NASLOV ORIGINALA Jane Austen EMMA Prevele s engleskog D. i J. STOJANOyiC DZEJN OSTEN E.

MA ROMAN

IZDAVAKO PREDUZEE RAD BEOGRAD [/ 1954, \

iZO-.M

PREDGOVOR Od sedam zavrenih romana koje je napisala klasina engleska spisateljka Dejn Osten (17751817), E m a je po-slednje delo. tampano za ivota svoga autora. U jednom njenom pismu, upuenom bibliotekaru J... S. Klarku (J, S. Clarke), nalazi se, povodom pojave toga romana 1816 godine, ivo izraeno strahovanje o prijemu na koji e E m a naii: Moja najvea briga u ovom trenutku jeste da ovo etvrto delo ne osramoti ono to je bilo dobro u drugim delima. Da ove njene rei nisu bile izraz sujete jednog slavoljubivog pisca, ve jedna potvrda vie njene uroene skromnosti, pokazuje razmiljanje Dejn Osten o sopstvenim delima, izraeno malo dalje u istom, dobro poznatom, napred pomenutom pismu: ... Mene snano obuzima misao da e onim itaocima kojima se vie dopao roman Gordost i predrasuda*) ovo izgledati sa manje duha, a da e se onima koji su vie voleli Mensfildski'posed ovo initi sa manje razuma. Neosporno, veoma znaajne reci, ali ne toliko za ocenu samih romana, koliko za upoznavanje jediie dragocene osobine kojom je ova velika umetnica raspolagala: elje da bude ne-pristrasna prema sebi. Dejn Osten nije doivela da sazna sud kritiara Houtlija (Whately), svoga savremenika, i docnijih knjievnih istoriara i prikazivaa, koji su nain njenog slikanja karaktera poredili sa Sekspirovim, i koji su lu Em i, isto toliko koliko u drugim njenim romanima, nali izrazite primere da potvrde svoje miljenje. ' Ema je glavna linost romana koji nosi nj&no ime. To je razmaena devojka iz gaanske porodice nastanjene u selu, *) Prevod ovog romana, sa predgovorom, objavljen je godine u Izdavakom preduzeu Rad.

1&53bez majke, bistra po prirodi, dosetljiva u raspravljanju, brzog odgovora i veoma ive mate, ali nenaviknuta da svoje vreme ispunjava nekim sadrajem od vrednosti. U osnovi ne rava, i u postupcima ak dobronamerna, ona uiva da -se mesa u tue stvari srca. Ali, poto je do krajnosti lo psiholog, i poto njena logika uvek uzme neki obrt suprotan jednom normalnom i prirodnom toku, ona se nalazi u stalnoj neprilici zbog neoekivanih posledica i negativnih ishoda koje donose njeni planovi. Sama nimalo koketa, uvek se zauzima, kako ona veruje, za dobro drugih; usto, a to je moda i najvanije, puna klasnih predrasuda, koje su uzrok ne samo njenih sopstvenih nevolja, nego i nevolja drugih linosti u iji se ivot ona usudila da umea svojim uticajem. Sposobna da saosea sa onima 'koji usled njenog nepametnog planiranja pate, ona zadugo ostaje u zabludi, nesvesna da je izvor njihove patnje ba u njoj samoj. I kako je uvek voljna da priskoi u pomo, ona, kujui nove planove, pada u nove greke i stvara nove nevolje. Glavna rtva takve Emine ivotne orijentacije, lepotica Harijeta Smit, sirota devojka neizvesnog porekla, skromnih zahteva, malog iskustva, nikakvoga znanja, pod negativnim dejstvom Eminih klasnih predrasuda, raskida veze sa Mar-tinom, koji je kao ovek dostojan najveeg potovanja, ali je farmer. Potrebno je da se malo zaustavimo na sposobnosti- Dejn Osten da psiholoka stanja i psiholoke reakcije iznosi bez psihologisanja. Istorija Harijete to vrlo lepo pokazuje. Pod Eminim uticajem, Harijeta se trudi da se odvoji i odvikne od sredine koja joj je nekada bila veoma bliska i draga, u kojoj je doivela istinski prijatne dane i nedelje, i koja joj je pruala uslove za pravu sreu. Ona, u osnovi krotko stvorenje, druei se sa Emom koja pripada znatno viem drutvu, dobij a sve vee prohteve. Postepeno postaje pripadnica sredine koju dovoljno ne razume, ali koja njenoj probuenoj sujeti poinje da godi. Harijeta je skoro upropaeno stvorenje, ne samo zato to je pod ravim Eminim rukovodstvom raskinula veze sa divnim, farmerom Martinom, ve i stoga to je poela da gubi ivotnu orijentaciju. Njena volja, njena sposobnost snalaenja i samostalnost odluivanja kao da su iz osnova poremeena Sve nevolje koje je Harijeta doivela bile su plod neodlunosti koja joj je doputala da se povodi i da podlee Eminom uticaju. Ona je u Emi gledala savrenstvo, nepogrean razum i besprekornu sposobnost rasuivanja. Sve krize kroz koje je Harijeta prolazila i njena duevna stanja izneti su pred itaoca ne u vidu opisivanja, ve neposredno, obino u njenim razgovorima sa Emom, u poetim, a nedovrenim, reenicama, u promeni boje njenog lica, u izrazu njenih oiju. Vrhunac fabule pretstavlja Emino saznanje da se Harijeta zagrejala za gospodina Najtlija, i istovremeno dramatino otkrie da ga i ona, Ema, voli. Gospodin Najtli je ozbiljan, uravnoteen, razborit Emin daleki srodnik, koji joj u vie mahova prijateljski, ali strogo, kritiki, ukazuje na njene pogreke i pokuava da je izvede iz zablude. Gospodin Najtli je u romanu neka vrsta rezonera, ali ne apstraktnog, ve u najtenjoj vezi sa stvarnim dogaaiima. To je ovek plemenita kova, istinskog razumevanja kako za one koji podnose uvrede, tako i za one koji ih nanose, kako za one koji su duhoviti, tako i za one koji su komini. U svakome on urna da otkrije njegovu pravu prirodu i da je istakne, pri emu se ljubimci ne provedu uvek najbolje, dok zapostavljeni bivaju priblieni nivou nae prosene ljudske sposobnosti uoavanja. Njega Dejn Osten upotrebljava kao sredstvo da izrazi oveanska naela, ne dajui mu suvie prostora da ne bi de-lovao nametljivo, ali izdvajajui ga vidno kad god treba da se uje 'glas istine i pravde. Nije udo to takav Najtli uspeva da kod Eme postepeno pokrene savest i probudi svest. Od ostalih linosti treba pomenuti izvanredno ivo i uspe-no dat karakter stare i siromane mis Bejts. Ona govori mnogo, opirno i brzo, kao da, skae sa predmeta na predmet umeui mnogobrojne ljubaznosti i uetivosti popraene

