8 М . 16 3 .4 Г 3 4 2 .

Јелиц а Јокан овић- М ихај лов

Беог рад

А К Ц ЕН АТ С К Е ОСО БЕН ОСТ И О БЛ И К А

С А Н Е ГА Ц И ЈО М

У раду се анализир а ст ру к т ура ак ценат ских модеда код иег ирапих пр идевских об-
лика, посмат рај у се механизми кој им а се у води негациј а и њихова фонет ска пр ирода. и
заппш и њихова веза са т вор бет ш и значењским компонепт ама.

Облици са негациј ом су одавно и са различитих аспеката п редмет инте-

р есовања лингвист а , п р е св е га са твор бен о г, семант и чк о г, лек сичк о г и син -
таксичког, затим правописног, а знатно мање ак ценатског. У овом послед њем
погледу, наиме, нај чешћа ј езичка ј ед иница за негирање, одрична речца н е,
у многим сл ча
у ј евим а оп рав д ан о има с т ат у с ст ан дард но г п рок лит ичког еле -
мента, што у многоме одређуј е њену ак ценатску дистрибуциј у и у напред оцр-
тава к ру г могу ћности кој е се к ао ак ценатска решења могу очек и вати. Тако,
у з глаг олск е врем ен с к е обл ик е, рец имо , али и у з в ећин у именских р ечи , фу нк -
цион ишу паралелно и складно и законитости так озване фон етске речи , и зако-
н и т о с т и ст а р о г и н о в о г п р ен о ш ењ а ак ц е н ат а н а п р о к л и т и к у , м ет ат ак с и ч к о г и
метатониј ског по типу, т е тако наспрам облика ч уј е, види, мисли (кој и имај у
силазне ак центе) стој е: ие чуј е, не види, не мисли, дакле у злазни ак ценат
на проклитици, а у злазни ак центи у од говарај у ћ им презентск им обл ицима:
чита, зове, ст ој и, ост ај у на свој им местима и када се дода нег ациј а: не чит а,
не зове, не стој и. У облицима аорист а как ви су р ече или даде примењиваће
се старо преношење н е р еч е, н е даде, а и у облицима број ева, где ће бити
исти тип п реношења - промена мест а без промене тона - такође, али ће се
изменити фонетски лик негациј е: ни д ва д ана, ни т р и сат а и слично. Оста-
вљамо по страни питање фак ултативности самог преношења код број ева и
његову регионалну засту пљеност. Илу ст руј ући поменуту разноврсност и раз-
личитост, наводимо само к ао пример и облике именица, код кој их , наравно,
негациј а сраст а са речј у не само изговорно, а при томе остај у засту пљена
оба типа преношења силазног ак цента на нег ациј у : стари , метатаксички тип :
мир - немир, односно нови, мет атониј ски : воља - невоља, као и задржава-
њ е у зл аз н о г ак ц е н т а н а с т а р о м м ес т у : и с к у ст в о — н е и с к у с т в о .
56 Јелица Јокановић- М ихај лов

