Knjievnost

Smrt je majstor iz Nemake: Paul Celan, Fuga smrti (Todesfuge, 1945)

Ivan Jasikovi, 3. oktobar 2005.
Pionirov glasnik
Paul Celan Fuga smrti (1952)
preveo Zlatko Krasni
Crno mleko zore pijemo ga uvee
pijemo ga u podne i izjutra pijemo ga nou
pijemo i pijemo
kopamo grob u vazduhu tu nije tesno
U kui ivi ovek sa zmijama se igra pie
on pie kada se smrai u Nemaku tvoja kosa od zlata Margareto
to pie i izlazi pred kuu i svetlucaju zvezde zvidi svojim psima da priu
on zvidi Jevrejima da izau hajde kopajte grob u zemlji
nareuje nam a sad muziku za ples
Crno mleko zore pijemo te nou
pijemo te izjutra i u podne pijemo te uvee
pijemo i pijemo
U kui ivi ovek sa zmijama se igra pie
on pie kad se smrai u Nemaku tvoja kosa od zlata Margareto
Tvoja kosa od pepela Sulamko kopamo grob od vazduhu tu nije tesno
On vie zabodite dublje u zemlju a vi drugi pevajte i svirajte
hvata se za gvoe u opasau vitla njime njegove oi su plave
zabodite dublje aove vi drugi dalje muziku za ples
Crno mleko zore pijemo te nou
pijemo te u podne i izjutra pijemo te uvee
pijemo i pijemo
u kui ivi ovek tvoja kosa od zlata Margareto
tvoja kosa od pepela Sulamko sa zmijama se igra

Vie svirajte umilnije tu smrt smrt je majstor iz Nemake

on vie zagudite dublje na violinama pa ete se vinuti u vazduh kao dim
pa ete imati grob u oblacima tamo vam nee biti tesno
Crno mleko zore pijemo te nou
pijemo te u podne smrt je majstor iz Nemake
pijemo te uvee i izjutra pijemo i pijemo
smrt je majstor iz Nemake njegovo oko je plavo
olovnim zrnom te pogaa zanavek te pogaa
u kui ivi ovek tvoja kosa od zlata Margareto
huka svoje pse na nas poklanja nam u vazduhu grob
sa zmijama se igra i sneva smrt je majstor iz Nemake
tvoja kosa od zlata Margareto
tvoja kosa od pepela Sulamko

Smrt je majstor iz Nemake: Paul Celan, Fuga smrti (Todesfuge, 1945)

napisao Ivan Jasikovi (jasik@beotel.yu)
"ak je i u Hitlerovoj Nemakoj i u Staljinovoj Rusiji bilo opasnije da se govori o koncentracionim
logorima i logorima za unitenje. ije postojanje nije bilo tajna, nego da se imaju i izraavaju
''jeretiki'' pogledi na antisemitizam, rasizam i komunizam."
Hana Arent, Istina i la u politici, Filip Vinji, Beograd, 1994, str. 31.
Kratak uvod
"Fuga smrti", jedna ujedno jeziva i prelepa pesma koja se moe nai u gotovo svim antologijama
nemake moderne lirike, napisana je 1945. godine Paul Celan je tada imao svega dvadeset i pet
godina ubrzo nakon okonavanja svirepih nacistikih muenja i ubistava u nemakim
koncentracionim logorima. Sama pesma predstavlja jednu mranu uspomenu na doba u kojem su se
mnogi sa osnovama pitali kako moe postojati Bog koji sve to gleda i ostaje ravnoduan na molitve
i krike rtava. Starije generacije nemake intelektualne elite, predvoene Tomasom Manom
(Thomas Mann) i njegovim bratom Hajnrihom (Heinrich, kojem e nakon drugog svetskog rata biti
ponueno mesto predsednika Nemake, to je on odbio), napustile su Nemaku jo 1933, razoarani
injenicom da njihovu zemlju sada predvodi jedan Adolf Hitler, ovek koji je ve godinama
mahnito nastojao da se doepa vlasti a kako znamo, stari Hindenburg na kraju nije imao izbora i
ija se sirova politika svodila na verovanje u rasnu i bioloku superiornost nemakog naroda,
preliveno velianjem, mitologizacijom germanske rase, kao i sumanutim teorijama o ustrojstvu
kosmosa, kakve je pravio Hans Horbiger. Od pomenute intelektualne elite, na ostanak u nacistikoj
nemakoj odluio se pesnik-erudita Gotfrid Ben (Gottfried Benn), o kome e biti rei u posebnom
eseju posveenom njegovom ivotu i delu.

