БОГОСЛОВЉЕ

ОРГАН ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ

ФАКУЛТЕТА
ГОДИНА II_________________________ СВЕЗАК 3

Уврштење деспота Стевана Лазаревића

у ред светитеља
Још пре двадесет година, 1907. године, помишљало ое у
Архијерејском Сабору Краљевине Србије на уврштење деспота
Стевана у ред светитеља, и то на потицање великог научника
Стојана Новаковића. Тада је било поверено тадањем епископу
шабачком Г. Димитрију, а данашњем Патријарху Српском да
напише службу деспоту Стевану. Г. Димитрије прихватио се
овога посла, али пошто је ускоро затим дошла анексија Босне
и Херцеговине, па Балкански ратови, па Велики Светски
Рат, остварење ове мисли није се могло извести. Пошто се
ове године 19. јулија навршује равних пет столећа од смрти
деспота Стевана, Његова Светост Г. Димитрије, Патријарх
Српски, написавши службу деспоту Стевану, помишља и спрема
да се ове године деспот Стеван уврсти у ред светитеља.
Овом намером покрећу се многа питања на дневни ред:
1. питање нове и коначне редакције србљака; 2. ново писање
служби и житија оним светитељима Србима, које народ поштује,
а који немају службе и житија у србљаку, и њихово канони-
зовање ; 3. допуна житија у службе србљака, које немају жи-
тија; 4. уношење служби и житија у србљак, којих немамо у
србљаку, а које су сачуване у старим рукописима ; 5. распра-
вљан.е питања, ко је, када и како канонизовао Србе светитеље
до сада; 6. преношење светковања Срба светитеља са седмичних
дана на најближи недељни дав ; 7. штампање житија у новој
редакцији србљака српским књижевним језиком, после прет-
ходног проверења историјск-их података у њима.
Између свих ових питања нас у овај мах нарочито интере-
сује питање канонизовања Срба светитеља, т. ј. ко, када и како
их је прогласио за светитеље, и шта је све одлучивало и дока-
зивало њихово светитељство, да би се уврштење деспота Стевана
у ред светитеља извршило онако како треба и онако како је
162 Богословље

то до сада вршено у православној цркви уопће и у српској по-

себно, ако се црквене власти за то одлуче.
Питање канонизације светитеља у грчкој цркви није до-
вољно проучено. 0 канонизацији светитеља у руској цркви
имамо одлично дело Е. Голубинскога1, које је до данас остало
главно дело код православних о овом питању. Питање канони-
зације светитеља у српској цркви такође није ј о ш никако про-
учено. Сви који су до сада писали о Србима светитељима, само
су додиривали ово питање, не улазећи дубље у њега и не дајући
потребних коначних резултата. Нама је нарочито жао што ово
питање није у своје време расправио Иларион Руварац, када
је већ писао о Србима светитељима12, давши нам драгоцена зрнца
о њима, и када је био тако близу да уђе у решавање овога пи-
тања. Оно свакако није до сада решено зато, што није баш тако
ни лако, јер имамо не мали број светитеља, јер је потребно про-
учити сву хагиографију код нас, потребно је преврнути све
старе рукопионе и штампане богослужбене књиге у којима су
месецеолови и описе ових рукописа, потребно је из житија Срба
еветитеља пронаћи критерија на основу којих су уврштени у
ред светитеља, потребно је испитати и утврдити ко, када и где
их је прогласио за светитеље, о чему, држим, код већине Срба
светитеља нећемо наћи потребних података ; потребно је поку-
пити сведоџбе почетака њихова слављења као светитеља. Ово,
разуме се, није мали nocao, и о овом питању моше писати само,
онај, ко је проучио све Србе светитеље. Према томе не можемо
се ни ми овом приликом3 упустити у решавање овога питања

1 IlcTopiH к ан он и зац ш свн тм х г вт> русскоИ церкви , И зд. второе,

и с п р а в л е н н о е и д о п о л н е н н о е . М о с к в а 19 0 3. И а к о о в о д е л о у г л а в н о м г о в о р и
о к а н о н и з а ц и ји с в е т и т е љ а у р у с к о ј ц р к в и , т о с е и п а к у п о ч е т к у о в о г а д е л а
говори о к а н о н и з а ц и ји с в е т и х и у г р ч к о ј ц р к в и . О овом питањ у види и
чпанак К а н о н и з а ц 1а с в н т н х а у П рав. Б огосл . З н ц и к л о п е д ја , Т. V III,
253 и там о н аведен у р у с к у и западну л и тер ату р у о овом пи тањ у. В и ди и
В е 11 е s h е i m , A rt. » K a n o n is a t io n « y K rau s, R e a le n z y k lo p a d ie II,
9 6 : К о д н а с je o о в о м п и т а њ у п и с а о Д p. Ч e д. М и т р о в и ћ , О праву
п р огл а ш и ва њ а светац а у с т а р о д о б а . С т у д и ја и з ц р к в е н о - п р а в н е ф и л о -
с о ф и је . И с т о ч н и к , 1 9 0 7 , б р . 17— 23. В и д и и Р. Р е е t е r s, L a c a n o n is a t io n
d e s S a in t s d a n s l ’ f i g l i s e r u s s e , A n a l. B o ll. 33 (1 9 1 9 ), p . 3 8 0 — 4 2 0 .

a П р и л о ш ц и а ги о л о ш к и , С р п ск и С и он , 1908.

