You are on page 1of 36

Стандарди постигнућа

из предмета
ИСТОРИЈА

ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ПОДСЕТИТЕ СЕ! 2

Шта су и чему служе образовни


стандарди, односно стандарди
ученичких постигнућа?

Погледајте презентацију Основни појмови у


образовању, или Образовни стандарди за крај
обавезног образовања из предмета ИСТОРИЈА
Како изгледају образовни 3
стандарди?
 Организовани су као низ изказа који
описују знања и вештине, умења које
очекујемо да ученик покаже на одређеном
нивоу постигнућа. (основни, средњи,
напредни ниво постигнућа)

 Груписани су према одређеним


областима које су дефинисане као
методолошки и методички структурисане
подцелине науке (ИСТОРИЈЕ)
ПОДСЕТНИК
Нивои
ученичких НАПРЕДНИ НИВО
Треба да
постигнућа достигне до
20-25% ученика

ТРИ НИВОА СРЕДЊИ НИВО


Треба да
достигне око
50% ученика
Сваки ниво
образовних
стандарда
описује захтеве за
ученике/це који су
одређене тежине,
когнитивне
ОСНОВНИ НИВО
комплексности и Треба да
обима знања и достигне
минимум 06
вештина (од 80% ученика.
једноставнијих ка
сложенијим). ПОДСЕТНИК
СТРУКТУРА СТАНДАРДА ЗА 5
КРАЈ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА
 Стандарди постигнућа ученика за основну школу
су дефинисани (2005-2007) и кореспондирају са
тадашњом структуром наставних програма из
историје.
 Стандарди постигнућа ученика за средњу школу
су дефинисани према новом образовном
оквиру (2013-2015) и кореспондирају првенствено
са међупредметним и кључним компетенцијама
предвиђених ЗОСОВ (2009).
 За средњу школу су дефинисане предметна
општа и специфичне предметне компетенције
за предмет ИСТОРИЈА
ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ 6

Општа предметна компетенција представља


наративни опис шта ученици знају и могу да ураде
на основу образовања које стичу у оквиру
појединачног предмета.
 Општа предметна компетенција описује крајњу
сврху учења датог предмета.

Специфичне предметне компетенције


представљају наративни опис специфичних
способности ученика које му омогућавају да развије
општу предметну компетенцију.
7
 Наставник у свом раду треба стратешки да се
руководи циљем предмета, општепредметном и
специфичним предметним компетенцијама.
 Предметне компетенције представљају одговор
на питање: Зашто ученику треба тај предмет?
Шта ће он од онога што је учио у оквиру тог
предмета бити у стању да уради у свом животу,
изван образовне ситуације, или током свог даљег
образовања, и то успешно?
 Компетенције почињу да се изграђују током
наставног процеса, али је најбитније да оне дођу
до изражаја када ученик изађе из наставног
процеса. ПОДСЕТНИК
8
 Искази стандарда постигнућа дају одговор на
питање: До ког нивоа, основног, средњег, или
напредног, ученик мора да има усвојена знања,
развијене вештине и ставове да би успешно
завршио образовни процес у оквиру формалног
образовања?

 Пошто сви ученици треба да развијају предметне,


кључне и међупредметне компетенције, а сви
наставни предмети треба томе да допринесу, сваки
наставник треба у свом предмету да препозна
допринос развоју ових компетенција и да у
планирању уважи ту чињеницу.
ПОДСЕТНИК
ШТА УЧЕНИЦИ РАЗВИЈАЈУ КРОЗ НАСТАВУ
ИСТОРИЈЕ?
Општа предметна компетенција -
ИСТОРИЈА 10

Учењем историје обогаћују се знања о прошлости, развијају аналитичке


вештине неопходне за критичко сагледавање савременог света, његових
историјских корена и aктуелних цивилизацијских токова. Настава и учење
историје припрема ученика за одговорно учешће у демократском друштву брзих
друштвених, технолошких и економских промена, оспособљава га да кроз
удруживање и сарадњу допринесе да се адекватно одговори на савремене
изазове на локалном, регионалном, европском и глобалном нивоу. Ученику се
кроз наставу историје омогућава развој групних идентитета (национални,
државни, регионални, европски), чиме се обогаћује и лични идентитет. Посебан
акценат је стављен на разумевање историјских и савремених промена, али и на
изградњу демократских вредности које подразумевају поштовање људских
права, развијање интеркултуралног дијалога и сарадње, односа према
разноврсној културно-историјској баштини, толерантног односа према
другачијим ставовима и погледима на свет. Ученик кроз наставу историје треба
да искаже и проактиван однос у разумевању постојећих унутрашњих и
регионалних конфликата са историјском димензијом и допринесe њиховом
превазилажењу.
Општа предметна компетенција -
ИСТОРИЈА – елементи / 1 11

