Наставник може ученицима приказати рекурзију с једностав- ника у тиму), прецизно дефинисати шта се очекује да ураде кроз

ним графичким елементима (нпр. цртање рекурзивних цртежа – јед- пројектни задатак, као и начин вредновања решења пројектних за-
ноставних фрактала, визуелно приказати проблем Ханојске куле). датака. Дати предлоге пројектних задатака. Континуирано
пратити
на часовима рад ученика. Прецизирати термин за приказ идејног
9. СЛОЖЕНИ ТИПОВИ ПОДАТАКА (НИЗОВИ, решења сваког тима пре него што тим приступи практичном раду.
СТРИНГОВИ, СТРУКТУРЕ) (40 часова) Прецизирати и термин за презентацију коначног решења.
Анализирати са ученицима проблеме у којима је потребно ко- III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И
УЧЕЊА ристити сложене структуре података (на пример број ученика који
су на писменом задатку остварили више од просечног броја поена У процесу вредновања потребно је континуирано пратити
на том писменом). Аргументовати одабир одговарајуће структуре рад ученика. У настави оријентисаној на достизање исхода вред-
при решавању проблема. нују се и процес и продукти учења. Прикупљање информација из
У оквиру ове теме потребно је: различитих извора (свакодневна посматрања, активност на часу,
– упознати ученике са дефиницијом низа, алокацијом мемо- учествовање у разговору и дискусији, самосталан рад, рад у гру-
рије, иницијализацијом; пи, тестови) помаже наставнику да сагледа постигнућа (развој и
– објаснити ученицима појам и коришћење индекса, итераци- напредовање) ученика и степен остварености исхода. Свака
актив- ју кроз низ; ност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне
– упознати ученике са преносом низова у функцију и враћа- информације. Важно је и ученике оспособљавати и охрабривати
њем низова из функција; да процењују сопствени напредак у учењу.
– упознати ученике са начином коришћења динамичких ни- У процесу праћења и вредновања значајну улогу имају дома-
зова (нпр. List); ћи задаци. Редовно задавање домаћих задатака (уз обавезну
повре-
– реализовати са ученицима графичко представљање низова мену проверу од стране наставника), помаже наставнику да
стекне (круговима, правоугаоницима, итд.); бољи увид у степен остварености исхода кроз анализу задатака
које
– упознати ученике са декларацијом и дефиницијом стринго- ученици нису умели да реше. Важно је и мотивисати ученике који
ва, библиотечним функцијама за рад са стринговима; редовно раде домаће задатке тако што ће њихов рад бити оцењен.
– упознати ученике са дефиницијом структуре и њеним ко- Вредновање активности у оквиру тимског рада се може оба-
ришћењем; вити са групом тако да се од сваког члана тражи објашњење еле-
– реализовати са ученицима основне алгоритме над низовима: мената урађеног рада и мишљење о сопственом раду унутар тима.
– генерисање (попуњавање) низова; Препоручује се да наставник са ученицима договори показатеље
– анализа садржаја низова: сабирање, минимум, максимум, на основу којих сви могу да прате напредак у учењу, ученици се
средине, линеарна претрага, најдужи серија узастопних елемената уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да
(сегмент) са датим својством, број сегмената дате суме у низу; предузму да би свој рад унапредили. Оцењивање тако постаје ин-
– трансформације низова: уметање елемента, избацивање струмент за напредовање у учењу. На основу резултата праћења и
елемента на датој позицији (без промене и са могућом променом вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења
редоследа), уклањање свих елемената са датим својством, уклања- и бирати погодне стратегије учења.
ње дупликата, обртање низа, циклично померање низа; Препоручено је да коначна оцена за сваког ученика буде до-
– сортирање (SelectionSort, InsertionSort, BubbleSort) и примене; бијена комбиновањем различитих начина оцењивања:
– спајање два сортирана низа, одређивање заједничких еле- – активност на часу, учествовање у разговору и
дискусији; – редовна израда домаћих задатака;
мената два сортирана низа;
– библиотечке функције сортирања; – тестови – провера знања;
– бинарна претрага низа и примене; – пројектни рад, и појединачни и тимски.
– рекурзивне функције над низовима (сума елемената, најве- – Комбиновање различитих начина оцењивања помаже да
ћи елемент, уметање елемента у уређен низ); се сагледају слабе и јаке стране сваког ученика. Приликом сваког
– реализовати са ученицима задатке у којима се врши анализа вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну ин-
и трансформација стрингова формацију која помаже да разуме грешке и побољша свој
резултат
– налажење датог знака/стринга у стрингу, замена сваког по- и учење. Потребно је да наставник резултате вредновања постиг-
– растављање
јављивања стринга на делове
датог знака/стринга другимраздвојене датим знаком;
датим знаком/стрингом; нућа својих ученика континуирано анализира и користи тако да
– провера да ли је стринг палиндром, налажење најдужег па-
линдрома у стрингу;
– провера да ли су два стринга анаграми; 2
– реализовати са ученицима и алгоритме теорије бројева са На основу члана 67. став 1. Закона о основама система обра-
низовима: зовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 –
– Ератостеново сито; др. закон, 10/19 и 6/20),
– биномни коефицијенти (Паскалов троугао); Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
– рад са полиномима (сабирање, одузимање, множење, деље-
ње, вредност полинома у датој тачки); П РАВИЛНИК
– рад са великим бројеви ( сабирање, одузимање, множење).
Наставник ову тему може обогатити прављењем анимација и о плану и програму наставе и учења гимназије за
интерактивних симулација (симулација алгоритама сортирања, ученике са посебним способностима за
би- нарне претраге, креирање једноставних игрица). филолошке науке
10. ПРОГРАМИРАЊЕ СЛОЖЕНИЈИХ
ПРОГРАМА (14 часова) Члан 1.
Овим правилником утврђују се план наставе и учења гимна-
У оквиру теме Програмирање сложенијих апликација зије за ученике са посебним способностима за филолошке науке,
потреб- но је упознати ученике са функционалном као и програм наставе за први разред гимназије за ученике са по-
декомпозицијом како би што ефикасније урадили пројектне себним способностима за филолошке науке, који су одштампани
задатке у тимовима у окви- ру часова вежби. Потребно је ученике уз овај правилник и чине његов саставни део.
поделити у тимове (3–4 уче-
 Члан 2.
План и програм наставе и учења остварује се и у складу с Правилником о плану и програму наставе и учења за гимназију
(„Службе- ни гласник РС – Просветни гласник”, број 4/20), у делу који се односи на план и програм наставе и учења за следеће
предмете природ- но-математичког смера за први разред:
– Српски као нематерњи језик;
– Музичка култура;
– Ликовна култура;
– Историја;
– Рачунарство и информатика;
– Физичко и здравствено васпитање;
– Грађанско васпитање.

Члан 3.
Програм верске наставе остварује се на основу Правилника о наставном плану и програму предмета Верска настава за средње шко-
ле („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/03, 23/04, 9/05 и 11/16).

Члан 4.
Ученици уписани у Филолошку гимназију и одељења филолошке гимназије закључно са школском 2019/2020. годином стичу обра-
зовање по наставном плану и програму који је био на снази до почетка примене овог правилника, до краја школске 2023/2024. године.

Члан 5.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном
гласнику”, а примењује се од школске 2020/2021. године.

Број 110-00-157/1/2020-03
У Београду, 15. јуна 2020. године
Министар,
Младен Шарчевић, с.р.
 Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД ТРЕЋИ РАЗРЕД ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО
Час одељенског старешине 74 часа 74 часа 74 часа 66 часова 288 часова
Додатни рад * до 30 часова до 30 часова до 30 часова до 30 часова до 120 часова
Допунски рад * до 30 часова до 30 часова до 30 часова до 30 часова до 120 часова
Припремни рад * до 30 часова до 30 часова до 30 часова до 30 часова до 120 часова

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

до 5 наставних до 5 наставних
Екскурзија до 3 дана до 5 дана
дана дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Други страни језик 2 часа недељно
Слободне активности (хор, оркестар, секције, техничке, хуманитарне, спортско-рекреативне
30–60 часова годишње
и друге ваннаставне активности)
Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге 15–30 часова годишње

Остваривање плана и програма наставе и учења

1. Распоред радних недеља у току године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
Разредно-часовна настава 37 37 37 33
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2 2
Матурски испит 4
Укупно радних недеља 39 39 39 39

2. Подела одељења на групе ученика

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
ПРЕДМЕТ Број ученика у групи
Број часова Број часова Број часова Број часова
1. Српски језик 74 74 74 66 8–12
2. Музичка култура 18,5 8–12
3. Ликовна култура 18,5 8–12
4. Рачунарство и информатика 74 74 37 33 8–12
5. Филозофија 33 8–12
Смер: Живи језици
1. Први страни језик 185 185 185 165 8–12
2. Други страни језик 111 111 111 99 8–12
Смер: Класични језици
1. Класични грчки језик 111 111 111 99 8–12
2. Латински језик 111 111 111 99 8–12
3. Живи страни језик 111 111 111 99 8–12

3. Образовно-васпитни рад у школи може да се остварује у менторској групи од пет ученика из српског језика, живих и класичних
језика и реторике и беседништва. Број ученика обухваћених менторским радом не може бити већи од 25% укупног броја ученика који
стичу образовање по основу овог плана и програма.

ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ГИМНАЗИЈЕ ЗА

– пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и
УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА
физички развој сваког ученика, у складу са његовим узрастом, ра-
ФИЛОЛОШКЕ НАУКЕ
звојним потребама и интересовањима;
1. ЦИЉЕВИ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА – развој свести о себи, стваралачких способности и критич-
И ВАСПИТАЊА СУ: ког мишљења;
– развијање ненасилног понашања и успостављање нулте то-
– развој кључних компетенција неопходних за даље образо- леранције према насиљу;
вање и активну улогу грађанина за живот у савременом друштву; – развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и
– оспособљавање за самостално доношење одлука о избору очувања природе и животне средине и еколошке етикe;
занимања и даљег образовања; – развијање позитивних људских вредности;
– свест о важности здравља и безбедности; – развијање компетенција за разумевање и поштовање људ-
– оспособљавање за решавање проблема, комуникацију и ских права, грађанских слобода и способности за живот у демо-
тимски рад; кратски уређеном и праведном друштву;
– поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, – развијање личног и националног идентитета, развијање
родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавања свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и
различитости; неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе
– развој мотивације и самоиницијативе за учење, оспособља- српског народа и националних мањина, развијање интеркултурал-
вање за самостално учење, способност самовредновања и изража- ности, поштовање и очување националне и светске културне ба-
вања сопственог мишљења; штине.
2. ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ
ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОБАВЕЗНИХ
ПРЕДМЕТА
I. Програми оријентисани на процес и исходе учења
Структура програма наставе и учења свих обавезних пред-
мета је конципирана на исти начин. На почетку се налази циљ
наставе и учења предмета за сва четири разреда општег средњег
образовања и васпитања. Иза циља се налазе општа предметна и
специфичне предметне компетенције. У табели која следи, у првој
колони наведени су стандарди који су утврђени за крај образов-
ног циклуса, а који се делимично или у потпуности достижу на
крају разреда, у другој колони дати су исходи за крај разреда, а у
трећој се налазе теме/области са кључним појмовима садржаја. За
предмете који немају утврђене стандарде за крај средњег образо-
вања, у табели не постоји одговарајућа колона. Након табеле
следе препоруке за остваривање наставе и учења предмета под
насло- вом Упутство за дидактичко-методичко остваривање
програма. Праћење напредовања и оцењивање постигнућа
ученика је форма- тивно и сумативно и реализује се у складу са
Правилником о оце- њивању ученика у средњем образовању и
васпитању, а у оквиру Упутства за дидактичко-методичко
остваривање програма на- лазе се препоруке за праћење и
вредновање постигнућа ученика у односу на специфичности датог
предмета.
Сви програми наставе и учења засновани су на општим ци-
љевима и исходима образовања и васпитања и потребама ученика.
Усмерени су на процес и исходе учења, а не на саме садржаје који
сада имају другачију функцију и значај. Садржаји су у функцији
остваривања исхода који су дефинисани као функционално знање
ученика тако да показују шта ће ученик бити у стању да учини,
предузме, изведе, обави захваљујући знањима, ставовима и
вешти- нама које је градио и развијао током једне године учења
конкрет- ног наставног предмета. Овако конципирани програми
подразуме- вају да оствареност исхода води ка развијању
компетенција, и то како општих и специфичних предметних, тако
и кључних. Прегле- дом исхода који су дати у оквиру појединих
програма наставе и учења може се видети како се постављају
темељи развоја кључних компетенција које желимо да ученици
имају на крају општег сред- њег образовања.
На путу остваривања циља и исхода, улога наставника је
врло важна јер програм пружа простор за слободу избора и
повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности
ученика. Оријен- тација на процес учења и исходе брига је не
само о резултатима, већ и начину на који се учи, односно како се
гради и повезује зна- ње у смислене целине, како се развија мрежа
појмова и повезује знање са практичном применом.
Програми наставе и учења, наставницима су полазна основа
и педагошко полазиште за развијање наставе и учења, за планира-
ње годишњих и оперативних планова, као и непосредну припрему
за рад.
II. Препоруке за планирање наставе и учења
Образовно-васпитна пракса је сложена, променљива и не
може се до краја и детаљно унапред предвидети. Она се одвија
кроз динамичну спрегу међусобних односа и различитих активно-
сти у социјалном и физичком окружењу, у јединственом
контексту конкретног одељења, конкретне школе и конкретне
локалне зајед- нице. Зато, уместо израза реализовати програм,
боље је рећи да се на основу датог програма планирају и
остварују настава и учење који одговарају конкретним потребама
ученика. Настава треба да обезбеди сигурну, подстицајну и
подржавајућу средину за учење у којој се негује атмосфера
интеракције и однос уважавања, сарад- ње, одговорности и
заједништва.
Полазећи од датих исхода учења и кључних појмова садр-
жаја, од наставника се очекује да дати програм контексту ализује,
односно да испланира наставу и учење према потребама одељења
имајући у виду карактеристике ученика, наставне материјале које
ће користити, техничке услове, наставна средства и медије којима
школа располаже, као и друге ресурсе школе и локалне средине.
Приликом планирања наставе и учења потребно је руководити се:
– индивидуалним разликама међу ученицима у погледу
начи- на учења, темпа учења и брзине напредовања;
– интегрисаним приступом у којем постоји хоризонтална и
вертикална повезаност унутар истог предмета и различитих на-
ставних предмета;
– партиципативним и кооперативним активностима које
омо- гућавају сарадњу;
– активним и искуственим методама наставе и учења;
– уважавањем свакодневног искуства и знања које је ученик
изградио ван школе, повезивањем активности и садржаја учења са
животним искуствима ученика и подстицањем примене наученог
и свакодневном животу;
– неговањем радозналости, одржавањем и подстицањем ин-
тересовања за учење и континуирано сазнавање;
– редовним и осмишљеним прикупљањем релевантних пода-
така о напредовању ученика, остваривању исхода учења и постиг-
нутом степену развоја компетенција ученика.
Полазећи од датих исхода, наставник најпре, као и до сада,
креира свој годишњи (глобални) план рада из кога касније разви-
ја своје оперативне планове. Како су исходи дефинисани за крај
наставне године, наставник треба да их операционализује прво у
оперативним плановима, а потом и на нивоу конкретне наставне
јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у
фази планирања и писања припреме за час, дефинише исходе за
час који воде ка остваривању исхода прописаних програмом.
При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи ра-
зликују. Неки се лакше и брже могу остварити, али је за већину
исхода потребно више времена и више различитих активности.
Посебну пажњу током непосредне припреме за наставу треба
посветити планирању и избору метода и техника, као и облика
рада. Њихов избор је у вези са исходима учења и компетенцијама
које се желе развити, а одговара природи предмета, конкретним
садржајима и карактеристикама ученика. У том смислу на
наставнику је да осми- шљава разноврсне активности, како своје,
тако и активности ученика. Очекује се да ученици у добро
осмишљеним и разноврсним активно- стима наставе развијају своје
компетенције целоживотног учења кроз самостално проналажење
информација, критичко разматрање, обра- ду података на различите
начине, презентацију, аргументовану диску- сију, показивање
иницијативе и спремности на акцију.
Од наставника се очекује да континуирано прати и вреднује
свој рад и по потреби изврши корекције у свом даљем планира-
њу. Треба имати у виду да се неке планиране активности у пракси
могу показати као неодговарајуће зато што су, на пример, испод
или изнад могућности ученика, не обезбеђују остваривање исхода
учења, не доприносе развоју компетенција, не одговарају
садржају итд. Кључно питање у избору метода, техника, облика
рада, актив- ности ученика и наставника јесте да ли је нешто
релевантно, чему то служи, које когнитивне процесе код ученика
подстиче (са фоку- сом на подстицање когнитивних процеса
мишљења, учења, памће- ња), којим исходима и компетенцијама
води.
III. Препоруке за праћење и вредновање наставе и учења
Праћење и вредновање је део професионалне улоге наставни-
ка. Од њега се очекује да континуирано прати и вреднује:
– процес наставе и учења,
– исходе учења и
– себе и свој рад.
Оријентисаност нових програма наставе и учења на исходе и
процес учења омогућава:
– објективније вредновање постигнућа ученика,
– осмишљавање различитих начина праћења и оцењивања,
– диференцирање задатака за праћење и вредновање ученич-
ких постигнућа и
– боље праћење процеса учења.
Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је
формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником
о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У
наста- ви оријентисаној на остваривање исхода учења вреднују се
и про-
цес учења и резултати учења. Поред уобичајених начина праћења
и оцењивања ученика путем усменог и писменог испитивања које
даје најбољи увид у резултате учења, постоје и многи други начи-
ни које наставник може и треба да употребљава како би објектив-
но проценио не само резултате већ и процес учења. У том смислу,
путем посматрања, он може да прати следеће показатеље: начин
на који ученик учествује у активностима, како прикупља податке,
како аргументује и доноси закључке. Посебно поуздани
показатељи су квалитет постављених питања, способност да се
нађе веза међу појавама, навођење примера, спремност да се
промени мишљење у контакту са аргументима, разликовање
чињеница од интерпретаци- ја, извођење закључака, прихватање
другачијег мишљења, приме- њивање, предвиђање последица,
давање креативних решења. Поред тога, наставник прати и
вреднује како ученици међусобно сарађују у процесу учења, како
решавају сукобе мишљења, како једни други- ма помажу, да ли
испољавају иницијативу, како превазилазе тешко- ће, да ли
показују критичко мишљење уместо критицизам.
Како ни један од познатих начина вредновања није савршен,
потребно је комбиновати различите начине оцењивања. Једино
тако наставник може да сагледа слабе и јаке стране ученика. При-
ликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати
повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша
свој резултат и учење. Повратна информација треба да буде увре-
мењена, дата током или непосредно након обављања неке актив-
ности; треба да буде конкретна, да се односи на активности и про-
дукте ученика, а не на његову личност.
Праћење напредовања ученика започиње иницијалном
проце- ном нивоа на коме се он налази и у односу на који ће се
процењива- ти његов даљи ток напредовања. Свака активност је
добра прилика за процену напредовања и давање повратне
информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да
процењују сопствени напре- дак у остваривању исхода предмета,
као и напредак других ученика. Ученике треба континуирано, на
различите начине, охрабри-
вати да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да
предузму да би свој рад унапредили. Резултате целокупног праће-
ња и вредновања (процес учења и наставе, исходе учења, себе и
свој рад) наставник узима као основу за планирање наредних ко-
рака у развијању образовно-васпитне праксе.
ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ
СРПСКИ ЈЕЗИК
Циљ учења Српског језика је унапређивање знања о језику,
стицање функционалне писмености, усвајање и неговање основ-
них принципа језичке културе, развијање личног, националног и
културног идентитета.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Ученик има знања из српског језика. Влада усменом и писа-
ном комуникацијом: говори и пише поштујући књижевнојезичку
норму, уобличава логичан и стилски складан говорени и писани
текст, има развијен речник. Има навику и потребу да развија го-
ворну и читалачку културу, како ради сопственог усавршавања
тако и ради очувања и богаћења националне културе.
Основни ниво
Говори јасно и течно, поштујући књижевнојезичку норму;
има културу слушања туђег излагања. Саставља једноставнији
говорени или писани текст који је логичан, добро структуриран и
стилски складан; користи оба писма (дајући предност ћирилици),
влада основним писаним жанровима потребним за школовање и
учешће у друштвеном животу.
Има основна знања о језику уопште; разликује књижевни
српски језик од дијалекта и има потребу да учи, чува и негује
књи- жевни језик. Има основна знања о гласовима, речима и
реченица- ма српског језика и зна да примени одређена
граматичка правила у говору и писању. Има развијен речник, у
складу са средњим ниво- ом образовања, а речи употребљава у
складу са приликом.
Средњи ниво
Говори пред аудиторијумом о темама из области језика и
кул- туре; саставља сложенији говорени или писани текст,
прецизно из- носећи идеје; у различите сврхе чита теже
неуметничке текстове; критички промишља сложенији
неуметнички текст.
Има шира знања о језику уопште и основна знања о језицима
у свету. Зна основне особине дијалеката српског језика и смешта
развој књижевног језика код Срба у друштвени, историјски и кул-
турни контекст. Има шира знања о гласовима, речима и реченица-
ма српског језика и та знања уме да примени у говору и писању.
Има богат речник и види језик као низ могућности које му служе
да се прецизно изрази.
Напредни ниво
Дискутује о сложеним темама из језика и културе које су
предвиђене градивом; има развијене говорничке вештине; пише
стручни текст на теме из језика; продубљено критички промишља
сложенији неуметнички текст.
Има детаљнија знања о језику уопште, као и о граматици
српског језика. Има основна знања о речницима и структури реч-
ничког чланка.
СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА: Језик
Основни ниво
Има основна знања о томе шта је језик уопште и које
функције има; поштује свој језик и поштује друге језике. Зна
основне податке о дијалектима српског језика и о дијалекатској
основи књижевног језика; подједнако цени екавски и ијекавски
изговор као равноправне изговоре српског књижевног језика; има
основна знања о развоју књижевног је- зика, писма и правописа код
Срба. Има основна знања о гласовима срп- ског језика; познаје врсте
и подврсте речи, примењује језичку норму у вези са облицима речи и
у вези са њиховим грађењем; правилно склапа реченицу и уме да
анализира реченице грађене по основним моделима. Има основна
знања о значењу речи; познаје најважније речнике срп- ског језика
и уме да се њима користи. Уме да износи властите ставове говорећи
јасно и течно, поштујући књижевнојезичку норму и правила
учтивости; има културу слушања туђег излагања. Овладао је складним
писањем једноставнијих форми и основних жанрова (писмо,
биогра- фија, молба, жалба, захтев, ПП презентација и сл.),
користећи компе- тентно оба писма, дајући предност ћирилици и
примењујући основна правила језичке норме. На крају школовања
саставља матурски рад по- штујући правила израде стручног рада.
Средњи ниво
Има шира знања о језику уопште и основна знања о језицима
у свету, њиховој међусобној сродности и типовима. Зна основне
особине дијалеката српског језика и основна правила екавског и
ијекавског изго- вора. Има шира знања о гласовима српског језика; зна
правила о нагла- шавању речи и разликује књижевни од некњижевног
акцента; има шира знања о врстама и подврстама речи, њиховим
облицима и начинима њиховог грађења; познаје врсте реченица и
анализира реченице грађе- не по различитим моделима. Има богат
речник и уме да употреби одго- варајућу реч у складу са приликом;
усмерен је ка богаћењу сопственог речника. Изражајно чита и негује
сопствени говор. Саставља сложеније писане текстове о различитим
темама поштујући језичку норму. Кори- сти стручну литературу и
пише складно извештај и реферат.
Напредни ниво
Има детаљнија знања о језику уопште и детаљнија знања о
граматици српског језика (акцентима, саставу речи, значењу паде-
жа и глаголских облика, структури реченице); познаје структуру
речничког чланка. Говори о одабраним темама као вешт
говорник; пажљиво слуша и процењује вербалну и невербалну
реакцију свог саговорника и томе прилагођава свој говор.
Складно пише есеј, стручни текст и новински чланак доследно
примењујући књижев- нојезичку норму.
Разред Први
Недељни фонд часова 2 часа
Годишњи фонд часова 74 часа

ИСХОДИ ТЕМЕ
Стандарди образовних постигнућа1 По завршетку првог разреда ученик ће бити у Кључни појмови
стању да: садржаја
CJK.1.1.1. Има основна знања о језику уопште (шта је језик, које функције – именује основне језичке функције и разликује их; Систематизација.
има); поштује свој језик и поштује друге језике; препознаје стереотипне ставо- – препозна основне језичке јединице; лоцира место
ве према језику. Разуме појам текста; разликује делове текста (увод, главни језичких јединица у језичком систему; Општи појмови о језику.
део, завршетак); препознаје врсте текстова (облике дискурса); има основна – опише основне особине дијалеката, функционалних
знања из социолингвистике: познаје појмове једнојезичности и стилова и социолеката;
вишејезичности (и зна одговарајуће језичке прилике у Србији); разуме појам – препозна особине књижевних језика пре реформе Језички систем и науке које
језичке варијативно- сти и препознаје основне варијетете. Вука Караџића; протумачи главне податке у се њиме баве.
2.CJK.2.1.1. Има шира знања о језику уопште (која су битна својства Вуковом раду;
језика); препознаје јединице и појаве које припадају различитим језичким – разврста гласове према основним Стандардни (књижевни) језик.
нивоима критеријумима поделе;
/ подсистемима; има основна знања о писму уопште; има основна знања о – образложи границу слога међу гласовима у Фонетика (са фонологијом имор-
правопису уопште (етимолошки – фонолошки правопис; граматичка – логичка речима; представи дистинктивну функцију фонема; фофонологијом).
интерпункција; графема – слово); има основна знања о језицима у свету (језич- – правилно примени акценатска правила
ка сродност, језички типови, језичке универзалије). Разуме основне принципе приликом акцентовања речи;
вођења дијалога; разуме појам говорног чина; разуме појам деиксе. Познаје – образложи граматичке категорије у којима се Правопис.
одлике варијетета српског језика насталих на основу медијума и оних који су деша- вају гласовне алтернације;
условљени социјално и функционално. – примени нормативна решења у вези са Језик и језичка култура.
2.CJK.3.1.1. Разуме да постоји тесна веза између језика и мишљења; јасан му је писањем великог слова, растављањем речи на
појам категоризације; познаје конверзационе максиме (квалитета, квантитета, крају ретка, цртицом и гласовним алтернацијама;
релевантности и начина); разуме појам информативне актуализације реченице – примени у говору и писању
и зна како се она постиже; јасан му је појам текстуалне кохезије. лингвостилистичка знања.
2CJK.2.1.2. Зна основне особине дијалеката српског језика; зна основна пра-
вила екавског и (и)јекавског изговора; у једноставнијим случајевима
пребацује (и) јекавску реч у екавски лик и обрнуто. Смешта развој књижевног
језика код Срба у друштвени, историјски и културни контекст.
2CJK.1.1.2. Разликује књижевни (стандардни) језик од дијалекта; зна основне
податке о дијалектима српског језика; има правилан став према свом
дијалекту и другим дијалектима српског језика и према оба изговора српског
књижевног језика (поштује свој и друге дијалекте српског језика и има
потребу да чува свој дијалекат; подједнако цени оба изговора српског
књижевног језика – екав- ски и (и)јекавски); има потребу да учи, чува и негује
књижевни језик; познаје најважније граматике и нормативне приручнике и
уме да се њима користи;
зна основне податке о месту српског језика међу другим индоевропским и
словенским језицима; има основна знања о развоју књижевног језика, писма и
правописа код Срба.
2CJK.1.1.3. Разликује правилан од неправилног изговора гласа; зна основну
поделу гласова; има основна знања у вези са слогом и примењује их у раста-
вљању речи на крају реда; зна основна правила акценатске норме и уочава
евентуалне разлике између свог и књижевног акцента.
2CJK.2.1.3. Познаје говорне органе и начин на који се гласови производе; зна
да дели гласове по свим критеријумима; разуме појам фонеме; зна сва правила
акценатске норме и уме да прочита правилно акцентовану реч; зна механизме
фонолошки условљених гласовних промена (једначења сугласника по звучно-
сти и по месту творбе, сажимање и асимилацију вокала и губљење
сугласника). 2CJK.3.1.2. При подели речи на слогове позива се на правила;
акцентује једно- ставније примере.
2СЈК.1.3.4. Користи оба писма, дајући предност ћирилици; примењује основна
правописна правила у фреквентним примерима и уме да се служи школским
издањем Правописа; у писању издваја делове текста, даје наслове и поднасло-
ве, уме да цитира и парафразира; саставља матурски рад поштујући правила
израде стручног рада (употребљава фусноте и саставља садржај и библиогра-
фију); саставља писмо – приватно и службено, биографију (CV), молбу,
жалбу, захтев, оглас; зна да попуни различите формуларе и обрасце.
2.CJK.1.3.2. Говорећи и пишући о некој теми (из језика, књижевности или
слободна тема), јасно структурира казивање и повезује његове делове на одго-
варајући начин; разликује битно од небитног и држи се основне теме; саставља
једноставнији говорени и писани текст користећи се описом, приповедањем и
излагањем (експозицијом).
2.CJK.1.3.1. Говори разговетно, поштујући ортоепска правила књижевног
језика; примењује књижевнојезичку акцентуацију или упоређује свој акценат
са књижевним и труди се да је с њим усклади; течно и разговетно чита наглас
књижевне и неуметничке текстове; изражајно чита и казује лакше
књижевноу- метничке текстове; у званичним ситуацијама говори о
једноставнијим темама из области језика, књижевности и културе користећи
се коректним језичким изразом (тј. говори течно, без замуцкивања,
поштапалица, превеликих пауза и лажних почетака, осмишљавајући реченицу
унапред) и одговарајућом основ- ном терминологијом науке о језику и науке
о књижевности, прилагођавајући приликама, ситуацији, саговорнику и теми
вербална и невербална језичка средства (држање, мимику, гестикулацију);
говори уз презентацију; има кул- туру слушања туђег излагања; у стању је да
с пажњом и разумевањем слуша излагање средње тежине (нпр. предавање) с
темом из језика, књижевности и културе; приликом слушања неког излагања
уме да хвата белешке.
2.CJK.1.3.5. Има способност и навику да у различите сврхе (информисање,
учење, лични развој, естетски доживљај, забава...) чита текстове средње
тежине (књижевноуметничке текстове, стручне и научно популарне
текстове из области науке о језику и књижевности, текстове из медија3);
примењује предложене стратегије читања.
 3 Текстови који су погодни за обраду градива из језика и књижевности.
2.CJK.1.3.6. Разуме књижевни и неуметнички текст средње сложености:
препознаје њихову сврху, проналази експлицитне и имплицитне информације,
издваја главне идеје из двају или више текстова.
––––––––
1 Стандарди образовних постигнућа достижу се на крају општег средњег образовања. Исти стандард (или његов део) активираће се више пута током школске године, од-
носно до краја средњег образовања, али уз помоћ различитих исхода. Такво поступање осигурава досезање све вишег и вишег нивоа појединачних ученичких постигнућа,
а ученичка знања, вештине и способности се непрестано сагледавају из нових углова, утврђују, проширују и систематизују.
С обзиром на сложеност предмета Српски језик и књижевност и области унутар предмета, неопходно је поступно остваривати све стандарде кроз све четири године сред-
њошколског образовања, али поједини стандарди се могу видети и као конкретније повезани са одређеним исходом.
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Настава и учење Српског језика треба да допринесу развоју
стваралачког и истраживачког духа који ће омогућити ученицима
да развијају знања, вредности и функционалне вештине које ће
моћи да користе у даљем образовању, у професионалном раду и
у свакодневном животу; формирају вредносне ставове којима се
чува национална и светска културна баштина; буду оспособљени
за живот у мултикултуралном друштву; овладају општим и међу-
предметним компетенцијама, релевантним за активно учешће у
за- једници и целоживотно учење.
Квалитет и трајност знања, умења, вештина и ставова учени-
ка умногоме зависе од принципа, облика, метода и средстава који
се користе у процесу учења. Због тога савремена настава српског
језика претпоставља остваривање исхода уз појачану мисаону ак-
тивност ученика, поштовања и уважавања дидактичких принципа
(посебно: свесне активности ученика, научности, примерености,
поступности, систематичности и очигледности), као и адекватну
примену оних наставних облика, метода, поступака и средстава
чију су вредност утврдиле и потврдиле савремена пракса и мето-
дика наставе и учења српског језика (пре свега: разни видови
орга- низације рада и коришћење комуникативних, логичких и
стручних (специјалних) метода примерених садржајима обраде и
могућно- стима ученика). Избор одређених наставних облика,
метода, по- ступака и средстава условљен је, пре свега, исходима
које треба остварити, а потом и садржајима који ће помоћи да се
прописани исходи остваре.
Редовна настава и учење Српског језика изводи се у специја-
лизованим учионицама и кабинетима за овај предмет, који треба
да буду опремљени у складу са нормативима за гимназије. Дели-
мично, она се организује и у другим школским просторијама (би-
блиотеци-медијатеци, читаоници, аудиовизуелној сали и сл.).
У настави српског језика користе се одобрени уџбеници и
приручници, као и библиотечко-информацијска и информатичка
грађа, значајна за систематско оспособљавање ученика за само-
стално коришћење разних извора сазнања у настави и ван ње.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Програм наставе и учења Српског језика за први разред ор-
ганизован је у шест области/тема и усклађен са исходима учења
за овај разред (а према описима стандарда ученичких постигнућа).
Програмом се предвиђа проширивање знања из области
обрађених у основној школи, али и увођење нових појмова.
Препоручује се да се најпре изврши провера ученичких
постигнућа на почетку школске године тако што ће се неколико
часова одредити за систематизацију (територијално и функцио-
нално раслојавање српског језика, историјски развој српског књи-
жевног језика, фонетика с прозодијом, правопис [велико слово,
нормативна решења у вези с гласовним променама]). Препоруче-
ни број часова: 2.
Општи појмови о језику. У оквиру ове теме ученици треба
да стекну основна знања о месту језика у људском животу, да се
упознају са основним функцијама језика и да усвоје општа знања
о језику као основном средству комуникације. Препоручени број
часова: 3.
Језички систем и науке које се њиме баве. У оквиру ове
теме даље се разрађују битна својства језика. Ученици се упознају
са наукама које се баве језиком и са њиховим основним једини-
цама. У вези са фонетиком и фонологијом наглашавају се језичке
јединице – гласови и фонеме. Приликом изучавања морфологије
у ужем и ширем смислу помињу се јединице – речи и морфеме,
али се и детаљније наводе врсте морфема и њихова функција; по-
себна пажња је усмерена на промену облика речи и грађење речи.
Ученике треба упознати са основним синтаксичким јединицама,
односно са реченицом као језичком и комуникативном јединицом.
За изучавање лексикологије потребно је објаснити шта је лексема
и шта чини лексички фонд српског језика. Оспособити ученике за
коришћење граматике и речника српског језика.
Општа сазнања о језику као систему треба да допринесу лак-
шем савладавању градива из страних језика.
Препоручени број часова: 4.
Стандардни (књижевни) језик. Ученике најпре треба упо-
знати с појмом стандарда и са појмом стандардног (књижевног)
је- зика као и принципима језичке норме. У вези с тим, ученике
треба упутити како да користе приручнике за неговање језичке
културе (Српски језички приручник, П. Ивића, И. Клајна, М.
Пешикана и Б. Брборића; Речник језичких недоумица И. Клајна;
Странпутице смисла И. Клајна; Језичке доумице (I, II ) Е.
Фекетеа; Приче о ре- чима, М. Шипке; Зашто се каже М. Шипке;
Како се каже М. Те- лебака). Наставна јединица се може
реализовати путем истражи- вачких задатака, пројектне наставе,
презентације групних радова ученика, који се заснивају на
унапред задатим темама и садржини изабраних наведених
приручника. Упознати ученике са језичком ситуацијом у
Републици Србији. Објаснити на којим се принципи- ма заснивају
језичка равноправност и језичка толеранција.
Објаснити који све фактори доводе до раслојавања језика.
Поштујући критеријум територијалног раслојавања, упознати
ученике са дијалектима штокавског наречја екавског и ијекавског
изговора, дијалекатском основицом српског стандардног (књи-
жевног) језика као и екавским и ијекавским изговором. Основне
одлике дијалеката српског језика треба повезати са одговарајућим
књижевним делима и/или филмским остварењима. Потребно је
нагласити да су екавски и ијекавски изговор равноправни изгово-
ри српског књижевног језика и упутити на књижевна дела која су
писана екавским/ијекавским изговором. Ученицима предочити и
социјално раслојавање и настанак социолеката. Такође је
потребно уочити нестандардне језичке варијетете и њихову улогу
у функци- оналним стиловима.
Упознати ученике са настанком и употребом ћирилице и
латинице. У оквиру ове теме ученици треба да стекну основне
појмове о томе шта је претходило стандардизацији српског књи-
жевног језика. То значи да ученике треба упознати са књижев-
ним језицима на српском језичком подручју до XIX века, почев
од старословенског језика до савременог српског језика. Навести
све редакције (рецензије) које је старословенски језик претрпео.
Објаснити читав процес којим су настали српскословенски, ру-
скословенски, славеносрпски и Вуков књижевни језик. Принципе
Вукове језичке реформе треба издвојити из Предговора Српском
рјечнику из 1818. године. Развој српског књижевног језика у дру-
гој половини XIX века и у XX веку повезати с наставом књижев-
ности. Упознати ученике са постанком и развојем
стандардизације књижевног језика и правописа у XIX и XX веку.
На примерима књижевних дела потребно је уочити
књижевнојезичке варијанте.
Потребно је поменути да од 1991. године Срби напуштају термин
српскохрватски језик и враћају се термину српски језик. У оквиру
назива за друге језике настале распадом српскохрватске језичке
за- једнице, треба употребљавати термин бошњачки, а не
босански је- зик (према препоруци Одбора за стандардизацију
српског језика). Препоручује се да наставници упуте ученике на
чињеницу да се језик данас посматра као самосталан према
лингвистичким, али и политичким критеријумима, као и да
предност треба дати научном (лингвистичком) приступу.
Препоручени број часова: 15.
Фонетика (са фонологијом и морфофонологијом). Учени-
ке треба упознати са гласовним системом стандардног (књижев-
ног) језика као и са класификацијом гласова по месту и начину
из- говора. Детаљније објаснити шта чини фонолошки систем
српског књижевног језика. Ученике треба подсетити како се врши
подела речи на слогове. Објаснити фонетску и семантичку
границу слога. Упознати ученике са дистинктивном функцијом
фонема, њиховом опозицијом и цртама у српском језику као и
најважнијим варијан- тама фонема.
Прозодија. Знања о акценатском систему српског језика тре-
ба да допринесу да ученици потпуније усвоје књижевнојезич-
ку норму и да унапреде сопствену говорну културу. Оспособити
ученике да одреде место, квантитет и квалитет акцента као и не-
акцентоване дужине. Објаснити шта чини акценатску целину са
посебним освртом на клитике (проклитике и енклитике). У сре-
динама где се не говори књижевним језиком треба оспособљавати
ученике за примену правила о контрастирању акценатског систе-
ма. На пример, у косовско-ресавској зони краткосилазни акценти
се преносе на претходни слог и мењају квалитет (ливада, мотика,
субота и сл.); на месту где је у дијалекту дугосилазни акценат, у
књижевном језику се акценат помера на претходни слог мењајући
и квантитет и квалитет, а на месту где је у дијалекту био дугоси-
лазни акценат, у књижевном језику остаје неакцентована дужина
(девојка, војник, кромпир и сл.). Оспособити ученике за служење
речником ради утврђивања правилног акцента у речи.
Морфофонологија. У оквиру морфофонологије треба обра-
дити морфофонолошке алтернације и указати на њихову улогу у
промени и творби речи. Такође је потребно проширити и утвр-
дити раније стечено знање о гласовним алтернацијама у српском
стандардном (књижевном) језику. Потребно је обрадити следе-
ће гласовне алтернације: једначење (асимилација) сугласника по
звучности; једначење (асимилација) сугласника по месту изговора
(артикулације); палатализација (алтернација к, г, х : ч, ж, ш); си-
биларизација (алтернација к, г, х : ц, з, с); јотовање (алтернација
ненепчаних са предњонепчаним сугласницима); дисимилација
гласова; губљење сугласника; непостојано а (алтернација а : Ø);
промена л у о (алтернација л : о); промена о у е (алтернација о :
е); превој самогласника; асимилација и сажимање самогласника;
покретни самогласници. Нарочито треба обратити пажњу на пра-
вописна решења. Препоручени број часова: 35.
Правопис. У оквиру ове теме ученици треба да прошире
зна- ња из правописа стечена у основној школи. Треба истаћи
основне принципе правописа српског стандардног (књижевног)
језика и оспособити ученике за коришћење Правописа и
правописних при- ручника. Посебно обрадити: писање великог
слова, растављање речи на крају ретка, правописни знак цртица.
Урадити правописне вежбе у вези са писањем гласова х и ј и
гласовним алтернацијама, употребом великог и малог слова,
правописним решењима у вези с писањем клитика и писањем
цртице. Препоручени број часова: 5.
Језик и језичка култура.
Усмено изражавање. У оквиру ове теме треба провежбати
ак- центе: одређивање места акцента, утврђивање квантитета и
квали- тета као и постакценатских дужина.
Акценатске вежбе: место, квантитет и квалитет књижевног
акцента; постакценатске дужине. За групни рад могу се дати зада-
ци у којима се вежба акценат страних речи и акценатски дублети
као и реченични акценат.
Лексичко-стилистичке вежбе заснивају се на избору (и ко-
ментару) стилски обележене лексике из говорног језика или књи-
жевног дела.
Социолингвистичке вежбе заснивају се на приповедању у со-
циолекту или дијалекту уз уочавање диференцијалних црта
између књижевне норме и социолекта или дијалекта.
Дикцијске вежбе подразумевају висину и јачину тона, боју
гласа и темпо изговора; вежбе дисања и артикулацију гласова; ин-
терпункцију и дикцију; померање реченичког акцента и комента-
рисање значењских последица. Све то резултира знањима у при-
премању текста за говорење и рецитовање.
Стилистичке вежбе односе се на писање различитим функци-
оналним стиловима.
Два школска писмена
задатка. Препоручени бој
часова: 10.
Програм за први разред гимназије у оквиру теме Језик и је-
зичка култура организован је тако да подразумева усмено и писа-
но изражавање.
Приликом обраде садржаја из језика препоручује се:
– уочавање језичких појава у одговарајућим примерима уз
ослањање и на језичко осећање ученика;
– примена граматичких правила;
– увежбавање;
– коришћење табела;
– израђивање цртежа, схема, графикона;
– навикавање и подстицање ученика да користе одговарајућу
квалитетну литературу, језичке приручнике, речнике, лексиконе,
појмовнике.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Поред стандардног, сумативног вредновања које још увек
до- минира у нашем систему образовања (процењује знање
ученика на крају једне програмске целине и спроводи се
стандардизованим мерним инструментима – писменим и усменим
проверама знања, есејима, тестовима, што за последицу има
кампањско учење ори- јентисано на оцену), савремени приступ
настави претпоставља формативно вредновање – процену знања
током савладавања про- грама и стицања одговарајуће
компетенције. Резултат оваквог вред- новања даје повратну
информацију и ученику и наставнику о томе које компетенције су
добро савладане, а које не, као и о ефикасно- сти одговарајућих
метода које је наставник применио за остварива- ње циља.
Формативно мерење подразумева прикупљање података о
ученичким постигнућима, а најчешће технике су: реализација
практичних задатака, посматрање и бележење ученикових
активно- сти током наставе, непосредна комуникација између
ученика и на- ставника, регистар за сваког ученика (мапа
напредовања) итд. Ре- зултати формативног вредновања на крају
наставног циклуса треба да буду исказана и сумативно –
бројчаном оценом. Оваква оцена има смисла ако су у њој
садржана сва постигнућа ученика, редовно праћена и објективно и
професионално бележена.
Рад сваког наставника састоји се од планирања, остварива-
ња и праћења и вредновања. Важно је да наставник континуира-
но прати и вреднује, осим постигнућа ученика, и процес наставе
и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној прак-
си, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним
требало би унапредити.
КЊИЖЕВНОСТ
Циљ учења Књижевности је утврђивање и унапређивање је-
зичке и функционалне писмености; развијање читалачких навика
и стицање унутрашње мотивације за читање; стицање и неговање
језичке и књижевне културе; оспособљавање за тумачење и вред-
новање књижевних дела; развијање личног идентитета, критичког
мишљења и стваралачких компетенција заснованих на изучавању
књижевности; оспособљавање за евалуацију и самоевалуацију
стваралачке продукције ученика; развијање самосталног ученич-
ког израза (усменог и писаног); неговање културе слушања и
гово- рења; афирмисање и прихватање вредности хуманистичког
обра- зовања и васпитања ученика; развијање личног,
националног и културног идентитета, љубави према матерњем
језику, традицији и култури српског народа и других народа и
етничких заједница.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Ученик има знања из области српског језика и српске и свет-
ске књижевности. Влада усменом и писаном комуникацијом:
гово- ри и пише поштујући књижевнојезичку норму, уобличава
логичан и стилски складан говорни и писани текст, разуме и
критички про- мишља оно што прочита, има развијен речник.
Чита, доживљава и тумачи књижевно дело; користи читање да
боље разуме себе, друге и свет око себе; прочитао је најважнија
књижевна дела из националне и светске културне баштине. Има
навику и потребу да развија говорну и читалачку културу, како
ради сопственог усавр- шавања тако и ради очувања и богаћења
националне културе.
Основни ниво
Говори јасно и течно, поштујући књижевнојезичку норму;
има културу слушања туђег излагања. Саставља једноставнији
говорни или писани текст који је логичан, добро структуриран и
стилски складан; користи оба писма (дајући предност ћирилици),
влада основним писаним жанровима потребним за школовање и
учешће у друштвеном животу. У различите сврхе чита књижевне
и неуметничке текстове средње тежине, разуме књижевни и
неумет- нички текст средње сложености и критички промишља
једностав- нији књижевни и неуметнички текст.
Има основна знања о језику уопште; разликује књижевни
српски језик од дијалекта и има потребу да учи, чува и негује
књи- жевни језик. Има основна знања о гласовима, речима и
реченица- ма српског језика и зна да примени одређена
граматичка правила у говору и писању. Има развијен речник, у
складу са средњим ниво- ом образовања, а речи употребљава у
складу са приликом.
Познаје ауторе дела из обавезног школског програма и лока-
лизује их у контекст стваралачког опуса и у књижевноисторијски
контекст. Наводи основне књижевноисторијске и поетичке одлике
стилских епоха, праваца и формација у развоју српске и светске
књижевности и повезује их са делима и писцима из обавезне лек-
тире школског програма. Уочава и примерима аргументује основ-
не поетичке, језичке, естетске и структурне особине књижевних
дела из обавезне школске лектире. Формира читалачке навике и
знања схватајући значај читања за сопствени духовни развој.
Средњи ниво
Говори пред аудиторијумом о темама из области језика,
књижевности и културе; саставља сложенији говорени или писа-
ни текст, прецизно износећи идеје; у различите сврхе чита теже
књижевне и неуметничке текстове и има изграђен читалачки укус
својствен образованом човеку; разуме и критички промишља сло-
женији књижевни и неуметнички текст.
Има шира знања о језику уопште и основна знања о језицима
у свету. Зна основне особине дијалеката српског језика и смешта
развој књижевног језика код Срба у друштвени, историјски и кул-
турни контекст. Има шира знања о гласовима, речима и реченица-
ма српског језика и та знања уме да примени у говору и писању.
Има богат речник и види језик као низ могућности које му служе
да се прецизно изрази. Тумачи кључне чиниоце структуре књи-
жевног текста као и његове тематске, идејне, поетичке, стилске,
језичке, композиционе и жанровске особине. Познаје књижевне
термине и адекватно их примењује у тумачењу књижевних дела
предвиђених програмом. Самостално уочава и анализира пробле-
ме у књижевном делу и уме да аргументује своје ставове на осно-
ву примарног текста. Користи препоручену и ширу, секундарну
литературу у тумачењу књижевних дела предвиђених програмом.
Напредни ниво
Дискутује о сложеним темама из језика, књижевности и
културе које су предвиђене градивом; има развијене говорничке
вештине; пише стручни текст на теме из језика и књижевности;
продубљено критички промишља сложенији књижевни и неумет-
нички текст, укључујући и ауторове стилске поступке; изграђује
свест о себи као читаоцу.
Има детаљнија знања о језику уопште, као и о граматици
српског језика. Има основна знања о речницима и структури реч-
ничког чланка.
Критички чита, тумачи и вреднује сложенија књижевна дела
из обавезног школског програма, као и додатна (изборна). Кори-
сти више метода, гледишта и компаративни приступ у тумачењу
књижевног текста. Свој суд о књижевном делу аргументовано из-
носи стално имајући на уму примарни текст, као и друге текстове,
анализирајући и поредећи њихове поетичке, естетске, структурне
и лингвистичке одлике, укључујући и сложеније стилске поступ-
ке. Шири читалачка знања и примењује стратегије читања које су
усаглашене са типом књижевног дела и са читалачким циљевима
(доживљај, истраживање, стваралаштво).
СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА: Књижевност
Основни ниво
Редовно чита књижевна дела из обавезног школског програ-
ма, зна значајне представнике и дела из светске и српске књижев-
ности. Укратко описује своја осећања и доживљај књижевног или
другог уметничког дела. Уочава и наводи основне поетичке,
естет- ске и структурне особине књижевног и неуметничког
текста погод- ног за обраду градива из језика и књижевности; уме
да их именује и илуструје. Разуме књижевни и неуметнички
текст: препознаје њихову сврху, издваја главне идеје текста; прати
развој одређене идеје у тексту; наводи примере из текста и цитира
део/делове да би анализирао текст или поткрепио сопствену
аргументацију; ре- зимира и парафразира делове текста и текст
у целини. Издвоје- не проблеме анализира у основним слојевима
значења. Основне књижевне термине доводи у функционалну
везу са примерима из књижевног текста. Разуме зашто је читање
важно за формирање и унапређивање своје личности, богаћење
лексичког фонда. Развија своје читалачке способности. Разуме
значај књижевности за фор- мирање језичког, литерарног,
културног и националног идентитета. Схвата значај очувања
књижевне баштине и књижевне културе.
Средњи ниво
Тумачи књижевна дела из обавезног школског програма и
по- седује основна знања о књижевноисторијском и поетичком
контек- сту који та дела одређује. Самостално уочава и анализира
значењске и стилске аспекте књижевног дела и уме да
аргументује своје ста- вове на основу примарног текста. Разуме и
описује функцију јези- ка у стваралачком процесу. У тумачењу
књижевног дела примењује адекватне методе и гледишта
усклађена са методологијом науке о књижевности. Познаје
књижевнонаучне, естетске и лингвистичке чињенице и уважава
их приликом обраде појединачних дела, стил- ских епоха и
праваца у развоју српске и светске књижевности. На
истраживачки и стваралачки начин стиче знања и читалачке
вешти- не, који су у функцији проучавања различитих књижевних
дела и жанрова и развијања литерарног, језичког, културног и
националног идентитета. Има изграђене читалачке навике и
читалачки укус свој- ствен културном и образованом човеку.
Примењује сложене страте- гије читања. Мења аналитичке
приступе за које оцени да нису свр- сисходни. Процењује колико
одређене структурне, језичке, стилске и значењске одлике текста
утичу на његово разумевање.
Напредни ниво
Анализира поетичке, естетске и структурне одлике књижев-
ног текста. Поуздано позиционира књижевни текст у
књижевноте- оријски и књижевноисторијски контекст. Примењује
одговарајуће поступке тумачења адекватне књижевном делу и
њима сагласну терминологију. Користи више метода и гледишта и
компаративни приступ да употпуни своје разумевање и критички
суд о књижев- ном делу. Самостално уочава и тумачи проблеме у
књижевном делу и своје ставове уме да аргументује на основу
примарног тек- ста и литерарно-филолошког контекста. Критички
повезује при- марни текст са самостално изабраном секундарном
литературом. Самостално одабира дела за читање према
одређеном критерију- му, даје предлоге за читање и образлаже их.
Познаје и примењује начине/стратегије читања усаглашене са
типом текста (књижев- ним и неуметничким) и са жанром
књижевног дела. Разуме улогу читања у сопственом развоју, али и
у развоју друштва. Има разви- јену, критичку свест о својим
читалачким способностима.
Разред: Први
Недељни фонд 3 часа
Годишњи фонд 111 часова

ИСХОДИ
ТЕМЕ
Стандарди образовних постигнућа2 По завршетку првог разреда ученик ће бити у
Кључни појмови садржаји
стању да:
2СЈК.1.2.5. Уочава основне особине књижевности као дискурса и разликује – објасни појам и значај књижевности као Књижевност као уметност
га у односу на остале друштвене дискурсе. уметности речи и утврди њене сличности/разлике у речи Проучавање књижевног
2СЈК.2.2.3. Разликује методе унутрашњег и спољашњег приступа у односу на друге уметности и области културе; дела Књижевност старог века
интерпретацији књижевноуметничког и књижевнонаучног дела и адекватно – креира сопствено дело, у сагласности са личним Усмена књижевност
их примењује приликом разумевања и тумачења ових врста дела. талентом, и повеже га са основним одликама Средњовековна књижевност
2СЈК.3.2.1. Чита, доживљава и самостално тумачи изабране уметности; Хуманизам и ренесанса
књижевноуметничка и књижевнонаучна дела из обавезног школског – тумачи књижевно дело са разумевањем његових Језичка култура
програма, као и додатне жанровских карактеристика и
(изборне) и факултативне књижевноуметничке и књижевнонаучне текстове; књижевноисторијског контекста; у тумачењу се
током интерпретације поуздано користи стечена знања о стваралачком користи структурним
опусу аутора и књижевноисторијском контексту. и стилистичким елементима дела и употребљава
2СЈК.3.2.3. У процесу тумачења књижевноуметничког и секундарне изворе;
књижевнонаучног дела, одабира, примењује и комбинује адекватне – повезује примарни уметнички текст са
методе унутрашњег и спољашњег приступа. претходно стеченим знањима и животним
2СЈК.1.2.4. Уочава и примерима аргументује основне поетичке, језичке, искуствима;
естетске и структурне особине књижевних дела из обавезне школске лектире. – тумачи различите елементе књижевног дела и
2СЈК.1.2.6. Наводи основне књижевноисторијске и поетичке одлике стилских по себи и унутар надређене целине;
епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности и – интерпретира, тумачи и критички вреднује
повезује их са делима и писцима из обавезне лектире школског програма. обрађена књижевна дела;
2СЈК.1.2.8. Користи препоручену секундарну литературу – доноси вредносне судове о књижевним и
(књижевноисторијску, критичку, аутопоетичку, теоријску) и доводи је у везу са естетским феноменима које аргументује и јасно
књижевним текстовима предвиђеним програмом. образлаже;
2СЈК.1.2.9. На основу дела српске и светске књижевности формира – примени стечена знања из књижевности у
читалачке навике и знања; схвата улогу читања у тумачењу књижевног дела сопственом стваралаштву (у ауторским
и у изграђивању језичког, литерарног, културног и националног идентитета. поетским, прозним, критичким и другим
2СЈК.2.2.4. Уочава и образлаже поетичке, језичке, естетске и структурне радовима);
особине књижевноуметничких и књижевнонаучних дела у оквиру школске – разликује значења и особине појмова књижевни
лектире; процењује да ли је сложенији књижевнонаучни текст род и књижевна врста и користи своја знања
(аутобиографија, биографија, мемоари, дневник, писмо, путопис...) добро приликом тумачења књижевноуметничког текста, у
структуриран и кохерентан, да ли су идеје изложене јасно и прецизно; уочава односу на његову жанровску специфичност;
стилске поступке у књижевноуметничком и књижевнонаучном тексту; – истражи и објасни стваралачку улогу мита
процењује колико одређене одлике текста утичу на његово разумевање и у књижевности;
доприносе тумачењу значења текста. – повезује одлике античког епа и драме са
2СЈК.2.2.6. Приликом тумачења књижевноуметничких и митовима на којима су засновани;
књижевнонаучних дела из школског програма примењује знања о – препозна специфичне одлике библијског стила и
основним књижевноисторијским и поетичким одликама стилских епоха, представе света и објасни стваралачку улогу мита
праваца и формација у развоју српске и светске књижевности. у библијским причама;
2СЈК.2.2.8. Активно користи препоручену и ширу, секундарну литературу – разуме античке и библијске текстове као
(књижевноисторијску, критичку, аутопоетичку, теоријску) у тумачењу прототекстове у развоју светског књижевног
књижевноуметничких и књижевнонаучних дела предвиђених програмом. наслеђа;
2СЈК.3.2.4. Уочава и тумачи поетичке, језичке, естетске и структурне особине – препознаје афирмативни и негаторски однос
књижевноуметничких и књижевнонаучних текстова у оквиру школске књижевног наслеђа према античкој и
лектире и изван школског програма; процењује и пореди стилске поступке у библијској традицији;
наведеним врстама текстова. – повеже знања из историје и историје уметности
2СЈК.3.2.6. Приликом тумачења и вредновања књижевноуметничких и старог века (сумерско-вавилонске, хебрејске, хеленске)
књижевнонаучних дела примењује и упоређује књижевноисторијске и са књижевним стваралаштвом тог раздобља;
поетичке одлике стилских епоха, праваца и формација у развоју српске – поткрепљује примерима основне одлике
и светске књижевности. народне књижевности (класификација,
2СЈК.3.2.8. У тумачењу књижевног дела критички користи препоручену и варијантност, формулативност);
самостално изабрану секундарну литературу (књижевноисторијску, – истражи лексику језика народне књижевности, и
критичку, аутопоетичку, теоријску). повеже са лексиком савременог књижевног
2СЈК.1.2.2. Познаје књижевнотеоријску терминологију и доводи је у језика;
функционалну везу са примерима из књижевних и неуметничких текстова – анализира композиционе и стилистичке одлике
предвиђених програмом. народне бајке / народне епске и лирске песме /
2СЈК.1.2.7. Анализира издвојене проблеме у књижевном делу и уме да народне баладе и вреднује поруке ових текстова у
их аргументује примарним текстом. односу на властито читалачко и интермедијално
2СЈК.1.3.4. Користи оба писма, дајући предност ћирилици; примењује искуство;
основна правописна правила у фреквентним примерима и уме да се служи – установи утицај народне књижевности
школским издањем Правописа; у писању издваја делове текста, даје наслове као прототипског обрасца у делима
и поднаслове, уме да цитира и парафразира; саставља матурски рад ауторске књижевности;
поштујући правила израде стручног рада (употребљава фусноте и саставља – препозна одлике средњовековне књижевности
садржај и библиографију); саставља писмо – приватно и службено, и испита њен значај за српску културу;
биографију (CV), молбу, жалбу, захтев, оглас; зна да попуни различите – разликује одлике усмене и писане традиције
формуларе и обрасце. средњег века;
2CJK.1.3.2. Говорећи и пишући о некој теми (из језика, књижевности или – протумачи везе (сличности, разлике и
слободна тема), јасно структурира казивање и повезује његове делове на међусобне утицаје) између народне и ауторске
одговарајући начин; разликује битно од небитног и држи се основне теме; књижевности средњег века
саставља једноставнији говорени и писани текст користећи се описом, – препозна одлике епохе у књижевности и
приповедањем и излагањем (експозицијом); уме укратко да опише своја другим уметностима (сликарство, музика,
осећања и доживљај књижевног или другог уметничког дела; сажето архитектура...);
препричава једноставнији књижевноуметнички текст и издваја његове – образложи на примерима важност свеукупног
важне или занимљиве делове; резимира једноставнији књижевни и културног заокрета који се догодио у епохи
неуметнички текст. хуманизма и ренесансе;
2CJK.1.3.3. У расправи или размени мишљења на теме из књижевности, – наведе главне мотиве, тематику и стилске одлике
језика и културе уме у кратким цртама да изнесе и образложи идеју или став репрезентативних књижевних дела хуманизма и
за који се залаже, говори одмерено, ослања се на аргументе, у стању је да ренесансе и покаже разлике и сличности у односу на
чује туђе мишљење и да га узме у обзир приликом своје аргументације; античку и средњовековну књижевност/културу;
пише – примењује основне принципе правописа
једноставнији аргументативни текст на теме из књижевности, језика и културе. српског књижевног језика;
служи се правописним приручницима;
– састави текст примењујући различите
облике књижевноуметничког стила;
– правилно распореди грађу при писању састава;
 2CJK.1.3.1. Говори разговетно, поштујући ортоепска правила књижевног – препозна књижевни акценат и облик речи у
језика; примењује књижевнојезичку акцентуацију или упоређује свој свакодневној комуникацији и у говору јунака
акценат са књижевним и труди се да је с њим усклади; течно и разговетно у уметничким текстовима а потом га
чита наглас књижевне и неуметничке текстове; изражајно чита и казује исправља у сопственом говору;
лакше књижевноуметничке текстове; у званичним ситуацијама говори о – чита с разумевањем књижевне и остале
једноставнијим темама из области језика, књижевности и културе типове текстова.
користећи се коректним језичким изразом (тј. говори течно, без
замуцкивања,
поштапалица, превеликих пауза и лажних почетака, осмишљавајући
реченицу унапред) и одговарајућом основном терминологијом науке о језику
и науке
о књижевности, прилагођавајући приликама, ситуацији, саговорнику и теми
вербална и невербална језичка средства (држање, мимику, гестикулацију);
говори уз презентацију; има културу слушања туђег излагања; у стању је да
с пажњом и разумевањем слуша излагање средње тежине (нпр. предавање)
с темом из језика, књижевности и културе; приликом слушања неког
излагања уме да хвата белешке.
2CJK.1.3.5. Има способност и навику да у различите сврхе (информисање,
учење, лични развој, естетски доживљај, забава...) чита текстове средње
тежине (књижевноуметничке текстове, стручне и научно популарне
текстове из области науке о језику и књижевности, текстове из медија );
примењује предложене стратегије читања.
2CJK.1.3.6. Разуме књижевни и неуметнички текст средње сложености:
препознаје њихову сврху, проналази експлицитне и имплицитне информације,
издваја главне идеје текста; прати развој одређене идеје у тексту; пореди
основне информације и идеје из двају или више текстова.