3 П и сац о в и х р е д о в а н ам ерава д а н а ста ви з б и р к у : С р би свети тељ и

и с в е т и т е л ,и к о је С р б и п о ш т у ј у , о д к о је с у д о с а д а и з и ш л е д в е к њ и ж и ц е :
1 . С в . Н а у м О х р и д с к и , и 2 . С в. Ђ у р а ђ К р а т о в а ц . ( У р у к о п и с у и з р а ђ е н ј е
 Уврштење деспота Стевана Лазаревића у ред светитеља 163

ни ти се оно м о ж е р а с п р а в и т и у је д н о м ч л а н к у , но ћем о са м о
у к а з а т и н а г л а в н е т а ч к е к а н о н и з а ц и је с в е т и х к о д п р а в о с л а в н и х .
К а н о н и з а ц и ја је п р и б р а ја њ е умрлих подвиж ника или
п р а в е д н и к а од с т р а н е ц р к в е л и к у (з б о р у ) с в е т и т е љ а . Р е ч к а н о -
н и з а ц и ја , c a n o n is a t io , у з е т а је и з л а т и н с к е б о г о с л о в с к е т е р м и -
н о л о г и је , а д о л а з и од р е ч и m vujv, ш то зн ачи сп и сак, к а т а л о г,
а к о ја р еч им а у и сточн ој бо госл овск ој т е р м и н о л о г и ји ј о ш и
д р у г а м н о г а и р а з н а з н а ч е њ а . Д а к л е к а н о н и з а ц и ја з н а ч и у н о -
ш ењ е у м р л о га п о д в и ж н и к а п о бо ж н о сти у сп и сак и ли к а т а л о г
с в е т и т е љ а , к о је се у рим ској цркви врш и свечан и м узгласом
п а п е с а п а п с к о г т р о н а у b a s ili c a V a t i c a n a : » . . . d e c e r n im u s e t
d e fin im u s bon. m em . N. sa n c tu m esse et sa n c to ru m c a t a lo g o
a d s c r ib e n d u m ip s u m q u e ca t a loco h u iu s m o d i a d s c r ib im u s s t a t u e n t e s ,
u t ab u n iv e r s a li e c c le sia . . . f e s t u m ip s iu s e t o f f i c i u m d ev o te et
s o le n n ite r c e le b r e tu r « . У гр чк ој богосл овск ој т е р м и н о л о г и ји
н и је било у стари н и посебн е р ечи к о ја би о д го ва р а л а л а ти н с к о ј
р е ч и c a n o n is a tio , н о се о н а о з н а ч а в а у гр ч к о м је з и к у овако :
хататаЕи; ei? tov x °P °v t wv ayiuuv, кататбттеп/ et? tov xopov t u iv

dyiw v, t . j. увр ш тењ е y лик (з б о р ) свети тељ а, п р и б р о ја т и ,

уврстити у лик свети тељ а. Т е к у к а с н и ји м в р е м е н и м а д о л а з и
код Г р ка р е ч KOtvoviZeiv у с м и с л у п р и б р о ја т и лику свети тељ а
и л и к а н о н и з о в а т и , и т о к о д п а т р и ја р х а је р у с а л и м с к о г Н е к т а -
р и ја 1, п и с ц а с е д а м н а е с т о г с т о л е ћ а , и к о д н о в и је г г р ч к о г п и с ц а
П. Х и јо т а (ТТ. Хиптои)2. А у је л и н с к о -р у с к о -ф р а н ц у с к о м лек-
с и к о н у је р о м о н а х а Д о с и т е ја К о м и , ш т а м п а н о м 1 8 7 1 . г о д и н е у
М о ск ви , им ам о не са м о р е ч KavovKetv у значењ у уврсти ти у
ред свети тељ а, но и xavovicrpoq, са з н а ч е њ е м у б р а ја њ а у ред
с в е т и т е љ а , 1а c a n o n is a tio n .3 Л а т и н с к и т е р м и н не о д го ва р а п о-
р етк у п р о гл а ш е њ а . свети тељ а к од п р авосл авн и х и им а у виду
спољ аш њ у страну рим ског ц е р е м о н и ја л а к а н о н и з а ц и је , упи-
си вањ е у сп и сак, к а т а л о г свети тељ а, док стар и гр ч к и тер м и н
и м а у в и д у с а м у с у ш т и н у с т в а р и , у б р а ја њ е п о д в и ж н и к а у р е д .
■светитеља.

и св. Ј ова н В л а д и м и р за п р о с л а в у 900-годишњице). О в д е с е о б р а ђ у је С р б и

■свети тељ и о в а к о : 1. и м е с в е т и т е љ а ; 2. биографија и ж и т и је ; 3. с л у ж б а ;
4. к а н о н и з а ц и ја и с л а в љ е њ е ; 5. ц р к в е , манастири, м о ш т и и и к о н е . А к о и
к а д а с е з а в р ш и о в а з б и р к а , в р а т и ћ е м о с е н а т е м у к а н о н и з а ц и ја С р б а с в е -
'ти те љ а .
1 TTepi т ч ? dpxf|? тоО itdita dvxipfnaiq, oeX. 192. § 14.
2 ‘ la x o p ia xr|<; ‘ Eitxavriaou, ц^ро? &, tv Керкира, 1863. oeX. 1 5 6 — 7. По
.Г о л у б и н с к о м , с т р . 12.
3 Г о л у б в н с к ј в , ст р . 11— 12, 535. ll*
 164 Богословље

Чин и поредак канонизације светитеља постоји у цркви

зато, да се богослужење цркве сачува од сумњивих и нежељених
примеса. Пошто је надзор над богослужењем од увек припадао
црквеним властима, то су канонизацију од увек у православној
цркви вршиле црквене власти. Документи који говоре о кано-
низацији у грчкој цркви јесу : 1. грамата цариградског па-
тријарха Јована XIV. Калеке руском митрополиту Теогнисту о
прибрајању лику светитеља руског митрополита Петра, прет-
ходника Теогнистова. Теогнист јавља Јовану да је Петар про
слављен од Бога као угодник Божји тиме, што се на гробу његову
догађају велика чуда и исцељују сваке болести, и тражи од;
цариградског патријарха поуку, шта до чини са таковим мо-
штима. Јован му одговара да и Теогнист зна каквог се чина
и обичаја држи црква у том случају, па нека се и у овом случају
њега држи, наиме, стекавши тврдо и несумњиво уверење да је Tie-
Tap светитељ, нека му ода поштовање и нека прослави угодника
Божјег химнама и славословљем, и нека преда ово и за будуће
времена. Цариградски патријарх не каже ништа више и по-
дробније какав је био чин канонизације. 2. Похвално слово
цариградског патријарха Филотеја Григорију Палами о његову
прибрајању лику светитеља1. Овде Филотеј каже како еве-
штенство и народ Солуна, пошто се на гробу Григорија Паламе
догодила многа чуда, начинише икону Григорија и славе пра-
вник на дан његове смрти, и журе се да му подигну цркву. За
проглашење његово као светитеља не чекају саборе ни приговоре,.
но се задовољавају делима свише и вером. Дакле без сабора
Григорија Паламу канонизовао је на основу чуда солунски
митрополит, а цариградски патријарх Филотеј одобрава његов
поступак. 3. Две грамате цариградског патријарха Кирила
Лукариса, једна о прибрајању лику светитеља Герасима Ке-
фалонијског, датирана јула 1622., а друга о канонизацији Јо-
•вана Критског и 98 шегових сподвижника, датирана 29. априла
1632. По првој грамати Герасим се прибраја лику светитеља
на основу његових врлина и чуда, и то саборно, ради слављења
сваке године богослужењем и похвалним песмама. Слично каже
и друга грамата Кирилова. 4. Грамата цариградског патри-
јарха Гаврила о прибрајању лику светитеља Дионисија архи-
епископа закинтског од јуна 1703. године, којом је на молбу
архиепископа Тимотеја кефалонијског и закинтског и клира
1 M i g n e , P a i r . g r . Т . 1 5 1 , col. 5 5 2 — 6 5 6 .
 Уврштење деспота Стевана Лазаревића у ред светитеља 165