 обогаћују се знања о прошлости


 развијају аналитичке вештине неопходне за критичко
сагледавање савременог света, његових историјских
корена и aктуелних цивилизацијских токова.
 припрема за одговорно учешће у демократском друштву
брзих друштвених, технолошких и економских промена
 оспособљава га да кроз удруживање и сарадњу
допринесе да се адекватно одговори на савремене
изазове на локалном, регионалном, европском и
глобалном нивоу.
Општа предметна компетенција
12
–ИСТОРИЈА – елементи / 2
 омогућава развој групних идентитета (национални, државни,
регионални, европски), чиме се обогаћује и лични идентитет.
 разумевање историјских и савремених промена, али и
изградња демократских вредности које подразумевају
поштовање људских права, развијање интеркултуралног
дијалога и сарадње
 изградња односа према разноврсној културно-историјској
баштини, толерантног односа према другачијим ставовима и
погледима на свет.
 Ученици кроз наставу историје треба да искажу проактиван
однос у разумевању постојећих унутрашњих и регионалних
конфликата са историјском димензијом и допринесе њиховом
превазилажењу.
СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ 13
КОМПЕТЕНЦИЈЕ
 РАЗУМЕВАЊЕ ИСТОРИЈЕ И  Специфичне компетенције
КРИТИЧКИ ОДНОС ПРЕМА произилазе из опште предметне
ПРОШЛОСТИ И  У њима се истичу одређени
САДАШЊОСТИ елементи који имају посебну
важност за образовање ученика
и развој њихових вештина,
 РАЗУМЕВАЊЕ ИСТОРИЈЕ И ставова и вредности
САВРЕМЕНИХ ИДЕНТИТЕТА
КАО ОСНОВА ЗА АКТИВНО  У две специфичне предметне
УЧЕСТВОВАЊЕ У ДРУШТВУ компетенције из предмета
ИСТОРИЈА посебна пажња је
усмерена на функционалну
димензију и контекстуализацију у
оквирима савременог
друштвеног, културног, политичког
и идентитетског контекста
КОНЦЕПТ и СТРУКТУРА
СТАНДАРДА ЗА СРЕДЊУ ШКОЛУ - 14
ИСТОРИЈА
 Стандарди за средње образовање почивају на
стандардима постигнућа ИСТОРИЈА из основног
образовања и представљају њихову логичну надградњу.
 У основном образовању стандарди за предмет историја
подељени су у две области ИСТОРИЈСКА ЗНАЊА и
ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ.
 У стандардима за предмет ИСТОРИЈА за средње
образовање прве две области стандарда директно
произилазе из области стандарда за крај обавезног
образовања.
 Заједно са стандардима за основну школу oви стандарди
представљају инструмент којим се омогућава евалуација
постигнућа из историје на крају предуниверзитетског
образовања.
Веза стандарда постигнућа из 15
историје основног и средњег
образовања
 Задржана структура стандарда (две готово истоветне
области) омогућава да се одређена знања, вештине и
компетенције које су развијане у основној школи даље
усавршавају и прилагођавају узрасним и когнитивним
нивоима ученика старије доби током трећег циклуса
образовања.

