8 11. 163. 4 Г 36 7 .62 5.

44
8 И . 16 3 . 4 Г 3 4 2 .8

Јелица Јокановић-М ихај лов

Беог рад

ПРОМ ЕНЕ А К Ц ЕНТА РА Д Н О Г ГЛ А ГОЛС К О Г

П РИ Д ЕВА

У савр еменој ет апи р азвој а говорног ср пског ј езика пр имећуј у се бр ој на одст у пања
од у ку пнеј езичке, па и ак ценат ске нор ме. Један од облика у коме се т о добро видиј ерадни
глаг олск и пр идев, у ком е се у кр шт ај у у т ицај и слож ен их пр авила ак ценат ске нор ме и р аз -
личит их аналог иј а кој е у говор ној пр акси наст ај у.

Основна правила о акценту радног глаголског придева звуче врло ј едно-

ставно и остављај у утисак облика кој и ј е у овом погледу сасвим ј едноставан
и за кој и се, према томе, не очек уј е да ствара изговорне проблеме. Према
основном правилу, наиме, радни глаголски придев се и творбено и ак ц енат-
ски везуј е за инфинитив, т е тако има исти ак ценат кој и има и инфинитив.
Д оиста, велики ј е број оваквих акценатских поклапања. Само као пример
из мноштва овак вих глагола наводимо по ј едан са сваким од наша четир и ак -
цента: ппсат и - ппсао, пр азноват и —пр азновао , чу т и - чу о, седет и - седео,
а облици осталих родова, као и облици множине, исти су код ових глагола
као и наведени му шки род : као ппсао - тако и ппсала, ппсало, као пр азновао
- тако и пр азновала, пр азновало итд . Д акле, свуда исто онако к ако ј е у инфи-
н и т и ву .
У вид у творбене специ фичности и одсту пања од ових елементарних пра-
вила, к онст атована и изложена у нашој г раматичкој литератури, како ст ариј ој
5
(Д аничић 1925, Белић 1914) , тако и новиј ој (Стевановић 1989, 1991, Пецо
51991, Д ешић 2001 показ ова облик као знатно сложени и, а спо ак цента
) уј у ј ј ј
и облика као врло динамичну и не у век очекивану стру кту ру. Н аводимо као
ј едан од пример а облике доста ј едност авне II глаголск е врсте (то ј е она у кој у,
између осталих, спада и малопре помињани глагол ппсат и, ппсао), код кој е
се већ пој ављуј е раслој авање ових облик а у зависност и од тога да ли се ак це-
нат инфинитива и радног глаголског придева поклапај у или разликуј у. Тако
глаголи са двосложном основом типа ор ат и, ор ем показуј у особину кој а ће
се п ој авит и и код глагола дру гих врст а. Њихов р адн и глаголски п ридев, наи -
44 Јелица Јок ановић- М ихај лов

ме, у свим облицима осим ј ед нине м.р . добиј а дуж ину : ор ама , ор Ћ.цо, ор али
итд ., а глаголи исте врсте типа искат и, ишт ем , ч иј и ј е радни глаголски пр и-
дев са к рат коу злазним ак центом, то ј ест истим као у инфинитиву, неће има-
ти ову дуж ину : искала , искало, искали. Ову законитост да у злазни ак ценат у
инфинитиву, а силазни у рад ном глаголском придеву повлачи пој аву дужине
у свим фро мама н епо ср ед но испред к ар акте ристичног -л - , и ст удент и брзо на-
у че и рад о пам т е одн о се типа nomimu - i
r bnm a, заклет и - заклела, и сличне.
И таман кад помислимо да ј е овим заок руж ен ску п ак ценат ских варира-
ња код ових глагола, видимо да то ниј е т ако: уз све ово се допуштај у ј ош и
дублетне могућност и: у право наведени облици bp ao, ор ала, ор а.чо каракт ери-
стични по ду ж ини, сад се пој ављуј у и у вариј анти без ње: ор ао, bp ana , ор ало.
И даље, код облика к ој и, како смо на почетку видели , не могу имати ду ж ину
у радн ом глаголском пр идеву, чим направимо сложени глагол ( за + искат и,
или за + звект ат и, или за + сик т ат и), паралелно ће се пој ављивати , нај ч е-
шће као регионалне разлике, како могу ћн ост са к раткосилазним ак центом и
ду ж ин ом, т ак о и мог у ћност са к раткоу злазним ак цент ом без дуж ин е. Ево тих
ду блет а:
заискао, зазвект ао, засикт ао наспрам: заискао, зазвект ао, заспкт ао