lepim manirima. Sve je to ubedljivo, istinito, plastino i neobino zanimljivo, iako, moda, malo karikirano. Govorei o odbrani koju je kritiar Houtli dao kao odgovor na zamerke nekih prikazivaa u vezi sa ovim i jo nekim nerazumnim licima u romanu Ema, Ostin Dobson (Austin Dobson) sasvim tano primeuje da je potrebno vie genija da se naslika nerazuman nego razuman ovek. Izvanredno uspeo portret dala je Dejn Osten i u gospoi Elten, mladoj eni koja uiva da u drutvu vodi prvu re, da vlada, da izigrava otmenost i pokroviteljstvo, da uvek bude pitana, sluana i uvaavana kao duhovita, mada se raz-mee skromnou; ona je ustvari netaktina, nepametna ena, neuviavna i bezobzirna prema oseanjima drugih, u osnovi nevaspitana; u isto vreme govorljiva gotovo kao mis Bejts. Ali, dok govorljivost mis Bejtsove sadri i pored kominosti, puno pozitivnih elemenata koji odaju jednu dobroudnu i dobronamernu devbjku, bezopasnu za susede, dotle govorljivost gospoe Elten sadri puno negativnih elemenata, tekih za njene sagovornike i neprijatnih po njenu okolinu. Njen mu, gospodin Elten, jeste jo jedna sjajno izvajana figura. On je dosledno ceremonijalan, izvetaen, nepronicljiv, plitkouman ovek, ba onakva prilika kakva odgovara gospoi Elten. Skoro bi se moglo rei da je gospodin Elten nova, neto razblaena verzija gospodina Kolinsa iz pomenutog romana Gordost i predrasuda, iako neki kritiari ovu srodnost sa Kolinsom u pogledu karaktera vide u mladome gospodinu Cerilu, to se ne bi moglo primiti kao tano. Sa punim pravom prikaziva Ostin Dobson naziva Eltenove malim remekdelom. Na svoj nain interesantan je karakter Emin otac, gospodin Vudhauz, udovac, boleljiv starac, pristrasan roditelj, uglaen domain, paljiv sused iako osobenjak, i veliki pesimist. Suta protivnost njemu je gospodin Veston, otac gospodina erila i mu Emine bive vaspitaice. Nema te' neprijatnosti koju on na neki nain ne bi okrenuo na dobro. Njegova vedra predvianja, njegova drutvenost, njegova gotovost da organizuje zabave i uestvuje u izletima okrepljeinje su ak i za gospodina Vudhauza, koji ga neobino voli i osea se dobro u njegovom drutvu. Nije nam cilj da ovde dajemo iscrpnu listu svih karaktera iz romana Em a. Njih. ima u prilinom broju. Ali vredi napomenuti da Dejn Osten, ak i kad neku linost epizodno uvede u fabulu romana, nae vrlo prikladan nain da je prikae u onome to je kod te osobe najkarakteristiinije. Za Dejn Osten ne bi se moglo rei da je zastupnik samo jedne izvesne klase protiv druge. Po svojoj prirodi ona nije bi]a borac, a po svojim spisateljskim sklonostima nije bila polemiar. Kao odlian opservator i sjajan portretista sa jako razvijenim smislom za humor i sa! velikim darom za filigransko izraivanje dijaloga, ona je u svojim romanima pokazivala da svoje doba ivo osea i da svoju sredinu dobro poznaje. Zdravo, visoko moralno, socijalno i humano prilaenje predmetu ini da se ova velika romansijerka, na sebi svojstven nain, zalae za principe ovenosti, pravinosti i ljudskog dostojanstva. Po tome je ona uvek savremena. Dejn Osten duboko, intimno poznaje ovekovu prirodu, impulse, reakcije. U prikazivanju ljudskih osobina nije didak-tiar. Ona je savestan posmatra' koji daje umetnike projekcije svojih zapaanja. Po tome je ona besmrtna.

. . DANICA S. JANKOVIC3 GLAVA PRVA Ema Vudhaus bila je lepa, pametna i bogata, imala udoban dom i vedru narav, te je izgledalo da raspolae s ono nekoliko najveih blagodeti koje ivot moe da prui, a za neto manje od dvadeset jedne godine otkad je dola na svet, nije se desilo skoro nita to bi je rastuilo ili uznemirilo.