и народа његова, да је Бог прославио Дионисија чудима, одго-

ворио саборно са митрополитима, да дозвољава да Тимотеј са
.клиром и народом, саставе годишњи празник Дионисију, и да
од тада славе његову успомену тога дана. Тимотеј је јавио ца-
риградском патријарху- подробно о животу и делима Диони-
сија1. У грчкој цркви у старини помесну канонизацији т. ј.
проглашење једног подвижника за светитеља ради празновања
у једној епархији, могао је извршити епархијски архијереј,
епископ, и то на основу доказа да га клир и народ поштују као
светитеља, а у сагласности са митрополитом и сабором епископа
у митрополији, јер 34. правило апостолског и 9. правило анти-
охијског синода наређују да епископ ништа важније не чини
без мишљења митрополита и свих епископа једне области, a
канонизација светих у цркви свакако није незнатна, но важнија
ствар. У митрополији право канонизације имао је митрополит,
а за опће празновање једног светитеља, т. ј. за празновање у
целој грчкој цркви, каноницазију је вршио цариградски па-
тријарх са синодом, саборно. У Св.Гори канонизовање је вршено
засебно за месно празновање у Св. Гори, и то вршило га је или
братство једног манастира или сабор протата. У руској цркви
право канонизације светитеља за целу цркву припадало је ми-
трополиту-патријарху са саборима, и после синоду и цару.
Канонизација у српској цркви вршена је свакако у главном
као и у грчкој цркви. Један од главних докумената како је
вршена канонизација Срба светитеља је исказ Доментијанов
о канонизацији св. Симеона — Немање : »А сви преподобни
ii ираведни оци Св. Горе пресвете Богородице Светогорске,
видевши славу Божју и чудеса светога, што учини Бог са њиме,
прославише Бога, и написаше га у ред светих великих и пре-
подобних отаца, шта више и чудотворца, и поклонише му се
Богом прослављеном на небу и земљи, као и свима светима.
И свршивши свету и божанску литургију, начинише празник
св. Симеону новом мироточцу, и приложише га св. Симеону
Богопримцу, да им се празнује у један дан опћи празник, и бла-
гословише богоносног оца нашега Саву, да му напише каноне
и стихире ињегова чудотворења. А он свети написавши и опет
благослови нас ученике своје истим благословом«. Дакле ка-
нонизацију Св. Симеона — Немање извршили су сви светогорци
1 О в е документе у о р и г и н а л у и п р е в о д у в и д и к о д Г о л у б н н с к о г ,
382— 405.
'166 Богословље

на основу чуда и точења мира, чиме је Вог прославио Симеона,

и то тако, што су га уписали у. ред светитеља и што су му се
поклонили као и осталим светитељима. Свршивши литургију
начинили су му празник у одређени дан, а благословили су
св. Саву да напише службу и житије. Ово су свакако главне
црте начина канонизације и осталих Срба светитеља, а не само
св. Симеона. To, што су ову канонизацију извршили сви свето-
горци,не значи да су они канонизовали и све остале Србеевети-
теље, но само Симеона, јер је Бог прославиосв. Симеона чудима и
точењем мира у Св. Гори, а светогорци су канонизацију светих
вршили на својој територији за себе, без обзира на осталу цркву.
Ко је канонизовао остале Србе светитеље, нисмо у стању да
одговоримо код свију светитеља, као што не можемо ни да ука-
жемо на моменат почетка њихова слављења. Св. Ђурађ Кратовац
поштован је одмах после смрти као светитељ и одмах му је писана
служба са житијем, јер мученике није требало проглашивати
за светитеље ни испитивати њихово светитељство, јер су они
ео ipso што су претрпели за Христа мучење до смрти, несумњиво
постали свети и за такове се прогласили. Свакако да је и кнез
Лазар на основу мучеништва постао одмах или убрзо после
смрти оветитељ, а мучеништву се придружила још као
несумњиви доказ светитељства и нетљеност моштију. Цара
Уроша уврстио је у ред светитеља свакако патријарх Најсије.
Св. Петра I. Црногорског прогласио је за светитеља његов на-
хледник Петар II, и то је објавио једним писмом свему народу
црногорском и брдском, и дао на знање да му се од тада моле,
и без службе и без житиЈа. Према реченом о канонизацији у
грчкој цркви, канонизацију су и у српској цркви свакако
вршили архиепископи, патријарси, митрополити, епископи, па
према светогорском начину можда и братија појединих мана-
стира (св. Стеван Шгиљановић), уз, разуме се, одобрење спо-
менутих. Да ли је требало какве сагласности сабора епис-
копа, није нам познато. Данас у српској православној
цркви право канонизације за целу српску цркву, према
реченом, припада патријарху са архијерејским сабором, а по-
месну каноназацију, т. ј. за слављење у својој епархији,.
држим, могао би извршити и епископ, уз одобрење патри-
јарха и архијерејског сабора. — У римској цркви канониза-
цију су могли првобитно вршити епископи, док није папа
Урбан VIII 1634. године једним наређењем резервисао право-
канонизације коначно само за папу.
 Уврштење деспота Стевана Лазаревића у ред светитеља 167