а ту су онда и дру ги од говарај ући облици, навешћемо само женск и род :

заискала, напор едо са заиска ча ,

зазвект ача напор едо са зазвект ала,
зас т т ал а на пор едо са засик т т а итд .

Оваква законитост у од носима између силазног ак цент а простог облик а

и у злазног ак цента сложен ог, заснована у нач елу на фонетском прин ципу
новоштокавског метатониј ског преношења, огледа се у број ним, наизглед за-
мрш еним ак ц енатским односима. Т ако, рецимо, к од глагола п ет е Стеванови-
ћеве врсте, где се ак центи рад ног глаголског придева стандардно поклапај у
са ин финитивнима, свако формирање сложених глагола доводи до пој аве у з-
лазних ак цената, а овај процее ниј е, наравно, огр аничен само на ову врсту . Т а-
ко добиј амо према сј ат и, сј ао, сј апа очекивано метатониј ско засј ат и, засј ао,
засј ала, а на исти начин према паст и, пао, пала настај у одговарај у ћи облици
ддпаст и, ддпао, ддпала.
А ли у з овај прин цип пр обиј а се и дру ги, деривациони - а то значи да
н овоформиран и облиц и теже зад ржавању ј едног ак цен ат ског модела, по ко-
ме бивај у уочљиви и препознатљиви као морфолошк а категориј а. Они геж е
његовом задрж авању и онда к ада недост ај е фонетск а метатониј ска подлог а
кој а би га у обличавала, али и су протно - мог у г а задрж авати и у пркос њеном
постој ању, ако би она кварила ову препознатљивост. Зато код типа кој и смо
малоп ре навели, насп рам регуларног сј ат и - обасј ат и, чим се формира сло-
жени глагол, ми добиј амо силазне ак центе на првом слог у радног глаголског
п ридева: дбасј ао, дбасј ала, али и ду блетне мог у ћности: обасј ао, обасј ала .
Овај механизам делуј е дост а рег уларно, па тако и код чпт ат и - пр очпт ат и
 Пр омене ак ценат а радног глаголског пр идева 45

добиј амо пр очит ао, пр дчит ала, али као и малопре, и узлазно интонирано:
пр о ч ш п а о , пр о ч н т ал а и т д .
Понекад већ и прости глагол показуј е неправилност, односно карактери-
ст и ч н о од с т у п ањ е од оч е к и в а н о г м од ел а и т ак о се, р ец им о , з ап оч ет и н и з сил а-
зних ак цената, у саглашених са инфинитивним силазним ак центом, прекида
и прелази у у злазан, што ћемо видети ако у поредимо глагол сј ат и са дат и
и б ит и. У мест о д осл ед ног мод ела са си лаз ним ак ц ент им а, шт о и ма м о к од
првог од њих , пој ављуј е се код друга два низ у злазних ак ц ената, после свега
д ва облика са си л азнима:

cj amu, сј ао , cj a.na y cj a i u, сј але, сј ала

дат и , дао , дала , дал и, дале, дала
бпт и, бпо , 6iui a , бш и, 6ia e, oia a

К од овог последњег, форме без показаног преласка у узлазну интонациј у

- " "
имај у сасвим друго значење „ ударати , „ тући и у том слу чај у свеј е као код
'
c/ ao, сј гл а - и о вд е имамо све силазне ак ц енте:

бп т и, бпо , бпла , бпли, бпле, бпла.