С вак а врст а речи има свој е број не специфичности у овом погледу, по-
себно у заст у пљености старог или новог преношења, односно преношења
ак цента ка почет ку речи или у његовом зад ржавању на истом слог у где ј е био
у обл и к у без нег ац иј е. С.а дру г е ст ране, о воме с е свуда п ид ж е
р ру уј у споста-
вл.ање посебног баланса између д веј у опречн их тенденциј а кој е уобличавај у
ак ценат ске ликове свих ових облика: ј една ј е настој ање да се помену ти прин-
цип преношења или непреношења ак ценага, фонетски по к арактеру, дослед-
но спроведе и д ру га, да над влада деривациони моменат и да се речи у обличе
на начин кој и ће истицати њихове лексичк е специфичност и, макар се то ко-
сило са очекиваним ак ценатск им посту п ц има. Ово послед ње об ично значи
да ови деривациони ак ценатски л икови имај у ј аку ритмичку подлогу, обично
знатно ши ру н его што ј е ј една класа речи , каква су рецимо облици са нега-
ц иј ом . Тако код вишеслож них п ридева имамо ритмички образац заснован
н а ал т е р н и р а њ у к р ат к оу з л аз н о г ак ц ен т а н а у н у т р а ш њ е м с л о г у в и ш есл ож н и х
придева и краткосилазног на пр вом слогу. Ово имај у многи примери типа
мног обр ој ни - мн огобр бј н и или послер ат ни - послер ат ни, ria се овај мо-
дел шири и на примере са негациј ом, када су они рит мички подударни . Отуда
и н е в е р о в ат н н — н ев е р о в а г н и и сл и ч н и .
А к ценатск и аспект нег ациј е би било зато интересантно дет аљно анали-
зирати код мног их врст а речи. Нама су овог пу та интересантни придеви, код
кој их њихову већ постој ећу ак ценатеку разноликост додатно повећава и про-
блем облика са негациј ом. М у чи ово и наше студенте и спикере и новинаре
и по себно ст ран це, када се т реба одлу чити за неко од могу ћих решења, или
к ада их аналогиј е ву ку к а оним вариј ант ама, кој е се у ствари не сматрај у
п ож ељним. Поглед аћемо главне линиј е расподеле ак ценат ск их модела код
негираних придевских облика и пратити њихову везу са творбеним и значсњ-
с к и м к о м п о н ен т ам а .

Увид у ј езички корпу с кој и ј е обу хваћен новим ј ед нотомним Речником

српског ј езика, показуј е, пре свега, да су и овде основни они модели кој и су
за с н о в ан и н а д в а с т а н д а р д н а т и п а п р ен о ш е њ а а к ц ен ат а н а п р о к л и т и к у , к ао и
то да се повремено ак ценатска слик а делимично модификуј е у зависности од
нских додат н их факт ора.
Типнч не резултате мет атониј ског преношења и мамо у следећа т ри типа
п р и м ер а :
Прво, у злазни ак ценат, к раткоузлазни на негациј и, као резултат преме-
штања силазног ак цента са првог слог а ненегираног придева. Т ак о према
зд р ав , в еш т , в н ч а н , м ио и мамо н езд р а в и згл ед , н ев еш т р ад н и к , н ев и ч а н
послу, н емио догађај . Овако добиј амо и н еск лон, неписмен, нест р аначк и,
од ск лон , п исмен , ст р аначк и. П о овом моделу су у Речнаку дати и приде-
ви н е р од а н , н ес п р ем а н , н е с п р ет а н , н есв ест а н , ал и с у и х н а ш и ан к ет и р а н и
го во р н и ц и и з г о в ар ал и р ед о в и о с а с и л аз н и м ак ц е н т ом : н ер од н а г од и н а , и е-
сп р еман за испит, несп ретан у раду, неевест ан околности, што би значило
да он и иду по т рећем т и п ко
у, ј и ћемо за ко и т
ј р уен так ил ст
у р овати. Нарочи-
то у емоционално обој еном говору реченичии ак ценат ће падати у право на
придев и наравно на његов ак центовани слог, па ће повећани интензитет до-
 Ак ценат ске особеноспт облика са нега циј ом 57

датно у чвршћивати слику к раткосилазног ак цент а. П римери несит и нечист

сасви м су у ду ху метатониј е, оба додавањем нег ациј е остваруј у нова значења
несит - г рамзив, незај ажљив и неч ист, морално или здр авствено неодговара-
ј ући. П оследњи од њих има и ду блетну могу ћ ност нечист и нечист
г
Д ру , о имамо вел ик г п
у ру у р п ид ева са у злазним на
, ј чешће к раткоу зла-
зним ак центом на у нутрашњем слогу, кој и се, такође у пот пу ном складу са
метатониј ск им законитостима, не помера са тог слога када се дода нег ациј а.
О вак о п рема д восмисл ен , зап ослен, земаљск н, и зв ешт ачен , обаз р и в доби-
ј амо недвосмислен , незапосл ен , неземаљск и, неизвештачен , необазр ив.
На исти начин настај у и: неомиљен , н еј у начк и, н еог р ан ич ен , несав рем ен ,
несв ој ст вен , н еј ест ив , н епол ит ич к и, н есагл асан , н ев идљи в , незапам ћен.
Мања ф у па пр имера има ду гоу злазни ак ценат, кој и такође остај е на свом
месту : несавест ан пост у пак , невлад ина организац иј а, н енам ер ан ударац ,
н ен ар од н а вл аст, н ен асил а н у лазак , н енадл еж нб ли це .
И т реће, имамо и стари ти п п реношења ( у основи мет ат ак сички ), па као
ез
р у лта т д обиј амо преношење к ра т косилазног ак ц ента тако е
ђ у обли к у сила-
зног, али сада на негациј и :
neoi i pesa n , неј асан , немоИан , неосет ан , неот нбр ан , непл одан , непот ребан , неп р а-
внл ан, неп р нј ат ап, неодл у чан неозбнљап. Сви они настај у од придева кој и су већ имали
к рат кос илазни ак ценат на п рвом слогу : on p eian , ј асаи , моћан итд .

