја
• Састав увиђајне екипе

• Трагови које треба тражити на мјесту извршења КД

• Поступност предузимања криминалистичких радњи:

- криминалистичко-тактичке
- радње доказивања
- посебне истражне радње

• Писмена која се сачињавају у вези предузетих криминалистичких

радњи.
 Изнуда (чл. 242. КЗ РС)
(1) Ко у намјери да себи или другом прибави противправну
имовинску корист, силом или озбиљном пријетњом принуди
другог да нешто учини или не учини на штету своје или туђе
имовине, или ко на такав начин утјерује дуг,
казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

(2) Ако је дјелом из става 1. овог члана прибављена имовинска

корист у износу који прелази 10.000 КМ, учинилац ће се казнити
затвором од једне до осам година, а како тај износ прелази
50.000 КМ, или ако је при извршењу употребљено какво оружје
или опасно средство, или је дјело учињено од стране више лица
или на нарочито груб и понижавајући начин,
казниће се затвором од двије до дванаест година.

(3) Ко се за награду бави вршењем дјела изнуде, казниће се

затвором од три до петнаест година.
 Појам и начин сазнања

• Појам: КД изнуде састоји се у намјери

прибављања противправне имовинске
користи принуђивањем другог лица силом
или озбиљном пријетњом да нешто учини на
штету своје или туђе имовине, или
утјеривање дуга на такав начин, с тим што су
предвиђени и одговарајући тежи облици КД.
Иако се ово КД због сличности у појединим
елементима поистовјећује са рекетом, то се
не може у потпуности прихватити, јер рекет у
себи садржи битна обиљежја организованог
криминалитета.
 Методика откривања, разјашњавања и доказивања

• Начин сазнања
• Средства извршења
• Потреба за вршењем увиђаја
• Састав увиђајне екипе – специфичности

• Трагови које треба тражити на мјесту извршења КД

• Поступност предузимања криминалистичких радњи:

- криминалистичко-тактичке
- радње доказивања
- посебне истражне радње

• Писмена која се сачињавају у вези предузетих криминалистичких

радњи.
 Отмица (члан 165. КЗ РС)
(1) Ко силом, пријетњом, обманом или на други начин
одведе или задржи неко лице у намјери да од њега
или другог лица изнуди новац или какву другу
имовинску корист или да њега или кога другог
принуди да нешто учини, не учини или трпи,
казниће се затвором до осам година.

(2) Ко дјело из става 1. овог члана изврши према

дјетету или малољетном лицу, или на свиреп
начин или пријетњом убиством или тешком
тјелесном повредом, или у саставу групе или
злочиначке организације,
казниће се затвором од једне до десет година.
(3) Казна из става 2. примјениће се и ако је отето лице задржано
дуже од петнаест дана, или је лицу које је отето тешко
нарушено здравље или су наступиле друге тешке посљедице.

(4) Ако је усљед дјела из става 1, 2 и 3. овог члана наступила

смрт отетог лица,
учинилац ће се казнити затвором од двије до петнаест
година.

(5) Учинилац дјела из става 1. овог члана који добровољно пусти

на слободу отето лице прије него што је остварен његов
захтјев због којег је извршио отмицу, може се ослободити од
казне.
 Појам и начин испољавања

• Појам: радња која се састоји у примјени неког од начина

извршења (сила, пријетња, обмана) да би се одвело или
задржало неко лице са намјером да се не пусти на слободу док
се од њега или другог лица не изнуди новац или каква друга
имовинска корист или да се то или друго лице принуди да
нешто друго учини, не учини или трпи.

• Тежи облици овог КД постоје :

- кад се ради остварења циља пријети убиством или наношењем

ТТП отетом лицу;
- кад је отмица извршена према малољетном лицу;
- ако је отето лице задржано дуже од 15 дана;
- ако је отетом лицу тешко нарушено здравље или су наступиле
друге тешке посљедице, а посебно
- ако је наступила смрт отетог лица.
 Методика откривања, разјашњавања и доказивања

• Начин сазнања
• Средства извршења
• Потреба за вршењем увиђаја
• Састав увиђајне екипе – специфичности

• Трагови које треба тражити на мјесту извршења КД

• Поступност предузимања криминалистичких радњи:

- криминалистичко-тактичке
- радње доказивања
- посебне истражне радње

• Писмена која се сачињавају у вези предузетих криминалистичких

радњи.
Наркоманија и криминалитет
 Епидемија наркоманије у свијету
• Наркоманија као негативна појава датира од давнина, али у знатно
мањем обиму, у односу на данас.