–––––––––
2 Стандарди образовних постигнућа достижу се на крају општег средњег образовања. Исти стандард (или његов део) активираће се више пута током школске године, од-
носно до краја средњег образовања, али уз помоћ различитих исхода. Такво поступање осигурава досезање све вишег и вишег нивоа појединачних ученичких постигнућа,
а ученичка знања, вештине и способности се непрестано сагледавају из нових углова, утврђују, проширују и систематизују.
С обзиром на сложеност предмета и области унутар предмета, неопходно је поступно остваривати све стандарде кроз све четири године средњошколског образовања, али
поједини стандарди се могу видети и као конкретније повезани са одређеним исходом.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Настава и учење Књижевности треба да допринесу развоју
стваралачког и истраживачког духа који ће омогућити ученици-
ма да: развијају знања, вредности и функционалне вештине које
ће моћи да користи у даљем образовању, у професионалном раду
и свакодневном животу; формирају вредносне ставове којима се
чува национална и светска културна баштина; овладавају општим
и међупредметним компетенцијама, релевантним за активно уче-
шће у заједници и целоживотно учење.
Квалитет и трајност знања, умења, вештина и ставова учени-
ка умногоме зависе од принципа, облика, метода и средстава који
се користе у процесу учења. Због тога савремена настава књижев-
ности претпоставља остваривање исхода уз:
– активно, креативно и стваралачко ангажовање ученика;
– уважавање дидактичких принципа (посебно: свесне актив-
ности ученика, научности, примерености, поступности, система-
тичности и очигледности);
– адекватну примену оних наставних облика, метода, посту-
пака и средстава чију су вредност утврдиле и потврдиле
савремена пракса и методика наставе и учења књижевности (пре
свега: разни видови организације рада и коришћење
комуникативних, логич- ких и стручних/специјалних метода
примерених садржајима обра- де и могућностима ученика).
Избор одређених наставних облика, метода, поступака и
сред- става условљен је, пре свега, исходима које треба остварити,
а по- том и садржајима који ће помоћи да се прописани исходи
остваре.
Редовна настава и учење Књижевностиизводи се у специја-
лизованим учионицама и кабинетима за овај предмет, који треба
да буду опремљени у складу са нормативима за гимназије. Дели-
мично, она се организује и у другим школским просторијама (би-
блиотеци-медијатеци), читаоници, аудиовизуелној сали и сл.), а
када се укаже могућност и у изванучионичким просторима (музе-
ји, библиотеке, легати, позоришта, споменичка књижевна башти-
на, екскурзије, стручна путовања и сл.)
У настави Књижевностикористе се одобрени уџбеници и
приручници, као и библиотечко-информацијска и информатичка
грађа, значајна за систематско оспособљавање ученика за само-
стално коришћење разних извора сазнања у настави и ван ње.
Области Књижевност и Језичка култура треба да чине пред-
метну целину, да се прожимају и употпуњују. Стога је
препоручени број часова само оквиран (за Књижевност 87, а за
Језичку културу 24). Пажљивим планирањем наставе и учења које
треба да доведу до остварености предвиђених исхода за обе
области, наставник ће сам, уз праћење резултата ученика,
распоређивати број часова.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Програм за први разред у сегменту Књижевност организо-
ван је у седам области/тема и усклађен с исходима учења за овај
разред (према описима стандарда ученичких постигнућа).
Књижевност као уметност речи
Предвиђени садржаји3
У оквиру ове теме ученици ће се упознати са појмом и врста-
ма уметности, спознаће књижевност као уметност речи и моћи ће
да је повежу са другим уметностима. Ваљало би да се упореде ра-
зличита изражајна средства карактеристична за поједине уметно-
сти (реч, тон, звук, покрет, боја...), да се објасни појам синкрети-
зма, те да се истакне особеност књижевности унутар уметничког
простора. Ученици би требало да разумеју разлику између књи-
жевноуметничког текста (уметничко обликовање, стилско-језичка
особеност, естетски доживљај, побуђивање емоција, маштовито-
сти, подстицај на размишљање, вишезначност и сл.) и текстова
комуникационог и научног дискурса. Посебно им треба објаснити
разлику између књижевног (стандардног) језика и језика књижев-
ности. Такође, неопходно је истаћи универзална и хуманистичка
својства књижевности као и њену естетску, сазнајну и васпитну
улогу у животу појединца и народа. О човековој исконској потре-
би за причом и причањем, о причи као изразу идентитета, али и
уточишту пред животом-крвником, о значају приче која мора да
„служи човеку и човечности” треба говорити у контексту тумаче-
ња Андрићеве беседе О причи и причању.
Такође, тема о причи као копчи међу људима, која олакшава
живот и њеном причаоцу и ономе који је слуша, може се разрађи-
вати и корелирати са Причом о причању Горана Петровића (из-
борни садржај).
––––––––
3 У тексту су посебно назначени садржаји из изборног програма. Сви остали садр-
жаји обрађују се као обавезни.
 У складу са индивидуалним талентима и интересовањима
сваког ученика би требало мотивисати да креира своје дело. Из
овакве стваралачке перспективе разумеће разлику између
уметнич- ког и неуметничког дела, корелираће медијум
сопственог уметнич- ког изражаја са особеностима књижевности
као уметности речи.
Обавезни садржаји:
Иво Андрић, О причи и причању
Изборни садржаји:
Горан Петровић, Прича о причању
Проучавање књижевног дела
Предвиђени садржаји
Ова наставна област представља спону између основно
школ- ских знања и наставног програма првог разреда, иманентна
је свакој наставној јединици и функционално ће се примењивати
током чита- ве школске године. Потребно је урадити
типологизацију књижевно- сти и ученицима објаснити основне
поделе књижевности (народна и ауторска, стих и проза,
књижевни родови и врсте, општа и наци- онална,
књижевноуметничка и књижевнонаучна дела). Предвиђени
садржаји треба да омогуће читање и тумачење књижевних дела,
уз разумевање књижевног жанра, књижевне епохе и културне
тради- ције. Ученици се упознају са примарним и секундарним
изворима за проучавање књижевног дела. Наставницима се
препоручује да самостално одаберу дела из програма којима ће
илустровати нова књижевнотеоријска и књижевноисторијска
знања. То могу бити дела из обавезног или изборног програма
које наставник одабере. На одабраним примерима обрадити
појмове карактеристичне за све књижевне родове и
књижевноуметничка или књижевно-научна дела: тема, мотив и
врсте мотива (статички, динамички, асоцијатив- ни;
интернационални/лутајући; лајтмотив), идеја, порука.
Овом тематском облашћу у проучавање се уводе и науке о
књижевности (теорија књижевности, историја књижевности, књи-
жевна критика). Препорука би била да се у овој области вредну-
ју (анализирају, тумаче, интерпретирају) ауторски радови ученика
које су створили при изучавању претходне области. Дакле,
ученици ће, примењујући стечена знања о наукама о
књижевности, вредно- вати (аргументовано и критички)
стваралаштво својих вршњака.
Систематизују се и, на примерима, обнављају и проширују
знања стечена у основној школи:
– природу и одлике лирике и лирске врсте обрадити на при-
меру песме Јована Дучића, Звезде;
– природу и одлике епике и епске врсте у прози и стиху об-
радити на следећим текстовима: народна епска песма Бановић
Страхиња; Лаза Лазаревић, Први пут с оцем на јутрење (ау-
торска приповетка); Антон Павлович Чехов, Туга (ауторска но-
вела); уз обраду епике и романа као књижевне врсте могу се ана-
лизирати и дела из изборног садржаја: Данило Киш, Рани јади;
Милован Витезовић, Лајање на звезде, Ненси Клајнбаум, Дру-
штво мртвих песника. Уколико се наставник определи за об-
раду Витезовићевог романа или романа Ненси Клајнбаум, теми
школског живота могло би се методички приступити на различи-
те начине, а у корелирању са стеченим знањима из теорије књи-
жевности, области позоришта и филма (додатни ниво). Рецимо:
поређење романа и истоимених филмова Милована Витезовића /
Здравка Шотре или Ненси Клајнбаум / Питера Вира (индивидуал-
ни или групни рад, писање филмске и/или књижевне критике,
упо- знавање са редитељским послом, подела улога својим
вршњацима и наставницима, по узору на филм), а на највишем
нивоу пред уче- нике би се могао поставити изазов писања
њиховог сценарија на тему школског живота и реализација
драмског приказа, позоришне представе или кратког филма.
– природу и одлике драме и драмске врсте и подврсте (тра-
гедија; комедија: карактера, нарави, ситуације; драма у ужем сми-
слу) обрадити на Софокловој трагедији Антигона и обнављању
текстова из основне школе.
– епско-лирске врсте (одлике и подела: балада, романса, по-
ема). Народну баладу обрадити на примеру Хасанагинице и об-
јаснити жанровске разлике подсећањем на романсе и поеме из
основне школе.
Паралелно са обрадом књижевних родова и врста треба
обна- вљати и уводити нове стилске фигуре. Ученици се упознају
са пој- мом стилистике и стила, при чему се непрестано подстичу
на функ- ционалну примену и продукцију стилско-изражајних
средстава.
Препорука је да се ученици темељно обуче будући да су ова
знања неопходна и драгоцена за све четири године школовања.
Тре- бало би да разумеју појмове књижевни род и књижевна врста
– тео- ријски и практично/функционално. Када је реч о
књижевним родо- вима, препорука је да се, на основу теоријских
појашњења, ученици мотивишу да један лирски текст преобликују
у епски и драмски (те да у практичној примени теоријских знања
разумеју суштинске ра- злике и особености сваког појединачног
књижевног рода). Слична поступања пожељна су и при
савладавању књижевних врста. У том смислу, било би значајно да
се усмере ка поступцима жанровских варирања и
трансформисања једне књижевне врсте у другу. Реци- мо,
ученици би требало да разликују љубавну од родољубиве песме
или приповетку од новеле. То ће у потпуности савладати уколико
су кадри да једну љубавну песму преобликују у родољубиву, да
при- поветку преобразе у новелу, да елегију трансформишу у
дитирамб и сл. Оваква жанровска поигравања, утемељена у
стваралачкој про- дукцији ученика, појасниће недоумице, указаће
на специфичности одређене књижевне врсте, разграничиће
разлику између појмова род и врста, омогућиће трајна знања и
функционалну примену тео- ријског дискурса у даљем
практичном раду на текстовима.
Обавезни садржаји:
Јован Дучић, Звезде
Бановић Страхиња, народна епска песма
Лаза Лазаревић, Први пут с оцем на јутрење
Антон Павлович Чехов, Туга
Хасанагиница, народна балада
Софокле, Антигона
Изборни садржаји:
Данило Киш, Рани јади
Милован Витезовић, Лајање на звезде
Ненси Клајнбаум, Друштво мртвих песника
Књижевност старог века
Предвиђени садржаји
Објаснити појам књижевно раздобље као веома дуг
временски период у којем се сусрећу паралелни развици
различитих национал- них књижевности (сумерско-вавилонска,
стара хебрејска, античка грчка и античка римска књижевност).
Обрадити значај и обележја књижевности старог века (тематика,
одлике, допринос културној баштини, узајамне тематско-
мотивске везе различитих књижевно- сти старог века). Класични
еп/епопеју обрадити на примерима Епа о Гилгамешу и
одломцима Хомерове Илијаде. На изборном нивоу може се
интерпретирати одломак из Одисеје, уз указивање на ин-
тернационалне мотиве. Објаснити структуру Хомерових епопеја и
хексаметра као најзначајнијег стиха класичне књижевности.
Приликом обраде Хомерових епова упознати ученике са нај-
значајнијим античким (хеленским) митовима и расветлити улогу
мита у слици света и уметничким рефлексијама.
Вратити се Софокловој Антигониу контексту порекла и
развоја трагедије као оригиналне хеленске творевине; повезати
ову трагедију са кругом тебанских митова (мит о Едипу, „грешна
историја Лабдаковића”).
Проблем правде, храбрости и изазова пред који човек долази
настојећи да, попут Антигоне, сачува човечност и лично достојан-
ство, актуелна је тема још од књижевности старог века. Колико је
ова тематика жива и у савремено доба ученици могу разумети у
сусрету са романом Харпер Ли Убити птицу ругалицу (изборни
садржаји). О потреби за чојством и јунаштвом у свим временима
и путу којим се човек уздиже ка овим врлинама, Харпер Ли
говори ненаметљиво, убедљиво и мотивишуће за младог човека.
 Проучити устројство Библије као свете књиге јудаизма и
хришћанства и као ризнице мотива читаве светске књижевности
(Стари и Нови завет). Уочити специфичне одлике библијског
стила и представе света и предочити стваралачку улогу мита у
библијским причама (библијски митови из Прве књиге Мојсије-
ве). Одабране митове функционално повезати са одговарајућим
текстовима из Старог завета (Легенда о потопу; Пјесма над
пјесмама) и Новог завета: Јеванђеље по Матеју (Беседа на гори,
Страдање и васкрсење Христово). При обради треба разрадити
појмове јеванђеље, парабола и беседа, те указати ученицима на
жанровско богатство и стилске одлике Библије.
Током изучавања књижевности старог века ученици
поступно разумевају античке и библијске текстове као
прототекстове у разво- ју светског књижевног наслеђа. Мотивишу
се да увиде, освесте и доживе библијске и античке текстове као
ризницу тема, симбола и мотива различитих уметности светске
културне баштине. Обја- шњава им се да ће у свом читалачком
искуству често уочавати везе и одјеке античких и библијских
митова са текстовима које ће ради- ти. Нпр., сви текстови из
средњовековне књижевности предвиђени програмом као и
књижевни текстови других епоха, па и савреме- не књижевности.
Као пример одјека класичног мита у савременој прози обрадити
„Чудо у Јабнелу” Борислава Пекића (одломак из романа Време
чуда) и ученицима указати на демитологизацију по- знате
јеванђеоске приче о Христовим чудима, тј. на пишчеву поле-
мику са Библијом, али и са сваком идеологијом и догмом.
Такође, ученицима се сугерише да ће у овом сталном дијало-
гу књижевности са традицијом препознавати и афирмативни и не-
гаторски однос потоњег уметничког стваралаштва према
античком и библијском књижевном наслеђу. Као један од бројних
примера дијалога савремене књижевности са традицијом, у
оквиру избор- них садржаја може се обрадити роман Vitabrevis
Јустејна Горде- ра, који се бави питањима Бога, греха, одрицања,
кривице, љубави итд., и то из различитих перспектива
(књижевност, филозофија, религија). Ово дело значајно је и у
контексту међупредметних ис- траживања и паралелизама.
Обавезни садржаји:
Еп о Гилгамешу
Хомер, Илијада (певање I: Куга. Гнев; одломак из VI певања:
Хектор се састаје са Андромахом; XXII: Погибија Хекторова;
XXIV: Откуп Хектора)
Антички (хеленски) митови: Прометеј; Орфеј; Дедал и Икар;
Тезеј и Минотаур; јабука раздора; Одисеј и Пенелопа; Едип (Пре-
ма: Роберт Грејвс, Грчки митови)
Библија:
Стари завет – библијски митови из Прве књиге Мојсијеве
(стварање света и човека, човек у рају, првородни грех,
прогонство из раја, Каин и Авељ; Вавилонска кула; Јов); Легенда
о потопу; Пјесма над пјесмама
Нови завет – Јеванђеље по Матеју (Беседа на гори, Страда-
ње и васкрсење Христово)
Борислав Пекић, „Чудо у Јабнелу” (Време чуда)
Изборни садржаји:
Хомер, Одисеја (одломак: Одисеј код
Феачана) Јустејн Гордер, Vitabrevis
Харпер Ли, Убити птицу ругалицу
Народна књижевност
Предвиђени садржаји
У овој области утврдиће се постојећа знања и стицати нови
увиди у одлике, својства и значај народне књижевности. Ученици
ће се подсетити због чега се народна именује и као усмена књи-
жевност (дела су настајала у усменом облику када се још није
знало за писмо, а за већину дела тешко се може одредити време
настанка). Објасниће им се и дилеме у вези са ауторством (аутор
је био анонимни појединац који је најчешће остао непознат, те је
неисправно говорити да дела народне књижевности немају ауто-
ра; реч је о непознатом аутору). Такође, једна од темељних одлика
народне књижевности – варијантност – биће обрађена на приме-
ру песама Диоба Јакшића и Опет Диоба Јакшића. Поред тога,
ученици ће се подсетити на одјек колективног духа, свеколиких
моралних вредности и искуства народа који је ову књижевност
стварао, због чега се с правом инсистира на њеном народном ка-
рактеру. Најзад, указује им се и на честу употребу стереотипних
почетака, завршетака, бројева, на препознатљив стил појединих
књижевних врста и сл.
Током рада на овој наставној области треба систематизовати
класификацију наше народне књижевности. С тим у вези,
појасниће се подела на дела писана у стиху и прози. Обновиће се
врсте на- родних лирских песма (на примеру митолошке песме
Сунце се дје- војком жени и уз подсећање на песме које су
обрађене у основној школи: обредне, обичајне, посленичке,
хришћанске, љубавне, по- родичне, шаљиве). Посебно ће се
разматрати народне епске песме: бугарштице (на примеру песме
Марко Краљевић и брат му Андри- јаш појасниће се одлике
народне епске песме дугог стиха) и народ- не епске десетерачке
песме (поводом којих ће се утврдити знања о тематским
круговима: преткосовском, косовском, тематском кругу о Марку
Краљевићу, покосовском, тематским круговима о хајдуци- ма и о
ускоцима, о ослобођењу Србије и о ослобођењу Црне Горе).
Ученици ће разумети да се народне епске песме могу поделити
пре- ма врсти стиха (бугаршице и десетерачке), а да се
јуначке/мушке пе- сме деле према времену о којем певају (песме
старијих, средњих и новијих времена) и на тематске кругове. Као
илустративни пример народних десетерачких песама треба
посебно анализирати Комаде од различни јехкосовскијех пјесама
и Ропство Јанковић Стојана. Поред народне књижевности у
стиху, обновиће се и класификаци- ју књижевности писане у
прози (приповетке, новеле, бајке, басне, приче о животињама,
шаљиве приче, анегдоте, легендарне приче). Посебно би требало
разрадити структуру народне бајке што се може прикладно
урадити на примеру текста Златна јабука и девет пауница.
Устаљена, својства бајке, елементи фантастичног и реали-
стичног, као и улога бајке у одрастању и васпитавању човека
може се показати на примеру одабраних текстова из збирке
Хиљаду и јед- на ноћ (изборни садржај). Сви ови елементи дати су
и Толки новом роману Господар прстенова (књига I). Жанр
епске фантастике, бај- ковити преплет митолошког са
реалистичним и вера у победу добра над злом показују жанровску
еластичност и прилагодљивост бајке савременом свету. У
договору са ученицима, наставник обрађује једно од ових дела из
изборног садржаја.
Инспиративни методички приступи при обради бајке могли
би се повезати са следећим задацима: написати сопствену бајку:
говорити на тему бајковитог у реалном; на основу задатих асоци-
јација (појмови повезани са бајком: врлина, правичност, добро,
зло, срећа, помагач, одмагач, препрека...) урадити вежбу говорне
импровизације, па од добијених епизода сачинити бајку;
понудити ученицима да преобликују крај понуђеног текста другог
жанра (са негативним исходом) у правцу бајковитог разрешења.
При интерпретирању дела из народне књижевности ученици
се непрестано упућују на везе са ауторском књижевношћу
(жанровске, тематско-мотивске, стилске), потцртава се значај и
утицај народне књижевности у нашем књижевном, културном и
језичком наслеђу.
Обавезни садржаји:
Сунце се дјевојком жени, народна лирска митолошка
песма Народне епске песме:
Марко Краљевић и брат му Андријаш
(бугарштица) Комади од различни јехкосовскијех
пјесама Ропство Јанковић Стојана
Диоба Јакшића и Опет Диоба Јакшића
Златна јабука и девет пауница, српска народна бајка
Изборни садржаји:
Хиљаду и једна ноћ (избор)
Толкин, Господар прстенова (књига I)
Средњи век
Предвиђени садржаји
Ученике упознати са околностима и правцима у којима се
ра- звија епоха, истаћи поделу европске цивилизације на два
духовна и политичка круга – источни и западни. Указати на
Библију као те- мељну књигу средњовековне културе, те на
библијски стил и тео- лошку природу уметности.
Заинтересованим ученицима треба пружити могућност да
спе- цифичну природу и дух средњег века сагледају на примеру
Испо- ведне молитве из 14. века, непознатог аутора (Антологија
српског песништва, приредио Миодраг Павловић) из изборног
програма.
Корелирати знања стечена на часовима историје и истаћи
средњи век као велики и конститутивни период српске културе,
доба формирања њене индивидуалности, националног и култур-
ног идентитета (на политичком, државном, верском, а паралелно
са тим и на књижевном и културном плану). Улогу владара из по-
родице Немањића у овом процесу могуће је додатно истражити
на одломцима из дела из изборног програма Културна историја
Срба Јована Деретића. Такође би требало истаћи значај
византиј- ских узора на свим плановима културе, па и
књижевности.
У корелацији са наставом српског језика указати на рад Ћи-
рила и Методија и значај ћирилометодијевске традиције за
словен- ску и српску писменост и књижевност; обновити
историју језика и писма (старословенски, српскословенски језик;
глагољица, ћи- рилица; најстарији споменик српскословенске
писмености: Миро- слављево јеванђеље), омеђити историјски и
географски подручје на коме настаје и траје стара српска
књижевност.
Нагласити личност и заслуге Светог Саве, као и његову
улогу зачетника оригиналне српске књижевности. Жанр житија
и књижевно уобличавање теме светости ученици ће разумети из
одломака из Савиног Житија Светога Симеона, Теодосијевог
Житија Светог Саве и Житија деспота Стефана Лазаревића
Константина Филозофа. У житију Константина Филозофа нагла-
сити међусобне утицаје писане и народне књижевности и слобод-
но кретање мотива и делова сижеа између ових двеју паралелних
поетичких и језичких традиција српске књижевности.
Промене до којих долази у књижевности после Косовске
бит- ке: претежно лирски карактер, жанровске и тематске
модифика- ције, пратиће се при обради Јефимијине Похвале
кнезу Лазару и Слова љубве Деспота Стефана Лазаревића.
Слово љубве обради- ти и као пример пеничке посланице и песме
у прози.
Приликом синтезе епохе обрадити роман Доротеј Добрила
Ненадића који открива трајно зрачење и одјеке средњовековне
кул- туре у српској књижевности. Ова димензија може се
сагледати и упућивањем на већ обрађену песму Јефимија
Милана Ракића, као и обрадом одабраних песама из збирке
Усправна земља Васка Попе из изборних садржаја. Доротеј ће
послужити и за утврђивање тео- ријских знања о роману као
врсти и о његовим наративним могућ- ностима (умножавање
приповедачких перспектива/тачки гледишта).
Обавезни садржаји:
Свети Сава, Житије Светога Симеона (одломак: Боловање
и смрт Светог Симеона); Теодосије, Житије Светог Саве (одло-
мак: Бег у Свету Гору)
Константин Филозоф, Житије деспота Стефана
Лазаревића (одломци: Опис Београда; о смрти Краљевића Марка;
о Косовској бици)
Јефимија, Похвала кнезу Лазару
деспот Стефан Лазаревић, Слово љубве
Добрило Ненадић, Доротеј, роман
Изборни садржаји:
Исповедне молитве из 14. века
Јован Деретић, Културна историја Срба (одломци о Нема-
њићима)
Милан Ракић, Јефимија
Васко Попа, Усправна земља
Хуманизам и ренесанса
Предвиђени садржаји
У оквиру књижевноисторијске периодизације хуманизам и
ренесанса се објашњава као епоха која настаје у Италији у XIV
веку, а у Европи доминира током XV и XVI века. Ученицима тре-
ба појаснити особености хуманизма, особености ренесансе као
и заједничке одлике стваралаштва епохе. Са великим културним
заокретом који се догодио у овој епохи (секуларизација културе,
постављање човека у средиште пажње стваралаца, субјективност
и истицање личности у стваралачком поступку, увођење народног
језика итд..) ученици ће се упознати у одабраним сонетима Фран-
ческа Петрарке из Канцонијера и одабраним новелама
Ђованија Бокача из Декамерона. Истаћи Петрарку као првог
модерног пе- сника субјективне лирике и зачетника традиције
сонета у светској поезији. У истом контексту допунити знања о
сонету као лирској утврђеној форми, те објаснити ученицима
појмове канцонијер и петраркизам. Такође, ученичка претходна
знања о новели могу се ваљано допунити анализом Бокачовог
Декамерона.
Уз обраду Бокачових новела ученици се могу упознати са
савременим новелама Хулија Кортасара „Графити” и „Апока-
липса у Солинтинамеу” (изборни садржаји). Поред жанровских
паралелизама, увођење Кортасарових новела мотивисано је и мо-
гућношћу истраживања дијалога књижевних епоха (политика и
судбина појединца у првој – паралела са Антигоном; библијски
мотиви у другој понуђеној новели).
Прелаз између средњег века и хуманизма и ренесансе са-
гледаће се на делу Божанствена комедија Дантеа Алигијерија
(Пакао, одломци). Анализом ових текстова разматраће се однос
хуманизма и ренесансе према античком наслеђу и традицији сред-
њег века.
Као пример првог модерног романа и поступка пародирања
књижевних жанрова интерпретираће се Сервантесов Дон Кихот
(I књига). Уметнички ефекти пародијског поступка сагледаће се
кроз укрштање два стила и преплитање одлика витешког и пикар-
ског романа.
Специфичност ренесансне драме и ренесансног погледа на
свет назначиће се у обради Шекспирове трагедије Ромео и Јули-
ја. Узајамно прожимање различитих уметности – уметничко дело
као повод за настанак другог уметничког дела, инспирисало је
Ви- славу Шимборску да напише песму о моћи позоришне
уметно- сти „Утисци из позоришта”. Сусрет са овом песмом и
поезијом Шимборске могао би послужити као надахнуће за један
подража- валачки задатак у којем би ученици писали своје дело
инспириса- но уметничким делом које их је посебно дотакло.
Будући да се српска књижевност током свог историјског тра-
јања развијала и на територијама где су живели Срби, а које данас
нису у саставу српске државе (за време хуманизма и ренесансе то
су били Дубровник, Далмација и Бока Которска), одлике ове
епохе разматраће се и на примерима дубровачке књижевности у
ерудитној комедији Дундо Мароје Марина Држића. Уколико
ученици пока- жу интересовање, из изборног програма могу се
обрадити Држиће- ва фарса Новела од Станца, као и песме
дубровачких петраркиста Шишка Менчетића (Први поглед) и
Џора Држића (Горчије жа- лости јесу ли гди кому?). Уз
Држићеве комедије увести појмове: ерудитна комедија, фарса,
commediadellʼarte, пролог и епилог.
Обавезни садржаји:
Данте Алигијери, Пакао ( I–III Врата Пакла, предворје; Ахе-
ронт; Харон; V певање Паоло и Франческа; XXXII – XXXIV пева-
ње, девети круг Пакла)
Франческо Петрарка, Канцонијер (нпр. 3. сонет Тог дана зра-
ци сунца бледи паше; 61. сонет Нека је блажен дан, месец ии доба;
134. Мира ми нема, а нема ни рата; 292. сонет Очи о којима тако
топло зборих)
Ђовани Бокачо, Декамерон (оквирна прича Куга у Фиренци;
дан први, друга новела О Јеврејину који је постао хришћанин; дан
пети, прича девета Федериго и мона Ђована).
 Мигел де Сервантес, Дон Кихот (I књига)
Виљем Шекспир, Ромео и Јулија
Марин Држић, Дундо Мароје
Изборни садржаји:
Марин Држић, Новела од Станца
Шишко Менчетић, Први поглед
Џоре Држић, Горчије жалости јесу ли гди кому?
Хулио Кортасар, „Графити”; „Апокалипса у
Солинтинамеу” Вислава Шимборска, „Утисци из
позоришта”
Од 111 часова на којима се током године реализује настава,
предлаже се да се на 87 часова обрађују, утврђују и систематизу-
ју садржаји из књижевности. Како је укупан број књижевних
дела за обраду 30 уз које наставници и ученици бирају још 5
препоручених садржаја (у односу на интересовања и могућно-
сти ученика), укупан број од 35 дела пружа могућност успоста-
вљања динамике обраде сваког појединог садржаја на два до три
школска часа. Нека књижевна дела изискиваће један час, а нека
два или три, те је наставник тај који предвиђа и планира динами-
ку рада на часовима обраде, утврђивања и систематизације гра-
дива укључујући у то и различите нивое обраде/приступе обради
(интерпретацију, приказ и осврт), као и повезивање наставних
садржаја из књижевности са садржајем из језика (нпр., кад је реч
о историји језика, повезано ће се читати и тумачити следећи тек-
стови: Црноризац Храбар, Слово о писменима и Запис Глигорија
дијака у Мирослављевом јеванђељу, са текстовима средњовековне
књижевности). Још једна препорука за наставника односи се на
компаративно повезивање и тумачење текстова који долазе из ра-
зличитих историјских, културних и жанровских оквира (нпр.
поре- ђење овдашње/ српске епске традиције са сумерско-
вавилонском, хеленском, словенским, итд.; поређење структурних
и мотивских конституената епских песама, епова, народних бајки
и библијских предања, итд.). Посебну пажњу наставник би
требало да обрати и на осветљавање разноврсности релација које
се успостављају између канонских дела националне и светске
књижевности и до- минантних савремених форми уметничког
израза и презентације (савремени роман, драмски текст; филм,
анимирани филм, стрип, позоришна представа, историјско-
образовни садржаји на телеви- зији и интернету, итд.).
Ученици се упознају са планом, садржајима предмета и на-
чинима рада. Ученицима се указује на важност планског и благо-
временог припремања за часове обраде књижевног дела (читање и
тумачење књижевних дела, коришћење уџбеника, примарних и
се- кундарних извора за тумачење књижевних дела). Књижевно
дело уводи се у наставу доживљајним и истраживачким читањем,
при- премним задацима, истраживачким и радним пројектима.
Нивои обраде. Тумачење књижевног дела може се реализо-
вати и планирати за обраду на различитим нивоима (осврт,
приказ, интерпретација).
Рад на часу. Књижевне појаве, термини и појмови обрађују
се посредством планираних књижевних дела. У непосредном
раду, уз уважавање водећих методичких принципа и радних
начела, ко- ристе се одговарајуће обавештајни, логички и
специјални (струч- ни) методи. Методска адекватност и јединство
теоријских и прак- тичних поступања кључни су за успешну
наставу књижевности; књижевнотеоријска знања се примењују у
тумачењу конкретних уметничких дела.
Развијање читалачких компетенција. Ученици се обучава-
ју за активну примену свих врста и видова читања (доживљајно,
истраживачко, изражајно и интерпретативно, гласно читање,
чита- ње с белешкама, читање у себи), а пре свега за помно и
стваралач- ко читање, читање с уживљавањем и разумевањем уз
вредновање књижевног дела.
Стваралачке активности поводом тумачења књижевног
дела. Поред читања, као прворазредне стваралачке активности, у
настави се организују и одговарајуће стваралачке активности по-
водом обраде књижевних дела. Посредством њих шири се инте-
ресовање ученика за књижевност, књижевна дела и ауторе, про-
дубљују се и надопуњују читалачка интересовања и усавршавају
читалачке компетенције. Стваралачке активности реализују се као
усмена продукција (говорне вежбе, дискусије, разговори, моноло-
зи, рецитовање, казивање, бесеђење), писмена продукција (писање
есеја, домаћих задатака, поетских, наративних и драмских тексто-
ва) и комбинована продукција (пројектни задаци, излагање, рефе-
рисање). Нарочито се подстиче стваралачка продукција ученика,
заснована у књижевним знањима.
Изборни садржаји допуњавају обавезни део програма.
Настав- ник је у обавези да у договору са ученицима уз обраде
књижевних дела из обавезног програма обради пет дела из
изборног програма.
Језичка култура
Програм за први разред у сегменту Језичка култура ускла-
ђен је са исходима учења за овај разред (према описима стандарда
ученичких постигнућа) и организован је тако да иницира развој
четири вештине: писање и говор (као продуктивне) и слушање и
читање (као рецептивне и продуктивне). Поред тога, у овај број
часова (24) интегрисана је припрема за израду писменог задатка,
сама израда и исправка писменог задатка (укупно 16 часова, по
че- тири за сваки писмени).
Припрема за израду писмених задатака је континуирана де-
латност и не ограничава се само на један час (пре израде писменог
задатка)., Приликом израде писменог задатка препоручује се ко-
ришћење ћириличког писма, док се латиница може користити као
писмо приликом писања исправке.
Вештина читања с разумевањем подразумева читање књи-
жевних и осталих типова текстова уз препознавање експлицитних
и имплицитно датих информација у тим текстовима и откривања
узрочно-последичних веза међу елементима садржаја.
Реализација наставе и учења књижевности и језичке културе
остварује се у предметном јединству са наставом српског језика.
III. ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Вредновање напретка ученика је континуирано и
систематич- но. Вреднује се активност ученика током припремне
фазе рада и током рада на часу, учешће у раду приликом
тумачења дела, уче- сталост јављања, квалитет одговора,
оригиналност и аргументо- вање ставова, уважавање гледишта
других ученика и другачијих виђења, однос према раду,
способност примене теоријских знања у конкретним радним
околностима; способност самосталног гово- рења на тему из
градива или из опште културе. Вредновање обу- хвата и писмено
изражавање (домаћи задаци поводом конкретних књижевних
дела; годишње до шест домаћих задатака). У сврху вредновања
може бити планирано и тестирање, како би се стекао непосредан
увид у текућа знања ученика.
МАТЕМАТИКА
Циљ учења Математике је да ученик, усвајајући математич-
ке концепте, знања, вештине и основе дедуктивног закључивања,
развије апстрактно и критичко мишљење, способност комуника-
ције математичким језиком и примени стечена знања и вештине у
даљем школовању и решавању проблема из свакодневног живота,
као и да формира основ за даљи развој математичких појмова.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Учењем математике ученик је оспособљен да мисли матема-
тички, овладао је математичким знањима и концептима и
критички анализира мисаоне процесе, унапређује их и разуме
како они дово- де до решења проблема. Развио је истраживачки
дух, способност критичког, формалног и апстрактног мишљења,
као и дедуктивно и индуктивно мишљење и размишљање по
аналогији. Развио је способност математичке комуникације и
позитивне ставове према математици и науци уопште. Ученик
примењује математичка зна- ња и вештине за решавање проблема
из природних и друштвених наука и свакодневног живота, као и у
професионалној сфери. Оспо- собљен је да стечена знања и
вештине користи у даљем школовању.
Основни ниво
Ученик решава једноставнe математичке проблеме и описује
основне природне и друштвене појаве. На основу непосредних
ин- формација ученик уочава очигледне законитости, доноси
закључке и директно примењује одговарајуће математичке методе
за реша- вање проблема. Израчунава и процењује метричке
карактеристике објеката у окружењу. Процењује могућности и
ризике у једностав- ним свакодневним ситуацијама. Ученик
користи основне матема- тичке записе и симболе за саопштавање
решења проблема и тума- чи их у реалном контексту.
Средњи ниво
Ученик решава сложеније математичке проблеме и описује
природне и друштвене појаве.
Оспособљен је да формулише питања и претпоставке на
основу доступних информација, решава проблеме и бира одгова-
рајуће математичке методе. Користи информације из различитих
извора, бира критеријуме за селекцију података и преводи их из
једног облика у други. Анализира податке, дискутује и тумачи до-
бијене резултате и користи их у процесу доношења одлука. Уче-
ник просторно резонује (представља податке о просторном распо-
реду објеката сликом или на менталном плану).
Напредни ниво
Ученик решава сложене математичке проблеме и описује
комплексне природне и друштвене појаве. Разуме математички
језик и користи га за јасно и прецизно аргументовање својих ста-
вова. Комплексне проблеме из свакодневног живота преводи на
математички језик и решава их. Користи индукцију, аналогију,
де- дукцију и правила математичке логике у решавању
математичких проблема и извођењу закључака. Користи методе и
технике реша- вања проблема, учења и откривања која су
базирана на знању и искуству за постављање хипотеза и извођење
закључака.
СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Специфична предметна компетенција разврстана је у три до-
мена: Математичко знање и резоновање, Примена математичких
знања и вештина на решавање проблема и Математичка комуни-
кација.
Основни ниво
Домен 1. Математичко знање и резоновање
Уочава правилности у низу података и догађаја. Уочава и ту-
мачи међусобне односе (повезаност, зависност, узрочност)
подата- ка, појава и догађаја. Разуме основне статистичке појмове
и препо- знаје их у свакодневном животу.
Домен 2. Примена математичких знања и вештина на решавање
проблема
Примењује једноставне математичке процедуре када су сви
подаци непосредно дати. Израчунава и процењује растојања, оби-
ме, површине и запремине објеката у равни и простору. Израчуна-
ва вероватноћу одигравања догађаја у једноставним ситуацијама.
Доноси финансијске одлуке на основу израчунавања прихода,
рас- хода и добити.
Домен 3. Математичка комуникација
Комуницира математичким језиком који се састоји од појмо-
ва, ознака, фигура и графичких репрезентација и разуме захтеве
једноставнијих математичких задатака. Саопштава решења про-
блема користећи математички језик на разне начине (у усменом,
писаном или другом облику) и разуме изјаве изражене на исти
начин. Тумачи изјаве саопштене математичким језиком у реалном
контексту.
Средњи ниво
Домен 1. Математичко знање и резоновање
Формулише математичка питања и претпоставке на основу
доступних информација. Бира критеријуме зa селекцију и транс-
формацију података у односу на модел који се примењује. Бира
математичке концепте за описивање природних и друштвених по-
јава. Представља сликом геометријске објекте, упоређује каракте-
ристике и уочава њихове међусобне односе.
Домен 2. Примена математичких знања и вештина на решавање
проблема
Уме да примени математичка знања у анализи природних и
друштвених појава. Бира оптималне опције у животним и про-
фесионалним ситуацијама користећи алгебарске, геометријске и
аналитичке методе. Уме да примени математичка знања у финан-
сијским проблемима. Анализира податке користећи статистичке
методе.
Домен 3. Математичка комуникација
Разуме захтеве сложенијих математичких задатака. Бира ин-
формације из различитих извора и одговарајуће математичке пој-
мове и симболе како би саопштио своје ставове. Дискутује о ре-
зултатима добијеним применом математичких модела. Преводи
математичке формулације на свакодневни језик и обратно.
Напредни ниво
Домен 1. Математичко знање и резоновање
Користи индукцију, аналогију и дедукцију у доказивању ма-
тематичких тврђења и у анализирању математичких проблема.
Користи законе математичке логике и одговарајуће математичке
теорије за доказивање и вредновање ставова и тврдњи формулиса-
них математичким језиком. На основу података добијених личним
истраживањем или на други начин формулише питања и
хипотезе.
Домен 2. Примена математичких знања и вештина на решавање
проблема
Уме да примени математичка знања у анализи комплексних
природних и друштвених појава. Бира и развија оптималне
страте- гије за решавање проблема.
Домен 3. Математичка комуникација
Користи математички језик при изношењу и аргументацији
својих ставова и разуме захтеве сложених математичких
проблема. Може да дискутује о озбиљним математичким
проблемима.
Разред Први
Недељни фонд часова 3 часа
Годишњи фонд часова 111 часова

ИСХОДИ ТЕМА и
СТАНДАРДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
2.МА.1.1.1. Користи природне, целе, рационалне и реалне бројеве, различите – користи логичке и скуповне операције; ЛОГИКА И СКУПОВИ
записе тих бројева и преводи их из једног записа у други. – користи функције и релације и њихова својства; Основне логичке и скуповне
2.МА.1.1.2. Израчунава вредност бројевног израза у коме се појављују – примени једноставна правила комбинаторике операције. Важнији закони
сабирање, одузимање, множење, дељење, степеновање и кореновање и за пребројавање коначних скупова; закључивања.
при томе по потреби користи калкулатор или одговарајући софтвер. – користи, приказује на бројевној правој и Декартов производ. Релације и
2.MA.1.1.3. Примењује правила заокругљивања бројева и процењује вредност пореди природне, целе, рационалне и реалне функције.
израза у једноставним реалним ситуацијама. бројеве; Елементи комбинаторике
2.MA.1.1.4. Трансформише једноставне алгебарске изразе. – преведе рационалне бројеве из једног записа (пребројавање коначних скупова:
2.МА.1.1.5. Решава једноставне проблеме који се своде на линеарне у други; правило збира и правило
и квадратне једначине. – на основу реалног проблема састави и израчуна производа).
2.МА.1.1.6. Решава једноставне проблеме који се своде на вредност бројевног израза (са или без РЕАЛНИ БРОЈЕВИ
линеарне неједначине и једноставне квадратне неједначине. калкулатора), процени вредност једноставнијих Преглед различитих врста бројева
2.МА.1.1.7. Решава једноставне проблеме који се своде на систем две израза и тумачи резултат; (природни, цели, рационални,
линеарне једначине са две непознате. – рачуна са приближним вредностима бројева, реални), операције и њихова
2.МА.1.1.8. Зна и разуме основне логичке и скуповне операције и користи процењује грешку и по потреби користи својства. Апсолутна вредност.
их. 2.МА.1.2.1. Разуме концепте подударности и сличности геометријских калкулатор; Степен броја са целобројним
објеката, симетрије, транслације и ротације у равни. – примени пропорцију и процентни рачун у изложиоцем.
2.МА.1.2.4. Користи координатни систем за представљање реалном контексту; Приближне вредности реалних
једноставних геометријских објеката у равни. – примени прост каматни рачун за бројева (грешке, граница грешке,
2.МА.1.2.6. Разуме појам вектора, зна основне операције са векторима доношење финансијских одлука; заокругљивање бројева, основне
и примењује их. – разликује узајамне положаје тачака, правих и равни; операције са приближним
2.МА.1.2.7. Примењује тригонометрију правоуглог троугла у – примени својства троуглова, четвороуглова и вредностима).
једноставним реалним ситуацијама. кругова, укључујући и примену у реалном ПРОПОРЦИОНАЛНОСТ
2.МА.1.2.8. Уме да реализује и примени једноставне контексту; Размера и пропорција,
геометријске конструкције. – примени подударност у равни пропорционалност величина
2.МА.1.3.2. Разуме појам, израчунава вредност, користи и скицира график (симетрије, транслација, ротација); (директна и обрнута), примене
линеарне, – користи линеарне операције са векторима и (сразмерни рачун, рачун поделе
квадратне, степене, експоненцијалне, логаритамске и примени њихова основна својства; и мешања).
тригонометријских функција синуса и косинуса. – докаже једноставнија геометријска Процентни рачун, прост
2.МА.1.3.3. Анализира графички представљене функције (одређује нуле, тврђења користећи подударност и векторе; каматни рачун.
знак, интервале монотоности, екстремне вредности и тумачи их у – трансформише целе и рационалне алгебарске изразе; ПОДУДАРНОСТ
реалном контексту). – реши линеарне једначине и дискутује Аксиоме подударности троуглова.
2.МА.1.4.1. Пребројава могућности (различитих избора или начина) у њихова решења у зависности од параметра; Изометрије. Прав угао.
једноставним реалним ситуацијама. – реши линеарне неједначине; Вектори и линеарне операције са
2.МА.1.4.2. Примењује рачун са пропорцијама и процентни рачун при – графички представи линеарну функцију и анализира њима.
решавању једноставних практичних проблема. њен график; Односи страница и углова
2.МА.1.4.6. Примењује основна математичка знања за доношење – реши проблем који се своди на линеарну једначину, троугла. Кружница и круг.
финансијских закључака и одлука. неједначину и систем линеарних једначина са Значајне тачке троугла.
2.МА.2.1.3. Израчунава вредност израза у коме се појављују и елементарне највише три непознате; Четвороугао.
функције и при томе по потреби користи калкулатор или одговарајући – примени сличност и хомотетију у равни; Симетрије, ротација и транслација
софтвер. равни.
– одреди вредности тригонометријских
функција углова од 30°, 45° и 60°;
– примени тригонометрију правоуглог троугла у
реалним ситуацијама уз коришћење
калкулатора;
2.МА.2.1.4. Рачуна са приближним бројевима и процењује грешку. – анализира и образложи поступак решавања задатка РАЦИОНАЛНИ
2.MA.2.1.5. Трансформише алгебарске изразе. и дискутује број решења; АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ
2.МА.2.1.8. Решава проблеме који се своде на системе линеарних једначина – користи математички језик за систематично Полиноми и операције са њима,
са највише три непознате. и прецизно представљање идеја и решења. дељивост полинома. Растављање
2.МА.2.1.9. Зна и користи логичке и скуповне операције, исказни рачун и полинома на чиниоце. НЗС и
појам релације (посебно поретка и еквиваленције). НЗД полинома.
2.МА.2.2.1. Решава проблеме и доноси закључке користећи основна Операције са рационалним
геометријска тврђења, метричка својства и распоред геометријских алгебарским изразима (алгебарски
објеката. 2.МА.2.4.1. Примењује правила комбинаторике за пребројавање разломци).
могућности (различитих избора или начина). ЛИНЕАРНЕ ЈЕДНАЧИНЕ,
2.МА.2.4.2. Решава проблеме користећи пропорцију и процентни рачун. НЕЈЕДНАЧИНЕ И СИСТЕМИ
Линеарне једначине (укључујући
оне с параметром, односно
апсолутном вредношћу) и
неједначине.
Линеарна функција и њен график.
Системи линеарних једначина са
две или три непознате.
Примене у реалним ситуацијама.
СЛИЧНОСТ
Мерење дужи и углова.
Пропорционалност дужи. Талесова
теорема.
Хомотетија. Сличност. Питагорина
теорема.
ТРИГОНОМЕТРИЈА
ПРАВОУГЛОГ ТРОУГЛА
Тригонометријске функције оштрог
угла, основне тригонометријске
идентичности.
Решавање правоуглог троугла.
 УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Основа за писање исхода и избор садржаја били су програми
Математике за основну школу, стандарди постигнућа ученика за
крај обавезног основног и општег средњег образовања, међупред-
метне компетенције, циљ учења Математике као и чињеница да се
учењем математике ученици оспособљавају за: решавање разно-
врсних практичних и теоријских проблема, комуникацију матема-
тичких језиком, математичко резоновање и доношење закључака
и одлука. Сам процес учења математике има своје посебности
које се огледају у броју година изучавања и недељног броја
часова пред- мета и неопходности континуираног стицања и
повезивања знања.
Наставници у својој свакодневној наставној пракси, треба
да се ослањају на исходе, јер они указују шта је оно за шта уче-
ници треба да буду оспособљени током учења предмета у једној
школској години. Исходи представљају очекиване и дефинисане
резултате учења и наставе. Остваривањем исхода, ученици усва-
јају основне математичке концепте, овладавају основним мате-
матичким процесима и вештинама, оспособљавају се за примену
математичких знања и вештина и комуникацију математичким је-
зиком. Кроз исходе се омогућава остваривање и међупредметних
компетенција као што су комуникација, рад са подацима и инфор-
мацијама, дигитална компетенција, решавање проблема, сарадња
и компетенција за целоживотно учење.
Ради лакшег планирања наставе даје се оријентациони пре-
длог броја часова по темама. Приликом израде оперативних пла-
нова наставник распоређује укупан број часова предвиђен за поје-
дине теме по типовима часова (обрада новог градива, утврђивање
и увежбавање, понављање, проверавање и систематизација
знања), водећи рачуна о циљу предмета и исходима.
Логика и скупови
(10) Реални бројеви
(10)
Пропорционалност (8)
Подударност (20)
Рационални алгебарски изрази (16)
Линеарне једначине, неједначине и системи
(18) Сличност (10)
Тригонометрија правоуглог троугла (7)
Напомена: за реализацију 4 писмена задатка (у трајању од по
два часа), са исправкама, планирано је 12 часова.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Програм усмерава наставника да наставни процес конципира
у складу са дефинисаним исходима, односно да планира како да
ученици остваре исходе, и да изабере одговарајуће методе, актив-
ности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи
показују наставнику и која су то специфична знања и вештине
која су уче- нику потребна за даље учење и свакодневни живот.
Приликом пла- нирања наставе треба имати у виду да се ниједан
исход не може остварити за један час: за неке исходе ће бити
потребно мање ча- сова, за неке више, постоје и исходи који се
остварују током целе године или чак и током целог школовања
(нпр. по завршетку ра- зреда ученик ће бити у стању да користи
математички језик за систематично и прецизно представљање
идеја и решења). На- ставник, приликом планирања часова, треба
сваки исход да разло- жи на мање исходе, помоћу којих се
остварује почетни исход, нпр. исход по завршетку разреда ученик
ће бити у стању да транс- формише алгебарске изразе се може
разложити на следеће исходе:
1. ученик ће бити у стању да растави полином на чиниоце;
2. ученик ће бити у стању да одреди НЗС и НЗД за дате по-
линоме;
3. ученик ће бити у стању да сабере и одузме дате рационал-
не алгебарске изразе;
4. ученик ће бити у стању да помножи и подели дате рацио-
налне алгебарске изразе.
При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће
искуство и знање ученика, и настојати, где год је то могуће, да
уче- ници самостално откривају математичке правилности и
изводе за-
кључке. Основна улога наставника је да буде организатор настав-
ног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Ученике
треба упућивати да користе уџбеник и друге изворе знања, како
би усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени
за примену у решавању разноврсних задатака.
На часовима треба комбиновати различите методе и облике
рада, што доприноси већој рационализацији наставног процеса,
подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини инте-
ресантнијом и ефикаснијом. Препоручује се коришћење интерак-
тивних метода, пројектне, проблемске и истраживачке методе, рад
на референтном тексту, (истраживање по кључним речима, појмо-
вима, питањима), дискусије, дебате и др. Заједничка особина свих
наведених метода је да оне активно ангажују ученика током
наста- ве, а процес учења смештају у различите и разнолике
контексте. Избор метода и облика рада, као и планирање
активности учени- ка зависи од наставних садржаја које треба
реализовати на часу и предвиђених исхода, али и од
специфичности одређеног одељења и индивидуалних
карактеристика ученика.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Логика и скупови
Логичко-скуповни садржаји (исказ, квантификатор, форму-
ла, логичке и скуповне операције, основни математички појмови,
закључивање и доказивање тврђења, релације и пресликавања)
основа су за реализацију осталих садржаја програма математике,
а нагласак треба да буде на овладавању математичко-логичким је-
зиком и разјашњавању суштине значајних математичких појмова
и чињеница, без превеликих формализација.
Симболика треба да се користи у оној мери у којој олакша-
ва изражавање и записе, штеди време (а не да захтева додатна об-
јашњења) и помаже да се градиво што боље разјасни. Указати на
значај таутологија (закон искључења трећег, свођење на противу-
речност...) у закључивању и доказима теорема, нпр. у доказу да је
ирационалан број.
Указати на значај релација еквиваленције (без увођења кла-
са еквиваленције) као и релација поретка, посебно бити једнак и
бити мањи или једнак над скуповима бројева и њихов однос са
операцијама сабирања и множења. Посебну пажњу већ на овом
нивоу посветити појму пресликавања (функције). Увести операци-
ју композиције пресликавања. Истаћи својства „1–1” и „на” пре-
сликавања као и појам инверзног пресликавања.
Елементе комбинаторике дати на једноставнијим примерима
и задацима, као примену основних принципа пребројавања конач-
них скупова (правило збира и правило производа). Треба имати у
виду да обрадом ових садржаја није завршена и изградња поједи-
них појмова и да ће се пермутације, варијације и комбинације об-
рађивати у наредним разредима.
Реални бројеви
На почетку теме подсетити ученике на скупове природних,
целих, рационалних, ирационалних и реалних бројева, као и на
њихове међусобне односе. Проширити знања о рационалним и
ирационалним бројевима, користећи доказивања и бројевну праву
(докази ирационалности, представљање коначног и бесконачног
периодичног децималног записа броја у виду разломка, конструк-
ција неких дужи чија је дужина ирационалан број). У овом делу
истицати појам затворености и принцип чувања својстава опера-
ција приликом проширивања скупова бројева. Посебну пажњу
обратити на својства рачунских операција, као основу за раци-
онализацију рачунања и трансформације израза у оквиру других
тема. Увести појам степена броја са целобројним изложиоцем и
експоненцијални запис броја (a ∙ 10m, 1 ≤ a < 10, mZ), као потре-
бу за рачунање са веома малим и великим бројевним вредностима
у математици, али и другим наукама. Појам апсолутне вредности
броја, који је ученицима познат, треба проширити решавањем
једноставнијих једначина и најједноставнијих неједначина са ап-
солутним вредностима у смислу упознавања концепта, јер ће се
током школовања ова тема додатно проширивати, надограђивати
и систематизовати.
 Осим тачног и прецизног изражавања као и рачунања, у
овом делу треба посветити пажњу и коришћењу калкулатора и
разли- читих софтвера за израчунавање вредности бројевних
израза. Ра- чунање са реалним бројевима подразумева рачунање и
са прибли- жним вредностима. У том смислу потребно је ученике
подсетити на правила о заокругљивању бројева, а затим увести
појмове апсо- лутне и релативне грешке коришћењем практичних
примера који су у корелацији са другим наставним предметима и
проблемима из свакодневног живота.
Пропорционалност
У оквиру ове теме погодно је најпре градиво повезати са већ
стеченим знањима из основног образовања. Кроз практичне при-
мере из свакодневног живота и других наставних предмета неоп-
ходно је обновити појмове размере и пропорције, а затим увести
и појам проширене пропорције као једнакости три или више раз-
мера. Посебну пажњу потребно је посветити примени директнe и
обрнуте пропорционалности. Решавати проблеме који се односе
на сразмерни рачун, рачун поделе и мешања кроз практичне при-
мере у корелацији са примерима из других предмета (хемије, био-
логије, географије…). Није потребно изоловано изучавати појам
процентног записа и рачуна, о чему ученици имају основна знања,
већ би требало систематизовати и проширити промилним записом
кроз рачун поделе, мешања и сразмерни рачун. Прост каматни
рачун се природно може надовезати на процентни рачун. У овом
делу је потребно упознати ученике са значењима основних појмо-
ва финансијске математике као што су: главница, интерес
(камата), каматна стопа, кредит, улагање, орочење.
Подударност
Навести као аксиоме основне ставове о подударности троу-
глова. Будући да у овом Програму не постоји тема „Увод у геоме-
трију”, у којој се излажу аксиоме геометрије, ученицима овом
при- ликом треба указати на значај дедуктивне методе у
математици. Пажњу треба посветити примени ставова
подударности троуглова на тврђења која се односе на троуглове
(неједнакост троугла, од- нос страница и углова троугла, значајне
тачке). Посебно истицати потребне и довољне услове да
четвороугао буде паралелограм. Рад са векторима повезати са
својствима паралелограма и у том сми- слу увести сабирање
вектора и множење вектора скаларом.
Неопходно је да ученици кроз задатке овладају техником
примене ставова подударности, повезујући тај рад са знањима
која су стекли у основној школи. У вези са применом
подударности на круг, доказати теореме о централном и
периферијском углу. Дока- зати основне особине тангентних и
тетивних четвороуглова (изо- стављајући доказе да су ти услови
довољни).
Обрадити основне изометријске трансформације у равни:
симетрије, ротацију и транслацију. Доказати њихова основна свој-
ства применом подударности.
Рационални алгебарски изрази
Циљ је да ученици, полазећи од познатих својстава опера-
ција с реалним бројевима, утврде и прошире знања о идентичним
трансформацијама целих алгебарских израза, користећи између
осталог правила о трансформацији разлике квадрата, разлике и
збира кубова, квадрата и куба збира и разлике, као и растављања
квадратног тринома. Такође, ученици треба да савладају
одређива- ње НЗД и НЗС за два или више полинома.
Ученици треба у потпуности да овладају трансформацијама
ра- ционалних алгебарских израза (одређивање области
дефинисаности алгебарског разломка, сабирање, множење и
дељење разломака).
Линеарне једначине, неједначине и системи
У овој теми треба, уз примену знања из претходне, извршити
проширивање знања о линеарним једначинама и функцијама која
су ученици стекли у основној школи. Треба разматрати једначине
с једним параметром, као и једначине у којима се непозната нала-
зи и у имениоцу. Системи линеарних једначина који се решавају
могу имати две или три непознате, али не и параметар. Ученици
треба да науче да нацртају график линеарне функције, као и да
„прочитају” њена својства са графика.
Треба решавати само једноставне примере линеарних нејед-
начина с једном непознатом (које не садрже параметар). У овој
теми тежиште треба да буде у примени једначина и њихових си-
стема на решавање разних проблема.
Сличност
Увод у тему чине садржаји везани за мерење дужи и углова,
са посебним освртом на пропорционалност дужи. Указати на по-
требу одређивања четврте пропорционале и тиме мотивисати нај-
важније примене Талесове теореме.
Појам хомотетије увести кроз примере пресликавања тачака,
дужи и фигура, а дефиницију хомотетије искористити за
решавање елементарних задатака.
Појам сличности такође увести кроз примере, показујући да
две фигуре могу бити сличне, али не морају бити хомотетичне.
Подсетити ученике на ставове сличности троуглова и при-
казати примене сличности троуглова уз извођење теорема које се
добијају применом сличности на правоугли троугао (Питагорина
и Еуклидова теорема).
Тригонометрија правоуглог троугла
По увођењу дефиниција тригонометријских функција у пра-
воуглом троуглу које уређују односе између његових страница и
углова, доказати најједноставније тригонометријске идентитете и
разноврсне примере примене.
Поред стандардних вредности тригонометријских функци-
ја (за углове од 30°, 45° и 60°) код решавања правоуглог троугла
користити и друге оштре углове и уз помоћ калкулатора или ра-
чунара решавати разноврсне примере примене тригонометријских
функција у теоријским и реалним ситуацијама.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Саставни део процеса развоја математичких знања у свим
фазама наставе је и праћење и процењивање степена остварености
исхода, које треба да обезбеди што поузданије сагледавање
развоја и напредовања ученика. Тај процес започети иницијалном
проце- ном нивоа на коме се ученик налази. Прикупљање
информација из различитих извора (свакодневна посматрања,
активност на часу, учествовање у разговору и дискусији,
самосталан рад, рад у гру- пи, тестови) помаже наставнику да
сагледа постигнућа (развој и напредовање) ученика и степен
остварености исхода. Свака актив- ност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације, а важно је
ученике оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени
напредак у учењу.
У процесу праћења и вредновања значајну улогу имају до-
маћи задаци. Редовно задавање домаћих задатака (уз обавезну
повремену проверу од стране наставника), анализа задатака које
ученици нису умели да реше, педагошка мотивација ученика који
редовно раде домаће задатке... помаже наставнику да стекне бољи
увид у степен остварености исхода.
ФИЗИКА
Циљ учења Физике јесте стицање функционалне научне пи-
смености, оспособљавање ученика за уочавање и примену физич-
ких закона у свакодневном животу, развој логичког и критичког
мишљења у истраживањима физичких феномена.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Општа предметна компетенција представља опис шта учени-
ци знају и могу да ураде на основу укупног општег образовања
у физици. Другим речима, она описује шта је крајња сврха учења
физике као општеобразовног предмета у средњој школи. Кроз оп-
ште средњошколско учење физике очекује се да ученици повежу
физичке законе и процесе са практичном применом и тако постиг-
ну научну писменост која ће им омогућити праћење и коришћење
информација у области физике, исказаних језиком физике (физич-
ким терминима, симболима, формулама и једначинама),
дискусију и доношење одлука у вези с темама из области физике,
значајним за појединца и друштво. На првом месту то се односи
на безбед- но руковање уређајима, алатима и комерцијалним
производима и на бригу о животној средини. Поред тога, очекује
се развијање истраживачког односа према окружењу кроз
експериментални рад којим се упознаје научни метод, као и
разумевање природе науке, научно истраживачког рада и
подржавање доприноса науке квали- тету живота појединца и
развоју друштва.
СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Специфичне предметне компетенције представљају опис
специфичних способности ученика које му омогућавају да развије
општу предметну компетенцију. Оне обухватају природно научну
писменост – основ за праћење развоја физике као науке и разуме-
вање повезаности физике и савремене технологије и развоја дру-
штва. Даље, обухватају способност прикупљања података о свој-
ствима и променама појава и система посматрањем и мерењем;
планирање и описивање поступака; правилно и безбедно
руковање уређајима и мерним прибором. Специфичне
компетенције обухва- тају представљање резултата мерења
табеларно и графички; уоча- вање трендова и у објашњавању
физичких законитости и извође- њу закључака.
Специфична предметна компетенција:
МЕХАНИКА Основни ниво
Ученик описује и објашњава кретање крутих тела користећи
одговарајуће физичке величине и појмове. Ученик идентифику-
је силе које делују на тело које се креће, укључујући силе отпора
и силе трења. Ученик користи појам механичке енергије и закон
одржања енергије за описивање кретања. Користи мерне инстру-
менте за масу, дужину, време и силу и правилно изражава вредно-
сти ових величина.
Средњи ниво
Ученик описује и објашњава кружно, осцилаторно и таласно
кретање, као и кретање течности користећи одговарајуће физичке
величине. Одређује услове равнотеже тела и решава једноставне
проблеме при кретању тела сталним убрзањем. Табеларно
предста- вљене резултате мерења анализира, представља графички
и одређује емпиријску зависност. На конкретним задацима показује
разумевање појмова рад, енергија, импулс и закон одржања
енергије и импулса.
Напредни ниво
Ученик описује и објашњава сложена кретања и појаве.
Кори- стећи применљиве законе одржања, ученик бира
најједноставнији начин решавања проблема у односу на задате
услове. При избору ма- шина и мотора користи податак о њиховом
коефицијенту корисног дејства и зна начине како да смањи
негативан радњу закључака.
Стандарди ученичких постигнућа развијени су на три нивоа:
основном, средњем и напредном. У овом Програму су наведени
искази оних стандарда који се могу остварити у оквиру Тема које
се обрађују. Како пуни искази неких стандарда садрже делове
који су ван предвиђених Тема, наставник проверава оствареност
стан- дарда само у делу исказа на чијем остваривању може да се
ради у складу са исходима и садржајима Програма
Стандарди за основни ниво дефинишу постигнућа (знање,
вештине и ставове) које ученик треба да поседује како би после
средње школе активно и продуктивно учествовао у различитим
областима живота (друштвеном, привредном, образовном, поро-
дичном, личном).
Стандарди за средњи ниво дефинишу постигнућа (знање, ве-
штине и ставове) које ученик треба да поседује како би могао
успе- шно да настави факултетско образовање у различитим
областима.
Стандарди за напредни ниво дефинишу постигнућа (знање,
вештине и ставове) које ученик треба да поседује како би могао
успешно да настави факултетско образовање у области физике,
технологије и других сродних, с физиком повезаних дисциплина.
Стандарди су организовани тако да виши нивои знања подразуме-
вају овладаност садржајима са претходних нивоа. Подразумева се
да ће ученици који решавају задатке са напредног нивоа умети да
реше задатке и са претходна два нивоа.