Valjalo bi napomenuti da je Hitlerovo istrebljavanjenje rasno i bioloki "inferiornih" pojedinaca

zapoelo pre nemakog napada na Poljsku, 1. septembra 1939. godine. Naime, po Hitlerovom
nareenju, mentalno retardirani, duevno oboleli i bolesnici oboleli od neizleivih bolesti, ubijani su
izlaganjem gasu "Zyklon B", kojeg je jedan nemaki doktor razvio verujui da e se pomenuti gas
upotrebljavati u svrhe dezinfekcije. Upravo je "Zyklon B" koriten u nemakim koncentracionim
logorima, i njime je ubijeno na stotine hiljada Jevreja. injenicu da u tom razdoblju Jevreji nisu bili
samo na udaru nemakih nacista, potvruje i potpisivanje konkordata 1938. godine izmeu Hitlera i
pape Pija XII, ime se poglavar iz Svete stolice obavezuje da se nee meati u Hitlerov egzodus nad
Jevrejima. Toliko o hrianskoj ljubavi prema blinjem. Nemaki dramaturg Rolf Hohut (Rolf
Hochhuth) je nekih desetak godina nakon zavretka Drugog svetskog rata napisao svoju uvenu
dramu "Zastupnik" ("Der Stellvertreter"; njeno izvoenje je trajalo due od pet asova), koja tretira
upravo gorenavedene dogaaje, i koja je izazvala veliku buru u nemakoj javnosti. Reiser KostaGavras (Costa-Gavras) je pre nekoliko godina snimio film "Amen.", koji je neposredno nadahnut
Hohutovim dramskim tekstom. Uopte, velikanima nemake knjievnosti e Drugi svetski rat, kao i
sama mogunost da se Nemaka surva u jednu ideologiju koja nema nikakvih racionalnih temelja,
postati preokupacija iz koje e se roditi nizovi znaajnih knjievnih dela. Paul Celan, pripadnik
decenijama mlae generacije, nije imao priliku da ode u egzil kada su nacisti okupirali njegov rodni
kraj. Celanova mladost bie u potpunosti u znaku svedoanstva nad izuzetno organizovanom i
surovom nemakom mainerijom istrebljenja.
Biografija Paula Celana
Paul Celan pravo ime Paul Anel (Paul Antschel) roen je 23. novembra 1920. godine u
ernovcima, rumunskoj Bukovini. Godine 1938 upisuje studije medicine u Turu (Francuska), ali ih
ubrzo naputa. Ve sledee godine se vraa u rodno mesto (koje e 1940. godine biti prikljueno
SSSR-u) i upisuje studije romanistike. Godine 1941. nacisti okupiraju ernovce, a njegova je
porodica 1942. godine deportovana u koncentracioni logor. itava porodica je stradala u logoru. Od
itave porodice, samo je mladi Paul sticajem srenih okolnosti preiveo. U osloboene ernovce e
se, nakon bekstva iz logora, vratiti 1944. godine, gde e nastaviti sa studijama romanistike. Od
1945. do 1947. godine (kada i objavljuje svoje prve pesme na rumunskom jeziku u asopisu
"Agora") radi kao prevodilac u Bukuretu. Zatim se seli u Be. Od tada pesme pie iskljuivo na
nemakom jeziku. Godine 1960. dobija znaajnu nemaku knjievnu nagradu "Georg Bihner"
("Georg Bchner Preis"). U Parizu, 20. aprila 1970. godine, Paul Celan skokom u Senu oduzima
sebi ivot.