• 1950. година = САД и друге Латиноамеричке земље;

• 1960. година = развијене земље Европе (СРЊ, Шведска, Швајцарска,

Финска, Француска, Данска, Холандија и др);

• 1970. године = Балканске земље (* Бихаћ 1978);

• Посебан проблем са наркоманијом данас имају: Авганистан, Пакистан,

Иран, Колумбија*, Боливија, Индонезија, Мјанмар (Бурма), Малезија,
Либан, Тајланд, Вијетнам, САД...
Правна регулатива опојних дрога у РС
(два КД)
1. Неовлашћена производња и промет опојних дрога у РС
(чл.224 КЗ РС)

(1) Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на

продају, или ко ради продаје купује, држи или преноси, или ко
посредује у продаји или куповини или на други начин
неовлашено ставља у промет супстанце или препарате који
су проглашени за опојне дроге,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је дјело из става 1. овог члана извршено од стране више

лица или је учинилац овог дјела организовао мрежу
препродавалаца или посредника, или је за извршење дјела
искористио дијете или малољетно лице,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(3) Ко неовлашћено прави, набавља, посједује или даје
на употребу опрему, материјал или супстанце за
које зна да су намијењене за производњу опојних
дрога,
казниће се затвором од једне до пет година.

(4) Учиниоца који пријави од кога набавља опојне

дроге, суд може блаже казнити или ослободити од
казне.

(5) Опојне дроге и средства за њихово справљање

одузеће се.
 Омогућавање уживања опојних дрога (чл.
225. КЗ РС)

(1 ) Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му

даје опојну дрогу да је ужива он или друго лица, или
стави на располагање просторије ради уживања на
други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу,
казниће се затвором од 6 мјесеци до пет година.
(2) Ако је дјело из става 2. овог члана учињено према
дјетету, малољетнику, душевно поремећеном лицу
или према више лица или је изазвало нарочито
тешке посљедице, учинилац ће се казнити
затвором од једне до десет година.
(3) Опојне дроге ће се одузети.
 Врсте криминалитета у вези са
наркоманијом:
• Примарни (производња дроге, држање дроге,
набавка и дистрибуција дроге);

• Секундарни (КД извршена под дејством дроге –

убиства, ТТП, силовања, провалне крађе и др);

• Терцијарни (организовани криминалитет у вези

са дрогама – најопаснији).
 Појам и врсте дрога

• Појам дрога: производи и супстанце природног или вјештачког

поријекла чијом се употребом могу стварати стања зависности
која могу да изазову оштећење здравља или на други начин
угрозе интегритет људи, било у физичком, психичком или
социјалном смислу.

Начин добијања:

а) Природним путем од биљака:

• опијумски мак - из чаура (Papaver somniferum L.)
• лишћа биљке коке (Erythroxylum coca L.)
• индијска конопља – канабис (Canabis sativa L.),

б) Синтетичким путем - дроге које се добијају одређеним

технолошким поступцима у лабораторијама или фабрикама.
 Систематизација дрога (по др Радојици
Максимовићу):
• Наркотици (опијум и његови деривати – морфијум, хероин, кодеин);

• Психостимуланси (кокаин, амфитамини);

• Канабис (марихуана, хашиш, ганђа, канабис. уље);

• Психодепресори (хипнотици, седативи, антипсихотици, анксиолитици,

барбитурати, бензодиазепини);

• Халуциногени (LSD, мескалин, фенциклидин и др.);

• Органски растварачи (удисање: аеросола, испарљивих нитрита и др.)

Према дејству, разликујемо дроге које узрокују:

• само психичку зависност

• психичку и физичку зависност

Ко није пробао дрогу ? (*)

 Уопштени симптоми – манифестације
понашања овисника:
• Ожиљци на рукама због сталног убадања игле у вене;

• Зјенице су јако сужене, а ако се наркотици дуже користе јако

проширене, а очи запаљене и сузне;

• Губитак апетита и кашаљ;

• Повлачење из друштва свако 4-6 сати ради новог убризгавања;

• Исцрпљујући изглед;

• Страдање тјелесних органа који од употребе дрога: јетра*,

ЦНС *, органи имуног система*, гастроинтестинални тракт,
урогени тракт...
 Опијумски мак (Papaver somniferum L.)
само са бијелим цвјетовима - *
 Врсте дрога биљног поријекла:
(опијумски мак, кока, индијска конопља)
а) Од опијумског мака (Papaver somniferum L.) праве се:

• Опијум (добија се засјецањем зреле чауре мака из које излази

бијели сок, који у додиру са кисеоником постаје браон-смеђе до
црне боје);

• Морфин (издваја се из опијума);

• Хероин (добија се из морфијума у облику самљевеног праха –

кремасте до бијеле боје);

• Маково сјеме (“ситно ко маково зрно”) – не садржи алкалоиде,

тако да се од њега праве:
- колачи маковњаче;
- уље за исхрану.
Изглед дроге (*) која се прави од опијумског
мака
(опијум, хашиш, морфиј, хероин)
 Посљедице коришћења опијума

• Најприје се губи воља и разум;

• Хроничан гастроентеритис, опстипација (10-15 дана),
а потом пролив;
• Ријетко мокрење са много бјеланчевина у мокраћи;
• Неправилност пулса (устрепталост);
• Тремор – дрхтање удова;
• Мршављење;
• Прерано старење;
• Морална отупјелост;
• Физичка немоћ,
• Болесник мокри у постељу;
• Смрт живог леша.
б)Koka (Erytroxylum coca L.)
од ње се прави кокаин
 Симптоми узимања кокаина:

• Претјерана активност (* прелазак Анди), иритираност,

претјерана говорљивост, нервоза, еуфорија;

• Проширење зјеница при јакој свјетлости;

• Уста се суше, тако да се облизују, што изазива црвенило и

испуцалост усана, сушење слузнице у носу и чешање или
копање носа;

• Слаб апетит и губитак сна;

• Повећана хипертензија (висок крвни притисак) и број срчаних

откуцаја.