Bila je mlaa ki izvartredno nenog i irokogrudog oca; kad joj se sestra udala postala je, jo vrlo mlada, gospodarica njegove kue. Mati joj je umrla suvie rano da bi se ona neto jasnije seala njezine milote; mesto nje dobila je za vaspitaicu jednu krasnu enu,koju je zavolela bezmalo kao majku. esnaest godina provela je g-ca Tejlor u porodici g. Vudhausa, manje kao vaspitaica, a vie kao prijateljica; veoma je volela obe keri, ali Emu naroito. Izmeu njih dve vladala je skoro sestrinska prisnost. ak i pre no to je prestala da po zvanju bude vaspitaica, g-ca Tejlor je usled svoje blage naravi retko kad neto nametala ili spreavala; a sad, kad je i ta senka nadmoi davno iezla, ivele su kao prijateljice, prisno vezane jedna za drugu, a Ema je radila ta je htela; visoko je cenila sud g-ce Tejlor, ali se rukovodila uglavnom svojim sopstvenim. Ustvari, u Eminom poloaju nije valjalo ba to to je suvie mogla da ivi po svojoj volji i to je imala sklonost da suvie lepo misli o sebi: te slabosti mogle su da pomute njena mnogobrojna zadovoljstva. Meutim, ova opasnost je zasad bila tako skrivena da niko mje smatrao da bi je te slabosti mogle uiniti nesrenom. 13'Iskrsla je tuga blaga tuga ali ne u vidu nefeg neprijatnog. G-ca Tejlor se udala. Gubitak g-ce Tejlor doneo joj je prvu alost. Na dan venanja te drage prijateljice Emu su prvi put za due vreme obuzele turobne misli. Kad se venanje svrilo i svatovi otili, otac i ona ostali su da sami ruaju, bez nade da e neko tree lice uneti vie razonode u dugo popodne. Otac je, kao obino posle ruka otiao da otspava, a njoj je ostalo samo da sedi i misli na ono to je izgubila. Izgledalo je da e taj dogaaj biti srean za njenu prijateljicu. G. Vesten je bio ovek besprekornih osobina, imuan, odgovarajuih godina i prijatnog ponaanja. Oseala je izvesno zadovoljstvo pomiljajui kako je, s prijateljstvom punim samoodricanja, velikoduno, uvek elei a taj brak i radila na njegovom ostvarenju. Ali je ovo jutro za nju ipak bilo sumorno. Svakog sata, svakog dana, oseae prazninu koju je ostavila g-ca Tejlor. Seala se njene dobrote dobrote i ljubavi koju joj je esnaest godina ukazivala seala se kako ju je pouavala i igrala se s njom jo od njene pete godine kako je sve svoje snage ulagala da joj, kad je bila zdrava, probudi panju i zabavi je, i' da je neguje za vreme raznovrsnih bolesti u detinjstvu. Dugovala joj je mnogo zahvalnosti za sve to; ali je u jo draoj i nenijoj uspomeni ostao njihov odnos za poslednjih sedam godina, ona jednakost i zavrena sloboda koja je meu njima postojala kad su posle Izabeline udaje bile ostavljene jedna drugoj. To je bila prijateljica kakvih je malo: umna, dobro obrazovana, korisna, blaga, znala je sve porodine stvari, brinula se za sve to porodicu brine, a naroito se starala za nju, Emu, za svako njeno zadovoljstvo, svaku elju; prijateljica kojoj je mogla rei svaku svoju misao onako kako nastane, a koja ju je toliko volela da joj nikad nita ne bi zamerila. Kako e izdrati tu promenu? Istina, prijateljica joj odlazi samo pola kilometra daleko, ali je Ema znala da mora biti velika razlika izmeu g-e Vesten, koja se nalazi na svega pola kilometra udaljenosti, i g-ce Tejlor, koja je tu u kui; i zato se, kraj svih svojih preimustava linih i porodinih, nalazila sad u velikoj opasnosti da

padne u duhovnu usamljeni. Neno je volels svog oca, ali joj on nije bio drug. Nije uineo da razgovara s njom, ni ozbiljno ni aljivo.