Fuga smrti
U svojoj ranoj pesmi "Fuga smrti", Celan opisuje gotovo neljudski surove okolnosti u kojima su se
nalazili Jevreji koji nisu uspeli da pobegnu iz Nemake i teritorija okupiranih od strane nemakih
trupa. Teko bi bilo porei kako ova pesma manje ili vie poiva na jednoj autobiografskoj podlozi,
jer se zna da je pesnik i sm prisustvovao nekim od grozomornih prizora sa kakvim se susreemo u
ovoj pesmi. Nakon Celanovog samoubistva u Parizu, skokom u Senu, 1970. godine, njegovi
biografi su uveliko pisali o nemogunosti da se pomenuti prizori potisnu iz pamenja (ako ve ne
mogu da se izbriu), te da se zbog tih prizora (kao i zbog oseaja krivice zbog toga to je nadiveo
itavu porodicu) odluio na krajnji, oajniki in o ijem su filozofskom aspektu u XX veku mogli
da razmiljaju egzistencijalisti i knjievnici poput Albera Kamija.

Zanimljiva je injenica da je iste godine kada je pesma objavljena (1952. godine), Teodor Adorno, i
sm Jevrejin, nemakim knjievnim krugovima postavio jedno pomalo neobino i moda odve
fatalistiko pitanje iako je pomenuto pitanje moda suvino, jer masovni zloin nije mogao da
uniti predmete lirike i sve mogue forme (iji je broj i opseg svakako neogranien), kao to rat nije
unitio osnovna ljudska oseanja i, uopte, ljudskost i saoseanje u svim pojedincima dakle,
pitanje u kojem naziremo duboko humanu nameru i linu potresenost: da li je mogue da se nakon
Auvica uopte piu pesme? ("Pisanje pesama nakon Auvica", ponovie kasnije ponovo Adorno,
"je varvarstvo", Prizma, 1956.) Paul Celan, ne samo da je dao potvrdan odgovor na ovo pitanje, ve
je ujedno i napisao pesmu o ubijanju Jevreja u koncentracionim logorima, koristivi niz paljivo
uoblienih motiva i pesnikih sredstava, tako da nam nije teko naslutiti sa kojom su bolesno
doslednom marljivou nemaki nacisti muili i ubijali jevrejske zarobljenike. Ne bi bilo szvino
napomenuti i neto to bi moglo biti poseban predmet diskusije za sve one koji su zainteresovani za
prilike u knjievno-umetnikom svetu Nemake nakon 1945. godine: naime, umesnost "Fuge smrti"
ona je osporavana od strane pojedinih umetnika, koji su u posleratnoj Nemakoj uivali znatan
ugled. Iako, lino (mimo uloge "pasivnog posmatraa"), stajem na stranu Paula Celana upravo zbog
toga to mi je teko da poverujem kako je Celan svojom "Fugom smrti" neto oskrnavio (u etikom
ili estetskom smislu), lanovi poznate "Grupe 47", kruoka koji je bio poznat i izvan granica
Nemake neki pripadnici su kasnije postali i irom sveta slavljeni nobelovci Hajnrih Bel
(Heinrich Bll), Elijas Kaneti (Elias Canetti) i Ginter Gras (Gnter Grass) osuivali su "patos" i
"neumesnost" Celanove pesme; dok su je drugi pesnici hvalili i veliali, zaneseni zvunim utiskom
pomahnitale bujice rei, lanovi "Grupe 47" su je bespotedno napadali, iz ega su pak pedestih
godina proistekli sporovi izmeu pojedinaca koji su se nalazili u taborima pro i contra. Iz
pomenutog sledi da onaj ko bi hteo da spori umetniku vrednost "Fuge smrti", ne bi nikako mogao
da ospori postojanost br i komeanja koja je ona izazvala. To je ujedno i dokaz da je Celan udario
po jednoj veoma osetljivoj struni.