Слична својства испољавају и амфитамини (вјештачке дроге).

в) Индијска конопља – канабис (Canabis
sativa L.)
В) Од индијске конопље (Canabis sative L.), праве се:
• Хашиш
• Марихуана
• Ганђа
• Канабисово уље (* употреба и цијена).

Наркотично дјеловање зависи од количине ТHC

(tetrahidrocinobal*), чија количина је:
- 1 – 6% у топлијим крајевима (*)
- Испод 0,3 у хладнијим крајевима (*) – код нас (* некад
легална производња)
 Производи од канабиса
(хашиш, марихуана, ганђа, канабисово уље)
 Стварне карактеристике конопље (*)
Шта се све може правити од конопље?
 Дипони (Du Pont)*
• Експлозив
• Индијска конопља (*)
• Полистирени
• Фармацеутска индустрија
• Сјеменска индустрија
(ГМ)
 Симптоми узимања канабиса -
марихуане:
• Јако расположење, смијех и гласан говор, а касније
поспаност;

• Очи закрвављене - проширени капилари (* Кацуџо Н.);

• Не осјећа се страх (дају се ратницима у рату да боље

јуришају на ровове и буњкере и сл.);

• Поремећај и губитак осјећаја за вријеме (веће дозе);

• Осјећај мириса спаљеног сијена.

Datura stramonium (L.) – татула, кужњак
(*наша дрога)
 Симптоми узимања психодепресора:
(хипнотици, седативи, анксиолитици, антипсихотици,
бензодиазепини и др)

• Тетурање, посртање, привидна пијаност али без

мириса на алкохол;

• Често спавање без обзира на буку;

• Нејасно изговарање ријечи;

• Теже се концентрише;

• Потпуна незаинтересованост за било што (“орило –

горило”).
 Земље у којима се нарочито производи
дрога:
Опијумски мак и канабис:
• Авганистан
• Пакистан
• Македонија

Кокаин:
• Колумбија (*П.Ескобар.),
• Боливија,
• Венецуела,
• Перу
• Аргентина и друге земље Јужне Америке
Путеви – руте и начин снабдјевања дрогом
Начин скривања дроге (*)
 Откривање, разјашњавање и обезбјеђење
доказа
• Прикупљање обавјештења;

• Проналазак плантажа дроге (* - законска регулатива);

• Спровођење посебних истражних радњи:

- Прикривени истражитељ;
- Прислушкивање;
- Надзирани превоз и испорука дрога и др.
- Симуловани и контролисани откуп и симуловано давање поткупнине

Вјештачење дрога (физичко-хемијски методи).

Резултати (некад и данас *- примјена ПИР)

 Успјешна борба против наркоманије
захтијева:
• Спречавање производње и прераде дрога;

• Спречавање продаје дрога;

• Едукација младих о утицају дрога;

• Отклањање узрока у друштву који погодују појави наркоманије (*);

• Укључење свих субјеката у борбу против штетности наркоманије (МУП,

просвјета, НВО, Влада, здравство и др.);

• Лијечење наркомана – натријум аскорбат ради чишћења нагомиланих

отрова (*)
 XI тематска цјелина
МЕТОДИКА ОТКРИВАЊА, РАЗЈАШЊАВАЊА И ДОКАЗИВАЊА
ПРИВРЕДНОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

• Појам привредног криминалитета

• Основне карактеристике привредног криминалитета
• Етиолошки аспекти (узроци) привредног криминалитета
• Феноменолошки аспекти (облици) привредног криминалитета
• Специфичности трагова код привредног криминалитета
• Индиције које указују на постојање привредног криминалитета
• Врсте КД из области привредног криминалитета
 1. Појам привредног криминалитета
• Опасности од привредног криминалитета (*)

• Облици својине као заштитног објекта (*некад и сад)

• Појам: обухвата оне видове криминалног понашања и дјелатности

физичких лица која имају одређен положај и овлашћења у
економским, односно привредним односима и у области вршења
службених дужности (привредна и ванпривредна дјелатност) које
су усмјерене против привредног система земље, и којима се
прибавља противправна имовинска корист, односно наноси штета
имовини са којом послују, без обзира на заступљене облике
својине, и као такви су кривичним законима и другим законима
предвиђени као КД (др Мићо Бошковић).

• Привредни криминалитет јавља се у привредним и непривредним

дјелатностима.
Привредни криминалитет јавља се у:

а) привредним дјелатностима: (* Папеш Д.)

