ПРОГРАМИ НАСТАВЕ

И УЧЕЊА - ИСТОРИЈА
ОСНОВНА ШКОЛА И ГИМНАЗИЈА
МЕСТО ПРОГРАМА НАСТАВЕ И
УЧЕЊА У СИСТЕМУ ОБРАЗОВАЊА

• Програми наставе и учења представљају један

од темељних елемената образовања и наставе
појединачних предмета.
• Програми су ограничени другом врстом општих
стратешких докумената (компетенције,
принципи, циљеви, исходи) образовања и
посебних предмета / ИСТОРИЈА (опште и
специфичне компетенције предмета,
стандарди постигнућа ученика)
 МЕСТО ПРОГРАМА НАСТАВЕ И
УЧЕЊА У СИСТЕМУ ОБРАЗОВАЊА
ОПШТИ ОКВИР
• КОМПЕТЕНЦИЈЕ
(кључне+међупредметне)
• ПРИНЦИПИ (образовања ЗОСОВ)
• ЦИЉ (образовања ЗОСОВ)
• ИСХОДИ (образовања ЗОСОВ)
ПРЕДМЕТНИ ОКВИР
• ПРЕДМЕТНА ОПШТА
КОМПЕТЕНЦИЈА
• СПЕЦИФИЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
• СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА ЗА
ЦИКЛУС
• ПРЕДМЕТНИ ЦИЉ
• ПРЕДМЕТНИ ИСХОДИ
• КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
 ПРЕДУСЛОВИ за креирање
ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА -
ИСТОРИЈА
• Програм треба да буде усаглашен са општим
оквиром образовања (принципи, циљеви, исходи)

• Програм треба да буде усаглашен са Општом

предметном и Специфичним предметним
компетенцијама (гимназија), као и стандардима
постигнућа ученика за одређени циклус образовања
(основно; средње)

• Структура програма за све предмете одређена је

чланом 60 ЗОСОВ
Планови и програми наставе и учења основног
и средњег образовања и васпитања
Члан 60.

• Планови наставе и учења у основном и средњем

образовању и васпитању, садрже:

1) листу обавезних предмета и изборних програма и

активности по разредима;
2) 2) укупан годишњи фонд часова по предметима,
програмима и активностима;
3) 3) недељни фонд часова по предметима, програмима и
активностима.
 Члан 60.

• Програми наставе и учења у основном и средњем образовању и васпитању,

садрже:
1) циљеве основног, општег средњег, стручног и уметничког образовања и
васпитања и циљеве учења предмета, изборних програма и активности по
разредима;
2) опште предметне компетенциjе;
3) специфичне предметне компетенциjе;
4) исходе учења;
5) образовне стандарде за основно образовање и васпитање и опште
средње образовање и васпитање;
6) стандард квалификациjе за средње стручно образовање и васпитање;
7) кључне поjмове садржаjа сваког предмета;
8) упутство за дидактичко-методичко остваривање програма;
9) упутство за формативно и сумативно оцењивање ученика;
10) начин прилагођавања програма музичког и балетског образовања и
васпитања, образовање и васпитање ученика са сметњама у развоjу, ученика са
изузетним способностима, за образовање и васпитање на jезику националне
мањине и образовање одраслих. ...
 КОМПЕТЕНЦИЈЕ
ПОЗИЦИЈА ПРОГРАМА
ОПШТЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА У ОДНОСУ
ПРЕДМЕТНЕ НА ОСТАЛЕ КОМПОНЕНТЕ И САМ
КОМПЕТЕНЦИЈЕ ШКОЛСКИ ПРЕДМЕТ - ИСТОРИЈА

СПЕЦИФИЧНЕ
ПРЕМЕТНЕ
КОМПЕТЕНЦИЈЕ
ЦИЉ

ТЕМЕ

СТАНДАРДИ ПРОГРАМИ
ПОСТИГНУЋА НАСТАВЕ И ИСХОДИ
УЧЕНИКА УЧЕЊА

КЉУЧНИ
ПОЈМОВИ
САДРЖАЈА
 СТРУКТУРА НАСТАВНОГ
ПРОГРАМА

1. ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ + СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА

у општем уводном делу
2. ЦИЉ
3. ОБЛАСТИ/ТЕМЕ
4. КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
5. ПРЕДМЕТНИ ИСХОДИ ЗА РАЗРЕД
6. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
ПРОГРАМА
ПОДЕЛА ПО РАЗРЕДИМА

• У основном образовању програми наставе и

учења уређени су по хронолошком принципу уз
изузетак уводне методолошке теме.