Разред: Први
Недељни фонд часова: 2 часа
Годишњи фонд часова: 74 часа

ИСХОДИ ТЕМА и
СТАНДАРДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
2.ФИ.1.1.1. Описује и објашњава физичке појаве: равномерно – користи научни језик физике за описивање ФИЗИКА И ЊЕНЕ МЕТОДЕ
праволинијско кретање, равномерно променљиво праволинијско кретање, физичких појава; Предмет, методе и задаци физике.
пренос притиска кроз течности и гасове, пливање тела, механичка – објасни значај и улогу експеримента и теорије у Веза физике са другим
осциловања и таласe. описивању физичких процеса и појава, самостално природним наукама и са
2.ФИ.1.1.2. Примењује стечена знања и вештине из механике у циљу припреми једноставнији пројекат; техником.
безбедног кретања транспортних средстава и пешака; познаје основне појмове – постави и реализује једноставан експеримент по Физичке величине – основне и
и релације у кинематици и динамици. упутству, обради их на одговарајући начин изведене јединице (SI).
2.ФИ.1.1.3. Користи релације из Њутнових закона (динамике и (табеларно, графички) и одреди тражену величину са Закони физике.
гравитације) код објашњења простијих кретања тела у ваздуху, течности и грешком мерења; Вектори и основне операције са
на чврстој подлози; зна основне операције са векторским физичким – повезује теорију и праксу, објашњава векторима (сабирање вектора,
величинама; зна разлику између масе и тежине тела. резултате експеримента и процењује њихову множење вектора скаларом,
2.ФИ.1.1.4. Разуме везу између енергије и рада и зна смисао закона сагласност са предвиђањима; разлагање вектора).
одржања енергије. – анализира и графички приказује законе КИНЕМАТИКА
2.ФИ.1.1.5. Познаје и разуме ефекте који се појављују при кретању тела када равномерног, равномерно променљивог Референтни системи. Врсте
постоје силе трења и отпора средине. праволинијског и кружног кретања; кретања. – Брзина и убрзање као
2.ФИ.1.1.7. Разуме смисао појма притисак код свих агрегатних стања и познаје – анализира различите облике кретања и векторска физичка величина.
основе статике и динамике флуида. одређује њихове параметре; Једнако променљиво праволинијско
2.ФИ.1.1.8. Користи уређаје и мерне инструменте за мерење – решава различите задатке(квалитативне и рачунске); кретање.
физичких величина: растојање, временски интервал, маса, сила, – познаје постулате специјалне теорије релативности Равномерно кружно кретање
притисак. и основне релативистичке ефекте; (линијска и угаона брзина).
2.ФИ.1.2.1. Разликује параметре гаса и својства идеалних гасова; зна све мерне – повезује релативистички импулс и енергију Слагање брзина.
јединице у којима се изражавају. са масом; Демонстрациони огледи:
2.ФИ.1.2.2. Разликује основна агрегатна стања супстанце и њихова основна – препозна центрипеталну и центрифугалну силу, – Равномерно и равномерно−
топлотна и механичка својства. објасни њихово дејство и у конкретним убрзано кретање (помоћу колица,
2.ФИ.1.2.3. Познаје дијаграме који приказују промене стања гаса и међусобну примерима (кретање возила у кривини, кружење тегова и хронометра; помоћу
повезаност параметара гаса кроз једначину стања идеалног гаса. сателита око Земље, цетрифугирање...); цеви са ваздушним мехуром).
2.ФИ.1.2.4. Разуме Први принцип термодинамике и смер топлотне – користи аналогију између физичких величина – Средња брзина, тренутна брзина
размене. 2.ФИ.1.2.5. Познаје дозвољене температурске скале и разликује и закона транслаторног и ротационог кретања; и убрзање (помоћу дигиталног
хронометра са сензорима
материјале према њиховој топлотној проводљивости и стишљивости.
положаја).
2.ФИ.1.3.1. Описује и објашњава физичке појаве: деловање електричног – повеже утицај гравитације са кретањем тела, – Кружно кретање и ротација тела
поља на наелектрисане честице и проводник, електростатичку заштиту, појавама и процесима на Земљи и у Сунчевом (помоћу центрифугалне машине и
кретање наелектрисаних честица у електричном и магнетном пољу, систему; ротационог диска) – демонстрација
магнетну интеракцију наелектрисања у кретању, узајамно деловање два – објасни разлику између појмова: маса, сила одговарајућих кинематичких
паралелна праволинијска струјна проводника, појаву електромагнетне Земљине теже и тежина тела, и правилно их величина.
индукције, принцип рада генератора наизменичне струје. примењује. Разуме појам бестежинског стања и ДИНАМИКА
2.ФИ.1.3.2. Разликује карактеристичне физичке величине за сваку тачку познаје услове под којима се оно остварује; Закон инерције. Закон акције и
електричног поља (јачина поља и електрични потенцијал) и разуме да се – користи одговарајуће појмове, величине и законе реакције. Основни закон динамике
при померању наелектрисања врши рад који зависи од разлике потенцијала. за тумачење деловања електричног поља; (II Њутнов закон).
2.ФИ.1.3.4. Разликује електромоторну силу и електрични напон, – познаје електростатичке појаве у природи и Силе трења и отпора средине.
унутрашњу отпорност извора струје и електричну отпорност проводника и пракси (електростатичка заштита, напон на Инерцијални и неинерцијални
зна величине од којих зависи отпорност проводника. Разликује отпорности ћелијској мембрани, пречишћавање ваздуха...); системи. Галилејев принцип
у колу једносмерне и наизменичне струје (термогена отпорност, – демонстрира електростатичке појаве: линије релативности.
капацитивна и индуктивна отпорност). сила поља, еквипотенцијалност, Фарадејев кавез; Ротација тела (момент силе,
2.ФИ.1.3.6. Наводи примере практичне примене знања из физике о – користи апликације за мерење физичких величина момент импулса и момент
електричним и магнетним појавама и решава једноставне проблеме и и анализира их; инерције).
задатке користећи Кулонов, Омов и Џул–Ленцов закон и примењује их у – употребљава рачунарске симулације и програме Основи специјалне теорије
пракси. за обраду података; релативности.
2.ФИ.2.1.1. Описује и објашњава физичке појаве: равномерно кружно – безбедно по себе и околину рукује Демонстрациони огледи:
кретање, равномерно променљиво кружно кретање, хоризонталан хитац, уређајима, алатима, материјалима; – Слагање сила (колинеарних
сударе – користи одговарајуће појмове, величине и законе и неколинеарних).
тела, протицање идеалне течности, појам средње брзине, законе за објашњење основних карактеристика проводника – Други Њутнов закон (помоћу
одржања, хармонијске пригушене осцилације. и електричне струје; колица за различите силе и
2.ФИ.2.1.2. Уме да одреди услове равнотеже тела; примењује Њутнове – разликује електромоторну силу и напон; масе тегова).
законе динамике и решава једноставне – тумачи механизме провођења струје у – Галилејев експеримент
проблеме при кретању тела. металима, електролитима и гасовима; (кретање куглице по жљебу, уз и
2.ФИ.2.1.3. Примењује Хуков закон за објашњавање еластичних – опише појаве које прате проток електричне низ стрму раван).
својстава тела; користи Архимедов закон, законе одржања, Бернулијеву струје и познаје њихову примену – Трећи Њутнов закон
једначину и друге ефекте код флуида за објашњавање појава и решавање (топлотно,механичко, хемијско и магнетно (колица повезана опругом
проблема код течности и гасова. деловање); или динамометром).
2.ФИ.2.1.5. Користи уређаје и мерне инструменте за мерење физичких – уочава важност рационалне потрошње – Сила трења на хоризонталној
величина, на пример, густине, средње брзине, убрзања, коефицијента трења електричне енергије; подлози и на стрмој равни са
клизања, константе еластичности опруге, брзинe звука у ваздуху...; уме да – препознаје важење законе одржања импулса променљивим нагибом.
представи резултате мерења таблично и графички и на основу тога дође до и механичке енергије у окружењу; – Центрипетална сила (помоћу
емпиријске зависности, на пример, силе трења од силе нормалног притиска, – повезује законе кретања са силом и конца за који је везано неко мало
периода осциловања математичког клатна од његове дужине, периода енергијом и примењује Њутнове законе тело, помоћу динамометра и
осциловања тега на опрузи од масе тега. механике и законе одржања; диска који ротира).
2.ФИ.2.2.1. Повезује гасне законе и једначину стања идеалног гаса са првим – повеже макроскопске карактеристике гаса са Момент силе, момент инерције
и другим принципом термодинамике и са топлотним капацитетима; тумачи микроскопским карактеристикама кретања (Обербеков точак, обртни диск
дијаграме који приказују промене стања гаса у једноставним молекула, користи графике (P,V,T) за објашњавање или слично).
изо−процесима. 2.ФИ.2.2.2. Разликује повратне и неповратне процесе; изопроцеса; ЗАКОНИ ОДРЖАЊА У
разуме појмове, величине и појаве: моларна маса, апсолутна нула, – повеже карактеристике молекулских сила са КЛАСИЧНОЈ ФИЗИЦИ
Авогадров број, ентропија, топлотни капацитет, промена унутрашње њиховим утицајем на макроскопска својства Механички рад и енергија.
енергије, рад гаса, топлота фазног прелаза, коефицијент термичког ширења чврстих тела и течности: топлотно ширење, Закон одржања механичке
и топлотне равнотеже. еластичност, стишљивост, вискозност, површински енергије. Судари (еластични и
2.ФИ.2.2.4. Код објашњења топлотних својстава гаса разликује и користи: напон и капиларне појаве (исхрана биљака, проток нееластични). Закон одржања
специфични топлотни капацитет, моларни топлотни капацитет, топлоту крви...), промене агрегатних стања; импулса.
фазног прелаза и специфичну топлоту фазног прелаза. – користи Први принцип термодинамике Закон одржања момента импулса.
2.ФИ.2.3.2. Разуме смисао рада у електростатичком пољу. Познаје појам за објашњење Демонстрациони огледи:
еквипотенцијалне површине и разуме везу између јачине електричног поља термодинамичкихизопроцеса. – Закон одржања импулса (помоћу
и потенцијала. колица са опругом, кретање
2.ФИ.2.3.3. Користи оба Кирхофова правила при решавању проблема и колица са епруветом).
задатака разгранатих струјних кола и уме да израчуна еквивалентну – Закон одржања енергије (модел
отпорност у колу једносмерне струје са серијском, паралелном или „мртве петље”, Максвелов диск).
мешовитом везом. – Закон одржања момента
2.ФИ.2.3.5. Решава проблеме и задатке примењујући законе електростатике, импулса (пируете).
електродинамике и магнетизма; користи уређаје и мерне инструменте и на Лабораторијска вежба
основу анализе добијених резултата долази до емпиријске зависности између 1. Провера закона
физичких величина. одржавања енергије.
2.ФИ.2.5.1. Зна основе специјалне теорије релативности и појмове контракција ЈЕДНОСМЕРНА И
дужине и дилатација времена. НАИЗМЕНИЧНА
2.ФИ.3.1.1. Примењује законе кинематике, динамике и гравитације за ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА
решавање сложенијих задатака; разуме појам и деловање инерцијалних Извори електричне струје.
Врсте електричне отпорности.
сила. 2.ФИ.3.1.2. Користи и разуме међумолекулске интеракције у
Врсте проводника.
флуидима за објашњење површинског напона и вискозности течности.
Наизменична струја. Ефективне
2.ФИ.3.1.4. Описује и објашњава физичке појаве: котрљање,
вредности струје и напона (појам).
равномерно променљиво кружно кретање, пренос механичких таласа Омов закон. Снага, рад и енергија
кроз течности и гасове, динамичка равнотежа тела, механичка електричне струје.
осциловања и таласи; Ефекти изазвани проласком
користи уређаје и мерне инструменте за одређивање физичких величина, на електричне струје. Џул−Ленцов
пример, коефицијент површинског напона, модул еластичности, фреквенција закон
осциловања звучне виљушке, момент инерције, убрзање куглице која се Електрична енергија и њено
котрља низ коси жлеб. рационално коришћење.
2.ФИ.3.2.3. Користи везу између макро и микро параметара гаса (притиска и Демонстрациони огледи:
средње кинетичке енергије молекула гаса, температуре и средње кинетичке – Омов закон за део и за
енергије молекула гаса) за објашњење гасних процеса и појава у системима са цело струјно коло
великим бројем честица. – Електрична отпорност
2.ФИ.3.3.2. Уме да одреди јачину електричног поља два или више тачкастих проводника
наелектрисања у различитој геометријској конфигурацији и да израчуна – Генератор, пренос енергије
поље наелектрисаних тела применом Гаусове теореме. од извора до потрошача.
2.ФИ.3.3.3. Разуме појам енергије електричног и магнетног поља и израчунава, – Демонстрациони трансформатор.
на основу познатих релација, енергију електричног поља у плочастом Лабораторијска вежба
кондензатору и магнетну енергију у соленоиду. 2. Провера Омовог закона
Предлог за пројекат
Наизменична струја од производње
до коришћења.
 СИЛЕ И ФИЗИЧКА ПОЉА
(БЕЗВРТЛОЖНА)
Гравитационо поље. Њутнов
закон гравитације.
Слободно падање.
Електростатичко поље. Кулонов
закон.
Електростатички потенцијал и
напон.
Капацитативност проводника
(појам и јединице).
Демонстрациони огледи:
– Тежина (тело окачено о
динамометар); бестежинско
стање.
– Слободан пад (Њутнова цев)
– Линије сила код
електростатичког поља.
– Еквипотенцијалност металне
површине.
– Фарадејев кавез.
ФИЗИКА ВЕЛИКОГ БРОЈА
МОЛЕКУЛА
Међумолекулске силе. Агрегатна
стања.
Чврста тела. Кристали. Хуков
закон еластичности.
Течност. Површински напон.
Капиларне појаве. Вискозност.
Гасови. Гасни закони.
Основни елементи молекуларно−
кинетичке теорије, једначина
идеалног гасног стања.
Количина топлоте, унутрашња
енергија идеалног гаса. Први и
други принцип
термодинамике.
Лабораторијска вежба
3. Одређивање коефицијента
површинског
напона методом откидања прстена
4. Провера Шарловог закона.
Демонстрациони огледи:
– Топлотно кретање молекула
(модел Брауновог кретања).
– Рејлијев оглед.
– Врсте еластичности, пластичност.
– Капиларне појаве. Површински
напон (рамови са опном од
сапунице и други начини).
– Модели кристалних решетки.
– Испаравање и кондензација.
Лабораторијска вежба
3. Одређивање коефицијента
површинског напона методом
откидања прстена
4. Провера Шарловог закона.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО Полазна опредељења утицала су на избор програмских садр-

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Полазна опредељења при дефинисању исхода и конципира-
њу програма били су усвојени стандарди постигнућа ученика у
општем средњем образовању, међупредметне компетенције и циљ
учења физике.
Програм наставе и учења надовезује се структурно и садр-
жајно на програм Физике у основној школи. Ученици гимназије
треба да усвоје појмове и законе физике на основу којих ће разу-
мети појаве у природи и имати целовиту слику о значају и месту
физике у образовању и животу уопште. Сходно томе, у настави је
пожељно што више примењивати демонстрационе огледе. Физику
је нужно представити ученицима као живу, недовршену науку,
која се непрекидно интензивно развија и мења, а не као скуп
завршених података, непроменљивих закона, теорија и модела.
Зато је важно истаћи проблеме које физика решава у садашњем
времену. После изучавања одговарајућих тематских целина,
нужно је указати на заштиту човекове средине, која је загађена и
угрожена неким фи- зичко-техничким процесима и променама.
Потребно је навести и етичке проблеме који се јављају као
последица развијања науке и технике. При обради физичких
основа енергетике важно је усмери- ти ученике на штедњу свих
врста енергије, а посебно електричне.
жаја и метода логичког закључивања, демонстрационих огледа и
лабораторијских вежби.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
При планирању наставног процеса наставник, на основу де-
финисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, са-
мостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и
облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о
саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености кабинета за физику, степену опремљености школе (ИТ
опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјали-
ма које ће користити.
Полазећи од исхода и кључних појмова садржаја наставник
најпре креира свој годишњи−глобални план рада из кога ће ка-
сније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију ис-
хода на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да
за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме
за час, у односу на одабрани исход, дефинише исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, има-
ти у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу
остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више
различитих активности. Препорука је да наставник планира и Обраду нових садржаја треба започети обнављањем градива
при- према наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди стеченог у основној школи. Током рада треба водити дијалог са
ме- ђупредметну корелацију. ученицима о препознавању појава из свакодневног живота којима
се потврђује важење закона из области механике. Коришћењем
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА чи- њенице да је механика има најдужу историју проучавања и да
се ради макроскопским ефектима које је могуће непосредно
Садржај програма наставе и учења Физике за први разред је посма- трати, треба ангажовати ученике за извођење
подељен на седам тематских целина. Свака од тематских целина демонстрационих огледа, подстицати их да постављају питања и
садржи одређени број наставних јединица. изводе закључке.
Оријентациони број часова по темама и број часова предви- Посебно обратити пажњу на обраду наставне јединице Ротација
ђених за израду лабораторијских вежби дат је у табели: тела (момент силе, момент импулса и момент инерције) уз
коришће- ње метода закључивања по аналогији. Неопходно је да
Број Укупан пре обраде момента силе ученике упознамо са операцијом
Редни
број Наслов теме
Број часова за број часова векторског производа. Садржаје везане за инерцијалне и
часова лабораторијске за наставну неинерцијалне системе обрадити на феноменолошком нивоу уз осврт
теме
вежбе тему
на примере из свакодневног живота.
1. Физика и њене методе 4 4
2. Кинематика 10 10 4. Закони одржања у класичној физици
3. Динамика 12 12
4. Закони одржања у 8 2 10 Садржаји којима се обезбеђује постизање предвиђених исхо-
класичној физици да за ову тему су:
5. Једносмерна и наизменична 10 2 Механички рад и енергија; Закон одржања механичке енер-
електрична струја 12 гије; Судари (еластични и нееластични). Закон одржања импулса;
Закон одржања момента импулса;
6. Силе и физичка поља (без 8 8 У оквиру програма физике у основној школи ученици су
вртложна)
упознали Законе одржања енергије. Пре увођење појма механич-
7. Физика великог броја молекула 14 4 18
ког рада потребно је упознати ученике са скаларним производом
Укупно 66 8 74
вектора. У првом разраду гимназије њихово знање се проширује,
али још увек остаје у домену механике. Ниво обраде треба да буде
Смернице за реализацију наставних тема примерен предзнању из области математике и подржан
примерима примене Закона одржања у ситуацијама из
У оквиру наставних тема које су у програму првог разреда, свакодневног живота, као и демонстрационим огледима (или
од сваког ученика се на крају средњошколског образовања очеку- анимацијама).
је продубљено и проширено знање у односу на основно школски У оквиру ове теме планирана је лабораторијска вежба: Про-
ниво. Већ познате појмове треба даље развијати и повезивати их вера Закона одржања енергије.
са новим појмовима, физичким величинама и законитостима који
се користе за објашњење физичких појава. 5. Једносмерна и наизменична електрична струја
Садржаји којима се обезбеђује постизање предвиђених исхо-
1. Физика и њене методе да за ову тему су:
Садржаји којима се обезбеђује постизање предвиђених исхо- Извори електричне струје; Врсте електричне отпорности;
да за ову тему су: Вр- сте проводника; Наизменична струја; Ефективне вредности
Предмет, методе и задаци физике. Веза физике са другим струје и напона (појам); Омов закон; Снага, рад и енергија
природним наукама и са техником. електричне струје; Ефекти изазвани проласком електричне струје;
Физичке величине – основне и изведене јединице (SI). Зако- Џул−Лен- цов закон; Електрична енергија и њено рационално
ни физике. коришћење.
Вектори и основне операције са векторима (сабирање векто- Полазећи од структуре супстанције и електричног поља уве-
ра, множење вектора скаларом, разлагање вектора). сти појмове: електрична струја, проводник, изолатор. Једноставно
електрично коло једносмерне струје искористити за обнављање
2. Кинематика знања о основним елементима струјног кола (електрични извор,
потрошач, мерни уређај, прекидач) и физичких величина као што
Садржаји којима се обезбеђује постизање предвиђених ис- су електрични напон, електромоторна сила, електрична отпорност
хода за ову тему су: Референтни системи; Врсте кретања; Брзина и јачина електричне струје.
и убрзање као векторска физичка величина; Једнако променљиво Омов закон за део кола и за цело електрично коло демон-
праволинијско кретање; Равномерно кружно кретање (линијска и стрирати на неком потрошачу и представити графички зависност
угаона брзина);Слагање брзина. јачине струје од напона. Џул−Ленцов закон и повезати са
Након увода који се односи на предмет проучавања, методе законима одржања. Ефекти провођења електричне струје су
и задатке физике, треба обновити појмове и законе из области ки- погодни за су- мирање и примену наученог у овој теми.
нематике (знања стечена у основној школи). Циљ наставе је да се Полазећи од раније стечених знања о једносмерној струји,
знања из области продубе и прошире упознавањем нових појмова навести разлике и представити карактеристике наизменичне стру-
и законитости. У оквиру ове теме неопходно је користити препо- је уз коришћење одговарајућих демонстрационих огледа.
ручене демонстрационе огледе и компјутерске анимације. Нагласи- ти разлику између тренутне и ефективне вредности
напона и јачи- не наизменичне електричне струје.
3. Динамика Кроз демонстрационе огледе представити напон и јачину
струје као функције времена, принцип рада трансформатора и ге-
Садржаји којима се обезбеђује постизање предвиђених исхо- нератора.
да за ову тему су: Лабораторијском вежбом треба проверити важење Омовог
Закон инерције; Закон акције и реакције; Основни закон ди- закона за коло једносмерне струје.
намике (II Њутнов закон); Силе трења и отпора средине; Инерци-
јални и неинерцијални системи; Галилејев принцип релативности; Упутство за реализацију пројекта
Ротација тела (момент силе, момент импулса и момент инерције).
Користећи векторско представљање напона и јачине струје у
колу наизменичне струје извести формулу за импедансу. Посебно
дискутовати појам снаге код наизменичне струје и преноса елек-
тричне енергије на даљину истичући предности употребе наизме-
ничне у односу на једносмерну струју.
6. Силе и физичка поља (без вртложна)
Садржаји којима се обезбеђује постизање предвиђених исхо-
да за ову тему су:
Њутнов закон гравитације; Гравитационо поље; Слободно
падање; Кулонов закон; Електростатичко поље; Електростатички
потенцијал и напон; Капацитативност проводника.
Обраду садржаја започети обнављањем градива о гравитаци-
оној сили, гравитационом пољу и тежини тела из основне школе.
Њутнов закон гравитације представити у складу са карактеристи-
кама гравитационог поља и на основу поређења са Другим
Њутно- вим законом извести формулу за гравитационо убрзање.
Смисао Закона одржања наелектрисања и Кулоновог зако-
на, као и њихову примену, ученици су схватили у основној шко-
ли, што им на средњошколском нивоу образовања омогућава да
разумеју да се при померању наелектрисања у електричном пољу
врши рад. Кроз различите примере наставник би требало да ука-
же на постојање разлике између позитивне и негативне вредности
рада у електричном пољу. На крају следи увођење појма електро-
статичког потенцијала и дефинисање напона. Појам капацитатив-
ности проводника обрадити на феноменолошком нивоу.
У наставном процесу потребно је омогућити сваком ученику
да теоријске садржаје из области електростатике, кад год је то мо-
гуће, учи кроз експериментални рад. Ова област је за то изузетно
погодна. На пример, да демонстрира електростатичке појаве: ли-
није сила поља, еквипотенцијалност, Фарадејев кавез. Значај сте-
ченог знања је тиме већи што се може непосредно применити у
пракси (електростатичка заштита, напон на ћелијској мембрани,
пречишћавање ваздуха...).
7. Физика великог броја молекула
Садржаји којима се обезбеђује постизање предвиђених исхо-
да за ову тему су:
Међумолекулске силе; Агрегатна стања; Чврста тела; Кри-
стали; Хуков закон еластичности; Течност; Површински напон;
Капиларне појаве; Вискозност; Гасови. Гасни закони; Основни
елементи молекуларно−кинетичке теорије, једначина идеалног га-
сног стања; Количина топлоте, унутрашња енергија идеалног
гаса; Први и други принцип термодинамике.
На основу знања стеченог у основној школи, кроз разго-
вор са ученицима, представити својства међумолекулских сила.
Објаснити разлику у резултујућој сили која делује на молекул у
унутрашњости течности и на њеној површини, увести појам сло-
бодне површине течности. Површински напон, капиларне појаве,
вискозност и еластичне деформације обрадити као последице уза-
јамног дејства молекула указујући на значај који ова знања имају
у објашњењу појава из свакодневног живота (капилари у нашем
крвотоку, кретање кроз течност, сферни облик капи...). Промену
агрегатних стања повезати са променом међусобног средњег ра-
стојања молекула. Размотрити разлику између еластичних и пла-
стичних деформација. Представити различите врсте еластичних
деформација и увести појмове модула еластичности као значајнoг
параметара материјала и чврстих тела. Ове појаве илустровати од-
говарајућим демонстрационим огледима (прстен и жичани рамо-
ви, систем капилара, балони од сапунице, цеви за вискозност).
Обновити градиво из основне школе о кретању молекула и
вези брзине молекула и температуре средине. Дефинисати темпе-
ратуру као меру средње кинетичке енергије транслаторног крета-
ња молекула, објаснити појам апсолутне нуле и дати везу Келви-
нове и Целзијусове скале.
Објаснити модел идеалног гаса и формулисати гасне законе
за изопроцесе. Представити једначину која повезује притисак иде-
алног гаса са средњом кинетичком енергијом молекула.
Наведени садржаји имају за циљ да оспособе ученике да
користе појмове и величине којима се описују топлотна својства
супстанције, и да примењују принципе термодинамике. Примена
Првог принципа термодинамике на гасне изопроцесе у идеалном
гасу омогућава да ученик анализира дијаграме који приказују
про- мене стања гаса у сложеним или цикличним процесима.
Посебну
пажњу би требало посветити смислу термодинамичких принципа.
Први принцип исказује закон одржања енергије а Други принцип
говори о смеру енергијске размене. Приликом тумачења Другог
принципа термодинамике важно је указати на његов статистички
смисао.
У оквиру ове теме прикладно је користити компјутерске ани-
мације као и препоручене демонстрационе огледе. Упознавање
уче- ника са принципом рада топлотних мотора и уређаја за
хлађење је добар пример примене стечених знања о топлотним
појавама.
Предвиђене су две лабораторијске вежбе које се изводе у
оквиру ове теме и то су:
– Одређивање коефицијента површинског напона (или кое-
фицијента вискозности течности, одређивање модула еластично-
сти) и
– Провера Шарловог закона.
Предвиђене лабораторијске вежбе треба да омогуће постиза-
ње специфичних исхода (мерење физичких величина, утврђивање
везе и потврђивање закона, графичко и табеларно представљање
измерених величина, израчунавање грешке мерења, представљање
резултата мерења,...) као и да оспособе ученике да безбедно
рукују мерним уређајима и опремом.
Програмски садржаји доследно су приказани у форми која
задовољава основне методске захтеве наставе физике:
– Поступност (од простијег ка сложенијем) при упознавању
нових појмова и формулисању закона.
– Очигледност при излагању наставних садржаја (уз сваку
тематску целину побројано је више демонстрационих огледа, а
треба користити и симулације).
– Повезаност наставних садржаја (хоризонтална и верти-
кална).
Програм предвиђа да се унутар сваке веће тематске целине,
после поступног и аналитичног излагања појединачних програм-
ских садржаја, кроз систематизацију и обнављање изложеног гра-
дива, изврши синтеза битних чињеница и закључака и да се кроз
њихово обнављање омогући да их ученици у потпуности разумеју
и трајно усвоје. Поред тога, сваку тематску целину требало би за-
почети обнављањем одговарајућег дела градива из основне
школе. Тиме се постиже и вертикално повезивање програмских
садржаја. Веома је важно да се кроз рад води рачуна о овом
захтеву Програ- ма, јер се тиме наглашава чињеница да су у
физици све области међусобно повезане и омогућује се да ученик
сагледа физику као кохерентну научну дисциплину у којој се
почетак проучавања нове појаве наслања на резултате проучавања
неких претходних.
Редослед проучавања појединих тема није потпуно обавезу-
јући. Наставник може распоредити садржаје према својој
процени. Методичко остваривање садржаја програма у
настави фи-
зике захтева да целокупни наставни процес буде прожет трима
основним физичким идејама: структуром супстанције (на моле-
кулском, атомском и субатомском нивоу), законима одржања (пре
свега енергије) и физичким пољима као носиоцима узајамног де-
ловања физичких објеката. Даљи захтев је да се физичке појаве и
процеси тумаче у настави паралелним спровођењем, где год је то
могуће, макроприлаза и микроприлаза у обради садржаја.
Данас је физика експликативна, теоријска и фундаментална
наука и њеним изучавањем, заједно са осталим природним наука-
ма, стичу се основе научног погледа на свет. Идеја фундаментал-
ности физике у природним наукама мора да доминира у настави
физике.
Ширењу видика ученика допринеће објашњење појмова и
категорија, као што су физичке величине, физички закони, однос
експеримента и теорије, веза физике са осталим наукама, са при-
мењеним наукама и са техником. Стицање техничке културе кроз
наставу физике састоји се у примени знања при решавању технич-
ких задатака и коришћењу техничких уређаја. Значајно је указати
на везу физике и филозофије. Потребно је навести и етичке про-
блеме који се јављају као последица развијања науке и технике.
После изучавања одговарајућих тематских целина, нужно је ука-
зати на потребу заштите животне средине и на тај начин развијати
еколошке компетенције и свест ученика.
 Овако формулисан концепт наставе физике захтева појачано
експериментално заснивање наставног процеса (демонстрациони
огледи и лабораторијске вежбе, односно практични рад ученика).
Савремена настава физике подразумева примену различи-
тих метода и облика рада, разноврсних дидактичких поступака у
наставном процесу (пројектна, проблемска, активна настава и ко-
оперативно учење) који омогућавају остваривање циља и исхода
наставе физике.
Основне методе рада са ученицима у настави физике су:
1. излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе
огледе;
2. методе логичког закључивања ученика;
3. решавање задатака (квалитативни и квантитативни);
4. лабораторијске вежбе;
5. коришћење и других начина рада који доприносе бољем
разумевању садржајa теме (домаћи задаци, семинарски радови,
пројекти, допунска настава, додатна настава...)
Демонстрациони огледи чине саставни део редовне наста-
ве физике. Они омогућавају развијање радозналости и интереса за
физику и истраживачки приступ природним наукама. Како су уз
сваку тематску целину планирани демонстрациони огледи, учени-
ци ће непосредно учествовати у реализацији огледа, а на настав-
нику је да наведе ученика да својим речима, на основу сопственог
расуђивања, опише појаву коју демонстрира. Потом наставник,
користећи прецизни језик физике, дефинише нове појмове (вели-
чине) и речима формулише закон појаве. Када се прође кроз све
етапе у излагању садржаја теме (оглед, учеников опис појаве,
дефинисање појмова и формулисање закона), прелази се на пре-
зентовање закона у математичкој форми. Оваква активна позици-
ја ученика у процесу конструкције знања доприноси трајнијим и
квалитетнијим постигнућима.
Пожељно је да једноставне експерименте изводе ученици
(самостално или по групама) на часу или да их осмисле, ураде,
анализирају и обраде код куће, користећи предмете и материјале
из свакодневног живота.
У настави свакако треба користити и рачунаре (симулације
експеримената и појава, лабораторијске вежбе и обрада резултата
мерења, моделирање, самостални пројекти ученика у облику се-
минарских радова и сл.). Препорука је да се, уколико недостаје
одговарајућа опрема у кабинетима, користе постојећи ИКТ алати
који симулирају физичке појаве, обрађују и приказују резултате
мерења.
Програм предвиђа коришћење разних метода логичког за-
кључивања који су иначе присутни у физици као научној дисци-
плини (индуктивни, дедуктивни, закључивање по аналогији итд.).
Наставник сам треба да одабере најпогоднији приступ у обради
сваке конкретне теме у складу са потребама и могућностима уче-
ника, као и наставним средствима којима располаже.
На садржајима програма може се у потпуности илустровати
суштина методологије истраживачког приступа у физици и
другим природним наукама: посматрање појаве, уочавање битних
својста- ва система на којима се појава одвија, занемаривање
мање значај- них својстава и параметара система, мерење у циљу
проналажења међузависности одабраних величина, планирање
нових експери- мената ради прецизнијег утврђивања тражених
односа, формули- сање физичких закона. У неким случајевима
методички је целис- ходно увођење дедуктивне методе у наставу
(нпр. показати како из закона одржања следе неки мање општи
физички закони и сл.).
Решавањем задатака се постиже: конкретизација теориј-
ских знања; обнављање, продубљивање и утврђивање знања;
кори- говање ученичких знања и умећа; развијање логичког
мишљења; подстицање ученика на иницијативу; стицање
самопоуздања и са- мосталности у раду. Оптимални ефекти у
процесу учења физике остварују се добро осмишљеним
комбиновањем квалитативних и квантитативних (рачунских)
задатака. Како решавање рачунских задатака за ученике често
представља вид учења са најсложенијим захтевима, наставник је
обавезан да им да одговарајуће инструк- ције (алгоритам
решавања датог типа задатака и најчешће грешке). Потребно је
пажљиво одабрати задатке који, ако је могуће, имају
непосредну везу са реалним ситуацијама. Такође је важно имати у
виду да ниво сложености и тежина задатака буде примерена уче-
ницима (једноставнији рачунски задаци).
Лабораторијске вежбе чине саставни део редовне наставе и
организују се тако што се при изради вежби одељење дели на два
дела а ученици вежбе раде у групама, 2−3 ученика.
За сваку вежбу ученици унапред треба да добију одговарају-
ћа упутства.
Час експерименталних вежби састоји се из уводног дела, ме-
рења и записивања резултата мерења и обраде добијених
података. У уводном делу часа наставник проверава да ли су
ученици спремни за вежбу, упознаје их са мерним инструментима
и осталим деловима апаратуре за вежбу, указује на мере
предострожности ко- јих се морају придржавати ради сопствене
сигурности, при рукова-
њу апаратима, електричним изворима, разним уређајима и сл.
Док ученици врше мерења, наставник активно прати њихов
рад, дискретно их надгледа и, кад затреба, објашњава и помаже.
При обради резултата мерења ученици се придржавају пра-
вила за табеларни приказ података, цртање графика,
израчунавање заокругљених вредности и грешке мерења (са тим
правилима на- ставник треба да их упозна унапред или да она
буду део писаних упутстава за вежбе).
Слободне активности ученика, који су посебно заинтересо-
вани за физику, могу се организовати кроз разне секције младих
физичара као и у сарадњи са центрима за таленте и промоцију и
популаризацију науке.
Програм физике омогућава примену различитих облика рада
од фронталног, рада у тиму, индивидуалног рада, рада у пару или
групи. Самостални рад ученика треба посебно неговати. Овај
облик рада је ученицима најинтересантнији, више су мотивисани,
па лакше усвајају знање. Уз то се развија и њихово интересовање
и смисао за истраживачки рад, као и способност тимског рада и
сарадње. Овакав приступ обради наставне теме захтева добру
припрему наставника: одабрати тему, припремити одговарајућа
наставна средства и опре- му, поделити ученике у групе тако да
сваки појединац у групи може дати одговарајући допринос, дати
неопходна минимална упутства...
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се
oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса учења.
Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно
је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оце- њивању у средњој школи).
Наставник континуирано прати рад сваког ученика кроз кон-
тролу усвојеног знања помоћу усменог испитивања, кратких (15−
минутних) писмених провера, тестова на крају већих целина (ре-
цимо, по једном у сваком класификационом периоду), контролних
рачунских вежби (по једном у полугодишту), провером експери-
менталних вештина и домаћих задатака.
На почетку школске године потребно је спровести иницијал-
ни тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала
ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и
степен остварености образовних стандарда.
ХЕМИЈА
Циљ учења Хемије је да ученик развије хемијска и технич-
ко-технолошка знања, способности апстрактног и критичког ми-
шљења, способности за сарадњу и тимски рад, као припрему за
даље универзитетско образовање и оспособљавање за примену
хемијских знања у свакодневном животу, одговоран однос према
себи, другима и животној средини и став о неопходности целожи-
вотног образовања.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Учењем Хемије ученик развија разумевање o повезаности
структуре, својстава и практичне примене супстанци. Тиме
развија
научну писменост као основу за: (а) праћење информација о
допри- носу хемије технолошким променама које се уграђују у
индустри- ју, пољопривреду, медицину, фармацију и
побољшавају квалитет свакодневног живота; (б) дискусију о
питањима/темама у вези са заштитом животне средине,
иницијативу и предузимљивост у за- штити животне средине; (в)
критичко преиспитивање информација у вези с различитим
производима индустрије (материјалима, пре- храмбеним
производима, средствима за хигијену, лековима, гори- вом,
ђубривима), њиховим утицајем на здравље и животну среди- ну;
(г) доношење одлука при избору и примени производа. На крају
средњег образовања сваки ученик безбедно рукује супстанцама и
комерцијалним производима на основу познавања својстава и
про- мена супстанци које улазе у састав производа.
Кроз наставу и учење хемије ученик упознаје научни метод
којим се у хемији долази до података, на основу којих се форму-
лишу теоријска објашњења и модели, и оспособљен је да кроз ек-
спериментални рад сазнаје о својствима и променама супстанци.
Унапређена је способност сваког ученика да користи информаци-
је исказане хемијским језиком: хемијским терминима, хемијским
симболима, формулама и хемијским једначинама.
Основни ниво
На крају средњег образовања ученик разуме шта је предмет
истраживања хемије као науке, како се у хемији долази до
сазнања, као и улогу и допринос хемије у различитим областима
људске де- латности и у укупном развоју друштва. Ученик рукује
производи- ма/супстанцама (неорганским и органским
једињењима) у складу с ознакама опасности, упозорења и
обавештења на амбалажи, придр- жава се правила о начину
чувања супстанци (производа) и о одлага- њу отпада и предузима
активности које доприносе заштити живот- не средине. Избор и
примену производа (материјала, прехрамбених производа,
средстава за хигијену и сл.) базира на познавању свој- става
супстанци. Припрема раствор одређеног масеног процентног
састава према потребама у свакодневном животу и/или професио-
налној делатности за коју се образује. Правилну исхрану и остале
активности у вези са очувањем здравља заснива на познавању
свој- става и извора биолошки важних једињења и њихове улоге у
живим системима. Ученик уме да правилно и безбедно изведе
једноставне огледе и објасни добијене резултате или пронађе
објашњење у ра- зличитим изворима, користећи се хемијским
језиком (терминима, хемијским симболима, формулама и
хемијским једначинама).
Средњи ниво
На крају средњег образовања ученик повезује примену суп-
станци у свакодневном животу, струци и индустријској
производњи с физичким и хемијским својствима супстанци, а
својства супстан- ци са структуром и интеракцијама између
честица. Повезује узроке хемијских реакција, топлотне ефекте
који прате хемијске реакције, факторе који утичу на брзину
хемијске реакције и хемијску рав- нотежу са примерима
хемијских реакција у свакодневном животу, струци и
индустријској производњи. Ученик разуме улогу експе-
рименталног рада у хемији у формирању и проверавању научног
знања, идентификовању и синтези једињења, и уме да у експери-
менталном раду прикупи квалитативне и квантитативне податке о
својствима и променама супстанци. Користи одговарајућу
хемијску терминологију, хемијске симболе, формуле и хемијске
једначине. Прати дискусију и, на основу аргумената, заузима став
о улози и примени хемије у свакодневном животу, о ефектима
савремене тех- нологије и технолошких процеса на друштво и
животну средину.
Напредни ниво
На крају средњег образовања ученик може да предвиди фи-
зичка и хемијска својства супстанци на основу електронске кон-
фигурације атома елемената, типа хемијске везе и утицаја међу-
молекулских интеракција. Ученик предвиђа својства дисперзног
система и примењује различите начине квантитативног изражава-
ња састава раствора. Планира, правилно и безбедно изводи хемиј-
ске реакције, израчунава масу, количину и број честица супстан-
ци које учествују у реакцији, користи изразе за брзину реакције
и константу равнотеже. Ученик има развијене вештине за лабора-
торијски рад, истраживање својстава и промена супстанци и ре-
шавање проблема. У објашњавању својстава и промена супстанци
користи одговарајуће хемијске термине, хемијске симболе,
форму- ле и хемијске једначине. Дискутује о улози хемије у
свакодневном животу, о ефектима савремене технологије и
технолошких проце- са на друштво и животну средину. Предлаже
активности у циљу очувања животне средине.
СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА: Хемијска
писменост
На крају средњег образовања ученик је формирао хемијску
писменост као основу за праћење развоја хемије као науке и за
разумевање повезаности хемије, хемијске технологије и развоја
друштва. Хемијска писменост помаже доношењу одлука у вези с
коришћењем различитих производа у свакодневном животу, као и
активном односу према очувању здравља и животне средине.
Основни ниво
Ученик је формирао појмовни оквир као основу за разумева-
ње окружења у коме живи, посебно својстава и промена
супстанци и комерцијалних производа с којима је у контакту у
свакодневном животу и струци. Правилном употребом супстанци
брине о очува- њу здравља и животне средине. Има развијене
вештине за безбед- но и одговорно руковање супстанцама
(производима) и правилно складиштење отпада.
Средњи ниво
Ученик је формирао појмовни оквир за праћење информа-
ција у области хемије као науке, о доприносу хемије развоју тех-
нологије и друштва. Сагледава квалитативне карактеристике и
квантитативне односе у хемијским реакцијама и повезује их са
утицајима на животну средину, производњу и развој друштва.
Пој- мовни оквир помаже праћењу јавних дискусија у вези с
применом одређене технологије и утицају на здравље појединца и
животну средину, као и за доношење одлука у вези с избором
производа и начином њиховог коришћења.
Напредни ниво
На крају средњег образовања ученик примењује
фундаментал- не принципе у вези са структуром, својствима и
променама супстан- ци у осмишљавању стратегије и решавању
проблема, постављању хипотеза и планирању истраживања за
проверу хипотеза, анализи- рању и интерпретацији прикупљених
података и извођењу закљу- чака на основу података и чињеница.
Ученик вреднује поступке и алтернативне приступе решавању
проблема, вреднује добијене ре- зултате и доноси одлуке на
основу разумевања хемијских појмова.
СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА: Научни метод
у хемији и хемијски језик
На крају средњег образовања ученик прикупља податке о
својствима и променама супстанци посматрањем и мерењем; пла-
нира и описује поступак; правилно и безбедно рукује супстанца-
ма, прибором, посуђем и инструментима; представља резултате
табеларно и графички; уочава трендове и користи хемијски језик
(хемијски термини, хемијски симболи, формуле и хемијске једна-
чине) за формулисање објашњења, закључака и генерализација.
Основни ниво
Ученик прати поступак и уме да: испита својства и проме-
не супстанци; изведе мерење физичких величина; правилно и бе-
збедно рукује супстанцама, прибором, посуђем и инструментима;
опише поступак и представи резултате према задатом обрасцу;
објасни добијене резултате или пронађе објашњење у различитим
изворима, користећи хемијску терминoлoгиjу, хемијске симболе,
формуле и хемијске једначине.
Средњи ниво
Ученик уме да: у експерименталном раду прикупи квалитативне и квантитативне податке о својствима и променама супстанци;
користи одговарајућу апаратуру и инструменте; мери, рачуна и користи одговарајуће јединице; формулише објашњења и закључке
кори- стећи хемијски језик (термине, хемијске симболе, формуле и хемијске једначине).

Напредни ниво
Ученик планира и изводи експерименте (анализира проблем, претпоставља и дискутује могућа решења/резултате; идентификује
променљиве, планира поступке за контролу независних променљивих, прикупља податке о зависним променљивим); анализира
податке, критички преиспитује поступке и резултате, објашњава уочене правилности и изводи закључке; припрема писани или усмени
извештај о експерименталном раду/истраживању; приказује резултате мерења водећи рачуна о тачности инструмента и значајним
цифрама. Раз- мењује информације повезане с хемијом на различите начине, усмено, у писаном виду, у виду табеларних и графичких
приказа, помоћу хемијских симбола, формула и хемијских једначина.

Разред Први
Недељни фонд часова 2 часа
Годишњи фонд часова 74 часа

ИСХОДИ ТЕМА
СТАНДАРДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: Кључни појмови садржаја програма
2.ХЕ.1.1.1. Описује структуру атома елемената користећи: Z, А, N(p+), N(e-), – користи хемијски научни језик за Хемија као наука
N(n°); повезује структуру атома метала и неметала с њиховим положајем у описивање структуре, својстава и промена Хемија као природна наука.
Периодном систему елемената и на основу тога описује физичка својства и супстанци; Значај хемије за савремено
реактивност елемената. – пронађе и критички издвоји релевантне друштво
2.ХЕ.1.1.2. Повезује физичка и хемијска својства супстанци из хемијске информације из различитих извора; и одрживи развој. Хемијски
свакодневног живота и струке са структуром: честицама које граде – шематски прикаже електронску експеримент.
супстанце (атоми елемената, молекули елемената, молекули једињења и конфигурацију атома и јона; Врсте супстанци
јони), типом хемијске везе и међумолекулским интеракцијама. – класификује супстанце на основу: сложености
2.ХЕ.1.1.3. Препознаје примере суспензија, емулзија, колоида и правих грађе, честичне структуре супстанци, типа хемијске Појам и класификација супстанци.
раствора у свакодневном животу и струци и употребу базира на везе и међумолекулским интеракцијама; Чисте супстанце и смеше.
познавању њихових својстава. – прикаже стварање ковалентне везе у молекулима Демонстрациони огледи:
2.ХЕ.1.1.4. Описује утицај температуре на брзину растварања и растворљивост елемената и молекулима једињења, и јонске везе упоређивање физичких својстава
супстанци; изводи потребна израчунавања и припрема раствор одређеног на основу електронске конфигурације; метала, неметала и њихових легура.
процентног састава за потребе у свакодневном животу и струци; препознаје – објасни агрегатна стања супстанци на Демонстрациони огледи:
значење количинске концентрације. основу међумолекулских интеракција; методе одвајања састојака смеша.
2.ХЕ.1.1.5. Разликује и описује киселине, базе и соли, утврђује кисело- – објасни својства дисперзних система, њихову Структура атома
базна својства раствора помоћу индикатора и на основу pH вредности и улогу у живим бићима и примену у свакодневном Атомски и масени
повезује с примерима из свакодневног живота и струке. животу; број. Изотопи.
2.ХЕ.1.1.6. Саставља хемијске једначине једноставних реакција и, на основу – израчуна масени удео и количинску Релативна атомска маса.
њих, сагледава односе између масе, количине и броја честица реактаната и концентрацију раствора, и припреми растворе за Модели атома.
производа. потребе у лабораторији и свакодневном животу; Електронска конфигурација.
2.ХЕ.1.1.7. Препознаје да су све хемијске реакције праћене променом енергије; – изведе стехиометријска израчунавања на Енергија јонизације,
разликује примере хемијских реакција током којих се енергија ослобађа основу задатих података; афинитет према електрону и
(егзотермне реакције) или везује (ендотермне реакције) и препознаје примере – препознаје егзотермне и ендотермне реакције електронегативност.
примене хемијских реакција на основу топлотних ефеката који их прате. на основу термохемијских једначина и повеже Периодична својства елемената.
2.ХЕ.1.1.8. Наводи факторе који утичу на брзину хемијске реакције и с примерима из свакодневног живота; Демонстрациони огледи:
хемијску равнотежу. – напише изразе за брзину хемијске реакције и реакције натријума и калијума
2.ХЕ.1.1.9. Описује процесе оксидације и редукције; препознаје примере ових константу равнотеже, и опише утицај фактора с водом; реакција натријума,
процеса у свакодневном животу и струци; разликује пожељне од непожељних на брзину хемијске реакције и хемијске системе магнезијума и алуминијума са
процеса и наводи поступке којима се ти процеси спречавају (заштита метала у равнотежи у индустрији и свакодневном водом.
од корозије). животу;
Хемијске везе и
2.ХЕ.1.2.1. Описује налажење метала и неметала у природи; наводи најважније – разликује киселине, базе и соли на основу
једначина електролитичке дисоцијације, и процени међумолекулске
легуре и описује њихова својства; испитује огледима и описује основна
јачину електролита на основу степена дисоцијације; интеракције
физичка својства метала и неметала; наводи примену метала, неметала и
племенитих гасова у свакодневном животу и струци. – разликује киселине и базе на основу Јонска веза.
2.ХЕ.1.2.3. Препознаје неорганска једињења значајна у свакодневном протолитичке теорије и користи јонски производ Ковалентна веза.
животу и струци на основу назива и формуле и повезује својства и примену воде у израчунавању pH вредности водених Луисове формуле.
тих једињења. раствора; Поларност молекула.
2.ХЕ.2.1.1. Повезује електронску конфигурацију атома елемената до – опише процесе оксидације и редукције, и препознаје Међумолекулске интеракције.
атомског броја 20 са својствима елемената и њиховим положајем у оксидо-редукционе реакција у свакодневном Метална веза.
Периодном систему елемената. окружењу; Агрегатна стања супстанци.
2.ХЕ.2.1.2. На основу Луисовеоктетне теорије и електронске конфигурације – опише електрохемијске процесе и наведе Демонстрациони огледи:
атома елемената представља настајање ковалентне везе у молекулима њихову примену; испитивање поларности молекула
елемената и молекулима једињења, а на основу електронске конфигурације – опише заступљеност неорганских супстанци у воде.
јона настајање јонске везе између елемената 1. и 2. групе и елемената 16. и живим и неживим системима, њихов значај и Дисперзни системи
17. групе Периодног система елемената. утицај на здравље и животну средину;
Прави раствори.
2.ХЕ.2.1.3. Изводи потребна израчунавања и припрема раствор – објашњава разлике у физичким и хемијским
Растворљивост. Топлота
одређене количинске концентрације. својствима различитих метала, неметала и металоида
растварања.
2.ХЕ.2.1.4. Објашњава шта су киселине и базе према протолитичкој теорији; на основу структуре елементарних супстанци и
Квантитативан састав раствора.
разликује јаке и слабе киселине и базе на основу степена дисоцијације; повезује с положајем елемената у ПСЕ;
Колигативна својства раствора.
користи јонски производ воде у израчунавању концентрације водоник- и – повезује физичкa и хемијска својства неорганских
Колоиди.
хидроксид- јона, pH и pОH вредности водених раствора. једињења са њиховом честичном структуром,
Демонстрациони огледи:
2.ХЕ.2.1.5. Описује да до хемијске реакције долази при судару молекула хемијским везама и међумолекулским
испитивање растворљивости
који имају довољну енергију (енергију активације). интеракцијама;
– пише карактеристичне једначине хемијских различитих супстанци у поларним
2.ХЕ.2.1.6. Саставља хемијске једначине реакција, на основу хемијских и неполарним растварачима;
једначина и познатих података израчунава масу, запремину, количину и број реакција представника класа неорганских једињења;
испитивање топлотних ефеката
честица супстанци које настају или су потребне за хемијске реакције. – опише поступак добијања CO, CO2, SO2, HCl и NH3
у индустријским процесима и објасни њихов утицај на растварања.
2.ХЕ2.1.7. Идентификује егзотермне и ендотермне реакције на основу Демонстрациони огледи:
термохемијских једначина или вредности промене енталпије и повезује их с животну средину;
– опише квалитативан састав и примену припремање раствора задатог
практичним значајем. квантитативног састава.
легура гвожђа, бакра, цинка и алуминијума;
– опише састав и својства неорганских супстанци у
комерцијалним производима, њихову примену и
значај у свакодневном животу, мере предострожности
у раду и начин складиштења сагласно принципима
зелене хемије;
2.ХЕ.2.1.8. Наводи примере реверзибилних хемијских реакција; препознаје – објасни значај пречишћавања вода и ваздуха, Хемијске реакције
утицај промене концентрације, температуре и притиска на однос и рециклаже папира, стакла и другог отпада; Једначине хемијских реакција.
концентрација реактаната и производа у затвореном равнотежном систему – критички разматра употребу неорганских супстанци Количина супстанце. Моларна
и повезује Ле Шатељеoв принцип с процесима у хемијској индустрији. и њихов утицај на здравље људи и животну средину, и маса супстанце.
2.ХЕ.2.1.9. Повезује положај метала у напонском низу с реактивношћу и описује поступке за спречавање појаве киселих киша Стехиометријска израчунавања.
практичном применом; наводи електрохемијске процесе и њихову примену и ефекта стаклене баште. Реакциона топлота.
(хемијски извори струје, електролиза и корозија). Енталпија.
2.ХЕ.2.2.1. Упоређује реактивност метала натријума, магнезијума, Хесов закон.
алуминијума, калијума, калцијума, гвожђа, бакра, цинка с водом и гасовима из Брзина хемијске реакције.
ваздуха (O2, CO2). Закон о дејству маса.
2.ХЕ.2.2.2. Описује квалитативни састав и примену легура гвожђа, Хемијска равнотежа.
бакра, цинка и алуминијума. Ле Шатељеов принцип.
2.ХЕ.2.2.3. Пише једначине оксидације метала и неметала са Демонстрациони огледи:
кисеоником; разликује киселе, базне и неутралне оксиде на основу eгзотермне и ендотермне
реакције оксида са водом, киселинама и базама и изводи огледе којима реакције: реакција калцијум-
то потврђује. оксида и воде, реакција баријум-
2.ХЕ.2.2.4. Објашњава реакције настајања CO, CO2, SO2, HCl и NH3 из хидроксида и амонијум-хлорида.
фосилних горива и/или у индустријским процесима и описује њихов утицај на Демонстрациони огледи:
животну средину. реакције цинка са етанском и са
2.ХЕ.2.2.5. Описује налажење силицијума у природи и примену хлороводоничном киселином;
силицијума, SiO2 и силикона у техници, технологији и медицини. реакције магнезијума и цинка са
2.ХЕ.2.2.6. Наводи карактеристике неорганских једињења у комерцијалним хлороводоничном киселином;
производима хемијске индустрије (хлороводонична киселина, сумпорна реакција цинка са разблаженом и
киселина, азотна киселина, фосфорна киселина, натријум-хидроксид, концентрованом хлороводоничном
раствор амонијака, водоник-пероксид), мере предострожности у раду и киселином;
начин складиштења.
2.ХЕ.1.5.1. Рукује супстанцама (производима) у складу с ознакама опасности, Kиселине, базе и соли
упозорења и обавештења на амбалажи; придржава се правила о начину чувања Електролити.
супстанци (производа) и одлагању отпада. Степен електролитичке
2.ХЕ.1.5.2. Наводи загађиваче ваздуха, воде, земљишта и oписује њихов дисоцијације.
утицај на животну средину. Јонске реакције.
2.ХЕ.1.5.3. Описује потребу и предност рециклаже стакла, папира и Протолитичка теорија.
другог чврстог отпада. Јонски производ воде.
2.ХЕ.2.5.1. Објашњава настајање, последице и поступке за спречавање појаве pH вредност.
киселих киша и ефекта стаклене баште; објашњава значај озонског омотача, Демонстрациони огледи:
узрок настанка озонских рупа и последице. испитивање pH вредности
2.ХЕ.2.5.2. Објашњава значај употребе постројења за пречишћавање воде раствора.
и ваздуха, индустријских филтера, аутомобилских катализатора и Oксидо-редукционе реакције
сличних уређаја у свакодневном животу и индустрији. Оксидациони број, оксидација
и редукција. Оксидациона и
редукциона средства.
Електролиза.
Неорганске супстанце у неживој
и живој природи и
свакодневном животу
Заступљеност елемената и њихових
једињења у природи.
Стене, руде и
минерали. Вода и
ваздух.
Биогени елементи.
Демонстрациони огледи:
демонстрирање узорака елемената,
једињења, минерала, руда,
неорганских комерцијалних
производа.
Водоник, кисеоник и њихова
једињења
Физичка својства и
физичке промене.
Хемијска својства и хемијске
промене
(реакције са О2, H2 и H2О).
Електродни потенцијал, напонски
низ елемената.
Демонстрациони огледи:
добијање оксида и демонстрирање
променa својстава оксида према
положају елемената у ПСЕ,
добијање киселина, база и соли.
Демонстрациони огледи:
добијање водоника; напонски низ
елемената.
Метали s-,
p- и d-блока Периодног система
елемената
Физичка својства метала 1. и 2.
групе,
метала p-блока (Al, Pb) и d-блока
(Cr, Mn, Fe, Cu, Zn, Аg).
Хемијска својства метала 1. и 2.
групе, метала p-блока (Al, Pb) и
d-блока (Cr, Mn, Fe, Cu, Zn, Аg).
Добијање метала.
Корозија.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Програм наставе и учења Хемије првенствено је оријенти-
сан на процес учења и остваривање исхода. Исходи омогућавају
да се циљ наставе хемије достигне у складу са предметним и ме-
ђупредметним компетенцијама и стандардима постигнућа.
Исходи представљају ученичка постигнућа и као такви су основна
водиља наставнику који креира наставу и учење. Програм наставе
и уче- ња хемије је тематски конципиран. За сваку тему
предложени су кључни појмови садржаја, а ради лакшег
планирања наставе пре- длаже се оријентациони број часова по
темама.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Програм наставе и учења оријентисан на исходе наставнику
даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења.
При планирању наставе и учења важно је имати у виду да се
исходи разликују по потребном времену за њихово постизање.
Неки се лак- ше и брже могу остварити, али је за већину исхода
потребно више времена и више различитих активности. Потребно
је да наставник за сваку наставну јединицу, у фази планирања и
писања припреме за час, у односу на одабрани исход, дефинише
исходе специфичне за дату наставну јединицу. Препорука је да
наставник планира и припрема наставу самостално и у сарадњи са
колегама због успо- стављања корелација са предметима. У фази
планирања наставе и учења треба имати у виду да је уџбеник
наставно средство и да он не одређује садржаје предмета.
Препоручен је број часова за реали- зацију сваке теме који
укључује демонстрационе огледе.
Ради лакшег планирања наставе, предложен је редослед реа-
лизације тема и оријентациони број часова по темама.
Теме:
Хемија као наука – 2; Врсте супстанци – 2; Структура атома
– 4; Хемијске везе и међумолекулске интеракције – 6; Дисперзни
системи – 6; Хемијске реакције – 8; Киселине, базе и соли – 6; Ок-
сидо-редукционе реакције – 5; Неорганске супстанце у неживој и
живој природи и свакодневном животу – 2 часа; Водоник,
кисеоник и њихова једињења – 8 часова; Метали s-, p- и d-блока
Периодног система елемената – 12 часова; Неметали, металоиди и
племенити гасови – 10 часова; Неорганске загађујуће супстанце –
3 часа.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У целокупном наставном процесу важно је стално успоста-
вљати везе са претходно ученим садржајима хемије. Наставне
теме су конципиране с циљем да се ученици стално подстичу да
на основу структуре елементарних супстанци и положаја
елемената у ПСЕ, пореде својства супстанци, увиђају сличности и
разлике.
Легуре.
Демонстрациони огледи:
доказивање јона алкалних и
земноалкалних метала у пламену;
доказивање јона калцијума,
магнезијума и баријума.
Демонстрациони огледи:
калијум-перманганат и калијум-
дихромат као оксидациона
средства.
Неметали, металоиди и
племенити гасови
Физичка и хемијска својства
неметала (угљеник, азот, фосфор,
сумпор и халогени елементи),
металоида (силицијум и силикати)
и племенитих гасова.
Неорганска хемијска индустрија.
Демонстрациони огледи:
реакција хлороводоничне киселине
са калцијум-карбонатом и
натријум-ацетатом.
Неорганске загађујуће супстанце
Киселе кише.
Ефекат стаклене баште.
Рециклажа и ремидијација.
Хемија као наука
У оквиру прве наставне теме, Хемија као наука, од ученика
се очекује да уоче зашто је хемија значајна за живот појединца у
савременом друштву и за друштво у целини. Од њих се очекује да
разумеју значај хемије у различитим доменима савременог живо-
та, почев од тога да је развијеност хемијске производње значајан
показатељ нивоа развијености друштва и да хемијски производи
представљају стално окружење савременог човека са свим доби-
тима и ризицима. Хемија заједно са физиком и биологијом пружа
могућност комплексног сагледавања природе и решавање сло-
женијих проблема, укључујући и оне који се односе на очување
и побољшање квалитета животне средине. Ученици се упућују
на важност савладавања хемијских термина и различитих начина
представљања супстанци и промена, квалитативних и квантита-
тивних значења хемијских симбола, формула и једначина да би се
успешно комуницирало о садржајима хемије.
Врсте супстанци
Посебно је важно да током разматрања садржаја теме уче-
ници развијају способности да класификују супстанце према ра-
зличитим критеријумима, и да се оспособљавају да практично
примењују знања која из тога произилазе. Они могу кренути од
разврставања супстанци из свакодневног живота по различитим
критеријумима (агрегатно стање, проводљивост топлоте и елек-
тричне струје, магнетна својства, токсичност...). Класификацију
чистих супстанци на хемијске елементе и једињења ученици би
требало да изводе на основу честица које изграђују супстанце. У
оквиру тих активности ученици би требало да примењују правила
номенклатуре на примерима неорганских једињења која су учили
у основној школи.
У оквиру теме предложени су демонстрациони огледи
којима се упоређују физичка својстава метала, неметала, и
њихових легура. У другом огледу ученицима се могу
демонстрирати различите мето- де одвајања састојака смеша
(декантовање, цеђење, дестилација, ис- паравање, сублимација,
кристализација и одвајање помоћу магнета).
Структура атома
Учећи о структури атома, ученици примењују појмове атом-
ског и масеног броја и релативне атомске масе. Приликом разма-
трања појма изотоп, ученици треба да уоче разлику између пој-
мова масени број атома и релативна атомска маса. У оквиру теме
ученици сазнају о развоју идеја о атомској структури супстанце,
првим моделима атома, важним открићима и сазнањима која су
довела до савременог тумачења квантно-механичког модела
атома.
 Кључни појам теме је електронска конфигурација атома.
Због тога је неопходно да ученици усвоје појмове енергетских
нивоа, поднивоа и орбитала, и принципе изградње електронског
омотача (Хундово правило, принцип минимума енергије и
Паулијев прин- цип искључења). Потребно је да користе
шематске записе и очеку- је се да приказују атоме елемената
помоћу Луисових симбола.
Од ученика се очекује да повезују електронску
конфигурацију атома хемијског елемента са положајем елемента у
Периодном си- стему и да објашњавају периодичне трендове
(енергија јонизације, афинитет према електрону,
електронегативност, реактивност).
Кроз демонстрационе огледе ученици на одабраним приме-
рима упоређују реактивност елемената у оквиру група и периода.
За илустрацију реактивности елемената у првој групи, они могу
посматрати оглед – реакција натријума и калијума са водом. Про-
мену реактивности елемената у периоди могу разматрати на осно-
ву демонстрације реакција натријума, магнезијума и алуминијума
са водом.
Хемијске везе и међумолекулске интеракције
При реализацији ове теме, ученике треба даље подстицати на
повезивање својстава супстанци са њиховом структуром. Посебно
треба истаћи веома малу заступљеност слободних атома у приро-
ди (племенити гасови).
Ученици треба да буду оспособљени да одреде да ли је хе-
мијска веза у супстанцама ковалентна (поларна или неполарна)
или јонска, да упореде својства једињења са ковалентном и јон-
ском везом, а у објашњењима настајања јонске и ковалентне везе
да користе Луисове симболе.
Појмови везани за међумолекулске интеракције важни су за
објашњење својстава супстанци са ковалентном везом. Очекује
се да ученици могу на примерима да илуструју међумолекулске
– Ван дер Валсове интеракције: дипол–дипол, дипол–индуковани
дипол, тренутни дипол–индуковани дипол и водоничне везе.
При опису типова кристалних структура (атомских, молекул-
ских, јонских и металних), користити што већи број модела кри-
сталних структура, различите илустрације и шеме, да би се код
ученика створила представа о врстама и структури кристалних
суп- станци, као и јаснија слика о једињењима у природи.
Металну везу и металну структуру треба описати
поједностављеним моделом.
Демонстрационим огледом приказати начин испитивања по-
ларности молекула воде.
Дисперзни системи
Приликом разматрања карактеристика и класификације ди-
сперзних система, требало би да их ученици повежу с примерима
и њиховим значајем у живим бићима, значајем и применом у
лабо- раторији и свакодневном животу.
Учење о правим растворима обухвата топлотне ефекте рас-
тварања (топлоту растварања), појам растворљивости, и факторе
који утичу на растворљивост.
На основу задатих података, ученици рачунају: масени удео
растворене супстанце у раствору и количинску концентрацију.
Учење о колигативним својствима раствора обухвата појмове:
температура кључања раствора, температура мржњења раствора и
осмотски притисак.
О својствима колоида они могу учити кроз проблемскa
питања у вези са адсорпцијом јона на површини колоидних
честица, хидро- филним и хидрофобним својствима колоида,
распршивањем све- тлости на колоидно диспергованим честицама
(Тиндалов ефекат).
Темом су предвиђена три демонстрациона огледа, од којих
је први оглед испитивање растворљивости супстанци у зависно-
сти од поларности, при чему наставник треба да укаже на важност
правилног одабира одговарајућих растварача и услова за раства-
рање супстанци. О топлотним ефектима растварања треба учи-
ти кроз огледе, при чему се препоручује испитивање топлотних
промена растварањем амонијум-хлорида и натријум-хидроксида
у води. Ученицима демонстрирати припремање раствора задате
концентрације.
Хемијске реакције
Као увод у ову тему, ученици треба да понове појам и типове
хемијских реакција које су обрађивали у основној школи из неор-
ганске и органске хемије.
Концепт мола ученици даље повезују са појмом моларне за-
премине гаса, а решавањем задатака повезују појмове количина
супстанце, бројност честица, маса супстанце, моларна маса суп-
станце и моларна запремине гаса. Очекује се да ученици пишу хе-
мијске једначине примењујући закона одржања масе.
Ученицима треба предочити да се промене енергије при хе-
мијским реакцијама мере калориметрима, а на почетку изучавања
ове области формирати појмове ендотермне и егзотермне реакци-
је. При обради ових, за ученике апстрактних, појмова треба кори-
стити дијаграме промене енталпије у ендотермним и егзотермним
хемијским реакцијама, при чему ученици такође усвајају појам
активационе енергије. Наставник уводи појам енталпијe, а затим
прецизира појам стандардне енталпије хемијске реакције (реакци-
ону топлоту). Хесов закон обрадити као један од закона одржања.
Повезати брзину хемијске реакције са брзином у кинемати-
ци, чиме се остварује корелација са физиком, а ученицима омогу-
ћава да разумеју да брзина хемијске реакције представља промену
концентрације реактаната или производа у јединици времена. За
објашњење брзине хемијске реакције и фактора који на њу утичу,
користити теорију активних судара. При томе, обавезно
користити дијаграме тока хемијске реакције. Утицај
концентрације реактана- та на брзину хемијске реакције ученици
треба да тумаче применом закона о дејству маса.
Применом Ле Шатељеовог принципа, ученици тумаче утицај
промене притиска, концентрације учесника реакције и температу-
ре на систем у равнотежи. Посебну пажњу треба посветити анали-
зи хемијских равнотежа у биолошким системима.
Демонстрационим огледима формирати појмове егзотерм-
не и ендотермне реакције. Као пример ендотермне реакције тре-
ба извести реакцију баријум-хидроксида и амонијум-хлорида, а
као пример егзотермне реакције – реакцију калцијум-оксида и
воде. Утицај различитих фактора на брзину хемијске реакције,
показати на демонстрационим огледима, на пример, утицај при-
роде реактаната испитати реакцијама цинка са етанском и цинка
са хлороводоничном киселином, као и реакцијама магнезијума са
хлороводоничном и цинка са хлороводоничном киселином. Ути-
цај концентрације ректаната на брзину хемијске реакције
испитати у реакцији цинка са разблаженом и цинка са
концентрованом хло- роводоничном киселином.
Киселине, базе и соли
На почетку изучавања ове теме, ученици треба да се присете
поделе супстанци на електролите и неелектролите. Процес елек-
тролитичке дисоцијације ученици тумаче на основу Аренијусове
теорије елекролитичке дисоцијације и да повезују са степеном
електролитичке дисоцијације (величином која је мера релативне
јачине електролита) и количинском концентрацијом раствора.
Од ученика се очекује да поред писања једначина у молекул-
ском облику, савладају писање једноставнијих једначина у
јонском облику. Да би ученици разумели Протолитичку теорију
киселина и база, потребно је на примерима једначина
протолитичких реакци- ја инсистирати на препознавању
коњугованих парова и указати на појам амфолита.
Ученици треба да усвоје појам јонски производ воде, а затим
да повезују концентрацију јона водоника са pH вредностима рас-
твора и концентрацију хидроксидних јона са pОH вредностима
раствора. Инсистирати да користе pH и pOH скале, кроз примере
решавања задатака. Ученици треба да имају представу о важности
pH вредности за живе организме, природне појаве, технологију
(мерење pH вредности у отпадним водама, различитим животним
намирницама, одређивање pH вредности крви).
Демонстрационим огледом може се показати испитивање pH
вредности водених раствора електролита уз примену индикатора
(универзална индикаторска хартија или неки други индикатор
укљу- чујући и оне екстраховане из различитих природних
производа).
Оксидо-редукционе реакције
Оксидо-редукционе реакције ученици треба да схвате као ре-
акције у којима долази до промене оксидационих бројева атома и
размене електрона између супстанци које реагују. Већ на почетку
изучавања ове теме, ученици треба да направе разлику у значењу
и обележавању валенце, коју су савладали у основној школи, и ок-
сидационог броја који се уводи као нови појам. При томе је по-
жељно да ученици одређују оксидационе бројеве атома хемијских
елемената на основу дате формуле, да уоче промене
оксидационих бројева, одреде коефицијенте у једначинама
оксидоредукционих реакција (користећи шеме размене електрона
и једначине јонских полуреакција) и разликују оксидациона и
редукциона средства.
Ученици се уводе у област електрохемије са схватањем да
ова област хемије разматра хемијске промене проузроковане деј-
ством електричне енергије, при чему електрохемијске реакције
укључују размену електрона и припадају групи оксидо-редукција.
Електролизу ученици треба да тумаче на конкретним примерима,
као и да уочавају разлику у производима на катоди при
електроли- зи растопа и воденог раствора натријум-хлорида.
Неорганске супстанце у неживој и живој природи
и свакодневном животу
Тема има за циљ да ученике уведе у изучавање неорганске
хе- мије: шта је предмет изучавања неорганске хемије, o важности
и заступљености неорганских супстанци у свету око нас, о
заступље- ности елемената у Земљиној кори, атмосфери, живим
системима, о саставу комерцијалних производа који чине
неорганске супстанце, на чијој се употреби заснива
функционисање савременог друштва. При томе, потребно је да
ученици повезују и у објашњењима кори- сте податке о
заступљености хемијских елемената, о стабилности изотопа, о
природним и вештачки добијеним елементима, о поло- жају
елемената у Периодном систему, налажењу хемијских елеме- ната
у природи као елементарних супстанци и у саставу једињења (на
пример, кисеоник и азот), или због реактивности искључиво у
саставу једињења (на пример, натријум и калијум). Ученици по-
везују нове информације са претходно стеченим знањем хемије
укључујући знање неорганске хемије из основне школе. Читањем
и тумачењем података представљених помоћу графикона и дија-
грама о заступљености хемијских елемената у свемиру, Земљиној
кори, атмосфери, и у живим бићима ученици развијају једну од
ме- ђупредметних компетенција – рад са подацима и
информацијама. Хемијски састав Земљине коре, атмосфере и вода
у природи уче- ници могу повезивати са градивом географије.
Хемијске формуле неорганских супстанци у овој фази учења
служе да ученици уоче (не морају да их памте) хемијски састав
Земљине коре, стена, ми- нерала и руда, полудрагог и драгог
камења. Уколико у школи по- стоје збирке минерала, оне се могу
показати у склопу разматрања ове теме. Ученици разматрају
запремински удео гасова у ваздуху, њихово порекло и улогу, које
се загађујуће супстанце могу наћи у ваздуху, о густини ваздуха и
промени густине с надморском ви- сином. У оквиру теме ученици
информативно разматрају податке о води као једној од
најважнијих неорганских супстанци: распро- страњеност у
природи, биљном и животињском свету; агрегатна стања воде;
изворска вода; тврда и мека вода; вода за људску упо- требу;
специфична својства воде; значај за живи свет. Разматрање
заступљености елемената у живим бићима ученици ослањају на
познавање која једињења улазе у састав живих бића. Поред најза-
ступљенијих неметала (О, C, H, N) чија се једињења налазе у жи-
вим бићима, они се информишу о биогеним металима (јон гвожђа
у саставу хемоглобина, калцијума у саставу костију, натријума у
те- лесним течностима, магнезијума у хлорофилу итд.).
Ученици могу посматрати демонстрације узорака стена,
руда и минерала, неорганских супстанци и комерцијалних
производа (на пример, графит, племенити метали, различите
легуре, кухињ- ска со, сода-бикарбона, креч, сона киселина,
водоник-пероксид, шумеће таблете са различитим садржајем
јона). Они би требало да знају да су неорганске супстанце у
саставу грађевинских материја- ла, вештачких ђубрива, силикона
и других материјала. Декларације
производа су један од контекста за истицање важности познавања
хемијских симбола и формула, као и пиктограми који упућују
како се производ правилно користи, складишти или одлаже. Тиме
уче- ници развијају навику да се приликом коришћења одређених
суп- станци и производа придржавају упутстава за употребу и
развијају одговорност да адекватно користе и одлажу супстанце
(производе).
Водоник, кисеоник и њихова једињења
У оквиру ове теме ученици најпре повезују стечено знање о
структури атома, хемијским везама и међумолекулским интерак-
цијама са физичким својствима и физичким променама водоника
и кисеоника.
Ученици разматрају периодичност у хемијским својствима и
променама елемената, на примерима реакција метала и неметала
са водоником и кисеоником, и кроз промену својстава хидрида и
оксида елемената у оквиру истих група и периода. Уз писање од-
говарајућих хемијских једначина и именовање производа, очекује
се да ученици идентификују тип хемијске везе у производима, да
претпостављају њихова киселинско-базна својства и да уочавају
периодичност у промени тих својстава. Од њих се очекује сврста-
вање неорганских једињења у киселине и базе према Аренијусо-
вој и протолитичкој теорији, писање хемијских формула и давање
назива, У оквиру теме ученици увежбавају номенклатуру соли.
Демонстрационим огледом може се показати добијање оксида
(једног метала и једног неметала), а затим испитати њихова кисе-
ло-базна својства.
Кроз целу тему ученици би требало да уочавају периодич-
ност у реактивности елемената и повезаност различитих класа
неорганских једињења. То би требало да илуструју одговарајућим
хемијским једначинама. Важни ослонци за разумевање садржаја
теме јесу предложени демонстрациони огледи. На крају ове теме,
а као увод за следећу, ученици разматрају реактивност елемената
на основу њиховог положаја у напонском низу. Редукциона свој-
ства метала треба да повежу са појмом електродни потенцијал.
Метали s-, p- и d-блока Периодног система елемената
У оквиру ове теме ученици детаљније повезују претходно
градиво о структури атома метала, месту метала у таблици Пе-
риодног система елемената, металној вези, металној кристалној
структури, са физичким и хемијским својствима метала,
применом и начинима добијања метала (Fe и Cu). Ради стицања
функцио- налних знања, потребно је да ученици разматрају
информације о примени метала и њихових једињења као
комерцијалних произво- да у различитим контекстима,
укључујући и повезивање својстава тих супстанци, односно
производа у чији састав улазе, с њиховим утицајем на здравље
човека и животну средину. O својствима ме- тала 1. и 2. групе и
њихових најважнијих једињења ученици би требало да уче кроз
упоредни преглед, као и да наводе практични значај, односно
примену једињења (примена шалитре, кухињске соли, гашеног и
негашеног креча, гипса и баријум-сулфата). Изу- чавање својстава
метала p-блока (Al и Pb) обухвата њихова редук- циона својства и
амфотерност (ученици објашњавају и хемијским једначинама
представљају реакције метала, њихових оксида и хи- дроксида са
киселинама и растворима алкалних хидроксида). При- ликом
изучавања својстава метала d-блока (Cr, Mn, Fe, Cu, Zn и Ag)
очекује се да ученици на основу изведених огледа и запажања
састављају оксидо-редукционе једначине реакција метала (гвожђа,
бакра и цинка) са разблаженим, односно концентрованим кисели-
нама. Очекује се да ученици хемијским једначинама представљају
добијање метала из руда. Приликом објашњења зашто су неке
тех- нологије производње метала у елементарном стању
прихватљиви- је од других, ученици треба да разматрају
економски аспект прои- зводње и утицај производње на здравље
људи и животну средину.
Очекује се да ученици упоређују физичка и хемијска свој-
ства метала и њихових легура (отпорност на корозију, проводљи-
вост топлоте и електричне струје, ковност, могућност
обликовања, отпорност на ломове, еластичност, тврдоћа), да
описују зашто се метали (укључујући и племените) легирају, тј.
да повезују с прак-
тичном применом. На различитим примерима легура ученици би
требало да разматрају везу између њиховог састава и практичне
примене, али се не очекује да наводе масену процентуалну засту-
пљеност легирајућих елемената. Ученици треба да објашњавају
корозију метала као електрохемијски процес у коме се метал ок-
сидује ваздушним кисеоником у присуству влаге. Очекује се да
ученици сагледају проблем корозије метала и њене превенције и
с теоријског и с практичног аспекта, да наводе примере корозије
предмета из околине и предлажу принципе заштите метала од ко-
розије (на пример, пресвлачење слојем метала који је мање подло-
жан оксидацији са ваздушним кисеоником, итд.).
Важан ослонац у овој теми су два демонстрациона огледа.
Пр- вим огледом се показује примена технике квалитативне
хемијске ана- лизе у одређивању елемента/јона. Другим огледом се
показује окси- дационо својство калијум-перманганата односно
калијум-дихромата.
Неметали, металоиди и племенити гасови
У оквиру ове теме ученици повезују претходно градиво о
структури атома, хемијским везама, међумолекулским интерак-
цијама, положају неметала у Периодном систему елемената са
алотропским модификацијама, физичким и хемијским својствима
неметала. Ученици настављају да повезују својства неметала и
њихових једињења са практичном применом.
Ученици би требало да уоче да хемијски производи предста-
вљају стално окружење савременог човека. У оквиру теме они би
требало да уче о HCl, NH3, CO, CO2 и SO2 који настају сагоревањем
фосилних горива и/или у индустријским процесима. Такође, уче-
ници би требало да објасне како се нуспроизводи настали прои-
зводњом метала могу искористити за добијање других супстанци
које имају мањи негативан утицај на животну средину.
У оквиру теме предложен је демонстрациони оглед којим се
показује дејство хлороводоничне киселине на неке соли.
Неорганске загађујуће супстанце
При разматрању загађивања животне средине ученици би
требало да сагледају сложеност проблема, да он обухвата узрок,
интензитет, трајање, здравствене, еколошке, економске, естетске и
друге ефекте, а да производња хране, енергије, лекова,
материјала, неопходних за опстанак човека, обухвата поступке и
хемијске реак- ције у којима настају потребни производи, а уз њих
и супстанце које се могу означити као отпад, а које у већим
количинама доспевају у животну средину. Потребно је да
ученици уочавају да супстанце доспевањем у животну средину,
зависно од њихових физичких и хе- мијских својстава, могу
изазвати промене, мањег или већег интензи- тета, као и да почетна
промена може покренути серију других про- мена. Ученици би
требало да идентификују загађујуће неорганске супстанце које
могу изазвати нарушавање квалитета животне сре- дине и изворе
загађивања, тј. места на којима оне улазе у животну средину
(димњак, излазне цеви отпадне воде, незаштићене депоније
отпадног материјала). У разматрању процеса изазваних
загађујућим супстанцама, важно је да ученици уочавају да се за
сагледавање њи- ховог утицаја на животну средину морају узети у
обзир и бројни природни фактори (промена температуре, кретање
ваздуха, промена влажности ваздуха, кретање воде, итд.), као и
интеракције до којих долази истовременим испуштањем више
загађујућих супстанци, да је потребно пратити међусобну
повезаност процеса у животној сре- дини, да промена у једном
сегменту животне средине изазива одре- ђене промене у свим
осталим сегментима. У оквиру теме потребно је да ученици
разматрају мере које се могу предузети у циљу спре- чавања
загађивања ваздуха, воде и земљишта.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се
процес и продукти учења. Приликом сваког вредновања
постигну- ћа потребно је ученику дати повратну информацију
која помаже да разуме грешке и побољша учење и резултат.
Свака активност је прилика за процену напредовања и давања
повратне информа- ције (формативно проверавање), а ученике
треба оспособљавати
да процењују сопствени напредак у остваривању исхода
предмета. Тако, на пример, питања у вези с демонстрацијом
огледа, ученичка запажања, објашњења и закључци, могу бити
један од начина фор- мативног проверавања. Анализа ученичких
одговора пружа увид у то како они примају информације из
огледа и издвајају битне, анализирају ситуације, повезују
хемијске појмове и појмове фор- миране у настави других
предмета у формулисању објашњења и извођењу закључака о
својствима и променама супстанци. Таква пракса праћења
напредовања ученика поставља их у позицију да повезују и
примењују научне појмове у контекстима обухваћеним
демонстрираним огледима, доприноси развоју концептуалног ра-
зумевања и критичког мишљења, и припрема ученике да на тај на-
чин разматрају својства и промене супстанци с којима су у
контак- ту у свакодневном животу.
Праћење напредовања ученика требало би да обухвати све
нивое презентовања хемијских садржаја: макроскопски, честични
и симболички ниво. Питањима би требало подстицати ученике да
предвиде шта ће се десити, да оправдају избор, објасне зашто се
нешто десило и како се десило, повежу различите области
садржа- ја, препознају питања постављена на нови начин, извуку
корисне податке, али и да процењују шта нису разумели. Ученике
би треба- ло охрабривати да презентују, објашњавају и бране
стратегије које користе у решавању проблема. Тиме се они
подстичу да реструкту- ирају и организују садржај на нов начин,
издвајају релевантан део садржаја за решавање проблема, цртају
дијаграме, анализирају везе између компоненти, објашњавају како
су решили проблем или тра- гају за различитим начинима
решавања проблема. Улога наставни- ка је да води питањима или
сугестијама резоновање ученика, као и да пружа повратне
информације. На основу резултата праћења и вредновања, заједно
са ученицима треба планирати процес учења.
Оцењивање (сумативно проверавање) је саставни део проце-
са наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење оствари-
вања циља, исхода и стандарда постигнућа. Ученик се оцењује на
основу усмене провере постигнућа, писмене провере и
практичног рада. Важно је да активности ученика у процесу
наставе и учења, формативног и сумативног проверавања буду
усаглашене према очекиваним исходима, и да се приликом
оцењивања од ученика не очекује испуњавање захтева за које
нису имали прилику да током наставе развију потребна знања и
вештине.
Наставник континуирано прати и вреднује, осим постигнућа
ученика, и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад.
Преиспитивање наставе према резултатима које постижу ученици
је важна активност наставника и подразумева промену у методама
наставе и учења, активностима и задацима ученика, изворима за
учење, наставним средствима, тако да се ученицима обезбеди на-
предовање ка бољим постигнућима.
ГЕОГРАФИЈА
Циљ учења Географи је да ученик развија систем географ-
ских знања и вештина, свест и осећање припадности држави Ср-
бији, разумевањe суштине промена у свету, неговањe и стицањe
моралних вредности, еколошке културе, одрживог развоја, етнич-
ке и верске толеранције које ће му помоћи у професионалном и
личном развоју.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Учењем наставног предмета Географија ученик је оспосо-
бљен да користи практичне вештине (оријентација у простору,
практично коришћење и познавање географске карте, географ-
ских модела, савремених технологија – ГПС и ГИС и инструменте
(компас, термометар, кишомер, ветроказ, барометар) ради лакшег
сналажења у простору и времену. Ученик је оспособљен да
приме- њује географска знања о елементима географске средине
(рељеф, клима, хидрографија, живи свет, природни ресурси,
привреда, ста- новништво, насеља, саобраћај), о њиховом развоју,
међусобним односима, везама, очувању и рационалном
коришћењу ради пла- нирања и унапређивања личних и
друштвених потреба, национал- них и европских вредности.
Основни ниво
Примењује и тумачи различите изворе са географским ин-
формацијама (географска карта, географски модели, ГПС, часопи-
си, научно-популарна литература, статистички подаци, интернет)
ради планирања и организовања различитих активности. Користи
основна знања о географским чињеницама да би разумео, зашти-
тио и рационално користио природне и друштвене ресурсе у ло-
калној средини, Републици Србији и земљама у окружењу.
Средњи ниво
Картографски приказује географске објекте, појаве и процесе;
разуме могућности примене савремених технологија ради планирања
и решавања различитих личних и друштвених потреба.
Самостално објашњава природне и друштвене услове и ресурсе и
разуме њихов утицај на наравномеран друштвено-економски
развој Републике Ср- бије и региона и активно учествује у
валоризацији географске среди- не. Разуме савремене проблеме у
локалној средини и својој држави, предлаже начине и учествује у
акцијама за њихово решавање.
Напредни ниво
Користи аналогне и дигиталне географске карте, географске
и статистичке истраживачке методе; упоређује и критички разма-
тра одговарајуће научне податке да би објаснио географске чиње-
нице и њихов допринос за решавање друштвених потреба и про-
блема. Критички анализира и објашњава географске везе и односе
између соларног система, геолошког развоја Земље, природних
услова и ресурса и поштује принципе одрживог развоја. Анализи-
ра и аргументовано објашњава друштвено-економске карактери-
стике регионалног развоја Републике Србије и регионалних цели-
на у свету; предвиђа и учествује у регионалном развоју, заштити и
унапређивању локалне средине.
СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА: Примена
географских вештина за организовање активности у простору и
времену
Основни ниво
Примењује и тумачи географске елементе који су приказани
на картама различитог размера и садржаја, користи ГПС (систем
за глобално позиционирање) и остале усмене и писане изворе са
географским информацијама за сакупљање података на терену
које повезује и користи за планирање и организовање својих ак-
тивности у непосредном окружењу.
Средњи ниво
Представља географске елементе картографским изражајним
средствима и разуме могућности примене савремених технологија
(ГИС) за архивирање и приказивање картографских података ради
планирања и обављања различитих активности које су значајне за
развој друштва.
Напредни ниво
Анализира географске елементе приказане на аналогним и
дигиталним картама; процењује квалитет и тачност; разуме потре-
бу ажурирања података ради њиховог коришћења за научна, при-
вредна, демографска и друга планирања.
СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА: Коришћење
географских знања за активно и одговорно учешће у
животу заједнице
Основни ниво
Користи знања о основним природним и друштвеним ре-
сурсима у локалној средини и Републици Србији, разуме њихове
вредности и рационално их користи у свакодневном животу.
Средњи ниво
Изучава и процењује природне и друштвене услове и ресур-
се, њихов утицај на неравномеран друштвено-економски развој
Републике Србије и региона и у својој средини предлаже начине
за њихово ублажавање.
Напредни ниво
Анализира, дискутује и тумачи регионални развој Републике
Србије и регионалних целина у свету; поштује принципе одржи-
вог развоја и учествује у унапређивању националних и европских
вредности.