- индустрија,
-рударство,
-пољопривреда,
-рибарство,
-шумарство,
-водопривреда,
-грађевинарство (непоштовање стандарда око врсте и квалитета
материјала – рушење зграда *),
-саобраћај и везе,
-трговина,
-угоститељство и туризам,
-стамбено-комунална дјелатност и уређење насеља и простора,
-занатство и личне услуге,
-финансијско-техничке и пословне услуге,
-истраживачко развојне услуге.
б) непривредним дјелатностима:

-образовање, наука, култура,

-информисање (*Ђоко),
-здравствена и социјална заштита,
-друштвено-политичке заједнице,
-политичке организације,
-спорт (*),
-адвокатске и друге услуге.

(* овдје се углавном ради о корупцијским КД – „криминалитет

без жртве“)
2. Основне карактеристике привредног
криминалитета

• Организованост. Учиниоци су често повезани са политичким и

економским моћницима, тако да ова КД попримају облике
организованог криминалитета (*Мишковић и др);

• Способност прилагођавања новонасталим друштвено-

економским односима и позитивним прописима који
инкриминишу незаконито понашање у овој области;

• Учиниоци КД су школовани људи који веома добро познају

прописе;

• “Тамна бројка”, јер постоји мањи интерес за пријављивање КД

(*);
• Закони и подзаконски акти који се често мијењају, што је тешко
пратити за органе гоњења, тако да се користе међупростори;

• Врше га одговорна и службена лица, с обзиром на образовање

и позицију радног мјеста, а већи дио послова се обавља у
иностранству (закључење штетних уговора и др.);

• Мјесто и вријеме извршења КД није као код осталих врста

криминалитета (општи, политички, еколошки), већ је везано за
више мјеста и различитих времена извршења.
 Етиолошки аспекти (узроци) привредног
криминалитета
• Пропусти у унутрашњем организовању (неадекватна
организација, менаџмент и др.) - * значај организације уопште;
• Недостатак контроле привредног пословања;
• Пропусти у инвентарисању (* површност и нередовност);
• Слаба заштита имовине (физичка, техничка, комбинована – * банке
2002.);
• Процес транзиције (трансформација државне у приватну имовину);
• Либерализација економског тржишта (слободнија размјена добара
између држава, у што се сви одмах не уклапају);
• Лоша кадровска политика – родбинске везе, политичке странке,
корупција, концентрација више функција у једном извршиоцу и др.

• Неквалитетни кадрови који раде на сузбијању привр.

криминалитета (*)
 Феноменолошки аспекти (облици) привредног крим.

Привредни криминалитет се појављује у разним облицима као нпр:

• Криминалитет у производњи (злоупотреба службеног положаја,

проневјере, несавјестан рад у привредном пословању, недозвољена
производња, закидање на материјалу и др.);

• Криминалитет у трговини (нелегалан увоз и извоз, продаја робе без

поријекла, фиктивно закључивање уговора ради избјегавања пореза на
капиталну добит, прање новца и др.);

• Криминалитет у спољнотрговинском промету (увоз и извоз робе

кроз разне облике незаконитих радњи);

• Криминалитет у области својинске трансформације (приватизација

– умањење вриједности капитала, необухватање цјелокупне имовине,
непоштовање приоритета, необјављивање огласа и сл.);
• Криминалитет у области пореза (избјегавање давања пореза држави
– акцизе, ПДВ, порез на имовину, порез на добитак играма на срећу,
порез на доходак грађана итд.);

• Криминалитет у девизном пословању (поступање противно правним

актима којима држава уређује девизно пословање);

• Криминалитет у банкарском пословању (противправно давање

кредита, ненамјенско давање кредита, злоупотреба девизне штедње
грађана, не враћање кредита у новцу и др.);

• Криминалитет у благајничком пословању (присвајање новца који се

не евидентира или се фалсификује документација и сл.);

• Криминалитет у магацинском пословању (закидање приликом

вагања робе, фалсификовање пријемнице којом се задужује роба,
присвајање по основу губитка у количини робе који је настао за вријеме
транспорта и сл.);
• Криминалитет „бијелог оковратника“ и корпорацијски
криминалитет (карактеристичан за моћнике који имају утицај на
људе на власти – нпр. Дипони у САД-у и сл.);

• Организовани привредни криминалитет (фалсификовање новца,

прање новца, корупцијски криминалитет, кријумчарење и сл);

• Остали појавни облици привредног криминалитета, као нпр:

- трансфер застарјеле технологије*,
- кредитни послови у економским пословима са иностранством,
- јавне набавке ( набавка веће масе робе – полиција - 6000…униформе,
ципеле*, кошуље, радио станице*);
- и др.
 3. Специфичности трагова код
привредног криминалитета
• За разлику од КД општег криминалитета гдје је познато мјесто и вријеме
извршења КД и гдје се на лицу мјеста кроз вршење увиђајних радњи могу
открити предмети и трагови КД, код привредног криминалитета не постоје
овакве погодности, тако да ова КД најчешће у пракси представљају
“тамну бројку”. Када се открије КД, мањи је проблем у откривању
извршиоца, што није случај са општим криминалитетом.

