ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Које државе највише троше на наоружање?

Према процени Шведског института за истраживање мира, 2018. године је војна потрошња
била већа од 1,8 билиона долара. Она је за 5,4% већа него 2009. и представља 2,2% глобалног
БДП или 227$ по особи. На првом месту су се нашле САД са 670 милијарди долара (35%
светских трошкова за наоружање), затим Кина са 228 милиона долара (13%), Саудијска Арабија
са 70 милиона долара (4%). Руска Федерација са 66,3 милиона долара учествује 3,6% у светским
трошковима наоружања. Земље извознице нафте више пара троше на наоружање када је цена
нафте висока. Трошкови за наоружање у Европи износе 20% светских трошкова за наоружање.
Девет држава (САД, Русија, Велика Британија, Француска, Кина, Индија, Пакистан, Израел и
Северна Кореја) имало је 2018. године 14.465 нуклеарних бомби, а 2019. нешто мање (13.865).
Од тога, 3.750 бомби је распоређено у операционим јединицама, а близу 2.000 се држи у стању
високе борбене готовости. Упркос смањењу броја атомских бојевих глава 2018, свих девет
држава које поседују нуклеарно оружје наставља да га модернизује, констатује се у Годишњаку
Шведског института.

Како се Република Србија односи према тероризму?

Република Србија препознаје тероризам као претњу по основне вредности на којима почива,
као што су владавина права, људска права и демократија, укључујући слободу, мир и
безбедност грађана, суверенитет и територијални интегритет, стабилност и безбедност државе
и легитимно изабраних власти, као и међународни мир и безбедност међународне заједнице.
Зато је усвојена Национална стратегија за спречавање и борбу против тероризма, чији је циљ
заштита Србије од терористичке претње по њене грађане, вредности и интересе уз
истовремено подржавање међународних напора у борби против тероризма. Стратегија се
посебно бави питањем превенције кроз развијање и подизање безбедносне културе друштва и
промовисање одређених вредности, као и раног препознавања тероризма. Насилни
екстремизам и радикализација који воде у тероризам препознати су као актуелни безбедносни
феномени, који ће у наредном периоду све више добијати на снази. У погледу ових
угрожавајућих безбедносних појава, грађанско друштво, заштита мањинских права у Србији на
нивоу највиших стандарда и постојећа верска толеранција између највећих верских заједница
испољили су се као предност, а недовољна интегрисаност појединих група у друштво,
слабљење улоге породице као последица глобалних тенденција и злоупотребе друштвених
мрежа за ширење нетрпељивости и екстремних ставова као слабост. Учешће одређеног броја
држављана Србије у оружаним сукобима у иностранству и њихов повратак у земљу препознати
су као претња. Процес глобализације у свим областима људског деловања, праћен слободним
кретањем људи, информација, роба и капитала, представља погодан амбијент за екстремисте
да промовишу своје идеје, придобијају нове симпатизере и шире простор сукоба.

Како очувати безбедност граница уз истовремено пружање заштите избеглицама?

Свака држава има примарни циљ и обавезу да обезбеди своје границе и свој јавни поредак.
Према међународном праву, држава је једино у обавези да прими лица која се квалификују као
избеглице, као и угрожене категорије лица, посебно децу без пратње. Ипак, на граници, тешко
је идентификовати лица и одредити да ли се квалификују за међународну заштиту или не. Због
тога свака држава мора имати обучено особље способно да изврши поступак идентификације
лица и донесе исправну одлуку.
Такође, чак и у поступку обезбеђивања границе, полицијски службеници не смеју користити
методе које су противне достојанству лица и које се могу окарактерисати као нехумано или
понижавајуће поступање.

Да ли друштвене мреже доприносе тероризму или могу и помоћи у борби против њега?