Навођењем нових п ри мера рад ног глаголског п ридева, са к арактери-

сти чним одст у пањем од очекиваног модела, само бисмо ј ош проширили овај
к ру г. П онегде би то били низови сличних глагола, понегде само пој единачни
изу зеци , али би се у начелу потврдила слик а неу к алу пљености , па и шароли-
кости кој а се већ оцртава.
К онстатовано ј е у литерат ури да нај мање промена има код глагола са ду -
госилазним ак центом, а нај више код оних са краткоузлазним. Евидентно ј е
да и уж е фонет ске карактеристике, у кој е спада ду жина речи, играј у велику
лог те
у у, д р а к аће о
фр м е много ви ше ва и а од
р р ј у ду гих , а паралелна и п ропор-
ционална сложеност код двеј у различитих морфолошк их к атегориј а, у слу ча-
ј у рад ног глаголског придева ј е очигледна пре свега када се паралела прави
са аористом; у литерату ри ј е ово последње детаљно описано.
М и смо навели карактеристичне илу ст рациј е различитости у ак ценат-
с к и м м од ел и м а к о д р ад н о г гл аг ол с к о г п р и д ев а , а с в и њ и х о в и т и п о в и и п о -
себна одсту пања мн ог о су опширниј и од ових илу ст рациј а. Треба подву ћи
да сва ова одсту п ања, затим ду блетне облике и број не изу зет ке г раматичка
лит ература већ у кљу чуј е у систем кој и треба да фу нк ционише и да пр и то-
м е с ву о в у ш а р ол и к о с т о н а с м ат р а ак т и в н и м и ак т у ел н и м д ел о м с и ст е м а к о -

ј им говорник влад а или треба да влада. Наравно, у деловима српског ј език а,

пракса то и потврђуј е, то ј е и сада неспорно, али ј е исто тако евидентно да
примери до следне у потребе свих оваквих модела постај у све ређи, док на
њихово место долазе нај различитиј е анал ошке измене модела или , веома ч е-
сто, збу њена колебања говорник а, кој и и не могу тачно да каж у кој и им се од
њих чине прихватљивиј им или уобичај ениј им. А нкетирали смо у ову сврху
велики број говорник а и пратили спонтани изговор у г радској средини у току
ду г ог временског периода, посебно прат ећи како овај облик у потребљавај у
46 Јелица Јокановић- М ихај лов

професионални говорници , као што су новинари , репорт ери , затим п оли гич а-
р и, ј авн е личн ости и у метни ци.
За онај мањи део говорника, кој и и иначе има нег ован говор а потиче из
Средина са очу ваним неак центованим ду жинама, карактеристично ј е ј едно
мање очекивано одсту пање. Неки од њих , наиме, чврсто чу вај у ћи модел рад-
н о г г л аг ол с к о г п р и д ева с а с и л аз н и м ак ц ен т о м и н еа к ц ен т о в ан о м д у ж и н ом ,
почињу да додај у ду ж ину и тамо где ј ој ниј е место: према обли цима какве
смо видели код глагола др ат и, сада се пој ављуј у овак ве форме код бр пну т и,
т ру ну т и, веслат и и сличних глагола. Карактеристични ритмичк и образац
кр ат косилазни ак ценат плу с дуж ина , кој и потој и код ор ала, ор ало, ор али
итд. наметну о им се и код глагола кој и не би требало да имај у дужину, али
кој и имај у краткосилазни ак ценат у радном глаголском придеву. Тако наст ај у
обл и ц и :

бр пнула, бр пнули,
т р у ну л а , т ру ну л и ,
к а п ал а , к а п ал и

в е сл а л а , в е сл а л и

Д ео ових обл ик а у начел уј е искљ у чен из о ве о м

ф р у ле већ п о н ару ша -
вању основног принципа, било да имај у силазни ак ценат и у инфинитиву и
ур ад ном глаг олск ом пр идеву - такви су и б ин
р у т и и к апат и и б о
р ј ни д ру -
ги, било да имај у у злазни ак ц енат, опет у оба облика, као веслат и и слич ни
глаголи. В ећина их ни као слож ени глагол нема силазне ак цент е: забр инула,
накапала, али поиек и има, а тада ј е и ду ж ина регуларна, шт о ј е слу чај к од
завеслала. К од истих ових говорника, међу тим, п очи њемо да п римећуј емо
и промене кој е су (у дру гим говорним подру чј има) одавно захватиле овај
облик ; имамо, наиме, аналошко преношење ак цента из облик а му шког рода
на свих пет осталих облика, иако би тамо ак ценат морао ст ај ат и на су седном
сл о гу .