• Мјесто извршења КД не везује се само за једно предузеће или други

правни субјект, већ на више у оквиру једне републике, државе па и ван
ње, што отежава извршење КД.

• Вријеме извршења КД.

• Привредни криминалитет чине, у правилу, образована лица, која вјештије

прикривају трагове кривичног дјела, које је због тога и теже откривати.
Због тога се овај вид криминалитета назива и криминалитет “бијелог
оковратника”.
Најчешћи трагови који указују на постојање КД из области
привредног криминалитета су:

• фалсификована документација (уговори, закључнице,

пропратнице, фактуре, пријемнице, радни налози, царинске
декларације, товарни листови, записници, купопродајна
евиденција и сл.);

• Радње из којих је видљиво да се прикива КД, као што су:

- убацивање робе лошијег квалитета у квалитетну робу;

- влажности појединих дијелова робе да би се добило на потребној
тежини према документацији;
- трагови демонтирања и уградња половних дијелова умјесто нових (*
нпр. возила – старо за ново);
- убацивање шкарта у средину квалитетног производа;
- мањка робе у односу на задужење;
- и др., већ зависно од врсте дјелатности (индустрија, рударство,
пољопривреда, грађевинарство, угоститетељство, туризам и др.).
Индиције које указују да је почињено КД из
области привредног криминалитета могу бити:
• испољавање бољег имовног стања мимо стварне
зараде и кредита (куповина станова и луксузних аутомобила,
градња кућа и викендица, прекомјерно трошење новца по луксузним
баровима, одлазак на годишњи одмор на најлуксузнија љетовалишта,
посједовање златног накита, скупих умјетничких предмета, обнављање
најквалитетније гардеробе и др.);

• годинама избјегавање коришћења годишњег одмора, јер се у

одсуству најлакше сазна за криминалне радње;

• прибјегавање фингирању КД (подметање пожара - паљевина,

тешких крађа, разбојништва и др.), како би се прикрили трагови КД из
области привредног криминалитета и одвратила сумња од њих као
извршиоца;
• одређене психолошке промјене у понашању извршиоца
(испољавање страха, узнемиреност, радост, збуњеност, ужурбаност и
несналажење, промјене у изгледу лица које је најбоље огледало
емоционалног понашања човјека – бљедило или црвенило, сушење
уста, стискање шака, чешање носа, ушију или других дијелова тијела);

• прикупљени подаци о уништавању документације (паљење* - Ђоко,

цијепање, закопавање, бацање у смеће и сл.);

• прикупљени подаци о утицају на лица која нешто знају о извршењу КД

(често пута се завршава убиствима*);

• прикупљени подаци о посједовању већих количина новца у страним

банкама, куповина имовине у иностранству (на овај начин поступају
лукавији како би избјегли спољње манифестације које би их откриле
као извршиоце КД) итд.
 3.4. Врсте кривичних дјела
(КД против привреде и платног промета и КД против службене
дужности)

а) КД против привреде и платног промета

•Стварање монополистичког положаја на тржишту (чл. 257 КЗ РС)

•Злоупотреба лажног стечаја (258)
•Проузроковање стечаја несавјесним пословањем (259)
•Повреда равноправности у обављању привредне дјелатности (260)
•Злоупотреба у стечајном поступку или поступку принудног пословања (261)
•Оштећење или повлашћивање повјерилаца (262)
•Злоупотреба овлашћења у привреди (263)
•Несавјесно привредно пословање (264)
•Пословна превара (265)
•Закључивање штетног уговора (266)
•Неовлашћено примање поклона или дарова (267)
•Неовлашћено давање поклона или дарова (268)
•Одавање и неовлашћено прибављање пословне тајне (269)
•Одавање и коришћење берзанске тајне (270)
• Упад у компјутерски систем (чл. 271)
• Неовлашћена употреба туђе фирме, узорка или модела (чл. 272)
• Неовлашћена употреба туђег проналаска (чл. 273)
• Фалсификовање или уништавање пословних или трговачких књига или
исправа (чл. 274)
• Фалсификовање и употреба хартија од вриједности (чл. 275)
• Фалсификовање кредитних картица и картица за безготовинско
плаћање (чл. 276)
• Фалсификовање знакова за вриједност (чл. 277)
• Прављење, нбављање и давање другом средстава за фалсификовање
(чл. 278)
• Фалсификовање знакова за обиљежавање роба, мјера и тегова (чл.
279)
• Прање новца (чл. 280)
• Недозвољена трговина (чл. 281)
• Обмањивање купаца (чл. 282)
•Обмана при добијању кредита или других погодности (чл. 283)
- Недозвољено бављење банкарском дјелатношћу (чл. 284)
- Издавање хартија од вриједности без покрића (чл. 285)

• Издавање чека и средстава безготовинског плаћања без покрића (чл. 286)

• Утаја пореза и доприноса (чл. 287)
• Лажна пореска исправа (чл. 288)
• Подношење лажне пореске пријаве (чл. 289)
• Спречавање пореског службеника у обављању службене дужности (чл. 290)
• Напад на “ (чл. 291)
• Неправилно издвајање средстава правних лица (чл. 292)