Na prvi pogled, pesma nije teka za tumaenje. Sasvim je verovatno da mnogi ljubitelji poezije
koji se preputaju isto emocionalnom utisku pesme (doputajui da je njena brzina "nosi"), i koji
ne nastoje, niti oseaju potrebu da verbalno uoblie i artikuliu ta im se tano u pesmi dopada
nee traiti nikakvo dodatno objanjenje koje bi moglo racionalizovati njihov utisak i izmamiti ih
stanja emotivnog "udara" koji ova pesma izaziva. "Fuga smrti" se ita u jednom dahu i itaoca
ostavlja u nekom neobinom stanju izmeu divljenja (pesniku, podrazumeva se) i zaprepatenja.
Meutim, paljivijom analizom pesme, nailazimo na nekoliko motiva iz nemake i jevrejske
kulturne batine, koje moda nee svaki italac prepoznati. Njih pesnik svakako nije nasumino
upotrebio. Takoe, videemo da "muzika za ples" i "sviranje na violini" nisu puke metafore ili
iskljuivi plod pesnikove stvaralake mate. Ukoliko poznajemo odreene istorijske injenice
vezane za krajnje bizarne naine muenja i ubijanja po nacistikim logorima, nae razumevanje
"Fuge smrti" bie produbljeno, kao to emo, uostalom, poznavanjem tih injenica prii blie i
samoj pesnikovoj nameri.
Pri analizi "Fuge smrti" neophodno je da se ve na samom naslovu zadrimo neto due no to
bismo to uinili sa nekom drugom pesmom, poto i sm naslov stoji u tesnoj vezi sa strukturnim
ustrojstvom pesme, kao i utiskom koji nas obuzima prilikom njenog itanja. Fuga je, pre svega,
pojam preuzet iz muzikologije. to se porekla rei tie, re potie od latinskog fugare, to znai
"beati" ili "juriti". Nije teko naslutiti da bi "Fuga smrti" mogla predstavljati i bekstvo u smrt, kao

jedino mogue bekstvo od muenja i bekstvo od sukcesivnih suoavanja sa Boijom nemosti. Fuga
je bila naroito popularan muziki oblik u baroku. Prvenstveno je Johan Sebastijan Bah (Johann
Sebastian Bach) kojeg su uz okorelog antisemite Riharda Vagnera (Richarda Wagnera), da
napomenem, nacisti slavili kao najveeg kompozitora svih vremena vaio za majstora fuge, a
njegova je muzika predstavljala emanaciju boanskog reda. I, zaista, spoj pomenutog boanskog
reda i surovih ubistava predstavlja jedan sasvim paradoksalan motiv osim za Hitlera i njegove
sledbenike o kojem vredi razmisliti. Da li je mogue da je sumanuto ubijanje Jevreja od strane
nemakih nacista put ka ostvarenju nekog umiljenog boanskog reda, nekog "reda" nad kojim
suvereno vlada neki "arijevski bog" sa nekog trona, daleko na severu, na vrhu najvee planine
ostrva Tule? Dalje da se jo malo zadrimo na muzikologiji treba imati u vidu da je fuga
polifona, to jest vieglasna kompozicija u kojoj se nekoliko tema stalno ponavlja, pri emu se stie
utisak da jedna melodija bei ispred druge melodije. Navedenu odliku muzike kompozicije Paul
Celan je preveo na plan pesme. Moda nije preterano rei da je taj postupak jedno od
najupeatljivijih postignua, makar kada je re o nemakom posleratnom pesnitvu. Prvo, potpuno
odsustvo interpunkcije bez ijednog zareza ili take, slobodan stih upravo ostavlja utisak
"jurnjave" (fuga predstavlja veoma dinamian muziki oblik) sa stiha na stih. Drugo, mogao bi se
napraviti inventar "melodija", tj. stihova ili delova stihova, koji se u pesmi ponavljaju, kao to to,
uostalom, umetnost fuge i zahteva. Naveu samo nekoliko "melodija", poto se ponavljanje
pomenutih stihova ("melodija" u fugi obrazloenje upotrebe navodnika) ili delova stihova pri
samom itanju veoma lako zapaaju. Ta ponavljanja predstavljaju jedno od glavnih sredstava uz
pomo kojih je Celan ostvario posebne umetnike efekte: 'crno mleko zore...', 'tvoja kosa od zlata
Margareto', 'pijemo i pijemo', 'smrt je majstor iz Nemake', 'tvoja kosa od pepela Sulamko', 'u kui
ivi ovek sa zmijama se igra pie', 'on pie kad se smrai u Nemaku', itd.