Једна мања г ру па придева настај е на исти овај нач ин , али од придева са

д у г и м с и л аз н и м а к ц ен т о м и у в ек о ст ављ а , р аз у м е с е , н еа к ц е н т о в ан у д у ж и н у
на слогу са ког ј е ак ценат пренесен: ј ак - н еј ак , зван и - незвани, леп - не-
л еп , п а р а н - н е п а р а н , п р а в и - н е п р а в и , р а д а н - н е р а д а н , сл а н - н есл а н ,
ч уј ан - н еч уј ан , сл аван - неславан , ст варан - нест вар ан.
Понекад ј е ак ценат ск им односом између именице према кој ој настај е
придев и самог п ридева (без негациј е) већ предодређен однос кој и ће се у с-
пост авит и кад се негациј а дода: тако према благ од ар н ост са ду гоу злазним
ак центом на у ну т рашњем слогу, имамо п ридев бл аг од ар ан , са к раткосила-
зним ак центом на пр вом слогу, па ћемо наспрам овог пара имати и небла-
годар нбст - неблагодар ан. Исто онда и од у ви ђавн бст - у ви ђаван наст ај е
неу ви ђавнбст - н еу ви ђ аван и сличн и парови: р авномер нбст - р авномер ан
и нер ав н ом ер ибст - н ер ав н ом ер а н итд .
Могуће ј е и су протно, то ј ест да ак ценат остај е на у нут рашњем слогу
и у именици и у придеву (без негациј е), што ће проу зроковати исти од нос
и када се дод а негациј а. Тако имамо именичко-придевск и пар благ ов р еме-
нбст - благ бв р емен , те према њему и н еблаг ов ременбст —неблагов р емен
и слично: опт ер ећен ост - опт ерећен и неопт ерећенбст - неопт ер ећен итд .
Све дакле остај е на истом, у ну трашњем слогу. Ст абилност оваквих модела
вео м а п о м аж е у у ч е њ у а к ц ен ат с к и х п а р а д и г м и .
Колико ј е ј ак а тенденциј а ширења оваквих ритми чких модела пок азуј у
п арови имен ица - придев, од кој их велик и део пр едставља извор колебања и
пог решн ог у о пшт авања: т ехник а - т ех н и ч к и, физик а - физич к и , ек он о м и -
ј а- ек ономск и , филологиј а - филблошк и. Када се п рема њима негациј ом
58 Јел ица Јокановић- М ихај лов

