Professional Documents
Culture Documents
ШКОЛСКА 2021/22.
III3
Извинити се- извинути се
Правилно је извиним (се), а не извинем (се)
што је облик од глагола извинути-савити.
Ни о коме - ниокоме
Правилно је ни о коме.
Замјенице сложене са ни- или -и у падежима
без приједлога такође се пишу спојено.
Међутим, кад се употријебе са приједлогом, он
раздваја саставнице.
Рачуноводство - рачуновоство
Правилно је рачуноводство.
Одправила једначења сугласника по
звучности,имамо неколико врста одступања,
најчешће мотивисаних тежњом да се замагли
значење те се у писму не једначе сугласничке
групе д-с и д-ш.
Мислилац - мислиоц
Правилно је мислилац.
Именице од глаг. основа које значење вршиоца
радње у номинативу једнине и генитиву
множине не подлијежу гласовној промјени
прелазак Л у О.
У другим падежним облицима имају дословну
замјену.
Не знање-незнање
Правилно је незнање.
Сложенипридјеви се пишу састављено уз
додавање префикса или ријечице за негирање.
Не могућ- немогућ
Правилно је немогућ.
Сложенипридјеви се пишу састављено уз
додавање префикса или ријечице за негирање.
Не могу-немогу
Правилно је не могу.
Ријечице
за негирање НЕ не спаја се с
глаголима.
Представа –претстава
Правилно је представа.
Одправила једначења сугласника по
звучности,имамо неколико врста одступања,
најчешће мотивисаних тежњом да се замагли
значење те се у писму не једначе сугласничке
групе д-с и д-ш.
ЈА БИХ- ЈА БИ
Правилно се пише ја бих.
МИ БИСМО-МИ БИ
Правилно се пише ми бисмо.
НЕ БИХ-НЕ БИ
Правилно се пише не бих.
У облицима погодбеног начина бих и бисмо не
смију се замјењивати са би.
Преткосовски - предкосовски
Правилно је преткосовски.
Кад се у једној речи нађу два сугласника
неједнака по звучности, онда се први једначи
према другом-ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО
ЗВУЧНОСТИ.
Читалац-читаоц
правилно је читалац.
Именице од глаг. основа које значе вршиоца
радње према НОМ. на -лац и ген. МН. на -лаца
(нпр. читалац и читалаца) у другим падежним
облицима имају доследно замену- ПРОМЈЕНА Л
у О.
Претчас-предчас
Правилно је претчас.
Кадсе у једној речи нађу два сугласника
неједнака по звучности, онда се први једначи
према другом-ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО
ЗВУЧНОСТИ
Ма колико-маколико
Правилно је ма колико.
Одвојеносе пису рјечице ма и били уз
прилоге:ма гђе, ма колико.
А камоли- а камо ли
Правилно је а камоли.
Акоје рјечица ли повезана с карактером
реченице или с глаголом, пишу се одвојено.
хваљење - хвалење
Правилно је хваљење.
Глаголске именице VI врсте завршавају се на -
љење.
Удвоје - у двоје
Правилно је у двоје.
Бројеви
се по правилу не срастају са
приједлозима.
Професорки - професорци
Правилно је професорки.
Одустаје
се од палатализације када се замјена
доживјела као удаљавање од основног лика
ријечи.
Да ли- дали
Правилно је да ли.
Акоје рјечица „ли“ повезана са карактером
реченице или са глаголом пише се одвоје.
Ниједан- ни један
Правилно је ниједан.
Прилозисложени са не-, ни-, и и-, пишу се
састављено.
Пратилац-пратиоц
Правилно је пратилац.
Именице од глаголске основе које знаце
врсиоца радње у номинативу једнине и
генитиву мнозине и не подлијежу гласовној
промјени прелазак Л у О.
Гледалац- гледаоца
Правилно је гледалаца.
Именице од глаголске основе које знаце врсиоца радње
у номинативу једнине и генитиву мнозине и не
подлијежу гласовној промјени прелазак Л у О.
Не знање-незнање
Правилно је незнање.
Придјеви
се пишу састављено додавањем
префикса или рјечце за негирање не.
Не знам-незнам
Правилно је не знам.
Рјечица за негирање не,не спаја се с
глаголима,осим у изузецима нећу,немам,нисам
и немој.
Ми бисмо-ми би
Правилно је ми бисмо.
Бисмоу облику погодбеног начина не смије
замјењивати са би.
Био-бијо
Правилно је био.
Непише се ј у групама вокала када се нађе на
другом мјесту ,осим у случајевима када је ј дио
основе ријечи или творбеног форманта.
Тачки- тачци
Правилно је тачки.
Сибиларизацијаизостаје када се основа
завршава сугласничким групама цк,чк,ћк,зг,сх
и,по правилу шк.
Не дам-недам
Правилно је не дам.
Рјечицаза негирање не спаја се са глаголима:
не разумјети,не схватам и др.
Ни за шта- низашта
Правилно је ни за шта.
Кадсе замјенице сложене са ни или и
употријебе с приједлогом,он их раздваја.
Авијација- авиација
Правилно је авијација.
Сугласникј се по правилу пише између
самогласника и-а, и-е, и-у,осим на
препознатљивом споју сложених ријечи
(армија,линија,авијација).
Ауто-механичар - аутомеханичар
Правилно је ауто-механичар.
Пишесе одвојено (са цртицом). Именица се
пише са цртицом ако ауто значи аутомобил.
Неефикасан-не ефикасан
Правилно је неефикасан.
Придјеви
се пишу састаљено додавањем
префикса или рјечице за негирање не.
Ауто-портрет -аутопортрет
Правилно је аутопортрет.
Именица се пише састављено ако ауто значи
„само“, „сопствени“.
Са мном- самном
Исправно је са мном.
Приједлошке везе се пишу одвојено са личним
замјеницама.
Нисачим-ни са чим
Правилно је ни са чим.
Сложене замјенице са ни или и када се
употријебе с приједлогом,раздвајају
саставницу.
Ви бисте-вибисте
Правилно је ви бисте.
Бих,бисмо у облицима погодбеног начина не
смију се замјењивати са би,: „Да знам рекао
бих вам“; „Ми бисмо хтели да уђемо“ , „Кад
бисте чекали, погријешили бисте.“