U prva tri stiha saznajemo da je kolektivno "mi" (tj. Jevreji) (U nemakom originalu: wir, koje je
obavezno da bi se naznailo prvo lice mnoine u nemakom jeziku. U srpskom jeziku nije nuno
naglaavanje line zamenice, poto lice prepoznajemo po nastavku glagola, tako da je lina
zamenica u prevodu Zlatka Krasnog izostavljena.) osueno na ispijanje 'crnog mleka', 'uvee', 'u
podne', 'izjutra' i 'nou'. Poto oni piju u svako doba dana, shvatamo da je itav njihov ivot proet
gorinom; 'crno mleko' se pije pod prinudom. 'Crno mleko' je oksimoronski elemenat, jer mleko,
inae belo (mleko kao simbol ivota, kao to je, uostalom, i bela boja simbol ivota), ovde se javlja
u crnoj boji boji koja se vezuje za smrt, emer, tugu. Motiv prinudnog ispijanja 'crnog mleka zore'
(zora, uz koju vezujemo svitanje i sunevu svetlost, Jevrejima ne svie, ve im donosi 'crno mleko'
koje se mora sukcesivno ispijati), javlja se u pesmi ukupno etiri puta, uvek na poetku strofoida
(strofoidi 1, 2, 4, 6 ukupno ih ima sedam).
Dalje saznajemo kako jedan ovek ivi u nekoj kui (on je na bezbednom nasuprot tome, Jevreji
su zbijeni u tesnim barakama) u okviru kompleksa nekog koncentracionog logora. Pomenuti ovek
e u daljim stihovima, po principu pars pro toto, predstavljati itav nacistiki pokret, maineriju
sastavljenu od muitelja i ubica. Taj ovek, identifikovani ubica i muitelj, se 'igra sa zmijama' i
'pie'. U jevrejskoj i hrianskoj mitologiji zmija predstavlja olienje zla, budui da je u Edenskom
vrtu primorala prve ljude, Adama i Evu, da kuaju jabuku sa Drveta saznanja i tako se odmetnu od
Boije volje. S druge strane, po nekom ustaljenom modelu ponaanja, ljudi zaziru od zmija jer one
zbog svog otrovnog ujeda predstavljaju smrtnu opasnost. Meutim, 'ovek koji ivi u kui' se igra
sa tim zmijama, pri emu imamo utisak da je ta okolnost (igra sa zmijama) bezazlena i bezopasna

po oveka koji 'ivi u kui'. Kao da su taj ovek i zmija "od iste sorte". ovek 'pie' on uvee pie
svojoj dragoj i enjivo mata o njenoj zlatnoj kosi. Devojka se zove Margareta. Njena kosa je
'zlatna' (koja e kasnije stajati naspram Sulamkinoj 'kosi od pepela'), to je jedan od ideala
nordijske, arijevske lepote. Vrlo je verovatno da izbor devojinog imena nije sluajan (taj deo stiha
'tvoja kosa od zlata Margareto' se u pesmi pojavljuje etiri puta, to predstavlja, zajedno sa
ispijanjem 'crnog mleka' i konstantacijom da 'smrt je majstor iz Nemake', najfrekventniji motiv u
pesmi). Ime Maragareta lako moe da nas asocira na Grethen iz Geteovog "Fausta". Doktor
Faust(us), svojevrstan nacistiki ideal (ovek, naklonjen okultizmu, koji nikada nije zadovoljan
postojeim stanjem stvari i stalno tei napred, ka novim visinama, u elji da prevazie ljudska
ogranienja koja ga dre zarobljenog u umalosti i neznanju), eznuo je za Margaretinom (Grethen,
odmila) lepotom. Izmeu ostalog, Faust je prizvao avola i obratio mu se za pomo. Iz ove
posredne veze avola i naciste moe se dosta toga naslutiti ukoliko uzmemo u obzir grau Fausta
(zavoenje, edomorstvo, ludilo, izbavljenje), ali bi dalje spekulacije o tom pitanju mogle da budu