Разред Први
Недељни фонд часова 2 часа
Годишњи фонд часова 74 часа

ИСХОДИ ТЕМА
СТАНДАРДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: Кључни појмови садржаја програма
2.ГЕ.1.1.1. Чита и тумачи географске карте различитог размера и садржаја, – осмисли пројекат истраживања на задату тему, Географија
користи компас и систем за глобално позиционирање (ГПС) ради оријентације реализује истраживање у локалној средини, прикаже Географија – предмет проучавања,
у простору и планирања активности. и дискутује о резултатима; подела, задаци и место у систему
2.ГЕ.1.1.2. Користи инструменте за очитавање вредности основних времен- – користи картографски метод у објашњавању наука.
ских/климатских елемената ради планирања и организовања активности у свом Извори података и методе проуча-
окружењу. процеса у географском простору; вања у географији.
2.ГЕ.1.1.3. Правилно дефинише географске појмове и користи различите изво- – анализира и израђује тематске карте; Картографски метод.
ре (статистичке податке, научно популарну литературу, географске часописе, – користи дигиталне картографске изворе
Грађа Земље
информације из медија, интернет) за прикупљање и представљање географских информаци- ја и алате Географских информационих
Грађа Земље.
података у локалној средини, Републици Србији и земљама у окружењу. система;
2.ГЕ.1.2.2. Наводи појаве и процесе у Земљиним сферама и описује њихов Литосферне плоче, кретање, утицај
– изводи закључке о утицају унутрашњих сила
утицај на формирање различитих природних услова и ресурса на Земљи. на формирање рељефа.
на настанак минерала и стена и формирање
2.ГЕ.1.2.4. Разуме концепт одрживог развоја као услов за опстанак и напредак рељефа користећи примере у Србији и у свету; Минерали и стене,
људског друштва и привредни развој. минерални ресурси, употреба стена
– разврстава облике рељефа према типу настанка у у свакодневном животу.
2.ГЕ.1.2.5. Наводи еколошке проблеме и њихове последице у локалној среди-
за- висности од деловања ендогених и егзогених Вулканизам и земљотреси.
ни, Републици Србији и региону (прекомерна сеча, сушење и паљење шума, процеса на примерима у локалној средини и у свету;
неадекватна испаша, ерозија тла, загађивање вода, ваздуха, земљишта, Рељеф Земљине површине
– анализира процесе у ваздушном омотачу и
киселе кише, поплаве, суше) и учествује у активностима за њихово Тектонски облици рељефа
њихов утицај на временске прилике на Земљи
решавање. (низије, котлине, планине)
користећи географске карте и ИКТ-е; Ерозивни и акумулативни рељеф.
2.ГЕ.1.3.1. Описује историјско-географске факторе и њихов утицај на
– анализира хидролошке појаве, објекте и
неравно- меран регионални развој Републике Србије и земаља у окружењу. Атмосфера
2.ГЕ.1.3.2. Наводи географске факторе који утичу на размештај становништва, процесе користећи се географским картама и
насеља и привреде у Републици Србији и земљама у окружењу. ИКТ-ом; Вертикална структура и процеси
2.ГЕ.1.3.3. Описује демографски развој (природни и мeханички) и структуре – разликује главне типове земљишта, доводи у везу који се одвијају у атмосфери.
становништва у Републици Србији и земљама у окружењу. њихова својства са условима формирања и Време.
2.ГЕ.1.3.4. Разуме појмове: транзиција, интеграција, глобализација и њихов примери- ма у Србији и свету и илуструје њихову Клима и разноликост климатских
утицај на промене и проблеме у Републици Србији и земљама у окружењу. економску вредност; типова на Земљи и услови живота.
2.ГЕ.2.1.1. Правилно користи картографска изражајна средства за скицирање – примерима и помоћу географске карте објашњава Климатске промене, настанак,
географских карата различитог размера и садржаја. законитости хоризонталног и вертикалног последице и мере заштите.
распореда биома;
2.ГЕ.2.2.2. Објашњава географске везе између природних услова, ресурса – дефинише појам геонаслеђа и аргументује Хидросфера
и људских делатности. потребу за његовом заштитом; Светско море, хемијске и
2.ГЕ.2.3.1.Објашњава утицај географских – објашњава факторе популационе динамике и физичке особине и кретање
фактора на демографски развој, размештај становништва, насеља и доводи их у везу са степеном друштвено-економског морске воде. Воде на копну –
привреде у свету. развоја; подземне воде, реке, језера и
2.ГЕ.2.3.2. Објашњава савремене проблеме човечанства (сукоби и насиље, – критички вреднује ефекте популационе политике ледници.
незапосленост, глад, недостатак пијаће воде, дискриминација, болести и предлаже мере демографског развоја у Водопривреда – коришћење вода,
зави- сности) и наводи мере за њихово превазилажење. будућности; заштита вода и заштита од вода.
2.ГЕ.2.3.3. Дефинише појам глобалне економије и тржишта и наводи – разматра демографске пројекције на глобалном Биосфера
факторе који утичу на њихов настанак и развој. и регионалном нивоу; Распростирање биома (вертикал-
2.ГЕ.3.1.1. Анализира различите изворе података и истраживачке резултате – користећи географску карту доводи у везу ни и хоризонтални), законитости
(географске карте, сателитске снимке, статистичке податке, научну географ- ски положај насеља са његовим развојем; распростирања и повезаност са
литературу, географске часописе, информације из медија, интернет); изводи – анализира утицај природних и друштвених климатским приликама.
закључке и предлаже мере за решавање друштвених проблема. фактора на развој привреде у целини и појединих Земљиште – формирање, распро-
2.ГЕ.3.1.4. Анализира аналогне и дигиталне тематске карте (природних привредних делатности; стирање, значај, деградација и
појава, система и природне средине, друштвених појава и створених добара) и – доводи у везу ниво развијености привреде у целини заштита.
обја- шњава узроке који су утицали на актуелно стање, постојеће појаве и и појединих привредних грана са стањем животне Очување биодиверзитета –поучни
објекте. 2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на средине и социјалним односима у изабраним примери из света.
глобалном нивоу и познаје савремене мере и поступке који се користе за регијама; Становништво и демографски
њихово решава- ње. – издваја економско-географске регије света процеси
2.ГЕ.3.3.1. Анализира утицај друштвених фактора на степен економске користећи изворе економске статистике и тематске Распоред становништва.
разви- јености различитих регија у свету. економске карте. Популациона динамика.
2.ГЕ.3.3.2. Анализира глобалне друштвене промене (транзиција,
Демографска транзиција.
интеграција, глобализација, депопулација, неравномеран размештај
Просторна мобилност.
становништва, прена- сељеност градова, деаграризација) и њихов утицај на
Структуре становништва.
друштвене и економске токове на глобалном нивоу.
Популациона политика.
2.ГЕ.3.3.3. Објашњава глобалну и националну економију, глобално и нацио-
нално тржиште и анализира факторе који утичу на њихов развој. Рурални и урбани простор
Процес урбанизације.
Деаграризација и дерурализација.
Структура и ширење градских
простора.
Поларизација развоја насеља.
Привреда и географски простор
Економско-географска валоризаци-
ја природних услова и ресурса.
Привреда и животна средина.
Глобални економски развој.
Економско-географске регије.
Одрживи развој.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Програм оријентисан на процес и исходе учења наставнику
даје већу слободу у креирању и осмишљавању процеса наставе
и учења. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја,
образовних стандарда за крај општег средњег образовања, циљева
и исхода образовања и васпитања, кључних компетенција за цело-
животно учење, предметних и општих међупредметних компетен-
ција, специфичних предметних компетенција, наставник најпре
креира свој годишњи (глобални) план рада из кога ће касније ра-
звијати своје оперативне планове. Наставник има слободу да сам
одреди број часова за дате теме у годишњем плану.
Предметни исходи су дефинисани на нивоу разреда у складу
са ревидираном Блумовом таксономијом и највећи број њих је на
нивоу примене. Редослед исхода не исказује њихову важност јер
су сви од значаја за постизање циља предмета. Од наставника се
очекује да операционализује дате исходе у својим оперативним
плановима за конкретну тему, тако да тема буде једна заокружена
целина која укључује могућа међупредметна повезивања. У фази
планирања и писања припреме за час наставник дефинише циљ и
исходе часа.
Основна карактеристика наставе и учења Географије је исти-
цање исхода учења, односно исказа о томе шта ученици знају, ра-
зумеју и могу да ураде на крају периода учења, уместо фокуси-
рања на оно о чему наставник намерава да подучава. Предвиђени
исходи представљају знања, вештине, ставове и вредности које
сви ученици треба да развију на крају првог разреда. Наставник
у процесу учења код ученика развија истраживачки приступ у
проучавању простора, омогућава реализацију истраживања, при-
мену географских метода за постизање исхода учења. Многи гео-
графски садржаји односе се на просторе који су знатно удаљени
од простора локалне средине ученика, тако да применом ИКТ-а се
омогућава визуалан доживљај свих делова света.
У оквиру тема дат је предлог географског истраживања, уче-
ници се опредељују за једно у складу са својим интересовањима и
предзнањем, које реализују у току школске године. Пројектни за-
даци се могу реализовати у мањим групама. Наставник на почетку
школске године упознаје ученике са наставним темама које ће
бити реализоване у првом разреду као и са начином рада,
одабиром теме и критеријумима за вредновање пројектног
задатка. Теме истра- живања треба да буду у складу са
планираним исходима у првом разреду. Неопходно је да ученик
врши избор релевантних извора географских знања и
информација, анализира их, повезује у сазнај- не целине и
користи у решавању постављеног проблемског задат- ка.
Истраживачке активности ученика, наставник, усмерава на гео-
графске процесе, њихову анализу и синтезу. Приликом планирања
и реализовања пројектног задатка неопходно је да наставник
прати активности ученика помаже, усмерава, бележи ангажовање
учени- ка и код њих развија критички однос према географском
простору и процесима који се у њему одвијају. Ученици обрађују
прикупље- не информације појединачно или у групи, анализирају
их, излажу резултате помоћу тематских карата, планова,
графикона, дијаграма, схема, цртежа, фотографија, видео записа и
презентација и изводе закључке о процесима и променама у
географском простору.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Географија
У уводном часу ученике треба упознати са предметом
проуча- вања, развојем и значајем географије у разумевању појава
и проце- са у географском простору. Улога наставника се огледа у
правилном усмеравању ученика да применом одговарајућих
техника спознају примену достигнућа географије у свакодневном
животу. Препорука је да технике наставника буду усмерене на
поучавање и учење пу- тем открића, дефинисању и анализи појава
и процеса. Ученике треба усмерити на релевантне географске
изворе информација, научити их да класификују, интегришу и
примене статистичке податке, а све у циљу долажења до
конкретних закључака о географском простору.
 За достизање исхода ученике треба упознати са практичном
применом географских, тематских, топографских и других кара-
та израђених у аналогном и дигиталном облику. Указати на значај
картографског садржаја у анализи географских појава, објеката и
процеса кроз конкретне примере.
Грађа Земље
У обради ове теме акценат треба да буде на објашњавању
метода на основу којих је упозната унутрашња грађа Земље (сеи-
змичке, геофизичке, астрономске методе и др.). Важно је да
учени- ци разумеју конвективна струјања у астеносфери која даље
утичу на кретање и изливање магме (лаве) на површину Земље,
настанак нове океанске коре, појаву земљотреса, али и настанак
планина, острвских архипелага, раседање (рифтовање) и сл.
Такође, учени- ци треба да уоче узрочно-последичну везу између
процеса који се дешавају у Земљиној унутрашњости и између
геодинамичких про- цеса и настанка стена (ерозија и
акумулација).
Рељеф Земљине површине
У овој наставној теми ученици треба да се упознају са основ-
ним типовима рељефа насталим ендогеним и егзогеним процеси-
ма. Кључно је да се ученик оспособи да изврши генетску класи-
фикацију облика рељефа као и да увиди законитости простирања
одређених облика рељефа (нпр. глацијалног, крашког рељефа).
Где год је могуће, потребно је да ученици у локалној средини
препо- знају поједине облике рељефа и да уоче последице
антропогеног утицаја на рељеф, земљиште, вегетацију и климу. У
обради кра- шке ерозије може се остварити корелација географије
и хемије при објашњавању хемијског механизма растварања
кречњака у води у присуству угљен-диоксида, где наведена
хемијска реакција, када се чита са лаве на десну страну,
представља ерозију, а када се чита обратно представља
акумулацију.
Указати на потребу заштите одређених облика рељефа на
основу њихове репрезентативности.
Атмосфера
Код обраде климатских типова и њиховог распростирања,
наставник може постављањем различитих задатака од ученика
тражити да самостално утврде заједничке карактеристике климе
одређених подручја и законитости њиховог формирања.
Приликом реализације садржаја из атмосфере велики зна-
чај у објашњавању, разумевању, анализи и практичној примени
стеченог знања имају тематске климатске карте и ИКТ-е, те је
неопходно користити их на часовима. Као облик провере знања о
климатским елементима или о распростирању климатских типова
препоручује се да наставник од ученика тражи да на немим кар-
тама представе распростирање одређених климатских типова или
одређених вредности климатских елемената. На тај начин би се
код ученика развијала просторна оријентација и правилно тумаче-
ње географског распростирања климатских појава.
Предлог пројектног задатка за ученике: Климатске промене
у локалној средини. Извор података може бити локална метеоро-
лошка станица или Републичко хидрометеоролошки завод Србије
(РХМЗС). Ученици могу графички представити стање климатских
елемената (климадијаграм, тематске карте), упоређивати податке
за сваку годину и изводити закључке о кретању климатских
елеме- ната за последњих десет година. Посебну пажњу треба
посветити учесталости појава временских непогода које су се
десиле за по- следњих десет година (извор података могу бити
локалне новине, метеоролошка станица). Упоређивањем података
о променама које су се десиле у локалној средини са подацима на
глобалном нивоу (извор података светска метеоролошка
организација https://www. wmo.int/) ученици изводе закључке о
климатским променама у ло- калној средини и њиховом утицају
на свакодневни живот.
Хидросфера
Наставну тему Хидросфера чине садржаји који се односе на
све облике појављивања вода на Земљи. Код ученика треба
развија- ти свест о томе да вода није неисцрпан ресурс на Земљи и
нагласи- ти значај и могућност добијања пијаће воде из
различитих извора.
При обради наставних садржаја о Светском мору ученике не
треба оптерећивати фактографским материјалом, већ више инси-
стирати на појавама и процесима који утичу на кретање и особине
морске воде. Посебну пажњу посветити достизању исхода који се
односи на значај мора за живот човека, као и на последице које
настају услед прекомерног загађења.
За ученике овог узраста посебно тешко може бити
разумевање садржаја који се односе на подземне воде. Из тог
разлога наставни- цима се препоручује да различитим графичким
приказима детаљ- но објасне ученицима начин формирања
изданских вода и њихово кретање. Потребно је указати на главне
изворе загађивања подзем- них вода (септичке јаме, депоније,
ђубришта и сл.) и настојати да се код ученика развија свест о
неопходности контроле загађивача.
Посебан значај имaју наставни садржаји који се односи на
бујице и поплаве с обзиром на њихово деструктивно дејство. На-
ставник треба да објасни ученицима природне и антропогене уз-
роке настанка ових непогода и начине заштите од њих. Такође,
потребно је објаснити ученицима чињеницу да се поплаве не могу
у потпуности спречити и да уз све мере предострожности морамо
научити да живимо уз њих.
Вештачка језера су вишефункционални објекти који су изу-
зетно значајни за привредни развој. Због тога је ученицима неоп-
ходно указати на све аспекте њиховог коришћења, а на примеру
најближе вештачке акумулације школском објекту истаћи његову
улогу у локалној средини.
Предлог пројектног задатка за ученике: Праћење промене во-
достаја на реци током године и његов значај. Ученици у
паровима израђују нивограме за различите реке, објашњавају
њихове годи- шње промене и упоређују их. Уколико постоје
техничке могућно- сти (близина реке која није дубока) ученици уз
помоћ наставника могу и сами поставити водомерну летву и
свакодневно пратити промене водостаја. На тај начин ученици ће
бити у стању да само- стално посматрају и анализирају промене у
локалној средини.
Биосфера
У наставној теми Биосфера акценат је стављен на значај тла,
његов утицај на формирање хоризонталног и вертикалног биома
и процесима који воде ка деградацији и уништавању флоре и фа-
уне. Како би се у потпуности остварили исходи за ову наставну
тему, наставник на примерима из света и Србије, објашњава зако-
нитости које утичу на настанак различитих типова тла и распоред
биома. Пожељно је организовати активности у школи (нпр. реци-
клажа папира) које ће подићи свест о значају шумског покривача,
неконтролисаном уништавању природних резервата и на тај
начин подићи еколошку свест код ученика.
Наставна тема биосфера је погодна за реализацију различи-
тих пројеката у локалној средини. У зависности од услова и
распо- ложивости, наставни садржај се може испланирати тако да
учени- ци, кроз решавање различитих проблемских ситуација и
анализе тренутног стања у локалној средини, сами дођу до
законитости у биосфери и разумевању значаја који има на
савремене природне и друштвене процесе.
Предлог тема за пројектни задатак: Деградација земљишта
на примерима у локалној средини.
Становништво и демографски процеси
У достизању исхода теме Становништво и демографски
проце- си ученике не треба оптерећивати великом количином
фактографског материјала, већ користити методе и активности које
ће подстицати ученике на развијање способности класификације и
систематизације географских информација, појмова и статистичких
података, као и на уочавање важних и суштинских података и
чињеница. Веома је битно користити методе које ће бити усмерене
не само на усвајање градива, већ и на обраду и примену
демографских података.
За достизање исхода ученицима треба помоћи приликом из-
бора релевантних статистичких извора података. Упутити их на
званичне интернет странице светских организација које се баве
демографском статистиком. Након тога, акценат треба ставити на
правилно тумачење и анализу свих показатеља који су довели до
демографских разлика међу континентима и одређеним регијама.
 Веома је важна употреба средстава ИКТ-а као и различитих
писаних извора што помаже ученицима да формирају слику не
само о статистичким демографским показатељима већ и о начину
живота, традицији и навикама људи у различитим деловима света.
То доприноси и развијању свести о мултикултуралности и толе-
ранцији међу појединцима али и припадницима различитих вер-
ских, расних и етничких група.
С обзиром да су одређени демографски садржаји обрађени и
у основној школи, ученици на почетку обраде ове наставне теме
тре- ба да се подсете појединих појмова, а након тога више се
базирати на обради и анализи свих елемената популационе
динамике и фак- тора који су довели до регионалних разлика
услед различитих фи- зичко-географских одлика и степена
друштвено-економског развоја. Акценат треба ставити и на
разматрање и анализу различи-
тих фаза демографске транзиције које су условљене степеном
друштвено-економског развоја. У том смислу посебну пажњу тре-
ба посветити достизању исхода који се односи на популациону
политику. Анализирати различите типове популационе политике
који су у складу са актуелном демографском ситуацијом. Учени-
ци треба да анализирају и вреднују постојеће мере популационе
политике, али и да сами предлажу поједине мере које би могле да
доведу до жељених и планираних резултата. За достизање исхода
препорука је да технике наставника буду усмерене на самосталан
рад ученика који подразумева истраживачки пројектни задатак.
Представљање резултата може бити помоћу немих карата, карто-
дијаграма или картограма, помоћу којих се може представити на
пример миграциона кретања и промене у демографској структури
становништва на одређеном простору.
Предлог пројектног задатка за ученике: израда мултимеди-
јалне презентације, паноа или писање семинарског рада на тему
демографских одлика појединих држава. Ученици бирају
одређене државе и за њих континуирано прикупљају,
систематизују и ана- лизирају демографске чињенице
коришћењем релевантних интер- нет извора. Након тога
приступају изради мултимедијалне презен- тације, паноа или
писању семинарског рада.
Рурални и урбани простор
У достизању исхода ове теме ученици би најпре требало да
се упознају са историјским развојем насеља и фазама
урбанизације (прединдустријска, индустријска и развије- ности привреде у целини и појединих привредних грана
постиндустријска). У објашње- њу процеса урбаног развоја
потребно је истаћи значај популацио- ног и економског развоја.
Функционална трансформација насеља представља једно од
најважнијих обележја њиховог развоја.
У оквиру промена у руралном простору обрадити процесе
деаграризације, дерурализације, депопулације, ревитализације
села уз коришћење примера из света. Ови процеси су неодвојиви
од процеса урбанизације и њихова динамика веома зависи од сте-
пена друштвено-економског развоја.
У оквиру наставне теме објаснити и процесе који се односе
на урбани простор. Препорука је да се најпре обради просторна
структура града (физиономске одлике и зонирање града) као и
процеси кроз које се градски простор мења. Други аспект промена
градског простора јесте ширење урбаних простора кроз процесе
субурбанизације, псеудоурбанизације, али и стварања
агломераци- ја, конурбација и мегалополиса.
Процеси у урбаном простору односе се и на утицај града на
околни простор као и њихову функционалну повезаност.
Препору- чује се да посебан сегмент у обради урбаних простора
буде пола- ризација развоја насеља. Ученике је потребно упознати
са појмом мрежа насеља, у оквиру кога се могу сагледати процеси
равномер- ног и поларизованог развоја.
За остваривање исхода: ученик ће бити у стању да користе-
ћи географску карту доводи у везу географски положај насеља са
његовим развојем, важно је да зна да одреди географски положај
насеља у односу на физичко-геогрaфске и друштвено-географске
факторе; разликује и објашњава фазе урбанизације у односу на
дру- штвено-економски развој; разуме процесе дерурализације
(деагра- ризације и депопулације села) и урбанизације и наводи
примере.
Предлог пројектног задатка: препоручује се истраживање ра-
звоја одабраног градског насеља применом групног облика рада.
Ученици истражују: постанак, назив, географски положај, физич-
ко-географске и друштвено-економске одлике, морфолошку
струк- туру и функције градског насеља.
Привреда и географски простор
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да анализира
утицај природних и друштвених фактора на развој привреде у це-
лини и појединих привредних делатности, акценат треба ставити
на проучавање природних услова и ресурса као и друштвених
елемената географског простора који чине контекст у којима се
развијају пољо- привреда, индустрија, саобраћај, трговина и
туризам, као и привреда у целини. Овим темама ученици су се
бавили и у основној школи па сходно спиралној концепцији
програма наставе и учења ова њихова већ стечена знања сада се
продубљују кроз упознавање са концепти- ма економско-
географске валоризације привредних услова и ресурса. Кључно је да
ученици разумеју критеријуме економско-географске валоризације
који нису апстрактни већ су врло индивидуализовани, нпр. оцена
вредности рељефа за потребе виноградарства је другачија од оцене
вредности рељефа за потребе саобраћаја.
Овај исход се операционализује током наставе кроз проверу
остварености следећих исхода код ученика: именује природне и
друштвене факторе који утичу на развој привреде у целини и
поје- диних привредних делатности; објашњава појединачне и
заједнич- ке утицаје природних и друштвених фактора на развој
привреде у целини и појединих привредних делатности; врши
избор критери- јума и елемената економско-географске
валоризације географског простора за потребе развоја појединих
привредних делатности; илуструје на конкретним примерима у
свету и у нашој земљи ути- цај природних и друштвених фактора
развоја привреде у целини и појединих привредних делатности.
Реализација овог исхода има два циља: да ученици разуме-
ју физичко-географски и друштвено-географски контекст развоја
привреде и појединих њених делатности у свету и одабраним гео-
графским регијама и да ученици могу сами да вреднују (микро)
простор као стециште услова и ресурса за развој појединих при-
вредних грана.
Исход: ученик ће бити у стању да доводи у везу ниво
(пољопри- вреде, индустрије, саобраћаја, трговине и туризма) са
стањем животне средине и социјалним односима у изабраним
регијама, се може достићи паралелно са претходним исходом
уколико се привре- да посматра у следећем логичком контексту:
географски простор као скуп услова и ресурса за развој привреде
и привреда као фактор позитивних и негативних промена у
географском простору. Сушти- на у реализацији овог исхода је да
ученици продубе своја знања о специфичним утицајима
пољопривреде, индустрије, саобраћаја и других привредних
делатности на квалитет ваздуха, воде и земљи- шта како у нашој
земљи, тако и у одабраним регијама (сиромашним, земљама у
развоју и развијеним земљама). Ученици треба да увиде да је
загађење ваздуха и воде често и генератор политичких и со-
цијалних конфликата, али и да представља подстицај за настанак
одрживих друштвених заједница. Пожељно је и да се концепт
одр- живог развоја обрађује не само као позитивно конотирана
научна концепција, већ да се он и проблематизује у контексту
политичких и економских односа у свету (извоз „зелених
технологија” захва- љујући чему богате земље постају још
богатије, а сиромашне још сиромашније, утицај човека на
климатске промене итд.). Овај исход се операционализује током
наставе кроз проверу усвојености сле- дећих исхода код ученика:
набраја позитивне и негативне ефекте појединачних привредних
делатности на стање животне средине; наводи примере за
позитивне и негативне ефекте по животну среди- ну у
функционисању привредних делатности у државама и регијама
различитих степена економске развијености; истражује доступне
изворе (статистичке, расположиву литературу, картографску
грађу) у вези са функционисањем привредних делатности у
одабраним др- жавама и регијама (утицај на животну средину и
социјалне односе).
 За достизање исхода: ученик ће бити у стању да издваја
економско-географске регије света користећи изворе економске
статистике и тематске економске карте, кључно је да се
ученик упозна са теоријским економско-географским концептима
(техно- лошки развој и дифузија иновација, структура светског
економског система, центар и периферија у глобалном
економском простору) и на основу чега су издвојени, како
функционишу и трансформи- шу се економско-географски
региони света (високо развијени ре- гиони света: Европска унија,
Англоамерика, Јапан; средње разви- јени региони света –
економска полупериферија: Источна Европа и Русија, Кина;
недовољно развијени региони – земље у развоју; најсиромашнији
региони света). Овај исход се операционализује током наставе
кроз проверу усвојености следећих исхода код уче- ника: издваја
економско-географске регионе на основу различитих економских
критеријума; објашњава економско-географску регио- нализацију
света у светлу различитих теоријских концепата (нпр. модел
центар – периферија);самостално израђује карте или тумачи
специфичности економско-географских региона на основу распо-
ложивих статистичких података и тематских економских карата.
Препоручује се, да се приликом реализације наставног садр-
жаја из области, Привреда и географски простор, исходи реализу-
ју кроз подстицање следећих активности ученика: анализе студије
случаја; прикупљање и критичка анализа различитих релевантних
информација доступних на интернету; реализација микро истра-
живања; тумачење постојећих и самостална израда тематских
економских карата; посете научним институцијама и привредним
субјектима у локалној средини; студијска путовања.
Предлог пројектног задатка: на е-Твининг платформи учени-
ци се повезују са ученицима из других школа у Европи и израђу-
ју упоредну студију у области одрживог развоја (нпр. управљање
отпадом). Ученици треба да уоче сличности и разлике у пракси
(не)одрживог управљања отпадом и да одговоре на питања који
су кључни предуслови и сметње за успостављање оваквог система
на локалном нивоу.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим
се обезбеђује стално праћење и процењивање резултата постиг-
нућа ученика, а у складу са Правилником о оцењивању ученика у
средњем образовању и васпитању. Праћење и вредновање ученика
започиње иницијалном проценом нивоа знања на коме се ученик
налази. Свака активност на часу служи за континуирану процену
напредовања ученика. Неопходно је ученике стално оспособљава-
ти за процену сопственог напретка у остваривању исхода предмета.
Како ниједан од познатих начина вредновања није савршен,
потребно је комбиновати различите начине оцењивања. Приликом
сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну
информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резул-
тат и учење. Ако наставник са ученицима договори показатеље на
основу којих сви могу да прате напредак у учењу, ученици се уче
да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да пре-
дузму да би свој рад унапредили. Оцењивање на тај начин постаје
мотивациони фактор за ученике. На основу резултата праћења и
вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења
и бирати погодне стратегије учења.
Неопходно је да на почетку школске године наставници гео-
графије поштујући временску динамику процењују постигнућа
ученика кроз адекватну заступљеност сумативног и формативног
оцењивања. Будући да се у новим програмима наставе и учења
инсистира на функционалним знањима, развоју међупредметних
компетенција и пројектној настави, важно је да наставници добро
осмисле и са ученицима договоре како ће се обављати форматив-
но оцењивање. У том смислу препоручује се наставницима да на
нивоу стручних већа договоре критеријуме и елементе форматив-
ног оцењивања (активност на часу, допринос групном раду,
израда домаћих задатака, кратки тестови, познавање географске
карте...).
Рад сваког наставника састоји се од планирања,
остваривања, праћења и вредновања. Важно је да наставник
континуирано спро- води евалуацију и самоевалуацију процеса
наставе и учења.
Смер: Живи језици
Први страни језик**
ПРОДУЖНО УЧЕЊЕ
ЕНГЛЕСКИ, НЕМАЧКИ, РУСКИ И
ФРАНЦУСКИ
Циљ учења Страног језика је да ученик усвајањем функцио-
налних знања о језичком систему и култури и унапређивањем
стра- тегија учења страног језика развије комуникативну
компетенцију, оспособи се за интеркултурно разумевање и
професионални развој, као и да развије елементарна теоријска
знања и практичне вештине из области превођења и академске и
медијске писмености.
Општа предметна компетенција
Ученик влада језичким вештинама и знањима која му
омогућа- вају да на страном језику разуме текстове које слуша или
чита у при- ватном, јавном, образовном или професионалном
контексту; комуни- цира писмено или усмено у формалним и
неформалним ситуацијама. Посредујући у усменој или писаној
комуникацији, ученик преноси поруке са страног на матерњи
(први) језик и обрнуто. Владање страним језиком ученику
омогућава стицање знања из различитих области која примењује
у свакодневном животу, обра- зовању и раду. Учењем страног
језика ученик развија креативност, критичко мишљење, вештине
комуникације, самосталност и са-
радњу, уважавање различитости култура и културу дијалога.
Основни ниво
Ученик користи страни језик у мери која му помаже да ра-
зуме садржај усмене поруке и кратке једноставне информације у
вези са личним интересовањем и познатим областима и активно-
стима. Учествује у уобичајеном, свакодневном разговору, чита и
проналази жељену информацију у текстовима са темом од непо-
средног личног интереса. Пише о различитим аспектима из непо-
средног окружења и ради сопствених потреба.
Средњи ниво
Ученик користи страни језик да разуме суштину текста
или да учествује у разговору или дискусији (нпр. школа, забава,
спорт); сналази се у не/предвидивим ситуацијама када му је неоп-
ходно да користи страни језик и/или да у кратком усменом изла-
гању оствари свој интерес. Пише о властитом искуству, описује
своје утиске, планове и очекивања.
Напредни ниво
Ученик користи страни језик да активно учествује у усменој
комуникацији; да прати дужа и сложенија излагања или дискуси-
је о конкретним или апстрактним темама из познатих општих или
стручних тематских области, као и да објашњава своје ставове и/
или образлаже различите предлоге. Чита и пише текстове о широ-
ком спектру тема у складу са општим и властитим
интересовањима.
Специфична предметна компетенција: РЕЦЕПЦИЈА
(слушање и читање)
Основни ниво
Ученик разуме уобичајене изразе и схвата општи смисао
свакод- невне комуникације изговорене споро и разговетно.
Користећи основ- но лингвистичко знање, чита краће текстове
написане стандардним језиком, разноврсног садржаја из
свакодневног живота и/или блиских области или струке, у којима
преовлађују фреквентне речи и изрази.
Средњи ниво
Ученик разуме основне елементе разговетног говора у сва-
кодневним ситуацијама и једноставна излагања и презентације
из блиских области изговорене стандардним језиком и релативно
споро. У тексту, из домена личног интересовања и делатности, у
коме преовлађују сложене језичке структуре, ученик разуме оп-
шти смисао и допунске информације, користећи различите техни-
ке/врсте читања.
Напредни ниво
Ученик разуме суштину и детаље опширнијих излагања или
разговора у којима се користи стандардни језик, мења ритам, стил
и тон разговора, а у вези са садржајима из ширег интересовања
ученика. Ученик разуме дуже текстове различитог садржаја (нпр.
адаптирана или оригинална прозна књижевна дела, актуелни но-
вински чланци и извештаји); брзину и технику читања подешава
према тексту који чита.
Специфична предметна компетенција: ПРОДУКЦИЈА (говор
и писање)
Основни ниво
Ученик у свакодневним ситуацијама пише или даје усмена
упутства, писмено или усмено размењује информације о
уобичаје- ним општим и блиским темама.
Користећи једноставне изразе, фразе и језичке структуре,
пише кратке забелешке, поруке и писма, и/или према моделу
пише једноставне текстове нпр. описе особа и догађаја из
познатих области.
Разред Први
Недељни фонд часова 5 часова
Годишњи фонд часова 185 часова
СТАНДАРДИ
1. Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
2. СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се
саопштавају разговетно и полако.
2. СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више
са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.
2. СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких
изла- гања у образовном и јавном контексту.
2. СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама
из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам
излагања).
2. Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с бли-
ским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.
2.СТ.1.2.2. Проналази потребне информације у једноставним текстовима
(нпр. огласи, брошуре, обавештења, кратке новинске вести ).
2.СТ.1.2.3. Разуме једноставне личне поруке и писма.
2.СТ.1.2.4. Уочава потребне детаље у текстовима из свакодневног живота
(натписи на јавним местима, упутства о руковању, етикете на
производима, јеловник и сл.).
2. СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге
појед- ностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине,
културу и обичаје свог и других народа.
3. Област језичке вештине – ГОВОР
2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање,
представља- ње, захваљивање).
2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или
упућује понуду или позив.
2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном
и образовном контексту.
2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места,
активности, догађаје).
2.СТ.1.3.5. Излаже већ припремљену кратку презентацију о блиским темама.
2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или
питања.
2.СТ.1.3.7. Излаже једноставне, блиске садржаје у вези сa културом и
традици- јом свог и других народа.
4. Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава
захвал- ност, извињење, упозорење).
2.СТ.1.4.2. Пише приватно писмо о аспектима из свакодневног живота
(нпр. описује људе, догађаје, места, осећања).
2.СТ.1.4.3. Попуњава образац/упитник, наводећи личне податке,
образовање, интересовања и сл.
2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ
илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.
2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука,
бележака или образаца.
5. Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му
омогућавају изражавање основних комуникативних функција у
свакодневним ситуацијама.
2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи
једноставне језичке структуре.
Средњи ниво
Ученик без припреме започиње и води разговор, износи
усмено или писмено мишљење о темама из домена личног интере-
совања, образовања, културе и сл.
Користећи разноврсне језичке структуре, шири фонд речи и
израза, ученик усмено или писмено извештава, излаже и/или пре-
ма упутству пише компактни текст поштујући правописну норму
и основна правила организације текста.
Напредни ниво
Ученик са сигурношћу, течно и спонтано, учествује у усме-
ној или писменој комуникацији, говори, извештава, преводи и/или
самостално пише текстове о темама и садржајима из ширег круга
интересовања; користећи информације и аргументе из различитих
извора, износи ставове и преноси мишљење, размењује, проверава
и потврђује информације. Ученик према потреби води формалну
или неформалну преписку, доследно примењујући правописну
норму, језичка правила и правила организације текста.
ИСХОДИ ТЕМЕ
По завршетку првог разреда ученик ће бити у и кључни појмови садржаја
стању да: програма
– разуме и извршава упутства и налоге за различите РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
активности у образовном контексту и у – разумевање говора;
свакодневним (приватним и јавним) – комуникативна ситуација;
комуникативним ситуацијама; – монолошко и дијалошко
– разуме општи садржај и већи број појединости кра- изла- гање;
ћих монолошких и дијалошких излагања о познатим – стандардни језик;
и узрасно примереним темама, у којима се користи – изговор;
стандардни језик и разговетан изговор; – информативни прилози;
– разуме општи смисао и кључне информације – размена информација;
инфор- мативних прилога (на интернету, радију, – аргументација;
телевизији) – ИКТ;
о познатим или блиским темама, у којима се
користи стандардни говор и разговетан изговор;
– разуме основне елементе садржаја и важније
појединости (актере и њихове међусобне односе,
окол- ности радње, заплет и епилог...) у краћим
медијски подржаним аудио и аудио-визуелним
формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера,
радио-драма и других радијских снимака, краћих
филмова и серија, телевизијских репортажних
прилога, видео спотови, прилози са јутјуба итд.), у
којима се обрађују блиске, познате и узрасно
примерене теме;
– разуме суштину размене информација
саговорника који разговарају о блиским и познатим
темама;
– разуме општи смисао и најважније детаље радио,
телевизијских или интернетских интервјуа са једним
или већим бројем учесника;
– разуме општи смисао дискусија на узрасно при-
мерене и познате теме, у које је укључен већи број
саговорника, и разазнаје њихове ставове уколико
не садрже изразитије имплицитне елементе;
– разуме аргументе, осећања, жеље, потребе и обра-
зложења ставова и мишљењâ саговорника, уколико
су изнета једноставнијим, познатим и фреквентним
језичким средствима, умереним темпом говора и уз
евентуалну визуелну подршку уз обраћање пажње
на културне специфичности вербалног,
паравербалног и невербалног карактера;
– разуме општи садржај излагања у којима се на узра-
сно примерен начин тематизују релевантна
друштвена питања;
– разуме суштинске елементе, поруку и смисао, као
и одређене препознатљиве појединости текстова
савре- мене музике различитих жанрова;
– разуме, на основу контекста и језичког предзнања,
непознате елементе поруке контекстуализујући
њене битне елементе;
– разуме најопштији смисао монолошког и
дијалошког излагања говорника са одређеним
изговорним особе- ностима које одступају од језичко-
стандардне норме (дијалекатски говор, говор старијих
и деце, говор неизворних говорника, идиоматски
маркиран говор...);
– износи аргументе за и против на узрасно прикладне
теме;
2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.
2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи
које користи у говору.
2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну
норму. 2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички
регистар.
Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на
средњем нивоу у свакој области.
1. Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
2. СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и
обавеште- ња о темама из свакодневног живота и делатности.
2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе изме-
ђу двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.
2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у обра-
зовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.
2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис)
о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.
2. Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима
о блиским темама из образовног и јавног контекста.
2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му
је близак.
2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.
2.СТ.2.2.4. Проналази потребне информације у уобичајеним писаним
докумен- тима (нпр. пословна преписка, проспекти, формулари).
2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно
сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике
(нпр. новински чланци и стручни текстови).
2. СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који
се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других
народа.
3. Област језичке вештине – ГОВОР
2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у
дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном
животу. 2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства,
планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.
2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама
у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).
2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања,
искуства.
2.СТ.2.3.5. Излаже већ припремљену презентацију о темама из свог окружења
или струке.
2.СТ.2.3.6. Извештава о догађају, разговору или садржају нпр. књиге, филма и сл.
2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa културом,
традицијом и обичајима свог и других народа.
4. Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље.
2.СТ.2.4.2. У приватној преписци, тражи или преноси информације,
износи лични став и аргументе.
2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о
разно- врсним темама из области личних интересовања и искустава.
2.СТ.2.4.4. Пише кратке, једноставне есеје о различитим темама из
личног искуства, приватног, образовног и јавног контекста.
2.СТ.2.4.5. Пише извештај или прослеђује вести (преводи, интерпретира,
резимира, сажима) у вези са кратким и/или једноставним текстом из
познатих области који чита или слуша.
5. Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију
у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.
2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких
струк- тура.
2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.
2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпунк-
ција и организација углавном добри.
2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила
понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и
земље чији језик учи.
Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на
напредном нивоу у свакој области.
1. Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
2. СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном
аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више
са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.
2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом
уз помоћ пропратног материјала.
2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на
теме из друштвеног или професионалног живота.
2. Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењу-
јући одговарајуће технике/врсте читања.
2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику
читања, долази до потребних информација из области личног
интересовања.
2.СТ.3.2.3. Разуме формалну кореспонденцију у вези са струком или
личним интересовањима.
2.СТ.3.2.4. Разуме општи смисао и појединости у стручним текстовима на
основу сопственог предзнања (нпр. специјализовани чланци,
приручници, сложена упутства).
– идентификује језичке јединице у говору и
анализира их на основу развијених фонолошко-
фонетских, грaматичких, лексичких и семантичких
знања;
– разуме дуже текстове о блиским темама из свакод- РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ
невног живота, као и о темама из културног, ТЕКСТА
наставног и образовног контекста; – разумевање прочитаног текста;
– разуме општи садржај и најважније појединости из – врсте текстова;
дужих текстова, са задовољавајућим степеном – издвајање поруке и
преци- зности и дубине; суштинских информација;
– разуме општи садржај и најважније појединости – препознавање основне аргумен-
из јавних натписа (обавештења, упозорења); тације;
– разуме описе догађаја, намера, осећања и интере- – непознате речи;
совања из преписке коју добија (имејлови, поруке, – стил и регистар текста;
писма); – ИКТ;
– проналази и издваја релевантне информације из
дужих текстова, обавештења или проспеката и
реклам- них материјала;
– разуме основну нит аргументације, чак и уколико
не разуме све детаље текста;
– разуме дуже текстове на блиске, познате и обрађи-
ване друштвене теме, препознаје најважније
ауторове ставове и закључке;
– разуме једноставније аутентичне књижевне
текстове различитих жанрова (поезија, проза, драма),
у којима се појављују учесталије метафоре, пренесена
или скривена значења;
– разуме једноставније аутентичне књижевне
текстове старијих епоха (поезија, проза, драма) и
препознаје књижевно компаративно релевантне
детаље;
– наслућује значење непознатих речи у писаном
тексту на основу познатог контекста и језичког
предзнања;
– уочава и разуме одређену нетипичну употребу
језика и функционална одступања од језичке норме,
(игра речима заснована на хомонимији, полисемији,
итд.);
– препознаје стил и регистар текста;
– разуме најважније информације из стручних
тексто- ва који су у вези с личним интересовањима;
– разуме непознате речи из аутентичног
књижевног текста уз употребу једнојезичних
речника, уколико контекст није довољно јасан;
– разуме основне принципе коришћења секундарне
литературе за потребе рада на књижевним и
осталим текстовима;
– идентификује језичке јединице у тексту и
анализира га на основу развијених правописних,
грaматичких, лексичких и семантичких знања;
– користи релативно спонтано и самостално циљни УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
језик као језик комуникације у учионици са наставни- – усмено изражавање;
ком и са осталим ученицима и ученицама, уз – интерпретирање;
употребу тачних граматичких, морфолошких и – неформални разговор;
лексичких структура; – формална дискусија;
– описује особе, радњу, место, доживљај или – сарадња;
актуелна дешавања у садашњости, прошлости и – интервјуисање;
будућности, користећи познате језичке и ванјезичке – интонација, ритам и висина гласа;
елементе; – дијалог;
– саопштава и интерпретира најважније – комуникативна намера;
информације садржаја писаних, илустрованих и
усмених текстова на предвиђене теме, користећи
познате језичке елементе;
– саопштава и интерпретира најважније информације
садржаја кратких емисија, видео записа на теме пред-
виђене програмом наставе и учења, користећи
познате језичке елементе;
– износи сопствено мишљење, изражава и образла-
же ставове и реагује на мишљење и ставове других
(допадање/недопадање итд.), користећи познате и
једноставне језичке елементе;
– спонтано и с лакоћом започиње и учествује у
дијалогу и размењује мишљења и информације у
вези са својим окружењем и свакодневним
ситуацијама, на начин устаљен у култури циљног
језика;
– представља резултате самосталног истраживања
на одређену тему;
– интерпретира тематски прилагођене поетске и
друге књижевне форме;
– користи интонацију, ритам и висину гласа у складу
са сопственом комуникативном намером и са
степеном формалности говорне ситуације, водећи
рачуна о језичком регистру;
– са тачношћу, или приближном тачношћу
изговара све гласове и гласовне групе;
2.СТ.3.2.5. Разуме садржај извештаја и/или чланка о конкретним или
апстракт- ним темама у коме аутор износи нарочите ставове и гледишта.
2. СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се
односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других
народа.
3. Област језичке вештине – ГОВОР
2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним
разговорима/ди- скусијама о општим и стручним темама, с једним или више
саговорника.
2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних
објашњења, аргумената и коментара.
2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава
своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака
гледишта и одговара на питања слушалаца.
2.СТ.3.3.4. Извештава о информацијама из нпр. новинског чланка, документар-
ног програма, дискусија, излагања и вести (препричава, резимира, преводи).
2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са
културом, традицијом и обичајима свог и других народа.
4. Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
2.СТ.3.4.1. Пише неформална писма у којима изражава властиту емотивну
реакцију, наглашавајући детаље неког догађаја или искуства и
коментаришући туђе ставове.
2.СТ.3.4.2. Пише пословна и друга формална писма различитог садржаја
за личне потребе и потребе струке.
2.СТ.3.4.3. Пише дескриптивни или наративни текст о стварним или
измишље- ним догађајима.
2.СТ.3.4.4. Пише есеје, користећи информације из различитих извора и нуди
аргументована решења у вези с одређеним питањима; јасно и детаљно
исказује став, осећање, мишљење или реакцију.
2.СТ.3.4.5. Пише извештај/преводи садржаје и информације из дужих и сложе-
нијих текстова из различитих области које чита или слуша (нпр. препричава,
описује, систематизује и сл.).
5. Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома,
који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно.
2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и
активно користи све уобичајене граматичке структуре.
2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију.
2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењују-
ћи језичка правила, правила организације текста и правописну норму.
2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални
језички регистар.
– са тачношћу користи фреквентне граматичке еле- ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
менте и структуре, лексику, као и морфолошке – писмено изражавање
облике у писменом изражавању, поштујући – врсте текста;
правописна правила; – описивање;
– попуњава формуларе, упитнике и различите – стандардне формуле писаног
обрасце у личном и образовном домену; изражавања;
– пише белешке , поруке (имејлове, СМС поруке и – лексика и комуникативне
сл.) да би тражио или пренео релевантне функције;
информације користећи стандардне форме писаног – ИКТ;
изражавања у одговарајућем регистру, у складу са
комуникативном намером;
– пише текстове према моделу, уз помоћ
илустрација, табела, слика, графикона, детаљних
упутстава;
– резимира прочитани/преслушан текст о блиским,
познатим и обрађиваним, као и о актуелним
темама;
– пише о блиским темама из свог окружења и
подручја интересовања;
– описује особе и догађаје поштујући правила кохе-
рентности, користећи фреквентне речи и
фразеолошке изразе уз примену одређеног корпуса
синонима;
– пише о властитом искуству, описујући своје утиске
и осећања, износећи мишљења, планове и очекивања
и примењујући различите стратегије;
– писмено се изражава користећи основне
одлике адекватног стила и регистра;
– пише краћи текст износећи аргументе за и против
на узрасно прикладне теме;
– пише кратка неформална, полу-формална и
формал- на писма;
– познаје, и тачно записује речи које садрже
најфре- квентније правописне изузетке;
– са тачношћу користи фреквентне граматичке
елемен- те и структуре, лексику, као и морфолошке
облике
у писменом изражавању, поштујући
правописна правила;
– познаје географску распрострањеност циљног СОЦИОКУЛТУРНА
језика; КОМПЕТЕНЦИЈА
– познаје положај циљног језика у глобалном – интеркултурност;
контек- сту и у својој земљи; – правила понашања;
– познаје основне демографске и географске одлике – стереотипи;
регија и држава у којима се страни језик користи – стилови у комуникацији на
као већински; стра- ном језику;
– препознаје и наводи најзначајније личности и – ИКТ.
дога- ђаје културе земље/ земаља чији језик учи и
разуме њихову улогу у светским оквирима;
– познаје правила понашања, свакодневне навике,
сличности и разлике у култури своје земље и
земље/ земаља чији језик учи;
– препознаје најчешће стереотипе у вези са
културом своје земље и земаља чији језик учи;
– разликује основне облике примереног и непримере-
ног вербалног и невербалног понашања у контексту
културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на
категорије времена, простора и покрета у
комуникаци- ји, као нпр. тачност, лични простор,
мимика и сл.);
– препознаје и користи најфреквентније регистре и
стилове у комуникацији на страном језику у складу
са степеном формалности комуникативне ситуације;
– уочава различите аспекте култура земље/
земаља чији језик учи у оквиру својих
интересовања;
– користи савремене видове комуникације у
открива- њу културе земље/земаља чији језик учи;
– користи знање страног језика у различитим
видови- ма реалне комуникације (електронске
поруке, СМС поруке, дискусије на блогу или
форуму, друштвене мреже), у складу са
комуникативним циљевима и регистром;
– преноси суштину и важније појединости поруке МЕДИЈАЦИЈА
са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, – преношење поруке са
додајући, по потреби, једноставнија објашњења и матерњег на страни језик/са
обавештења, писмено и усмено, са тачношћу која страног на матерњи;
се заснива на развијеним фонолошко-фонетским, – стратегије преношења
односно правописним, као и лексичким и поруке са матерњег на страни
граматичким знањима; језик/са страног на матерњи.
– у писаном облику резимира на структурисан
начин садржај краћег текста, аудио или визуелног
записа и краће интеракције;
– у усменом облику преноси садржај писаног или
усменог текста, прилагођавајући га исказаним
или претпостављеним потребама саговорника;
– користи одговарајуће компензационе стратегије
ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на
пример: преноси садржај уз употребу описа,
парафраза и сл.;
– преноси основне одлике стила и регистра;
– препознаје, и са тачношћу преноси типичне невер-
балне комуникационе садржаје.
 ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ д) ThePresentPerfectTenseса lately, recently, often, seldom
− за изражавање будућности после when, assoonas, until,
1) ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК before, after, итд.
Обрадити следећа времена:
I. РЕЧЕНИЦА а) ThePresentPerfectContinuousTense
Ред речи у реченици б) ThePastPerfectTense (са before, after, when,
Погодбене реченице а) реалне б) потенцијалне в) иреалне but) в) ThePastPerfectContinuousTense
Индиректни говор – обновити градиво из основне школе; 2. Конструкција ”usedto” и ”would” + инфинитив за исказива-
увести индиректан говор са променом глаголског времена (глагол ње уобичајене радње у прошлости
главне реченице у једном од прошлих времена) а) изјаве – потврд- 3. Пасивне конструкције
не и одричне реченице б) молбе, захтеви, наредбе в) питања – навођење утврђених чињеница, случајеви када је вршилац
– Yes/No питања радње непознат (није значајан за значење реченице) и са директ-
–”Wh” питања ним и индиректним објектом
г) уз уводне глаголе: explain, order, offer, promise, invite, итд. 4. Слагање времена
Релативне клаузе а) рестриктивне; б) нерестриктивне – радња истовремена са радњом у главној реченици, радња
Обнављање различитих питања кроз обраду глаголских вре- која јој претходи и радња која следи
мена и индиректан говор. Посебно обрадити: 5. Герунд
а) учтива питања – обновити употребу герунда и обрадити следеће
б) учтива питања – идиоматска употребе: а) после предлога
в) питања са предлозима на крају б) после следећих глагола mind, enjoy, prefer, start, итд.
г) Questiontags – основни примери в) после фраза can’tstand, lookforwardto, итд.
6. Модални глаголи can, may, might, must са инфинитивом
II. ИМЕНИЧКА ГРУПА презента за изражавање могућности, вероватноће, извесности и
закључака у вези са садашњим догађајима
Члан 7. Предлози за време и место: in, at, on, for, during, while
8. Прилози
а) Одређени члан са градивним именицама, годишњим доби- – врсте, грађење и место прилога и прилошких одредаба у
ма, оброцима, географским појмовима ре- ченици
б) неодређени члан са изразима за меру, време, количину и у – поређење прилога
узвичним реченицама
IV. ОРТОГРАФИЈА
Именице
Интерпункција. Подела на слогове. Писање великог слова.
а) поновити грађење правилне и неправилне множине б) бро- Правописна правила (spelling).
јиве и небројиве именице
в) именице са глаголом у множини – e.g. people, public, cattle, V. ФОНЕТИКА
audience
г) именице са глаголом у једнини – e.g. news, information, Фонемска транскрипција
furniture
VI. ЛЕКСИКОЛОГИЈА
д) именице које имају исти облик у једнини и у множини –
e.g. fish, deer, swine, sheep а) Грађење свих врста речи. Префиксација. Суфиксација.
– грађење именица од глагола са суфиксима: мent, ion, tion,
Заменице ance, ence, итд.
– узајамно повратне – eachother, oneanother – грађење речи са основним негативним префиксима: un, in,
dis, im, ir,il, re, итд.
Придеви б) Лексика, идиоми и фразеологизми везани за планиране
темат- ске области, идиоми који садрже назив за део тела,
– прави придеви, партиципски придеви, квантитативни при- животињу, боју, нпр. costanarmand a leg, totakethebullbythehorns,
деви: little, few, plentyof, a greatdealof greenfingers, итд.
– поређење придева в) – синоними, нпр. thrifty-economical
− антоними, нпр. spacious-cramped
Бројеви − хомоними, нпр. right, dear, mean
– децимални бројеви; разломци; означавање нуле у различи- − хомофони, нпр. sent-cent-scent, sew-sow
тим контекстима; четири рачунске радње − хомографи, нпр. row, bow, tear
г) Двочлани глаголи са основним глаголима break, bring,
III. ГЛАГОЛСКА ГРУПА carry, come, cut, do, fall, be, give, get, go, итд.
д) Портманто речи, нпр. Oxbridge, staycation, glamping
1. Обнављање и систематизација глаголских ђ) Колокације, нпр. give a speech, boilinghot, bitterlydisap-
времена Проширити употребе глаголских времена: pointed
а) ThePresentSimpleTense
– за планирану будућу радњу (везану за ред вожње или дога- VII. РЕЧНИЦИ И СЕКУНДАРНА ЛИТЕРАТУРА
ђаје у календару)
− за изражавање будућности после when, assoonas, until, Структура и коришћење једнојезичних и двојезичних
before, after, итд. речника Коришћење секундарне литературе за потребе рада
б) ThePresentContinuousTense на књи-
– за коначне одговоре у блиској будућности жевним и осталим текстовима
– са прилогом always за учесталу радњу
в) Begoingto– за изражавање намере, вероватноће и предви- 2) НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
ђања Именице
г) TheFutureSimpleTense Род именица
– за предвиђање и одлуке Одређивање рода именица:
– по најфреквентнијим наставцима (-keit, -ion,-ei, -in,-ling,-
ismus,-e,-t,-schaft, -ung, -heit, -chen, -lein, -ling, -muss)
 – по значењу – мушки род (имена месеци, дана, годишњих
доба, стране света, алкохолних пића, занимања, етничких припад-
ности); женски род (поименичени редни бројеви, имена биљака,
цвећа, дрвећа); средњи род (називи држава, градова уз објашњења
о изузецима, деминутиви, слова, боје, језици).
Властите и заједничке именице са родом, у облицима јед-
нине и множине (dasBild-dieBilder, dieFrau– dieFrauen, derKopf–
dieKöpfe)
Облици и употреба чланова: неодрeђени (ein, einer, eine);
одређени (der, die, das, die); негациони (kein, keine) и нулти
Показни чланови (der, die, das, die; dieser, diese, dieses, diese;
beides, beide)
Неодрађени члан (jeder, alles, alle, mancher, einige, viele,
wenige)
Присвојни члан (mein, dein, sein, ihr, unser, euer, ihr, Ihre)
Упитни чланови (wasfürein; welcher, welche, welches,
welche) Негациони члан (kein, keine)
Заменице
Заменице у номинативу, дативу и акузативу
Личне заменице (ich, du, er, sie, es, wir, ihr, sie, Sie), показне
заменице (dieser, jener, solcher), присвојне заменице (meiner,
deiner, seiner...), упитне заменице (wer,wem,wen...); повратне
заменице (mir/mich,dir/dich,sich...); релативне заменице у
номинативу, дати- ву и акузативу (der, die, das, die, wo, was, wie);
неодређене замени- це (man); негационе заменице (keiner, nichts)
Придеви
Деклинација придева после одређеног и неодрађеног члана
(продуктивна употреба)
Поређење придева, придев у функцији атрибута у компара-
тиву и суперлативу, правилна и неправилна творба (groß, größer,
amgrößten/ der, die, dasgrößte)
Nајфреквентнији придеви са предлозима (zufrieden + mit +
D; frohüber + Akk)
Прилози
Прилошке одредбе (heute, damals, jetzt, morgen); прилози за
место (hier, niergendwo, überall), прилози за правац (weg, hierher,
nirgendwohin, herein, herunter); модални прилози (gerne, anders);
прономинални прилози (da-/ wo-)
Предлози
Предлози са генитивом (während, wegen, trotz), дативом (mit,
zu, bei, nach, aus), акузативом (für, durch, ohne, gegen, um) и са
дати- вом и акузативом (in, an, auf, vor, hinter, neben, zwischen,
über, unter)
Глаголи
Грађење и употреба глаголских времена – презент, перфекат,
претерит, императив (слаби, јаки, помоћни, мешовити, модални и
рефлексивни глаголи)
Футур I – изражавање претпоставке у будућности (Siewird-
jetztzuHausesein.); изражавање претње или наредбе (Duwirstjetzt-
schlafengehen.)
Конјунктив II – учтиво обраћање (KönntestdudasFensterauf
machen?), изражавање жеље (IchhättegerneeinStückTorte), помоћ-
ни глаголи (hätte, wäre, würde), модални глаголи (könnte, dürfte,
möchte, müsste, wollte, sollte), würde + Infinitiv
Најфреквентнији глаголи са предлозима (warten + auf + Akk,
sichinteressieren + für + Akk., telefonieren + mit + D...)
Пасив радње – грађење и употреба у презенту (рецептивно)
Синтаксичке структура
Временске реченице (wenn, als, während, solange, seitdem, bis,
bevor)
Допусне реченице (obwohl)
Узрочне реченице (da, weil,
denn) Намерне реченице
(damit/um...zu)
Релативна реченица (DasistdasBuch, dasichlese.), предлог и
релативна заменица (IstdasdieFrau, mitderdugesterntelefonierthast?)
Кондиционална реченица – реална (WennichZeithabe, gehei-
chinsKino.), потенцијална (WennichmehrZeithätte, würdeichinsKino-
gehen.)
Копулативниконјунктори (nichtnur...sondernauch, sowohl..al-
sauch, weder..noch, und, sowei, auch)
Адверзативни конјунктори (aber, sondern)
Алтернативни конјунктори (entweder...oder,
oder) Директна и индиректна упитна реченица
Употреба негационeпартикулe (nicht)
Инфинитив са zu уз именске и придевске фразе (Ichschlag-
evor, insKinozugehen. Esistgesund, vielObstzuessen. HastduLustmitzu-
kommen?)
Редослед прилошких одредби у реченици (TEKAMOLO)
Лексикологија
Творба речи, пре свега сложеница именица (Sommerferien)
и придева (stinkreich, hellrot, bildhübsch), префиксација глагола
(einkaufen, aufhören...), извођење именица и придева помоћу пре-
фикса и суфикса (Faulheit, Ausbildung, liebevoll, freundlich,
unfair...) Синоними (anfangen=beginnen), хомоними (dasEselohr,
die-
Decke) и антоними (anfangen/aufhören).
Фразе и лексикализовани спојеви речи (Abschiednehmen,
inErfüllunggehen, zuEndebringen, inFragestellen..)
Систематизација фонетско – ортографских правила. Изговор:
Однос гласова и слова: подела гласова; дужина и квалитет вокала:
дифтонзи, акценат речи, мелодија основних типова реченица.
Ортографија: интерпункција, подела на слогове: писање ве-
ликог почетног слова (Правопис из 2006.).
Речници: двојезични и једнојезични и њихова употреба.
3) РУСКИ ЈЕЗИК
Фонетика с прозодијом
– акцентовани гласови; отвореност и затвореност акцентова-
них вокала.
– редукција вокалских гласова; редукција вокала после твр-
дих гласова („акање”); редукција вокала после меких гласова
(„икање”).
– систем сугласничких гласова руског језика; парни тврди и
меки гласови. увек тврди и увек меки гласови.
– обезвучавање шумних звучних сугласничких гласова на
крају речи; алтернације звучних и безвучних сугласника.
– сугласничке групе чт, сч, зч, сш, зш, вств, стн, лнц, здн.
– основне интонационе конструкције (ИК-1, ИК-2, ИК-3).
– упитни исказ без упитне речи (ИК-3); ИК-3 у унутрашњим
фонетским синтагмама; сегментација.
Именице
– oбнављање и систематизација именичких деклинација
(стол, приятель; мама, няня; село, поле);
– генитив једнине именица мушког рода с наставаком-у(-ю)
(с краю, килограммсахару, прибавитьшагу, выпитьчайку);
– локатив једнине именица мушког рода с предлогом о и в/
на, наставцима -е/ -у(-ю)(о береге / на берегу, о лесе / в лесу, на
краю);
– номинатив множине именица на -а, -я, -ья, -е (город −
горо- да, учитель – учителя, дерево – деревья, гражданин –
граждане);
– промена именица мушког, женског и средњег рода на -ий,–
ия, -ие, – мя(гений, армия, здание, время);
– именице којима се означава професија људи, њихова наци-
онална или територијална припадност (с најчешћим суфиксима:
-ак, -як, -анин/-янин, -аре; -атор/-ятор, -ен, -ка, -ер, -льк/-ик,
-ль/-ица и сл.)
– именице pluraliatantum(брюки, духи, квашни, счеты)
– непроменљиве именице (бюро, метро, пальто, кофе).
– презимена на -ов, -ев.
– акценат именица, покретни акценат.
Придеви
– обнављање и систематизација придевских деклинација
– поређење придева: прост облик компаратива (старший,
младший, старше, младше); прост облик суперлатива (ближа-
йший, простейший, худший).
– присвојни придеви на -ов, -ев, -ский.
– придеви за означавање простора и времена (сегодняшний,
здешний).
– рекција придева – уочавање разлика у односу на српски је-
зик: больной чем, готовый к чему, способный к чему и сл.
Бројеви
– промена основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5−20, 30, 40, 50, 100;
200−400; 500−900; 1000.
– временске конструкције бројева с предлозима с ... до; с ...
по; от ... до; к.
– исказивање времена по часовнику у разговорном и службе-
ном стилу.
– акценат бројева, писање бројева (правопис).
Глаголи
– најчешће алтернације основе у презенту и простом
будућем времену
– творба глаголског вида помоћу префикса, суфикса, основе
и акцента.
– глаголи кретања – обнављање, систематизација и увођење
нових глагола (гнать~гонять, ползти~ползать,
брести~бродить).
– најчешћи глаголски префикси: в-: вносить, входить; вз-:
взлететь, взбежать; воз-: возбудить; вы-: выбежать; до-: добе-
жать; за-: запеть; из-: избрать; на-: набросить; по-:
побежать, поговорить; под-: подбежать; при-: приготовить,
приехать; у-: улететь и сл.
– најчешћи глагослки суфикси: -а-: встречать, ужина-
ть; -ва-: продавать; -е-: умнеть; -ива-: рассматривать; -ыва-:
связывать; -ова-: действовать и сл.
– глаголски прилози.
– рекција глагола – уочавање разлика у односу на српски је-
зик:поздравитького с чем, поблагодаритького за что, пожертво-
ватькем-чем, напоминать о ком-чём, интересоватьсякем-чем,
привыкнуть к чему, следить за кем-чем итд.
– акценат глагола, покретни акценат.
Прилози
– прилози и прилошке одредбе за место, време, начин и
коли- чину – систематизација.
– поређење прилога.
Предлози
– најчешћи предлози чија се употреба разликује од употребе
истих или сличних у српском језику, на пример: за са акузативом
и инструменталом у просторној одредби; из-за са генитивом у из-
ражавању узрока; за и под с инструменталом у одредби места; к
са дативом у временској одредби; по са дативом у атрибутској,
про- сторној, временској, начинској и узрочној одредби; у, около,
возле са генитивом у просторној одредби.
Везници
– најчешћи прости везници за поједине врсте независно-сло-
жених реченица: а, да, и, но, или.
– најчешћи сложени везници: потомучто, так как, пе-
редтемкак, прежде чем и сл.
Реченични модели
Реченични модели у потврдном, одричном и упитном облику
за исказивање следећих односа:
Субјекатско-предикатски односи
именски предикат, копуле быть, стать, являться
Шишкин был великим художником. Ваша копиякомпьютер-
нойпрограммы не являетсяподлинной.
одсуство копуле
Я − Мария. Мой папа − лётчик.
Објекатски односи
Реченице са
а) директним објектом: Мысмотрелиновую картину. Я не по-
лучилответа.
б) индиректним објектом: Мальчикслушается матери. Ан-
дрейизменил родине. Он их поблагодарил. Бойцыпожертвова-
лижизнью. Они смеялись над этойглупостью. Этафотогра-
фиянапоминает о прошлом. Товарищиобещалиприйти. Брат в
письмесообщает, чтоприедет к нам.
Просторни односи
Реченице са одредбом
а) израженом прилогом: Я иду туда (вниз, наверх, внутрь,
до- мой). Он осталсятам (внизу, наверху, внутри, дома);
б) израженом зависним падежом: Мальчикспрятался за две-
рь. Девочкастоит за дверью. Машина появилась из-за угла.
Кошка вылезла из-под дивана. Мыдолгогуляли по городу. Я сижу у
окна. Он живёт у своихродителей.
Атрибутивни односи
Реченице са атрибутом
а) у суперлативу: Пушкин являет сявеличайшимрусскимпо-
этом.
б) у зависном падежу: Я забылтетрадь по русскомуязыку.
Временски односи
Реченице са одредбом
а) израженом прилогом: Я пришёлраньшетебя.
б) израженом зависним падежом: Они вернулись к вечеру (к
трёмчасам). Врач принимает по понедельникам. Я сегодня зани-
мался с пяти до семи часов.
Начински односи
Реченице са одредбом
а) израженом прилогом: Он говорит по-русски. Маша пишет
более красиво, чем ты. Наташа пишет красивее всех.
б) израженом зависним падежом: Книги пошлите по почте.
Узрочни односи
Реченице с одредбом израженом зависним падежом: Он не
приехал в срок по болезни.
Сложена реченица
– однос реченица у сложеној реченици
– независно-сложене и зависно-сложене реченице
– употреба запете у сложеној реченици
– управни и неуправни говор: претварање управног у неу-
правни говор и обрнуто
Правопис
– интерпункција
– преношење речи на крају реда
– писање великог слова (с посебном пажњом на разликама
руског и српског правописа).
Лексикологија
Варијанте речи. Вишезначност речи. Хомоними. Уочавање
међујезичких хомонима и паронима у тексту. Лексичка спојивост
са посебном пажњом на уочавању разлика у лексичкој спојивости
између руских и српских лексема.
Речници
Структура једнојезичних и двојезичних речника. Употреба
речника.
4) ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Именичка група
– Употреба детерминаната: одређених, неодређених и парти-
тивних чланова; присвојних и показних придева; основних,
редних и апроксимативних бројева; неодређених речи; одсуство
детерми- наната (на пример: код етикетирања производа –
fromagedebrebis, натписа на продавницама и установама –
boulangerie, banquе, на- зива рубрика у штампаним медијима –
faitsdivers, на знаковима упозорења– еntréeinterdite; испред
именице у позицији атрибута: ilestboulanger и слично);
– Род и број именица и придева; oдређивање рода именица
по најфреквентнијим суфиксима (мушки род: -ment, -age, -eau,
-oir, -ier, -on, -isme, -mètre, -scope, -phone, женски род: -tion, -sion,
-aison, -ure, -ade. –ude, -esse, -ette, -té, -ée, – ance, – ence, – ine,
-logie, уз обавезну напомену изузетака попут cage, image, page,
plagen.f, као и eaun.f. илиmusée, lycéen.m. итд.); одређивање рода
именица по значењу: мушки род (имена дана, месеци, годишњих
доба, страна света, дрвећа, метала итд.), женски род (апрокси-
мативнe бројне именице, имена наука, уз напомену изузетка
ledroitитд.); место придева petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil,
beau, joli, long, bon, mauvais; промена значења неких придева у за-
висности од места: ungrandhomme/unhommegrand; unbravehomme/
unhommebrave; поређење придева;
– Заменице: личне ненаглашене (укључујући и заменицу on)
и наглашене; заменице за директни и за индиректни објекат; пока-
зне и присвојне; упитне и неодређене.
Глаголска група
– Глаголски начини и времена: презент, сложени перфект,
им- перфект, плусквамперфект, футур први индикатива, као и
перифра- стичне конструкције: блиски футур, блиска прошлост,
радња у току êtreentrainde ...; ilfautque, je veuxque, j’aimeraisque
праћени презентом субјунктива глагола прве групе
(Ilfautqueturacontesçaà tonfrère), као и рецептивно: Ilfautquetufasses/
quetuailles/ quetusois/ quetulises/ quetu- saches/ quetuécrives; презент
и перфект кондиционала: Simesparents- melaissaientpartir, je
viendraisavectoi ! Sij’avaissu, je seraisvenueplustôt; императив
(рецептивно): aieunpeudepatience, n’ayezpaspeur; soissage!
– Партицип презента и герундив (рецептивно);
– Фреквентни униперсонални глаголи и конструкције.
Предлози
– Најчешћи предлози; предложни изрази parrapportà, à
côtéde, aulieude, à l’occasionde, à l’aidede; malgré; контраховање
члана и предлога.
Прилози
– За место, за време, за начин, за количину
– alors – за исказивање последице
– прилошки израз quandmême – за исказивање концесије
– место прилога
– прилошке заменице en и y
Модалитети и форме реченице
– Декларативни, интерогативни, екскламативни и
императив- ни модалитет;
– Афирмација и негација; актив; пасив (рецептивно);
– Реченице са презентативима;
– Наглашавање реченичних делова помоћу формуле c’est...
qui и c’est ... que
Основни типови сложених реченица
– Координиране реченице са везницима et, ou, mais, car, ni и
прилозима/прилошким изразима c’estpourquoi, donc, puis, pourtant,
parcontre, parconséquent, aucontraire;
– Зависне реченице: релативне са заменицама qui, que, où и
dont; компаративне са везницима/везничким изразима comme, autant
que,
lemême ... que, plus ... que, moins que; временске са везницима/везнич-
ким изразима quand, avantque/avantde + инфинитив, chaquefoisque, pen-
dantque, aprèsque, depuisque; узрочне са везницима parceque и
puisque; (рецептивно) концесивне и опозитивне са везницима bienque и
alorsque; финалне са везницима pourque/pour + инфинитив и
afinque/afinde + инфинитив; хипотетичне са везником si (вероватни,
могући и иреални потенцијал); реченице са queу функцији објекта
(нпр. Nousespéronsque- turéussirastonexamen); слагање времена у
објекатским реченицама.
Ортографија и фонетика
– Правила правописа и изговора
– Фонетска транскрипција
– Подела на слогове и правила акцентовања
– Интерпункција
– Писање великог слова
ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА
Тематске области за све језике се прожимају и исте су у сва
четири разреда– у сваком наредном разреду обнавља се, а затим
проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстра-
лингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници
обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим по-
требама и савременим токовима у настави страних језика, тако да
свака тема представља одређени ситуацијски комплекс.
Тематске области:
Свакодневни живот (организација времена, послова, слобод-
но време)
Становање (врсте кућа и станова, стамбени простор и про-
сторије и специфичности у вези са њима, становање у великим и
мањим градовима и становање на селу)
Свет рада (перспективе и образовни системи, радна места и
послови)
Догађаји важни у животу појединца (рођење детета, ступање
у брак, завршетак школовања, породица и пријатељи)
Интересантне животне приче и догађаји
Свет културе и уметности (књижевност, визуелне уметности,
позориште, музика, филм)
Знамените личности, из света културе и уметности (историј-
ске и савремене)
Важни историјски догађаји
Живи свет и заштита човекове околине
Научна достигнућа, модерне технологије и свет компјутера
(распрострањеност, примена, корист и негативне стране)
Медији и комуникација
Храна и здравље (навике у исхрани, карактеристична јела и
пића у земљама света, припремање хране)
Описивање људи (спољашњи изглед, карактер, осећања и ра-
сположења)
Потрошачко друштво (новац и новчане трансакције, врсте
продавница, продајних објеката и начина куповине, производи и
специјализоване продавнице, оглашавање)
Спортови и спортске манифестације
Србија – моја домовина
Познати градови и њихове знаменитости, региони и земље у
којима се говори циљни језик
Путовање (врсте и начини путовања, туристички центри,
опрема за путовање, вредност и корист путовања за појединца)
Празници и обичаји у културама
света Европа и заједнички живот
народа
Друштво (религија, социјална питања, миграције, поштовање
различитости, права и обавезе појединца, разумевање).
КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Представљање себе и других
Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално,
регионално специфично)
 Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.
Давање једноставних упутстава и команди
Изражавање молби и захвалности
Изражавање извињења
Изражавање потврде и негирање
Изражавање допадања и недопадања
Изражавање физичких сензација и потреба
Исказивање просторних и временских односа
Давање и тражење информација и обавештења
Описивање и упоређивање лица и предмета
Изрицање забране и реаговање на забрану
Изражавање припадања и поседовања
Скретање пажње
Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања
Тражење и давање дозволе
Исказивање честитки
Исказивање препоруке
Изражавање хитности и обавезности
Исказивање сумње и несигурности.
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
I. Планирање наставе и учења
Општи комуникативни циљ наставе страних језика се по-
стиже помоћу различитих поступака, метода наставе и настав-
них средстава. Комуникативни приступ у настави страних је-
зика се остварује кроз примену различитих облика рада (рад
у групама и паровима, индивидуални рад, пројекти), употребу
додатних средстава у настави (АВ материјали, ИКТ, игре, аутен-
тични материјали, итд.), као и уз примену принципа наставе за-
сноване на сложеним задацима који не морају бити искључиво
језичке природе (task-basedlanguageteaching; enseñanzaportareas,
handlungsorientierter FSU).
Савремена настава страних језика претпоставља остварива-
ње исхода уз појачану мисаону активност ученика, поштовања и
уважавања дидактичких принципа и треба да допринесе развоју
стваралачког и истраживачког духа који ће омогућити ученицима
да развијају знања, вредности и функционалне вештине које ће
моћи да користе у даљем образовању, у професионалном раду и у
свакодневном животу; формирају вредносне ставове; буду
оспосо- бљени за живот у мултикултуралном друштву; овладају
општим и међупредметним компетенцијама, релевантним за
активно учешће у заједници и целоживотно учење.
Планирању се може приступити аналитички и синтетички.
Аналитичка метода подразумева рашчлањавање програма до
нивоа наставних јединица које се затим распоређују у плану за
одређе- ни временски период. Синтетичка метода препоручује
обрађивање наставне грађе по ширим целинама. Да би планирање
(глобално, оперативно, лекцијско) било функционално и
квалитетно треба во- дити рачуна о томе да је годишњим планом
предвиђено да ученици имају пет часова недељно, односно 185
часова годишње.
II. Остваривање наставе и учења
ПРЕПОРУКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ НАСТАВЕ
– Слушање и реаговање на налоге и/или задатке у вези са
тек- стом намењеним развоју и провери разумевања говора;
– Рад у паровима, малим и већим групама (мини-дијалози,
игра по улогама, симулације итд.);
– Активности (израда паноа, презентација, зидних новина,
постера за учионицу, организација тематских вечери и сл.);
– Дебате и дискусије примерене узрасту (дебате представља-
ју унапред припремљене аргументоване монологе са ограниченим
трајањем, док су дискусије спонтаније и неприпремљене интерак-
ције на одређену тему);
– Обимнији пројекти који се раде у учионици и ван ње у тра-
јању од неколико недеља до читавог полугодишта уз конкретно
видљиве и мерљиве производе и резултате;
– Граматичка грађа добија свој смисао тек када се доведе у
везу са одговарајућим комуникативним функцијама и темама, и то
у склопу језичких активности разумевања (усменог) говора и пи-
саног текста, усменог и писменог изражавања и медијације;
– Полазиште за посматрање и увежбавање језичких закони-
тости јесу усмени и писани текстови различитих врста, дужине и
степена тежине; користе се, такође, изоловани искази, под
условом да су контекстуализовани и да имају комуникативну
вредност;
– Планира се израда четири писмена задатка за сваки разред.
КАКО СЕ РАЗВИЈАЈУ ЈЕЗИЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Развој предметних компетенција се тешко може одвојити од
општих и међупредметних компетенција. Колико год биле специ-
фичне, предметне компетенције треба да доприносе да ученици
успешније живе и уче. Сваки час је прилика да се развијају и
пред- метне и међупредметне компетенције кроз добро
осмишљене ак- тивности ученика које погодују трансферу знања,
развијању спо- знајних способности ученика, побољшању
њихове радне културе и примени стеченог знања у реалним
животним контекстима.
Разумевање говора
Разумевање говора је језичка активност декодирања дослов-
ног и имплицитног значења усменог текста; поред способности
да разазнаје и поима фонолошке и лексичке јединице и смисаоне
целине на језику који учи, да би успешно остварио разумевање,
ученик треба да поседује и следеће компетенције: дискурзивну (о
врстама и карактеристикама текстова и канала преношења пору-
ка), референцијалну (о темама о којима је реч) и социокултурну (у
вези са комуникативним ситуацијама, различитим начинима фор-
мулисања одређених говорних функција и др.).
Тежина задатака у вези са разумевањем говора зависи од
више чинилаца: од личних особина и способности онога ко
слуша, укључујући и његов капацитет когнитивне обраде, од
његове мо- тивације и разлога због којих слуша дати усмени
текст, од особина онога ко говори, од намера с којима говори, од
контекста и околно- сти – повољних и неповољних – у којима се
слушање и разумева- ње остварују, од карактеристика и врсте
текста који се слуша итд.
Прогресија (од лакшег ка тежем, од простијег ка
сложенијем) за ову језичку активност у оквиру програма
предвиђена је, стога, на више равни. Посебно су релевантне
следеће:
– присуство/одсуство визуелних елемената (на пример, лак-
шим за разумевање сматрају се они усмени текстови који су пра-
ћени визуелним елементима, због обиља контекстуалних инфор-
мација које се аутоматски процесуирају, остављајући ученику
могућност да пажњу усредсреди на друге појединости);
– дужина усменог текста (напори да се разумеју текстови
дужи од три минута оптерећују и засићују радну меморију);
– брзина говора;
– јасност изговора и евентуална одступања од стандардног
говора;
– познавање теме;
– могућност/немогућност поновног слушања и друго.
Уопште говорећи, без обзира на врсту текста који се слуша
на страном језику, текст се лакше разуме ако поседује следеће
карак- теристике: ограничен број личности и предмета; личности
и пред- мете који се јасно разликују; једноставне просторне
релације (нпр. једна улица, један град) уместо неодређених
формулација („мало даље” и слично); хронолошки след; логичке
везе између различи- тих исказа (нпр. узрок/последица);
могућност да се нова информа- ција лако повеже са претходно
усвојеним знањима.
У вези са тим, корисне су следеће терминолошке напомене:
– категорије насловљене Аудио и видео материјали подразу-
мевају све врсте снимака (ДВД, ЦД, материјали са интернета) раз-
них усмених дискурзивних форми, укључујући и песме, текстове
писане да би се читали или изговарали и сл., који се могу преслу-
шавати више пута;
– категорије насловљене Монолошка излагања, Медији (ин-
формативне и забавне емисије, документарни програми, интер-
вјуи, дискусије), Спонтана интеракција, Упутства,
подразумевају
снимке неформалних, полуформалних и формалних комуникатив-
них ситуација у којима слушалац декодира речено у реалном вре- ђује тј. декодира писани текст једног или више аутора и
мену, то јест без могућности преслушавања/поновног прегледа проналази његово значење. Током читања неопходно је узети у
ау- дио и видео материјала, као и реалне ситуације којима обзир одређе- не факторе који утичу на процес читања, а то су
присуствује уживо у својству посматрача, гледаоца или слушаоца карактеристике читалаца, њихови интереси и мотивација, као и
(предавања, филмови, позоришне представе и сл.). намере, каракте- ристике текста који се чита, стратегије које
Стално развијање способности разумевања говора на читаоци користе, као и захтеви ситуације у којој се чита.
страном језику услов је за развој аутономије у употреби страног На основу намере читаоца разликујемо следеће врсте визуел-
језика ван учионице и аутономије у учењу тог језика. Стога се у не рецепције:
настави и учењу страног језика непрекидно ради на стицању – читање ради усмеравања;
стратешке ком- петенције, коју чине когинитивне и – читање ради информисаности;
метакогнитивне стратегије, на пример (когнитивне од бр. 1 до 4, – читање ради праћења упутстава;
метакогнитивне под бр. 5 и 6): – читање ради задовољства.
1. коришћење раније усвојених знања; Током читања разликујемо и ниво степена разумевања, тако
2. дедуктивно/индуктивно закључивање; да читамо да бисмо разумели:
3. употреба контекста; – глобалну информацију;
4. предвиђање; – посебну информацију,
5. анализа и критичко расуђивање; – потпуну информацију;
6. самостална контрола активности. – скривено значење одређене поруке.
Како би ученици са већим успехом разумели говор на стра- На основу ових показатеља програм садржи делове који, из
ном језику, потребно је да приликом слушања примене стратеги- разреда у разред, указују на прогресију у домену дужине текста,
је чија је делотворност доказана у разним ситуацијама, то јест да количине информација и нивоа препознатљивости и разумљиво-
обрате пажњу на а) општу тему разговора или поруке, б) улоге са- сти и примени различитих стратегија читања. У складу са тим,
говорника, в) њихово расположење, г) место где се разговор градирани су по нивоима следећи делови програма:
одвија и д) време када се разговор одвија. Битно је, такође, да – разликовање текстуалних врста;
буду свесни свега што је допринело да дођу до тих информација – препознавање и разумевање тематике – ниво глобалног ра-
како би се на- викли да предвиде развој разговора на основу зумевања;
онога што су чули и на основу својих чињеничних знања; да – глобално разумевање у оквиру специфичних текстова;
износе претпоставке на основу контекста и тона разговора; да – препознавање и разумевање појединачних информација –
слушају „између речи” (као што се чита „између редова”) да би ниво селективног разумевања;
разумели шта стварно мисле саговорници, јер људи не кажу увек – разумевање стручних текстова;
оно што мисле; да разликују чињенице од мишљења како би – разумевање књижевних текстова.
постали критички слушаоци.
Писмено изражавање
Пример листе критеријума за проверу која се може дати уче- Писана продукција подразумева способност ученика да у
ницима писаном облику опише догађаје, мишљења и осећања, пише елек-
Пре слушања тронске и СМС поруке, учествује у дискусијама на блогу, рези-
Проверио/ла сам да ли сам добро разумео/ла налог. мира садржај различитих порука о познатим темама (из медија,
Пажљиво сам погледао/ла слике и наслов како бих проверио/ла да ли ми то књижевних и уметничких текстова и др.), као и да сачини краће
може помоћи у предвиђању садржаја текста који ћу слушати. презентације и слично.
Покушао/ла сам да се присетим што је могуће већег броја речи у вези са Задатак писања на овом нивоу остварује се путем тзв. вође-
темом о којој ће бити говора.
ног састава. Тежина задатака у вези са писаном продукцијом за-
Покушао/ла сам да размислим о томе шта би се могло рећи у таквој ситу-
ацији.
виси од следећих чинилаца: познавања лексике и нивоа комуни-
За време слушања кативне компетенције, капацитета когнитивне обраде, мотивације,
Препознао/ла сам врсту текста (разговор, рекламна порука, вести итд.). способности преношења поруке у кохерентне и повезане целине
Обратио/ла сам пажњу на тон и на звуке који се чују у позадини. текста.
Ослонио/ла сам се на још неке показатеље (нпр. на кључне речи) како бих Прогресија означава процес који подразумева усвајање стра-
разумео/ла општи смисао текста. тегија и језичких структура од лакшег ка тежем и од простијег ка
Ослонио/ла сам се на своја ранија искуства како бих из њих извео/ла могуће сложенијем. Сваки виши језички ниво подразумева циклично по-
претпоставке. нављање претходно усвојених елемената, уз надоградњу која са-
Обратио/ла сам пажњу на речи које постоје и у мом матерњем језику. држи сложеније језичке структуре, лексику и комуникативне спо-
Нисам се успаничио/ла када нешто нисам разумео/ла и наставио/ла сам да собности. За ову језичку активност у оквиру програма наставе и
слушам.
учења предвиђена је прогресија на више равни. Посебно су реле-
Покушао/ла сам да издвојим имена лица и места.
вантне следеће ставке:
Покушао/ла сам да запамтим тешке гласове и да их поновим.
– теме (ученикова свакодневница и окружење, лично интере-
Покушао/ла сам да издвојим из говорног ланца речи које сам онда
записао/ ла да бих видео/ла да ли одговарају онима које су ми познате.
совање, актуелни догађаји и разни аспекти из друштвено-култур-
Нисам се предао/ла пред тешкоћом задатка и нисам покушао/ла да погађам
ног контекста, као и теме у вези са различитим наставним пред-
наслепо. метима);
Покушао/ла сам да уочим граматичке елементе од посебног значаја – текстуалне врсте и дужина текста (формални и
(време- на, заменице итд.). неформални текстови, наративни текстови и др.);
После слушања – лексика и комуникативне функције (способност ученика да
Вратио/ла сам се на почетак како бих проверио/ла да ли су моје оствари различите функционалне аспекте као што су описивање
почетне претпоставке биле тачне, односно да ли треба да их људи и догађаја у различитим временским контекстима, да изрази
преиспитам.
Како бих поправио/ла своја постигнућа, убудуће ћу водити рачуна о следећем:
захвалност, да се извини, да нешто честита и слично у доменима
.............................................................................................................................. као што су приватни, јавни и образовни).