о ми а ни з такозваних те минолошких антонима " нетехнич к и н е изич -

фр р „ р , ф
к и, неек бном ск и, н ефилолош к и итд ., велики број говорника прави ак ценат-
ск е грешке, ј ер се већ код облик а без негациј е ст вара погрешан утисак да ј е
ак ценат на п очетк у речи, па се онда чуј е н ет ех ничк и, нефизич к и, неек оном-
ек и, нефилол ош к и. Он и ј есте на п рвом слогу код нек их пр идева т ех нич к и,
физичк п, односно на дру гом слогу ек ои омск и , филолош к и, али ј е он ту
зап раво свуда на т р ећем слог у од к р ај а, што ј е база овог ритмичког модела
и на т ом слогу т реба да остане и када се дода нег ациј а. Ствар понегде по-
горшава постој ање дублета, као ек ономск и и ек ономск п као и регионалнс
диј алекагске неправилности т ипа филолош к п, филозофск и, иол ит ич к п , р е-
ну бл ич к п , на кој е се онда ј ош дода и нег ац иј а.
К арактеристичну стабилност свог ритмичк ог модела пок азуј у и приде-
ви ст ран ог п орекла, чиј е у обличавање и саображавање домаћим п ридевским
моделима обу хвата и префиксалну и суфик сал ну адаптациј у. К од њих у нај -
већем број у слу чај ева имамо к раткосилазни ак ценат на негациј и, пренесен у
истом облику са првог слога придева, како то показуј у следећи примери: н е-
ннд ивид у ал ан , н еинт ел ек т у ал ан , н ек онвен ц ио н ал ан , нек он в ерт ибила н ,
нек улт ур ан, нел егалан , нелик впд ан , нелој алан, нематер иј ал ан , н еобј ек -
т пван , н еп р оду кт п ван , неп р ец пзан , нест абплан , неформ алан итд .
Уколико ј е ак ценат на у ну трашњем слогу, у злазни свакако, он ту и ост а-
ј е: н есим ет р ичан , нес импат ичан , несистематича н , неток сичан , неп р обле-
мат ичан , н ек р ит ичан , нек вал и фик ован. Овај последњи ј ед нако често и у
облику н ек валифик ован , а нек и од њих , као нек рит ичан , у говору д обиј ај у
ан ал о ш к и си л аз н и а к ц ен ат н а п р во м сл о г у н ек р и т и ч а н , п о м о д е л у п р и д ев а
нелогичан. Често се изразито ду ги придеви овог типа снабдевају секу ндар-
ним, п омоћним ак цент ом, к ао рец имо у пр имеру : неек спл оат иса нп.
Нек и од придева имај у дублете кој е Речник не дај е: нет актичан и н е-
так т ичан (а дат ј е аналогни пар н елог ичан и нелогичан ) а о пет, неке од ду -
блета датих у Речпику ниј е потврд ио н иј едан од наших испит аника, рец имо
облик нек валит ет ан , нехиг иј енск п и ј ош по нек и ; у последња д ва примера
ј е у говору ак ценат у век на првом слогу и силазан ј е.
В еома ј е велики број пр идева паст алих од т рпно г глаголск ог п ридева а
знатној е мања од њих г ру па настала од радног глаголског придева. Први има-
ј у у век у злазне ак центе, на самој негациј и или чешће на неком унут рашњем
слогу, а само rio изузет ку имај у силазни ак ценат на негациј и. Таква пропорци-
ј а се очу вава и код радног глаголског пр идева
Ево нај п ре т рпних: неп р освећен човек , неп р омишљен пост у пак , нео-
ст вар ен п план, неп р илаг ођен а вож ња, н еп р ен есени ак цеити, неочек ив ан
' -
ез
р у лтат, незасл у ж ена наг рада. Гакви су и л ридеви : неовл ашћен , не одме
рен , незашт ићеи, неодређен, неопаж ен, неу виј ен, неЈзбу ђен, неу пућен ,
неог раничен , иенДк л оњен, необавешт ен и број ни дру ги . Неки од т рпних
придева, кој и се употребљавај у као описни, имај у облике без н ег ациј е са крат-
к осилазн им ак центом, к ој и ј е загим, метатониј ским п ренош ењем прешао у у з-
лазни на негациј и: т ак нут - нет ак нут, удата —неудат а, р ођено - н ер ођен о,
к ршт ен - нек р ш т ен , бр ој ен - неброј ен.
 Ак ценат ск е особеност и облика са негациј аи 59