peoobimne za potrebe ove interpretacije. Meutim, sigurno je da zlatokosa Margareta predstavlja
olienje nemake, arijevske lepote kojoj se klanja 'ovek koji ivi u kui'. Zatim, namee nam se
sledee pitanje: kako je mogue da ovek koji ini uasna zlodela prema Jevrejima (o kojima emo
vie saznati u interpretaciji stihova koji slede), pokazuje sentimentalnost i nena oseanja prema
svojoj dragoj? Nije li on pre neko udovite, nesposbno za uzviena oseanja? Taj ovek, moemo
jedino zakljuiti, Jevreje ne smatra ljudima. Kao "travestiju ljudi" i "inferiornu rasu", Jevreje treba
istrebiti. On, 'ovek koji ivi u kui', u svojoj svesti ih je potpuno dehumanizovao, to moemo
videti u stihovima koji e uslediti. Taj ovek, naime, izlazi pred kuu i 'zvidi svojim psima da
priu'. Nije neobino to neko pse vabi zvidukom. Meutim, on 'zvidi Jevrevijam da izau' on
ih ne doziva kao to se to radi sa ljudima, ve ih vabi zvidukom, kao ivotinje, kao ne-ljude. ovek
iz kue tera Jevreje da kopaju sebi 'grob u zemlji' (jer, pored 'groba u zemlji', kao to emo kasnije
videti, postoji i 'grob u vazduhu'), a kolektivno "mi" se letargino preputa svojoj sudbini. Nema ni
nagovetaja neke vie sile koja bi mogla pruiti izbavljenje. Svet "Fuge smrti" vrsto prianja uz
kosti i meso. 'Nareuje nam a sad muziku za ples' ovo nije motiv koji nas upuuje iskljuivo na
takozvani danse macabre (ples mrtvih, veoma est motiv na platnima iz onog doba kada je i
umetnost fuge dostigla svoj vrhunac, naime, u zapadnoevropskom baroku), ve je utemeljen na
stvarnim dogaajima. U nekim koncentracionim logorima nacisti su sastavljali male orkestre od
muziki nadarenih Jevreja, koji su bili prinueni da sviraju (esto upravo Bahove kompozicije, kako
se moe proitati u raznim pisanijima o holokaustu) dok su drugi Jevreji odvoeni takozvanom
"ulicom raja" (Himmelstrasse), kako su Nemci cinino nazivali put do objekta u kojem e Jevreji
nai svoju smrt u krematorijume ili gasne komore.
Sa prvih pet stihova drugog strofoida smo se ve susreli u prvom strofoidu, s tim da postoje
neznatne modifikacije. Redosled doba dana tokom kojih kolektivno "mi" ispija 'crno mleko' je
neznatno izmenjen, kao to je Bah u svojim fugama pravio varijacije na svoje muzike tme. U
stihovima 13 i 14 se susreemo sa identinim ponavljanjem iz prvog strofoida. Meutim, u estom i
poslednjem stihu drugog strofeoida, javlja se reminiscencija na Sulamkinu 'kosu od pepela'. italac
moe lako naslutiti da se radi o jevrejskoj devojci. Njena je kosa 'od pepela' za razliku od
Margaretine zlatne kose, 'kosa od pepela' je neto manje vredno (hrianska fraza "pepeo pepelu"
treba da nas podseti na smrt i prolaznost), a sm pepeo nas upuuje na spaljivanje Jevreja u
krematorijumima. I Sulamka je, ovog puta po jevrejskoj batini, simbol enske lepote. Sulamka je,

po predanju, bila ljubavnica drevnog kralja Solomona, njegova najmilija ena, koja je bila na glasu
najlepe ene u kraljevstvu. Ponavljanja u ovom i sledeim strofoidima predstavljaju "melodije"
koje se meusobno prepliu i "bee" jedna od druge, ostavljajui na itaoca naroit ritmiki i
melodijski dojam.