Усмено изражавање
Разумевање прочитаног текста
Усмено изражавање као продуктивна вештина посматра се са
Читање или разумевање писаног текста спада у тзв. визуелне два аспекта, и то у зависности од тога да ли је у функцији моноло-
рецептивне језичке вештине. Том приликом читалац прима и
обра-
шког излагања текста, при чему говорник саопштава, обавештава,
презентује или држи предавање једној или више особа, или је у
функцији интеракције, када се размењују информације између два
или више саговорника са одређеним циљем, поштујући принцип
сарадње током дијалога.
Активности монолошке говорне продукције су:
– јавно обраћање путем разгласа (саопштења, давање упут-
става и информација);
– излагање пред публиком (јавни говори, предавања, презен-
тације разних производа, репортаже, извештавање и коментари о
неким културним догађајима и сл.).
Ове активности се могу реализовати на различите начине и
то:
– читањем писаног текста пред публиком;
– спонтаним излагањем или излагањем уз помоћ визуелне
подршке у виду табела, дијаграма, цртежа и др.
– реализацијом увежбане улоге или певањем.
Зато је у програму и описан, из разреда у разред, развој спо-
собности општег монолошког излагања које се огледа кроз описи-
вање, аргументовање и излагање пред публиком.
Интеракција подразумева сталну примену и смењивање ре-
цептивних и продуктивних стратегија, као и когнитивних и дис-
курзивних стратегија (узимање и давање речи, договарање, уса-
глашавање, предлагање решења, резимирање, ублажавање или
заобилажење неспоразума или посредовање у неспоразуму) које
су у функцији што успешнијег остваривања интеракције. Интер-
акција се може реализовати кроз низ активности, на пример: раз-
мену информација, спонтану конверзацију, неформалну или фор-
малну дискусију, дебату, интервју или преговарање, заједничко
планирање и сарадњу.
Стога се и у програму, из разреда у разред, прати развој ве-
штине говора у интеракцији кроз следеће активности:
– разумевање изворног говорника;
– неформални разговор;
– формална дискусија;
– функционална сарадња;
– интервјуисање;
– усклађивање интонације, ритма и висине гласа (са комуни-
кативном намером и са степеном формалности говорне
ситуације).
Превођење у настави страног језика
Превођење представља специфичан вид активности са сво-
јим посебним лингвистичким и психолошким законитостима. У
настави страног језика превођење се користи као помоћно сред-
ство за развијање комуникативне компетенције код ученика и
ослања се на повезивање општих знања из других области у циљу
што успешнијег писменог превођења кратких, адаптираних тек-
стова савремених аутора уз употребу једнојезичних и двојезичних
речника и информационих технологија. Увежбавају се ситуације у
којима ученик може усмено да преносе суштину краће поруке са
матерњег на страни језик и обрнуто.
Социокултурна компетенција
Социокултурна компетенција представља скуп знања о свету
уопште, као и о сличностима и разликама између властите зајед-
нице ученика и заједница чији језик учи. Та знања се односе на
све аспекте живота једне заједнице, од свакодневне културе (на-
вике, начин исхране, радно време, разонода), услова живота (жи-
вотни стандард, здравље, сигурност) и умећа живљења (тачност,
конвенције и табуи у разговору и понашању), преко међуљудских
односа, вредности, веровања и понашања, до паравербалних сред-
става (гест, мимика, просторни односи међу саговорницима итд.).
Ова знања су услов за успешну комуникацију, те чине неодвојиви
део наставе страног језика. Социокултурна компетенција се
разви- ја кроз активно укључивање у аутентичну усмену и писану
кому- никацију (слушање песама, гледање емисија, читање
аутентичних текстова, разговор, електронске поруке, СМС,
друштвене мреже, дискусије на форуму или блогу итд.), као и
истраживање тема које су релевантне за ученика у погледу
њиховог узраста, интересова- ња и потреба.
У тесној вези са социокултурном компетенцијом је и интер-
културна компетенција, која подразумева развој свести о другом и
другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између
говорних заједница у којима се ученик креће (како у матерњем
језику/језицима, тако и у страним језицима које учи). Интеркул-
турна компетенција такође подразумева и развијање
радозналости, толеранције и позитивног става према
индивидуалним и колектив- ним карактеристикама говорника
других језика, припадника дру- гих култура које се у мањој или
већој мери разликују од његове сопствене, то јест, развој
интеркултурне личности.
Медијација
Медијација представља активност у оквиру које ученик не
изражава сопствено мишљење већ преузима улогу посредника из-
међу особа које нису у стању или могућности да се непосредно
споразумевају. На овом нивоу образовања, медијација може бити
усмена, писана или комбинована, неформална или полуформална,
и укључује, на Л1 или на Л2, сажимање текста, његово експлика-
тивно проширивање и превођење. Превођење се у овом програму
третира као посебна језичка активност која никако не треба да се
користи као техника за усвајање било ког аспекта циљног језика
предвиђеног комуникативном наставом нити као елемент за вред-
новање језичких постигнућа – оцењивање (нпр. за проверу разу-
мевања говора или писаног текста). Превођење подразумева
развој знања и вештина коришћења помоћних средстава (речника,
при- ручника, информационих технологија итд.) и способност
изнала- жења језичких и културних еквивалената између језика са
којег се преводи и језика на који се преводи. Поред поменутог, у
склопу те језичке активности користе се одговарајуће
компензационе страте- гије ради превазилажења тешкоћа које се
јављају у оквиру језичке активности медијације (на пример
перифраза, парафраза и друго), о којима је такође потребно
водити рачуна у настави и учењу.
Лингвистичка компетенција
Лингвистичка компетенција се односи на познавање и разу-
мевање принципа функционисања и употребе језика и обухвата
фонолошко-фонетска, правописна, лексичка, семантичка, грама-
тичка (морфосинтаксичка) знања. Ова знања су основ за оствари-
вање општег комуникативног циља наставе страног језика и ра-
звој правилних језичких навика кроз усвајање нормиране језичке
структуре.
Упутство за тумачење граматичких садржаја
Настава граматике, с наставом и усвајањем лексике и других
аспеката страног језика, представља један од предуслова
овладава- ња страним језиком. Усвајање граматике подразумева
формирање граматичких појмова и граматичке структуре говора
код ученика, изучавање граматичких појава, формирање навика и
умења у обла- сти граматичке анализе и примене граматичких
знања, као прилог изграђивању и унапређивању културе говора.
Граматичке појаве треба посматрати са функционалног
аспекта тј. од значења према средствима за његово изражава-
ње (функционални приступ). У процесу наставе страног језика у
што већој мери треба укључивати оне граматичке категорије које
су типичне и неопходне за свакодневни говор и комуникацију, и
то кроз разноврсне моделе, применом основних правила и њихо-
вим комбиновањем. Треба тежити томе да се граматика усваја и
рецептивно и продуктивно, кроз све видове говорних активности
(слушање, читање, говорење и писање, као и превођење), на свим
нивоима учења страног језика, у овом случају у свим типовима
гимназије, према јасно утврђеним циљевима и задацима, стандар-
дима и исходима наставе страних језика.
Језички садржаји су разврстани у складу са Стандардима
образовних постигнућа за крај општег средњег образовања. До-
кумент Стандарда је усаглашен са Европским референтним окви-
ром за живе језике за сваки језички ниво (од нивоа А2.2 до нивоа
Б2.2 (Ц1), који подразумева прогресију језичких структура према
комуникативним циљевима: од простијег ка сложенијем и од ре-
цептивног ка продуктивном. Сваки виши језички ниво подразуме-
ва граматичке садржаје претходних језичких нивоа. Цикличним
понављањем претходно усвојених елемената, надограђују се сло-
женије граматичке структуре. Наставник има слободу да издвоји
граматичке структуре које ће циклично понављати у складу са по-
стигнућима ученика, као и потребама наставног контекста.
Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуни-
кативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са
статусом језику и годином учења. С тим у вези, уз одређене
грама- тичке категорије стоји напомена да се усвајају рецептивно,
док се друге усвајају продуктивно.
Настава књижевности
За наставу књижевности током школске године предвиђа се
минимум 35 и максимум 40 часова. Настава књижевности има
како функционални тако и уметничко-естетски циљ, тј. она исто-
времено омогућава континуирано стицање језичкокомуникативне
компетенције, али и развијање свести и осећаја за естетску и ек-
спресивну вредност уметничког дела.
Препоруке за реализацију наставе књижевности:
– читање књижевног дела подстиче стварање трајних чита-
лачких навика и потреба које ученика оспособљавају за целожи-
вотни функционални и креативни контакт са књижевношћу;
– књижевни текстови се користе и за систематско увежбава-
ње стратегија читања;
– књижевни текстови се користе за континуирани развој
свих језичких вештина (нпр. за креативно писање и
инсценирање);
– књижевни текстови се користе као основа за развијање
кри- тичког мишљења о естетској страни уметности (читањем
рецен- зија и критика књижевних и других уметничких дела као
што су филм, музика, ликовна и балетска критика);
– избор текстова обухвата превасходно дела савремене књи-
жевности 20. и 21. века. С обзиром на то да у оригиналном облику
канонизована дела врхунске књижевне вредности често нису ди-
дактички прихватљива или употребљива (нпр. Услед компликова-
не структуре текста, текстуалног обликовања који надилази ниво
језичке компетенције ученикâ, учестале употребе нестандардних
језичких средстава – архаизама, дијалектизама, жаргонизама
итд.), ова дела се користе у настави уз претходну селекцију
(одабир од- говарајућих дела и/или сегмената неког дела) и уз
одговарајућу дидактизацију (у зависности од читалачког циља);
– текстови се користе за анализу различитих аспеката рецеп-
ције, укључујући стицање и даље развијање естетичког искуства
(„евокацију” као стварање емотивног доживљаја) и критичко-ар-
гументативног приступа (конституисање смисла, разрада идеја,
рефлексија);
– у обради текстова примењују се различите методе интер-
претације (историјски, биографски, структуралистички, хермене-
утички итд.);
– избор текстова одражава жанровску разноликост, тј.
обухва- та прозне, поетске и драмске врсте;
– избор текстова је усаглашен са другим наставним предме-
тима (пре свега српским, али и другим страним језиком, истори-
јом, филозофијом, историјом уметности и сл.);
– избор текстова доводи се у везу са другим уметностима
(као што су филмована књижевност – нпр. „Господар прстенова”,
„Ана Карењина”;
књижевност у музици – Травијата / Дама с камелијама, Пр-
стен Нибелунга; текстови у рок музици; књижевност у стрипу);
– књижевни текстови се користе као основа за
(интер)култур- ну рефлексију у синхронијској и дијахронијској
перспективи;
–у настави књижевности се може користити
мултимедијално окружење (аудио књиге, филмови, интернет и
мобилне апликаци- је) где год то допушта или намеће сам
књижевни жанр (нпр. драм- ски текст, поезија), текстуална врста
(путописи, есеји) или приро- да текстуалног сегмента (нпр.
унутрашњи говор ликова).
На основу свих ових препорука предлаже се да стручна већа
на почетку сваке школске године, у оквиру годишњег програма,
исплани- рају и направе предлог дела и одломака из дела која ће
обрађивати.
Лектира
Наставник бира садржаје у складу са узрастом, развојним и
образовним потребама ученика.
III. Праћење и вредновање наставе и учења
Процес праћења и вредновања може започети иницијалним
(или: дијагностичким) оцењивањем. Овим се установљује колико
ученик влада пређашњим градивом неопходним за даље учење
страног језика. На основу иницијалног теста наставник ће лакше
планирати и организовати процес учења, па и индивидуализовати
приступ ученицима.
Током целе школске године, при вредновању треба да се
сме- њују две врсте оцењивања: формативно и сумативно.
Формативно оцењивање, којим се вреднују ученикова
постиг- нућа, у начелу треба да подржава и ученика и учење. Оно
треба да се спроводи чешће, и да буде интерактивно, то јест да
и учени- ци учествују у оцењивању: њихово самопроцењивање и
узајамно процењивање треба да буде део укупног процеса
оцењивања. Циљ тога је да се код ученика подстакне
самосталност и одговорност. Наставник притом добија увид у то
како ученик учи, прикупља информације о постигнућима, и на
том основу модификује наставу и остале активности. Формативно
оцењивање олакшава наставни- ку и да утврди критеријуме за
вредновање постигнућа. Наставник ученику током праћења
његовог рада и активности мора пружати повратне информације
како би му помогао да постигне предвиђе- ни исход. Формативно
оцењивање даће и самом наставнику назна- ке о квалитету
његовог рада и ефикасности примењених метода.
Сумативним оцењивањем вреднује се резултат учења. Овакво
оцењивање спроводи се периодично, на крају појединих делова
програма и по завршетку читавог програма. Оријентисано на про-
шлост, оно сумира постигнућа до тренутка оцењивања. Суматив-
ним оцењивањем наставник ће утврдити да ли је ученик постигао
предвиђене резултате, то јест исходе учења.
Наставник треба нарочито да подржи саморефлексију код
ученика: потребно је да ученик у одређеној мери објективно про-
цењује шта зна, уме и може. Такође треба подстицати вршњачко
учење, тј. сарадњу међу ученицима при утврђивању градива, усва-
јању новог, раду на пројектним задацима итд. Модалитети и ква-
литет те сарадње даваће наставнику шири увид у сопствени рад и
у напредак ученика.
Најзад, у процесу наставе вреднује се и рад наставника, како
путем самопроцењивања тако и путем анкетирања ученика.
Ниједан начин вредновања није потпуно објективан; зато их
треба комбиновати, да би се стекла што веродостојнија слика о
раду, постигнутим исходима и стеченим компетенцијама ученика,
као и о раду и дидактичким методама наставника.
Како се прати и вреднује развој језичких компетенција
Нека правила и поступци у процесу праћења и процењивања
степена развијености компетенција код ученика:
– Развој компетенција наставници прате заједно са својим
ученицима.
– Наставници сарађују и заједнички процењују развој компе-
тенција код својих ученика.
– Процес праћења је по карактеру пре формативан него
сума- тиван.
– У проценама се узимају у обзир разноврсни примери који
илуструју развијеност компетенције.
– У процењивању се узимају у обзир и самопроцене ученика
и вршњачке процене, а не само процене наставника.
– Велики значај се придаје квалитативним, уместо претежно
квантитативним подацима и показатељима.
– Процена садржи опис јаких и слабијих страна развијености
компетенције и предлоге за њено даље унапређивање, а не само
суд о нивоу развијености.
 ПОЧЕТНО УЧЕЊЕ
ИТАЛИЈАНСКИ, ЈАПАНСКИ, КИНЕСКИ, НОРВЕШКИ И ШПАНСКИ ЈЕЗИК
ПРВИ СТРАНИ ЈЕЗИК

Циљ учења Страног језика је да ученик усвајањем функционалних знања о језичком систему и култури и унапређивањем
стратегија учења страног језика развије комуникативну компетенцију, оспособи се за интеркултурно разумевање и професионални
развој, као и да развије елементарна теоријска знања и практичне вештине из области превођења и академске и медијске писмености.
Општа предметна компетенција
Ученик влада језичким вештинама и знањима која му омогућавају да на страном језику разуме текстове које слуша или чита у при-
ватном, јавном, образовном или професионалном контексту; комуницира писмено или усмено у формалним и неформалним
ситуацијама. Посредујући у усменој или писаној комуникацији, ученик преноси поруке са страног на матерњи (први) језик и обрнуто.
Владање страним језиком ученику омогућава стицање знања из различитих области која примењује у свакодневном животу,
образовању и раду.
Учењем страног језика ученик развија креативност, критичко мишљење, вештине комуникације, самосталност и сарадњу, уважавање
различитости култура и културу дијалога.
Основни ниво
Ученик користи страни језик у мери која му помаже да разуме садржај усмене поруке и кратке једноставне информације у вези са
личним интересовањем и познатим областима и активностима. Учествује у уобичајеном, свакодневном разговору, чита и проналази же-
љену информацију у текстовима са темом од непосредног личног интереса. Пише о различитим аспектима из непосредног окружења и
ради сопствених потреба.
Средњи ниво
Ученик користи страни језик да разуме суштину текста или да учествује у разговору или дискусији (нпр. школа, забава, спорт);
сна- лази се у не/предвидивим ситуацијама када му је неопходно да користи страни језик и/или да у кратком усменом излагању оствари
свој интерес. Пише о властитом искуству, описује своје утиске, планове и очекивања.

Напредни ниво
Ученик користи страни језик да активно учествује у усменој комуникацији; да прати дужа и сложенија излагања или дискусије о
кон- кретним или апстрактним темама из познатих општих или стручних тематских области, као и да објашњава своје ставове и/или
образлаже различите предлоге. Чита и пише текстове о широком спектру тема у складу са општим и властитим интересовањима.

Специфична предметна компетенција: РЕЦЕПЦИЈА (слушање и читање)

Основни ниво
Ученик разуме уобичајене изразе и схвата општи смисао свакодневне комуникације изговорене споро и разговетно. Користећи
основно лингвистичко знање, чита краће текстове написане стандардним језиком, разноврсног садржаја из свакодневног живота и/или
блиских области или струке, у којима преовлађују фреквентне речи и изрази.

Средњи ниво
Ученик разуме основне елементе разговетног говора у свакодневним ситуацијама и једноставна излагања и презентације из бли-
ских области изговорене стандардним језиком и релативно споро. У тексту, из домена личног интересовања и делатности, у коме прео-
влађују сложене језичке структуре, ученик разуме општи смисао и допунске информације, користећи различите технике/врсте читања.

Напредни ниво
Ученик разуме суштину и детаље опширнијих излагања или разговора у којима се користи стандардни језик, мења ритам, стил и
тон разговора, а у вези са садржајима из ширег интересовања ученика. Ученик разуме дуже текстове различитог садржаја (нпр.
адаптирана или оригинална прозна књижевна дела, актуелни новински чланци и извештаји); брзину и технику читања подешава према
тексту који чита.

Специфична предметна компетенција: ПРОДУКЦИЈА (говор и писање)

Основни ниво
Ученик у свакодневним ситуацијама пише или даје усмена упутства, писмено или усмено размењује информације о уобичајеним
општим и блиским темама.
Користећи једноставне изразе, фразе и језичке структуре, пише кратке забелешке, поруке и писма, и/или према моделу пише једно-
ставне текстове нпр. описе особа и догађаја из познатих области.

Средњи ниво
Ученик без припреме започиње и води разговор, износи усмено или писмено мишљење о темама из домена личног интересовања,
образовања, културе и сл.
Користећи разноврсне језичке структуре, шири фонд речи и израза, ученик усмено или писмено извештава, излаже и/или према
упутству пише компактни текст поштујући правописну норму и основна правила организације текста.

Напредни ниво
Ученик са сигурношћу, течно и спонтано, учествује у усменој или писменој комуникацији, говори, извештава, преводи и/или само-
стално пише текстове о темама и садржајима из ширег круга интересовања; користећи информације и аргументе из различитих извора,
износи ставове и преноси мишљење, размењује, проверава и потврђује информације. Ученик према потреби води формалну или нефор-
малну преписку, доследно примењујући правописну норму, језичка правила и правила организације текста.
Разред Први
Недељни фонд часова 5 часова
Годишњи фонд часова 185 часова
СТАНДАРДИ
1. Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
2. СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се
саопштавају разговетно и полако.
2. СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више комуникативним ситуацијама;
са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.
2. СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких
изла- гања у образовном и јавном контексту.
2. СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама користи стандардни језик и разговетан изговор;
из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам
излагања).
2. Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с бли-
ским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.
2.СТ.1.2.2. Проналази потребне информације у једноставним текстовима
(нпр. огласи, брошуре, обавештења, кратке новинске вести ).
2.СТ.1.2.3. Разуме једноставне личне поруке и писма.
2.СТ.1.2.4. Уочава потребне детаље у текстовима из свакодневног живота
(натписи на јавним местима, упутства о руковању, етикете на
производима, јеловник и сл.).
2. СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге
појед- ностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине,
културу и обичаје свог и других народа.
3. Област језичке вештине – ГОВОР
2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање,
представља- ње, захваљивање).
2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или
упућује понуду или позив.
2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном
и образовном контексту.
2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места,
активности, догађаје).
2.СТ.1.3.5. Излаже већ припремљену кратку презентацију о блиским темама.
2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или
питања.
2.СТ.1.3.7. Излаже једноставне, блиске садржаје у вези сa културом и
традици- јом свог и других народа.
4. Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава
захвал- ност, извињење, упозорење).
2.СТ.1.4.2. Пише приватно писмо о аспектима из свакодневног живота
(нпр. описује људе, догађаје, места, осећања).
2.СТ.1.4.3. Попуњава образац/упитник, наводећи личне податке,
образовање, интересовања и сл.
2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ
илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.
2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука,
бележака или образаца.
5. Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му
омогућавају изражавање основних комуникативних функција у
свакодневним ситуацијама.
2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи
једноставне језичке структуре.
2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.
2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи
које користи у говору.
2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну
норму. 2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички
регистар.
Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на
средњем нивоу у свакој области.
1. Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
2. СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и
обавеште- ња о темама из свакодневног живота и делатности.
2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе изме- – разуме општи садржај и најважније појединости из
ђу двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту. дужих текстова, са задовољавајућим степеном
2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у обра- преци- зности и дубине;
зовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.
2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис) из јавних натписа (обавештења, упозорења);
о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.
2. Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима
о блиским темама из образовног и јавног контекста.
2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му
је близак.
2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.
2.СТ.2.2.4. Проналази потребне информације у уобичајеним писаним
докумен- тима (нпр. пословна преписка, проспекти, формулари).
ИСХОДИ ТЕМЕ
По завршетку првог разреда ученик ће бити у и кључни појмови садржаја
стању да: програма
– разуме и извршава упутства и налоге за различите РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
активности у образовном контексту и у
свакодневним (приватним и јавним) – разумевање говора;
– комуникативна ситуација;
– разуме општи садржај и већи број појединости – монолошко и дијалошко
кра- ћих монолошких и дијалошких излагања о изла- гање;
познатим и узрасно примереним темама, у којима се – стандардни језик;
– изговор;
– разуме општи смисао и кључне информације – информативни прилози;
инфор- мативних прилога (на интернету, радију, – размена информација;
телевизији) – аргументација;
о познатим или блиским темама, у којима се – ИКТ;
користи стандардни говор и разговетан изговор;
– разуме основне елементе садржаја и важније
појединости (актере и њихове међусобне односе,
окол- ности радње, заплет и епилог...) у краћим
медијски подржаним аудио и аудио-визуелним
формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера,
радио-драма и других радијских снимака, краћих
филмова и серија, телевизијских репортажних
прилога, видео спотови, прилози са јутјуба итд.), у
којима се обрађују блиске, познате и узрасно
примерене теме;
– разуме суштину размене информација
саговорника који разговарају о блиским и познатим
темама;
– разуме општи смисао и најважније детаље радио,
телевизијских или интернетских интервјуа са једним
или већим бројем учесника;
– разуме општи смисао дискусија на узрасно при-
мерене и познате теме, у које је укључен већи број
саговорника, и разазнаје њихове ставове уколико
не садрже изразитије имплицитне елементе;
– разуме аргументе, осећања, жеље, потребе и обра-
зложења ставова и мишљењâ саговорника, уколико
су изнета једноставнијим, познатим и фреквентним
језичким средствима, умереним темпом говора и уз
евентуалну визуелну подршку уз обраћање пажње
на културне специфичности вербалног,
паравербалног и невербалног карактера;
– разуме општи садржај излагања у којима се на узра-
сно примерен начин тематизују релевантна
друштвена питања;
– разуме суштинске елементе, поруку и смисао, као
и одређене препознатљиве појединости текстова
савре- мене музике различитих жанрова;
– разуме, на основу контекста и језичког предзнања,
непознате елементе поруке контекстуализујући
њене битне елементе;
– разуме најопштији смисао монолошког и
дијалошког излагања говорника са одређеним
изговорним особе- ностима које одступају од језичко-
стандардне норме (дијалекатски говор, говор старијих
и деце, говор неизворних говорника, идиоматски
маркиран говор...);
– износи аргументе за и против на узрасно прикладне
теме;
– идентификује језичке јединице у говору и
анализира их на основу развијених фонолошко-
фонетских, грaматичких, лексичких и семантичких
знања;
– разуме дуже текстове о блиским темама из свакод- РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ
невног живота, као и о темама из културног, ТЕКСТА
наставног и образовног контекста; – разумевање прочитаног текста;
– врсте текстова;
– издвајање поруке и
суштинских информација;
– разуме општи садржај и најважније појединости – препознавање основне аргумен-
тације;
– разуме описе догађаја, намера, осећања и интере- – непознате речи;
совања из преписке коју добија (имејлови, поруке, – ИКТ;
писма);
– проналази и издваја релевантне информације из
дужих текстова, обавештења или проспеката и
реклам- них материјала;
– разуме основну нит аргументације, чак и уколико
не разуме све детаље текста;
– разуме дуже текстове на блиске, познате и обрађи-
ване друштвене теме, препознаје најважније
ауторове ставове и закључке;
2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно – разуме једноставније аутентичне књижевне
сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике текстове различитих жанрова (поезија, проза, драма),
(нпр. новински чланци и стручни текстови). у којима се појављују учесталије метафоре, пренесена
2. СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који или скривена значења;
се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других – наслућује значење непознатих речи у писаном
народа. тексту на основу познатог контекста и језичког
3. Област језичке вештине – ГОВОР предзнања;
2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у – разуме непознате речи из аутентичног
дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном књижевног текста уз употребу речника, уколико
животу. 2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства, контекст није довољно јасан;
планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору. – разуме основне принципе коришћења секундарне
2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама литературе за потребе рада на књижевним и
у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима). осталим текстовима;
2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања, – идентификује језичке јединице у тексту и
искуства. анализира га на основу развијених правописних,
2.СТ.2.3.5. Излаже већ припремљену презентацију о темама из свог окружења грaматичких, лексичких и семантичких знања;
или струке. – користи релативно спонтано и самостално циљни УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
2.СТ.2.3.6. Извештава о догађају, разговору или садржају нпр. књиге, језик као језик комуникације у учионици са – усмено изражавање;
филма и сл. наставни- ком и са осталим ученицима и ученицама; – интерпретирање;
2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa – описује особе, радњу, место, доживљај или – неформални разговор;
културом, традицијом и обичајима свог и других народа. актуелна дешавања у садашњости, прошлости и – формална дискусија;
4. Област језичке вештине – ПИСАЊЕ будућности, користећи познате језичке и ванјезичке – сарадња;
2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље. елементе; – интервјуисање;
2.СТ.2.4.2. У приватној преписци, тражи или преноси информације, – саопштава и интерпретира најважније – интонација, ритам и висина гласа;
износи лични став и аргументе. информације садржаја писаних, илустрованих и – дијалог;
2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о усмених текстова на предвиђене теме, користећи – комуникативна намера;
разно- врсним темама из области личних интересовања и искустава. познате језичке елементе;
2.СТ.2.4.4. Пише кратке, једноставне есеје о различитим темама из – саопштава и интерпретира најважније информације
личног искуства, приватног, образовног и јавног контекста. садржаја кратких емисија, видео записа на теме пред-
2.СТ.2.4.5. Пише извештај или прослеђује вести (преводи, интерпретира, виђене програмом наставе и учења, користећи
резимира, сажима) у вези са кратким и/или једноставним текстом из познате језичке елементе;
познатих области који чита или слуша. – износи сопствено мишљење, изражава и образла-
5. Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ же ставове и реагује на мишљење и ставове других
2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију (допадање/недопадање итд.), користећи познате и
у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл. једноставне језичке елементе;
2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких – спонтано и с лакоћом започиње и учествује у
струк- тура. дија- логу и размењује мишљења и информације у
2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор. вези са својим окружењем и свакодневним
2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпунк- ситуацијама;
ција и организација углавном добри. – представља резултате самосталног истраживања
2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила на одређену тему;
понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и – интерпретира тематски прилагођене поетске и
земље чији језик учи. друге књижевне форме;
Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на – користи интонацију, ритам и висину гласа у складу
напредном нивоу у свакој области. са сопственом комуникативном намером и са
1. Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ степеном формалности говорне ситуације;
2. СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном – попуњава формуларе, упитнике и различите ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више обрасце у личном и образовном домену; – писмено изражавање;
са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту. – пише белешке, поруке (имејлове, СМС поруке и – врсте текста;
2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом сл.) да би тражио или пренео релевантне – описивање;
уз помоћ пропратног материјала. информације користећи стандардне форме писаног – стандардне формуле писаног
2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на изражавања; изражавања;
теме из друштвеног или професионалног живота. – пише текстове према моделу, уз помоћ – лексика и комуникативне
2. Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ илустрација, табела, слика, графикона, детаљних функције;
2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењу- упутстава; – ИКТ;
јући одговарајуће технике/врсте читања. – резимира прочитани/преслушани текст о
2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику блиским, познатим, обрађиваним, као и о
читања, долази до потребних информација из области личног актуелним темама;
интересовања. – пише о блиским темама из свог окружења и
2.СТ.3.2.3. Разуме формалну кореспонденцију у вези са струком или подручја интересовања;
личним интересовањима. – описује особе и догађаје поштујући правила
2.СТ.3.2.4. Разуме општи смисао и појединости у стручним текстовима на кохе- рентности користећи фреквентне речи и
основу сопственог предзнања (нпр. специјализовани чланци, изразе;
приручници, сложена упутства). – пише о властитом искуству описујући своје утиске
2.СТ.3.2.5. Разуме садржај извештаја и/или чланка о конкретним или и осећања, износећи мишљења, планове и очекивања,
апстракт- ним темама у коме аутор износи нарочите ставове и гледишта. користећи се једноставним језичким средствима;
2. СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се – пише краћи текст износећи аргументе за и против
односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других на узрасно прикладне теме;
народа. – пише кратка формална, полу-формална и
3. Област језичке вештине – ГОВОР неформал- на писма;
2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним – познаје, и тачно записује речи које садрже
разговорима/ди- скусијама о општим и стручним темама, с једним или више најфре- квентније правописне изузетке;
саговорника. – познаје географску распрострањеност циљног СОЦИОКУЛТУРНА
2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних језика; КОМПЕТЕНЦИЈА
објашњења, аргумената и коментара. – познаје положај циљног језика у глобалном – интеркултурност;
2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава контек- сту и у својој земљи; – положај циљног језика у
своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака – познаје основне демографске и географске одлике глобал- ном и локалном
гледишта и одговара на питања слушалаца. регија и држава у којима се страни језик користи контексту;
2.СТ.3.3.4. Извештава о информацијама из нпр. новинског чланка, документар- као већински; – демографске и географске
ног програма, дискусија, излагања и вести (препричава, резимира, преводи). – препознаје и наводи најзначајније личности и одлике регија и држава у којима се
2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са дога- ђаје културе земље/ земаља чији језик учи и страни језик користи као
културом, традицијом и обичајима свог и других народа. разуме њихову улогу у светским оквирима; већински;
4. Област језичке вештине – ПИСАЊЕ – познаје правила понашања, свакодневне навике, – правила понашања;
2.СТ.3.4.1. Пише неформална писма у којима изражава властиту емотивну сличности и разлике у култури своје земље и – стереотипи;
реакцију, наглашавајући детаље неког догађаја или искуства и земље/ земаља чији језик учи; – стилови у комуникацији на
коментаришући туђе ставове. – препознаје најчешће стереотипе у вези са стра- ном језику;
2.СТ.3.4.2. Пише пословна и друга формална писма различитог садржаја културом своје земље и земаља чији језик учи; – ИКТ;
за личне потребе и потребе струке. – разликује основне облике примереног и непримере-
2.СТ.3.4.3. Пише дескриптивни или наративни текст о стварним или ног вербалног и невербалног понашања у контексту
измишље- ним догађајима. културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на
категорије времена, простора и покрета у
комуникаци- ји, као нпр. тачност, лични простор,
мимика и сл.);
 – препознаје и користи најфреквентније регистре и
стилове у комуникацији на страном језику у складу
са степеном формалности комуникативне ситуације;
– уочава различите аспекте култура земље/
земаља чији језик учи у оквиру својих
интересовања;
– користи савремене видове комуникације у
открива- њу културе земље/земаља чији језик учи;
– користи знање страног језика у различитим
видови- ма реалне комуникације (електронске
поруке, СМС поруке, дискусије на блогу или
форуму, друштвене мреже);
2.СТ.3.4.4. Пише есеје, користећи информације из различитих извора и нуди – преноси суштину и важније појединости поруке МЕДИЈАЦИЈА
аргументована решења у вези с одређеним питањима; јасно и детаљно са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, – преношење поруке са
исказује став, осећање, мишљење или реакцију. додајући, по потреби, једноставнија објашњења и матерњег на страни језик/са
2.СТ.3.4.5. Пише извештај/преводи садржаје и информације из дужих и сложе- обавештења, писмено и усмено; страног на матерњи;
нијих текстова из различитих области које чита или слуша (нпр. препричава, – у писаном облику резимира на структурисан – стратегије преношења
описује, систематизује и сл.). начин садржај краћег текста, аудио или визуелног поруке са матерњег на страни
5. Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ записа и краће интеракције; језик/са страног на матерњи.
2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, – у усменом облику преноси садржај писаног или
који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно. усменог текста, прилагођавајући га исказаним
2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и или претпостављеним потребама саговорника;
активно користи све уобичајене граматичке структуре. – користи одговарајуће компензационе стратегије
2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. ради превазилажења тешкоћа које се јављају (на
2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењују- пример: преноси садржај уз употребу описа,
ћи језичка правила, правила организације текста и правописну норму. парафраза и сл.).
2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални
језички регистар.