Како се вид и, сви су били са у злазним ак цент ом. Сада ево неколико њих
са силазн им ак центом на негациј и: н еобу здан карактер, неп ознат о ли це, не-
п озвани гост, несабр ан човек . Облици са ду гим силазним ак центом су ређи ,
али и код њих се преношење ак цента на префикс одвиј а на исти начин: п и-
сан - неп иса н , р еш ен - нереш ен , св р ш ен - несв р шен , с р еђен - нес р еђ ен ,
су ђен - несу ђен. На месту пренесеног ак цента, како се види, остај е неак цен-
тована дуж ин а: нер еш ен , неср еђен, а т амо где ј у ј е т рпни придев већ имао
на наставк у, она остај е и овде, па имамо д ве: неписан , а у колико п ридев има
облик одр еђеног вида, дуж ине су три: неписано правило, неписани закон.
Д а су ови стабил ни ритмички обрасци веома п реп ознатљиви и веома
корисни , показуј у слу чај еви идентичних фонет ск их склопо ва, разл ичитог ак -
цента и различитог значења, а кад се мал о боље погледа - вид и се да им ј е и
творбени модел само наизглед сличан. Ево два т аква примера: неу глед ан и
неу гледан и д ру ги необавезан и необавезан. У оба слу чај а пр ви елеменат
у пару ј е настао додавањем негациј е придеву насталом од именице: у гледан
према у глед и обавезан према обавеза, а дру ги елеменаг у пару ј е глаголског
порекла, оба су наст ала према т рпним глаголск им пр идевима у гледан од но-
с н о о б а в ез а н .
П ридеви наст али од рад ног глаголског пр идева нису број ни. Њихови об-
лици са нег ациј ом или представљај у резултат преношења силаз ног ак цент а
са првог слог а и његову т рансформациј у у у злаз ни ак ценат : зр ео - незр ео,
затим н ест али , нест ала (у овом дру г ом слу чај у нег ациј а ј е пост ала саставни
део комплетног глагола нест ат и , добиј еног, ј асно ј е, према ст ат и ), незр ели
плодови , нест ал е цивилизациј е, или остај у на у ну трашњем слогу као у зла-
зни, без померања: навик ао - ненавик ао, од р аст ао - неодр аст ао, п р ев р ео
- неп р ев рео. И , к рај ње ретко, имамо пој единачне примере са силазним ак -
центом на негациј и: у м рл и - неумрли.
Још ј една гру па представља мању ск у пину придева, необичних по томе
што више не осећамо као самостал ну и целовиту ј ед иницу основу од кој е
су настали, нити их данас мож емо у пот ребљавати без негациј е. Ритмичка
основа им ј е ј асно ослањање на први слог, то ј ест к раткосилазни ак ценат
на негациј и. Овак ви су : неу мит ан, неу к , непобит аи, незг р ап ан , н едот у па-
в ан, неоспбр ан, па и н ер аздвбј ан и неопходан, к од к ој их лако уочавамо њи-
хово глаголск о п орекло, али их и даље не мож емо у неизмењеном облик у
у пот ребити без негациј е. Овамо иду и нешто дру кчиј и придеви са у злазним
ак ц ент о м н а у н у т р аш њ ем сл о г у : н еп р и к о с н о в ен , н еу т аж и в , н еу ст р а ш и в ,
неу тољив . Понеки бисмо можда могли ( натегнуто) у пот ребити и без негаци-
ј е, рецимо „ њег ова ж еђј е у т аж ива / у т ољива али то више ниј е обични и
ниј е савремени ј език .
П оследњи наведени примери нас у воде у изузетно богату ск у пину при-
дева на -љив ( или -ив) и предст ављај у ј едну од нај проду ктивниј их и нај број -
ниј их г ру па. Њихов ак ценат ј е начелно ј едноставан ; он, наиме, остај е онакав
какавј е имао придев пре додавања негац иј е. То оп ет значи да ће се пој ављива-
т и н а р аз н и м с л о г о в и м а , од д ру г о г д о п р ет п о сл ед њ е г - к р ат к оу з л аз н и ак ц ен -
ти, к ао у следећим примери ма: неп аж љив , немерљив , н есвод ив , несп ој ив ,
60 Јел и ца Јо к ано вић- М нх а јло в