Ta nezgodna posledica razlike u godinama (a g. Vud-haus se nije rano oenio) pojaana je jo njegovim-te-lesnim stanjem i navikama: boleljiv celog ivota, nije se naprezao ni telesno ni duhovno, te je po nainu svog ivota bio jo stariji nego po godinama; mada su ga svuda voleli zbog srdane i prijatne naravi, on se po svojim sposobnostima nikad ne bi istakao. Njenu sestru udaja nije mnogo udaljila, poto se nastanila u Londonu, svega dvadeset etiri kilometra daleko, ali ipak nije mogla ni pomiljati da je svakodnevno via. Tako se u Hartfildu moralo istrajati kroz mnogo dugih oktobarskih i novembarskih veeri pre no to bi 0 Boiu doli u posetu Izabela, njen mu i njihova de-ica: oni bi tad napunili kuu i pruili joj ugodno drutvo. U Hajberiju velikom i gusto naseljenom selu, skoro varoici, kamo je ustvari spadao i Hartfild, uprkos svoje posebne poljane, umarka i imena nije bilo njoj drutveno ravnih. Vudhausi su tu bili najvea gospoda^ Svi su ih potovali. Ona je imala mnogo poznanstava u tom mestu, jer je njen otac bio utiv prema svakome, ali nije bilo nikoga ko bi mogao da zameni g-cu Tejlor ma 1 za pola dana. Bila je to tuna promena, i Emi nije ostalo nita drugo do da uzdie i sanja o nemoguim stvarima dok se njen otac ne probudi, a tad je trebalo da se opet pokae vedra. Zbog raspoloenja u kome se on nalazio, trebalo mu je podrke. Slabih ivaca, padajui lako u po-titenost, voleo je svakog na koga s>3 navikne i teko se od njega odvajao jer je mrzeo promenu. Brak kao izvor promena uvek mu je bio neprijatan; jo se nikako nije pomirio s udajom svoje keri i o njoj je samo saaljivo govorio, mada je to bio pravi brak iz ljubavi; a sad se morao rastati i sa g-com Tejlor. Kako su mu sitne sebinosti ule u naviku i kako nije mogao zamisliti da drugi moe da osea razliito od njega, prilino je naginjao miljenju da je g-ca Tejlor uinila neto alosno i za samu sebe kao i za njih, i da bi bila mnogo srenija da je ostala u Hartfildu za ceo ivot. Ema se smeila i avrljala koliko god je mogla veselije da bi ga odvojila od 15tih misli, ali kad su uneli aj nije se mogao obuzdati da ne kae tano ono to je rekao i za rukom: Jadna gospoica Tejlor! Voleo bih da je opet ovde. Ba je teta to se uopte svidela gospodinu Vesterni! Ne mogu da se sloim s vama, tata; znate i sami da ne mogu. Gospodin Vesten je tako dobar, prijatan, izvrstan ovek, i potpuno zasluuje da ima valjanu enu; a * ne biste, valjda, ni vj eleli da gospoica Tejlor veito ivi s nama i podnosi sve moje neobine udi kad moe da ima sopstvenu kuu. Sopstvenu kuu! A kakva joj je korist od sopstve-ne kue? Ova je triput vea, a ti, draga moja, nema nikakvih neobinih udi. Mi emo ih veoma esto poseivati, i oni nas! Stalno emo se sastajati! Moramo mi da ponemo, treba da to pre uinimo prvu posetu mladencima. Draga moja, kako u ja stii donde? Rendols je vrlo daleko. Ne bih mogao peice da preem ni po puta. Ne, tata, nisam ni pomiljala da idete peice. Ii emo kolima, razume se. Kolima! Ali Demsu nee biti milo da pree konje za tako kratko rastojanje; i ta emo s jadnim konjima dok budema u poseti? Oni e biti u konjunici gospodina Vestena, tata. Znate da smo sve to ve uredili, O svemu smo sino razgovarali s gospodinom Vestenom. A to se tie Dem-^ sa, moete biti sigurni da e uvek rado ii u Rendols, jer ^mu je erka tamo sobarica. Pitam se samo da li e nas ikad radije odvesti na neko drugo mesto. To ste vi, tata, uinili. Vi ste nali Hani to dobro mesto. Niko nije pomiljao na Hanu dok je vi niste spomenuli. Dems vam je veoma zahvalan. Vrlo mi je milo to sam se nje setio. To je bilo veoma sreno, jer nikako ne bih hteo da siromah Dems smatra da smo ma u kom pogledu zaboravili na njega; ubeen sam da e ona biti odlina sobarica, utiva je i lepo se izraava; veoma mi se svia Kad god je sretnem, uvek se pokloni i vrlo me lepo upita kako sam, a kad si je pozvala ovamo da ije, primetio sam da ruicu na vratima

uvek obre kako treba i nikad ih ne zalupi, Siguran sam da e biti odlina sobarica, a jadnoj gospoici Tejlor bie znatna uteha to u kui ima nekoga na koga je navikla. Zna, kad god Dems ode da obie svoju ker, ona e dobiti vesti o nama. On. e joj,-ispnati kako smo. Ema nije alila truda da podri to vedrije raspoloenje i nadala se da e mu, igrajui s njim dame, pomoi da prebrodi to vee, a takoe i samoj sebi, jer se plaila da je ne savlada alost. Namestili su sto 'za dame, ali odmah posle toga ue jedan posetilac, te ovo postade izlino. G. Najtli, razborit ovek od svojih trideset sedam ili osam godina, bio je ne samo njihov stari i prisni porodini prijatelj, ve im je bio i naroito blizak kao stariji brat Izabelinog mua. Ziveo je na kilometar i po od Hajberija, esto ih poseivao i uvek je bio rado doekan, a ovog puta radosnije no obino poto je dolazio neposredno od njihovih zajednikih roaka u Londonu. Posle otsustva od nekoliko dana vratio se kui na neto kasniji ruak, a sad je doetao u Hartfild da bi ih izve-stio da su na Brunsvikom trgu svi dobro. Pojavio se u pravi as, te g. Vudhaus malo ivnu. Veseli razgovor g. Najtlija uvek mu je prijao4*Sad se potpuno zadovoljio odgovorima koje je dobio na svoja mnogobrojna pitanja o jadnoj Izabeli.i njenoj deci. Kad se to svrilo, g. Vudhaus zahvalno primeti: Vrlo ste ljubazni, gospodine Najtli, to ste ovako kasno izili da nas obiete. Bojim se da vam je' ta etnja bila naporna. Ni najmanje, gospodine. Vee je divno' obasjano meseinom i tako toplo da moram da se odmaknem malo od vaeg ognjita. Ali mora da je vrlo vlano i blatnjavo. Nadam se da niste nazebli. Blatnjavo, gospodine! Pogledajte moje cipele. Nijedne mrlje nema na njima. Gle! To me udi, j&r smo ovde imali mnogo kie. Dok smo bilj za dorukom, pljutalo je uasno punih pola sata. Nagovarao sam ih da odloe venanje. E da, nisam vam estitao. Poto mi je prilino jasno kakva mora da vam je radost, nisam urio sa estitkama; i Ema 1?ali nadam se da je sve uglavnom dobro proteklo. Kako ste se svi drali? Ko je najvie plakao? Ah! Jadna gospoica Tejlor! Ba je to tuno. Jadni gospodin i gospoica Vudhaus, ako hoete, ali nikako ne mogu rei. 'jadna gospoica Tejlor1. Veoma cenim i vas \ Emu, ali kad se postavi pitanje zavisnosti i nezavisnosti...! U svakom sluaju mora biti lake ugaati jednom nego dvoma. Naroito ako je od to dvoje ono jedno veoma udljivo, nesnosno stvorenje! ree Ema alei se. Znam da je to ono to mislite'i to biste zaelo i kazali da nije tu moj otac. Mila mqja, zaista verujem da je to tano, ree gospodin Vudhaus uzdiui. Bojim se da sam ponekad vrlo udljiv i nesnosan. Ali slatki tatice! Ne mislite valjda da sam tu na vas ciljala, ili da je gospodin Najtli na vas mislio! Kakva strana pomisao! O, ne! Ja sam jedino na sebe ciljala. Gospodin Najtli voli da mi pronalazi mane, znate, u ali to je sve ala. Mi uvek kaemo jedno drugom sve to mislimo. G. Najtli je odista bio jedan od malog broja onih koji su bili kadri da Emi Vudhaus nau mana, i jedini koji joj je o njima govorio; mada i samoj Emi to nije bilo naroito milo, znala je da bi bilo jo manje milo njenom ocu, te nije htela da on nasluti da uopte postoji neko ko nju ne smatra savrenom. Ema zna da joj nikad ne laskam, ree g. Najtli, ali sad nisam mislio ni na koju odreenu osobu. Gospoica Tejlor je dosad imala da ugaa dvoma, sad e imati da ugaa samo jednom: tu ima dosta izgleda da bude u dobitku. Dobro, ree Ema, elei da pree preko toga, Meli biste da ujete kako je proteklo venanje, i rado u vam to ispriati jer smo se cvi divno drali. Svi