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Наглашене личне заменице у служби индиректног објекта

(complemento di termine)
Уводна напомена: Учење Страног језика као првог страног Mandounmessaggio a lei e a te.
језика од почетног нивоа подразумева да се ученик ослања на ис- Ненаглашене личне заменице у служби индиректног објекта
куство и стратегије учења већ два страна језика у основној школи. (complemento di termine)
Та чињеница олакшава учење новог језика и омогућује да се, при- Gliabbiamocompratounlibro. Perchénon ci avetetelefonato?
мењујући већ познате стратегије и технике учења страног језика, Присвојне заменице
поред погодујућих услова у којима се језик учи (интензивна на- Devochiedereilpermessoaimiei.
става у одељењима с малим бројем ученика), постигнућа на нивоу Показне заменице (questo, quello)
језичких компетенција остварују много брже. Questa è lamiamiglioreamica. Quello è illibro di cuitihoparlato.
Повратне заменице
1) ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК Ognigiorno mi alzoalle 6. Mia madresivesteinmodoelegante.
Фонетика и правопис Упитне заменице chi?
che?/checosa? Chi è lui?
Гласовни систем италијанског Checosahaifattoieri?
језика Правила читања и писања Неодређене заменице придеви (niente/nulla, nessuno, qualco-
Подела речи на слогове sa, qualcuno, qualche,alcuni)
Интонација упитне реченице Nonconosconessunoqui. Nonabbiamocompratoniente. C’èqualc-
Интерпункција – основна правила osadamangiare?
Писање великог слова Релативна заменица che
Illibrochestoleggendo è moltointeressante.
Именице
Придеви
Властите и заједничке именице, одговарајући род и број са
детерминативом Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју
Системски приказ морфолошких карактеристика Lamacchina di Damiano è nuova e moltoveloce. Lelezionid’italia
Члан nosonointeressanti.
Облици одређеног и неодређеног члана Компарација придева
il/unlibro, lo/unozaino, l’/un’amico, la/unascuola, l’/un’aula... Paolo è piùsimpatico di Francesco. L’aereo è piùvelocedeltreno.
Употреба одређеног и неодређеног члана Beatrice è menoalta di Maria. Sara è lapiùbravadellaclasse.
Inclassec’èunaragazza. Laragazza è alta e bella. L’Italiahalafor- Апсолутни суперлатив
ma di unostivale. Federico è simpaticissimo.
Партитивни члан Релативни суперлатив
Hounamicoitaliano. Hodegliamiciitaliani. L’Italia è ilpaesepiùbellodelmondo.
Присвојни придеви. Употреба члана уз присвојне придеве.
Заменице Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују бли-
ско сродство.
Личне заменице Lanostraprofessoressa è moltobrava. I tuoiamicisonosimpatici.
Io mi chiamoBeatrice. E tu? MiofratellosichiamaAlessandro. Lesuesorellevivono a Roma. Il-
Наглашене личне заменице у служби директног објекта loropadre è moltosevero.
(complementooggetto) Показни придеви (questo, quello)
Leinonamate, mame. Tipiacequestaborsa? Quelragazzo è moltocarino.
Ненаглашене личне заменице у служби директног објекта Назив боја, морфолошке особености придева viola, rosa,
(complementooggetto) blu Oggiindossaunamagliettablu e i pantalonirosa.
Laconoscobene. Liinviatiamoallafesta. Главни бројеви
Nellamiascuola ci sonoseicentocinquantastudenti.
 Редни бројеви
Abitoalquintopiano.
Предлози
Предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна
употреба
Giovanni è di Roma, maabita a Catania. Glialunnisonoinaula.
Arrivofracinqueminuti.
Предлог са чланом (preposizionearticolata)
Domaniandiamoalcinema. Illibro è nellozaino.
Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davantidietro
Ilquadro è sopraildivano.
Civediamodavantialcinema.
Глаголи
Садашње време правилних и неправилних глагола (presen-
teindicativo)
Neltempoliberoescocongliamici, leggo i libri, ascoltomusica.
Императив, заповедни начин (рецептивно)
Aprite i libri! Siediti! Chiudilafinestra, perfavore! Ascoltate!
Повратни глаголи у садашњем и прошлом времену
A cheoratialzilamattina? Laurasisvegliasempretardi. Cisiamo-
preparatiinfretta.
Употреба глагола piacere
Tipiaceballare? Mipiacelacucinaitaliana. A Lucanonpiacciono-
glispaghetti.
Перфекат (passatoprossimo) правилних и неправилних глагола
Ieriseraabbiamomangiatolapizza. Checosahaifattoieri? Andrea è
natoinnovembre. Sabatosiamostatialcinema.
Перфект модалних глагола volere, dovere, potere,
sapere Ierisonodovutoandaredaldentista.
Кондиционал садашњи правилних и неправилних глагола
(condizionalepresente)
Tiaiuterei, manonsocome. Vorreiuncaffè. Potremmoandareinpi-
scinadomani.
Футур правилних и неправилних глагола (futurosemplice)
FraduegiorniarriveràMaria. Ilprossimoannoandremoinvacanzai
nSicilia.
Имперфекат (imperfetto)
LamiamaestrasichiamavaAnna. Eraalta, bella e moltogentile.
Da- piccolovivevoincampagna. MentreLuigistudiava, noiguardavamola
TV.
Плусквамперфекат (trapassatoprossimo) (рецептивно)
Erostancoperchéavevodormitomale.
Прилози
Основни прилози bene, male, molto, poco, troppo, meno, più и
прилошки изрази за одређивање времена (prima, durante, dopo) и
простора a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su,
giù
Oggistomoltobene. Abbiamomangiatotroppo a cena.
Durantelalezionefacciamotantecose.
Va’ dritto, poigira a destra.
Упитни прилози quando?come? perché?
dove? Quandoseinata? Dove è Marco?
Грађење прилога од придева помоћу суфикса -mente
Parlapiùlentamente! Sivesteelegantemente.
Речцe
ci (прилошка употреба за место)
QuandovaiinItalia? – Civadoquest’estate.
ne (партитивна употреба)
Quantiragazziverranno? – Neverrannoalmenoventi.
Реченица
Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном
облику
Упитна реченица
Ред речи у реченици
Независне сложене реченице
Glialunnisonoinaula e parlanoconilprofessore.
Сложена реченица: употреба везника који уводе зависну ре-
ченицу (временску, узрочну, релативну, намерну)
Nonsonouscitaperchéerostanca.
AndiamoinItaliaperstudiarel’italiano.
Hailettoillibrochetihoregalato?
Хипотетички период: реална погодбена реченица
Sevuoi, staserapossiamoandare a teatro. Sefaràbeltempo, andre-
moalmare.
 3) КИНЕСКИ ЈЕЗИК Придеви

Идеограматика
2. Функционалне речи
1. Формирање, особености и структура кинеских карактера
Прилози: YE, DOU, HEN, CHANGCHANG, JINGCHANG,
2. Развој облика кинеских карактера
YIQI, ZUI, HAI, YIGONG и MASHANG.
3. Анализа структуре кинеских карактера
Везници: HE, HAISHI, YAOSHI и YINWEI.
4. Редослед у писању кинеских карактера
Предлози: ZAI, GEI, GEN, CONG и XIANG.
5. Структурални контитуети кинеских карактера – радикали
Структуалне речцеDE
6. Пиктографски карактери:
– карактери асоцијативног слагања или идеограми;
– пиктофонетски карактери или фоноидеограми. Помоћне речце:
– Употреба модалне помоћне речце NE
Фонетика – Употреба модалне помоћне речце BA
1. Кинеска латиничка транскрипција – PINYIN – Употреба модалне помоћне речце MA
2. Гласовне јединице у кинеском језику:
– Слог и фонема 3. Афикси:
– Сугласници и самогласници Суфикс који означава множину живих бића: -men
– Иницијали: Префикс који се користи у творби редних бројева di-
а) билабијални гласови; b, p, m
б) дентолабијални глас: f
Граматика
в) алвеоларни гласови: d, t, n, l
г) веларни гласови: g, k, h 1 . Oсновне врсте реченица
д) палатални гласови: j, q, x – Реченице са глаголским предикатом
ђ) оштро алвеоларни гласови: z, c, s – Реченице са придевским предикатом
е) оштро-палатални: zh, ch, sh, r – Реченице са именичким предикатом
– Финали: – Реченице са копулом SHI, тип 1
а) прости финали : a, e, i, -o, u, ü – Реченице са глаголом YOU
б) сложени финали: ai, ei, ao, ou, ie, üe, i(o)u, u(e)i 2. Упитне реченице
в) назални финали : an, en, uan, u(e)n, uan, ün, ian, in, ang, – Врсте упитних реченица
eng, uang, ueng, iang, ong, iong – Одлике упитних реченица
– Фонетске трансформације финала, слагање по звучности са – Употреба упитних реченица
ретрофлекснимфиналом-r, – Упитне реченице са упитном заменицом
3. Тонови у кинеском језику: – Афирмативно-негативне (потврдно-одричне) упитне рече-
– Ознака тона и начин обележавања тонова нице
– Законитости неутралног тона 3. Атрибут који означава присвајање
– Променa тонова: 4. Место прилога у реченици
а) промена трећег тона 5. Предложне конструкције: „GEN...YIQI”, „CONG...DAO”
б) промена тона броја један YI 6. Синтагме образоване од броја и класификатора за меру
в) промена тона прилога за негацију BU као атрибути
4. Правила писања транскрипције 7. Негација са прилозима BU и MEI
8. Подела реченица према конструкцији
Морфологија 9. Субјекатско-предикатске реченице – њихова подела.
– Подела речи на врсте САДРЖАЈИ ИЗ КИНЕСКЕ КУЛТУРЕ И
1. Појмовне речи: ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Именице – Упознати ученике са географским одликама Кине, обича-

– Именице које означавају време
– Именице које означавају правац и положај
Заменице
– Личне заменице
– Показне заменице: zhe, na, zher и nar.
– Упитне заменице: shei, shenme, nar, zenme, zenmeyang, ji,
duoshao и duoda
Бројеви: 1–100
Класификатори: GE, BEN, ZHANG, KOU, ZHI, HE, BAO,
JIAN, TIAO, BEI, WAN, JIN, KUAI и DIANR.
Глаголи
– Глаголи: JIAO, DA, YOU, XUE, ZAI, YAO, XIHUAN,
DASUAN, JUEDE, итд.
– Модални глаголи: употреба модалних глагола: XIANG,
NENG, YAO, KEYI HUI, YINGGAI и GAI
јима, животним стиловима, празницима, специфичностима кине-
ске кухиње, националним традиционалним спортовима, кинеском
уметношћу; уметнички занати: изрезивања папира, кинеска кали-
графија, симболика кинеског орнамента
– Сценска уметност: позоришна традиција, позориште
лутака и сенки, савремено позориште и филм.
Историја
Древни људи на територији Кине – далеки преци савременог
човека
– Раздобље палелоита
– Раздобље неолита:
Култура Јангшао – култура црвене керамике (налазиште Банпо)
Култура Лунгшан
Династија Сија (21. – 16. в.пре н.е.)
Династија Шанг (16. – 11. в. пре н.е.), уређење, Змајеве кости,
значај бронзе,
архитектуре и веровање
Династија џоу (11.в. пре н.е. – 771. г.пре н.е.), Источни џоу
Раздобље пролећа и јесени (770. – 476. г. пре н.е.)
– Конфуције, први учитељ (551. – 479. г. пре н.е.); 841. год.
пре н.е. почетак кинеског календара, хијерархијски поредак, зна-
чај ове династије као утемељивача кинеске цивилизације
 Раздобље зараћених држава (475. – 221. г. пре н.е.)
– Ратови међу царствима од 4. до 3. в. пре н.е.; зачеци биро-
кратског управљања; појава крупних центара занатске
производње и великих градова; реформе Шанг Јанга у Ћину;
раздобље развит- ка филозофских и друштвено – политичких
учења у древној Кини: Сто школа мишљења (Конфучијанство,
Менцизам, Моцизам, Да- оизам, Легализам,); Пет класика: Књига
песама, Књига историје, Књига промена, Књига обреда, Анали
пролећа и јесени; почеци нове поезије: Ћу Јуен (304–278. год. пре
н.е.), прво име песништва (кратка биографија, читање одломака
његових најпознатијих пе- сничких остварења на српском језику
Питања небу, Туга одбаче- ног, Призивање духа)
Династија Ћин (221. – 206. год. пре н.е.)
– Прво уједињење Кине 221. год. пре н.е.; иригациони си-
стем; организација бирократског система; изградња Кинеског
зида; војни походи; велико спаљивање књига 213. год. пре н.е.;
оружани устанак под вођством Лиу Банга и пад династије Ћин.
4) НОРВЕШКИ ЈЕЗИК
Именице
Род именица (мушки, женски, средњи)
Неодређени облик једнине и множине правилних именица
Одређена једнина и множина (са постпозитивним чланом)
Генитив властитих именица и употреба неодређеног облика
након генитива
Употреба неодређеног/ одређеног облика именица у зависно-
сти од позиције посесива (тип: minbil – bilenmin)
Неправилни облици множине именица на -er (тип: tysker,
genser, fisker)
Облици множине именица мушког и женског рода без на-
ставка за неодређену множину (тип: mus, ting)
Заменице
Личне заменице: номинатив/subjektsform (jeg, du, han, hun,
vi, dere, de) и акузатив/objektsform (meg, deg, ham, henne, oss, dere,
dem)
Заменице den i det (boka – den, brevet – det)
Повратне заменице (meg, deg, oss, dere, seg)
Упитне заменице hvem, hva, hvor, hvilken, hvilket, hvilke
Придеви
Одређени и неодређени облик једнине и множине правилних
придева
Конгруенција именица и придева (атрибутивно и предикативно)
Облици компарације, морфолошки и перифрастични; супер-
латив у питањима
Облици средњег рода неодређене једнине придева на -lig i -sk
(etvanskeligspørsmål, etnorskord)
Редни бројеви
Придеви mange/mye, litt/lite, få и бројивост именица
Детерминативи
Квантори – основни бројеви
Неодређени члан (en, ei, et) и његова употреба у именичкој
фрази
Демонстративиdenne, dette, disse
Посесивиmin, din, vårи посесивни рефлексивsin
Детерминативиnoenиnoe и њихова употреба у односу на бро-
јивост и небројивост именице (noenmennesker – noe мат) и у од-
носу на род и број бројивих именица у питањима и при негацији
(ikkenoenbank – ikkenoepostkontor)
Глаголи
Презент; изузеци у презентској промени (vite, spørre, gjøre)
Презент модалних глагола (burde, kunne, skulle, ville, måtte)
Глаголске конструкције са допуном у инфинитиву са инфи-
нитивном ознаком (тип: begynne å regne)
Конструкције са модалним глаголом и инфинитивом без ин-
финитивне ознаке (тип: kansnakke)
Претерит слабих глагола (све 4 групе) и одређених фреквент-
них јаких глагола (være, bli, gå, synge, drikke, ta, få)
Императив
Перфекат слабих глагола и одређених фреквентних јаких гла-
гола
Футур I (помоћни модални глаголи skulle и ville и контрасти-
рање употребе)
Глаголи synes/tro
Прилози
Реченични прилози ikke, alltid, aldri, gjerne и њихова позици-
ја у независним и зависним реченицама
Локативни и директивни прилози her: hit, der: dit
Основни прилози деривирани од придева (тип: godt,
langsomt)
Модификативни прилог vel
Предлози
Локативни предлози i/på, hos, fra/til; темпорални предлози
for...siden, om, i
Ред речи и систем независних/зависних реченица
Ред речи у изјавној реечници; конјункториog, men, eller
Упитни облик (Snakkerdunorsk?)
Питања са упитном речју (Hvorbordu?)
Кратки одговори („gjøre-støtte”), потврдни и одрични (Ja,
deterdet. Jo, detgjør vi)
Номиналне зависне реченице са везницима at и om + инди-
ректни говор уведен презентом ред речи у реченица, а са инверзи-
јом после прилошке одредбе за времеи место (Hanspillerfotballen-
gang i uka – Engang i ukaspillerhanfotball)
Временске реченице уведене субјункторимаdaиnår
Узрочне зависне реченице са субјункторомfordi и трансфор-
мација садржаја помоћу прилога derfor.
5) ШПАНСКИ ЈЕЗИК
Именице
Род именица (niño/niña, señor/señora, actor/actriz), именице
које немају морфолошку ознаку рода (estudiante, violinista)
Број именица (casa/casas, profesor/profesores, profesora/
profesoras, actriz/actrices), именице са истим обликом за једнину и
множину (lunes, cumpleaños)
Слагање детерминатива и именице у роду и броју
Члан
Одређени (el, la, los, las) и неодређени члан (un, una, unos,
unas) – основна правила употребе члана
Контракција члана (al, del)
Придеви
Род и број придева, придеви који немају морфолошку ознаку
рода (interesante)
Апокопирање придева уз именицу (buenamigo,
granhombre) Место придева у односу на именицу
Поређење придева – компаратив (más … que, tan … como,
menos … que; mejor, peor, mayor, menor) и апсолутни суперлатив
(muyinteresante)
Присвојни придеви – ненаглашени и наглашени
облици Показни придеви
Заменице
Личне заменице (облици за субјекат, директни и индиректни
објекат), личне заменице са предлозима (a mí, conmigo)
 Присуство/одсуство заменице за субјекат:Estudioespañol.
YosoyPaco, ¿y tú?
Положај заменице у односу на глаголски
облик Упитне заменице
Неодређене заменице
Бројеви
Основни бројеви
Редни бројеви до
10
Предлози
Фреквентни предлози
Прилози
Прилози за место (aquí, ahí, allí; lejos, cerca), за време (ahora,
hoy, mañana; primero, luego, después; antes, después; nunca), за ко-
личину (mucho, unpoco, nada; más o menos), инклузивни (también,
tampoco)
Прилози за начин с наставком -mente
Упитни прилози (dónde, cuándo, cómo, porqué)
Глаголи
1. Копулативни глаголи serиestar – основна значења
2. Разлика између глагола hay/está(n)
3. Индикатив презента (Presentedeindicativo):
Типична употреба:
Siempretrabajaelturnoporlamañana. Презент за
будућност: Mañanavoydeviaje.
Наративни презент за догађаје у прошлости: Enaquellaépocal
agentevivemáspobrequehoy.
4. Прости перфекат (Pretéritoindefinidodeindicativo)
Основна употреба уз временске одредбе: A los 18 añoscomen-
zó a vivirsolo. Duranteprimerañotrabajéenaquellaempresa.
5. Сложени перфекат (Pretéritoperfectodeindicativo)
Основна употреба уз временске одредбе:
Estemesheidodevaca- ciones a lamontaña.
6. Имперфекат (Pretéritoimperfectodeindicativo)
Основна употреба: Deniñoeramuytravieso. Ibatodoslosdías a
piealcolegio.
7. Императив (Imperativo)
Морфолошке особености императива за друго лице једнине
и множине потврдног облика
Императив уз заменице у служби објекта: Dámelo. Dile.
8. Футур (Futurosimple)
Грађење и основна
употреба
9. Глаголске перифразе са инфинитивом: ir a, deber, empezar,
acabarde, tenerque, poder, soler
10. Глаголске перифразе са герундом: estar, seguir, llevar
Реченица
1. Проста и проширена реченица у потврдном облику
2. Проста и проширена реченица у одричном облику (nada,
nadie, ningún/ ninguno/ ninguna, nunca, tampoco)
Nohavenidonadie. / Nadiehavenido.
Nomegustaestapelícula. – A mítampoco
3. Упитна реченица (qué, quién(es), dequién, cuándo, cómo,
dónde, cuánto/a/os/as, porqué)
4. Ред речи у реченици
5. Независно-сложена реченица уз везнике y/e, o/u, pero,
sinembargo
6. Зависно-сложена реченица у индикативу и уз
инфинитив а) Временска (Temporal)
Mientrasibaporlacalle, vi a Ángela.
Cuandoestoydevacaciones, siemprevisito a
misabuelos. б) Узрочна (Causal)
Estudioespañolporquemegusta.
в) Намерна (Final)
EstudioespañolparaviajarporEspaña.
г) Условна (Condicional) – први тип:
Siviene, dilequeestoyaquí.
Siquieres, iremosdepaseo.
7. Директни и индиректни говор у индикативу (без правила о
слагању времена)
Фонетика и правопис
Гласовни систем шпанског језика
Подела речи на слогове; основна правила акцентуације; гра-
фички акценат, дијереза
Изговор графема C, G, Ј, H, Z, Y, RR, LL, Ñ, QUE, QUI, GUE,
GUI
Интонација упитне реченице
Интерпункција – основна правила
Писање великог слова.
ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА
Тематске области за све језике се прожимају и исте су у сва
четири разреда – у сваком наредном разреду обнавља се, а затим
проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстра-
лингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници
обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим по-
требама и савременим токовима у настави страних језика, тако да
свака тема представља одређени ситуацијски комплекс.
Тематске области:
Свакодневни живот (организација времена, послова, слобод-
но време)
Становање (врсте кућа и станова, стамбени простор и про-
сторије и специфичности у вези са њима, становање у великим и
мањим градовима и становање на селу)
Свет рада (перспективе и образовни системи, радна места и
послови)
Догађаји важни у животу појединца (рођење детета, ступање
у брак, завршетак школовања, породица и пријатељи)
Интересантне животне приче и догађаји
Свет културе и уметности (књижевност, визуелне уметности,
позориште, музика, филм)
Знамените личности, из света културе и уметности (историј-
ске и савремене)
Важни историјски догађаји
Живи свет и заштита човекове околине
Научна достигнућа, модерне технологије и свет компјутера
(распрострањеност, примена, корист и негативне стране)
Медији и комуникација
Храна и здравље (навике у исхрани, карактеристична јела и
пића у земљама света, припремање хране)
Описивање људи (спољашњи изглед, карактер, осећања и ра-
сположења)
Потрошачко друштво (новац и новчане трансакције, врсте
продавница, продајних објеката и начина куповине, производи и
специјализоване продавнице, оглашавање)
Спортови и спортске манифестације
Србија – моја домовина
Познати градови и њихове знаменитости, региони и земље у
којима се говори циљни језик
Путовање (врсте и начини путовања, туристички центри,
опрема за путовање, вредност и корист путовања за појединца)
Празници и обичаји у културама
света Европа и заједнички живот
народа
Друштво (религија, социјална питања, миграције, поштовање
различитости, права и обавезе појединца, разумевање)
КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Представљање себе и других
Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално,
регионално специфично)
 Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.
Давање једноставних упутстава и команди
Изражавање молби и захвалности
Изражавање извињења
Изражавање потврде и негирање
Изражавање допадања и недопадања
Изражавање физичких сензација и потреба
Исказивање просторних и временских односа
Давање и тражење информација и
обавештења Описивање и упоређивање лица и
предмета Изрицање забране и реаговање на
забрану Изражавање припадања и поседовања
Скретање пажње
Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања
Тражење и давање дозволе
Исказивање честитки
Исказивање препоруке
Изражавање хитности и обавезности
Исказивање сумње и несигурности.
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
I. Планирање наставе и учења
Општи комуникативни циљ наставе Страног језика се по-
стиже помоћу различитих поступака, метода наставе и настав-
них средстава. Комуникативни приступ у настави страних језика
се остварује кроз примену различитих облика рада (рад у група-
ма и паровима, индивидуални рад, пројекти), употребу додатних
средстава у настави (АВ материјали, ИКТ, игре, аутентични ма-
теријали, итд.), као и уз примену принципа наставе засноване на
сложеним задацима и пројектима који не морају бити искључиво
језичке природе (task-basedlanguageteaching; enseñanzaportareas,
handlungsorientierter FSU).
Савремена настава страних језика претпоставља остварива-
ње исхода уз појачану мисаону активност ученика, поштовања и
уважавања дидактичких принципа и треба да допринесе развоју
стваралачког и истраживачког духа који ће омогућити ученицима
да развијају знања, вредности и функционалне вештине које ће
моћи да користе у даљем образовању, у професионалном раду и у
свакодневном животу; формирају вредносне ставове; буду
оспосо- бљени за живот у мултикултуралном друштву; овладају
општим и међупредметним компетенцијама, релевантним за
активно учешће у заједници и целоживотно учење.
Планирању се може приступити аналитички и синтетички.
Аналитичка метода подразумева рашчлањавање програма до
нивоа наставних јединица које се затим распоређују у плану за
одређе- ни временски период. Синтетичка метода препоручује
обрађивање наставне грађе по ширим целинама. Да би планирање
(глобално, оперативно, лекцијско) било функционално и
квалитетно треба во- дити рачуна о томе да је годишњим планом
предвиђено да ученици имају пет часова недељно, односно 185
часова годишње.
II. Остваривање наставе и учења
ПРЕПОРУКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ НАСТАВЕ
– Слушање и реаговање на налоге и/или задатке у вези са
тек- стом намењеним развоју и провери разумевања говора;
– Рад у паровима, малим и већим групама (мини-дијалози,
игра по улогама, симулације итд.);
– Активности (израда паноа, презентација, зидних новина,
постера за учионицу, организација тематских вечери и сл.);
– Дебате и дискусије примерене узрасту (дебате представља-
ју унапред припремљене аргументоване монологе са ограниченим
трајањем, док су дискусије спонтаније и неприпремљене интерак-
ције на одређену тему);
– Обимнији пројекти који се раде у учионици и ван ње у тра-
јању од неколико недеља до читавог полугодишта уз конкретно
видљиве и мерљиве производе и резултате;
– Граматичка грађа добија свој смисао тек када се доведе у
везу са одговарајућим комуникативним функцијама и темама, и то
у склопу језичких активности разумевања (усменог) говора и пи-
саног текста, усменог и писменог изражавања и медијације;
– Полазиште за посматрање и увежбавање језичких закони-
тости јесу усмени и писани текстови различитих врста, дужине и
степена тежине; користе се, такође, изоловани искази, под
условом да су контекстуализовани и да имају комуникативну
вредност;
– Планира се израда четири писмена задатка за сваки разред.
Како се развијају језичке компетенције
Развој предметних компетенција се тешко може одвојити од
општих и међупредметних компетенција. Колико год биле специ-
фичне, предметне компетенције треба да доприносе да ученици
успешније живе и уче. Сваки час је прилика да се развијају и
пред- метне и међупредметне компетенције кроз добро
осмишљене ак- тивности ученика које погодују трансферу знања,
развијању спо- знајних способности ученика, побољшању
њихове радне културе и примени стеченог знања у реалним
животним контекстима.
Разумевање говора
Разумевање говора је језичка активност декодирања дослов-
ног и имплицитног значења усменог текста; поред способности
да разазнаје и поима фонолошке и лексичке јединице и смисаоне
целине на језику који учи, да би успешно остварио разумевање,
ученик треба да поседује и следеће компетенције: дискурзивну (о
врстама и карактеристикама текстова и канала преношења пору-
ка), референцијалну (о темама о којима је реч) и социокултурну (у
вези са комуникативним ситуацијама, различитим начинима фор-
мулисања одређених говорних функција и др.).
Тежина задатака у вези са разумевањем говора зависи од
више чинилаца: од личних особина и способности онога ко
слуша, укључујући и његов капацитет когнитивне обраде, од
његове мо- тивације и разлога због којих слуша дати усмени
текст, од особина онога ко говори, од намера с којима говори, од
контекста и околно- сти – повољних и неповољних – у којима се
слушање и разумева- ње остварују, од карактеристика и врсте
текста који се слуша итд.
Прогресија (од лакшег ка тежем, од простијег ка
сложенијем) за ову језичку активност у оквиру програма
предвиђена је, стога, на више равни. Посебно су релевантне
следеће:
– присуство/одсуство визуелних елемената (на пример, лак-
шим за разумевање сматрају се они усмени текстови који су пра-
ћени визуелним елементима, због обиља контекстуалних инфор-
мација које се аутоматски процесуирају, остављајући ученику
могућност да пажњу усредсреди на друге појединости);
– дужина усменог текста (напори да се разумеју текстови
дужи од три минута оптерећују и засићују радну меморију);
– брзина говора;
– јасност изговора и евентуална одступања од стандардног
говора;
– познавање теме;
– могућност/немогућност поновног слушања и друго.
Уопште говорећи, без обзира на врсту текста који се слуша
на страном језику, текст се лакше разуме ако поседује следеће
карак- теристике: ограничен број личности и предмета; личности
и пред- мете који се јасно разликују; једноставне просторне
релације (нпр. једна улица, један град) уместо неодређених
формулација („мало даље” и слично); хронолошки след; логичке
везе између различи- тих исказа (нпр. узрок/последица);
могућност да се нова информа- ција лако повеже са претходно
усвојеним знањима.
У вези са тим, корисне су следеће терминолошке напомене:
– категорије насловљене Аудио и видео материјали подразу-
мевају све врсте снимака (ДВД, ЦД, материјали са интернета) раз-
них усмених дискурзивних форми, укључујући и песме, текстове
писане да би се читали или изговарали и сл., који се могу преслу-
шавати више пута;
 – категорије насловљене Монолошка излагања, Медији (ин-
формативне и забавне емисије, документарни програми, интер- Разумевање прочитаног текста
вјуи, дискусије), Спонтана интеракција, Упутства, Читање или разумевање писаног текста спада у тзв. визуелне
подразумевају снимке неформалних, полуформалних и рецептивне језичке вештине. Том приликом читалац прима и
формалних комуникатив- них ситуација у којима слушалац обра- ђује тј. декодира писани текст једног или више аутора и
декодира речено у реалном вре- мену, то јест без могућности проналази његово значење. Током читања неопходно је узети у
преслушавања/поновног прегледа ау- дио и видео материјала, као обзир одређе- не факторе који утичу на процес читања, а то су
и реалне ситуације којима присуствује уживо у својству карактеристике читалаца, њихови интереси и мотивација, као и
посматрача, гледаоца или слушаоца (предавања, филмови, намере, каракте- ристике текста који се чита, стратегије које
позоришне представе и сл). читаоци користе, као и захтеви ситуације у којој се чита.
Стално развијање способности разумевања говора на На основу намере читаоца разликујемо следеће врсте визуел-
страном језику услов је за развој аутономије у употреби страног не рецепције:
језика ван учионице и аутономије у учењу тог језика. Стога се у – читање ради усмеравања;
настави и учењу страног језика непрекидно ради на стицању – читање ради информисаности;
стратешке ком- петенције, коју чине когинитивне и – читање ради праћења упутстава;
метакогнитивне стратегије, на пример (когнитивне од бр. 1. до 4, – читање ради задовољства.
метакогнитивне под бр. 5. и 6): Током читања разликујемо и ниво степена разумевања, тако
7. коришћење раније усвојених знања; да читамо да бисмо разумели:
8. дедуктивно/индуктивно закључивање; – глобалну информацију;
9. употреба контекста; – посебну информацију,
10. предвиђање; – потпуну информацију;
11. анализа и критичко расуђивање; – скривено значење одређене поруке.
12. самостална контрола активности. На основу ових показатеља програм садржи делове који, из
Како би ученици са већим успехом разумели говор на стра- разреда у разред, указују на прогресију у домену дужине текста,
ном језику, потребно је да приликом слушања примене стратеги- количине информација и нивоа препознатљивости и разумљиво-
је чија је делотворност доказана у разним ситуацијама, то јест да сти и примени различитих стратегија читања. У складу са тим,
обрате пажњу на а) општу тему разговора или поруке, б) улоге са- градирани су по нивоима следећи делови програма:
говорника, в) њихово расположење, г) место где се разговор – разликовање текстуалних врста;
одвија и д) време када се разговор одвија. Битно је, такође, да – препознавање и разумевање тематике – ниво глобалног ра-
буду свесни свега што је допринело да дођу до тих информација зумевања;
како би се на- викли да предвиде развој разговора на основу – глобално разумевање у оквиру специфичних текстова;
онога што су чули и на основу својих чињеничних знања; да – препознавање и разумевање појединачних информација –
износе претпоставке на основу контекста и тона разговора; да ниво селективног разумевања;
слушају „између речи” (као што се чита „између редова”) да би – разумевање стручних текстова;
разумели шта стварно мисле саговорници, јер људи не кажу увек – разумевање књижевних текстова.
оно што мисле; да разликују чињенице од мишљења како би
Писмено изражавање
постали критички слушаоци.
Писана продукција подразумева способност ученика да у
Пример листе критеријума за проверу која се може дати уче- писаном облику опише догађаје, мишљења и осећања, пише елек-
ницима тронске и СМС поруке, учествује у дискусијама на блогу, рези-
мира садржај различитих порука о познатим темама (из медија,
Пре слушања књижевних и уметничких текстова и др.), као и да сачини краће
Проверио/ла сам да ли сам добро разумео/ла налог. презентације и слично.
Пажљиво сам погледао/ла слике и наслов како бих проверио/ла да ли ми то Задатак писања на овом нивоу остварује се путем тзв.
може помоћи у предвиђању садржаја текста који ћу слушати. вођеног састава. Тежина задатака у вези са писаном
Покушао/ла сам да се присетим што је могуће већег броја речи у вези са продукцијом зависи од следећих чинилаца: познавања лексике и
темом о којој ће бити говора. нивоа комуникативне компетенције, капацитета когнитивне
Покушао/ла сам да размислим о томе шта би се могло рећи у таквој ситу- обраде, мотивације, способ- ности преношења поруке у
ацији.
кохерентне и повезане целине текста.
За време слушања
Прогресија означава процес који подразумева усвајање страте-
Препознао/ла сам врсту текста (разговор, рекламна порука, вести итд.).
гија и језичких структура од лакшег ка тежем и од простијег ка
Обратио/ла сам пажњу на тон и на звуке који се чују у позадини.
сло- женијем. Сваки виши језички ниво подразумева циклично
Ослонио/ла сам се на још неке показатеље (нпр. на кључне речи) како бих
разумео/ла општи смисао текста. понављање претходно усвојених елемената, уз надоградњу која
Ослонио/ла сам се на своја ранија искуства како бих из њих извео/ла могу- садржи сложени- је језичке структуре, лексику и комуникативне
ће претпоставке. способности. За ову језичку активност у оквиру програма наставе
Обратио/ла сам пажњу на речи које постоје и у мом матерњем језику. и учења предвиђена је прогресија на више равни. Посебно су
Нисам се успаничио/ла када нешто нисам разумео/ла и наставио/ла сам да релевантне следеће ставке:
слушам. – теме (ученикова свакодневница и окружење, лично интере-
Покушао/ла сам да издвојим имена лица и места. совање, актуелни догађаји и разни аспекти из друштвено-
Покушао/ла сам да запамтим тешке гласове и да их поновим. културног контекста, као и теме у вези са различитим наставним
Покушао/ла сам да издвојим из говорног ланца речи које сам онда предметима);
записао/ ла да бих видео/ла да ли одговарају онима које су ми познате. – текстуалне врсте и дужина текста (формални и
Нисам се предао/ла пред тешкоћом задатка и нисам покушао/ла да погађам неформални текстови, наративни текстови и др.);
наслепо.
– лексика и комуникативне функције (способност ученика да
Покушао/ла сам да уочим граматичке елементе од посебног значаја
(време- на, заменице итд.).
оствари различите функционалне аспекте као што су описивање
После слушања
људи и догађаја у различитим временским контекстима, да изрази
Вратио/ла сам се на почетак како бих проверио/ла да ли су моје
захвалност, да се извини, да нешто честита и слично у доменима
почетне претпоставке биле тачне, односно да ли треба да их као што су приватни, јавни и образовни).
преиспитам.
Како бих поправио/ла своја постигнућа, убудуће ћу водити рачуна Усмено изражавање
о следећем:
.............................................................................................................................. Усмено изражавање као продуктивна вештина посматра се са
два аспекта, и то у зависности од тога да ли је у функцији моноло-
шког излагања текста, при чему говорник саопштава, обавештава,
презентује или држи предавање једној или више особа, или је у
функцији интеракције, када се размењују информације између два
или више саговорника са одређеним циљем, поштујући принцип
сарадње током дијалога.
Активности монолошке говорне продукције су:
– јавно обраћање путем разгласа (саопштења, давање упут-
става и информација);
– излагање пред публиком (јавни говори, предавања, презен-
тације разних производа, репортаже, извештавање и коментари о
неким културним догађајима и сл.).
Ове активности се могу реализовати на различите начине и
то:
– читањем писаног текста пред публиком;
– спонтаним излагањем или излагањем уз помоћ визуелне
подршке у виду табела, дијаграма, цртежа и др.
– реализацијом увежбане улоге или певањем.
Зато је у програму и описан, из разреда у разред, развој спо-
собности општег монолошког излагања које се огледа кроз описи-
вање, аргументовање и излагање пред публиком.
Интеракција подразумева сталну примену и смењивање ре-
цептивних и продуктивних стратегија, као и когнитивних и дис-
курзивних стратегија (узимање и давање речи, договарање, уса-
глашавање, предлагање решења, резимирање, ублажавање или
заобилажење неспоразума или посредовање у неспоразуму) које
су у функцији што успешнијег остваривања интеракције. Интер-
акција се може реализовати кроз низ активности, на пример: раз-
мену информација, спонтану конверзацију, неформалну или фор-
малну дискусију, дебату, интервју или преговарање, заједничко
планирање и сарадњу.
Стога се и у програму, из разреда у разред, прати развој ве-
штине говора у интеракцији кроз следеће активности:
– разумевање изворног говорника;
– неформални разговор;
– формална дискусија;
– функционална сарадња;
– интервјуисање;
– усклађивање интонације, ритма и висине гласа (са комуни-
кативном намером и са степеном формалности говорне
ситуације).
Превођење у настави страног језика
Превођење представља специфичан вид активности са сво-
јим посебним лингвистичким и психолошким законитостима. У
настави страног језика превођење се користи као помоћно сред-
ство за развијање комуникативне компетенције код ученика и
ослања се на повезивање општих знања из других области у циљу
што успешнијег писменог превођења кратких, адаптираних тек-
стова савремених аутора уз употребу једнојезичних и двојезичних
речника и информационих технологија. Увежбавају се ситуације у
којима ученик може усмено да преносе суштину краће поруке са
матерњег на страни језик и обрнуто.
Социокултурна компетенција
Социокултурна компетенција представља скуп знања о свету
уопште, као и о сличностима и разликама између властите
заједни- це ученика и заједница чији језик учи. Та знања се односе
на све аспекте живота једне заједнице, од свакодневне културе
(навике, на- чин исхране, радно време, разонода), услова живота
(животни стан- дард, здравље, сигурност) и умећа живљења
(тачност, конвенције и табуи у разговору и понашању), преко
међуљудских односа, вред- ности, веровања и понашања, до
паравербалних средстава (гест, мимика, просторни односи међу
саговорницима итд.). Ова знања су услов за успешну
комуникацију, те чине неодвојиви део наста- ве страног језика.
Социокултурна компетенција се развија кроз ак- тивно
укључивање у аутентичну усмену и писану комуникацију
(слушање песама, гледање емисија, читање аутентичних текстова,
разговор, електронске поруке, СМС, друштвене мреже, дискусије
на форуму или блогу итд.), као и истраживање тема које су
релевантне за ученика у погледу његовог узраста, интересовања и
потреба.
У тесној вези са социокултурном компетенцијом је и интер-
културна компетенција, која подразумева развој свести о другом
и другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика изме-
ђу говорних заједница у којима се ученик креће (како у матерњем
језику/језицима, тако и у страним језицима које учи). Интеркул-
турна компетенција такође подразумева и развијање
радозналости, толеранције и позитивног става према
индивидуалним и колектив- ним карактеристикама говорника
других језика, припадника дру- гих култура које се у мањој или
већој мери разликују од његове сопствене, то јест, развој
интеркултурне личности.
Медијација
Медијација представља активност у оквиру које ученик не
изражава сопствено мишљење већ преузима улогу посредника из-
међу особа које нису у стању или могућности да се непосредно
споразумевају. На овом нивоу образовања, медијација може бити
усмена, писана или комбинована, неформална или полуформална,
и укључује, на Л1 или на Л2, сажимање текста, његово експлика-
тивно проширивање и превођење. Превођење се у овом програму
третира као посебна језичка активност која никако не треба да се
користи као техника за усвајање било ког аспекта циљног језика
предвиђеног комуникативном наставом нити као елемент за вред-
новање језичких постигнућа – оцењивање (нпр. за проверу разу-
мевања говора или писаног текста). Превођење подразумева
развој знања и вештина коришћења помоћних средстава (речника,
при- ручника, информационих технологија итд.) и способност
изнала- жења језичких и културних еквивалената између језика са
којег се преводи и језика на који се преводи. Поред поменутог, у
склопу те језичке активности користе се одговарајуће
компензационе страте- гије ради превазилажења тешкоћа које се
јављају у оквиру језичке активности медијације (на пример
перифраза, парафраза и друго), о којима је такође потребно
водити рачуна у настави и учењу.
Лингвистичка компетенција
Лингвистичка компетенција се односи на познавање и разу-
мевање принципа функционисања и употребе језика и обухвата
фонолошко-фонетска, правописна, лексичка, семантичка, грама-
тичка (морфосинтаксичка) знања. Ова знања су основ за оствари-
вање општег комуникативног циља наставе страног језика и ра-
звој правилних језичких навика кроз усвајање нормиране језичке
структуре.
Упутство за тумачење граматичких садржаја
Настава граматике, с наставом и усвајањем лексике и других
аспеката страног језика, представља један од предуслова
овладава- ња страним језиком. Усвајање граматике подразумева
формирање граматичких појмова и граматичке структуре говора
код ученика, изучавање граматичких појава, формирање навика и
умења у обла- сти граматичке анализе и примене граматичких
знања, као прилог изграђивању и унапређивању културе говора.
Граматичке појаве треба посматрати са функционалног
аспекта тј. од значења према средствима за његово изражава-
ње (функционални приступ). У процесу наставе страног језика у
што већој мери треба укључивати оне граматичке категорије које
су типичне и неопходне за свакодневни говор и комуникацију, и
то кроз разноврсне моделе, применом основних правила и њихо-
вим комбиновањем. Треба тежити томе да се граматика усваја и
рецептивно и продуктивно, кроз све видове говорних активности
(слушање, читање, говорење и писање, као и превођење), на свим
нивоима учења страног језика, у овом случају у свим типовима
гимназије, према јасно утврђеним циљевима и задацима, стандар-
дима и исходима наставе страних језика.
Језичке категорије су разврстане у складу Стандардима обра-
зовних постигнућа за крај општег средњег образовања, односно са
Европским референтним оквиром за живе језике. Сваки језички
ниво (од нивоа А1.1 до нивоа Б2.2) подразумева прогресију језич-
ких структура према комуникативним циљевима: од простијег ка
сложенијем и од рецептивног ка продуктивном. Сваки виши је-
зички ниво подразумева граматичке садржаје претходних
језичких нивоа. Цикличним понављањем претходно усвојених
елемената, надограђују се сложеније граматичке структуре.
Наставник има слободу да издвоји граматичке структуре које ће
циклично пона- вљати у складу са постигнућима ученика, као и
потребама настав- ног контекста.
Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуни-
кативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са
статусом језику и годином учења. С тим у вези, уз одређене
грама- тичке категорије стоји напомена да се усвајају рецептивно,
док се друге усвајају продуктивно.
Настава књижевности
За наставу књижевности током школске године предвиђа се
минимум 35 и максимум 40 часова. Настава књижевности има
како функционални тако и уметничко-естетски циљ, тј. она исто-
времено омогућава континуирано стицање језичкокомуникативне
компетенције, али и развијање свести и осећаја за естетску и ек-
спресивну вредност уметничког дела.
Препоруке за реализацију наставе књижевности:
– читање књижевног дела подстиче стварање трајних чита-
лачких навика и потреба које ученика оспособљавају за целожи-
вотни функционални и креативни контакт са књижевношћу;
– књижевни текстови се користе и за систематско увежбава-
ње стратегија читања;
– књижевни текстови се користе за континуирани развој
свих језичких вештина (нпр. за креативно писање и
инсценирање);
– књижевни текстови се користе као основа за развијање
кри- тичког мишљења о естетској страни уметности (читањем
рецен- зија и критика књижевних и других уметничких дела као
што су филм, музика, ликовна и балетска критика);
– избор текстова обухвата превасходно дела савремене књи-
жевности 20. и 21. века. С обзиром на то да у оригиналном облику
канонизована дела врхунске књижевне вредности често нису ди-
дактички прихватљива или употребљива (нпр. Услед компликова-
не структуре текста, текстуалног обликовања који надилази ниво
језичке компетенције ученикâ, учестале употребе нестандардних
језичких средстава – архаизама, дијалектизама, жаргонизама
итд.), ова дела се користе у настави уз претходну селекцију
(одабир од- говарајућих дела и/или сегмената неког дела) и уз
одговарајућу дидактизацију (у зависности од читалачког циља);
– текстови се користе за анализу различитих аспеката рецеп-
ције, укључујући стицање и даље развијање естетичког искуства
(„евокацију” као стварање емотивног доживљаја) и критичко-ар-
гументативног приступа (конституисање смисла, разрада идеја,
рефлексија);
– у обради текстова примењују се различите методе интер-
претације (историјски, биографски, структуралистички, хермене-
утички итд.);
– избор текстова одражава жанровску разноликост, тј.
обухва- та прозне, поетске и драмске врсте;
– избор текстова је усаглашен са другим наставним предме-
тима (пре свега српским, али и другим страним језиком, истори-
јом, филозофијом, историјом уметности и сл.);
– избор текстова доводи се у везу са другим уметностима
(као што су филмована књижевност – нпр. „Господар прстенова”,
„Ана Карењина”;
књижевност у музици – Травијата / Дама с камелијама, Пр-
стен Нибелунга; текстови у рок музици; књижевност у стрипу);
– књижевни текстови се користе као основа за
(интер)култур- ну рефлексију у синхронијској и дијахронијској
перспективи;
–у настави књижевности се може користити
мултимедијално окружење (аудио књиге, филмови, интернет и
мобилне апликаци- је) где год то допушта или намеће сам
књижевни жанр (нпр. драм- ски текст, поезија), текстуална врста
(путописи, есеји) или приро- да текстуалног сегмента (нпр.
унутрашњи говор ликова).
На основу свих ових препорука предлаже се да стручна већа
на почетку сваке школске године, у оквиру годишњег програма,
исплани- рају и направе предлог дела и одломака из дела која ће
обрађивати.
Лектира
Наставник бира садржаје у складу са узрастом, развојним и
образовним потребама ученика.
III. Праћење и вредновање наставе и учења
Процес праћења и вредновања може започети иницијалним
(или: дијагностичким) оцењивањем. Овим се установљује колико
ученик влада пређашњим градивом неопходним за даље учење
страног језика. На основу иницијалног теста наставник ће лакше
планирати и организовати процес учења, па и индивидуализовати
приступ ученицима.
Током целе школске године, при вредновању треба да се
сме- њују две врсте оцењивања: формативно и сумативно.
Формативно оцењивање, којим се вреднују ученикова
постиг- нућа, у начелу треба да подржава и ученика и учење. Оно
треба да се спроводи чешће, и да буде интерактивно, то јест да
и учени- ци учествују у оцењивању: њихово самопроцењивање и
узајамно процењивање треба да буде део укупног процеса
оцењивања. Циљ тога је да се код ученика подстакне
самосталност и одговорност. Наставник притом добија увид у то
како ученик учи, прикупља информације о постигнућима, и на
том основу модификује наставу и остале активности. Формативно
оцењивање олакшава наставни- ку и да утврди критеријуме за
вредновање постигнућа. Наставник ученику током праћења
његовог рада и активности мора пружати повратне информације
како би му помогао да постигне предвиђе- ни исход. Формативно
оцењивање даће и самом наставнику назна- ке о квалитету
његовог рада и ефикасности примењених метода.
Сумативним оцењивањем вреднује се резултат учења.
Овакво оцењивање спроводи се периодично, на крају појединих
делова програма и по завршетку читавог програма. Оријентисано
на про- шлост, оно сумира постигнућа до тренутка оцењивања.
Суматив- ним оцењивањем наставник ће утврдити да ли је ученик
постигао предвиђене резултате, то јест исходе учења.
Наставник треба нарочито да подржи саморефлексију код
ученика: потребно је да ученик у одређеној мери објективно про-
цењује шта зна, уме и може. Такође треба подстицати вршњачко
учење, тј. сарадњу међу ученицима при утврђивању градива, усва-
јању новог, раду на пројектним задацима итд. Модалитети и ква-
литет те сарадње даваће наставнику шири увид у сопствени рад и
у напредак ученика.
Најзад, у процесу наставе вреднује се и рад наставника, како
путем самопроцењивања тако и путем анкетирања ученика.
Ниједан начин вредновања није потпуно објективан; зато их
треба комбиновати, да би се стекла што веродостојнија слика о
раду, постигнутим исходима и стеченим компетенцијама ученика,
као и о раду и дидактичким методама наставника.
КАКО СЕ ПРАТИ И ВРЕДНУЈЕ РАЗВОЈ
ЈЕЗИЧКИХ КОМПЕТЕНЦИЈА
Нека правила и поступци у процесу праћења и процењивања
компетенција код ученика:
– Развој компетенција наставници прате заједно са својим
ученицима.
– Наставници сарађују и заједнички процењују развој компе-
тенција код својих ученика.
– Процес праћења је по карактеру пре формативан него
сума- тиван.
– У проценама се узимају у обзир разноврсни примери који
илуструју развијеност компетенције.
– У процењивању се узимају у обзир и самопроцене ученика
и вршњачке процене, а не само процене наставника.
– Велики значај се придаје квалитативним, уместо претежно
квантитативним подацима и показатељима.
– Процена садржи опис јаких и слабијих страна развијености
компетенције и предлоге за њено даље унапређивање, а не само
суд о нивоу развијености.
 Други страни језик***
ЕНГЛЕСКИ, НЕМАЧКИ, РУСКИ И ФРАНЦУСКИ
ЈЕЗИК
Циљ учења Страног језика је да ученик усвајањем функци-
оналних знања о језичком систему и култури и унапређивањем
стратегија учења страног језика развије комуникативну компетен-
цију, академску и медијску писменост, оспособи се за интеркул-
турно разумевање и професионални развој.
Општа предметна компетенција
Ученик влада језичким вештинама и знањима која му
омогућа- вају да на страном језику разуме текстове које слуша или
чита у при- ватном, јавном, образовном или професионалном
контексту; комуни- цира писмено или усмено у формалним и
неформалним ситуацијама. Посредујући у усменој или писаној
комуникацији, ученик преноси поруке са страног на матерњи
(први) језик и обрнуто. Владање страним језиком ученику
омогућава стицање знања из различитих области која примењује
у свакодневном животу, обра- зовању и раду. Учењем страног
језика ученик развија креативност, критичко мишљење, вештине
комуникације, самосталност и са-
радњу, уважавање различитости култура и културу дијалога.
Основни ниво
Ученик користи страни језик у мери која му помаже да ра-
зуме садржај усмене поруке и кратке једноставне информације у
вези са личним интересовањем и познатим областима и активно-
стима. Учествује у уобичајеном, свакодневном разговору, чита и
проналази жељену информацију у текстовима са темом од непо-
средног личног интереса. Пише о различитим аспектима из непо-
средног окружења и ради сопствених потреба.
Средњи ниво
Ученик користи страни језик да разуме суштину текста
или да учествује у разговору или дискусији (нпр. школа, забава,
спорт); сналази се у не/предвидивим ситуацијама када му је неоп-
ходно да користи страни језик и/или да у кратком усменом изла-
гању оствари свој интерес. Пише о властитом искуству, описује
своје утиске, планове и очекивања.
Напредни ниво
Ученик користи страни језик да активно учествује у усменој
комуникацији; да прати дужа и сложенија излагања или дискуси-
је о конкретним или апстрактним темама из познатих општих или
стручних тематских области, као и да објашњава своје ставове и/
или образлаже различите предлоге. Чита и пише текстове о широ-
ком спектру тема у складу са општим и властитим
интересовањима.
Специфична предметна компетенција: РЕЦЕПЦИЈА
(слушање и читање)
Основни ниво
Ученик разуме уобичајене изразе и схвата општи смисао сва-
кодневне комуникације изговорене споро и разговетно.
Користећи
основно лингвистичко знање, чита краће текстове написане стан-
дардним језиком, разноврсног садржаја из свакодневног живота и/
или блиских области или струке, у којима преовлађују
фреквентне речи и изрази.
Средњи ниво
Ученик разуме основне елементе разговетног говора у сва-
кодневним ситуацијама и једноставна излагања и презентације
из блиских области изговорене стандардним језиком и релативно
споро. У тексту, из домена личног интересовања и делатности, у
коме преовлађују сложене језичке структуре, ученик разуме оп-
шти смисао и допунске информације, користећи различите техни-
ке/врсте читања.
Напредни ниво
Ученик разуме суштину и детаље опширнијих излагања или
разговора у којима се користи стандардни језик, мења ритам, стил
и тон разговора, а у вези са садржајима из ширег интересовања
ученика. Ученик разуме дуже текстове различитог садржаја (нпр.
адаптирана или оригинална прозна књижевна дела, актуелни но-
вински чланци и извештаји); брзину и технику читања подешава
према тексту који чита.
Специфична предметна компетенција: ПРОДУКЦИЈА (говор
и писање)
Основни ниво
Ученик у свакодневним ситуацијама пише или даје усмена
упутства, писмено или усмено размењује информације о уобичаје-
ним општим и блиским темама.
Користећи једноставне изразе, фразе и језичке структуре,
пише кратке забелешке, поруке и писма, и/или према моделу
пише једноставне текстове нпр. описе особа и догађаја из
познатих области.
Средњи ниво
Ученик без припреме започиње и води разговор, износи
усмено или писмено мишљење о темама из домена личног интере-
совања, образовања, културе и сл.
Користећи разноврсне језичке структуре, шири фонд речи и
израза, ученик усмено или писмено извештава, излаже и/или пре-
ма упутству пише компактни текст поштујући правописну норму
и основна правила организације текста.
Напредни ниво
Ученик са сигурношћу, течно и спонтано, учествује у усме-
ној или писменој комуникацији, говори, извештава, преводи и/или
самостално пише текстове о темама и садржајима из ширег круга
интересовања; користећи информације и аргументе из различитих
извора, износи ставове и преноси мишљење, размењује, проверава
и потврђује информације. Ученик према потреби води формалну
или неформалну преписку, доследно примењујући правописну
норму, језичка правила и правила организације текста.
Разред Први
Недељни фонд часова 3 часа
Годишњи фонд часова 111 часова
СТАНДАРДИ
1. Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
2. СТ.1.1.1. Разуме краће поруке, обавештења и упутства која се
саопштавају разговетно и полако.
2. СТ.1.1.2. Схвата смисао краће спонтане интеракције између двоје или више
са/говорника у личном, образовном и јавном контексту.
2. СТ.1.1.3. Схвата општи смисао информације или краћих монолошких
изла- гања у образовном и јавном контексту.
2. СТ.1.1.4. Схвата смисао прилагођеног аудио и видео записа у вези с темама
из свакодневног живота (стандардни говор, разговетни изговор и спор ритам
излагања).
2. Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
2.СТ.1.2.1. Разуме општи смисао једноставних краћих текстова у вези с бли-
ским темама, у којима преовлађују фреквентне речи и интернационализми.
2.СТ.1.2.2. Проналази потребне информације у једноставним текстовима
(нпр. огласи, брошуре, обавештења, кратке новинске вести ).
2.СТ.1.2.3. Разуме једноставне личне поруке и писма.
2.СТ.1.2.4. Уочава потребне детаље у текстовима из свакодневног живота
(натписи на јавним местима, упутства о руковању, етикете на
производима, јеловник и сл.).
2. СТ.1.2.5. Разуме кратке адаптиране одломке књижевних дела, и друге
појед- ностављене текстове који се односе на цивилизацијске тековине,
културу и обичаје свог и других народа.
3. Област језичке вештине – ГОВОР
2.СТ.1.3.1. Уме да оствари друштвени контакт (нпр. поздрављање,
представља- ње, захваљивање).
2.СТ.1.3.2. Изражава слагање/неслагање, предлаже, прихвата или
упућује понуду или позив.
2.СТ.1.3.3. Тражи и даје једноставне информације, у приватном, јавном
и образовном контексту.
2.СТ.1.3.4. Описује блиско окружење (особе, предмете, места,
активности, догађаје).
2.СТ.1.3.5. Излаже већ припремљену кратку презентацију о блиским темама.
2.СТ.1.3.6. Преноси или интерпретира кратке поруке, изјаве, упутства или
питања.
2.СТ.1.3.7. Излаже једноставне, блиске садржаје у вези сa културом и
традици- јом свог и других народа.
4. Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
2.СТ.1.4.1. Пише кратке белешкe и једноставне порукe (нпр. изражава
захвал- ност, извињење, упозорење).
2.СТ.1.4.2. Пише приватно писмо о аспектима из свакодневног живота
(нпр. описује људе, догађаје, места, осећања).
2.СТ.1.4.3. Попуњава образац/упитник, наводећи личне податке,
образовање, интересовања и сл.
2.СТ.1.4.4. Пише једноставне текстове према моделу, уз помоћ
илустрација, табела, слика, графикона, детаљних упутстава.
2.СТ.1.4.5. Преводи или интерпретира информације из једноставних порука,
бележака или образаца.
5. Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
2.СТ.1.5.1. Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза које му
омогућавају изражавање основних комуникативних функција у
свакодневним ситуацијама.
2.СТ.1.5.2. Саставља кратке, разумљиве реченице користећи
једноставне језичке структуре.
2.СТ.1.5.3. Има углавном јасан и разумљив изговор.
2.СТ.1.5.4. Пише с одговарајућом ортографском тачношћу уобичајене речи
које користи у говору.
2.СТ.1.5.5. Примењује основну правописну
норму. 2.СТ.1.5.6. Користи неутралан језички
регистар.
Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на
средњем нивоу у свакој области.
1. Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
2. СТ.2.1.1. Разуме суштину и битне појединости порука, упутстава и
обавеште- ња о темама из свакодневног живота и делатности.
2.СТ.2.1.2. Разуме суштину и битне појединости разговора или расправе изме-
ђу двоје или више са/говорника у приватном, образовном и јавном контексту.
2.СТ.2.1.3. Разуме суштину и битне појединости монолошког излагања у обра-
зовном и јавном контексту уколико је излагање јасно и добро структурирано.
2.СТ.2.1.4. Разуме суштину аутентичног тонског записа (аудио и видео запис)
о познатим темама, представљених јасно и стандaрдним језиком.
2. Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
2.СТ.2.2.1. Разуме општи смисао и релевантне информације у текстовима
о блиским темама из образовног и јавног контекста.
2.СТ.2.2.2. Открива значење непознатих речи на основу контекста који му
је близак.
2.СТ.2.2.3. Разуме описе догађаја, осећања и жеља у личној преписци.
2.СТ.2.2.4. Проналази потребне информације у уобичајеним писаним
докумен- тима (нпр. пословна преписка, проспекти, формулари).
ИСХОДИ ТЕМЕ
По завршетку првог разреда ученик ће бити у и кључни појмови садржаја
стању да: програма
– разуме и извршава упутства и налоге за различите РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
активности у образовном контексту и у
свакодневним (приватним и јавним) – разумевање говора;
комуникативним ситуацијама; – комуникативна ситуација;
– разуме општи садржај и већи број појединости кра- – монолошко и дијалошко
ћих монолошких и дијалошких излагања о познатим изла- гање;
и узрасно примереним темама, у којима се користи – стандардни језик;
стандардни језик и разговетан изговор; – изговор;
– разуме општи смисао и кључне информације – информативни прилози;
инфор- мативних прилога (на интернету, радију, – размена информација;
телевизији) – аргументација;
о познатим или блиским темама, у којима се – ИКТ;
користи стандардни говор и разговетан изговор;
– разуме основне елементе садржаја и важније
појединости (актере и њихове међусобне односе,
окол- ности радње, заплет и епилог...) у краћим
медијски подржаним аудио и аудио-визуелним
формама (исечци аудио-књига дијалошког карактера,
радио-драма и других радијских снимака, краћих
филмова и серија, телевизијских репортажних
прилога, видео спотови, прилози са јутјуба итд.), у
којима се обрађују блиске, познате и узрасно
примерене теме;
– разуме суштину размене информација
саговорника који разговарају о блиским и познатим
темама;
– разуме општи смисао и најважније детаље радио,
телевизијских или интернетских интервјуа са једним
или већим бројем учесника;
– разуме општи смисао дискусија на узрасно при-
мерене и познате теме, у које је укључен већи број
саговорника, и разазнаје њихове ставове уколико
не садрже изразитије имплицитне елементе;
– разуме аргументе, осећања, жеље, потребе и обра-
зложења ставова и мишљењâ саговорника, уколико
су изнета једноставнијим, познатим и фреквентним
језичким средствима, умереним темпом говора и уз
евентуалну визуелну подршку уз обраћање пажње
на културне специфичности вербалног,
паравербалног и невербалног карактера;
– разуме општи садржај излагања у којима се на узра-
сно примерен начин тематизују релевантна
друштвена питања;
– разуме суштинске елементе, поруку и смисао, као
и одређене препознатљиве појединости текстова
савре- мене музике различитих жанрова;
– разуме, на основу контекста и језичког
предзнања, непознате елементе поруке контексту
анализирајући њене битне елементе;
– разуме најопштији смисао монолошког и
дијалошког излагања говорника са одређеним
изговорним особе- ностима које одступају од језичко-
стандардне норме (дијалекатски говор, говор старијих
и деце, говор неизворних говорника, идиоматски
маркиран говор...);
– износи аргументе за и против на узрасно прикладне
теме;
– идентификује језичке јединице у говору и
анализира их на основу развијених фонолошко-
фонетских, грaматичких, лексичких и семантичких
знања;
2.СТ.2.2.5. Проналази специфичне појединости у дужем тексту са претежно
сложеним структурама, у комe се износе мишљења, аргументи и критике
(нпр. новински чланци и стручни текстови).
2. СТ.2.2.6. Разуме адаптиране књижевне текстове и прилагођене текстове који
се односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других
народа.
3. Област језичке вештине – ГОВОР
2.СТ.2.3.1. Започиње, води и завршава једноставан разговор и укључује се у
дискусију на теме како од личног интереса, тако и оне о свакодневном
животу. 2.СТ.2.3.2. Износи лични став, уверења, очекивања, искуства,
планове као и коментаре о мишљењима других учесника у разговору.
2.СТ.2.3.3. Размењује, проверава, потврђује информације о познатим темама
у формалним ситуацијама (нпр. у установама и на јавним местима).
2.СТ.2.3.4. Описује или препричава стварне или измишљене догађаје, осећања,
искуства.
2.СТ.2.3.5. Излаже већ припремљену презентацију о темама из свог окружења
или струке.
2.СТ.2.3.6. Извештава о догађају, разговору или садржају нпр. књиге, филма
и сл.
2.СТ.2.3.7. Излаже садржаје и износи своје мишљење у вези сa
културом, традицијом и обичајима свог и других народа.
4. Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
2.СТ.2.4.1. Пише белешке или одговара на поруке, истичући битне детаље.
2.СТ.2.4.2. У приватној преписци, тражи или преноси информације,
износи лични став и аргументе.
2.СТ.2.4.3. Пише, према упутству, дескриптивне и наративне текстове о
разно- врсним темама из области личних интересовања и искустава.
2.СТ.2.4.4. Пише кратке, једноставне есеје о различитим темама из
личног искуства, приватног, образовног и јавног контекста.
2.СТ.2.4.5. Пише извештај или прослеђује вести (преводи, интерпретира,
резимира, сажима) у вези са кратким и/или једноставним текстом из
познатих области који чита или слуша.
5. Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
2.СТ.2.5.1. Користи речи и изразе који му омогућавају успешну комуникацију
у предвидивим/свакодневним ситуацијама, актуелним догађајима и сл.
2.СТ.2.5.2. Правилно разуме и користи већи број сложенијих језичких
струк- тура.
2.СТ.2.5.3. Има сасвим разумљив изговор.
2.СТ.2.5.4. Пише прегледан и разумљив текст у коме су правопис, интерпунк-
ција и организација углавном добри.