н е од р ед и в , н е од ољ и в , п ео ц ењ м в , н ео п и с и в , н еп о м и р Јв и в , н еп о п у с т љ и в ,
несаг ор ив, н еу верљи в, неп р ор ач у ил>ив, неп репору ч љ ив . К ако се већи-
на њих п ој ављуј е у конт ек стима у кој има исказуј е немогућност извршења
рад ње исказане глаголом у основи, а т име у добром делу слу чај ева носи и
су б јект ивиу негативну оцену (= кој и се нс може измерити, кој и се не мож е
препору чити, с кој им се не може помирити и слично), већпна ће говорник а
хтети да свој ом ин герпретациј ом покаже и тај елсменат садржај а. Заго ће че-
ст о у разговорном ј езику ак ценат бит и премештан на почетак и биће силазан:
н е п р е п о р у ч љ и в , н еу в ер љ и в , н еп о м и р љ и в и сл .
У доста слу чај ева ј език чу ва синонимне или само делимично синоним-
не парове придева, различитог ак цепта, али и различите творбе, па тако омо-
гу ћава фино ниј ансирање и раздвај ање значења у конк ретним контексти ма.
Један од так вих парова су придеви иеизмерљив и неизмер ан са зај едничким
општим значењем „ онај кој и се не да измерит и, кој и не може биги измерен , "
али ће сваки говорник осетити и ону додатну ниј ансу немерљивости, к ој а пре-
теже у експ ресивном ј аком ак цснту на првом слогу : неизмер ан за разлику од
неу т ралниј ег неизмерљ ив . Нешт о слич но, ал и не исто, имамо у парови ма
типа непок р ет аи - за кој и не знамо без одговарају ћег кон гекст ај е ли го онај
кој и само ниј е у ст ању к рет ања или ј е то онај кој и нема способиост к рета-
ња и насп рам њега - придев непок ретљив, кој и свакако има дру го од два
- "
поменут а значења „ кој и се не може пок ренути , али не искљу чуј е и блаж у
"
н иј ансу „ онај кој и ниј е вољан или спреман да се пок рене . Колико ак центи
б е љи во ч ва и о м и са жа ечи п оказ е т ећи м ог ћи изгово -
р са
у д у ју ф р у др ј р уј р у
узлазним ак цеитом на дру гом слогу и две дуж ине у наставку кој и дај е сасвим
г
дру у р еч - непок р ет ан - д ак ле,„ она ко и
ј ј д о сд
а а ниј е н и ј ед ном био поме -
"
ран са мест а .
Помену ћемо ј ош и ј едну необичност - придеве кој и су ripe додавања не-
гац иј е имали у злаз не ак центе, али су их зат им п ренели као силазне на негац и-
ј у. Очигледно ј е да ту побеђуј е деривациони моменат и да фоиетска логика,
тако иначе чврст а у већини п рет ход пих ск у пина п ридева, овде одлази у дру ги
план : нев р ед ан , невисок , неп ошт ен , н еп р авичан (п рема в р едан , висок ,
п о ш т ен , п р а вн ч ан ) .
Посебан проблем представљај у придевски ду блети кој и, као уосталом
у век када ј е о дублетима реч, изазивај у и недоу мице и различита мишљења,
било зато шт о говорник ииј е у поз нат са њиховом регионалном распоређено-
шћу, било зато што их не смат ра равноп равним из различитих дру гих разло-
г а. Већ летимичан п оглед на неке од ових парова из Речника , допу шта д а се
осети кој и од њих данас изгледај у необични, а кој и чак непр иродн и: незва-
н и ч а н — н ез в а н и ч а н , н е и с п р п а н - н еи с ц р п а н , н е ц ел и с х од а н - н е ц ел и с х о -
ан
д , незасит ан - незасит ан. У нек им сл ча
у ј евпма чак д
, у блетност не изгле-
да сасвим у верљива, по негде би се могла прет поставити колебљивост самих
ст р у ч њак а и њи х ова неод лу ч н о ст д а н еке и зо ет аве: н ев и н и н ев и н , н езг од ан
и н ез г о д а н , н ез н ат а н и н е з н ат а н , н ел а г о д а н и н ел а г о д а н , и еи с к р е н и н еи с -
к р ен , н е н с т и н и т и н е и с т и н и т , н еп о г од а н и н е п о г од а н .
 Лк цеиашске особепост и обдик а са негациј ом 6i