 Подразумева се да су претходно стандардима за


основно образовање, бар на основном, делом и на
средњем нивоу, овладали сви ученици средњих
школа.
Стандарди за крај
16
обавезног образовања
(основна школа)

 Две области на три нивоа


 Развијање концепата
историјског мишљења
ИСТОРИЈА
 Примена принципа
синхроније и дијахроније
(хоризонтално и
Истраживање вертикално повезивање)
Историјска
и  Приступ историји на нивоу
знања
тумачење феномена, процеса,
релевантних догађаја и
личности

ПОДСЕТНИК
Структура стандарда за
17
средњу школу - ИСТОРИЈА

ИСТОРИЈА

Историјске
Историјска Истраживање,
основе
тумачење и
знања савременог
презентације
друштва
Три области стандарда у
средњем обрзовању
 Прва област стандарда се концептуално не
разликује у односу на област дефинисану за
крај обавезног образовања (терминологија,
фактографија, време/простор).
 Друга област је највећим делом представља на
вишем нивоу захтева разрађену област из
основне школе, стим што је додатно уврштена
ПРЕЗЕНТАЦИЈА, као функционални елемент
којим се развијају одређене кључне и
међупредметне компетенције.
 Трећа област је нова и настала је разрадом
појеидних исказа стандарда за основну школу.
Трећа област стандарда
ИСТОРИЈЕ за средњу школу 20
Стандарди за основно образовање
из којих је делимично деривирана Историјске основе
трећа област савременог друштва - одлике

 Oбухвата појаве дугог историјског трајања


 препознаје историјску димензију
 ИС.2.1.2. препознаје да
савремених друштвених појава/процеса
постоји повезаност
националне, регионалне и  Развијање одговорног односа према
светске историје културно-историјском наслеђу
(хоризонтална)
 Развија свест о смилу и друштвеној улози
 ИС.2.1.4. препознаје да меморијализације
постоји повезаност појава
из прошлости са појавама  Разуме значај интеркултурних односа у
из садашњости прошлости и развија такав вид
(вертикална) комуникације
  Акценат је стављен на разумевање
концепта људскох права, и њиховог
поштовања на чему почива савремено
друштво
Област: Историјске основе 21
савременог друштва - одлике

 Ова област је специфична и по томе што се


највећи број исказа (укупно седам) налази на
основном нивоу, док се на средњем и
напредном нивоу налази по један исказ и то као
развојни, везан за анализирање и синтетизовање
феномена дугог трајања, веза прошлости и
садашњости, односно успостављање вертикалне
димензије историјских појава и процеса.

Прочитати уводни део Приручника о


образовним стандардима за предмет
ИСТОРИЈА (Google учионица)
Ознаке исказа стандарда 22
ПРИМЕРИ

1. Ознака за предмет (ИС)  ИС.1.1.1. Разуме значење


2. Ознака за ниво (основни 1; основних историјских и
средњи 2; напредни 3 ) појмова историјске науке
3. Ознака за област (1. прва  ИС.2.1.1. Анализира
област – историјска знања) специфичности одређених
4. Ознака за редни број историјских појмова
исказа стандарда у оквиру  ИС.3.1.2. Критички просуђује
области (први, други, трећи, важне процесе, појаве,
четврти...)
догађаје и личности из опште
и националне историје.
5. ИС.2.3.1.
Искази стандарда по
областима и нивоима 23

ИСТОРИЈСКА ЗНАЊА - основни ниво


 2.ИС.1.1.1. Разуме значење основних историјских и
појмова историјске науке.
 2.ИС.1.1.2. Користи хронолошке термине у
одговарајућем историјском и савременом контексту.
 2.ИС.1.1.3. Препознаје историјски простор на
историјској карти.
 2.ИС.1.1.4. Именује најзначајније личности и наводи
основне процесе, појаве и догађаје из опште и
националне историје.
24
ИСТОРИЈСКА ЗНАЊА – средњи ниво
 2.ИС.2.1.1. Анализира специфичности одређених
историјских појмова.
 2.ИС.2.1.2. Показује историјске појаве на историјској
карти и препознаје историјски простор на географској
карти.
 2.ИС.2.1.3. Објашњава и повезује улогу личности,
процесе, појаве, догађаје из националне и опште
историје.
25
ИСТОРИЈСКА ЗНАЊА – напредни ниво
 2.ИС.3.1.1. Разуме и анализира променљивост историјског простора у
различитим периодима, уз употребу историјске, географске и савремене
политичке карте.
 2.ИС.3.1.2. Критички просуђује важне процесе, појаве, догађаје и личности
из опште и националне историје.
ИСТОРИЈСКА ЗНАЊА

Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво


2.ИС.1.1.1. Разуме 2.ИС.2.1.1. Анализира 2.ИС.3.1.1. Разуме и
значење основних специфичности анализира
историјских и појмова одређених историјских променљивост историјског
историјске науке. појмова. простора у различитим
периодима, уз употребу
историјске, географске и
савремене политичке
карте.