2.СТ.2.5.5. Препознаје формални и неформални регистар; познаје правила
понашања и разлике у култури, обичајима и веровањима своје земље и
земље чији језик учи.
Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на
напредном нивоу у свакој области.
1. Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
2. СТ.3.1.1. Разуме појединости значајне за разговор или расправу са сложеном
аргументацијом у којoj се износе лични ставови једног или више
са/говорника, у приватном, образовном, јавном и професионалном контексту.
2.СТ.3.1.2. Разуме презентацију или предавање са сложеном аргументацијом
уз помоћ пропратног материјала.
2.СТ.3.1.3. Разуме аутентични аудио и видео запис у коме се износе ставови на
теме из друштвеног или професионалног живота.
2. Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
2.СТ.3.2.1. Препознаје тему и схвата садржај разноврсних текстова, примењу-
јући одговарајуће технике/врсте читања.
2.СТ.3.2.2. Из различитих писаних извора, уз одговарајућу технику
читања, долази до потребних информација из области личног
интересовања.
2.СТ.3.2.3. Разуме формалну кореспонденцију у вези са струком или
личним интересовањима.
2.СТ.3.2.4. Разуме општи смисао и појединости у стручним текстовима на
основу сопственог предзнања (нпр. специјализовани чланци,
приручници, сложена упутства).
2.СТ.3.2.5. Разуме садржај извештаја и/или чланка о конкретним или
апстракт- ним темама у коме аутор износи нарочите ставове и гледишта.
2. СТ.3.2.6. Разуме одломке оригиналних књижевних дела и текстове који се
односе на цивилизацијске тековине, културу и обичаје свог и других
народа.
3. Област језичке вештине – ГОВОР
2.СТ.3.3.1. Активно учествује у формалним и неформалним
разговорима/ди- скусијама о општим и стручним темама, с једним или више
саговорника.
2.СТ.3.3.2. Размењује ставове и мишљења уз изношење детаљних
објашњења, аргумената и коментара.
2.СТ.3.3.3. Методично и јасно излаже о разноврсним темама; објашњава
своје становиште износећи преднoсти и недостатке различитих тачака
гледишта и одговара на питања слушалаца.
2.СТ.3.3.4. Извештава о информацијама из нпр. новинског чланка, документар-
ног програма, дискусија, излагања и вести (препричава, резимира, преводи).
2.СТ.3.3.5. Упоређује ставове и монолошки изражава мишљење у вези са
културом, традицијом и обичајима свог и других народа.
4. Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
2.СТ.3.4.1. Пише неформална писма у којима изражава властиту емотивну
реакцију, наглашавајући детаље неког догађаја или искуства и
коментаришући туђе ставове.
2.СТ.3.4.2. Пише пословна и друга формална писма различитог садржаја
за личне потребе и потребе струке.
2.СТ.3.4.3. Пише дескриптивни или наративни текст о стварним или
измишље- ним догађајима.
– разуме дуже текстове о блиским темама из свакод- РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ
невног живота, као и о темама из културног, ТЕКСТА
наставног и образовног контекста; – разумевање прочитаног текста;
– разуме општи садржај и најважније појединости из – врсте текстова;
дужих текстова, са задовољавајућим степеном – издвајање поруке и
преци- зности и дубине; суштинских информација;
– разуме општи садржај и најважније појединости – препознавање основне аргумен-
из јавних натписа (обавештења, упозорења); тације;
– разуме описе догађаја, намера, осећања и интере- – непознате речи;
совања из преписке коју добија (имејлови, поруке, – ИКТ;
писма);
– проналази и издваја релевантне информације из
дужих текстова, обавештења или проспеката и
реклам- них материјала;
– разуме основну нит аргументације, чак и уколико
не разуме све детаље текста;
– разуме дуже текстове на блиске, познате и обрађи-
ване друштвене теме, препознаје најважније
ауторове ставове и закључке;
– разуме једноставније аутентичне књижевне
текстове различитих жанрова (поезија, проза, драма),
у којима се појављују учесталије метафоре, пренесена
или скривена значења;
– наслућује значење непознатих речи у писаном
тексту на основу познатог контекста и језичког
предзнања;
– препознаје стил и регистар текста;
– разуме најважније информације из стручних
тексто- ва који су у вези с личним интересовањима;
– разуме непознате речи из аутентичног
књижевног текста уз употребу речника, уколико
контекст није довољно јасан;
– идентификује језичке јединице у тексту и
анализира га на основу развијених правописних,
грaматичких, лексичких и семантичких знања;
– користи релативно спонтано и самостално циљни УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
језик као језик комуникације у учионици са наставни- – усмено изражавање;
ком и са осталим ученицима и ученицама, уз – интерпретирање;
употребу тачних граматичких, морфолошких и – неформални разговор;
лексичких структура; – формална дискусија;
– описује особе, радњу, место, доживљај или – сарадња;
актуелна дешавања у садашњости, прошлости и – интервјуисање;
будућности, користећи познате језичке и ванјезичке – интонација, ритам и висина гласа;
елементе; – дијалог;
– саопштава и интерпретира најважније – комуникативна намера;
информације садржаја писаних, илустрованих и
усмених текстова на предвиђене теме, користећи
познате језичке елементе;
– саопштава и интерпретира најважније информације
садржаја кратких емисија, видео записа на теме пред-
виђене програмом наставе и учења, користећи
познате језичке елементе;
– износи сопствено мишљење, изражава и образла-
же ставове и реагује на мишљење и ставове других
(допадање/недопадање итд.), користећи познате и
једноставне језичке елементе;
– спонтано и с лакоћом започиње и учествује у
дија- логу и размењује мишљења и информације у
вези са својим окружењем и свакодневним
ситуацијама;
– представља резултате самосталног истраживања
на одређену тему;
– користи интонацију, ритам и висину гласа у складу
са сопственом комуникативном намером и са
степеном формалности говорне ситуације, водећи
рачуна о језичком регистру;
– са тачношћу, или приближном тачношћу
изговара све гласове и гласовне групе;
2.СТ.3.4.4. Пише есеје, користећи информације из различитих извора и нуди – са тачношћу користи фреквентне граматичке еле- ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
аргументована решења у вези с одређеним питањима; јасно и детаљно менте и структуре, лексику, као и морфолошке – писмено изражавање
исказује став, осећање, мишљење или реакцију. облике у писменом изражавању, поштујући – врсте текста;
2.СТ.3.4.5. Пише извештај/преводи садржаје и информације из дужих и сложе- правописна правила; – описивање;
нијих текстова из различитих области које чита или слуша (нпр. препричава, – попуњава формуларе, упитнике и различите – стандардне формуле писаног
описује, систематизује и сл.). обрасце у личном и образовном домену; изражавања
5. Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ – пише белешке , поруке (имејлове, СМС поруке и – лексика
2.СТ.3.5.1. Разуме и користи разноврстан репертоар речи, израза и идиома, сл.) да би тражио или пренео релевантне и комуникативне
који му омогућавају да се изражава јасно, течно, прецизно и детаљно. информације користећи стандардне форме писаног функције;
2.СТ.3.5.2. Разуме целокупни репертоар граматичких структура и изражавања, у одговарајућем регистру, у складу са – ИКТ;
активно користи све уобичајене граматичке структуре. комуникативним циљем;
2.СТ.3.5.3. Има јасан и природан изговор и интонацију. – пише текстове према моделу, уз помоћ
2.СТ.3.5.4. Пише јасне, прегледне и разумљиве текстове, доследно примењују- илустрација, табела, слика, графикона, детаљних
ћи језичка правила, правила организације текста и правописну норму. упутстава;
2.СТ.3.5.5. Познаје и адекватно користи формални и неформални – резимира прочитани/преслушан текст о блиским,
језички регистар. познатим и обрађиваним, као и о актуелним
темама;
– пише о блиским темама из свог окружења и
подручја интересовања;
– описује особе и догађаје поштујући правила кохе-
рентности, користећи фреквентне речи и
фразеолошке изразе, уз примену одређеног корпуса
синонима;
– пише о властитом искуству описујући своје утиске
и осећања, износећи мишљења, планове и очекивања,
примењујући различите стратегије;
– писмено се изражава користећи основне
одлике адекватног стила и регистра;
– пише краћи текст износећи аргументе за и против
на узрасно прикладне теме;
– пише кратка неформална, полу-формална и
формал- на писма;
– познаје, и тачно записује речи које садрже
најфре- квентније правописне изузетке;
– познаје географску распрострањеност циљног СОЦИОКУЛТУРНА
језика; КОМПЕТЕНЦИЈА
– познаје положај циљног језика у глобалном – интеркултурност;
контек- сту и у својој земљи; – положај циљног језика у
– познаје основне демографске и географске одлике глобал- ном и локалном
регија и држава у којима се страни језик користи контексту;
као већински; – демографске и географске
– препознаје и наводи најзначајније личности и одлике регија и држава у којима се
дога- ђаје културе земље/ земаља чији језик учи и страни језик користи као
разуме њихову улогу у светским оквирима; већински;
– познаје правила понашања, свакодневне навике, – правила понашања;
сличности и разлике у култури своје земље и – стереотипи;
земље/ земаља чији језик учи; – стилови у комуникацији на
– препознаје најчешће стереотипе у вези са стра- ном језику;
културом своје земље и земаља чији језик учи; – ИКТ;
– разликује основне облике примереног и непримере-
ног вербалног и невербалног понашања у контексту
културе земље/ земаља чији језик учи (у односу на
категорије времена, простора и покрета у
комуникаци- ји, као нпр. тачност, лични простор,
мимика и сл.);
– препознаје и користи најфреквентније регистре и
стилове у комуникацији на страном језику у складу
са степеном формалности комуникативне ситуације;
– уочава различите аспекте култура земље/
земаља чији језик учи у оквиру својих
интересовања;
– користи савремене видове комуникације у
открива- њу културе земље/земаља чији језик учи;
– користи знање страног језика у различитим
видови- ма реалне комуникације (електронске
поруке, СМС поруке, дискусије на блогу или
форуму, друштвене мреже);
– преноси суштину и важније појединости поруке МЕДИЈАЦИЈА
са матерњег на страни језик/са страног на матерњи, – преношење поруке са
додајући, по потреби, једноставнија објашњења и матерњег на страни језик/са
обавештења, писмено и усмено, са тачношћу која страног на матерњи;
се заснива на развијеним фонолошко-фонетским, – стратегије преношења
односно правописним, као и лексичким и поруке са матерњег на страни
граматичким знањима; језик/са страног на матерњи.
– у писаном облику резимира на структурисан
начин садржај краћег текста, аудио или визуелног
записа и краће интеракције;
– у усменом облику преноси садржај писаног или
усменог текста, прилагођавајући га исказаним
или претпостављеним потребама саговорника;
– користи одговарајуће компензационе стратегије
ради превазилажења тешкоћа које се јављају, на
пример: преноси садржај уз употребу описа,
парафраза и сл.;
– преноси основне одлике стила и регистра;
– препознаје, и са тачношћу преноси типичне невер-
балне комуникационе садржаје.
 ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ д) ThePresentPerfectTenseса lately, recently, often, seldom
− за изражавање будућности после when, assoonas, until,
1) ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК before, after, итд.
Обрадити следећа времена:
I. РЕЧЕНИЦА а) ThePresentPerfectContinuousTense
Ред речи у реченици б) ThePastPerfectTense(са before, after, when,
Погодбене реченице а) реалне б) потенцијалне в) иреалне but) в) ThePastPerfectContinuousTense
Индиректни говор – обновити градиво из основне школе; 2. Конструкција ”usedto” и ”would” + инфинитив за
увести индиректан говор са променом глаголског времена (глагол исказива- ње уобичајене радње у прошлости
главне реченице у једном од прошлих времена) а) изјаве – потврд- 3. Пасивне конструкције
не и одричне реченице б) молбе, захтеви, наредбе в) питања – навођење утврђених чињеница, случајеви када је вршилац
– Yes/No питања радње непознат (није значајан за значење реченице) и са директ-
–”Wh” питања ним и индиректним објектом
г) уз уводне глаголе: explain, order, offer, promise, invite, итд. 4. Слагање времена
Релативне клаузе а) рестриктивне; б) нерестриктивне – радња истовремена са радњом у главној реченици, радња
Обнављање различитих питања кроз обраду глаголских вре- која јој претходи и радња која следи
мена и индиректан говор. Посебно обрадити: 5. Герунд
а) учтива питања – обновити употребу герунда и обрадити следеће
б) учтива питања – идиоматска употребе: а) после предлога
б) после следећих глагола mind, enjoy, prefer, start, итд.
в) питања са предлозима на крају
в) после фраза can’tstand, lookforwardto, итд.
г) Questiontags – основни примери
6. Модални глаголи can, may, might, must са инфинитивом
II. ИМЕНИЧКА ГРУПА презента за изражавање могућности, вероватноће, извесности и
закључака у вези са садашњим догађајима
7. Предлози за време и место: in, at, on, for, during, while
Члан 8. Прилози
– врсте, грађење и место прилога и прилошких одредаба у
а) Одређени члан са градивним именицама, годишњим доби-
ре- ченици
ма, оброцима, географским појмовима
– поређење прилога
б) неодређени члан са изразима за меру, време, количину и у
узвичним реченицама IV. ОРТОГРАФИЈА
Именице
а) поновити грађење правилне и неправилне множине б) бро- Интерпункција.Подела на слогове. Писање великог слова.
јиве и небројиве именице Правописна правила (spelling).
в) именице са глаголом у множини – e.g. people, public, cattle,
audience V. ФОНЕТИКА
г) именице са глаголом у једнини – e.g. news, information, Фонемска транскрипција
furniture
д) именице које имају исти облик у једнини и у множини – VI. ЛЕКСИКОЛОГИЈА
e.g. fish, deer, swine, sheep
а) Грађење свих врста речи. Префиксација. Суфиксација.
Заменице – грађење именица од глагола са суфиксима: мent, ion, tion,
ance, ence, итд.
– узајамно повратне – eachother, oneanother – грађење речи са основним негативним префиксима: un, in,
dis, im, ir,il, re, итд.
Придеви б) Лексика, идиоми и фразеологизми везани за планиране
темат- ске области, идиоми који садрже назив за део тела,
– прави придеви, партиципски придеви, квантитативни при-
животињу, боју. Нпр. costanarmand a leg, totakethebullbythehorns,
деви: little, few, plentyof, a great dealof
greenfingers, итд.
– поређење придева в) – синоними, нпр. thrifty-economical
− антоними, нпр. spacious-cramped
Бројеви
− хомоними, нпр. right, dear, mean
–децимални бројеви; разломци; означавање нуле у различи- − хомофони, нпр. sent-cent-scent, sew-sow
тим контекстима; четири рачунске радње − хомографи, нпр. row, bow, tear
г) Двочлани глаголи са основним глаголима break, bring,
III. ГЛАГОЛСКА ГРУПА carry, come, cut, do, fall, be, give, get, go, итд.
д) Портманто речи, нпр. Oxbridge, staycation, glamping
1. Обнављање и систематизација глаголских ђ) Колокације, нпр. give a speech, boilinghot, bitterlydisap-
времена Проширити употребе глаголских времена: pointed
а) ThePresentSimpleTense
– за планирану будућу радњу (везану за ред вожње или дога- VII. РЕЧНИЦИ И СЕКУНДАРНА ЛИТЕРАТУРА
ђаје у календару)
− за изражавање будућности после when, assoonas, until, Структура и коришћење једнојезичних и двојезичних речника
before, after, итд. Коришћење секундарне литературе за потребе рада на разли-
б) ThePresentContinuousTense читим текстовима.
– за коначне одговоре у блиској будућности
2) НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
– са прилогом always за учесталу радњу
Именице
в) Begoingto – за изражавање намере, вероватноће и предви-
ђања Род именица
г) TheFutureSimpleTense Одређивање рода именица:
– за предвиђање и одлуке – по најфреквентнијим наставцима (-keit, -ion,-ei, -in,-ling,-
ismus,-e,-t -schaft, -ung, -heit, -chen, -lein, -ling, -muss)
 – по значењу– мушки род (имена месеци, дана, годишњих
доба, стране света, алкохолних пића, занимања, етничких припад-
ности..); женски род (поименичени редни бројеви, имена биљака,
цвећа, дрвећа); средњи род (називи држава, градова уз објашњења
о изузецима, деминутиви, слова, боје, језици).
Властите и заједничке именице са родом, у облицима јед-
нине и множине (dasBild-dieBilder, dieFrau– dieFrauen, derKopf–
dieKöpfe)
Облици и употреба чланова: неодрeђени (ein, einer, eine);
одређени (der, die, das, die); негациони (kein, keine) и нулти
Показни чланови (der, die, das, die; dieser, diese, dieses, diese;
beides, beide)
Неодрађени члан (jeder, alles, alle, mancher, einige, viele,
wenige)
Присвојни члан (mein, dein, sein, ihr, unser, euer, ihr, Ihre)
Упитни чланови (wasfürein; welcher, welche, welches,
welche) Негациони члан (kein,keine)
Заменице
Заменице у номинативу, дативу и акузативу
Личне заменице (ich, du, er, sie, es, wir, ihr, sie, Sie), показне
заменице (dieser, jener, solcher), присвојне заменице (meiner,
deiner, seiner...), упитне заменице (wer,wem,wen...); повратне
заменице (mir/mich,dir/dich,sich...); релативне заменице у
номинативу, дати- ву и акузативу (der, die, das, die, wo, was, wie);
неодређене замени- це (man); негационе заменице (keiner, nichts)
Придеви
Деклинација придева после одређеног и неодрађеног члана
(продуктивна употреба)
Поређење придева, придев у функцији атрибута у компара-
тиву и суперлативу, правилна и неправилна творба (groß, größer,
amgrößten/ der, die, dasgrößte)
Nајфреквеннији придеви са предлозима (zufrieden + mit + D;
frohüber + Akk)
Прилози
Прилошке одредбе (heute, damals, jetzt, morgen); прилози за
место (hier, niergendwo, überall), прилози за правац (weg, hierher,
nirgendwohin, herein, herunter); модални прилози (gerne,anders);
прономинални прилози (da-/ wo-)
Предлози
Предлози са генитивом (während, wegen, trotz), дативом (mit,
zu, bei, nach, aus), акузативом (für,durch, ohne, gegen, um) и са да-
тивом и акузативом (in, an, auf, vor, hinter, neben, zwischen, über,
unter)
Глаголи
Грађење и употреба глаголских времена– презент, перфекат,
претерит, императив (слаби, јаки, помоћни, мешовити, модални и
рефлексивни глаголи)
Футур I – изражавање претпоставке у будућности (Siewird-
jetztzuHausesein.); изражавање претње или наредбе (Duwirstjetzt-
schlafengehen.)
Конјунктив II – учтиво обраћање (KönntestdudasFensterauf-
machen? IchhättegerneeinStückTorte), изражавање жеље помоћни
глаголи ( hätte, wäre, würde) , модални глаголи (könnte,dürfte,
möch- te, müsste, wollte, sollte), würde + Infinitiv
Најфреквентнији глаголи са предлозима (warten + auf + Akk,
sichinteressieren + für + Akk., telefonieren + mit + D...)
Пасив радње – грађење и употреба у презенту ( рецептивно)
Синтаксичке структуре
Временске реченице (wenn, als, während, solange, seitdem, bis,
bevor)
Допусне реченице (obwohl)
Узрочне реченице (da, weil,
denn) Намерне реченице
(damit/um...zu)
Релативна реченица (DasistdasBuch, dasichlese.), предлог и
релативна заменица (IstdasdieFrau, mitderdugesterntelefonierthast?)
Кондиционална реченица– реална (WennichZeithabe, geheichins-
Kino.), потенцијална (WennichmehrZeithätte, würdeichinsKinogehen.)
Копулативниконјунктори (nichtnur...sondernauch, sowohl..al-
sauch, weder..noch, und, sowei ,auch)
Адверзативни конјунктори (aber, sondern)
Алтернативни конјунктори (entweder...oder,
oder) Директна и индиректна упитна реченица
Употреба негационeпартикулe (nicht)
Инфинитив са zu уз модалне глаголе и именске и придевске
фразе (Ichschlagevor, insKinozugehen. Esistgesund, vielObstzuessen.
HastduLustmitzukommen?)
Редослед прилошких одредби у реченици (TEKAMOLO)
Лексикологија
Творба речи, пре свега сложеница именица (Sommerferien) и
придева (stinkreich, hellrot, bildhübsch), префиксација глагола (ein-
kaufen, aufhören...), извођење именица и придева помоћу префикса
и суфикса (Faulheit, Ausbildung, liebevoll,freundlich, unfair...)
Синоними (anfangen=beginnen), хомоними (dasEselohr, die-
Decke) и антоними (anfangen/aufhören).
Фразе и лексикализовани спојеви речи (Abschiednehmen, in-
Erfüllunggehen, zuEndebringen, inFragestellen..)
Систематизација фонетско-ортографских правила. Изговор:
Однос гласова и слова: подела гласова; дужина и квалитет вокала:
дифтонзи, акценат речи, мелодија основних типова реченица.
Ортографија: интерпункција, подела на слогове: писање ве-
ликог почетног слова (Правопис из 2006.).
Речници: двојезични и једнојезични и њихова употреба.
3) РУСКИ ЈЕЗИК
Фонетика с прозодијом
− акцентовани гласови; отвореност и затвореност акцентова-
них вокала.
− редукција вокалских гласова; редукција вокала после твр-
дих гласова („акање”); редукција вокала после меких гласова
(„икање”).
− систем сугласничких гласова руског језика; парни тврди и
меки гласови. увек тврди и увек меки гласови.
− обезвучавање шумних звучних сугласничких гласова на
крају речи; алтернације звучних и безвучних сугласника.
− сугласничке групе чт, сч, зч, сш, зш, вств, стн, лнц, здн.
− основне интонационе конструкције (ИК-1, ИК-2, ИК-3).
− упитни исказ без упитне речи (ИК-3); ИК-3 у унутрашњим
фонетским синтагмама; сегментација.
Именице
– oбнављање и систематизација именичких деклинација
(стол, приятель; мама, няня; село, поле);
– генитив једнине именица мушког рода с наставком-у(-ю)(с
краю, килограммсахару, прибавитьшагу, выпитьчайку);
– локатив једнине именица мушког рода с предлогом о и
в/на, наставцима -е/ -у(-ю)(о береге / на берегу, о лесе / в лесу, на
краю);
– номинатив множине именица на -а, -я, -ья, -е(город −
горо- да, учитель – учителя, дерево – деревья, гражданин –
граждане);
– промена именица мушког, женског и средњег рода на -ий,–
ия, -ие, – мя(гений, армия, здание, время);
– именице којима се означава професија људи, њихова наци-
онална или територијална припадност (с најчешћим суфиксима:
-ак, -як, -анин/-янин, -аре; -атор/-ятор, -ен, -ка, -ер, -льк/-ик,
-ль/-ица и сл.)
– именице pluraliatantum (брюки, духи, квашни, счеты)
– непроменљиве именице (бюро, метро, пальто, кофе).
– презимена на -ов, -ев.
– акценат именица, покретни акценат.
Придеви
– обнављање и систематизација придевских деклинација
– поређење придева: прост облик компаратива(старший,
младший, старше, младше); прост облик суперлатива (ближа-
йший, простейший, худший).
− присвојни придеви на -ов, -ев, -ский.
− придеви за означавање простора и времена (сегодняшний,
здешний).
− рекција придева – уочавање разлика у односу на српски је-
зик: больной чем, готовый к чему, способный к чему и сл.
Бројеви
− промена основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5−20, 30, 40, 50, 100;
200−400; 500−900; 1.000.
− временске конструкције бројева с предлозима с ... до; с ...
по; от ... до; к.
– исказивање времена по часовнику у разговорном и службе-
ном стилу.
– акценат бројева, писање бројева (правопис).
Глаголи
− најчешће алтернације основе у презенту и простом
будућем времену
– творба глаголског вида помоћу префикса, суфикса, основе
и акцента.
– глаголи кретања – обнављање, систематизација и увођење
нових глагола (гнать~гонять, ползти~ползать,
брести~бродить).
– најчешћи глаголски префикси: в-: вносить, входить; вз-:
взлететь, взбежать; воз-: возбудить; вы-: выбежать; до-: добе-
жать; за-: запеть; из-: избрать; на-: набросить; по-:
побежать, поговорить; под-: подбежать; при-: приготовить,
приехать; у-: улететь и сл.
– најчешћи глагослки суфикси: -а-: встречать, ужина-
ть; -ва-: продавать; -е-: умнеть; -ива-: рассматривать; -ыва-:
связывать; -ова-: действовать и сл.
– глаголски прилози.
– рекција глагола – уочавање разлика у односу на српски је-
зик:поздравитького с чем, поблагодаритького за что, пожертво-
ватькем-чем, напоминать о ком-чём, интересоватьсякем-чем,
привыкнуть к чему, следить за кем-чем итд.
– акценат глагола, покретни акценат.
Прилози
− прилози и прилошке одредбе за место, време, начин и коли-
чину – систематизација.
− поређење прилога.
Предлози
− најчешћи предлози чија се употреба разликује од употребе
истих или сличних у српском језику, на пример: за са акузативом
и инструменталом у просторној одредби; из-за са генитивом у из-
ражавању узрока; за и под с инструменталом у одредби места; к
са дативом у временској одредби; по са дативом у атрибутској,
про- сторној, временској, начинској и узрочној одредби; у, около,
возле са генитивом у просторној одредби.
Везници
− најчешћи прости везници за поједине врсте независно-сло-
жених реченица: а, да, и, но, или.
− најчешћи сложени везници: потомучто, так как, пе-
редтемкак, прежде чем и сл.
Реченични модели
Реченични модели у потврдном, одричном и упитном облику
за исказивање следећих односа:
Субјекатско-предикатски односи
именски предикат, копуле быть, стать, являться
Шишкин был великим художником. Ваша копия компьютер-
ной программы не является подлинной.
одсуство копуле
Я − Мария. Мой папа − лётчик.
Објекатски односи
Реченице са
а) директним објектом: Мы смо трелиновую картину. Я не
получилответа.
б) индиректним објектом: Мальчик слушается матери. Ан-
дрей изменил родине. Он их поблагодарил. Бойцыпо жертвовали
жизнью. Они смеялись над этой глупостью. Эта фотография на-
поминает о прошлом. Товарищи обещали прийти. Брат в письме-
со общает, что приедет к нам.
Просторни односи
Реченице са одредбом
а) израженом прилогом: Я иду туда (вниз, наверх, внутрь,
до- мой). Он осталсятам (внизу, наверху, внутри, дома);
б) израженом зависним падежом: Мальчик спрятался за две-
рь. Девочкастоит за дверью. Машина появилась из-за угла.
Кошка вылезла из-под дивана. Мы долго гуляли по городу. Я сижу
у окна. Он живёт у своих родителей.
Атрибутивни односи
Реченице са атрибутом
а) у суперлативу: Пушкин является величайшим русским по-
этом.
б) у зависном падежу: Я забылтет радь по русскому языку.
Временски односи
Реченице са одредбом
а) израженом прилогом: Я пришёл раньше тебя.
б) израженом зависним падежом: Они вернулись к вечеру (к
трёмчасам). Врач принимает по понедельникам. Я сегодня зани-
мался с пяти до семи часов.
Начински односи
Реченице са одредбом
а) израженом прилогом: Он говорит по-русски. Маша пишет
более красиво, чем ты. Наташа пишет красивее всех.
б) израженом зависним падежом: Книги пошлите по почте.
Узрочни односи
Реченице с одредбом израженом зависним падежом: Он не
приехал в срок по болезни.
Сложена реченица
− однос реченица у сложеној реченици.
− независно-сложене и зависно-сложене реченице.
− употреба запете у сложеној реченици.
− управни и неуправни говор: претварање управног у неу-
правни говор и обрнуто.
Правопис
− интерпункција.
− преношење речи на крају реда.
− писање великог слова (с посебном пажњом на разликама
руског и српског правописа).
Лексикологија
Варијанте речи. Вишезначност речи. Хомоними. Уочавање
међујезичких хомонима и паронима у тексту. Лексичка спојивост
са посебном пажњом на уочавању разлика у лексичкој спојивости
између руских и српских лексема.
Речници
Структура једнојезичних и двојезичних речника. Употреба
речника.
4) ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Именичка група
– Употреба детерминаната: одређених, неодређених и парти-
тивних чланова; присвојних и показних придева; основних, ред-
них и апроксимативних бројева; неодређених речи; одсуство де-
терминаната (на пример: код етикетирања производа – fromagede
brebis, натписа на продавницама и установама – boulangerie,
banquе, назива рубрика у штампаниммедијима – faitsdivers, на
знаковима упозорења – еntréeinterdite; испред именице у позицији
атрибута: ilestboulanger и слично);
– Род и број именица и придева; oдређивање рода именица
по најфреквентнијим суфиксима (мушки род: -ment, -age, -eau,
-oir, -ier, -on, -isme, -mètre, -scope, -phone, женски род: -tion, -sion,
-aison, -ure, -ade. –ude, -esse, -ette, -té, -ée, – ance, – ence, – ine,
-logie, уз обавезну напомену изузетака попут cage, image, page,
plagen.f, као и eaun.f. или musée, lycéen.m. итд.); одређивање рода
именица по значењу: мушки род (имена дана, месеци, годишњих
доба, страна света, дрвећа, метала итд.), женски род (апрокси-
мативнe бројне именице, имена наука, уз напомену изузетка
ledroitитд.); место придева petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil,
beau, joli, long, bon, mauvais; промена значења неких придева у за-
висности од места: ungrandhomme/unhommegrand; unbravehomme/
unhommebrave; поређење придева;
– Заменице: личне ненаглашене (укључујући и заменицу on)
и наглашене; заменице за директни и за индиректни објекат; пока-
зне и присвојне; упитне и неодређене.
Глаголска група
– Глаголски начини и времена: презент, сложени перфект,
имперфект, плусквамперфект, футур први индикатива, као и
пери- фрастичне конструкције: блиски футур, блиска прошлост,
радња у токуêtreentrainde ...; ilfautque, je veuxque, j’aimeraisque
праћени презентом субјунктива глагола прве групе
(Ilfautqueturacontesçaà tonfrère), као и рецептивно:
Ilfautquetufasses/ quetuailles/ quetusois/ quetulises/ quetusaches/
quetuécrives; презент и перфект кондицио- нала:
Simesparentsmelaissaientpartir, je viendraisavectoi! Sij’avaissu, je
seraisvenueplustôt; императив (рецептивно): aieunpeudepatience,
n’ayezpaspeur;soissage!
– Партицип презента и герундив (рецептивно);
– Фреквентни униперсонални глаголи и конструкције.
Предлози
– Најчешћи предлози; предложни изрази parrapportà, à
côtéde, aulieude, à l’occasionde, à l’aidede; malgré; контраховање
члана и предлога.
Прилози
– За место, за време, за начин, за количину
– alors – за исказивање последице
– прилошки израз quandmême – за исказивање концесије
– место прилога
– прилошке заменице en и y
Модалитети и форме реченице
– Декларативни, интерогативни, екскламативни и
императив- ни модалитет;
– Афирмација и негација; актив; пасив (рецептивно);
– Реченице са презентативима;
– Наглашавање реченичних делова помоћу формуле c’est...
qui и c’est ... que
Основни типови сложених реченица
– Координиране реченице са везницима et, ou, mais, car, ni и
прилозима/прилошким изразима c’estpourquoi, donc, puis, pourtant,
parcontre, parconséquent, aucontraire;
– Зависне реченице: релативне са заменицама qui, que, où и
dont; компаративне са везницима/везничким изразима comme,
autant .... que, lemême ... que, plus ... que, moins ... que; временске
са везницима/везничким изразима quand, avantque/avantde+ин-
финитив, chaquefoisque, pendantque, aprèsque, depuisque; узрочне
са везницима parceque и puisque; (рецептивно) концесивне и опо-
зитивне са везницима bienque и alorsque; финалне са везницима
pourque/pour + инфинитив и afinque/afinde+инфинитив; хипоте-
тичне са везником si (вероватни, могући и иреални потенцијал);
реченице са queу функцији објекта (нпр. Nousespéronsqueturéussir
astonexamen); слагање времена у објекатским реченицама.
Ортографија и фонетика
– Правила правописа и изговора
– Фонетска транскрипција
– Подела на слогове и правила акцентовања
– Интерпункција
– Писање великог слова.
ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА
Тематске области за све језике се прожимају и исте су у сва
четири разреда – у сваком наредном разреду обнавља се, а затим
проширује фонд лингвистичких знања, навика и умења и екстра-
лингвистичких представа везаних за конкретну тему. Наставници
обрађују теме у складу са интересовањима ученика, њиховим по-
требама и савременим токовима у настави страних језика, тако да
свака тема представља одређени ситуацијски комплекс.
Тематске области:
Свакодневни живот (организација времена, послова, слобод-
но време)
Становање (врсте кућа и станова, стамбени простор и про-
сторије и специфичности у вези са њима, становање у великим и
мањим градовима и становање на селу)
Свет рада (перспективе и образовни системи, радна места и
послови)
Догађаји важни у животу појединца (рођење детета, ступање
у брак, завршетак школовања, породица и пријатељи)
Интересантне животне приче и догађаји
Свет културе и уметности (књижевност, визуелне уметности,
позориште, музика, филм)
Знамените личности, из света културе и уметности (историј-
ске и савремене)
Важни историјски догађаји
Живи свет и заштита човекове околине
Научна достигнућа, модерне технологије и свет компјутера
(распрострањеност, примена, корист и негативне стране)
Медији и комуникација
Храна и здравље (навике у исхрани, карактеристична јела и
пића у земљама света, припремање хране)
Описивање људи (спољашњи изглед, карактер, осећања и ра-
сположења)
Потрошачко друштво (новац и новчане трансакције, врсте
продавница, продајних објеката и начина куповине, производи и
специјализоване продавнице, оглашавање)
Спортови и спортске манифестације
Србија – моја домовина
Познати градови и њихове знаменитости, региони и земље у
којима се говори циљни језик
Путовање (врсте и начини путовања, туристички центри,
опрема за путовање, вредност и корист путовања за појединца)
Празници и обичаји у културама
света Европа и заједнички живот
народа
Друштво (религија, социјална питања, миграције, поштовање
различитости, права и обавезе појединца, разумевање).
КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Представљање себе и других
Поздрављање (састајање, растанак; формално, неформално,
регионално специфично)
Идентификација и именовање особа, објеката, боја, бројева итд.
Давање једноставних упутстава и команди
Изражавање молби и захвалности
Изражавање извињења
Изражавање потврде и негирање
Изражавање допадања и недопадања
Изражавање физичких сензација и потреба
Исказивање просторних и временских односа
Давање и тражење информација и обавештења
Описивање и упоређивање лица и предмета
Изрицање забране и реаговање на забрану
Изражавање припадања и поседовања
Скретање пажње
Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања
Тражење и давање дозволе
Исказивање честитки
Исказивање препоруке
Изражавање хитности и обавезности
Исказивање сумње и несигурности.
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
I. Планирање наставе и учења
Општи комуникативни циљ наставе Страног језика се постиже
помоћу различитих поступака, метода наставе и наставних средстава.
Комуникативни приступ у настави страних језика се остварује кроз
примену различитих облика рада (рад у групама и паровима, инди-
видуални рад, пројекти), употребу додатних средстава у настави
(АВ материјали, ИКТ, игре, аутентични материјали, итд.), као и уз
примену принципа наставе засноване на сложеним задацима и
пројектима који не морају бити искључиво језичке природе (task-
basedlanguageteaching; enseñanza portareas, handlung sorientierter
FSU).
Савремена настава страних језика претпоставља остварива-
ње исхода уз појачану мисаону активност ученика, поштовања и
уважавања дидактичких принципа и треба да допринесе развоју
стваралачког и истраживачког духа који ће омогућити ученицима
да развијају знања, вредности и функционалне вештине које ће
моћи да користе у даљем образовању, у професионалном раду и у
свакодневном животу; формирају вредносне ставове; буду
оспосо- бљени за живот у мултикултуралном друштву; овладају
општим и међупредметним компетенцијама, релевантним за
активно учешће у заједници и целоживотно учење.
Планирању се може приступити аналитички и синтетички.
Аналитичка метода подразумева рашчлањавање програма до ни-
воа наставних јединица које се затим распоређују у плану за одре-
ђени временски период. Синтетичка метода препоручује обрађи-
вање наставне грађе по ширим целинама.
II. Остваривање наставе и учења
ПРЕПОРУКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ НАСТАВЕ
– Слушање и реаговање на налоге и/или задатке у вези са
тек- стом намењеним развоју и провери разумевања говора;
– Рад у паровима, малим и већим групама (мини-дијалози,
игра по улогама, симулације итд.);
– Активности (израда паноа, презентација, зидних новина,
постера за учионицу, организација тематских вечери и сл.);
– Дебате и дискусије примерене узрасту (дебате представља-
ју унапред припремљене аргументоване монологе са ограниченим
трајањем, док су дискусије спонтаније и неприпремљене интерак-
ције на одређену тему);
– Обимнији пројекти који се раде у учионици и ван ње у тра-
јању од неколико недеља до читавог полугодишта уз конкретно
видљиве и мерљиве производе и резултате;
– Граматичка грађа добија свој смисао тек када се доведе у
везу са одговарајућим комуникативним функцијама и темама, и то
у склопу језичких активности разумевања (усменог) говора и пи-
саног текста, усменог и писменог изражавања и медијације;
– Полазиште за посматрање и увежбавање језичких закони-
тости јесу усмени и писани текстови различитих врста, дужине и
степена тежине; користе се, такође, изоловани искази, под
условом да су контекстуализовани и да имају комуникативну
вредност;
– Планира се израда четири писмена задатка за сваки разред.
КАКО СЕ РАЗВИЈАЈУ ЈЕЗИЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Развој предметних компетенција се тешко може одвојити од
општих и међупредметних компетенција. Колико год биле специ-
фичне, предметне компетенције треба да доприносе да ученици
успешније живе и уче. Сваки час је прилика да се развијају и
пред- метне и међупредметне компетенције кроз добро
осмишљене ак- тивности ученика које погодују трансферу знања,
развијању спо- знајних способности ученика, побољшању
њихове радне културе и примени стеченог знања у реалним
животним контекстима.
Разумевање говора
Разумевање говора је језичка активност декодирања дослов-
ног и имплицитног значења усменог текста; поред способности
да разазнаје и поима фонолошке и лексичке јединице и смисаоне
целине на језику који учи, да би успешно остварио разумевање,
ученик треба да поседује и следеће компетенције: дискурзивну (о
врстама и карактеристикама текстова и канала преношења пору-
ка), референцијалну (о темама о којима је реч) и социокултурну (у
вези са комуникативним ситуацијама, различитим начинима фор-
мулисања одређених говорних функција и др.).
Тежина задатака у вези са разумевањем говора зависи од
више чинилаца: од личних особина и способности онога ко
слуша, укључујући и његов капацитет когнитивне обраде, од
његове мо- тивације и разлога због којих слуша дати усмени
текст, од особина онога ко говори, од намера с којима говори, од
контекста и околно- сти – повољних и неповољних – у којима се
слушање и разумева- ње остварују, од карактеристика и врсте
текста који се слуша итд.
Прогресија (од лакшег ка тежем, од простијег ка
сложенијем) за ову језичку активност у оквиру програма
предвиђена је, стога, на више равни. Посебно су релевантне
следеће:
– присуство/одсуство визуелних елемената (на пример, лак-
шим за разумевање сматрају се они усмени текстови који су пра-
ћени визуелним елементима, због обиља контекстуалних инфор-
мација које се аутоматски процесиурају, остављајући ученику
могућност да пажњу усредсреди на друге појединости);
– дужина усменог текста (напори да се разумеју текстови
дужи од три минута оптерећују и засићују радну меморију);
– брзина говора;
– јасност изговора и евентуална одступања од стандардног
говора;
– познавање теме;
– могућност/немогућност поновног слушања и друго.
Уопште говорећи, без обзира на врсту текста који се слуша
на страном језику, текст се лакше разуме ако поседује следеће
карак- теристике: ограничен број личности и предмета; личности
и пред- мете који се јасно разликују; једноставне просторне
релације (нпр. једна улица, један град) уместо неодређених
формулација („мало даље” и слично); хронолошки след; логичке
везе између различи- тих исказа (нпр. узрок/последица);
могућност да се нова информа- ција лако повеже са претходно
усвојеним знањима.
У вези са тим, корисне су следеће терминолошке напомене:
– категорије насловљене Аудио и видео материјали подразу-
мевају све врсте снимака (ДВД, ЦД, материјали са интернета) раз-
них усмених дискурзивних форми, укључујући и песме, текстове
писане да би се читали или изговарали и сл., који се могу преслу-
шавати више пута;
 – категорије насловљене Монолошка излагања, Медији (ин-
формативне и забавне емисије, документарни програми, интер- Разумевање прочитаног текста
вјуи, дискусије), Спонтана интеракција, Упутства,
Читање или разумевање писаног текста спада у тзв. визуелне
подразумевају снимке неформалних, полуформалних и
рецептивне језичке вештине. Том приликом читалац прима и
формалних комуникатив- них ситуација у којима слушалац
обра- ђује тј. декодира писани текст једног или више аутора и
декодира речено у реалном вре- мену, то јест без могућности проналази његово значење. Током читања неопходно је узети у
преслушавања/поновног прегледа ау- дио и видео материјала, као обзир одређе- не факторе који утичу на процес читања, а то су
и реалне ситуације којима присуствује уживо у својству карактеристике читалаца, њихови интереси и мотивација, као и
посматрача, гледаоца или слушаоца (предавања, филмови, намере, каракте- ристике текста који се чита, стратегије које
позоришне представе и сл.). читаоци користе, као и захтеви ситуације у којој се чита.
Стално развијање способности разумевања говора на На основу намере читаоца разликујемо следеће врсте визуел-
страном језику услов је за развој аутономије у употреби страног не рецепције:
језика ван учионице и аутономије у учењу тог језика. Стога се у – читање ради усмеравања;
настави и учењу страног језика непрекидно ради на стицању – читање ради информисаности;
стратешке ком- петенције, коју чине когинитивне и – читање ради праћења упутстава;
метакогнитивне стратегије, на пример (когнитивне од бр. 1. до 4, – читање ради задовољства.
метакогнитивне под бр. 5. и 6): Током читања разликујемо и ниво степена разумевања, тако
13. коришћење раније усвојених знања; да читамо да бисмо разумели:
14. дедуктивно/индуктивно закључивање; – глобалну информацију;
15. употреба контекста; – посебну информацију,
16. предвиђање; – потпуну информацију;
17. анализа и критичко расуђивање; – скривено значење одређене поруке.
18. самостална контрола активности. На основу ових показатеља програм садржи делове који, из
Како би ученици са већим успехом разумели говор на стра- разреда у разред, указују на прогресију у домену дужине текста,
ном језику, потребно је да приликом слушања примене стратеги- количине информација и нивоа препознатљивости и разумљиво-
је чија је делотворност доказана у разним ситуацијама, то јест да сти и примени различитих стратегија читања. У складу са тим,
обрате пажњу на а) општу тему разговора или поруке, б) улоге са- градирани су по нивоима следећи делови програма:
говорника, в) њихово расположење, г) место где се разговор – разликовање текстуалних врста;
одвија и д) време када се разговор одвија. Битно је, такође, да – препознавање и разумевање тематике – ниво глобалног ра-
буду свесни свега што је допринело да дођу до тих информација зумевања;
како би се на- викли да предвиде развој разговора на основу – глобално разумевање у оквиру специфичних текстова;
онога што су чули и на основу својих чињеничних знања; да – препознавање и разумевање појединачних информација –
износе претпоставке на основу контекста и тона разговора; да ниво селективног разумевања;
слушају „између речи” (као што се чита „између редова”) да би – разумевање стручних текстова;
разумели шта стварно мисле саговорници, јер људи не кажу увек – разумевање књижевних текстова.
оно што мисле; да разликују чињенице од мишљења како би
постали критички слушаоци.
Писмено изражавање
Пример листе критеријума за проверу која се може дати уче- Писана продукција подразумева способност ученика да у
ницима писаном облику опише догађаје, мишљења и осећања, пише елек-
тронске и СМС поруке, учествује у дискусијама на блогу, рези-
Пре слушања мира садржај различитих порука о познатим темама (из медија,
Проверио/ла сам да ли сам добро разумео/ла налог. књижевних и уметничких текстова и др.), као и да сачини краће
Пажљиво сам погледао/ла слике и наслов како бих проверио/ла да ли ми то презентације и слично.
може помоћи у предвиђању садржаја текста који ћу слушати.
Задатак писања на овом нивоу остварује се путем тзв. вође-
Покушао/ла сам да се присетим што је могуће већег броја речи у вези са
темом о којој ће бити говора.
ног састава. Тежина задатака у вези са писаном продукцијом за-
Покушао/ла сам да размислим о томе шта би се могло рећи у таквој ситу-
виси од следећих чинилаца: познавања лексике и нивоа комуни-
ацији. кативне компетенције, капацитета когнитивне обраде, мотивације,
За време слушања способности преношења поруке у кохерентне и повезане целине
Препознао/ла сам врсту текста (разговор, рекламна порука, вести итд.). текста.
Обратио/ла сам пажњу на тон и на звуке који се чују у позадини. Прогресија означава процес који подразумева усвајање стра-
Ослонио/ла сам се на још неке показатеље (нпр. на кључне речи) како бих тегија и језичких структура од лакшег ка тежем и од простијег ка
разумео/ла општи смисао текста. сложенијем. Сваки виши језички ниво подразумева циклично по-
Ослонио/ла сам се на своја ранија искуства како бих из њих извео/ла могу- нављање претходно усвојених елемената, уз надоградњу која са-
ће претпоставке. држи сложеније језичке структуре, лексику и комуникативне спо-
Обратио/ла сам пажњу на речи које постоје и у мом матерњем језику. собности. За ову језичку активност у оквиру програма наставе и
Нисам се успаничио/ла када нешто нисам разумео/ла и наставио/ла сам да учења предвиђена је прогресија на више равни. Посебно су реле-
слушам.
вантне следеће ставке:
Покушао/ла сам да издвојим имена лица и места.
– теме (ученикова свакодневница и окружење, лично интере-
Покушао/ла сам да запамтим тешке гласове и да их поновим.
совање, актуелни догађаји и разни аспекти из друштвено-култур-
Покушао/ла сам да издвојим из говорног ланца речи које сам онда
записао/ ла да бих видео/ла да ли одговарају онима које су ми познате.
ног контекста, као и теме у вези са различитим наставним пред-
Нисам се предао/ла пред тешкоћом задатка и нисам покушао/ла да погађам
метима);
наслепо. – текстуалне врсте и дужина текста (формални и
Покушао/ла сам да уочим граматичке елементе од посебног значаја неформални текстови, наративни текстови и др.);
(време- на, заменице итд.). – лексика и комуникативне функције (способност ученика да
После слушања оствари различите функционалне аспекте као што су описивање
Вратио/ла сам се на почетак како бих проверио/ла да ли су моје људи и догађаја у различитим временским контекстима, да изрази
почетне претпоставке биле тачне, односно да ли треба да их захвалност, да се извини, да нешто честита и слично у доменима
преиспитам. као што су приватни, јавни и образовни).
Како бих поправио/ла своја постигнућа, убудуће ћу водити рачуна о
следе- ћем:
..............................................................................................................................
Усмено изражавање
Усмено изражавање као продуктивна вештина посматра се
са два аспекта, и то у зависности од тога да ли је у функцији
моноло- шког излагања текста, при чему говорник саопштава,
обавештава, презентује или држи предавање једној или више
особа, или је у функцији интеракције, када се размењују
информације између два или више саговорника са одређеним
циљем, поштујући принцип сарадње током дијалога.
Активности монолошке говорне продукције су:
– јавно обраћање путем разгласа (саопштења, давање упут-
става и информација);
– излагање пред публиком (јавни говори, предавања, презен-
тације разних производа, репортаже, извештавање и коментари о
неким културним догађајима и сл.).
Ове активности се могу реализовати на различите начине и
то:
– читањем писаног текста пред публиком;
– спонтаним излагањем или излагањем уз помоћ визуелне
подршке у виду табела, дијаграма, цртежа и др.
– реализацијом увежбане улоге или певањем.
Зато је у програму и описан, из разреда у разред, развој спо-
собности општег монолошког излагања које се огледа кроз описи-
вање, аргументовање и излагање пред публиком.
Интеракција подразумева сталну примену и смењивање ре-
цептивних и продуктивних стратегија, као и когнитивних и дис-
курзивних стратегија (узимање и давање речи, договарање, уса-
глашавање, предлагање решења, резимирање, ублажавање или
заобилажење неспоразума или посредовање у неспоразуму) које
су у функцији што успешнијег остваривања интеракције. Интер-
акција се може реализовати кроз низ активности, на пример: раз-
мену информација, спонтану конверзацију, неформалну или фор-
малну дискусију, дебату, интервју или преговарање, заједничко
планирање и сарадњу.
Стога се и у програму, из разреда у разред, прати развој ве-
штине говора у интеракцији кроз следеће активности:
– разумевање изворног говорника;
– неформални разговор;
– формална дискусија;
– функционална сарадња;
– интервјуисање;
– усклађивање интонације, ритма и висине гласа (са комуни-
кативном намером и са степеном формалности говорне
ситуације).
Превођење у настави страног језика
Превођење представља специфичан вид активности са сво-
јим посебним лингвистичким и психолошким законитостима. У
настави страног језика превођење се користи као помоћно сред-
ство за развијање комуникативне компетенције код ученика и
ослања се на повезивање општих знања из других области у циљу
што успешнијег писменог превођења кратких, адаптираних тек-
стова савремених аутора уз употребу једнојезичних и двојезичних
речника и информационих технологија. Увежбавају се ситуације у
којима ученик може усмено да преносе суштину краће поруке са
матерњег на страни језик и обрнуто.
Социокултурна компетенција
Социокултурна компетенција представља скуп знања о свету
уопште, као и о сличностима и разликама између властите зајед-
нице ученика и заједница чији језик учи. Та знања се односе на
све аспекте живота једне заједнице, од свакодневне културе (на-
вике, начин исхране, радно време, разонода), услова живота (жи-
вотни стандард, здравље, сигурност) и умећа живљења (тачност,
конвенције и табуи у разговору и понашању), преко међуљудских
односа, вредности, веровања и понашања, до паравербалних сред-
става (гест, мимика, просторни односи међу саговорницима итд.).
Ова знања су услов за успешну комуникацију, те чине неодвојиви
део наставе страног језика. Социокултурна компетенција се
разви- ја кроз активно укључивање у аутентичну усмену и писану
кому- никацију (слушање песама, гледање емисија, читање
аутентичних
текстова, разговор, електронске поруке, СМС, друштвене мреже,
дискусије на форуму или блогу итд.), као и истраживање тема које
су релевантне за ученика у погледу њиховог узраста, интересова-
ња и потреба.
У тесној вези са социокултурном компетенцијом је и интер-
културна компетенција, која подразумева развој свести о другом и
другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између
говорних заједница у којима се ученик креће (како у матерњем
језику/језицима, тако и у страним језицима које учи). Интеркул-
турна компетенција такође подразумева и развијање
радозналости, толеранције и позитивног става према
индивидуалним и колектив- ним карактеристикама говорника
других језика, припадника дру- гих култура које се у мањој или
већој мери разликују од његове сопствене, то јест, развој
интеркултурне личности.
Медијација
Медијација представља активност у оквиру које ученик не
изражава сопствено мишљење већ преузима улогу посредника из-
међу особа које нису у стању или могућности да се непосредно
споразумевају. На овом нивоу образовања, медијација може бити
усмена, писана или комбинована, неформална или полуформална,
и укључује, на Л1 или на Л2, сажимање текста, његово експлика-
тивно проширивање и превођење. Превођење се у овом програму
третира као посебна језичка активност која никако не треба да се
користи као техника за усвајање било ког аспекта циљног језика
предвиђеног комуникативном наставом нити као елемент за вред-
новање језичких постигнућа – оцењивање (нпр. за проверу разу-
мевања говора или писаног текста). Превођење подразумева
развој знања и вештина коришћења помоћних средстава (речника,
при- ручника, информационих технологија итд.) и способност
изнала- жења језичких и културних еквивалената између језика са
којег се преводи и језика на који се преводи. Поред поменутог, у
склопу те језичке активности користе се одговарајуће
компензационе страте- гије ради превазилажења тешкоћа које се
јављају у оквиру језичке активности медијације (на пример
перифраза, парафраза и друго), о којима је такође потребно
водити рачуна у настави и учењу.
Лингвистичка компетенција
Лингвистичка компетенција се односи на познавање и разу-
мевање принципа функционисања и употребе језика и обухвата
фонолошко-фонетска, правописна, лексичка, семантичка, грама-
тичка (морфосинтаксичка) знања. Ова знања су основ за оствари-
вање општег комуникативног циља наставе страног језика и ра-
звој правилних језичких навика кроз усвајање нормиране језичке
структуре.
Упутство за тумачење граматичких садржаја
Настава граматике, с наставом и усвајањем лексике и других
аспеката страног језика, представља један од предуслова
овладава- ња страним језиком. Усвајање граматике подразумева
формирање граматичких појмова и граматичке структуре говора
код ученика, изучавање граматичких појава, формирање навика и
умења у обла- сти граматичке анализе и примене граматичких
знања, као прилог изграђивању и унапређивању културе говора.
Граматичке појаве треба посматрати са функционалног
аспекта тј. од значења према средствима за његово изражава-
ње (функционални приступ). У процесу наставе страног језика у
што већој мери треба укључивати оне граматичке категорије које
су типичне и неопходне за свакодневни говор и комуникацију, и
то кроз разноврсне моделе, применом основних правила и њихо-
вим комбиновањем. Треба тежити томе да се граматика усваја и
рецептивно и продуктивно, кроз све видове говорних активности
(слушање, читање, говорење и писање, као и превођење), на свим
нивоима учења страног језика, према јасно утврђеним циљевима и
задацима, стандардима и исходима наставе страних језика.
Језички садржаји су разврстани у складу са Стандардима
образовних постигнућа за крај општег средњег образовања. Доку-
мент Стандарда је усаглашен са Европским референтним оквиром
за живе језике за сваки језички ниво (од нивоа А2.2 до нивоа Б2.2
(изузетно Ц1), који подразумева прогресију језичких структура
према комуникативним циљевима: од простијег ка сложенијем и
од рецептивног ка продуктивном. Сваки виши језички ниво
подра- зумева граматичке садржаје претходних језичких нивоа.
Циклич- ним понављањем претходно усвојених елемената,
надограђују се сложеније граматичке структуре. Наставник има
слободу да издво- ји граматичке структуре које ће циклично
понављати у складу са постигнућима ученика, као и потребама
наставног контекста.
Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуни-
кативне компетенције на одређеном језичком нивоу, у складу са
статусом језику и годином учења. С тим у вези, уз одређене
грама- тичке категорије стоји напомена да се усвајају рецептивно,
док се друге усвајају продуктивно.
Лектира
Наставник бира садржаје у складу са узрастом, развојним и
образовним потребама ученика.
III. Праћење и вредновање наставе и учења
Процес праћења и вредновања може започети иницијалним
(или: дијагностичким) оцењивањем. Овим се установљује колико
ученик влада пређашњим градивом неопходним за даље учење
страног језика. На основу иницијалног теста наставник ће лакше
планирати и организовати процес учења, па и индивидуализовати
приступ ученицима.
Током целе школске године, при вредновању треба да се
сме- њују две врсте оцењивања: формативно и сумативно.
Формативно оцењивање, којим се вреднују ученикова
постиг- нућа, у начелу треба да подржава и ученика и учење. Оно
треба да се спроводи чешће, и да буде интерактивно, то јест да
и учени- ци учествују у оцењивању: њихово самопроцењивање и
узајамно процењивање треба да буде део укупног процеса
оцењивања. Циљ тога је да се код ученика подстакне
самосталност и одговорност. Наставник притом добија увид у то
како ученик учи, прикупља информације о постигнућима, и на
том основу модификује наставу и остале активности. Формативно
оцењивање олакшава наставни- ку и да утврди критеријуме за
вредновање постигнућа. Наставник ученику током праћења
његовог рада и активности мора пружати повратне информације
како би му помогао да постигне предвиђе- ни исход. Формативно
оцењивање даће и самом наставнику назна- ке о квалитету
његовог рада и ефикасности примењених метода.
Сумативним оцењивањем вреднује се резултат учења.
Овакво оцењивање спроводи се периодично, на крају појединих
делова програма и по завршетку читавог програма. Оријентисано
на про- шлост, оно сумира постигнућа до тренутка оцењивања.
Суматив- ним оцењивањем наставник ће утврдити да ли је ученик
постигао предвиђене резултате, то јест исходе учења.
Наставник треба нарочито да подржи саморефлексију код
ученика: потребно је да ученик у одређеној мери објективно про-
цењује шта зна, уме и може. Такође треба подстицати вршњачко
учење, тј. сарадњу међу ученицима при утврђивању градива, усва-
јању новог, раду на пројектним задацима итд. Модалитети и ква-
литет те сарадње даваће наставнику шири увид у сопствени рад и
у напредак ученика.
Најзад, у процесу наставе вреднује се и рад наставника, како
путем самопроцењивања тако и путем анкетирања ученика.
Ниједан начин вредновања није потпуно објективан; зато их
треба комбиновати, да би се стекла што веродостојнија слика о
раду, постигнутим исходима и стеченим компетенцијама ученика,
као и о раду и дидактичким методама наставника.
КАКО СЕ ПРАТИ И ВРЕДНУЈЕ РАЗВОЈ
ЈЕЗИЧКИХ КОМПЕТЕНЦИЈА
Нека правила и поступци у процесу праћења и процењивања
степена развијености компетенција код ученика:
– Развој компетенција наставници прате заједно са својим
ученицима.
– Наставници сарађују и заједнички процењују развој компе-
тенција код својих ученика.
– Процес праћења је по карактеру пре формативан него
сума- тиван.
– У проценама се узимају у обзир разноврсни примери који
илуструју развијеност компетенције.
– У процењивању се узимају у обзир и самопроцене ученика
и вршњачке процене, а не само процене наставника.
– Велики значај се придаје квалитативним, уместо претежно
квантитативним подацима и показатељима.
– Процена садржи опис јаких и слабијих страна развијености
компетенције и предлоге за њено даље унапређивање, а не само
суд о нивоу развијености.
ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА КЛАСИЧНЕ
ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Циљ учења Латинског језика јесте да допринесе укупном ин-
телектуалном развоју личности ученика. Латинска настава треба
да води ка употреби наученог у конкретним ситуацијама, развија-
њу односа појединца према заједници, развијању критичке свести
о историјском развитку и (дис)континуитету, подстицању
радозна- лости и усвајању позитивних вредности.
Општа предметна компетенција
Ученик влада језичким вештинама и знањима која му
омогућа- вају да на страном језику разуме текстове које слуша или
чита у при- ватном, јавном, образовном или професионалном
контексту; комуни- цира писмено или усмено у формалним и
неформалним ситуацијама. Посредујући у усменој или писаној
комуникацији, ученик преноси поруке са страног на матерњи
(први) језик и обрнуто. Владање страним језиком ученику
омогућава стицање знања из различитих области која примењује
у свакодневном животу, обра- зовању и раду. Учењем страног
језика ученик развија креативност, критичко мишљење, вештине
комуникације, самосталност и са-
радњу, уважавање различитости култура и културу дијалога.
Основни ниво
Ученик користи страни језик у мери која му помаже да ра-
зуме садржај усмене поруке и кратке једноставне информације у
вези са личним интересовањем и познатим областима и активно-
стима. Учествује у уобичајеном, свакодневном разговору, чита и
проналази жељену информацију у текстовима са темом од непо-
средног личног интереса. Пише о различитим аспектима из непо-
средног окружења и ради сопствених потреба.
Средњи ниво
Ученик користи страни језик да разуме суштину текста
или да учествује у разговору или дискусији (нпр. школа, забава,
спорт); сналази се у не/предвидивим ситуацијама када му је неоп-
ходно да користи страни језик и/или да у кратком усменом изла-
гању оствари свој интерес. Пише о властитом искуству, описује
своје утиске, планове и очекивања.
Напредни ниво
Ученик користи страни језик да активно учествује у усменој
комуникацији; да прати дужа и сложенија излагања или дискуси-
је о конкретним или апстрактним темама из познатих општих или
стручних тематских области, као и да објашњава своје ставове и/
или образлаже различите предлоге. Чита и пише текстове о широ-
ком спектру тема у складу са општим и властитим
интересовањима.
Специфична предметна компетенција: РЕЦЕПЦИЈА
(слушање и читање)
Основни ниво
Ученик разуме уобичајене изразе и схвата општи смисао сва-
кодневне комуникације изговорене споро и разговетно. Користећи
основно лингвистичко знање, чита краће текстове написане стан-
дардним језиком, разноврсног садржаја из свакодневног живота и/
или блиских области или струке, у којима преовлађују
фреквентне речи и изрази.
Средњи ниво
Ученик разуме основне елементе разговетног говора у сва-
кодневним ситуацијама и једноставна излагања и презентације
из блиских области изговорене стандардним језиком и релативно
споро. У тексту, из домена личног интересовања и делатности, у
коме преовлађују сложене језичке структуре, ученик разуме оп-
шти смисао и допунске информације, користећи различите техни-
ке/врсте читања.
Напредни ниво
Ученик разуме суштину и детаље опширнијих излагања или
разговора у којима се користи стандардни језик, мења ритам, стил
и тон разговора, а у вези са садржајима из ширег интересовања
ученика. Ученик разуме дуже текстове различитог садржаја (нпр.
адаптирана или оригинална прозна књижевна дела, актуелни но-
вински чланци и извештаји); брзину и технику читања подешава
према тексту који чита.
Специфична предметна компетенција: ПРОДУКЦИЈА (говор
и писање)
Основни ниво
Ученик у свакодневним ситуацијама пише или даје усмена
упутства, писмено или усмено размењује информације о уобичаје-
ним општим и блиским темама.
Користећи једноставне изразе, фразе и језичке структуре,
пише кратке забелешке, поруке и писма, и/или према моделу
пише једноставне текстове нпр. описе особа и догађаја из
познатих области.
Средњи ниво
Ученик без припреме започиње и води разговор, износи
усмено или писмено мишљење о темама из домена личног интере-
совања, образовања, културе и сл.
Користећи разноврсне језичке структуре, шири фонд речи и
израза, ученик усмено или писмено извештава, излаже и/или пре-
ма упутству пише компактни текст поштујући правописну норму
и основна правила организације текста.
Напредни ниво
Ученик са сигурношћу, течно и спонтано, учествује у усме-
ној или писменој комуникацији, говори, извештава, преводи и/или
самостално пише текстове о темама и садржајима из ширег круга
интересовања; користећи информације и аргументе из различитих
извора, износи ставове и преноси мишљење, размењује, проверава
и потврђује информације. Ученик према потреби води формалну
или неформалну преписку, доследно примењујући правописну
норму, језичка правила и правила организације текста.