su bili tani, svi su izgledali najbolje: nije se mogla zapaziti ni jedna suza i jedva neko tuno lice. Da, da, svi smo oseali da emo se nalaziti samo na pola kilometra jedni od drugih i da emo se sigurno svakodnevno viati. 18 Moja mila Ema sve tako dobro podnosi, ree njen otac. Ali, gospodine Najtli, njoj je ustvari veoma ao to gubi sirotu gospoicu Tejlor, i siguran sam da e taj gubitak oseati vie no to misli. Ema okrete na drugu stranu lice na kom se osmeh borio sa suzama. Neminovno je da Ema osea koliko joj nedostaje takva prijateljica, ree g. Najtli. Ne bismo je mi vo-leli toliko koliko je volimo, gospodine, kad bismo mogli pretpostaviti da je drukije; ali ona zna koliko gospoica Tejlor ovim brakom dobija, zna da u tim godinama ene vole da imaju svoj dom, i zna koliko je gospoici Tejlor vano da otsezbedi svoju budunost, te zato ne moe sebi dopustiti da osea vie bola nego zadovoljstva. Svaki prijateli gospoice Tejlor mora biti radostan to se ona tato srenp udala. A vi ste zaboravili jo neto to mene raduje, ree Ema, i to neto prilino znaajno da sam ja sama dovela do te udaje. Ja sam ta' brak predvidela jo pre etiri godine, i sad kad se on ostvario i dokazalo se da sam bila u pravu, dok je toliko sveta govorilo da se gospodin Vesten nikad vie nee oeniti, oseam se kao nagraena. G. Najtli zavrte glavom. Njen otac odgovori raz-neeno: Ah, draga moja, vie bih voleo da ne udeava i ne pretskazuje brakove, jer to god ti kae, uvek se i dogodi, molim te, nemoj vie nikakve brakove da udeava. , j/ Obeavam vam da neu pripremati svoj, ali one ostale zbilja moram. To je najlepa zabava na svetu. A jo posle ovakvog uspeha, moete misliti! Svi su govorili d se gospodin Vesten nikad vie nee oeniti. O, nikako! Gospodin Vesten je tako dugo udovac; ivi, izgleda, tako savreno ugodno bez ene, provodi vreme bilo na poslu u gradu, bilo ovde meu svojim prijateljima, svuda rado primljen, uvek veseo gospodin Vesten nema potrebe da i jedno jedino vee u godini provede sam, ako to ne eli. O, ne! Gospodin Vesten se sigurno nikad vie nee eniti. Neki su ak priali da je tako neto obeao svojoj eni na njenoj samrtnoj po(tostelji, a drugi kako mu sin i enin brat to ne doputaju. Vrlo ozbiljno su iznosili svakojake budalatine o tome, ali ja ni u jednu nisam verovala. Od onog dana (otprilike pre etiri godine) kada srno ga gospoica Tejlor i ja srele na Brodvejskom putu i kad je on, poto je poela da rominja sitna kia, onako predusretljivo poleteo do Mielovih j pozajmio za nas dva kiobrana, za mene je stvar bila odluena. Od tog asa sam mislila kako da ostvarim taj brak; a kad me je u ovom sluaju nagradio takav uspeh, dragi tata, ne moete pomiljati da u prestati s navoadisanjem. Ne shvatam ta hoete da kaete reju uspeh, ree g. Najtli. -Uspeh pretpostavlja trud. Ako ste se vi etiri godine trudili da ostvarite taj brak, onda ste ba krasno utroili svoje vreme! Zaista divno da jedna mlada devo jka na to upotrebljava svoje umne sposobnosti! Ali ako se, kao to ja zamiljam, to vae ostvarivanje braka, kako vi to velite, sastojalo u tome to ste ga zamislili, to ste u jednom dokonom asu rekli u sebi: 'Mislim da bi bilo odlino za gospoicu Tejlor ako bi je gospodin Vesten uzeo', i to ste to zatim s vremena na vreme opet govorili u sebi zato onda pominjete uspeh? U emu je vaa zasluga? ime se diite? Imali ste sree da tano predvidite, i to je sve to se moe rei. A zar vi nikad niste doiveli ono radosno i pobed-niko oseanje koje nastupa-kad ste neto tano predvi-deli? Saaljevam vas. Mislila sam da ste otroumniji; jer, budite uvereni, pogaanje ne zavisi nikad samo od sree, u tome uvek ima i dara.-A to se tie moje jadne rei 'uspeh' kojoj zamerate, nisam ubeena da nemam ba nimalo prava na nju. Vi ste ocrtali dve lepe slike, ali mi se ini da postoji i trea neto izmeu onog ko ne ini nita i onog ko ini sve. Da ja nisam potsticala gospodina Vestena da nas poseuje, da mu