з а т ек а о , за т ек л а , з и т ек л о у м ес т о з а т ек а о , з а т ек л а , з а т ек л о

Наводимо неколико пример а овог типа у контекстима у кој има смо их

забележили код говорника, а су гу рно ј е д а су овако ак центоване облике рад-
ног глаг олског п ридева сви бар понекад чули , п ошто су они веома раш ир ени
а њ и х о в и п о г р еш н и а к ц е н т и т ол и к о ч е ст и д а с е н а н е к е о д њ и х н ав и к а вам о , а
понек о их и у свај а и сам изг овара:

Седамнаест ру дар а се зат екло у ј ам и. у место зат екло

Вода ј е до ј у т р а пст екла из т у нела. у место ист екла
Oea j e количииа пр ет екла од извоза. у место пр ет екла
Hoeu ачасници су у вели цент р ално гр еј ање. у мест о у вели
Пр двели см о диван одм ор на м ору . у место пр овели

Очигледно ј е да су облици р адног глаголског придева у овим примерима

о
фр рми ани аналошки , пр ем а исп равним обл и цима м у шко г р од ај ед нине, пр е-
ма: зат екао, ист ек ао, пр ет екао . Облиц и у вели и пр овели ј есу истог типа као
 Пр омене ак ценат а радног глаг олског пр идева 47

претходна три, али се говорник у њима теже сналази и због чињенице да су

прости глаголи у српском одавно ван у потребе - нема облика вест и и можда
е
ј у т теже осетити оно ш т о се лако осећа у т ећи г е
, д у злазни ак ценат не т ра-
жи, ј ош тачниј е - и не допу шта промену места и тона при префиксациј и.
П ок азуј е се дај е код комплик ованих разлика, заснованих на чист ом „ фо-
"
нетизму , баш т ај фонетизам постао су више слож ен за говорника. Говорник
зна, тачниј е, осећа да фу нк ционише и други принцип, а то ј е онај деривацио-
ни, и хоће да га, као погодниј и, примени. То обично у сп ева само аналошки м
пу тем, па наст ај у неправиилни облици типа

навела према исправном навео, ддт акла премај едино могу ћем ддт акао итд.

П онек ад се дешава да говорник неп осредно п осле изговарања исп рав-

ног облик а себе поправља и у ствари тек т ада греши, што показуј е колик а ј е
несигурнос г и превирање у говорној прак си, а опет, рекло би се да понегде
"
има и елеменат а свој еврсне „ говорне моде - ј ер и они кој и имај у сиг уран
ак ценат у овим облицима, каткад радо употребљавај у облике типа пдмогла,
навела у место исправних помдгла , навела. С дру ге ст ране, ови аналошки ак -
ц енти су готово обавезни тамо где говорник у прин ципу н е влада новошто-
кавском метатон иј ом, па и у инфинитиву има пдмоћи у место помдћи, ддт аћи
у мест о дот аћи, навест и у место навест и. Н еки од оваквих говорника ј есу
пореклом из диј алеката кој и просто немај у инфинитив и из диј алеката кој и
имај у тенденциј у преношења ак цента на префикс. Д а то ниј е ретко, показуј у
и код њих забележени пример и ти па

Оне су се дпр обале као дизај нер и.

дсванули су на ливади.