Разред Први
Недељни фонд часова 2 часа
Годишњи фонд часова 74 часа

ИСХОДИ
ТЕМЕ и кључни појмови
СТАНДАРДИ По завршетку првог разреда ученик ће бити у
садржаја програма
стању да:
Основни ниво – разуме једноставне реченице и адаптиране – писмо, изговор и нагласак;
Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ текстове на латинском језику – именске речи: деклинација,
– Разуме најједноставније кратке поруке или упутства саопштена или – уочи поруку и протумачи садржај прочитаног текста компарација;
прочита- на споро и разговетно. – идентификује односе у тексту, међу реченицама – морфологија глагола у
Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ и унутар реченица индикати- ву, императиву и
– Разуме општи смисао једноставних реченица и краћих текстова на – преведе прочитано с ослонцем на дата објашњења инфинитиву;
уобичајене теме у којима преовлађују фреквентне речи. – примени правила латинске глаголске и – прилози и предлози;
– Проналази потребне информације у најједноставнијим текстовима. именске промене, као и морфологије – реченица и њени делови,
– Разуме адаптиране текстове који се односе на цивилизацијске непромењивих речи синтакса појединих падежа;
тековине, културу и обичаје. – изложи правила латинске глаголске и именске – усвајање елементарног вокабу-
Област језичке вештине – ГОВОР про- мене, као и морфологије непромењивих речи лара.
– У образовном контексту тражи и даје најкраће информације на – идентификује састав и функцију непосредних
елементарном нивоу. рече- ничних конституената
Област језичке вештине – ПИСАЊЕ – употреби, пасивно и активно, елементарни
– Уз помоћ упутстава и/или илустрација пише, на елементарном нивоу, латински вокабулар
речени- це према моделу. – познаје речнички облик латинских речи
Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ – повеже елементе латинског вокабулара са
– Има разумљив изговор. сродним речима у модерним језицима,
– Исправно ортографише најобичније речи. оплемењујући своју културу говора и изражавања
– Исправно користи елементарне језичке структуре. – примени, у различитим ситуацијама, своје позна-
– Распознаје, излаже и примењује морфолошке обрасце и друге вање класичне културе и цивилизације, историје
елементе граматике. класичних народа, њихове свакодневице,
Средњи ниво веровања, митова и легенди
Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
– Разуме суштину и битне појединости најкраћих порука или упутстава.
– У образовном контексту схвата суштину и битне појединости
информације примљене из монолога или дијалога на елементарном нивоу.
Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
– Разуме општи смисао и проналази битне информације у текстовима
на уобичајене теме.
– Открива значење непознатих речи на основу контекста.
Област језичке вештине – ГОВОР
– У образовном контексту тражи и даје информације на уобичајене теме
на елементарном нивоу.
Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
– Уз помоћ упутстава и/или илустрација пише кратке текстове на
елементар- ном нивоу.
– Преводи или интерпретира, на елементарном нивоу, информације из
једно- ставних порука и текстова.
Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
– Има јасан и разумљив изговор.
– Исправно ортографише уобичајене речи и познаје принципе правописа.
– Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза.
– Исправно користи једноставне језичке структуре.
– Распознаје, излаже и примењује морфолошке обрасце, синтактичке
склопове и друге елементе граматике.
Напредни ниво
Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
– Разуме суштину и битне појединости кратких порука или упутстава.
– У образовном контексту схвата суштину и битне појединости
информације примљене из монолога или дијалога на елементарном нивоу.
Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
– Разуме општи смисао и проналази битне информације и елементе
аргумента- ције у лаким текстовима на уобичајене теме.
– Открива значење непознатих речи на основу контекста.
– Разуме адаптиране текстове који се тичу цивилизације, културе и
обичаја, уочавајући и узимајући у обзир специфичне разлике у тој области.
Област језичке вештине – ГОВОР
– У образовном контексту тражи и даје информације на уобичајене теме
на елементарном нивоу.
– Излаже већ припремљену краћу презентацију на неку од уобичајених тема.
Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
– Уз помоћ упутстава и/или илустрација пише кратке текстове на
елементар- ном нивоу.
– Преводи или интерпретира информације из кратких порука и текстова
на уобичајене теме.
Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
– Има јасан, разумљив и течан изговор и интонацију.
– Исправно ортографише и познаје принципе правописа.
– Користи задовољавајући број фреквентних речи, израза и идиома.
– Исправно и с лакоћом користи основне језичке структуре.
– Распознаје, излаже и примењује морфолошке обрасце, синтактичке
склопове и друге елементе граматике.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Настава предмета Латински језик с елементима класичне
цивилизације ослања се на знања и компетенције развијене уче-
њем матерњег и страних језика, као и опште и књижевне
историје. За латински, који спада у групацију страних језика уз ту
специ- фичност што он није никоме матерњи нити представља
уобича- јено средство модерне комуникације, важе стандарди и
правила Општих стандарда постигнућа за крај општег средњег и
средњег стручног образовања и васпитања за страни језик и
Заједничког европског референтног оквира. У складу са
савременим потреба- ма ученика и напретком науке о језику,
програм наставе и учења латинског језика треба посматрати као
интегративни фактор.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Сврха учења латинског језика је разумевање текста као амал-
гама језичких законитости и цивилизацијских садржаја.
Ради тога ученик треба да развије способност разумевања и
превођења текста (те кроз то и способност анализе и синтезе) и
да овлада латинском језичком структуром, идентификујући њене
категорије и повезујући их с матерњим и страним модерним јези-
цима, да усвоји вокабулар и овладава лексичким компетенцијама,
уз разумевање даље судбине речи латинског порекла и њихове
употребе у другим језицима; да уочава корелацију између
књижев- ности, цивилизације и културе, као и међузависност
друштвеног окружења и културне продукције.
Кроз упознавање вредности класичног наслеђа на
националном, регионалном и глобалном нивоу, ученик треба да
стекне способност вредновања античке баштине, критичког
сагледавања културолошких феномена, и стварања културно-
цивилизацијског идентитета.
Кроз читање и тумачење текстова различите старине, поре-
кла и намене ученик треба да научи да уочава сличности и разли-
ке у људском деловању кроз време и релативну трајност људских
установа и искустава.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Начела
Стожерни аспект наставе предмета Латински језик с еле-
ментима класичне цивилизације јесте рад на штиву: све настав-
не активности треба да буду уперене, непосредно или посредно,
ка читању, разумевању и тумачењу латинских текстова. Усвајање
елемената граматике и лексике, као и свих других садржаја, треба
увек да буде мотивисано захтевима текста, а вредност сваке поуке
ваља мерити њеним доприносом оспособљавању за читање на ла-
тинском.
При избору и одређивању редоследа граматичких партија
приоритет следује оним елементима језичког система без чијег
по- знавања није могуће читати ништа или скоро ништа на
латинском. Слично важи о обиму и саставу вокабулара, где треба
да буду нај- прече оне лексичке јединице које се најчешће јављају
у латинским текстовима. Нижи приоритет имаће поука о ономе
што се у тек- стовима ређе јавља, као и о свему што се при читању
прима спон- тано и разумева без већих објашњења.
За разлику од приручничког приказа граматике, који почи-
ва на серијском излагању заокружених целина, граматичка поука
у савременој латинској настави одвија се тако што у сваком тре-
нутку постоји по неколико отворених тема из разних области гра-
матике у разним стадијумима обраде: настава се редом фокусира
на сваку од њих у више наврата, од зачетка теме, преко постепене
надоградње, све до свршетка старе и наступа нове теме. Тај начин
дидактичког излагања граматике назива се спиралном
прогресијом. Потребно је да настава буде концептуално,
терминолошки,
па донекле и методски усклађена с наставом матерњег и страних
језика, као и класичног грчког. У ванјезичким садржајима такође
треба настојати на дискретној али учесталој интеракцији с разли-
читим предметима школског курикулума. Крајња сврха хоризон-
талног повезивања јесте афирмација и унапређивање осведоченог
учинка латинске наставе као интегратора и амплификатора знања
развијеним на разним странама.
Наставно штиво
Наставно штиво треба да буде тематски везано за класичну
цивилизацију, а формално подесно за језичку поуку, тј. да врло
претежно има облик везаних прозних текстова од три типа:
– вежбовно штиво, реално и језички засновано на изворном
материјалу, али написано у сврху наставе и стога као текст неау-
тентично;
– прилагођено штиво, засновано на конкретним изворним
текстовима, али модификовано према потребама наставе;
– изворно штиво, тј. аутентични пасажи из старих писаца.
 Рад на штиву захтева брижљиву припрему и план, пре свега
зато да би се оно обрадило адекватним темпом, који ће омогућити
усвајање тексту инхерентних и текстом мотивисаних језичких по-
ука, а на другој страни неће убити већ напротив побудити интерес
за садржину и општи смисао текста.
Типична сесија рада на штиву отпочиње наставниковим гла-
сним, разговетним и умерено сугестивним читањем целог текста
узетог у обраду. Потом се текст тумачи кроз превођење и разја-
шњавање, уз начелну претпоставку да разумевање претходи пре-
вођењу а не обратно. Рад се одвија у што живљем разговору изме-
ђу наставника и ученикâ, у четири модуса:
– ученик самостално преводи/разјашњава дати комад текста;
– ученик преводи/разјашњава уз припомоћ наставника, који
антиципира тешкоће на појединим местима, те даје одговарајуће
наговештаје или решења;
– наставник преводи/разјашњава комад текста изазивајући
ученике да припомогну где умеју;
– наставник пред ученицима сâм преводи/разјашњава комад
текста.
Метода потпомогнутог читања подразумева учестало, на-
изглед спонтано смењивање свих тих начина рада на путу кроз
текст. Наставник пак треба што тачније да предвиди како ће раз-
говор тећи на појединим местима, који ће се сегмент текста савла-
давати у којем модусу, која ће појединост завредети какву краћу
примедбу, а шта ће требати да се издвоји као повод засебној
поуци која ће уследити после рада на штиву.
Граматичка поука
Једна од особених црта латинске наставе јесте релативно ве-
лик удео и значај који у њој има граматичка поука. Ова се, међу-
тим, не сме постављати нити у пракси претворити у циљ по себи,
већ се мора, и као целина и у појединостима, мотивисати потреба-
ма које се јављају на путу ка разумевању латинских текстова.
При раду на тексту треба успоставити и одржати навику гла-
сног и јасног читања уз инсистирање на правилном изговору и ак-
центовању.
При постепеном усвајању латинских облика неопходно је да
предност имају продуктивне и учестале парадигме, што значи –
већински типови правилне промене и најфреквентнији изузеци.
Уз учење обликâ треба увек концизно објаснити њихову намену и
по- казати их у типичној употреби. Преводне еквиваленте ваља
кори- стити уз објашњења, не уместо ових. Наставник нек има на
уму да је, упркос систематској сличности латинске и српске
морфологије, еквиваленција облика непотпуна и варљива: зато
латинске обли- ке треба примарно представљати у терминима
„чему служи”, а не
„како се преводи”.
На меморисању и усменој ревизији парадигми – конјугира-
њем и деклинирањем подесних примера, не рецитовањем голих
завршетака – треба инсистирати као на незаобилазној практич-
ној потреби. Међутим, умеће конјугирања и деклинирања не
треба уздизати међу циљеве наставе нити га вредновати као за-
слугу по себи.
Познавање непромењивих речи истовремено је ствар грама-
тике и лексике. Сем описних прилога, који се природно везују за
придеве, непромењиве речи махом стоје у спрези са синтаксом,
која расветљава њихове функције и систематизује их. Посебну
пажњу заслужују латинске партикуле: запостављене, оне ће пред-
стављати сталну, иритантну сметњу при раду на текстовима; аде-
кватно разјашњене у својим улогама, оне ће значајно унапредити
разумевање свакога штива.
На својој страни, велики делови латинске синтаксе и праг-
матике умесно ће се презентовати што кроз усвајање непроме-
њивих речи као лексичких јединица, што уз поуку о облицима
и њиховим функцијама. Зато синтаксу не треба конципирати као
засебан конструкт који долази на ред позно, иза морфологије: као
одговор на практичне потребе рада на тексту, синтактичка поука
не сме да касни. Што треба да буде својствено напреднијој фази
наставе, то није тек присуство синтаксе већ њено употпуњавање
и систематизација.
Вежбања
Вежбања уперена ка појединостима из латинске граматике и/
или лексике могу, под условом добре одмерености и фокусирано-
сти, узимати различите облике уобичајене у савременој глотоди-
дактици. Ово укључује и невелик али важан удео вежбања срачу-
натих на целовито или делимично формулисање једноставнијих
исказа на латинском, као и манипулисање граматичких склопова
кроз трансформације и сл.: скромно активно знање које се изиску-
је и постиже кроз таква вежбања потребан је корак ка развијању
вештине читања као темељном циљу латинске наставе.
Усвајање лексике
Дифузија лексичког материјала треба да буде контролисана:
то јест, нове речи морају пристизати равномерно и у савладивој
количини, а њихов избор треба да се заснива на саставу базичног
латинског вокабулара, уз елементарну покривеност главних пој-
мовних сфера. У пракси није могуће сервирати, ни кроз штиво ни
другим путем, само речи вредне меморисања. У крајњој линији
на- ставник мора да одређује шта се од виђеног има упамтити а
шта не.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
О врстама и начинима оцењивања
Процес праћења и вредновања може започети иницијалним
(или: дијагностичким) оцењивањем. Овим се установљује колико уче-
ник влада пређашњим градивом неопходним за даље учење
латинског. На основу иницијалног теста наставник ће лакше
планирати и орга- низовати процес учења, па и индивидуализовати
приступ ученицима.
Током целе школске године, при вредновању треба да се
сме- њују две врсте оцењивања: формативно и сумативно.
Формативно оцењивање, којим се вреднују ученикова
постиг- нућа, у начелу треба да подржава и ученика и учење. Оно
треба да се спроводи чешће, и да буде интерактивно, то јест да
и учени- ци учествују у оцењивању: њихово самопроцењивање и
узајамно процењивање треба да буде део укупног процеса
оцењивања. Циљ тога је да се код ученика подстакне
самосталност и одговорност. Наставник притом добија увид у то
како ученик учи, прикупља информације о постигнућима, и на
том основу модификује наставу и остале активности. Формативно
оцењивање олакшава наставни- ку и да утврди критеријуме за
вредновање постигнућа. Наставник ученику током праћења
његовог рада и активности мора пружати повратне информације
како би му помогао да постигне предвиђе- ни исход. Формативно
оцењивање даће и самом наставнику назна- ке о квалитету
његовог рада и ефикасности примењених метода.
Сумативним оцењивањем вреднује се резултат учења. Овакво
оцењивање спроводи се периодично, на крају појединих делова
програма и по завршетку читавог програма. Оријентисано на про-
шлост, оно сумира постигнућа до тренутка оцењивања. Суматив-
ним оцењивањем наставник ће утврдити да ли је ученик постигао
предвиђене резултате, то јест исходе учења.
Наставник треба нарочито да подржи саморефлексију код
уче- ника: потребно је да ученик у одређеној мери објективно
процењује шта зна, уме и може. Такође треба подстицати
вршњачко учење, тј. сарадњу међу ученицима при утврђивању
градива, усвајању новог, раду на пројектним задацима итд.
Модалитети и квалитет те сарадње даваће наставнику шири увид у
сопствени рад и у напредак ученика.
Најзад, у процесу наставе вреднује се и рад наставника, како
путем самопроцењивања тако и путем анкетирања ученика.
Ниједан начин вредновања није потпуно објективан; зато их
треба комбиновати, да би се стекла што веродостојнија слика о
раду, постигнутим исходима и развијеним компетенцијама учени-
ка, као и о раду и дидактичким методама наставника.
Препоручени критеријуми оцењивања
– За усмени одговор
При вредновању разумевања текста, од ученика се очекује
да анализира текст, уочи односе у њему, и преведе га. За оцену
до-
вољан (2), ученик препознаје функције у реченици и именује од-
носе у реченици, али преводи само уз наставникову помоћ. За
оце- ну добар (3), ученик уочава функције у реченици, разуме
односе у њој, и самостално преводи једноставније реченице. За
оцену врло добар (4), ученик разликује функције у реченици,
разуме односе у њој, и самостално преводи сложеније реченице.
За оцену одли- чан (5), ученик самостално разликује реченичне
функције, схвата односе у реченици, тачно повезује њене
елементе, и успешно пре- води текстове.
При вредновању усвојености граматичких садржаја, од
ученика се очекује да познаје и самостално примењује елементе
латинске граматике. За оцену довољан (2), ученик уме да
распозна латинске облике и изричито наводи правила, али за
њихову при- мену потребна му је помоћ наставника. За оцену
добар (3), ученик разликује и тачно описује облике, деклинира и
конјугира, али није самосталан у манипулисању облицима и
конструкцијама. За оцену врло добар (4), ученик самостално
примењује правила и манипу- лише облицима и конструкцијама,
и влада склопом и смислом јед- ноставнијих реченица. За оцену
одличан (5), ученик самостално примењује правила, манипулише
облицима и конструкцијама, и самостално влада целим склопом и
смислом реченице и текста.
При вредновању усвојености вокабулара, од сваког ученика
се очекује да уме наводити речи у њиховим речничким облицима
и приписивати им одговарајућа значења. Оцена ће зависити од
постотка усвојености прописаног вокабулара. За оцену довољан
(2), ученик је усвојио више од 50% вокабулара; за оцену добар (3),
више од 60%; за оцену врло добар (4), више од 75%, за оцену од-
личан (5), више од 90%.
– За писмене провере знања
У писмене провере знања убрајају се писмени и контролни
задаци. За њих се препоручују квантитативни критеријуми у овим
постоцима: 50–63% довољан (2), 64–77% добар (3), 78–90% врло
добар (4), 91–100% одличан (5). Ови критеријуми могу се по по-
треби прилагодити општем успеху ученика у одељењу.
Посебно упутство за први разред
Основи латинског изговора, акцентуације и правописа тре-
ба да буду предмет сталне пажње. Уместо таксативног излагања
правила, потребна је константна практична поука, која ће
подразу- мевати доследност од стране наставника, како у смислу
властите узорне праксе, тако и у смислу захтева који ће се
стављати пред ученике.
У сфери глаголске промене, на презентској основи треба
стриктно разликовати конјугације (па ради тога пазити и на ак-
ценат). Код перфекатске основе не треба инсистирати на њеним
типовима већ, напротив, на њеној непредвидљивости (и отуд не-
опходности памћења трећег основног облика глаголâ), а с друге
стране на једнообразности и правилности промене.
У именској промени треба инсистирати на најфреквентијим
типовима, а изузетке обрађивати засебно, када се нађу у штиву.
Код заменица треба инсистирати, уз облике, на њиховој функцији,
уз потребне дистинкције: именичка/придевска употреба, права/не-
права показност итд.
Ради постепеног усвајања латинског вокабулара
препоручљиво је имати у виду базични речник у обиму 400
најфреквентнијих речи.
– О литератури
Извесну пажњу треба посветити приручницима и додатној
литератури. Пожељно је пред ученике изнети свега неколицину
пробраних књига које им могу пружити шира обавештења.
– Писмени задаци
За први разред прописују се три писмена задатка, од којих се
један ради у првом полугодишту.
Смер: Класични језици
КЛАСИЧНИ ГРЧКИ
ЈЕЗИК
Циљ учења Класичног грчког језика јесте неговање општег
интелектуалног бића код ученика који се читањем и тумачењем
дела класичне грчке књижевности упознаје с оним духом који се
налази на самом извору европске науке, уметности и културе. На-
става Класичног грчког језика треба да води ка употреби науче-
ног у конкретним ситуацијама, развијању односа појединца према
заједници, развијању критичке свести о историјском развитку и
(дис)континуитету, подстицању радозналости и усвајању позитив-
них вредности.
Општа предметна компетенција
Ученик влада језичким вештинама и знањима која му омогу-
ћавају да на страном језику разуме текстове које слуша или чита
у приватном, јавном, образовном или професионалном контексту;
комуницира писмено или усмено у формалним и неформалним
си- туацијама.
Посредујући у усменој или писаној комуникацији, ученик
преноси поруке са страног на матерњи (први) језик и обрнуто.
Владање страним језиком ученику омогућава стицање знања из
различитих области која примењује у свакодневном животу, обра-
зовању и раду. Учењем страног језика ученик развија
креативност, критичко мишљење, вештине комуникације,
самосталност и са- радњу, уважавање различитости култура и
културу дијалога.
Основни ниво
Ученик користи страни језик у мери која му помаже да ра-
зуме садржај усмене поруке и кратке једноставне информације у
вези са личним интересовањем и познатим областима и активно-
стима. Учествује у уобичајеном, свакодневном разговору, чита и
проналази жељену информацију у текстовима са темом од непо-
средног личног интереса. Пише о различитим аспектима из непо-
средног окружења и ради сопствених потреба.
Средњи ниво
Ученик користи страни језик да разуме суштину текста
или да учествује у разговору или дискусији (нпр. школа, забава,
спорт); сналази се у не/предвидивим ситуацијама када му је неоп-
ходно да користи страни језик и/или да у кратком усменом изла-
гању оствари свој интерес. Пише о властитом искуству, описује
своје утиске, планове и очекивања.
Напредни ниво
Ученик користи страни језик да активно учествује у усменој
комуникацији; да прати дужа и сложенија излагања или дискуси-
је о конкретним или апстрактним темама из познатих општих или
стручних тематских области, као и да објашњава своје ставове и/
или образлаже различите предлоге. Чита и пише текстове о широ-
ком спектру тема у складу са општим и властитим
интересовањима.
Специфична предметна компетенција: РЕЦЕПЦИЈА
(слушање и читање)
Основни ниво
Ученик разуме уобичајене изразе и схвата општи смисао сва-
кодневне комуникације изговорене споро и разговетно. Користећи
основно лингвистичко знање, чита краће текстове написане стан-
дардним језиком, разноврсног садржаја из свакодневног живота и/
или блиских области или струке, у којима преовлађују фреквентне
речи и изрази.
Средњи ниво
Ученик разуме основне елементе разговетног говора у сва-
кодневним ситуацијама и једноставна излагања и презентације
из блиских области изговорене стандардним језиком и релативно
споро. У тексту, из домена личног интересовања и делатности, у
коме преовлађују сложене језичке структуре, ученик разуме оп-
шти смисао и допунске информације, користећи различите техни-
ке/врсте читања.
Напредни ниво
Ученик разуме суштину и детаље опширнијих излагања или
разговора у којима се користи стандардни језик, мења ритам, стил
и тон разговора, а у вези са садржајима из ширег интересовања
ученика. Ученик разуме дуже текстове различитог садржаја (нпр.
адаптирана или оригинална прозна књижевна дела, актуелни но-
вински чланци и извештаји); брзину и технику читања подешава
према тексту који чита.
Специфична предметна компетенција: ПРОДУКЦИЈА (говор
и писање)
Основни ниво
Ученик у свакодневним ситуацијама пише или даје усмена
упутства, писмено или усмено размењује информације о уобича-
јеним општим и блиским темама. Користећи једноставне изразе,
фразе и језичке структуре, пише кратке забелешке, поруке и пи-
сма, и/или према моделу пише једноставне текстове нпр. описе
особа и догађаја из познатих области.
Средњи ниво
Ученик без припреме започиње и води разговор, износи
усмено или писмено мишљење о темама из домена личног интере-
совања, образовања, културе и сл.
Користећи разноврсне језичке структуре, шири фонд речи и
израза, ученик усмено или писмено извештава, излаже и/или пре-
ма упутству пише компактни текст поштујући правописну норму
и основна правила организације текста.
Напредни ниво
Ученик са сигурношћу, течно и спонтано, учествује у усме-
ној или писменој комуникацији, говори, извештава, преводи и/или
самостално пише текстове о темама и садржајима из ширег круга
интересовања; користећи информације и аргументе из различитих
извора, износи ставове и преноси мишљење, размењује, проверава
и потврђује информације. Ученик према потреби води формалну
или неформалну преписку, доследно примењујући правописну
норму, језичка правила и правила организације текста.

Разред Први
Недељни фонд часова 3 часа
Годишњи фонд часова 111 часова

ИСХОДИ
СТАНДАРДИ По завршетку првог разреда ученик ће бити у
стању да:
Основни ниво – чита и пише грчки алфабет;
Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ – примени основна правила грчког
– Разуме најједноставније кратке поруке или упутства саопштена или наглашавања приликом изговарања и писања;
прочита- на споро и разговетно. – промени имена, и то: именице, придеве,
Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ заменице и члан, по различитим категоријама
– Разуме општи смисао једноставних реченица и краћих текстова на грчке именске промене;
уобичаје- не теме у којима преовлађују фреквентне речи. – промени глаголе, и то: тематске и стегнуте
– Проналази потребне информације у најједноставнијим текстовима. тематске глаголе, по различитим категоријама грчке
– Разуме адаптиране текстове који се односе на цивилизацијске глаголске промене;
тековине, културу и обичаје. – растумачи значење и функцију различитих
Област језичке вештине – ГОВОР облика именске и глаголске промене у грчком
– У образовном контексту тражи и даје најкраће информације на језику;
елементарном нивоу. – примени морфолошку анализу приликом
Област језичке вештине – ПИСАЊЕ превођења и тумачења текста;
– Уз помоћ упутстава и/или илустрација пише, на елементарном нивоу, – растумачи употребу различитих облика именске и
речени- це према моделу. глаголске промене у вишим јединицама дискурса,
Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ као што су конструкције или реченице;
– Има разумљив изговор. – растумачи значење, функцију и употребу
– Исправно ортографише најобичније речи. различитих непроменљивих врста речи, нпр. прилога,
– Исправно користи елементарне језичке структуре. предлога и партикула;
– Распознаје, излаже и примењује морфолошке обрасце и друге – препозна и растумачи функцију основних
елементе граматике. синтак- тичких елемената грчке реченице;
Средњи ниво – примени синтактичку анализу приликом
Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ превођења и тумачења текста;
– Разуме суштину и битне појединости најкраћих порука или упутстава. – идентификује синтактичке односе у тексту,
– У образовном контексту схвата суштину и битне појединости унутар реченица и међу реченицама;
информације примљене из монолога или дијалога на елементарном нивоу. – уочи поруку и схвати општи смисао текста;
Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ – преведе и растумачи простије реченице и
– Разуме општи смисао и проналази битне информације у текстовима краће прилагођене текстове на грчком језику;
на уобичајене теме. – самостално користи грчко-српски речник
– Открива значење непознатих речи на основу контекста. приликом превођења и тумачења текста;
Област језичке вештине – ГОВОР – користи се темељним вокабуларом грчког језика,
– У образовном контексту тражи и даје информације на уобичајене теме без употребе речника, приликом превођења и
на елементарном нивоу. тумачења текста;
Област језичке вештине – ПИСАЊЕ – повеже вокабулар грчког језика с одабраним
– Уз помоћ упутстава и/или илустрација пише кратке текстове на срод- ним речима у другим језицима;
елементар- ном нивоу. – идентификује основне обрасце творбе у
грчком језику кроз лексику различитих текстова.
ТЕМЕ и кључни појмови
садржаја програма
– читање и писање;
– нагласак и наглашавање;
– мењање именица и придева
вокалских основа и неких консо-
нантских основа, нпр. лабијалних,
веларних, денталних, назалних,
ликвидних и сигматских основа;
– мењање члана и одабраних врста
заменица, нпр. личних или присвој-
них заменица;
– мењање времена презентске осно-
ве тематских глагола, тј. презента
и имперфекта, у индикативу и
императиву, укључујући и
промену тзв. стегнутих глагола;
– образовање и употреба прилога;
– употреба чешћих предлога и
најчешћих партикула;
– разумевање значења и
основних функција појединих
категорија именске и глаголске
промене;
– разумевање функције основних
синтактичких елемената, тј.
субјек- та, објекта и предиката, и
схватање њихове употребе у
реченицама простије структуре;
– служење грчко-српским речни-
ком;
– усвајање темељног грчког
вока- булара;
– повезивање обрађеног грчког
вокабулара с одабраним сродним
речима у другим језицима, а напосе
латинском и српском;
– опажање основних образаца
творбе у грчком језику.
– Преводи или интерпретира, на елементарном нивоу, информације из
једно- ставних порука и текстова.
Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
– Има јасан и разумљив изговор.
– Исправно ортографише уобичајене речи и познаје принципе правописа.
– Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза.
– Исправно користи једноставне језичке структуре.
– Распознаје, излаже и примењује морфолошке обрасце, синтактичке
склопове и друге елементе граматике.
Напредни ниво
Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
– Разуме суштину и битне појединости кратких порука или упутстава.
– У образовном контексту схвата суштину и битне појединости
информације примљене из монолога или дијалога на елементарном нивоу.
Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
– Разуме општи смисао и проналази битне информације и елементе
аргумента- ције у лаким текстовима на уобичајене теме.
– Открива значење непознатих речи на основу контекста.
– Разуме адаптиране текстове који се тичу цивилизације, културе и
обичаја, уочавајући и узимајући у обзир специфичне разлике у тој области.
Област језичке вештине – ГОВОР
– У образовном контексту тражи и даје информације на уобичајене теме
на елементарном нивоу.
– Излаже већ припремљену краћу презентацију на неку од уобичајених тема.
Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
– Уз помоћ упутстава и/или илустрација пише кратке текстове на
елементар- ном нивоу.
– Преводи или интерпретира информације из кратких порука и текстова
на уобичајене теме.
Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
– Има јасан, разумљив и течан изговор и интонацију.
– Исправно ортографише и познаје принципе правописа.
– Користи задовољавајући број фреквентних речи, израза и идиома.
– Исправно и с лакоћом користи основне језичке структуре.
– Распознаје, излаже и примењује морфолошке обрасце, синтактичке
склопове и друге елементе граматике.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Настава предмета Класични грчки језик ослања се на знања
и компетенције развијене учењем матерњег и страних језика. За
кла- сични грчки језик, важе стандарди и правила Општих
стандарда постигнућа за крај општег средњег и средњег стручног
образова- ња и васпитања за страни језик и Заједничког европског
референт- ног оквира.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Сврха учења Класичног грчког језика јесте разумевање тек-
ста као саображења феноменологије језичког и друштвеног садр-
жаја у датом тренутку људске историје. Према томе, основни за-
датак наставе Класичног грчког језика је да ученик кроз обраду
текста стекне знања и вештине које ће му у крајњој линији омогу-
ћити да различита дела грчке књижевности самостално.
Због тога ученик треба да развије способност да идентифи-
кује различите категорије грчког језика и да те категорије при ту-
мачењу и превођењу текста повезује с категоријама матерњег је-
зика и других, страних језика; затим, да усвоји основни фонд речи
грчког језика који ће му дозволити да лакше прати основну нит
текста и, осим тога, да уме да појми досег грчког елемента у лек-
сици других језика (нарочито у области творбе стручних термина
и интернационализама); и, коначно, да спозна општи значај
грчког језика и његов трајни, дубоки утицај на језике друге језике
Европе и света.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Начела
Пошто учење грчког језика за општи циљ и сврху има разу-
мевање текстова класичне грчке књижевности, требало да се на-
става грчког језика стога прати следећа три општа начела. Прво,
текст је стожер наставе грчког језика. Сљедствено, све поуке
треба да буду усмерене, посредно или непосредно, ка читању,
разумева- њу и тумачењу текстова класичне грчке књижевности,
а вредност
ових поука има се мерити њеним доприносом оспособљавању за
читање тих текстова. Друго, приоритет у поучавању следује оним
елементима језичког система без чијег познавања није на грчком
могуће читати ништа или готово ништа, затим оним елементима
који се у текстовима јављају ређе и, на крају, свему оном другом
што се при читању углавном схвата или спонтано или без нарочи-
те потребе уа објашњењем.
Треће, поуке из граматике грчког језика најбоље је излагати
помоћу тзв. спиралне прогресије, тј. тако да у се сваком тренутку
отвори по неколико тема из разних области граматике, на разли-
читим нивоима обраде, тако да се пажња на једну тему скрене у
неколико наврата, од њеног зачетка, преко постепене надоградње,
па све до свршетка старе и зачетка нове теме.
Наставно штиво
У настави се користе текстови који треба да буду садржајно
везани за класичну цивилизацију, а формално подесни за језичку
поуку. Разликују се три типа штива које ученици током наставе
чи- тају: то су вежбовно штиво, прилагођено штиво и изворно
штиво. Вежбовно штиво није аутентично је састављено за потребе
наста- ве. Прилагођено штиво је делом аутентично, а прилагођено
према потребама наставе. Изворно штиво је у потпуности
аутентично и не садржи делове који су или састављени или
прилагођени за по- требе наставе. Рад на штиву захтева брижљиву
припрему и пла- нирање, пре свега зато да би се оно обрадило
адекватним темпом, који ће омогућити усвајање тексту
инхерентних и текстом мотиви- саних језичких поука, а на другој
страни неће убити већ напротив побудити интерес за садржину и
општи смисао текста. Типична сесија рада на штиву отпочиње
наставниковим гласним, разговет- ним и умерено сугестивним
читањем целог текста узетог у обраду. Потом се текст тумачи
кроз превођење и разјашњавање, уз начел- ну претпоставку да
разумевање претходи превођењу а не обратно. Рад се одвија у што
живљем разговору између наставника и учени- ка, у четири
модуса: ученик самостално преводи/разјашњава дати комад
текста; ученик преводи/разјашњава уз помоћ наставника, који
антиципира тешкоће на појединим местима те даје одгова- рајуће
наговештаје или решења; наставник преводи/разјашњава комад
текста позивајући ученике да помогну где умеју; наставник
пред ученицима сам преводи/разјашњава комад текста. Метода
потпомогнутог читања подразумева учестало, наизглед спонта-
но смењивање свих тих начина рада на путу кроз текст. Настав-
ник пак треба што тачније да предвиди како ће разговор тећи на
појединим местима, који ће се сегмент текста савладавати у ком
модусу, која ће појединост завредети какву краћу примедбу, а шта
би требало да се издвоји као повод засебној поуци која ће усле-
дити после рада на штиву – све у сврху постизања темпа, који ће,
спрам фонда часова, омогућити савладавање текстова у релативно
већем обиму.
Граматичка поука
Као и у случају латинског, једна од карактеристичних одли-
ка наставе грчког језика јесте релативно велик удео и значај који
у њој има граматичка поука. Ова се, међутим, не сме постављати
нити у пракси претворити у циљ по себи, већ се мора, и као це-
лина и у појединостима, мотивисати потребама које се јављају на
путу ка разумевању текстова на грчком језику. При раду на тексту
треба успоставити и одржати навику гласног и јасног читања уз
инсистирање на правилном изговору и акцентовању. При постепе-
ном усвајању грчких облика неопходно је да предност имају про-
дуктивне и учестале парадигме, што значи – већински типови
пра- вилне промене и најфреквентнији изузеци. Уз учење обликâ
треба увек концизно објаснити њихову намену и показати их у
типичној употреби. Преводне еквиваленте ваља користити уз
објашњења, не уместо њих. На меморисању и усменој ревизији
парадигми – конјугирањем и деклинирањем подесних примера, не
рецитова- њем голих завршетака – треба инсистирати као на
незаобилазној практичној потреби. Међутим, умеће конјугирања
и деклинирања не треба уздизати међу циљеве наставе нити га
вредновати као заслугу по себи. Познавање непромењивих речи
истовремено је ствар граматике и лексике; оне махом стоје у
спрези са синтаксом, која расветљава њихове функције и
систематизује их. На својој страни, велики делови грчке синтаксе
и прагматике умесно ће се презентовати што кроз усвајање
непроменљивих речи као лексич- ких јединица, што уз поуку о
облицима и њиховим функцијама. Зато синтаксу не треба
конципирати као засебан конструкт који долази на ред касније,
иза морфологије: као одговор на практичне потребе рада на
тексту, синтактичка поука не сме да касни.
Вежбања
Вежбања усмерена ка појединостима из грчке граматике и/
или лексике могу, под условом добре одмерености и фокусирано-
сти, узимати различите облике уобичајене у савременој глотоди-
дактици. Ово укључује и невелик али важан удео вежбања срачу-
натих на целовито или делимично формулисање једноставнијих
исказа на грчком, као и манипулисање граматичких склопова кроз
трансформације и сл.: скромно активно знање које се постиже
кроз таква вежбања је неопходан корак ка развијању вештине чи-
тања, као темељном циљу наставе грчког језика.
Усвајање лексике
Дифузија лексичког материјала у настави грчког језика треба
да буде контролисана: нове речи се усвајају равномерно и у савла-
дивом обиму, а њихов избор треба да се заснива на саставу основ-
не лексике грчког језика, уз елементарну покривеност главних
пој- мовних сфера. У пракси није могуће сервирати (ни кроз
штиво ни другим путем) само речи вредне меморисања.
Наставник треба да одреди шта се од виђеног има упамтити а шта
не, а меморисање оних речи које се на тај начин одаберу,
потпомогнуто је мрежом њихових синонима и антонима,
изведеница и асоцијација.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
О вредностима и начелима оцењивања
Процес праћења и вредновања може започети иницијалним
(или: дијагностичким) оцењивањем. Овим се установљује колико
ученик влада пређашњим градивом неопходним за даље учење
грчког. На основу иницијалног теста наставник ће лакше плани-
рати и организовати процес учења, па и индивидуализовати при-
ступ ученицима. Током целе школске године, при вредновању
тре- ба да се смењују две врсте оцењивања: формативно и
сумативно. Формативно оцењивање, којим се вреднују ученикова
постигну- ћа, у начелу треба да подржава и ученика и учење.
Оно треба да се спроводи чешће, и да буде интерактивно, то
јест да и учени- ци учествују у оцењивању: њихово
самопроцењивање и узајамно процењивање треба да буде део
укупног процеса оцењивања. Циљ тога је да се код ученика
подстакне самосталност и одговорност. Наставник притом добија
увид у то како ученик учи, прикупља информације о
постигнућима, и на том основу модификује на- ставу и остале
активности. Формативно оцењивање олакшава на- ставнику и да
утврди критеријуме за вредновање постигнућа. На- ставник
ученику током праћења његовог рада и активности мора пружати
повратне информације како би му помогао да постигне
предвиђени исход. Формативно оцењивање даће и самом настав-
нику назнаке о квалитету његовог рада и ефикасности примење-
них метода. Сумативним оцењивањем вреднује се резултат учења.
Овакво оцењивање спроводи се периодично, на крају појединих
делова програма и по завршетку читавог програма. Оријентиса-
но на прошлост, оно сумира постигнућа до тренутка оцењивања.
Сумативним оцењивањем наставник ће утврдити да ли је ученик
постигао предвиђене резултате, то јест исходе учења. Наставник
треба нарочито да подржи саморефлексију код ученика: потребно
је да ученик у одређеној мери објективно процењује шта зна, уме
и може. Такође треба подстицати вршњачко учење, тј. сарадњу
међу ученицима при утврђивању градива, усвајању новог, раду на
пројектним задацима итд. Модалитети и квалитет те сарадње да-
ваће наставнику шири увид у сопствени рад и у напредак ученика.
Најзад, у процесу наставе вреднује се и рад наставника, како пу-
тем самопроцењивања тако и путем анкетирања ученика. Ниједан
начин вредновања није потпуно објективан; зато их треба комби-
новати, да би се стекла што веродостојнија слика о раду,
постигну- тим исходима и стеченим компетенцијама ученика, као
и о раду и дидактичким методама наставника.
Препоручени критеријуми оцењивања
За усмени одговор
При вредновању разумевања текста, од ученика се очекује
да анализира текст, уочи односе у њему, и преведе га. За оцену
до- вољан (2), ученик препознаје функције у реченици и именује
од- носе у реченици, али преводи само уз наставникову помоћ. За
оце- ну добар (3), ученик уочава функције у реченици, разуме
односе у њој, и самостално преводи једноставније реченице. За
оцену врло добар (4), ученик разликује функције у реченици,
разуме односе у њој, и самостално преводи сложеније реченице.
За оцену одли- чан (5), ученик самостално разликује реченичне
функције, схвата односе у реченици, тачно повезује њене
елементе, и успешно пре- води текстове.
При вредновању усвојености граматичких садржаја, од
ученика се очекује да познаје и самостално примењује елементе
грчке граматике. За оцену довољан (2), ученик уме да распозна
грчке облике и изричито наводи правила, али за њихову примену
потребна му је помоћ наставника. За оцену добар (3), ученик ра-
зликује и тачно описује облике, деклинира и конјугира, али није
самосталан у манипулисању облицима и конструкцијама. За
оцену врло добар (4), ученик самостално примењује правила и
манипу- лише облицима и конструкцијама, и влада склопом и
смислом јед- ноставнијих реченица. За оцену одличан (5), ученик
самостално примењује правила, манипулише облицима и
конструкцијама, и самостално влада целим склопом и смислом
реченице и текста.
При вредновању усвојености вокабулара, од сваког ученика
се очекује да уме наводити речи у њиховим речничким облицима
и приписивати им одговарајућа значења. Оцена ће зависити од
постотка усвојености прописаног вокабулара. За оцену довољан
(2), ученик је усвојио више од 50% вокабулара; за оцену добар (3),
више од 60%; за оцену врло добар (4), више од 75%, за оцену од-
личан (5), више од 90%.
За писмене провере знања
У писмене провере знања убрајају се писмени и контролни
задаци. За њих се препоручују квантитативни критеријуми у овим
постоцима: 50–63% довољан (2), 64–77% добар (3), 78–90% врло
добар (4), 91–100% одличан (5). Ови критеријуми могу се по по-
треби прилагодити општем успеху ученика у одељењу.
Посебно упутство за први разред
Почетак учења Класичног грчког језика треба да садржи
кратак осврт на историјске и географске оквире у којима је грчка
цивилизација настала како би ученици стекли исправну представу
о месту које грчки језик заузима, о његовом пореклу и смештају
у склопу индоевропске језичке породице, о његовој историјској
разгранатости, просторној распрострањености и дијалекатској
раслојености. Важно је напоменути да је садржај програма овог
предмета заснован на разумевању класичног грчког језика, тј.
атичког дијалекта V и IV века пре нове ере. При учењу писма по-
требно је објаснити порекло грчког алфабета, а затим постепено
приступити писању и читању, најпре једноставнијих, а затим и
сложенијих речи, с посебним освртом на знакове који се при пи-
сању и изговору користе. Акценатске знакове, њихову функцију
и употребу (промену акцента у различитим облицима исте речи)
треба уводити постепено и обавезно уз обраду појединачних гра-
матичких категорија (нпр. а– и о– основа). У области именске и
глаголске промене треба инсистирати управо на
најфреквентнијим типовима те промене, а изузетке треба
обрађивати на крају, када се у штиву нађу. Код заменица и
глагола треба инсистирати и на облицима и на функцији. Ради
постепеног усвајања грчког вока- булара препоручљиво је имати
у виду базични речник у обиму од 600 најфреквентнијих речи. У
првом разреду с ученицима треба читати само вежбовно и
прилагођено штиво. Како је употреба реч- ника саставни део
наставе класичног грчког језика, ученике треба, већ у првом
разреду, упутити у правилну употребу, тј. читање и објашњавање
одредница датих у речницима, и за то одвојити не- колико часова.
Извесну пажњу треба посветити и приручницима и додатној
литератури. Пожељно је пред ученике изнети неколико
пробраних књига које им могу пружити шира обавештења.
За први разред препоручују се четири контролна задатка и
три
писмена задатка, и то два контролна задатка у првом тромесечју и
један писмени задатак у другом тромесечју првог полугодишта, те
два контролна и два писмена задатка у другом полугодишту.
ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК
Циљ учења Латинског језика јесте да допринесе укупном
ин- телектуалном развоју личности ученика. Латинска настава
треба да води ка употреби наученог у конкретним ситуацијама,
развија- њу односа појединца према заједници, развијању
критичке свести о историјском развитку и (дис)континуитету,
подстицању радозна- лости и усвајању позитивних вредности.
Општа предметна компетенција
Ученик влада језичким вештинама и знањима која му омогу-
ћавају да на страном језику разуме текстове које слуша или чита
у приватном, јавном, образовном или професионалном контексту;
комуницира писмено или усмено у формалним и неформалним
си- туацијама.
Посредујући у усменој или писаној комуникацији, ученик
преноси поруке са страног на матерњи (први) језик и обрнуто.
Владање страним језиком ученику омогућава стицање знања из
различитих области која примењује у свакодневном животу, обра-
зовању и раду. Учењем страног језика ученик развија
креативност, критичко мишљење, вештине комуникације,
самосталност и са- радњу, уважавање различитости култура и
културу дијалога.
Основни ниво
Ученик користи страни језик у мери која му помаже да ра-
зуме садржај усмене поруке и кратке једноставне информације у
вези са личним интересовањем и познатим областима и активно-
стима. Учествује у уобичајеном, свакодневном разговору, чита и
проналази жељену информацију у текстовима са темом од непо-
средног личног интереса. Пише о различитим аспектима из непо-
средног окружења и ради сопствених потреба.
Средњи ниво
Ученик користи страни језик да разуме суштину текста
или да учествује у разговору или дискусији (нпр. школа, забава,
спорт); сналази се у не/предвидивим ситуацијама када му је неоп-
ходно да користи страни језик и/или да у кратком усменом изла-
гању оствари свој интерес. Пише о властитом искуству, описује
своје утиске, планове и очекивања.
Напредни ниво
Ученик користи страни језик да активно учествује у усменој
комуникацији; да прати дужа и сложенија излагања или дискуси-
је о конкретним или апстрактним темама из познатих општих или
стручних тематских области, као и да објашњава своје ставове и/
или образлаже различите предлоге. Чита и пише текстове о широ-
ком спектру тема у складу са општим и властитим
интересовањима.
Специфична предметна компетенција: РЕЦЕПЦИЈА
(слушање и читање)
Основни ниво
Ученик разуме уобичајене изразе и схвата општи смисао сва-
кодневне комуникације изговорене споро и разговетно. Користећи
основно лингвистичко знање, чита краће текстове написане стан-
дардним језиком, разноврсног садржаја из свакодневног живота и/
или блиских области или струке, у којима преовлађују фреквентне
речи и изрази.
Средњи ниво
Ученик разуме основне елементе разговетног говора у сва-
кодневним ситуацијама и једноставна излагања и презентације
из блиских области изговорене стандардним језиком и релативно
споро. У тексту, из домена личног интересовања и делатности, у
коме преовлађују сложене језичке структуре, ученик разуме оп-
шти смисао и допунске информације, користећи различите техни-
ке/врсте читања.
Напредни ниво
Ученик разуме суштину и детаље опширнијих излагања или
разговора у којима се користи стандардни језик, мења ритам, стил
и тон разговора, а у вези са садржајима из ширег интересовања
ученика. Ученик разуме дуже текстове различитог садржаја (нпр.
адаптирана или оригинална прозна књижевна дела, актуелни но-
вински чланци и извештаји); брзину и технику читања подешава
према тексту који чита.
Специфична предметна компетенција: ПРОДУКЦИЈА
(говор и писање)
Основни ниво
Ученик у свакодневним ситуацијама пише или даје усмена
упутства, писмено или усмено размењује информације о уобичаје-
ним општим и блиским темама.
Користећи једноставне изразе, фразе и језичке структуре,
пише кратке забелешке, поруке и писма, и/или према моделу
пише једноставне текстове нпр. описе особа и догађаја из
познатих области.
Средњи ниво
Ученик без припреме започиње и води разговор, износи усмено или писмено мишљење о темама из домена личног интересовања,
образовања, културе и сл.
Користећи разноврсне језичке структуре, шири фонд речи и израза, ученик усмено или писмено извештава, излаже и/или према
упутству пише компактни текст поштујући правописну норму и основна правила организације текста.

Напредни ниво
Ученик са сигурношћу, течно и спонтано, учествује у усменој или писменој комуникацији, говори, извештава, преводи и/или само-
стално пише текстове о темама и садржајима из ширег круга интересовања; користећи информације и аргументе из различитих извора,
износи ставове и преноси мишљење, размењује, проверава и потврђује информације. Ученик према потреби води формалну или нефор-
малну преписку, доследно примењујући правописну норму, језичка правила и правила организације текста.

Разред Први
Недељни фонд часова 3
Годишњи фонд часова 111

ИСХОДИ ТЕМЕ
СТАНДАРДИ По завршетку првог разреда ученик ће бити у и кључни појмови садржаја
стању да: програма
Основни ниво – разуме једноставне реченице и адаптиране – писмо, изговор и нагласак;
Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ текстове на латинском језику – именске речи: деклинација,
– Разуме једноставне кратке поруке или упутства саопштена или – уочи поруку и протумачи садржај прочитаног текста компарација;
прочитана споро и разговетно. – идентификује односе у тексту, међу реченицама – морфологија глагола у
Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ и унутар реченица индикати- ву, императиву и
– Разуме општи смисао једноставних реченица и краћих текстова на – преведе прочитано с ослонцем на дата инфинитиву;
уобичаје- не теме у којима преовлађују фреквентне речи. објашњења, као и на усвојени вокабулар – прилози и предлози;
– Проналази потребне информације у једноставним текстовима. – примени правила латинске глаголске и – реченица и њени делови,
– Разуме адаптиране текстове који се односе на цивилизацијске именске промене, као и морфологије синтакса појединих падежа;
тековине, културу и обичаје. непромењивих речи – усвајање базичног вокабулара.
Област језичке вештине – ГОВОР
– изложи правила латинске глаголске и именске
– У образовном контексту тражи и даје најкраће информације на
про- мене, као и морфологије непромењивих речи
елементарном нивоу.
Област језичке вештине – ПИСАЊЕ – идентификује састав и функцију непосредних
– Уз помоћ упутстава и/или илустрација пише, на елементарном нивоу, рече- ничних конституената
речени- це према моделу. – употреби, пасивно и активно, базични
Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ латински вокабулар
– Има разумљив изговор. – познаје речнички облик латинских речи
– Исправно ортографише обичне речи. – повеже елементе латинског вокабулара са
– Исправно користи елементарне језичке структуре. сродним речима у модерним језицима и нарочито у
– Распознаје, излаже и примењује морфолошке обрасце и друге класич- ном грчком, оплемењујући своју културу
елементе граматике. говора и изражавања
Средњи ниво
Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
– Разуме суштину и битне појединости најкраћих порука или упутстава.
– У образовном контексту схвата суштину и битне појединости
информације примљене из монолога или дијалога на елементарном нивоу.
Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
– Разуме општи смисао и проналази битне информације у текстовима
на уобичајене теме.
– Открива значење непознатих речи на основу контекста.
Област језичке вештине – ГОВОР
– У образовном контексту тражи и даје информације на уобичајене теме
на елементарном нивоу.
Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
– Уз помоћ упутстава и/или илустрација пише кратке текстове на
елементар- ном нивоу.
– Преводи или интерпретира, на елементарном нивоу, информације из
једно- ставних порука и текстова.
Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
– Има јасан и разумљив изговор.
– Исправно ортографише уобичајене речи и познаје принципе правописа.
– Користи задовољавајући број фреквентних речи и израза.
– Исправно користи једноставне језичке структуре.
– Распознаје, излаже и примењује морфолошке обрасце, синтактичке
склопове и друге елементе граматике.
Напредни ниво
Област језичке вештине – СЛУШАЊЕ
– Разуме суштину и битне појединости кратких порука или упутстава.
– У образовном контексту схвата суштину и битне појединости
информације примљене из монолога или дијалога на елементарном нивоу.
Област језичке вештине – ЧИТАЊЕ
– Разуме општи смисао и проналази битне информације и елементе
аргумента- ције у лаким текстовима на уобичајене теме.
– Открива значење непознатих речи на основу контекста.
– Разуме адаптиране текстове који се тичу цивилизације, културе и
обичаја, уочавајући и узимајући у обзир специфичне разлике у тој области.
Област језичке вештине – ГОВОР
– У образовном контексту тражи и даје информације на уобичајене теме
на елементарном нивоу.
– Излаже већ припремљену краћу презентацију на неку од уобичајених тема.
Област језичке вештине – ПИСАЊЕ
– Уз помоћ упутстава и/или илустрација пише кратке текстове на
елементар- ном нивоу.
– Преводи или интерпретира информације из кратких порука и текстова
на уобичајене теме.
Област ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ
– Има јасан, разумљив и течан изговор и интонацију.
– Исправно ортографише и познаје принципе правописа.
– Користи задовољавајући број фреквентних речи, израза и идиома.
– Исправно и с лакоћом користи основне језичке структуре.
– Распознаје, излаже и примењује морфолошке обрасце, синтактичке
склопове и друге елементе граматике.
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Настава предмета Латински језик ослања се на знања и ком-
петенције развијене учењем матерњег и страних језика. За латин-
ски, који спада у групацију страних језика уз ту специфичност
што он није никоме матерњи нити представља уобичајено сред-
ство модерне комуникације, важе стандарди и правила Општих
стандарда постигнућа за крај општег средњег и средњег стручног
образовања и васпитања за страни језик и Заједничког европског
референтног оквира. У складу са савременим потребама ученика
и напретком науке о језику, програм наставе и учења латинског
јези- ка треба посматрати као интегративни фактор.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Сврха учења Латинског језика је разумевање текста као
амал- гама језичких законитости и цивилизацијских садржаја.
Ради тога ученик треба да развије способност разумевања и
превођења текста (те кроз то и способност анализе и синтезе) и да
овлада латинском језичком структуром, идентификујући њене ка-
тегорије и повезујући их с матерњим и страним модерним језици-
ма, да усвоји вокабулар и овладава лексичким компетенцијама, уз
разумевање даље судбине речи латинског порекла и њихове упо-
требе у другим језицима.
Кроз читање и тумачење текстова различите старине, поре-
кла и намене ученик треба да научи да уочава сличности и разли-
ке у људском деловању кроз време и релативну трајност људских
установа и искустава.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Начела
Стожерни аспект латинске наставе је рад на штиву: све на-
ставне активности треба да буду уперене, непосредно или посред-
но, ка читању, разумевању и тумачењу латинских текстова. Усва-
јање елемената граматике и лексике, као и свих других садржаја,
треба увек да буде мотивисано захтевима текста, а вредност сваке
поуке ваља мерити њеним доприносом оспособљавању за читање
на латинском.
При избору и одређивању редоследа граматичких партија
приоритет следује оним елементима језичког система без чијег
по- знавања није могуће читати ништа или скоро ништа на
латинском. Слично важи о обиму и саставу вокабулара, где треба
да буду нај- прече оне лексичке јединице које се најчешће јављају
у латинским текстовима. Нижи приоритет имаће поука о ономе
што се у тек- стовима ређе јавља, као и о свему што се при читању
прима спон- тано и разумева без већих објашњења.
За разлику од приручничког приказа граматике, који почи-
ва на серијском излагању заокружених целина, граматичка поука
у савременој латинској настави одвија се тако што у сваком тре-
нутку постоји по неколико отворених тема из разних области гра-
матике у разним стадијумима обраде: настава се редом фокусира
на сваку од њих у више наврата, од зачетка теме, преко постепене
надоградње, све до свршетка старе и наступа нове теме. Тај начин
дидактичког излагања граматике назива се спиралном
прогресијом. Потребно је да латинска настава буде концептуално,
терми- нолошки, па донекле и методски усклађена с наставом
матерњег и страних језика, као и класичног грчког. У ванјезичким
садржајима такође треба настојати на дискретној али учесталој
интеракцији с
различитим предметима школског курикулума. Крајња сврха
хори- зонталног повезивања јесте афирмација и унапређивање
осведо- ченог учинка латинске наставе као интегратора и
амплификатора знања развијених на разним странама.
Наставно штиво
Наставно штиво треба да буде тематски везано за класичну
цивилизацију, а формално подесно за језичку поуку, тј. да, врло
претежно, има облик везаних прозних текстова од три типа:
– вежбовно штиво, реално и језички засновано на изворном
материјалу, али написано у сврху наставе и стога као текст неау-
тентично;
– прилагођено штиво, засновано на конкретним изворним
текстовима, али модификовано према потребама наставе;
– изворно штиво, тј. аутентични пасажи из старих писаца.
Рад на штиву захтева брижљиву припрему и план, пре свега
зато да би се оно обрадило адекватним темпом, који ће омогућити
усвајање тексту инхерентних и текстом мотивисаних језичких по-
ука, а на другој страни неће убити већ напротив побудити интерес
за садржину и општи смисао текста.
Типична сесија рада на штиву отпочиње наставниковим гла-
сним, разговетним и умерено сугестивним читањем целог текста
узетог у обраду. Потом се текст тумачи кроз превођење и разја-
шњавање, уз начелну претпоставку да разумевање претходи пре-
вођењу а не обратно. Рад се одвија у што живљем разговору изме-
ђу наставника и ученикâ, у четири модуса:
– ученик самостално преводи/разјашњава дати комад текста;
– ученик преводи/разјашњава уз припомоћ наставника, који
антиципира тешкоће на појединим местима, те даје одговарајуће
наговештаје или решења;
– наставник преводи/разјашњава комад текста изазивајући
ученике да припомогну где умеју;
– наставник пред ученицима сâм преводи/разјашњава комад
текста.
Метода потпомогнутог читања подразумева учестало, на-
изглед спонтано смењивање свих тих начина рада на путу кроз
текст. Наставник пак треба што тачније да предвиди како ће раз-
говор тећи на појединим местима, који ће се сегмент текста савла-
давати у којем модусу, која ће појединост завредети какву краћу
примедбу, а шта ће требати да се издвоји као повод засебној
поуци која ће уследити после рада на штиву – све у сврху
постизања тем- па, који ће, спрам фонда часова, омогућити
савладавање текстова у релативно већем обиму.
Граматичка поука
Једна од особених црта латинске наставе јесте релативно ве-
лик удео и значај који у њој има граматичка поука. Ова се, међу-
тим, не сме постављати нити у пракси претворити у циљ по себи,
већ се мора, и као целина и у појединостима, мотивисати потреба-
ма које се јављају на путу ка разумевању латинских текстова.
При раду на тексту треба успоставити и одржати навику гла-
сног и јасног читања уз инсистирање на правилном изговору и ак-
центовању.
При постепеном усвајању латинских облика неопходно је да
предност имају продуктивне и учестале парадигме, што значи –
већински типови правилне промене и најфреквентнији изузеци.
Уз учење обликâ треба увек концизно објаснити њихову намену и
по- казати их у типичној употреби. Преводне еквиваленте ваља
кори- стити уз објашњења, не уместо ових. Наставник нек има на
уму да
је, упркос систематској сличности латинске и српске
морфологије, еквиваленција облика непотпуна и варљива: зато
латинске обли- ке треба примарно представљати у терминима
„чему служи”, а не
„како се преводи”.
На меморисању и усменој ревизији парадигми –
конјугирањем и деклинирањем подесних примера, не
рецитовањем голих заврше- така – треба инсистирати као на
незаобилазној практичној потре- би. Међутим, умеће конјугирања
и деклинирања не треба уздизати међу циљеве наставе нити га
вредновати као заслугу по себи.
Познавање непромењивих речи истовремено је ствар грама-
тике и лексике. Сем описних прилога, који се природно везују за
придеве, непромењиве речи махом стоје у спрези са синтаксом,
која расветљава њихове функције и систематизује их. Посебну
пажњу заслужују латинске партикуле: запостављене, оне ће пред-
стављати сталну, иритантну сметњу при раду на текстовима; аде-
кватно разјашњене у својим улогама, оне ће значајно унапредити
разумевање свакога штива.
На својој страни, велики делови латинске синтаксе и прагма-
тике умесно ће се презентовати што кроз усвајање непромењивих
речи као лексичких јединица, што уз поуку о облицима и
њиховим функцијама. Зато синтаксу не треба конципирати као
засебан кон- структ који долази на ред позно, иза морфологије:
као одговор на практичне потребе рада на тексту, синтактичка
поука не сме да ка- сни. Што треба да буде својствено напреднијој
фази наставе, то није тек присуство синтаксе већ њено
употпуњавање и систематизација.
Вежбања
Вежбања уперена ка појединостима из латинске граматике и/
или лексике могу, под условом добре одмерености и фокусирано-
сти, узимати различите облике уобичајене у савременој глотоди-
дактици. Ово укључује и невелик али важан удео вежбања срачу-
натих на целовито или делимично формулисање једноставнијих
исказа на латинском, као и манипулисање граматичких склопова
кроз трансформације и сл.: скромно активно знање које се изиску-
је и постиже кроз таква вежбања потребан је корак ка развијању
вештине читања као темељном циљу латинске наставе.
Усвајање лексике
Дифузија лексичког материјала у латинској настави треба да
буде контролисана: то јест, нове речи морају пристизати
равномер- но и у савладивој количини, а њихов избор треба да се
заснива на саставу базичног латинског вокабулара, уз
елементарну покриве- ност главних појмовних сфера. У пракси
није могуће сервирати, ни кроз штиво ни другим путем, само речи
вредне меморисања. У крајњој линији наставник мора да одређује
шта се од виђеног има упамтити а шта не.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
О врстама и начинима оцењивања
Процес праћења и вредновања може започети иницијалним
(или: дијагностичким) оцењивањем. Овим се установљује колико
ученик влада пређашњим градивом неопходним за даље учење ла-
тинског. На основу иницијалног теста наставник ће лакше плани-
рати и организовати процес учења, па и индивидуализовати при-
ступ ученицима.
Током целе школске године, при вредновању треба да се
сме- њују две врсте оцењивања: формативно и сумативно.
Формативно оцењивање, којим се вреднују ученикова
постиг- нућа, у начелу треба да подржава и ученика и учење. Оно
треба да се спроводи чешће, и да буде интерактивно, то јест да
и учени- ци учествују у оцењивању: њихово самопроцењивање и
узајамно процењивање треба да буде део укупног процеса
оцењивања. Циљ тога је да се код ученика подстакне
самосталност и одговорност. Наставник притом добија увид у то
како ученик учи, прикупља информације о постигнућима, и на
том основу модификује наставу и остале активности. Формативно
оцењивање олакшава наставни- ку и да утврди критеријуме за
вредновање постигнућа. Наставник
ученику током праћења његовог рада и активности мора пружати
повратне информације како би му помогао да постигне предвиђе-
ни исход. Формативно оцењивање даће и самом наставнику
назна- ке о квалитету његовог рада и ефикасности примењених
метода.
Сумативним оцењивањем вреднује се резултат учења.
Овакво оцењивање спроводи се периодично, на крају појединих
делова програма и по завршетку читавог програма. Оријентисано
на про- шлост, оно сумира постигнућа до тренутка оцењивања.
Суматив- ним оцењивањем наставник ће утврдити да ли је ученик
постигао предвиђене резултате, то јест исходе учења.
Наставник треба нарочито да подржи саморефлексију код
ученика: потребно је да ученик у одређеној мери објективно про-
цењује шта зна, уме и може. Такође треба подстицати вршњачко
учење, тј. сарадњу међу ученицима при утврђивању градива, усва-
јању новог, раду на пројектним задацима итд. Модалитети и ква-
литет те сарадње даваће наставнику шири увид у сопствени рад и
у напредак ученика.
Најзад, у процесу наставе вреднује се и рад наставника, како
путем самопроцењивања тако и путем анкетирања ученика.
Ниједан начин вредновања није потпуно објективан; зато их
треба комбиновати, да би се стекла што веродостојнија слика о
раду, постигнутим исходима и развијеним компетенцијама учени-
ка, као и о раду и дидактичким методама наставника.
Препоручени критеријуми оцењивања
– За усмени одговор
При вредновању разумевања текста, од ученика се очекује
да анализира текст, уочи односе у њему, и преведе га. За оцену
дово- љан (2), ученик препознаје функције у реченици и именује
односе у реченици, али преводи само уз наставникову помоћ. За
оцену добар (3), ученик уочава функције у реченици, разуме
односе у њој, и са- мостално преводи једноставније реченице. За
оцену врло добар (4), ученик разликује функције у реченици,
разуме односе у њој, и само- стално преводи сложеније реченице.
За оцену одличан (5), ученик самостално разликује реченичне
функције, схвата односе у речени- ци, тачно повезује њене
елементе, и успешно преводи текстове.
При вредновању усвојености граматичких садржаја, од
ученика се очекује да познаје и самостално примењује елементе
латинске граматике. За оцену довољан (2), ученик уме да распозна
латинске облике и изричито наводи правила, али за њихову при-
мену потребна му је помоћ наставника. За оцену добар (3), ученик
разликује и тачно описује облике, деклинира и конјугира, али није
самосталан у манипулисању облицима и конструкцијама. За
оцену врло добар (4), ученик самостално примењује правила и
манипу- лише облицима и конструкцијама, и влада склопом и
смислом јед- ноставнијих реченица. За оцену одличан (5), ученик
самостално примењује правила, манипулише облицима и
конструкцијама, и самостално влада целим склопом и смислом
реченице и текста.
При вредновању усвојености вокабулара, од сваког ученика
се очекује да уме наводити речи у њиховим речничким облицима
и приписивати им одговарајућа значења. Оцена ће зависити од
постотка усвојености прописаног вокабулара. За оцену довољан
(2), ученик је усвојио више од 50% вокабулара; за оцену добар (3),
више од 60%; за оцену врло добар (4), више од 75%, за оцену од-
личан (5), више од 90%.
– За писмене провере знања
У писмене провере знања убрајају се писмени и контролни
задаци. За њих се препоручују квантитативни критеријуми у овим
постоцима: 50–63% довољан (2), 64–77% добар (3), 78–90% врло
добар (4), 91–100% одличан (5). Ови критеријуми могу се по по-
треби прилагодити општем успеху ученика у одељењу.
Посебно упутство за први разред
Основи латинског изговора, акцентуације и правописа треба
да буду предмет сталне пажње. Уместо таксативног излагања пра-
вила, потребна је константна практична поука, која ће
подразумева-
ти доследност од стране наставника, како у смислу властите
узорне праксе, тако и у смислу захтева који ће се стављати пред Ради постепеног усвајања латинског вокабулара
ученике. препоручљиво је имати у виду базични речник у обиму 600
У сфери глаголске промене, на презентској основи треба најфреквентнијих речи.
стриктно разликовати конјугације (па ради тога пазити и на ак-
ценат). Код перфекатске основе не треба инсистирати на њеним – О литератури
типовима већ, напротив, на њеној непредвидљивости (и отуд не-
опходности памћења трећег основног облика глаголâ), а с друге Извесну пажњу треба посветити приручницима и додатној
стране на једнообразности и правилности промене. литератури. Пожељно је пред ученике изнети свега неколицину
У именској промени треба инсистирати на најфреквентнијим пробраних књига које им могу пружити шира обавештења.
типовима, а изузетке обрађивати засебно, када се нађу у штиву.
Код заменица треба инсистирати, уз облике, на њиховој – Писмени задаци
функцији, уз потребне дистинкције: именичка/придевска
употреба, права/не- права показност итд. За први разред прописују се три писмена задатка, од којих се
један ради у првом полугодишту.

ОСНОВИ КЛАСИЧНИХ НАУКА

Циљ учења Основа класичних наука је да ученици изучавајући историјске и културне оквире у којима се развијала античка
цивили- зација развију темељнија и шира знања и вештине неопходне за разумевање античке и савремене епохе, као и да развију свест о
значају и улози те цивилизације за европску и српску културу.

Разред Први
Недељни фонд часова 1 час
Годишњи фонд часова 37 часова

ИСХОДИ ТЕМЕ
По завршетку првог разреда ученик ће бити у стању да: и кључни појмови садржаја програма:
– повезује митове и легенде са културно-историјским контекстом из којег су потекли; – садржај и значај класичних наука;
– истражује теме, мотиве и поруке митских прича и критички се односи према њима. поставља питања и образлаже – појам класичног као једне од кључних парадигми
своје одговоре на туђа питања; у развоју европске културе и уметности;
– проучава развој карактера у митској причи. сагледава мит из различитих углова. анализира поступке и – утицај античке културе на развој европске културе;
осећања главних ликова; – основне одлике хеленског мита;
– препознаје и објашњава изразе преузете из хеленске митологије (Ахилова пета, Танталове муке и друго) и – сличности и разлике између мита, легенде и бајке;
користи их са разумевањем; – повезаност хеленског мита са науком и уметношћу;
– препознаје богове, њихове атрибуте и симболе и митске представе у визуелним медијима и објашњава и – опште одлике хеленске религије (политеизам,
уочава разлике у тим представама (у вазном сликарству, на фрескама, рељефима и мозаицима и у другим синкре- тизам, антропоморфизам и друго);
визуелним и материјалним изворима); – основни облици испољавања религиозности у
– самостално приказује хеленске митске представе и богове у дигиталној, аудио-визуелној или писаној форми античким хеленским заједницама (храмови,
(сли- ка, карикатура, макета, изложба, скеч, прича и друго); жртвеници, светилишта, пророчишта, обреди, култови
– користи хеленске митове и културно-историјски контекст из којег су потекли као инспирацију да осмишљава и друго);
и ствара; – стварање света у хеленском миту;
– тумачи и упоређује митове о настанку света (хеленска космогонија спрам других креационих теорија); – генеалогија богова;
– препознаје слике хеленских светилишта и храмова, описује их и објашњава њихов некадашњи изглед и намену; – олимпијски пантеон и важнији хеленски богови;
– објашњава и демонстрира значај хеленске и римске културе у европској културној баштини; – најважнији митски циклуси: тројански, тебански; мит
– објашњава и разликује значење кључних термина (религија, мит, легенда, политеизам, монотеизам, о аргонаутима;
антропоцен- тризам, хибрис и друге); – најважнији хеленски хероји: Херакле, Персеј,
– описује и објашњава најважнија веровања и обреде у хеленском друштву и препознаје важност Тезеј и Орфеј.
религијских обреда у животу људи;
– примењује своје познавање хеленских митских прича и културно-историјског контекста из којег су потекле
при- ликом савладавања градива првог разреда из књижевности (Хомерови епови и античка драма), историје
(историја Старог века), ликовне културе (уметност античке Грчке).

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Настава и учење предмета Основи класичних наука ослања
се на компетенције развијене учењем предмета Историја, Ликовна
култура и Српски језик и књижевност и треба да допринесу ра-
звоју стваралачког и истраживачког духа који ће омогућити уче-
ницима да знања о хеленској и римској цивилизацији користе за
разумевање савремене епохе и начина на који данашњи човек до-
живљава свој друштвени, културни и духовни идентитет. Овако
развијена знања, вредности и функционалне вештине ученици ће
моћи да примењују у корелацији са оним које су стекли учењем
предмета Класични грчки језик, Латински језик, Српски језик,
Књижевност, Историја, Филозофија, Ликовна култура и Основи
превођења у даљем образовању, у професионалном раду и у сва-
кодневном животу. Квалитет и трајност знања, умења, вештина и
ставова умногоме зависе од принципа, метода и средстава који се
користе у процесу учења. Наставник има слободу да одабере неи-
зоставне садржаје, да осмисли теме, да одабере наставне технике,
методе и поступке који ће на најделотворнији начин омогућити
сваком ученику да достигне исходе. Планирање наставе треба
при-
лагодити могућностима одељења и интересовањима ученика има-
јући у виду време и окружење у којем ученици живе. Приликом
планирања израде дидактичког материјала треба сарађивати са
наставницима предмета Историја, Ликовна култура, Српски језик,
Књижевност и Филозофија и са њима, колико је могуће, хроноло-
шки ускладити обраде наставних тема тако да обраде наставних
тема предмета Основи класичних наука претходе обрадама истих
или сличних наставних тема тих предмета пружајући им тако
драгоцену и незамењиву основу. Уколико је корелацију са другим
предметима неизводљиво спровести хронолошки, треба са пред-
метним наставницима сродних предмета разменити дидактички
материјал (карте, мапе, слајдове, презентације и друго). У сарад-
њи са наставницима сродних предмета треба тематски усагласити
планирање стваралачких активности ученика (семинарских радо-
ва, изложби, ликовних радова, есеја, представа и тако даље).
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Циљ и задаци предмета Основи класичних наука најбоље се
остварују кроз корелацију са другим предметима за које овај
пред- мет представља незамењиву основу. Приликом остваривања
на- ставе и учења потребно је применити интегрисан приступ у
којем постоји хоризонтална и вертикална повезаност унутар самог
пред-
мета и других наставних предмета. У обради наставних наставних
тема из области хеленске митологије најважније је истаћи њен
ванвременски карактер и мит као језгро око којег су се формирали
хеленска религија и хеленска, али у доброј мери и римска и
европ- ска књижевност. Посебну пажњу треба посветити
појмовима који су неизоставни део митских прича а чија
употреба је проширена на широк спектар наука и уметности
савременог доба. Приликом обраде појединачних митова треба се
ограничити на најприхваће- није верзије митских прича и основне
црте богова и полубогова. Атрибути и епитети богова треба да
буду заступљени у мери која доприноси темељнијем проучавању
античке књижевности у про- граму предмета Књижевност у
првом разреду али и програмима Основи класичних наука,
Класични грчки језик и Основе превође- ња у програмима за
други, трећи и четврти разред. Пожељно је да обраду појединих
наставних тема из области хеленска митологија прати читање
одломака античких извора, најпре у преводу, а затим и у
оригиналу, на класичном грчком и латинском језику. Наставу из
области хеленске митологије треба да прате ликовне предста- ве
митских прича и богова (вазно сликарство, рељефи, мозаици,
скулптуре и тако даље). У њима наставник заједно са ученицима
треба да проучава садржај митских представа, симболе богова,
њихове свете животиње и биљке. Наставне јединице о обредима,
култовима, храмовима и светилиштима које припадају области хе-
ленска религија треба да садрже и њихове представе у аудио-
визу- елним медијима (слике и снимци античких локалитета и
њихове виртуелне реконструкције) како би ученици лакше уочили
њихов некадашњи изглед и намену. Остваривање наставе треба да
прате и самостални пројекти ученика као резултат њихове
инспирације, самосталног истраживања и стваралачког рада.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Приликом праћења и вредновања наставе користи се сума-
тивно вредновање које процењује знање ученика на крају једне
програмске целине, формативно вредновање које процењује
знање током савладавања програма и стицања одговарајуће
компетенци- је и самоевалуација. Најчешће технике сумативног
вредновања су писмене и усмене провере знања, тестови и есеји а
формативног вредновања реализација практичних задатака и
посматрање и бе- лежење ученикових активности током наставе.
Сврха формативног вредновања је подстицање ученика и његово
усмеравање у процесу учења правовременим повратним, усменим
или писаним инфор- мацијама. Резултати формативног
вредновања на крају наставног циклуса треба да буду исказани
сумативно – бројчаном оценом. Оваква оцена има смисла ако су у
њој садржана сва постигнућа ученика, редовно праћена и
објективно и професионално бележена. Елементи за праћење
напредовања ученика су напредовање у кому- никацији (у
вербалном и писаном изражавању) на теме које се тичу класичне
цивилизације, напредовање у раду са подацима (визуел- ним,
текстуалним и аудиовизуелним), напредовање у развијању и
примени идеја класичне цивилизације и напредовање у развијању
позитивних ставова. Вреднује се активност ученика током рада на
часу, учесталост јављања, квалитет одговора, оригиналност и
аргу- ментовање ставова, уважавање гледишта других ученика и
друга- чијих виђења, однос према раду, способност примене
теоријских знања у конкретним радним околностима. У процесу
вредновања наставе и учења кроз само евалуацију ученик
процењује властито знање, властите радове и успешност њихове
презентације. Такође, ученик може да прати и вреднује рад
осталих ученика, нарочито после индивидуалних или групних
презентација.
3
На основу члана 67. став 1. Закона о основама система обра-
зовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 –
др. закон, 10/19 и 6/20),
Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
ПРАВИЛНИК
о плану и програму наставе и учења гимназије за
ученике са посебним способностима за физику
Члан 1.
Овим правилником утврђују се план наставе и учења гим-
назије за ученике са посебним способностима за физику, као и
програм наставе за први разред гимназије за ученике са посебним
способностима за физику, који су одштампани уз овај правилник
и чине његов саставни део.
Члан 2.
План и програм наставе и учења остварује се и у складу с
Правилником о плану и програму наставе и учења за гимназију
(„Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/20), у делу
који се односи на план и програм наставе и учења за следеће
пред- мете природно-математичког смера за први разред:
– Српски језик и књижевност;
– Матерњи језик и књижевност;
– Српски као нематерњи језик;
– Енглески језик;
– Латински језик;
– Биологија;
– Физичко и здравствено васпитање;
– Грађанско васпитање.
Члан 3.
Програм верске наставе остварује се на основу Правилника
о наставном плану и програму предмета Верска настава за сред-
ње школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/03,
23/04, 9/05 и 11/16).
Члан 4.
Ученици уписани у одељења гимназије за ученике са посеб-
ним способностима за физику закључно са школском 2019/2020.
годином стичу образовање по наставном плану и програму који је
био на снази до почетка примене овог правилника, до краја школ-
ске 2023/2024. године.
Члан 5.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном
гла- снику”, а примењује се од школске 2020/2021. године.
Број 110-00-157/3/2020-03
У Београду, 15. јуна 2020. године
Министар,
Младен Шарчевић, с.р.