nisam pruala malo ohrabrenja i da nisam zagladila mnoge sitne nesporazume, moda ne bi ni do ega dolo. Verujem da dovoljno poznajete Hartfild da biste to razumeli. Neposrednog i otvorenoa oveka kao to je Veslen, i razumnu i iskrenu enu kao gospoicu Tejlor, moete slobodno pustiti da sami svravaju svoje stvari. Uplita-njem biste pre naudili sebi nego njima uinili dobra. 20 Ema nikad ne misli na sebe ako moe drugome da uini dobra, pridrui se g. Vudhaus, koji je samo deli-mino shvatao. Ali, mila moja, molim te, nemoj vie nikog da eni i udaje, to su budalatine koje razaraju porodini krug. Samo jo jednog, tata, samo gospodina Eltena. Jadni gospodin Elten! Vama se dopae. gospodin Elten, tata. Moram da mu potraim enu. U Hajberiju nema nijedne koja bi bila dostojna njega a on je ovde ve godinu dana i tako je udobno uredio svoju kuu da bi sramota bila da jo due ostane momak Kad je danas sastavljao njima ruke, uinilo mi se kao da bi eleo da i njemu neko uini tu uslugu! Imam vrlo lepo miljenje o gospodinu Eltenu, a to je jedini nain na koji mu mogu pomoi. Gospodin Elten je nesumnjivo vrlo lep mladi i vrlo dobar i veoma ga cenim. Al} ako hoe da mu ukae neku panju, mila moja, pozovi ga nekiput na ruak. To e biti mnogo bolje. Verujem da e gospodin Najtli biti tako ljubazan da doe s njim. S najveim zadovoljstvom, gospodine, kad god hoete, ree gospodin Najtli, smejui se. I sasvim se slaem s vama da e to biti mnogo bolje. Pozovite ga na ruak, Ema, i posluite ga najboljom ribom i piletinom, ali pustite ga da sam izabere sebi enu. Budite uvereni da ovek od dvadeset est ili sedam godina moe sam da se pobrine1 za sebe.GLAVA DRUGA G. Vesten je bio rodom iz Hajberija, iz jedne ugledne porodice koja se za poslednja dva-tri kolena obogatila i postala otmena. Lepo je obrazovan, ali poto je u ranoj mladosti nasledio neki r^ali imetbk kojim je stekao iz-vesnu nezavisnost, nije nokazivao sklonosti za obina zanimanja kojima su se odala njegova braa, te je svoj nemirni, veseli i druevni duh zadovoljio time to je stupio u narodnu gardu svoje grofovije, koja'se tada stvarala. Kapetana Vestena su svi voleli, i kad se u svom vojnikom ivotu sluajno upoznao s g-com eril, iz jedne velike jorkirske porodice, i ova se zaljubila u njega, nije se iznenadio niko sem nienoo brata i njegove ene, koji ga nikad ranije nisu videli, i koji su bili veoma gordi i mnogo drali do svog ugleda, kome bi takva veza mogla nakoditi. Meutim, g-cu eril, koja je bila punoletna i sama raspolagala svojim novcem mada njen novac nije bio u srazmeri s porodinim imanjem nisu uspeli da odvrate od te udaje, te je ona. : ostvarena, na veliki jad g. i g-e eril koji su je s dunom pristojnou pustili da ode. To je bio neprikladan brak i nije se pokazao vrlo srean. Trebalo je da se g-a Vesten osea STenijom u njemu, jer je imala mua topla srca i blage naravi, koji je verovao da za nju mora initi sve za uzvrat to je bila toliko dobra da se zaljubi u njega; ali, mada je pokazala izvesnu vrstu odvanosti, nedostajala joj je ona najvanija. Bila je dovoljno odluna da uprkos svome bratu sprovede ono to je naumila, ali ne toliko da se 22 savlada i da preterano ne ali to je taj brat nerazumno ljut, i da lako podnosi to ne moe da ivi raskono kao ranije. Troili su vie nego to su im prihodi doputali, ali u poreenju s Enskumom to nije bilo nita. Nije prestala da voli svog mua, ali je elela da istovremeno bude i supruga kapetana Vestena i g-ca eril iz Enskuma. Pokazalo se da je kapetan Vesten, za koga su svi, a naroito erilovi, smatrali da se sjajno oenio, u celoj toj stvari dosta izgubio; kad mu je ena posle tri godine braka umrla, bio je siromaniji no u poetku, a imao je da se stara i o detetu. Meutim, brige o detetu ubrzo je bio osloboen. Uz