• У гимназији програми су уређени по

хронолошко-тематском принципу уз додатак,
кроз посебну тему, изучавања одређених
појава дугог трајања.
• (видети програме на интернет страници ЗУОВ; линк на
последњем слајду ове презентације)
ЦИЉ – основна школа

• Циљ учења Историје је да ученик, изучавајући

историјске догађаје, појаве, процесе и личности,
стекне знања и компетенције неопходне за
разумевање савременог света, развије вештине
критичког мишљења и одговоран однос према
себи, сопственом и националном идентитету,
културно-историјском наслеђу, друштву и држави
у којој живи.
ОБЛАСТ/ТЕМА – прилагођена Основна
школа
хронолошкој подели историје

• Представљају целине конципиране према

хронолошким и феноменолошким начелима.

• Свака тема формира оквир за дефинисање кључних

појмова садржаја као фактографског дела програма.
 7. разред
Примери ОБЛАСТИ/ТЕМЕ

• ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

• ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА
ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА (до
средине XIX века)
• ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У
ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА
• ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА
ПОЧЕТКУ XX ВЕКА
КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

• Представљају најважније појмове, феномене и

догађаје везане за одређену тему/област.
• У питању су углавном примарни кључни
појмови (према класификацији Р. Страдлинга)
као и најважнији специфични појмови везани
за одређен период историје.
Пример кључних појмова садржаја
7. разред
– тема ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА
ПРОШЛОСТИ

• Основне одлике, хронолошки и просторни

оквири периода од Индустријске револуције
до завршетка Првог светског рата.

• Историјски извори за изучавање периода од

Индустријске револуције до завршетка
Првог светског рата и њихова сазнајна
вредност (материјални, писани, аудио и
визуелни).
Пример кључних појмова садржаја – тема
ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА 7. разред
ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА
(до средине XIX века)
• Индустријска револуција (парна машина и њена примена;
промене у друштву – јачање грађанске и појава радничке
класе).
• ...
• Наполеоново доба (Наполеонова владавина, ратови,
тековине, Бечки конгрес).
• Свакодневни живот и култура (промене у начину живота).
• Источно питање и балкански народи (политика великих
сила, борба балканских народа за ослобођење).
• Живот Срба под османском и хабзбуршком влашћу.
• Српска револуција 1804–1835 (основна обележја, ток
Првог и Другог српског устанка, последице и значај)...
ИСХОДИ као део ПРОГРАМА
НАСТАВЕ И УЧЕЊА

• Исходи наведени у програму наставе и учења су

посебно дефинисани за сваки разред и не могу се
мењати, као што се не могу мењати ни стандарди
постигнућа.
• Остварују се на нивоу разреда.
• Из начина на који су спецификовани јасно се види
веза са стандардима постигнућа (за циклус) темама
за одређени разред, кључним појмовима садржаја,
као и циљем предмета.
 ПРИМЕР исхода у програму 7. разред

наставе и учења
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
• доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава
и процеса на конкретним примерима;
• изводи закључак о повезаности националне историје са
регионалном и европском, на основу датих примера;
• уочава везу између развоја српске државности током новог
века и савремене српске државе;
• сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
• наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група насталих у
новом веку;
• препознаје основне карактеристике различитих идеологија...
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

• Садржи конкретне инструкције и сугестије на који

начин наставници могу да планирају и реализују
програм наставе и учења у раду са ученицима.

• Упућује наставика на различите методе и стратегије у

настави, начине праћења и вредновања ученика, како
би што успешније остваривао исходе учења
дефинисане за разред и радио на достизању
одређених стандарда постигнућа ученика.
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА ОБУХВАТА:

1. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

2. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
3. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
ПРИМЕР Упутства за дидактичко-методичко 7. разред
остваривање програма (извод из програма):

• Програм је конципиран тако да су уз дефинисане исходе за

крај разреда и кључне појмове, за сваку од четири
тематске целине (ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ;
ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА ПОЧЕТКУ
ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА – до средине XIX века; ЕВРОПА,
СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX
ВЕКА и ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА
ПОЧЕТКУ XX ВЕКА), дати и садржаји.

• Приступ настави заснован на процесу и исходима учења

подразумева да ученици развијају не само основна знања,
већ да их искористе у развоју вештина историјског
мишљења и изградњи ставова и вредности...
 ПРИМЕР Упутства за дидактичко-методичко
остваривање програма (извод из програма):

• Ученик треба да учи:

• смислено: повезивањем оног што учи са оним што зна и са
ситуацијама из живота; повезивањем оног што учи са оним
што је учио из Историје и других предмета;
• проблемски: самосталним прикупљањем и анализирањем
података и информација; постављањем релевантних питања
себи и другима; развијањем плана решавања задатог
проблема;
• дивергентно: предлагањем нових решења; смишљањем
нових примера; повезивањем садржаја у нове целине;
• критички: поређењем важности појединих чињеница и
података; смишљањем аргумената;
• кооперативно: кроз сарадњу са наставником и другим
ученицима; кроз дискусију и размену мишљења; уважавајући
аргументе саговорника
Интернет адреса ЗУОВ-а са линком
ка плановима наставе и учења

• https://zuov.gov.rs/nastavni-planovi-i-programi/