б) КД против службене дужности

• Злоупотреба службеног положаја и овлашћења (чл. 347)
• Проневјера (чл. 348)
• Превара у служби (чл. 349)
• Послуга (чл. 350)
• Примање мита (чл. 351)
• Давање мита (чл. 352)...
 XII тематска цјелина
МЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И ДОКАЗИВАЊА
ЕКОЛОШКОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

• Појам и основне карактеристике еколошког криминалитета

• Етиолошки аспекти (узроци) еколошког криминалитета

• Феноменолошки аспекти (облици) еколошког криминалитета

 1. Појам еколошког криминалитета

• Појам: обухвата групу кривичних дјела којима се загађују,

односно угрожавају основне компоненте животне средине
(ваздух, вода, земљиште, биосфера, те вјештачки изграђена
животна средина), односно угрожава опстанак живих бића
(људи, животиња, биљака) на планети Земљи. (Д.Г.).

• Објекат заштите су:

- ваздух;
- вода;
- земљиште;
- биосфера;
- изграђена вјештачка животна средина.
 2. Основне карактеристике еколошког
криминалитета
• Рапидан развој науке и технологије, гдје се у старту не размишља о
могућим посљедицама производње неких штетних материјала (*);

• Болесне амбиције појединаца за богаћењем (*)

• Небрига појединаца јер се ради о општем добру (“што је свачије, није

ничије” – „баш ме брига за озонски омотач – није мој“) – Копенхаген
2009;

• Посљедице се јављају више година, деценија па и стољећа (*);

• Немогућност утицаја на најбогатије земље у погледу угрожавања ЖС

(*);

• “Тамна бројка” и др.

• УГРОЖИВАЧИ
 3. Етиолошки аспекти (узроци)
еколошког криминалитета
• Садржани су у економским односима и усвојеном начину производње гдје нема
уравнотежености развоја;

• Рапидан пораст броја становника на планети које треба нахранити, огријати и др.
(*);

• Неадекватна организација субјеката на заштити ЖС и сузбијању ЕК – нико се у

потпуности не сматра одговорним (*);

• Непотпуна правна регулатива ЗЖС и недосљедност у провођењу постојећих

прописа (*);

• Недовољна стручност и техничка опермљеност безбј. субјеката (*);

• Неувезаност субјеката (*);

• Разни утицаји моћника, зарад властитих интереса (*).

Гдје нпр. завршавају отпадне материје (уља из аутомобилских мотора, оксиди

токсичних метала, лијекови, пестициди, медицински отпад и др.).
 4. Феноменолошки аспекти (облици)
еколошког криминалитета
• Загађивање животне средине (чл. 415)
• Загађивање ЖС отпадним материјама (чл. 416)
• Угрожавање ЖС буком (чл. 417)
• Противправна изградња и стављање у погон објеката и
постројења (чл. 418)
• Оштећење објеката и уређаја за заштиту ЖС (чл. 419)
• Уништење или оштећење заштићеног природног добра (чл. 420)
• Производња штетних средстава за лијечење животиња (чл. 421)
• Загађивање хране и воде за исхрану, односно напајање
животиња (чл. 422)
• Непоступање по прописима за сузбијање болести животиња и
биља (чл. 423)
• Несавјесно поступање у промету пестицида (чл. 424)
• Несавјесно пружање ветеринарске помоћи (чл. 425)
• Неовлашћено обављање ветеринарских услуга (чл. 426)
• Уништење засада (чл. 427)
• Неизвршење одлуке о мјерама заштите ЖС (чл. 428)
• Уношење опасних материја у РС (чл. 429)
• Шумска крађа (чл. 430)
• Пустошење шума (чл. 431)
• Изазивање пожара (чл. 432)
• Мучење и убијање животиња (чл. 433)
• Изношење у иностранство посебно заштићених
биљака или животиња (чл. 434)
• Узурпација некретнина (чл. 435)
• Незаконит лов (чл. 436)
• Незаконит риболов (чл. 437)
 1. Појам и основне карактеристике
компјутерског криминалитета
1.1.Појам: представља савремени облик криминалитета за чије вршење
су потребна посебна знања из области рачунарске технологије
У остварењу криминалних циљева компјутер се користи као:
•средство криминалног напада, тј. њиме се врши криминална дјелатност;
•објекат криминалног напада (у цијелости или неки његови најбитнији дијелови –
хардвер, софтвер), или
•и као средство напада и објекат напада.

1.2. Основне карактеристике компјутерског криминалитета:

•Специфичности начина извршења (* МОС);

•Мањи значај просторних и временских оквира (*);
•Неопходност посједовања специјалних знања (*);
•Проблем доказивања (*);
•Велика „тамна бројка“ КД из области компјутерског криминалитета (*).
2.1. Правна регулатива компјутерског криминалитета у
Републици Српској ( КД против безбј. рачунарских
података – глава XXIV а КЗ РС „Сл.гл. 73/10)
• Оштећење рачунарских података и програма (члан 292 а КЗ РС);

• Рачунарска саботажа (члан 292 б );

• Израда и уношење рачунарских вируса (члан 292 в);

• Рачунарска превара (члан 292 г);

• Неовлашћен приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи,

телекомуникационој мрежи и електронској обради података (члан 292 д);

• Спречавање и ограничавање приступа јавној рачунарској мрежи (члан 292 ђ) и

• Неовлашћено коришћење рачунара или рачунарске мреже (члан 292 е).