Шта је потребно да један подвижник или праведник буде

уврштен у ред светитеља, и шта се при овом испитује? У грчкој
цркви мученици су ео ipso што су поднели страдања и погинули
за Христа постајали свети. Црквени јерарси као наследници
апостола и као молитвени заступници у овом животу, остајали
су као такови и у загробном жввоту. Дакле јерарси су испрва
већ по свом позиву постајали свети. Цариградски патријарси,
почев од првог византијског епископа Митрофана (315—325)
до Евстатија (1019— 1025), сви су прибројани реду светих, осим
јеретика међу њима и оних, који нису до своје смрти седели
на катедри. Па не само да је поштована успомена цари-
градских патријараха, но веома рано и других јерарха у својим
епархијама. Тако је било са јерасима до једанаеетога
столећа. Од једанаестога столећа траже се и од н.их
чуда, нетљеност и благоуханије моштију, и точење мира,
за уврштење у ред светитеља. 'Од подвижника — ас-
кета тражена су чуда за уврштење у ред светитеља, и скоро
свањихова житијапуна сучудакао доказа светитељства. Јеру-
салимски патријарх Нектарије (f 1680) у свом овде споменутом
делу TTepi Trjq otpxrjq т°0 тттта dvTippr|C7t<; (штампаном у Јаши
1682), пише о овом овако : »Три ствари сведоче истиниту све-
тост људи : 1. чисто православље, 2. извршење свију врлина,
све до давања живота за веру, и 3. јављање Богом натприродних
знакова и чуда«.1. У погледу знамења и чуда каже Нектарије,
да су у пређашња времена, када су људи били добре савести,
била довољна и сама чуда као знаци светитељства, но сада, т. ј.
у време Нектаријево, потребни су поред чуда још и други знаци
светитељства, и то нетљеност и благоуханије моштију. Последњи
знаци свакако су тражени и раније. Цареви у ВизантиЈИ по-
стајали су свети или због својих заслуга за цркву или због свог
личногнарочитопобожног живота и своЈиххришћанских врлина.
У другом од овадва случаја тражена су чуда као сведоџбе све-
титељства. У последње случајеве спада царица Теофано (f 894),
прва жена Лава Мудрога, K O jy је Бог по сведочанству наста-
вљача Георгија Хамартола укратко после смрти прославио
чудима. Сви остали византијски цареви — светитељи уврштени
су у ред светитеља због својих заслуга за цркву2. У Св. Гори
1 С т р . 1 9 1 . § 6. П о Г о л у б и н с к о м , с т р . 28.
2 Види сп и сак в и з а н т и јс к и х цареве—светитеља код Г ол уби н ског
с т р . 379.
168 Богос-ловље

као да се унеколико одстулало од главног и редовног услова

и доказа светитељства, т. ј. од тражења чуда, и за прибројење
■светима довољно је било благоуханије моштију. У Атонском
Патерику прича се да су у ватопедском манастиру неђене мошти
непознатог подвижника, из којих је текао рајски аромат, и
Ватопеђани су назвали подвижника Евдокимом и установили
празник обретења његових моштију.1 А Барски казује да се у
Св. Гори кроз три или четири године после погреба откопавају
кости умрлих, да се види није ли Бог прославио кога од умрлих
благоуханијем моштију. У руској цркви за свако канонизо-
Вањебезразликетражена сукаоглавни доказ светитељства чуда,
и поред мучеништва, нетљености и благоуханија моштију. Код
Срба светитеља знаци и докази светитељства су чуда, нетљеност
и благоуханије моштију и точење мира. Св. Симеон — Немања
уврштен је на основу чуда на гробу и точења мира, Милутин
на основу нетљености тела, арх. Арсеније на основу чуда на
гробу и благоуханија моштију, св. Ђурађ Кратовац на основу
мучеништва, подвижници и испосници на основу чуда. Изгледа
да је за светитељство у српској цркви била довољна и нетљеност
тела12 и благоуханије моштију. Архијереји су према изложеном
гледишту грчке цркве били близу светитељства, само ако је
још дошла и нетљеност моштију. Владари су код Срба од цара
Душана још као живи имали ознаке светитељства, и они се
називају »свети« и »светопочивши«. Потомци св. Симеона —
Немање помињу своје претходнике као »свете родитеље и пра-
родитеље«, а и сами се називају свети. Живи владаоци (Урош
I, II, и Стефан Душан) зову се »светородни«.3 Скоро сви српски
владари на фрескама имају нимб, знак светитељства. Према
томе за канонизацију владара није било великих сметња, јер
су они већ као живи сматрани светима: Деспот Стеван такође
је изданак од светитељског корена, и према гледишту и мерилу
које је постојало у грчкој цркви за владаре, могао би бити
уврштен у ред светитеља на основу заслуга учињених за српску
цркву, т. ј. због подизања цркава, због његове бриге и труда
око богослужења, око превођења и писања богослужбених
књига, на основу високих личних хришћанских врлина побо-
жности, давања обилне милостиње сиротима, подвизавања у
1 А е о н сг а И П а т е р и к г , М . 1 8 9 7 . ч. I I . 212.
2 И сп ор . ж и т и је Ђ у р ђ а К ратовца.
3 Ј и р е ч е к , И с т о р и ја С р б а , I I I , 18.
 Уврштење деспота Стевана Лазаревића у ред светитеља 169

добру, и на основу чуда која се догодила приликомњегове смрти.