Krai strofoidi u manjoj meri sadre stihove ili delove stihova koji se ponavljaju, to moemo videti
na primeru treeg i petog strofoida koji obuhvataju po tri stiha. Muitelj je nemilosrdan: 'On vie
zabodite dublje u zemlju a vi drugi pevajte i svirajte'. Kasnije, u stihu 24, on trai da Jevreji sviraju
'umilnije tu smrt' muitelj spaja isto estetski doivljaj (muzika, a uz to umilna samo
sentimentalan ovek muziku moe doiveti kao umilnu) sa surovim pogubljenjima. Nakon
nareenja koje izdaje (u treoj strofi, stih 16), muitelj 'hvata se za gvoe na opasau vitla njime'.
Pesnik nije koristio re "pitolj", ve je upotrebio re 'gvoe', jer taj pitolj je obino pare gvoa
sa kojim kolektivno "mi" ne moe da se identifikuje. (I Oto fon Bizmark, nemaki kancelar koji nije
birao sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, traio je, izmeu ostalog, od Nemaca da budu vrsti kao
gvoe. Uopte, nordijska mitologija i nacistika ideologija ili, bolje, pseudoideologija naroito
insistiraju na tom motivu sirovog metala. Tako, na primer, Ernst Jinger borbeni okraj nativa
"elinom olujom", Stahlgewitter). Dakle, to 'gvoe u opasau' predstavlja simbol sirove sile, kojoj
Jevreji ne mogu da se suprotstave, jer 'olovnim zrnom te pogaa zanavek te pogaa' (stih 31). Kada
se kae da 'njegove oi su plave', bivamo upueni na jo jednu od arijevskih i nordijskih odlika.
(Videti i stih 30, gde se na neznatno modifikovan nain saoptava da je majstorovo oko plavo).
U prvom strofoidu kolevtivno "mi" je govorilo: 'Crno mleko zore pijemo ga uvee'. Meutim u
ponavljanjima u strofoidima 2, 4, 6, ono govori: 'pijemo te nou'. Ovo "obraanje mleku", tj.
pomenuta promena line zamenice sa njega na tebe, svakako nije sluajna. U prvim stihovima
pesme je postojala distanca izmeu kolektivnog "mi" i 'crnog mleka'. Meutim, sada su "oni" sa
'crnim mlekom' postali takorei prisni, stopili su se sa gorinom i svojom mukom, te se bez otpora
preputaju svojoj traginoj sudbini.
U petom strofoidu, nakon zahteva muitelja da se svira 'umilnije ta smrt' (jo jedno mesto gde se
isto estetski dogaaj spaja sa smru), naglaava se da je smrt majstor (nem. Meister) iz Nemake.
Oigledno da niko dotle nije tako proraunato ("majstorski") ubijao kao to je to inio nemaki
nacista. Nakon to Jevreji 'zagude dublje na violinama', muitelj im kae da e se 'vinuti u vazduh
kao dim', to predstavlja jasnu asocijaciju na smrt u krematorijumu. Jevreji sada nalaze smrt u sva
etiri elemenata od kojih je sainjena priroda: zemlja (grob), voda (crno mleko), vatra
(krematorijum) i vazduh (dim); izbavljenje je nemogue izvan smrti. Muitelj, dalje u stihu 26
cinino naglaava: 'pa ete imati grob u oblacima tamo vam nee biti tesno' (uporediti sa stihom 33:
'poklanja nam u vazduhu grob' rtve svoju smrt ve doivljavaju kao poklon, kao izbavljenje i
okonanje mk), to predstavlja svojevrsnu travestiju velikodunosti Jevreji se nee stiskati u
barakama, ve e se nakon kremiranja 'vinuti u vazduh kao dim' (videti stih 25). "vinuti se u
vazduh" moe nas asocirat na pticu, koja u ovom kontekstu moe prestavljati slobudu. (U tom
sluaju bi bila re o ironiji). Motiv koji stoji u vezi sa paradoksalnom dihotomijom izmeu
sposobnosti da se bude muitelj i ubica (da se igra sa zlom), a, istovremeno, da se voli i mata o
voljenoj osobi, susreemo ponovo u stihu 34: 'sa zmijama se igra i sneva smrt je majstor iz
Nemake'.