2. Основни појавни облици (феноменологија)
компјутерског криминалитета
• Компјутерске преваре – уношење у рачунар нетачних података или
неовлашћено манипулисање постојећим (нпр. промјена датума смрти да би се
присвојила пензија или плата умрлог);

• Проваљивање у компјутерске системе са циљем крађе података и вршења

компјутерске саботаже или шпијунаже. Најчешће се врши преко Интернета;

• Крађа информација ради продаје, неовлашћеног објављивања – уцјена, повреда

ауторских права, крађа кредитне картице а потом вршење преваре приликом
плаћања робе путем Интернета.

• Крађа компјутерских услуга – злоупотреба компјутера на послу у приватне сврхе

на уштрб радног времена послодавца;
• Пиратерија у области компјутерских софтвера и других компјутерских
производа - илегално копирање оригиналних производа (програми, ознаке
произвођача и др.) и њихова неовлашћена продаја (присутна је у 95% случајева у
свијету).
• Компјутерска саботажа – подразумијева напад на компјутерску
опрему, софтвере и датотеке са циљем оштећења или уништења, у
вези чега се користе разни деструктивни програми као што су:

- Компјутерски вируси – који се умножавају и наносе штету програмима или

документима, тако што их бришу, мијењају, или отежавају и блокирају рад
рачунара;

- Компјутерски црви – супротно вирусима, они шире своје копије по рачунарској

мрежи чиме изазивају умор и блокаду рачунарског система;

- Тројански коњ – маскирани кодни фрагмент који извршава илегалне радње у

рачунарској мрежи;

- Програмска (временска) или логичка бомба – деструкција уграђена у веће

рачунарске системе са циљем да у одређеном одложеном – темприраном
времену блокира или уништи рачунарски систем;

- Прикривен улаз – користи софтвер који омогућава заобилажење системских

механизама заштите.
• Компјутерски тероризам – представља уништавање компјутерских центара
којима се управља одређеним системима (авио или жељезнички саобраћај,
нуклеарне електране и др. аутоматизоване системе) или напад на фабрике које
производе компјутерске хардвере или софтвере;
• Криминал повезан са Интернетом – свако ко је прикључен на Интернет
присутан је на цијелој Земљи, што омогућава вршење КД на цијелој планети.
 3. Начин откривања и доказивања
компјутерског криминалитета
• Проблем незаинтересованости и велика „Тамна бројка“ (преко 95%);

• Хитност и тајност поступања када постоје основи сумње који указују на компјутерски
криминалитет;

• Претходно урадити копије дискета и хард диска;

• Вршење увиђаја уз ангажовање стручног лица из старта на увиђају;

• Вршење претреса стана осумњиченог и изузимање кућног рачунара и других доказа;

• Обављање информативног разговора са руководством и запосленим ради

утврђивања мотива и других битних чињеница;

• Вјештачење копија дискета и хард диска од стране стручног лица.

 4. Превенција компјутерског криминалитета

• Јачање свијести људи о опасности компјутерског

криминалитета;

• Процјене ризика угрожености компјутерским криминалитетом;

• Физичка контрола приступа компјутерским системима;

• Техничка заштита у приступу важним подацима (детекција и

алармирање у случају напада;

• Обука кадрова за рад на сузбијању компјутерског

криминалитета.
 Структура КД извршених у РС у
2009. години
• УКУПНО КД.........................10.979

• Убиства.......................................28
• Тешке крађе...........................3.673
• Крађе .....................................2.120
• Разбојништва и р. крађе..........226
• Преваре....................................163
• Изнуде........................................45
• Дроге.........................................197
• Злоуп. сл. пол. или овл.............96
• Проневјере ...............................45
 Убиство (чл. 148. КЗ РС)
Јутрос око 08 часова путем телефона
пријављено је полицији на вашем
подручју од стране НН грађанина да у
градском парку лежи човјек испод којег је
локва крви.
Објасните мјере и радње које бисте
поступно предузели у циљу
расвјетљавања овог догађаја.
 Разбојништво (чл. 233. тач. 1 КЗ
РС)
Јутрос у 09 часова назвао је ПС Центар Бања Лука
грађанин Митровић Петар из Београда и пријавио да
су га малочас у улици Јована Дучића у Бањој Луци
пресрела два младића и уз употребу пиштоља отели
од њега новчаник који се налазио у унутрашњем
лијевом џепу сакоа, а потом су побјегли у правцу
транзита према Клиничком центру. Запријетили су да
ће га, уколико случај пријави полицији, убити. У
новчанику су се налазила лична документа и 5100
евра.