dugotrajnu boljku svoje majke, koja t je doprinela ublaenju strasti, deko je posluio kao sredstvo za izmirenje: nemajui svoje dece niti kakve druge mlade osobe u svojoj porodici koju bi izdravali, g. i g-a eril ponudili su ubrzo posle njene smrti da preuzmu svu brigu oko maloga Franka. Obudoveli otac se moda dvoumio i ustezao, ali su nadvladali drugi obziri i dete je predato nezi i imetku erilovih, a on je ostao da vodj rauna samo o sebi i o tome kako da popravi svoj poloaj. Zaeleo je da potpuno izmeni svoj ivot. Napustio je narodnu gardu i odao se trgovini, poto je imao brau koja su se lepo snala u Londonu, to mu je olakalo poetak. Tu je imao posla taman koliko mu je bilo potrebno. Zadrao je kuicu u Hajberiju, gde je provodio najvei broj svojih slobodnih dana, i tako mu je u dobrom raspoloenju prolo iduih osamnaest do dvadeset godina, de-lom u korisnom radu, delom u zadovoljstvima drutvenog ivota. Za to vreme je prilino zaradio dovoljno da bj kupio jedno malo imanje u blizini Hajberija, za kojim je uvek udeo dovoljno da se oeni devojkom bez miraza kao to je g-ca Tejlor, i da'ivi onako kako je eleo, kao ovek koji voli prijatelje i drutvo. G-ca Tejlor je ve od pre izvesnog vremena poela da ima uticaja na njegove namere, ali kako to nije bio tiranski uticaj mlade devojke na mladia, nije ga pokolebao u reeno-stj da se ne eni sve dok ne bude mogao da kupi Rendols; prodaju Rendolsa je dugo iekivao, ali nije popustio dok nije ostvario taj cilj koji je sebi postavio. Obogaf .10 23se, kupio je kuu, oenio se i o\poeo novo razdoblje svog ivota, s veim izgledima na sreu no to ih je imao u ranijim. Nikad nije bio nesrean: narav ga je titila od toga, ak i u prvom braku, ali mu je ovaj drugi morao pokazati kako je divno imati razumnu i istinski dobrodunu enu, i dati mu najprijatniji dokaz da je mnogo bolje birati nego biti izabran, izazivati zahvalnost nego je oseati. Kad se reavao, imao je da misli samo na sebe: njegovo imanje bilo je samo njegovo; to se tie Franka, on niie samo preutno vaspitavan kao naslednik svoga ujaka, nego ga je ovaj i zvanino usinio, te je Frank, kad je postao punoletan, uzeo ime eril. Zato nije bilo nimalo verovatno da e mu ikada biti potrebna oeva pomo. Otac mu se toga nije plaio. Ujna mu je bila udljiva ena i svog mua je drala pod papuom, ali g. Vesten nije pretpostavljao da ikakve udi mogu biti toliko snane da njihove posledice oseti neko ko je tako mio i, kako je on verovao, zasluio da bude mio. Svake godine se viao sa svojim sinom u Londonu i ponosio se njime, pa su se ve i stanovnici Hajberija, sluajui njegove izve-taje pune ljubavi, kako je to veoma otmen mladi, na neki nain diili Frankom erilom. Smatralo se da toliko pripada tom mestu da se njegove vrline i izgledi na budunost, u neku ruku, tiu svih njih. G. Frank Ceril bio je dika Hajberija i svi su radoznalo oekivali da ga vide, ali im na tu laskavu panju on nije odgovarao ravnom merom, jer se nikako nije tamo pojavljivao. esto se govorilo da e doi u posetu svome ocu, ali do ove nikako nije dolazilo. Sad, posle enidbe g. Vestena, pretpostavljalo se da e ga sin u znak panje posetiti. U toj stvari svi su se slagali, i kad je gTa Peri bila na aju kod g-e i g-ce Bejts, i kad su joj g-a i g-ca Bejts vratile posetu. Sad je dolo vreme da g. Frank Ceril doe meu njih; ta nada je ojaala kad se ulo da je ovom prilikom pisao svojoj maehi. Nekoliko dana u toku svake posete u Hajberiju pominjalo se i ljubazno pismo koje je g-a Vesten dobila. Verovatno ste uli za leno pismo koje je Frank eril uputio g-i Vesten? Kau da je zaista veoma lepo. Gospodin Vudliaus mi je o njemu priao. Gospodin Vud24 haus je video to pismo i kae da nikad u ivotu nije proitao tako lepo pismo!

