ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Језик

Наставна јединица: Књижевни језици код Срба до половине XIX века ‒ рускословенски и славеносрпски језик

Тип часа: Обрада

Циљ часа: ● Обнављање и проширивање знања о историји развоја књижевног језика од половине XVIII до
половине XIX века на српском говорном подручју
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа:
● повезује претходна знања из историје, културе и књижевности са знањима која стиче током
рада на часу;
● сагледава околности и изводи закључке о историјским и друштвеним околностима које су
довеле до промена у српском књижевном језику;
● уочава разлоге прихватања рускословенског као књижевног језика православних Срба у
Аустријском царству;
● сагледава утицај рускословенског језика у српској култури и истовремено постојање
књижевне делатности на народном језику;
● стиче знања о писцима који су стварали на рускословенском језику;

● анализира разлоге настанка славеносрпског језика;

● стиче знања о језицима који су представљали основу славеносепрског језика;

● упознаје се са главним књижевним представницима који су стварали на славеносрпском

језику;
● уочава све већи утицај народног језика у 18. и 19. веку;

● проширује постојеће и стиче нова знања о књижевницима који су истицали потребу увођења
 народног језика као језика књижевности;
● уочава историјску у друштвену условљеност промена у језику и књижевности;

● проширује знања о језичким појавама;

● износи критички осврт на предности и мане књижевних језика Срба;

● аргументовано тумачи своја запажања током рада на часу;

● развија интересовање за упознавање језичких појава;

● увиђа значај неговања српског књижевног језика.

Наставне методе: Дијалошка, монолошка, аналитичко-синтетичка

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Граматика, школске свеске, табла, креда/фломастер

Међупредметне Комуникација, компетенција за целоживотно учење, културна свест и изражавање
компетенције:
Међупредметно повезивање: Историја
Кључни појмови: Рускословенски, славеносрпски, народни језик

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:

− Води припремни разговор са − Активно учествују у наставном дијалогу.

ученицима на тему употребе
− Присећају се историјских чињеница и воде
књижевних језика на српском говорном
подручју до 19. века. дискусију на тему Велике сеобе и
Уводни део часа притисака којима су Срби били изложени у
(5 минута) − Предочава ученицима историјске Аустријском царству.
околности због којих су настале
− Увиђају разлоге због којих се православна
промене у језику.
црква обратила за помоћ Русији и значај
отварања школа у Сремским Карловцима;
 − Мотивише и охрабрује ученике да
активно учествују у наставном
дијалогу.
− Усмерава наставни разговор и, по
потреби, допуњава излагања ученика и
прецизније формулише и наглашава
закључке и ставове.
− Мотивише ученике да уоче разлоге и
изведу закључке о прихватању
рускословенског као књижевног језика
православних Срба у Аустријском
царству.
− Подстиче ученике да уоче истовремено
постојање утицаја рускословенског
Главни део часа језика у српској култури и књижевне
(30 минута) делатности на народном језику.
− Упознаје ученике са писцима који су
стварали на рускословенском језику,
њиховим делима и периодом у коме се
овај језик употребљавао.
− Мотивише ученике да изведу закључке
о настанку славеносрпског језика.
− Упознаје ученике са језицима који су
представљали основу славеносрпског
језика.
− Упознаје ученике са главним
књижевним представницима који су
стварали на славеносрпском језику и
периодом у коме се овај језик
− Промишљају и дискутујју о историјским и
друштвеним околностима које су довеле до
промена у српском књижевном језику.
− Уочавају разлоге прихватања
рускословенског као књижевног језика
православних Срба у Аустријском царству.
− Ссагледавају утицај рускословенског језика
у српској култури и истовремено постојање
књижевне делатности на народном језику.
− Упознају се са писцима који су стварали на
рускословенском језику и периодом у коме
се овај језик употребљавао.
− Анализирају разлоге настанка
славеносрпског језика.
− Поседују знање о језицима који су
представљали основу славеносрпског
језика.
− Упознају се са главним књижевним
представницима који су стварали на
славеносрпском језику и периодом у коме
се овај језик употребљавао.
− Уочавају растући утицај народног језика у
18. и 19. веку.
− Упознају се са књижевницима који су
истицали потребу увођења народног језика
као језика књижевности.
− Уочавају историјску и друштвену
условљеност промена у језику и
 употребљавао. књижевности.
− Обнавља и проширује постојећа знања − Критички се осврћу на мане књижевних
ученика о растућем утицају народног језика Срба.
језика у 18. и 19. веку.
− Самостално и критички промишљају.
− Мотивише ученике да се присете
− Проширују свест о односу историјских
учених људи и књижевника који су
истицали потребу увођења народног дешавања и промена у језику.
језика као језика књижевности. − Уочавају и промишљају дубље разлоге
− Мотивише ученике да уоче историјску језичких промена.
и друштвену условљеност промена у − Испољавају интересовање за упознавање
језику и књижевности.
језичких појава.
− Подстиче ученике да се критички
осврћу на мане књижевних језика Срба.
− Мотивише ученике да уочавају и
промишљају дубље разлоге језичких
промена.
− Бележи значајне податке на табли.

− Посматра активност ученика и бележи

запажања у педагошку свеску.
Завршни део часа
− Задаје вежбања на странама 47–51 − Раде задатке и записују упутства у свеске у
(10 минута)
Граматике. Вежбања која не ураде на вези са беседом о Светом Сави;
часу ученици ће довршити као домаћи
рад.
− Задаје да за наредну недељу ученици
напишу краћу беседу о Светом Сави,
користећи се свим својим знањима о
њему.
 − Упућује ученике да њихова беседа
треба да:
● буде организована у увод, разраду и
закључак;
● има јасно изражен став, осећање, идеју
у вези са ликом Светог Саве;
● буде написана на убедљив, оригиналан
и занимљив начин;
● садржи што више различитих
информација о Светом Сави;
● се ослања и на предања и евенуалне
анегдоте у вези са личношћу Светог
Саве;
● не треба да представља пуко навођење
чињеница у вези са ликом Светог Саве.
− Упућује ученике да на интерету
истраже савете и правила за писање
говора;
− Скреће пажњу да беседу треба усмено
изложити у трајању од 3 до 5 минута.
Начини провере
− реализација практичних задатака
остварености исхода:
− непосредна комуникација између ученика и наставника

− активности ученика током рада на часу (учешће у раду, учесталост јављања)

− квалитет одговора, оригиналност аргументовања ставова, уважавање гледишта других

ученика и другачијих виђења
 − посматрање и бележење ученикових активности током наставе у педагошку свеску

− тестирање/усмена провера планирана за 93. час како би се стекао непосредан увид у знања
ученика на тему Књижевни језици код Срба до половине XIX века.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
● Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
● Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
● Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ НА СРПСКОМ ГОВОРНОМ ПОДРУЧЈУ ДО XIX ВЕКА

од половине 18. до краја 18. века ‒ рускословенски

руски учитељи: Максим Суворов, Славјанска школа (1726), Емануел Козачински, Латинска школа (1733)

Јован Рајић Захарија Орфелин

Бој змаја с орлови (народни језик) Плач Сербији (народни и рускословенски)

Историја разних словенских народов (руски) биографија Петра Великог (руски)

од краја 18. до половине 19. века ‒ славеносрпски – мешавина народног и рускословенског језика

прво дело, часопис: Славеносерпски магазин Захарија Орфелина (1768)

писци: Павле Соларић, Милован Видаковић, Сава Мркаљ, Јован Хаџић, Атанасије Стојковић, Јован Стерија Поповић