Сачинити план поступања у циљу откривања

извршиоца овог кривичног дјела.
 Силовање (члан 193. тачка 1. КЗ
РС)
Јутрос у 04 часа дошла је у ЦЈБ-и Бања Лука грађанка Јанковић
Милена и пријавила да је око 23 часа у кафани “Фишкал” у
бањалоучком насељу Центар упознала млађег мушкарца који
се представио као Срђан из Бање Луке. Након тога сјели су у
његово возило марке “Фијат пунто” сиве боје и отишли према
Бањ брду да се провозају. Како нису могли проћи од рампе,
стали су на паркингу, гдје је он од ње тражио да ступе у полни
однос, на што она није пристала, али је он присилио на тај
начин што је неколико пута ошамарио, задигаа сукњу, скинуо
гаћице и силовао. Након тога је избацио из возила и одвезао се
у правцу града.

Сачинити план поступања у циљу откривања извршиоца овог

кривичног дјела.
Разбојничка крађа (чл. 234. тачка
1 КЗ РС)
Данас око 09 часова дошла је у ПС Лазарево Бања
Лука грађанка Јовановић Мирјана из Сарајева и
пријавила да ју је приликом проласка кроз улицу
Младена Стојановића наспрам парка пресрео
младић старости око 18 година и отргнуо јој ташну са
рамена, а када је она кренула да је врати, исти је убо
ножем у руку, исти одбацио у парк, а потом са
ташном побјегао у правцу аутобусне станице на коју
је и она пошла с циљем да иде у Сарајево. У ташни
се, поред личних докумената и хигијенског прибора,
налазило и 1950 КМ у апоенима од по 50 КМ.

Сачинити план поступања у циљу откривања

извршиоца кривичног дјела.
 Тешка крађа (члан 232. став 1.
тачка 1. КЗ РС)
Јутрос у 08 часова дошао је у ПС Обилићево грађанин
Симић Јован из Обилићева и пријавио да је НН
извршилац у току ноћи провалио његову шупу која се
налази у дворишту куће у улици Царице Милице, на
тај начин што је пресјекао бомсеком катанац. Из
шупе је отуђена моторна пила марке “Стил” – дужина
мача 51 цм, флексерица марке “Бош” и бушилица
марке “Пежо”, чиме је оштећен за око 5000 КМ, јер се
радило о новом и квалитетном алату.

Сачинити план поступања циљу откривања

извршиоца овог кривичног дјела.
 Изнуда (члан 242. КЗ РС)
Јутрос у 07 часова дошао је у МУП-а РС Бања Лука
грађанин Ђукић Јанко и пријавио да га је јутрос око
06 часова назвало телефоном непознато лице и
наредило му да данас од 10 до 11 часова донесе
најлон кесу са 5000 евра и остави је у контејнер који
се налази испред салона Леснине преко пута
Мљекаре, како га не би пријавио за одређене
неморалне радње које могу утицати на то да му се
растури брак и породица. Рекао му је да ће, уколико
овај разговор пријави полицији, бити убијен.

Сачинити план радњи и мјера у циљу откривања

извршиоца овог кривичног дјела.
 Отмица (чл. 165. КЗ РС)

Јутрос у 10,15 часова назвао је телефоном познати фудбалер

Барселоне Драган Ћирић и пријавио да му је непознато лице
искористило је моменат док је стан био откључан из из истог,
док нико није био присутан, узели сина Ранка (стар 3,5 године) и
однијели у непознатом правцу. Стан се налази у уулици Јована
Дучића број 15, други спрат. Јавили су му телефоном да донесе
на приједорску петљу 250.000 евра у црвеној најлон кеси и исту
баци у контејнер који се налази поред пута на десној страни,
гледано у правцу Приједора. Након тога ће му казати гдје се
налази дијете, како би га могао преузети.
Уколико пријави полицији, дијете ће бити убијено.

Сачинити план радњи и мјера у циљу откривања извршиоца овог

кривичног дјела.
Тероризам (члан 229. тачка 7. КЗ
РС)
• Данас у 08 часова обавијештена је дежурна служба
ЦЈБ-и Бања Лука од Епидемиолошког завода РС да
је јутрос запажена масовна појава да се грађани
јављају у Дом здравља са јаким симптомима
тровања, које вјероватно потиче од загађене воде, о
чему је одмах обавијештена Управа водовода.
Прегледом водоинсталација уочено је да је
откопавана главна водоводна цијев у Српским
Топлицама и да је вјероватно у воду сипан отров.

• Сачинити оперативни план у циљу расвјетљавања

овог кривичног дјела.
 Диверзија (члан 302. КЗ РС)
Јутрос у 06 часова РТВ РС обавијестила МУП-а
РС да је нестало ТВ програма у 04 часа, након
чега су се упутили на релеј који се налази на
Козари. Затекли су побијене раднике који раде
на обезбјеђењу релеја, те видјели да је релеј
миниран, због чега РТС као ни друге ТВ које
примају слику са овог релеја нису у функцији,
што све упућује на диверзију.

•Сачинити оперативни план у циљу

откривања извршилаца овог кривичног дјела.