Дубока жалост за деспотом Стеваном, која је после његове
смрсти обузела цео народ и целу земљу, сведоче о његовој нео-
бичној личности. Приликом евентуалне канонизације његове
треба испитати тачно његове личне особине, које нам подробно
изноои Константин Философ у житију деопота Стевена, као и
љегове заслуге за српску цркву. Константин Философ овако
описује деспота Стевана :
»Свакоме од превеликих до најмањих делио је дарове. Од
детињства био је у великим борбама и храбар, а нико није био
тако премудар као он, због чега је по целом свету назван : Мудри
{учени) деспот, и глас и име малог српског скиптра био је велики
по целом свету, већи од других великих и славних народа. Име
му се ширило по целом Мисиру и Етиопији, по целој Јелади,
И н д и ј и и Амазонији. Сви су желели да дођу са њиме у везу
и да му се потчине. Њиме се као драгоценим судом, с неба даним,
украшаваху не само верни (хришћански), но и неверни вла-
дари. Из божанских списа сабравши оно што је Богу угодно,
чинио је милостињу и веровао као мало ко. Одавно не беше
међу царевима тако царствена и одлична. Устајао je на службу
Божју, држећи читања и молитве . . . тако да се могло рећи
са јужском царицом: ,Блажени су они који живе у твоме дому
нови Соломоне11. Давао је многе дарове,и никада се није толико
радовао онај који је примао, колико он, који је давао. Тада се
највише радовао, када је десницу широко отворио.
Као што кажу да је Александар Велики тужан говорио
друговима: ,Отац мој ће све свршити, а ја нећу имати шта‘ ,
■тако је и Стеван, као дете, гледајући на цркву (коју је отац му
зидао), рекао : ,Ја ћу подићи јачу и лепшу1 ! . . . У свакој ве-
штини, било у божанској било у човечанској премудрости, чега
тод се дотицаше, показиваше се убрзо бољи од оних који су
та учили. Бежао је од оних, којима се Бог противи . . . и није
одступио од правог и царског пута. У влади се одавао мате-
ринским молитвама, а наследио је очево достојанство. Диван
је био и љубочастим од свију, а хришћани су се молили Богу
да узвиси свога избраника.
За његове владе била је уништена свака непобожност (без-
божност) и устраши се. Руке оних који су чинили неправду и
1 П аралш . књ . II, гл . 9. ст. 7 : »Б л а ж е н и с у љ уд и т в о ји и блаж ене
су с л у г е т в о је , к о ји у в е к с т о ј е п р е д т о б о м и .с л у ш а ј у т в о ј у п р е м у д р о с т « .
i ;o Богословље

које су се пружале на ало, одсекоше се, а правда је процветала и

носила плод. Није гонио брзи. спорога, ни богати убогога, нити
је преузимао моћни пределе ближњих, нити се потрзао мач
силних, нити се проливала крв праведних, нити су се говориле
зле речи и лудости, нити су облагивани началствујући . . . По
суђењу Божјем говорио је за оне који су сагрешили, да не могу
бити двапут кажњени, а оног који није грешио, иако сиромаха,
соломонски волећи, поштовао је.
Деспот је смерним речима свагда тумачио јеванђелске
речи својим одабраним људима и учио их учитељски.
Деопот Стеван обновио је у Београду велику цркву на исто-
чном делу града, наиме митрополију, Успење пречисте Вла-
дичице, која имађаше около општежиће. Црква је била укра-
шена разноврсним садовима, с многим наследством, њивама
и друге обитељи. Ту је престо београдског митрополита, ексарха
свију српских земаља. Ова црква била је најбогатија од с в и ј у
осталих у време благочастивога деспота. Подигао је из основа
у Периволији цркву тројици великих светитеља, за сахрањивање
архијереја ове цркве. Подигао је болницу и у њ о ј цркву св.
Николе, на слаткој води, и насадио је садове сваког изабраног
плода и дао њиве и многа наследетва, у којој је болне и стране
хранио.
Желео је да говори са пустињацима и веома је волеода се
настањује са њима . . . Више их је волео но Крис (Крез)1 своје
ризнице златних керамидаиврчева,игледаоједасуувексањиме.
И знајући предност млчања . . обилазио је rope и поља и пу-
етиње, тражећи где би могао подићи жељену обитељ, да станује
млчање . . . Нашавши прикладно и добро мрсто . . . положио
је темељ у име Св. Тројице (т. ј. Ресаве—Манасије). И одасвуд
сваком бригом и најбољим и скупоценим стварима (украсио
је), највештијим радницима, искусним живописцима, где год
је што било, и многим златним цветним шарама. Слао је (по
њих) чак на острва и свуда. И ово многим и неисказаним трошком;
сврши се и украси се црква и град око ње, изванредни станови
за општежиће. А сакупи са свију страна досточудне иноке и
настани ту. А даде и приложи њиве и винограде, а још и у свима
својим крајевима потписавши даде слободу. Овде слагаше ри-
знице из дана у дан. А начини себи гробницу ту, где га мало
после тОгаположише. Даде и скупоцене иконе, украшене бисером
1 Kpotcro? к р а љ л и д с к и , о к о 5 5 0 . п р е Х р и с т а .
 Уврштење деспота Стевана Лазаревића у ред светитеља 171

и златом, снабдевши сваким богослужбеним књигама, бого-

службеним одеждама и довољно црквеним сасудима, украше-
нима великим бисером и златом, толико много, да превазилази
и изабране велике лавре у Св. Гори . . . И шта пре да се спомене
о оном што је овде донео и украсио ? И учини да се са великом
чашћу врши богоизбрани чин Господње вечере, уподобљава-
Јући се серафиму.
Приликом освећења скупила се множина ништих да приме
милостињу, коју им је свагда обилно давао.
(У сукобу са братом Вуком у Београду), бацио се пред
икону Спаситељеву, . . . и молио се из дубине душе . . . .
Био је наоружан штитом вере, чувар побожности. Из дана
у дан све се више подвизаваше и благодарећи Богу на свему,,
што је учинио, у све дане живота свога. Његов посао беше не-
престана милостиња и често читање речи Божјих. И толико се
предао ништима, да је сам излазио ноћу по раскршћима и ули-
дама, да им својом руком дели милосткњу. Само је узимао једнога
највернијега који је носио злато или сребро, а много пута је
ово и сам чинио. Једном му приђе један ништи и (деспот) му
даде (милостињу). И опет претекавши ирошаше. А блажени
(т. ј. деспот) познавши га, даде му више. А он и трећи пут пре-
текавши, даде му још више, рекавши : ,На грабљивче и вара-
лицо‘. А овај одговори : ,Нисам ја грабљивац ни варалица, јер
ми је невоља, но ти, који царујући земаљским, крадеш и грабиш
небесно1. А прилажаше и вртовима сиромоха, и даваше кроз
оканце и отворе, и сви су знали ко то чини. А иђаше увек велика
чета губавих (прокажених), које је свуда сам хранио и ноћу
пунио њихове деснице.
Помагао је пустињаке за које је чуо да живе у Господу, по
целом свету, у својим земљама, и млчалнике у Св. Гори . . .
Западнима остао је као неки закон, и знајући да је штит
и непоколебиво утврђење, и њихови (т. ј. западни) свештеници
говораху : ,Још се молимо за благочастивог (побожног) де-
спота који је у српској држави* (т. ј. молили су се Богу за њега
у својим молитвама).
Када је Стеван умро, у граду (Београду) изненада би такав
гром, какав никада нисмо чули и страшан, од кога часа и тама
би по целом том крају, као да је ноћ, која се опет за мало про-
светлила у залазак сунца. А ово је све било у подне. Деспота
су однели у гробницу, коју је сам подигао у Ресави . . .
172 Богословље

