Лексикологија

Лексикологија у ужем смислу проучава: значење речи; значењске односе међу

речима; порекло речи; сферу употребе речи.
Лексикологија у ширем смислу: фразеологија; етимологија; ономастика;
терминологија.
Полисемија (вишезначност речи): Једнозначне речи – казаљка, дванаест,
Вишезначне речи – сат, оклопити.
Основно или примарно значење (1) Секундарна значења (2, 3, 4...)
Хомоними
Хомоними су речи које се исто пишу, при изговору могу имати исти или другачији
акценат, али без обзира на исти написани облик, имају другачије значење. У српском
језику ове речи се исто пишу, али имају другачије значење. Нпр.:
Лак: као придев и лак за лакирање
Град: насељено место и град као невреме
Синоними
Синоними су речи које имају идентично или слично значење, али немају исти облик.
Њихова употреба зависи од тога о чему се говори и која реч најбоље одговара у одређеном
тренутку. Потребно је пажљиво изабрати одговарајући синоним, како би се јасно изразила
суштина. Синоними нам помажу да будемо креативни и да користимо више речи, како при
усменом, тако и при писменом изражавању. Примери синонима су: весео, радостан,
сретан; тужан, жалостан, очајан, депресиван; леп, згодан, шармантан; хладан, леден,
студен; топао, врућ, врео.
Антоними
Антоними су речи које имају супротно значење у односу на неку другу реч. Две речи
које имају супротно значење чине антонимски пар. Антоними могу бити:
Примарни или прави: развили су се из различитих корена (топао – хладан; црн – бел)
Творбени: имају исти корен и на њих додајемо разне префиксе (отворити – затворити,
симпатичан – антипатичан)
Бинарни: у потпуности негира значење свог пара (истина – лаж; пун – празан; тишина –
бука)
Вишеструки: супротни различитим речима (стар – млад, нов)
Деминутиви
Деминутиви су речи које означавају да је нешто мање у односу на нормалну
величину. Назив потиче од латинске речи деминутивум, „умањеница“. Примери
деминутива су: дете – детенце; острво – острвце; прст – прстић; лист – листак итд.
Аугментативи
Аугментативи су речи које су супротне деминутивима. Наиме, ове речи означавају
да је нешто веће у односу на нормалну величину. Назив аугментатив потиче од латинске
речи аугментативум, „увећаница“.
Примери за аугментативе су: кућа – кућетина; књига – књижурина; зец – зечина;
крава – краветина; торба – торбетина итд.