Седиментне стене

Стене су природни скупови или агрегати петрогених минерала које поседују

одређене физичке и хемијске особине. Према начину постанка стене се деле
на магматске, седиментне и метаморфне.
Седиментне стене настају таложењем и нагомилавањем, а потом и повезивањем
различитог материјала, минералног и органског порекла. Настанак седиментних
стена је на ниским температурама, најчешће 0-25°C, а ређе настају и на нижим и
вишим температурама, и ниским притисцима, од 1 bar до неколико стотина бара.

Различити седименти из доба тријаса (Јута, САД)

Према материјалном саставу и начину седиментације седиментне стене се могу

поделити на кластичне, органогене и хемијске.
Кластичне седиментне стене настају од минерала минералног порекла различите
величине, облика и састава. Најпознатије кластичне стене су: брече, конгломерати,
пешчари, лес и глине.
Брече су настале цементовањем угластих комада стена. У бречама се, осим
фрагмената стена, налазе и фрагменти скелета и љуштура организама

Бреча

Конгломерати су састављени од заобњеног и повезаног шљунка. Добро везани

конгломерати употребљавају се као ломљени камен и, пошто се углавном доста
тешко обрађују, ретко се користе у грађевинске сврхе.
 Пример конгломерата са матриксом од оксида гвожђа

Пешчари настају цементовањем песковитог материјала различитог порекла и

крупноће зрна, а могу достићи дебљину и до 1.000 метара као што су Метери у
Грчкој.

Метеори у Грчкој

Пешчари чине 10-15% свих седиментних стена и могу се формирати и на копну и у

мору. У погледу минералног састава пешчари су обично изграђени доминантно од
зрна кварца, љуспица мусковита и фелдспата
 Пешчар са великом количином кварца

Органогене седиментне стене настајуталожењем и очвршћавањем остатака биљних

и животињских организама.

Кречњак изграђује Динариде и Карпатско-Балканске планине и трећа је

најзаступљенија стена. Настао је таложењем и очвршћавањем животињских
љуштура и скелета у океанима и морима. Печењем кречњака се добија креч.
Састављени су од калцита али су ретко сасвим чисти. Обично садрже хемијске
примесе гвожђа, мангана и магнезијума, затим примесе глине, зрна песка, органску
материју и др.

Кречњак

Хемијске седиментне стене настају таложењем минерала у сланим језерима и

морима и таложењем калцијум-карбоната. У хемијске седиментне стене спадају:
кухињска со, гипс, шалитра, бигар и травертин. 
Бигар (сига) је мономинерална стена, што значи да је изграђен од само једног
минерала, калцита. Настаје око хладних извора и то је порозна, шупљикава и трошна
стена која настаје излучивањем кречњака из воде посредством биљака.
Травертин се ствара на месту избијања топлих извора из кречњака, због удара и
распршавања воде издваја се угљен-диоксид и таложи калцијум-карбонат.

Травертин