Fridrih Engels

Fridrih Engels (Friedrich Engels) (Barmen, 28. septembar 1820. - London, 5.

avgust 1895.) je bio nemački sociolog, filozof i revolucionar. Engels je sa Karlom
Marksom napisao Manifest komunističke partije. Nakon Marksove smrti, Engels je
uređivao drugu i treću knjigu Kapitala.

Biografija

Engels je rođen 28. septembra 1820. u mestu Barmen (zapadno od Kelna).

Poreklom je bio iz izrazito religiozne (pa je kao tako i odgojen) i bogate
trgovačke porodice. Gimnaziju je završio u rodnom mestu, nakon čega je otišao u
Bremen 1838. godine, gde se posvetio trgovini. Humanističke i slobodarske ideje
u Nemačkoj krče put i ostavljaju dubok trag na njemu. Engels je tada štampao
prve pesme, feljtone i kritičke prikaze o raznim nemačkim piscima u hamburškom
časopisu Telegraf koje objavljuje pod pseudonimom Fridrih Osvald.

Na njega naročito deluje Štrausovo delo Život Isusov. U jesen 1841. Engels je
otišao u Berlin na odsluženje vojnog roka, gde se upoznaje s mladohegelijancima
i postaje njihov oduševljeni pristlica. Krajem 1842. upozaje se sa komunizmom.
Ka komunizmu će se usmeriti u Engleskoj gde je radio (zahvaljujući očevim
vezama) u preduzeću Erment i Engels.[1] Na putu za Mančester, Engels je
posetio kancelariju Rajnskih novina i prvi put sreo Karla Marksa.

Tokom boravka u Mančesteru, Engels je zapazio teške uslove rada britanskih

radnika. Ova zapažanja, uz iskustvo koje je imao radeći u očevoj firmi, su činila
osnovu za njegovu prvu knjigu Položaj radničke klase u Engleskoj 1844. Dok je
pisao knjigu, Engels je nastavio svoje angažovanje u novinarstvu i politici.
Posetio je neke članove engleskog radničkog i čartističkog pokreta i pisao za
nekoliko novina, uključujući Nortern Star, Nju Moral Vorld Roberta Ovena i
Demokratik Revju.[2][3]

Nakon boravka u Engleskoj, Engels je 1844. odlučio da se vrati u Nemačku. Dok

je putovao za Nemačku, zaustavio se u Parizu da bi sreo Karla Marksa, sa kim se
ranije dopisivao. Engels je na kraju ostao u Parizu da bi pomogao Marksu da
napiše Svetu porodicu, koja je bila napad na Mlade Hegelovce i braću Bauer.
Engelsov najraniji doprinos Marksovo radu je bilo pisanje za novine Deutsch-
französische Jahrbücher, koje su uređivali Mark i Arnold Ruž.

U razdoblju od 1845. do 1849. godine Engels se najviše zadržava u Briselu (kuda

je Marks morao emigrirati iz Pariza) i Parizu te s Marxom osniva komunističke
dopsiničke komitete i agitira među radnicima šireći socijalističke ideje.

Nakon izbijanja revolucije u Nemačkoj (1848.) Engels se vraća u domovinu, gde

zajedno s Karl Marxom stoji na krajnje levom krilu revolucionarnih snaga i
učestvuje u osnivanju lista Nove rajnske novine. Gušenjem revolucije, kao i
prestankom izlaženja Novih rajnskih novina 19. maja 1849. Engels se pridružuje
ustanku u Falačkoj i kao ađutant vilihovskog dobrovoljačkog odreda, nakon
sloma ustanka i revolucije, emigrira u Švajcarsku, a odatle u London. [4] Posle
propasti revolucije dolazi do sukoba u nemačkom komunističkom pokretu u
kojem Engels i Marks izvlače deblji kraj. Marks se odlučio završiti ekonomske
studije, a Engels je ponovo počeo raditi u preduzeću svog oca u Mančesteru i
materijalno pomagati Marksa kako bi ovaj mogao završiti svoju knjigu Kapital.

Kako je Marx početkom 1850-ih još uvek slabo vladao engelskim jezikom, Engels
je za njega pisao članke za časopis Njujork Tribjun, a kasnije (1857. - 1858.)
pomaže mu i u saradnji sa jednom američkom enciklopedijom. Engels je boravak
u Mančesteru iskoristio i za učenje prirodnih i društevenih znanosti. Krajem 1870.
godine Engels se defnitivno preselio u London i odmah se uključio u rad
Internacionale (čiji je jedan od osnivača) i postao član njenog Generalnog
saveta. U okviru Internacionale bio je oštar kritičar anarhiste Bakunjina i tražio je
da se on isključi iz te organizacije. Nakon Marxove smrti 1883. godine Engels je
intezivno radio na izdanju drugog i trećeg knjige Kapitala. Drugu knjigu je završio
1884, a treću 1894. godine. Preminuo je 5. avgusta 1895. godine u Londonu.