Георг Тракл је био аустријски песник немачког језичког израза. Рођен је 1877.

године у Салцбургу у строгој протестантској породици. Студирао је фармацију

у Бечу. Био је психички лабилан још од детињства, чему је касније допринела и
инцестуозна веза са најмлађом сестром, пијанисткињом Гретл Тракл. Траклов
живот обележиле су депресија, шизофренија и зависност од алкохола и опијата.
Писао је поезију, лирску прозу и драме. По избијању Првог светског рата Тракл
бива мобилисан као члан медицинског тима, где након битке код Гродека
доживљава нервни слом и почетком новембра 1914. године умире у болници у
Кракову од последица предозирања кокаином. За Траклова живота објављена је
само једна песничка збирка, Песме (1913), док је друга, Себастијан у сну,
објављена постхумно 1915. године. Поезија Георга Тракла је поезија
херметичног садржаја, изузетна и иновативна у својој експресији, језику и
значењу. Њоме доминира ониричко и језовито егзистенцијално искуство
усамљене индивидуе и траума модернитета. Кључне тачке песничког света овог
аутора су ерос и танатос, који изнутра ирационално управљају људским
животом, мотив двојника, немогућност хармоничног сједињења са природом и
женом због инцестуозних осећања (у вези са тим опсесивно се појављује лик
сестре), потом мотиви сенке, сна, лудила, злостављања, жртвовања, самоубиства
и злочина. Експресионистичка аура наглашава се гротеском, фантастиком и
бројним халуцинантним стањима и описима. Георг Тракл наступа као изразит
противник рата, ужаснуто сликајући визије надолазеће пропасти и ратног
вихора. Његов распаднути човек није леш – то је савремени човек онакав
каквим га види песник, растрзан насиљем и свирепошћу и вучен у пропаст.