(Жа лост за деспотом Константин оиисује овако:) Жене

нису гледале децу, људи су гребли лице и чупали косу и сви
<зу обукли црнину, коњима је грива посечена, монаси су се чу-
пали и бацали власи браде, сви су долазили до избезумљења
зсада би свештеник или ђакои узгласио (речи из јектеније за
умрле) : ,Још се молимо за блаженн спомен незаборављеног
господина деспота Стевана’. Неко од великаша чупајући власи
браде своје викаше : ,Не, иноче, не смеш то никако рећи’ (т. ј.
да је доспот умро)! И сви су рикнули као лавови из дубине срца...
Многи од избраних избезумише се, и у ваздух зинушви сеђаху
и изнемогоше, да су их они око н>их водом поливали . . . И сви
заједно непрестано плакаху 30 дана, говорећи : .,Оставио си
нас угодниче Божји . . ! И не само да су га жалили његови
поданици, но чак и Св. Гора и Цариград, као и сваки град и
крај у целом свету, где се чуло (да је умро), да су се и Турци
дивили. А многи и од њих оплакиваху га ваистину . . .
(Чуда која се догодише приликом смрти деспота :) Хумке
се разараху и изгараху, беху необичне појаве, које се сном (у
•сну) предсказиваху. Ga запада долетео је (на Београд) велики
орао . . . vi прелетао је с куле на кулу. А догоди се и друго зна-
мење. Када је увече дошла дубока ноћ, ми нисмо спавалива-
истину Христову, долажаше са запада с оне стране реке (Саве)
као трубни глас, који се по мало повишавао, док није изгледало
као да је на пола Саве, затим пред кулом, затим по целом граду
од врата до врата. И ово није убрзо пролазило, но је трајало
.два или три сата, тако да се мислило да долази Стеван . . да
смо ишли да видимо шта се догађа, и упалили смо огањ. А до-
годио се и овај иризор, да су се из градске велике цркве у ваздух
хгодигле часне иконе, и гле као по реду на другом суду, царица
и Владичица и Јован Претеча с обе стране (деисис), и икона
дванаест апостола, по шест са сваке стране . . . А ово беше у
часу смрти деспотове, уви !
Пре смрти деспотове 17. јулиЈа пустио је ваздух искре на
трад, које паљаху, и опет се угасише. А још пре овога, подиже
вихор и узевши сврже црквеникрову граду на земљу, и поруши
многе куће, и кућу сестре деспотове«.
Овако приказује Константин Философ деспота Стевана.
Деспот Стеван подигао је ове цркве и манастире : Ресаву—
Манасију, Благовештење (на Млави), Успење Богородице у
Београду, Три Јерарха у Београду, Св. Николу у Београду.
 Уврштење деспота Стевана Лазаревића у ред еветитеља 17$

Традиција приписује ове цркве Стевану : Каленић, Винчу,

Тресију (под КосмаЈем), Кастаљан, Црквине (код Аранђе-
ловца), Копорин (код Паланке). У његово доба подигнуте су
ове цркве : Љубостиња, Павловац, Св. Стеван код Алексинцаг
Сисојев манастир код Параћина, Велуће код Крушевца, Ру-
деница близу Велућа, Радешино код Свилајнца. Деспот Стеван
чинио је дарове Хиландару, Милешеву, Лаври (Св. Гора),.
Дечанима (велика имања, диванполијелеј исаркофаг за Стевана
Дечанског), Пантелејмону у Св. Гори, Св. Стевану код Алек-
синца. На фресци деспота Стевана у Ресави—Манасији, на
свитку који држи Стеван, каже он да приноси слаткоме Христу
цркву, мали принос за многа добра која је примио од Христа,
који због свога милосрђа даје велике дарове за мале заслуге,
и за мале труде даје људима велике награде, Он, који je дошао
у свет да спасе грешнике, »од којих сам први ја смерени pač>
Твој« — каже деспот.
Народ веома поштује деспота Стевана, и то не само околниг
народ горње и доње Ресаве, т. ј. у околини манастира Мана-
сије, но и остали житељи из веће даљине од Манасије. »Народ
дубоко верује да молитва на гробу деспотову у цркви Манасији
помаже, и болесници из велике даљине долазе и доносе се на
гроб деспота Стевана, и леже на њему, бе'з обзира да ли је зима
или лето, са надом да ће сигурно оздравити, и враћају се својим
кућама са вером у скоро оздрављење«.1 Народ верује да су у
гробу и мошти деспота Стевана. Зидови око гроба деспотова
саовим су почађавили од свећа, KOje побожни народ пали на
гробу деспотову. Монаси Ман. Манасије спомињу редовно
деопота Стевана у свима отпустима на богослужењу, као да_
је свети.
Где су мошти деспота Стевана ? У припрати Ман. Мана-
сије, у jyro-источном углу, издиже ое изнад нивоа пода својом
дебљином једна мраморна плоча, гроб деспота Стевана. По ре-
чима о. Амфилохија брата манастира Манасије отваран је гроб:
деспота Стевана више пута, мошти пак у њему нису нађене^
и гробница је празна. Да ли је гроб деспота Стевана можда на
другом месту у цркви, да ли су мошти однесене, не знамо. Једино
што знамо, то је, да је мртво тело деспота СтеваАа положено
у гробницу у Манасији, коју је деспот за себе сазидао и подигао.
1 О в а к о м и је са о п г а т и о Г . Р а д и ћ с в е ш т е н и к д е с п о т о в а ч к и , к о ји с л у ж и
у М . М а н а с и ји . О ч у д и м а н а г р о б у д е о п о т о в у н и је м и м о г а о Г . Р а д и ћ н и ш т а
рећи.
‘174 Богословље