Још ј едну ствар овде можемо додати: у свему овоме многи се колебај у, не
само зато што имај у по два конку рентска облик а у процесу природног ј езич-
ког мењања и превирања, већ зато што општа слика ак ценатског шарен ила у
овом облику ствара несиг урност кој и ак ценат где одабрат и, па се нек ад ретки
говорници , кој и иначе имај у одличан ак ценат рад ног глаголског прид ева, бој е
да говоре како им ј е природно и копирај у у печатљиве и лако приметне моде-
ле кој е сами немај у, сматрај ући да су можда баш такви решење за излазак из
замршеног мноштва могу ћности. Ово потврђуј е сит уациј а у г овору спик ера
и оних новинара кој и се труде да у сагласе свој изговор са нормом, а у ствари
коп ирај у чест и њима несвој ствен образац, примећуј у ћи његову у падљивост
и велику фрек вен циј у у г оворној средини кој а их ок руж уј е. У разг оворима
поводом овако изг оворених облика, они п ризнај у да то ниј е њихов спонтани
изговор већ свесно изабрана вариј анта кој а ј е у окру ж ењу преовлађуј у ћа па,
како каж у, ваљда зато и исправна. В елико колебање самог говорник а у мањуј е
њ ег о в о п о у зд а њ е и о с л о н а ц н а с о п ст в ен и с п о н т ан и и з г о в о р .
П омену ћемо ј едан пример из четврте Стевановићеве врсте, кој а и наче
обилуј е глаг олима сложен ог односа између радног глаголског прид ева и ин-
финитива. Навод имо (исправн е ) облике радног глаголског придева: ку повао,
48 Јелица Јокановић- М ихај лов

ку повала, ку повало и погрешан, али у пракси врло чест облик инфинитива

ку поват и, настао аналогиј ом према њему и погрешно ак центован на првом
г ме
сло у (у с то к пд
у в ат и), у з кој и нај већи б о ст
р ј удената, али и новина а
р , из-
говара све предвидиве и непредвидиве вариј анте радног глаголског придева
префиксираног глагола осим исправних пдку повао, пдку повала, пдку повало.
И инфинитив овог глагола ће код ових говорника такође трпети пог решну
аналог иј у : пдку поват и уместо исправног поку пдват и.
Овако ј е, наравно, и код разних других глагола кој и имај у исти однос
к раткоу злазног ак цента у инфинитиву и к раткосилазног у радном глаголском
придеву : глаголи кдват и, беж ат и, држ ат и, пу т дват и и др. имаће префик -
си р ан е п ар њак е са ист и м к р ат к оу зл аз н и м а к ц ен т о м и н а ист ом м е сту н а к о м е
ј е ак ценат п
у ростом обли ку - пот кд ват и,разбеж ат и се зад
, р ж а т и , от пу -
т дват и, а не облике пдт коват и, р азбеж ат и се, задрж ат и и дт пу т оват и,
настале аналогиј ом према рад ном глаголск ом пр идеву, што се иначе у говору
често може чути. Облици радног глаголског придева ће се, међутим, покла-
пати код простих и сложених глагола по ак центу ( краткосилазном), по прису -
ст ву н еа к ц ент о ван е д у ж и н е и п о њен о м м ес ту , ал и н е и п о м ес ту ак ц е н т а :

кдвао , кдвала , к о вало - пот ковао , пот кова-па , пот к овало

беж ао, беж ала, беж ало - р азбеж ао се, р азбеж ала се, р пзбеж ало се
др ж ао, др ж ала, држ ало —задрж ао, задрж ала, задрж ало
пу т о вао , пу т овал а , пу т о вал о — о т пу т о в а о , о т пу т ов ал а , о т пу т о в ал о

Прихватање нај различитиј их аналогиј а, кој е се од разних говорника и у

различитим крај евима могу чути, у овакОсложеном систему само замагљуј у
постој еће ак ц енатске п рилике у радном глаголском п ридеву, а не доп риносе
пој едностављењу норме, а посебно не доприносе њеном лакшем у свај ању
и ширењу. Так о, кад се поред стандард ног ку повао, ку повала , ку повало, п ри-
хвати као ду блетна могу ћност ку пдвао, ку пдвала, ку пдвало, иста аналогиј а се
преноси на велик и број дру гих глагола, па и оних код кој их сада говорни ци
имај у у главном уј едначен изг овор. Уз правилне облик е са к рат косилазни м ак -
центом паралелно би се у потребљавали нестандардни са к раткосилазним:
ду говао, ду говала - ду г двао, ду г двапа
кумовао, ку.мовала —кумдвао, кум двала
пдт ковао , пдт ковала - пот к двао, пот кдвача