2.ИС.1.1.2. Користи 2.ИС.2.1.2. Показује 2.ИС.3.1.2. Критички


хронолошке термине у историјске појаве на просуђује важне
одговарајућем историјском историјској карти и процесе, појаве, догађаје и
и савременом контексту. препознаје историјски личности из опште и
простор на географској карти. националне историје.
2.ИС.1.1.3. Препознаје 2.ИС.2.1.3. Објашњава
историјски простор на и повезује улогу
историјској карти. личности, процесе, појаве,
догађаје из националне и
опште историје.
2.ИС.1.1.4. Именује
најзначајније личности
и наводи основне
процесе, појаве и догађаје из
опште и националне
историје.
ИСТРАЖИВАЊЕ, ТУМАЧЕЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ -
основни ниво 27

 2.ИС.1.2.1. Самостално прикупља и разврстава различите


изворе информација о прошлости и садашњости у функцији
истраживања.
 2.ИС.1.2.2. Уочава да постоје различита виђења исте историјске
појаве на основу поређења више историјских извора.
 2.ИС.1.2.3. Препознаје предрасуде, стереотипе, пропаганду и
друге видове пристрасности у тумачењу историјских појава у
историјским и савременим изворима информација.
 2.ИС.1.2.4. Усмено интерпретира историјски наратив и
саопштава резултате самосталног елементарног истраживања.
 2.ИС.1.2.5. Писано саопштава резултате елементарног
истраживања уз употребу текстуалне word датотеке (фајла).
ИСТРАЖИВАЊЕ, ТУМАЧЕЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ –
средњи ниво 28

 2.ИС.2.2.1. Процењује релевантност и квалитет


различитих извора информација о прошлости и
садашњости и примењује их у истраживању и
презентацији.
 2.ИС.2.2.2. Анализира предрасуде, стереотипе,
пропаганду и друге видове пристрасности у тумачењу
историјских појава у историјским и савременим изворима
информација и уочава њихове последице.
ИСТРАЖИВАЊЕ, ТУМАЧЕЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ –
напредни ниво 29

 2.ИС.3.2.1. Закључује на основу истраживања различитих


извора информација о прошлости и садашњости.
 2.ИС.3.2.2. Издваја и објашњава специфичне сличности и
разлике у тумачењима исте историјске појаве на основу
различитих историјских извора.
 2.ИС.3.2.3. Усмено објашњава резултате самосталног
елементарног истраживања и аргументовано брани
изнете ставове и закључке.
 2.ИС.3.2.4. Писано и графички презентује резултате
елементарног истраживања уз употребу нових
технологија.
ИСТРАЖИВАЊЕ, ТУМАЧЕЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво
2.ИС.1.2.1. Самостално 2.ИС.2.2.1. Процењује 2.ИС.3.2.1. Закључује на
прикупља и разврстава релевантност и основу истраживања
различите изворе квалитет различитих извора различитих извора информација о
информација о прошлости и информација о прошлости прошлости и садашњости.
садашњости у и садашњости и примењује их
функцији истраживања. у истраживању и презентацији.

2.ИС.1.2.2. Уочава да 2.ИС.2.2.2. Анализира 2.ИС.3.2.2. Издваја и


постоје различита виђења исте предрасуде, стереотипе, објашњава специфичне
историјске појаве на пропаганду и друге разлике и сличности у
основу поређења више видове пристрасности у тумачењима исте историјске појаве
историјских извора. тумачењу историјских појава у на основу различитих историјских
историјским и извора.
савременим изворима информација
и уочава њихове последице.

2.ИС.1.2.3. Препознаје 2.ИС.3.2.3. Усмено


предрасуде, стереотипе, објашњава резултате самосталног
пропаганду и друге елементарног истраживања
видове пристрасности у и аргументовано брани
тумачењу историјских појава у изнете ставове и закључке.
историјским и
савременим изворима
информација.