Poslednja celina "Fuge smrti" se sastoji samo od dva stiha, u kojima se suoavamo sa ve poznatim
motivom: 'tvoja kosa od zlata Margareto / tvoja kosa od pepela Sulamko'. To su poslednja
ponavljanja "melodija" fuge, nakon kojih pesma zamire. Pesnik je u poslednjoj strofi izdvojio
Margaretu i Sulamku, stavivi ih jednu uz drugu, uz ponovno naglaavanje opozicije 'zlato'-'pepeo'.
Jedan uz drugog, nailazimo na olienje nemake (nordijske, arijevske) i jevrejske lepote, pri emu
slutimo da je "jevrejska lepota" u inferiornom poloaju, poto se uz nju vezuje 'pepeo'. A moda je i
pesnik, izdvojivi jedan uz drugi na kraju pesme motive iz nemake i jevrejske kulturne batine,
hteo da naglasi kako je pomirenje ipak mogue...
Jedna od osnovnih odlika "Fuge smrti", dinaminost, nije izgubljena u srpskom prevodu pesme.
Kao to je ve reeno, interpunkcija odsustvuje i na mestima gde bi se to moda logiki zahtevalo,
kao i na mestima gde je prirodno da napravimo kratku pauzu prilikom itanja. Kao jedan od brojnih
primera moemo uzeti stih 24, u kojem se dvostruko pojavljuje re 'smrt' ('Vie svirajte umilnije tu
smrt smrt je majstor iz Nemake'), te je prirodno da izmeu ponavljanja rei 'smrt' napravimo
kratku pauzu, jer se izmeu pomenutog ponavljanja rei nalazi prazan prostor koji razdvaja stih na
dva dela drugi deo je jedan od glavnih motiva "fuge" ('smrt je majstor iz Nemake' ponavlja se
etiri puta). Takoe, iako znamo da je pesma u svojoj sutini zbog jedinstvenog stapanja
formalnog i semantikog plana neprevodiva, "Fuga smrti" predstavlja jednu od pesama koja se
moe proitati u prevodu, bez bitnijih naruavanja pesnikove namere, sa ijom se jedinstvenou
ipak moemo susresti iskljuivo u originalu.
Paul Celan kao moderni pesnik
Na kraju bi valjalo navesti neka opta svojstva Celanovog pesnitva. Naime, "Fuga smrti" bi se
teko mogla smatrati reprezentativnom Celanovom pesmom. Celan je neto vie od "roba sveopteg
prisustva muzike", esclave de la prsence gnrale de la musique sintagma koju je skovao Pol
Valeri (Paul Valery). "Fuga smrti" je rana Celanova pesma.. Iako napisana 1945. godine, ona je
uvrtena u zbirku "Mak i seanje" 1952. godine, gde se ve susreemo sa pesama prilino
hermetinog izraza. Jo u prvim zbirkama pesama (od ukupno osam, s tim da je osma zbirka
objavljena godinu dana nakon pesnikove smrti) moglo se primetiti da je Celanov jezik, kako je Fric
Martini pisao, jezik vizionara, dotaknut Rilkeom i duhom nadrealizma. Celan, majstor kratke lirske
forme, je ve rano bio pod uticajem francuskog i ruskog simbolizma. Ipak, on je se otisnuo dalje,
stvorivi autentian izraz, te je u svojim kasnijim zbirkama postao izrazito hermetian i neraskidivo
vezan za batinu judeizma, to moe oteavati razumevanje njegovih pesama ili ostaviti utisak
nerazluive zagonetnosti. Ili, da citiram Viktora megaa: "Iz zaviaja, kraja izmeu Dnjestra i
Karpata, ponio je jezik i duh hasidskih pria i legendi, a njemakim jezikom usvojio je tradiciju
lirike od romantizma do Rilkea i Benna".