ЈУ „ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР

ПРИЈEДОР“

КОНГРУЕНЦИЈА

Bojaна Музгоња
IV-5
Општи појмови:

Садржај придевских речи (придјева, придевских

замјеница, редних бројева и бројева један, два, оба,
обадва, три и четири) и придјевских синтагми
приписује се именичком појму на који се односи
придјевска ријеч односно синтагма. То је обиљежено
коніруенцијом (= слагањем) у роду, броју и падежу. А
садржај глагола у функцији предиката приписује се
именичком појму означеном субјектом, што се
означава коніруенцијом у лицу и броју, а ако је
глаголски облик сложен са радним или трпним
придјевом, онда и у роду.

Придјевске ријчи и глаголи у личном (финитном)

облику су, дакле, коніруентне ријечи, а њихове
категорије рода, броја, падежа и лица су коніруеніне
категоpuje. При том, избор рода, броја и падежа зависи
од рода, броја и падежа одговарajyhe именичке ријечи
односно синтагме (која се зато зове контролор
коніруенције), док избор лица зависи од улоге
именичког појма у комуникацији: да ли је то говорник,
саговорник или појам ван комуникације.
Конгруенција, дакле, представља морфосинтаксичку
везу између когруентне ријечи или синтагме и
именичког конституента који условљава (контролише")
избор конкретне вриједности конгруентних категорија.
(Ова веза је морфосинтаксичка јер се тиче
морфолошких категорија употребљених у
синтаксичким кострукцијама). А функција конгруенције
је да обиљежи приписивање садржаја конгруентне
ријечи или синтагме одговарајућем именичком појму.
Као подсјетник за примјену конгруенције у
синтаксичким конструкцијама могу да послуже
следеће две табеле, прва у вези с глаголом у личном
(финитном) облику, а друга у вези с придјевским
ријечима.

Граматичка и семантичка конгруенција у

роду и броју
Граматички и природни род
Род именица одређује се на основу њихове промјене
(типа деклинације): именице прве врсте су мушког или
средњег (зависно од промјена), именице друге врсте-
средњег, а именице треће и четврте врсте-женског
рода. Пошто се одрешђује на основу граматичких
карактеристика именица, овакав род се зове и
граматички род.

Између граматичког рода именица и пола њима

означених особа постоји систематска веза особе
мушког пола означавају се именицама прве врсте
граматичког мушког рода, а особе женског пола-
именицама треће врсте, тј. именицама граматичког
женског рода. Но, у неким случајевима постоји
неслагање између граматичког рода, одређеног
према промјени именице и природної рода,
одређеног према полу означене особе. У таквим
случајевима конгруентна ријеч може да се слаже са
граматичким родом, то се зове граматичка
конгруенција или слагање по облику , или пак може
да се слаже с природним родом и то се зове
семантичка конгруенција или слагање по значењу.

Најважнији случај неподударности граматичког и

природног рода представља именице треће врсте које
означавају особе мушког пола. Наиме, један тип
оваквих именица, као што су заједничке именице:
судија, слуга, старешина, комшија итд. и властите
именице: Никола, Јовица,Пера итд. означавају само
мушкарце, или су бар некад означавале само
мушкарце (судија, нпр. данас може бити и жена).
Пошто се мијењају по трећој врсти, ове именице су
граматичког женског рода, али по свом значењу (или
некадашњем значењу) то су именице природног
мушког рода.
 ГРАМАТИЧКИ И РЕАЛНИ БРОЈ
Поред граматичког броја, који зависи од облика
именице (једнина или множина), за конгруенцију је у
неким случајевима важан и реални број, који је
заснован на броју ознчених појмова. То је најчешће
случај код оних збирних именица које се
употребљавају и као с у п л е т и в н а множина. Збирне
именице, наиме имају само облик једнине, а означавају
скуп појмова, тјст више појмова узетих као цјелина.
За конгруенцију је битно да су збирне именице које
надокнађују одсуство системске множине (отуд назив
суплетивна множина") по граматичком броју и једнини,
ал им је реални број множина. Постоји, према томе,
неслагање између граматичког и реалног броја.
КОНГРУЕНЦИЈА С БРОЈЕВИМА
При слагању конгруентних ријечи с бројевима односно
партитивним и паукалним синтагмама у функцији
субјекта јавља се неколико типова двојаке
конгруенције.
У партитивним синтагмама постоји неподударност
између синтаксичке структуре и значења: центар
синтагме је број, али је за значење битна именица у
функцицији допуне. Зато је могућа и граматичка
конгруенција са бројем, и семантичка конгруенција са
именицом, односно са појмом који она означава.
Погледајмо најпре синтагме са непроменљивим
основним бројевима, тј са бројевима 5, 6, 7, итд.. Пошто
су ови бројеви непроменљиви, оне за конгруенцију
представљају неутралне ријечи и зато конгруентне
ријечи стоје у једнини и средњем роду. При слагању по
значењу, пак, јавља се множина (јер број увијек
означава више од једног појма) и род који одговара
роду именице.
Збирни бројеви такође траже једнину и средњи род,
јер то одговара њиховом облику.