У овом слу чај у, дублетни би постај али и обрнути слу чај еви, где се у
пракси , наспрам исправног у злазног, чуј е аналошки силазни ак ценат, к ако у
ин финитиву, тако и у радном глаголском п ридеву :

освсшу т и, освану о, осванула - дсвану т и, дсвану о, дсванула

Не би се, у том слу чај у, одржао ни ак ценат инфинитива у претход ној г ру -

пи глагола, и он би такође добио ду блет не облик е; т реба се сетити да и они
кој и сада имај у ак ценатске ликове као ку пдвала, пу т двала, инфинитив нај че-
шће имај у са пог решним к раткосилазним ак цент ом (ку поват и, пу т оват и),
кој и како видимо, немај у у радном глаголском придеву, иако ј е тамо баш он
 Пр ом ене ак ценат а радног глаголск ог пр идева 49

исправан. На овај начин би се пој авили непотребни и неправилни ду блетни

облици инфинитива: ку поват и, пу т оват и, ду г оват и, кумоват и, пот коват и
и слични, чега у пракси већ понегде има. У допу штању ду блетности се, да-
кле, мора имати мера и мора се предвидети куда би то запу тило прир одне
п р о ц ес е ан ал о ш к и х у о п ш т ав ањ а .
Норма би морала озбиљно размотрити да ли у свим овим случај евима
остај е и при строгим ак ценатским правилима и при истовременом обиљу ду -
блета кој и до к рај а у слож њавај у слику. Очигледно би рез т ребало направити
на некој средини, или пак издават и приру чнике са стотинама тачно наведе-
н их ак ц ентованих обл ик а.

К љу чне речи: ак ценат, ак ценатски ду блети, прозодиј а, ортоеп иј а, говор-

ни ј език .

Л И Т Е РА Т У РА

Д аничић 1925: Ђуро Д аничић, Ср пски ак цент и, Беог рад .

Белић 19 14: Александар Eennh, Ак ценат ск е ст у диј е, Посебна издања СК А Н ,
књ. X L II , стр .1- 102, Београд.
Ст ев ановић 51989: М ихаило Стевановић, Савр емени ср пскохр ват ски ј език ,
Гр ам ат ички сист еми и књиж евној езичка норма, књ. I , Београд : Нау чна
к њ и г а .

Стевановић 1991: М ихаило Стевановић, К њига о акц ент у , Београд : Завод

за у цбенике и наставна средст ва.
П ецо 51991: А сим П ецо, Основи ак цент ологиј е ср пскохр ват ског ј езика, Бео-
г р ад : Н ау чн а к њиг а.
Д еш ић 2001 : М ил о ад
р Д ешић , Мали ак ценат ски р ечник ср пског ј езика , Б ео-
г рад : Завод за у џ бенике и наставна средства.

Нл и ц а И о к ан о в и ч - М их аи ло ва

И ЗМ ЕНЕНИ Л У Д А РЕН И И В ПРИ ЧА СТ И И П РО Ш ЕД Ш ЕГО В РЕМ ЕН И

Рез га м е

В даи ио и работе анализи ру етс^ система правил ак центу ации п ричаст ил прошед шего
времени в современном сербском азћже. Особо рассмот рени слу чаи изменинин зтих
у д а р е н и и , к о т о р и е п р о и сх о д лт п о д вл и ан и ем р аз го во р н о и р еч и и м н о г о ч и с л е н н м х а н ал о г и и ,
с п о м о ш у к о т о р н х го во р н ш ие у п р о ш аго т д о в о л бн о с л о ж н у к ) с и ст ем у п р из н ан у к ) д еи ст ву го ш еи
орфозпическои нормои, доводи в некоторсх слу чах до опаснои границм ее распаденил.