Из свега реченога види се да црква неће бити ни најмање

у неприлици, ако буде хтела уврстити деспота Стевана у ред
светитеља.
Да се једно лице приброји лику светитеља, потребна ,је
елужба са житијем. Код Срба светитеља некима је одмах на-
писана служба после смрти и одмах су слављени као светитељи,
чим их је Бог прославио мучеништвом, чудима, нетљеношћу и
'благоуханијем моштију, некима је писана служба мање или
више времена после смрти, а некима никако нису ни написане
■службе и житија. Неки пак имају само службу, без житија.
За свако дал>е канонизовање Срба светитеља, треба спремити
службу и житије светитеља к о ј и хоће да се уврсти у ред све-
титеља. Службу деспоту Стевану написао је Његова Светост
Господин Димитрије, Патријарх Српски. При писању нових
служби треба пазити да служба буде у смислу 47. гл. типика,
а као и остале службе Срба светитеља, т. ј. да буде служба
-средњих празника прве врсте, који се у типику означавају црве-
ним крстом у црвеном rope отвореном полукругу, т. ј. који имају
свеноћно бденије са полијелејем и на јутрењу канон Богоро-
дици испред канона светитеља. Житије деспота Стевана имамо
■од Константина Философа. Иако је ово житије претежно исто-
ријске садржине, ипак оно има хагиографске знаке и одлике.
Наслов овога житија гласи: Житте и ж и з н б . . . Оваки наслов
имају скоро сва стара рукописна житија Срба светитеља, и ово
је опћи наслов житија светих. Да би разумели шта значи овај
наслов, потражићемо оригинал, т.ј. шта значе ове речи у грчком,
јер су оне превод грчких речи: Bioq к т тгоХгта. .. Житија
светих по својим насловима у грчким рукописима у литерарном
погледу деле се у две врсте, једна имају наслов ^Еукшцшу, a
друга Bioq KOti iroKiTeia. 5Ед кшц шу се преводи унас с а п о х в а л н о
« л о в о , има карактер панегирика, и припада формално цркве-
ном беседништву. B(oq ка1 лоХиаа, преводи се у српскосло-
венском са : жити1е и жизнв, је животопис, причање и опи-
•сивање живота светитељева, и у правом смислу је хагиографија1.
Дакле житије и жизнв значи што и Bioq xai noXireia. Bioq
Вначи живот, начин живота, животопис, а TroXtTeia у каснијем
грчком значи Lebenswandel, Lebensweise, начин живота, vitae
ratio, vivendi ratio. Наслов Bioq ка1 тгоХгта има своје по-
себно значење. Житије св. Антонија од Атанасија има наслов
1 Види К. K r u m b a c h e r , G e s c h . d . b y z . L it te r a t u r , 181.
 Уврштење деспота Стевана Лазаревића у ред светитеља 175

B ioq кш ir o X iT e t a тоО o c t io u ir a r p o q fip iL v ’A v t u j v io u , и овде под

TroXixeia разум е се м о н а ш к и начин ж и в о т а 1, и ч е с т о д о -

лази ова реч у см ислу речи а с т к р т с ;, аскеза, т. ј. ду х овн о
веж бањ е, подвизавањ е, начин м он аш ког подвизавањ а. Д акле
ж и т и је и ж изнб зн ачи : ж и вотопи с и монаш ки начин подви-
за в а њ а . И з о во га видим о да тум ачењ е речи : ж и т ш е и ж изнб

од Д. К остић а1
2 без у з и м а њ а о р и г и н а л а у о б з и р , н и је т а ч н о .
О д А т а н а с и је в а ж и ти Ј а с в . А н т о н и ја о с т а о je и п о с т а о је о в а ј
н а с л о в о п ћ и у о б и ч а је н и н а с л о в з а с в а ж и т и ја с в е т и х , п а е в о
и за ж и т и је д е с п о т а С т е в а н а . У н а с л о в у д е с п о т о в а ж и т и ја в е л и
с е д а г а ј е К о н с т а н т и н н а п и с а о по з а п о в е с т и с р п с к о г п а т р и ја р х а
К и р -Н и к о н а , услед три кр атн ог ја в љ а њ а деспота С тевана па-
т р и ја р х у Н и к о н у . И н а к р а ј у ж и т и ја К о н с т а н т и н ј о ш је д н о м
с п о м и њ е д а је ж и т и је н а п и с а о п о з а п о в е с т и с р п с к о г п а т р и ја р х а
Н и к о н а , к о м е се ја в и о д е с п о т ч е т и р и г о д и н е п о с л е с м р т и и к а з н о м
му претио, ако то не учини. О сим тога ја в љ а о се д е с п о т и
сам ом К онстантину ф илософ у и зап оведио му да изврш и
с в о је обећањ е. Н аслов ж и т и ја деспотова з а в р ш у је се ре-
ч и м а : б л а г о с л о в и отБ че. Ш т а з н а ч е о в е р е ч и ? К рум бахер на
наведеном м есту к а ж е д а с у ТЕукшркх б и л а о д р е ђ е н а д а се ч и -
т а ју на богосл уж ењ у, на црквеним скуп ови м а, нарочито на
п р а зн и к доти чн ог свети тељ а, док Biot треба д а су предм ет на-
з и д а т е л н е л е к т и р е . Ј а д р ж и м д а с у и Biot чи тан и на б о го с л у -
ж е њ у и у т р а п е з и , п о р е д с в е с в о је д у ж и н е , а н е с а м о ’ Еукшркх.
Ч и т а њ е м у ч е н и ч к и х а к а т а н а д а н њ и х о в е у с п о м е н е б и о је о б и ч а ј
јо ш у I I и I I I с т о л е ћ у , а у I V -о м р а ш и р и о се с в у д а , с а ч и њ а -
в а ј у ћ и в и д н и и з н а ч а јн и д е о т а д а њ е г н е б о г а т о г б о г о с л у ж е њ а .
Н а 6 . п е с м и к а н о н а и з а к о н д а к а и и к о с а ч и т а се п р е м а т и п и к у
•опис ж и в о т а с в е т и т е љ а т о г а д а н а . Т и п и к п а к у 10. гл . к а ж е :