Опште је познато да терористи користе друштвене мреже за међусобну комуникацију и

договарање акција. Међутим, и снаге које се боре против тероризма све више се ослањају на
њих. На пример, у Холандији полицијски службеници у заједници из неколико полицијских
управа користе Твитер за комуникацију са јавношћу. Они твитују о свом свакодневном раду,
што омогућава увид у различитост задатака полицијског службеника у заједници. Они твитују
да би обезбедили информације и давали савете у погледу спречавања криминалних
активности (укључујући слике, видео-спотове, локације и линкове). Преко Твитера полицијски
службеници у заједници могу тражити од јавности информације, помоћ у решавању злочина
или проналажењу нестале деце, а могу позивати и сведоке злочина да ступе у контакт са
полицијом. Твитер отвара додатни двосмеран канал комуникације у реалном времену са
припадницима заједнице којој служе. Припадници јавности могу лако твитовати својим
полицијским службеницима у заједници о питањима и инцидентима који изазивају
забринутост. Полицијски службеници у заједници добили су веома позитивне реакције
јавности о коришћењу Твитера. То помаже у подизању њихове видљивости у оквиру заједнице
и повећава признавање њихове улоге у оквиру полиције.

https://www.osce.org/sr/secretariat/117669?download=true

Како Норвешка брани људска права чак и кад је у питању терориста?

Терористи настоје да изазову страх јавности како би привукли пажњу на себе и своје циљеве
путем напада и пропаганде. Суштински аспект отпора тероризму, посебно одмах након напада,
јесте подстицање кохезије и солидарности друштва у борби против тероризма. Комуникација у
таквим временима кризе је неопходна, али врло осетљива, те ју је потребно пажљиво
припремити јер јавност очекује информације и одлучну интервенцију. Дана 22. јула 2011.
експлодирала је бомба у аутомобилу у Ослу, а два сата касније неко је почео да пуца на
учеснике омладинског летњег кампа на острву Утоја. Укупно 77 људи је убијено, а преко 300 је
рањено. Непосредно након напада, док идентитет учиниоца још није био познат, пријављен је
повећан говор мржње и узнемиравање норвешких муслимана и неетничких Норвежана.
Следећег јутра након напада, председник Владе Норвешке Јенс Столтенберг одржао је
конференцију за штампу, на којој је уверавао јавност да ће учиниоци бити идентификовани
кажњени речима: Нико нас више никада неће плашити тиме што смо Норвежани. Нећете
уништити нашу демократију или идеале за бољи свет. На комеморацији следећег дана
Столтенберг је похвалио достојанство, самилост и одлучност коју су људи показали и позвао их
је да се удруже и подрже жртве и њихове породице. Одржано је још неколико комеморација,
укључујући поворку од 200.000 људи у Ослу. Испоставило се да је учинилац злочина белац кога
је полиција задржала на месту злочина у Утоји. Он је објаснио да је нападе извршио како би
спречио муслимане да колонизују земљу. Утврђено је да био урачунљив и осуђен је у августу
2012. године за тероризам и умишљајна убиства. Осуђен је на 21 годину затвора, односно на
максималну прописану казну. У априлу 2014. убица је добио спор против државе због тога што
је изолован од осталих затвореника, а у пресуди је наглашено да су људска права
фундаментални стуб демократије и односе се на све, па и на терористе и убице.
Шта се сматра насиљем и недоличним понашањем на спортским приредбама?

Према члану 4. Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским

приредбама,

насиљем и недоличним понашањем на спортским приредбама сматра се:

• физички напад на учеснике спортске приредбе, односно физички обрачун између учесника

на спортској приредби;

• бацање предмета на спортски терен или у гледалиште;

• покушај уношења или уношење у спортски објекат или истицање у спортском објекту

обележја којима се вређају национална, расна, верска или друга осећања или на други начин

изазива мржња или нетрпељивости која може да доведе до физичких сукоба;

• оштећивање спортског објекта, опреме, уређаја и инсталација на спортском објекту на коме

се одржава спортска приредба;

• изазивање нереда или уништавање имовине приликом доласка, односно одласка са

спортске приредбе или у спортском објекту, ремећење тока спортске приредбе, угрожавање

безбедности учесника спортске приредбе или трећих лица;

• неовлашћени улазак на спортски терен, односно у службене просторије и службене пролазе

спортског објекта или у део гледалишта спортског објекта који је намењен противничким

навијачима;

• покушај уношења, односно уношење у спортски објекат, поседовање или употреба алкохола

или других опојних средстава;

• покушај уношења, односно уношење у спортски објекат или коришћење пиротехничких

средстава и других предмета и средстава којима може да се угрози безбедност учесника у

спортској приредби или омета њен ток;

• поседовање у доласку или одласку са спортске приредбе пиротехничких средстава, предмета

и средстава којима може да се угрози безбедност;

• паљење навијачких реквизита или других предмета;

• маскирање лица ради прикривања идентитета у случају вршења било ког облика насиља

коришћењем одевних или других предмета