У ску пини придева кој и имај у ду гоузлазне ак центе, к ак ви су : доследан ,

зак онит и слични, д одавањс нег ац иј е отвара могу ћ ност прелсака ак цента
на њу и стварања врло стабилног типа са к раткосилазним ак цент ом на по-
чегку речи , али ост авља и мог у ћн о ст зад рж авања ду г оу злазног ак ц ент а на
старом месту . И ј едан и дру ги тип су у у пот реби ; код овог са очу ваним ду го-
у злазним ак ц ентом за ниј ансуј е осетниј а веза са глаголским пор еклом п р и -
дева, а код дру гог ј е наглашениј а лек сичк а компоненга, тј . сама негираност
особине: недоелед ан - недоследан , недбст бј ан - н едост бј ан , н едост у п ан
- н ед о ст п а н , н ез а в и с а н — н е з а в и с а н н ед о с т и ж а н — н ед о ст и ж а н н ез а к о -
у , ,
н и т - н ез а к о н и т .

а
Д ј е задрж авање у злазног ак цент а, непренесеног на негацију, дел имич-
ни пок азат ељ очу вања везе са глаг олском базом и њеном семант иком, по ка-
зуј у број ни облици придева, насталих од т рпног и рад ног глаголског пр иде-
ва, а зат им и многи придеви на - (љ) ив: н едозр ео, недор аст ао, неизблед ео;
незап осл ен , незасићен , н еп р омењен , нед опеч ен , п еиж ивл.ен , нед от ер ан ,
неиск вар ен ; недељив , незамислив , недоп у ст ив , неизбрисив , неизмењив ,
н еи з в одљ ив , непо г р еш и в, н ед ок азив , н енаплат ив , необј аш њ ив , неод о-
љ и в , н ео п о з и в и сл .

К љу чне р ечи : ак ценат, негациј а, пр идеви , прозод иј а, фонетика

И З В О Р И И Л И Т Е РА Т У РА

РСЈ : Речник ср пског и ј езика (ред. М . Николић) , Матица српска, Нови Сад
200 7.
Д . Бошк ов 1981: Пр идевска негаии а п
ј р фе иксима не- , a - , без - , Наш ј език , 25
1- 2, 63- 67.
И . Гр и ц к ат 1961- 1962: О неким пр от ем им а негациј е у ср пскохр ват ском ј е-
зику , Ју ж нословценски филолог, 25, 115- 136.
И. Г р и ц к ат 1961- 19626: О ант оним иј и, Зборник М атице српске за филоло-
гиј у и лингвистику, IV - V , 87- 90.
Р. Д р аг ићев ић 2001: Пр идеви са зна чењем љу дск их особина у савр еменом
ср п ском ј езику —т вор бена и семаит ичка анализа, Институ т за ср пски
ј език СА НУ, Беог рад .
И. К л ај н 2002 : Твор ба р ечи у савр ем еном ср пск ом ј езику 1, Завод за у џбени-
ке и наставна средст ва, Беог рад .
Ћ. От ашевић 1995- 1996 : Значење пр идева са пр ефиксом не- , Наш ј език , 30,
1- 5 , 88- 9 5 .
С. Рист ић 2004 : Joui нека запаж ања о негациј и и негир аним им еницам а, Н а-
у чни састанак слависта В
у у кове дане 33 / 1, Беог ад
р , 99- 110.
62 Јелнца Јокановић- М ихај лов

Ел н ц а И о к а но вич - М их аило иа

О С О БЕН НОСТИ УД А РЕН И М В Ф О РМ А Х ПРИ Л А ГАТ ЕЛ БНО ГО

С О Т РИ Ц А Н И Е М

( Р е з 10 м е )

В даннон работе анал изн ру ет сл с гру кту ра рачличнмх моделеи удареннл в формах прнлага-
тел|Ј|Н,[Х с от рицанием. Рассматрившотсн мехапизми , при помош и кот ори х вводитсмот рицапие,
фонетическал п рирода зт их механ измов, а затем н их свизб со словообразовател Бив1ми и семан-
т и ч ес к и м и ко м п о не нт ам и .