Н а трапезЗз ж е чт Ут с а ч р е з ’ в се лФ то ж и т Та с т б г хђ , и патерУки.
Р е ч и у н а с л о в у ж и т и ја : б л а г о с л о в и о т а ч е , о з н а ч а в а ју д а о н а ј
к о ч и т а ж и т и је и ж и з н в у ц р к в и и л и т р а п е з а р и ји , п р о ч и т а н а с л о в
ж и т и ја , а н а к р а ј у н а с л о в а р е ч и м а б л а г о с л о в и о т а ч е м о л и о д
н а с т о ја т е љ а б л а г о с л о в з а ч и т а њ е . У 3 5 . гл . ти п и ка читам о да
к а д а б р а т и ја се д н е з а т р п е з у , о н а ј к о ј и т р е б а д а ч и т а (ж и т и је ,
ј е р њ е г а п р о п и с у је т и п и к ч и т а т и з а т р а п е з о м ), п р о ч и т а п р е д и -
« л д в !е (н а с л о в ) ч т е н и ја , т . ј . ж и т и ја , а н а с т о ја т е љ и л и ч р е д н и

1 Du Cange, G lossariu m . . . . col. 40 ’ 'Acrniau;, и col. 11S4.

-itoXiTeia.
2 Дело, 1896, књ. I l l (фебр.) стр. 294— 5.
176 Богословље

јереј на речи : благослови оче, говори : Молнтвами CTarvv (чије

је чтеније) Гди 1исе Хрте, Бже нашв, помилХИ насв, и затим

чатац чита житије. Исти оваки поредак читања чтенија је и
на богослуж ењ у (тип. гл. 2)1. Житије деспотово заврш ује Кон-
стантин икосом, т. ј. похвалама са речју : Радуј се, који се (и
коси) пишу на овај начин и са оваким похвалама само светит
тељима. На основу наслова пред деспотовим житијем, на осн ову :
благослови отвче, на основу богословског увода житија, на
основу похвала деспота Стевана које смо извадили из житија, на
основу икоса на крају житија,и на основу свега реченога, држим
да је житије деспотово од Константина и поред претежно исто-
ријске садржине хагиографско житије, и све то побуђује у нама
питање : Није ли можда већ патријарх Никон помишљао да
уврсти деспота Стевана у ред светитеља, када је тражио од Кон-
стантина да напише житше и ж и з н б деспота Стевана ? Кон-
стантин Философ велича у икосу на деспоту Стевану: к р отосг
Давидову, премудрост Соломонову, а исту похвалу имамо и за
цара Конотантина у другој стихири на Господи возвах : vE6uu-
ko .q cp iX a v fr p w T r e , т ш e u G e /J d аои & e p d i r o v T i , Г ш Х о ц ш у т о с ; T p v фро-
vr|fXtv, Дашб xr|v тграотрта (Пс. 131,1.) . . .« Дође ли до увр-
штења деспота Стевана у ред светитеља, треба из Констан-
тинова житија начинити кратко проложно житије за сл уж буг
са евентуалним допунама, и штампати га у служ би иза и к оса
после шесте песме канона. Рецензија служ бе има, разуме сс,
бити чисто рускословенска, као што су за сада све наше бого-
службене књиге, па и сам србљак, а проложно житије у слу-
жби треба штампати на чистом српском књижевном језику,
јер оно има да се чита као поука на богослужењ у.
Сам чин, како је вршена канонизација у православној
цркви уопће и српској посебно, није нам познат. Шта више није
нам познато ни да ли га је уопће било. Имамо само грамате па-
тријарха, којима се објављује уврштење једног лица у ред све-
титеља. Према њима уврштење деспота Стевана у ред светитеља
има да буде предметом расправљања Архијерејског Сабора,
уз изношење приговора, и ако се сагласи Архијерејски Сабор
за светитељство деспота Стевана, има се то објавити граматом
или посланицом целом клиру и свима вернима српске право-

1 И спор. и М. С к а б а л л а н о в и ч Ђ , Т олковм в типиконт., II,

192 и 226.
 Уврштење деспота Стевана Лазаревића у ред светитеља 17?

славне цркве, слично споменутим граматама цариградских

патријараха, ув образложење зашто и на основу чега се врши
ово уврштење у ред светитеља. На дан смрти деспота Стевана,
т. ј. 19. јулија о. г. (по старом), треба да се одслуж и свечана ли-
тургија у Ресави— Манасији, где је гроб доспотов, уз учеш ће
околног клира и народа, као и у свима осталима црквама, треба
унети име деспотово у календар, да се успомена доспота Стевана
у будуће слави сваке године 19. јулија. Почетак слављења
једног светитеља рачуна се не од дана датирања грамате, но од
свечане литургије на дан смрти. У погледу иконе деспота Сте-
вана нисмо такође ни најмање у неприлици, јер у више цркава
имамо фреске ликова деспотових, које су у самој ствари иконе,
т. ј. деспот Стефан има нимб, знак светитељства.
Према свему реченом канонизација светих у православној
цркви вршила се овако : Када се јави жеља код клира и народа
да се једно умрло лице уврсти у ред светитеља, црква прво испи-
тује строго и тачно знаке светитељства и тражи несумњиве
доказе светитељства : чудо, нетљеност и благоуханије мош тију,
точење мира, и у повољном случају објављује се светитељство
граматом, у к о јо ј је образложење одлуке о светитељству. Свети
се уписује у календар, напише му се служ ба са житијем, од-
служи се свечана литургија и поклони му се као светитељу.
Од тада му се обраћа у молитвама, освећ ују се престоли и цркве
у његово име. У римској цркви конанизација се врши путем
процеса, а у православној цркви административним путем.
Иконама и моштима новог светитеља (ако их има) указуЈе се
поштовање, а мошти се полажу у драгоцени кивот и постављају
у цркви пред престолну икону Спаситеља.

Л. М и р к о в и ћ

Ликови деспота Стевана Лазаревића

Ретко је који владалац српски из Средњега Века оставио
иза себе тако ж иву и тако јасн у слику свога политичкога и
књижевнога рада као деспот Стеван Лазаревић. У н»ему се
оцртава један необично уман поЈ.итичар широких видокруга и
један књижевник фина и утаначана укуса, који даде подсти-
Б огосл овљ е 12