МИЛОШ ЦРЊАНСКИ

БИОГРАФИЈА

Здравковић Далибор
ДЕТИЊСТВО
Милош Црњански рођен је 26.
октобра 1893. године у Чонграду
(мала варошица у Мађарској,
„чиновнички Сибир“ за неподобне
српске чиновнике оног времена), од
оца Томе и мајке Марије, рођене
Вујић.
Мала породица Црњански живела је
у беди. „Мајка ме је преповијала“,
записаће много касније Црњански,
„у кориту за мешање хлеба.“
Породица ће се убрзо, 1896,
преселити у Темишвар, где млади
Црњански учи основну школу и
гимназију, а 1905. постаје ђак
Пијаристичког лицеја.
 Фудбалер, сликар и писац
 У Темишвару ће се млади
школарац бавити фудбалом,
гимнастиком, онда ће и сликати и
написати своје прве стихове, па и
песму „Судбу“, коју ће објавити у
сомборском листу Голуб, 1908.
године.

 Писање га заокупља – окушава се и

у драми и у роману, а као песник
представиће се и у „Босанкој
вили“, 1912, песмом до које ће
веома држати – „У почетку беше
сјај“. Исте године на Ријеци уписује
Експортну академију, а већ идуће,
1913, и филозофију у Бечу.
ЦРЊАНСКИ У РАТУ...
 У Бечу га затиче и Први
светски рат, где је мобилисан
у аустроугрску војску. Ратује у
Галицији и Италији, замало не
изгубивши главу. После рата,
1918, долази у Београд, где
уписује студије књижевности
и уређује лист „Дан“.
Објављује прве књиге –
заредом:
драму Маска (1918), Лирику
Итаке (1919), Приче о
мушком (1920) и Дневник о
Чарнојевићу (1921).
 Оженио се...
 На кратко путује у Париз и
Италију, а по повратку, 1921, жени
се Видом Ружић, која ће му остати
доживотна супруга, „делећи с њим
радости његове славе и горчине
његовог страдања“, како ће пред
смрт у своме тестаменту записати
гђа Црњански. Са радом почиње
као наставник у Панчевачкој
гимназији, а после стечене
дипломе на Филозофском
факултету (1922) постаје професор
ИВ београдске гимназије. Бави се
ангажовано и новинарством – у
„Времену“, „Политици“, „Нашим
крилима“, „Јадранској стражи“.
ДИПЛОМАТА...
 Постаје и аташе за штампу у Берлину (1928/9). Али не запоставља
писање. Роман Сеобе, који је објављивао у Српском књижевном
гласнику (1927), две године касније објављује и као књигу, за коју ће
добити и награду Српске академије наука (1930). Ређају се књиге:
Љубав у Тоскани, Сабрана дела, у два тома, Књига о Немачкој, Свети
Сава.

 Ући ће и у дипломатску службу Краљевине Југославије – у Немачкој

(1935/38) и у Италији (1939/41). По избијању рата евакуисан је из
Рима, преко Мадрида, за Лисабон, одакле одлази у Лондон, где ће
неко време бити и саветник за штампу у југословеснкој емигрантској
влади. У Лондону остаје и после рата, све до 1965. године када се
враћа у Београд.
 Уредник
 Године 1934. и 35.
посветиће свом
недељнику „Идеје“,
којим ће изазвати
бурне књижевне и
политичке полемике
онога времена.
ПИСАО ЈЕ, ПИСАО...
 Написаће тамо велики Роман о Лондону и своје
најзначајније дело – Другу књигу Сеоба. Као и свој Ламент
над Београдом (1956), али који ће најпре објавити у
Јоханесбургу (1962).
 Али пре самог аутора, у земљи ће се појавити више његових
књига: Сеобе, Дневник о Чарнојевићу, драму Конак (која ће
се 1958/59. изводити у Народном поозоришту у Београду),
Итака и коментари, Друга књига Сеоба... а недуго по
повратку и Сабрана дела у 1о томова (1966), у оквиру којих
први пут и Код Хиперборејаца.
 Почиње да објављује делове својих мемоара Ембахада у
којима ће за себе рећи да је био „мала играчка судбине“.
 Старост и смрт
 Почетак осме деценије обележиће
његови нови романи Кап шпанске
крви (1970) и Роман о Лондону (1971), за
који ће добити и НИН-ову награду и
Награду за најчитанију књигу године.
 Последње године живота
посвећује Књизи о Микеланђелу, којим
се, у ствари, бавио целог свог живота.
 Напунивши 30. октобра 1977.
осамдесет и четири године, умире
месец дана касније, 30. новембра,
пошто је престао да узима храну и
лекове.
 Тек постхумно објавиће се његове
велике књиге Књига о
Микеланђелу (1981) и Ембахаде (1985).
ДЕЛА
 Поезија
 Лирика Итаке (1918)

 Одабрани стихови (1954)

 Ламент над Београдом (1965)

 Приповетке

 Приче о мушком (1924)

 Романи

 Дневник о Чарнојевићу (1921)

 Сеобе (1929)

 Друга књига Сеоба (1962)

 Роман о Лондону (1972)

 Драме

 Маска (1918)

 Конак (1958)

 Никола Тесла (1967)

ХВАЛА НА ПАЖЊИ