2.ИС.1.2.4. Усмено 2.ИС.3.2.4. Писано и


интерпретира историјски наратив и графички презентује резултате
саопштава резултате самосталног елементарног истраживања
елементарног истраживања. уз употребу нових технологија.

2.ИС.1.2.5. Писано
саопштава резултате елементарног
истраживања уз
употребу текстуалне word
датотеке (фајла).
ИСТОРИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА –
основни ниво
31
 2.ИС.1.3.1. Препознаје историјску димензију савремених друштвених
појава и процеса.
 2.ИС.1.3.2. Идентификује улогу историјских личности у обликовању
савремене државе и друштва.
 2.ИС.1.3.3. Разуме значај и показује одговоран однос према културно-
историјском наслеђу сопственог и других народа.
 2.ИС.1.3.4. Разуме смисао обележавања и неговања сећања на важне
личности, догађаје и појаве из прошлости народа, држава, институција.
 2.ИС.1.3.5. Уочава елементе интеркултуралних односа и препознаје
вредности друштва заснованог на њиховом неговању.
 2.ИС.1.3.6. Пореди историјски и савремени контекст поштовања људских
права и активно учествује у интеркултуралном дијалогу.
 2.ИС.1.3.7. Препознаје узроке, елементе и последице историјских
конфликата и криза са циљем развијања толеранције, културе дијалога и
сензибилитета за спречавање потенцијалних конфликата.
ИСТОРИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА –
средњи ниво 32

 2.ИС.2.3.1. Наводи и описује појаве различитог


историјског трајања и уочава сличности и прави
разлику у односу на њихов савремени и историјски
контекст.
ИСТОРИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА –
напредни ниво 33

 2.ИС.2.3.1. Наводи и описује појаве различитог


историјског трајања и уочава сличности и прави разлику
у односу на њихов савремени и историјски контекст.
ИСТОРИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА
Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво
2.ИС.1.3.1. Препознаје 2.ИС.2.3.1. Наводи и 2.ИС.3.3.1. Анализира
историјску димензију описује појаве различитог савремене појаве и процесе
савремених друштвених појава и процеса. историјског трајања, уочава у историјском контексту и
сличности и прави разлику у на основу добијених
односу на њихов савремени и резултата изводи закључке.
историјски контекст.
2.ИС.1.3.2. Идентификује улогу историјских личности
у обликовању савремене државе и друштва.

2.ИС.1.3.3. Разуме значај и показује одговоран


однос према културно-историјском наслеђу
сопственог и других народа.

2.ИС.1.3.4. Разуме смисао обележавања и


неговања сећања на важне личности, догађаје и
појаве из прошлости народа, држава, институција.

2.ИС.1.3.5. Уочава елементе интеркултуралних


односа и препознаје вредности друштва заснованог
на њиховом
неговању.
2.ИС.1.3.6. Пореди историјски и савремени контекст
поштовања људских права и активно учествује у
интеркултуралном дијалогу.

2.ИС.1.3.7. Препознаје
узроке, елементе и последице историјских
конфликата и криза са циљем
развијања толеранције, културе дијалога и
сензибилитета за спречавање потенцијалних
конфликата.
Веза образовних стандарда и
35
програма наставе и учења
 Веза образовних стандарда са наставним програмом
историје је вишеструка и огледа се у процесу планирања,
реализације и вредновања процеса учења и наставе.
 Увођењем стандарда донекле се мења и процес
планирања наставе. Поред циља предмета, искази
појединих стандарда на различитим нивоима постају
један од основа планирања на годишњем, месечном и
дневном нивоу.
 Операцијонализација стандарда спроводи се преко
исхода за крај одређеног разреда (дефинисано
програмом наставе и учења) и специфичним исходима
за час (одређену наставну јединицу или тему) које
дефинише наставник.
 Образовни стандарди се дугорочно остварују, тј.
остварују се током периода учења историје у средњој
школи (једну, две, три или четири године). Због тога се исти
образовни стандарди у процесу планирања појављују у
свим разредима.
ПРИМЕРИ
контекстуализације исказа стандарда – 36
објашњења и задаци за проверу
постигнућа
 Примере и објашњења појединих исказа
стандарда видети у Приручнику о образовним
стандардима за средње образовање -
ИСТОРИЈА (Google учионица)

You might also like