Значења речи

Појава да једна лексема има поред основног значења и једно или више
секундарних значења, назива се вишезначност или полисемија. Најважнији
начини за проширивање значења речи метафора, метонимија и синегдога.

Синоними су речи које имају исто или блиско значење (гледати –

посматрати, непристојно – недолично). Такве речи стоје у односу синонимије.

● рећи – казати, стидљив – срамежљив, ученик – ђак, леп – красан –заносан,

домовина – отаџбина, сала – дворана итд.

Антоними су речи супротног значења ( мала – велика, слетела – полетела; горе

–доле, после – пре, сунчано – облачно итд.)

Хомоними

Хомоними су речи које имају исти гласовни склоп (жал – жал), а различито
значење („обала” – „жалост, туга”), које се не може довести ни у какву везу.

Кад смо се спустили на пешчани жал, осетили смо жал за летњим данима који
су прошли.
жал – жал:
„обала“ – „жалост, туга“

● истој врсти речи и исто се изговарају: ми́на (експлозивна направа) и ми́на

(уложак за оловку)
● различито изговарају (подударају се само у писању): град (веће насељено
место) и град (смрзнуте кишне капи).

Хомоними се поклапају случајно и њихова значења нису ни у каквој вези, док

полисемија подразумева више повезаних сродних значења једне речи.

ХИПЕРОНИМ – надређена реч која укључује значења двеју или више

подређених речи.

ружа

цвет лала каранфил

ПАРОНИМИ – речи које имају сличан гласовни склоп, а различито значење.

љубимац ‒ љубитељ