To pismo je odista veoma cenjeno. G-a Vesten je, razume se. stekla vrlo povoljno miljenje o mladome o-veku; ovako prijatna panja pruala je neoboriv dokaz njegove razumnosti, kao i novi, rado prihvaeni povod za estitanja koja je ve udaja donela. Smatrala je sebe veoma srenom enom, a dovoljno je ivela da bi znala kako se s razlogom moe smatrati srenom, kad joj je jedina alost poticala otuda to se unekoliko odvojila od prijatelja, ija oseanja prema njoj nisu nikad ohladnela i kojima je rastanak s njom teko pao. Znala je da im ponekad sigurno nedostaje njeno drutvo, i nije bez bola pomiljala da je Emi i najmanje za-doveljstvo uskraeno ili da joj je i samo jedan sat dosadno zato to ona nije pored nje. Ali mila Ema nije takav slabi, snala se bolje no to bi se veina devojaka snale, ima pameti, snage i odvanosti, te se moe oekivati da e je te osobine podrati u malim tekoama i liavanjima koje je donela promena. Teila se zatim time to Rendols nije daleko od Hartfilda, tako da ak i sama ena moe da oteta donde, i to su narav i prilike g. Vestena takve da ih nee spreiti da te zime svako drugo vee provode zajedno. Zbog svog novog poloaja g-a Vesten se satima oseala srenom, a samo za trenutak bi se raalostila. Njeno zadovoljstvo vie nego zadovoljstvo njeno ushienje bilo je tako opravdano i oevidno da bi se Ema ponekad iznenadila, mada je dobro poznavala svoga oca, to on jo ali jadnu g-cu Tejlor kad bi je ostavili u njenom udobnom stanu ili kad bi ih ona naputala uve-e u pratnji svog ljubaznog mua i sedala u svoje koije. Nikad nije otila a da g. Vudhaus nije uzdahnuo i rekao: . Ah, jadna gospoica Tejlor! Bilo bi joj vrlo milo da ostane kod nas. ; G-cu Tejlor nije mogao povratiti, niti je bilo verovatno da e prestati da je ali. Ali posle nekoliko ne-delja g. Vudhaus se ipak bolje oseao. Susedi su prestali da mu estitaju, nije se vie jedio kad bi neko radosno pozdravio taj tuni dogaaj, a1 od svadbenog kolaa, koji 25ga je mnogo zabrinuo, nije vie bilo ni zalogaja. Njegov stomak nije mogao da podnese nita masno, a nikad nije verovao da su drugi ljudi drukiji od njega. to je njemu kodilo, smatrao je da nije ni za kog; stoga je najozbiljnije pokuao da ih ubedi da uopte ne prave svadbeni kola, a kad mu to nije polo za rukom, isto ih je tako ozbiljno nagovarao da ga ne jedu. Potrudio se da o tome potrai savet g. Perija, apotekara. G. Peri bio je pametan i otmen ovek ije su posete priinja vale zadovoljstvo g. Vudhausu; poto je upitan za miljenje, morao je da prizna (mada "e inilo da je to suprotno njegovim sklonostima) da za mnoge ljude moda za veinu svadbeni kola nije zdrav ako ga jedu neume-reno. Oslanjajui se na to gledite, koje je potvrivalo njegovo lino, g. Vudhaus se nadao da e moi da utie na svakog gosta novog branog para; ali su oni ipak jeli kola, a njegovi milosrdni ivci nisu se smirili dok ga nije sasvim nestalo. Po Ha jb eri ju je kruila udna pria o tome kako su. videli svu Perijevu decu s krikom svadbenog kolaa g-e Vesten u ruci, ali g. Vudhaus to nije nikada Meo da veruje. GLAVA TREA G. Vudhaus je na svoj nain voleo drutvo. Bilo mu je veoma milo da mu prijatelji dolaze u posetu; a sttca-jem razliitih uzroka dugog boravka u Hartfildu, svoje"- dobre naravi, bogatstva, svoje kue i keri, bio je u stanju da u prilinoj meri upravlja posetama svog malog kruga kako mu se svialo. Nije mnogo dolazio u dodir s ostalim porodicama izvan toga kruga: strah od se-denja do kasno u no i velikih veera inio ga je nepodesnim za sve poznanike sem onih koji su pristajali da ga poseuju pod njegovim *uslovima. Na sreu, imao je dosta takvih u Hajberiju, ukljuujui tu i Rendols u istoj parohiji i Donvel u susednoj, boravite g. Najtlija. Prilino je esto, po Eminom nagovoru, izabrane i najbolje pozivao na ruak, ali je

najvie voleo veernje se-deljke, pa ukoliko ponekad ne bi uobrazio da nee moi da podnese drutvo, bilo je retko koje vee u nedelji da mu Ema nije prikupila drutvo za partiju karata. Iz'stvarnog i dugogodinjeg potovanja prema njemu dolazili su Vestenovi i g. Najtli, a to se tie g. Eltena, mladog oveka kome je samoa teko padala, nije bilo opasnosti da e on odbaciti preimustvo da slobodne veeri svog samakog ivota zameni otmenim drutvom, okupljenim u salonu g. Vudhausa, i osmesima njegove ljupke keri. Posle njih dolazilo je drugo drutvo u kojem su naj-prijatnije bile g-a i gca Bejts i g-a Godar, tri gospe koje su se gotovo uvek odazivale pozivu iz Hartfilda i koje su tako esto dovozili i odvozili kui, da g. Vudhaus vie nije smatrao da to pretstavlja tekou ni za 27ga je mnogo zabrinuo, nije vie bilo ni zalogaja. Njegov stomak nije mogao da podnese nita masno, a nikad nije verovao da su drugi ljudi drukiji od njega. to je njemu kodilo, smatrao je da nije ni za kog; stoga je najozbiljnije pokuao da ih ubedi da uopte ne prave svadbeni kola, a kad mu to nije polo za rukom, isto ih je tako ozbiljno nagovarao da ga ne jedu. Potrudio se da o tome potrai savet g. Perija, apotekara, G. Peri bio je pametan i otmen ovek ije su posete priinjavale zadovoljstvo g. Vudhausu; poto je upitan za miljenje, morao je da prizna (mada ~e inilo da je to suprotno njegovim sklonostima) da za mnoge ljude moda za veinu svadbeni kola nije zdrav ako ga jedu neume-reno. Oslanjajui se na to gledite, koje je potvrivalo njegovo lino, g. Vudhaus se nadao da e moi da utie na svakog gosta novog branog para; ali su oni ipak jeli kola, a njegovi milosrdni ivci nisu se smirili dok ga nije sasvim nestalo. Po Hajberiju je kruila udna pria o tome kako su, videli svu Perijevu decu s krikom svadbenog kolaa g-e Vesten u ruci, ali g. Vudhaus to nije nikada Meo da veru je. GLAVA TREA G. Vudhaus je na svoj nain voleo drutvo. Bilo mu je veoma milo da mu priiatelji dolaze u posetu; a sfica-jem razliitih uzroka dugog boravka u Hartfildu, svoje" dobre naravi, bogatstva, svoje kue i keri, bio je u stanju da u prilinoj meri upravlja posetama svog malog kruga kako mu se svialo. Nije mnogo dolazio u dodir s ostalim porodicama izvan toga kruga: strah od sedenja do kasno u no i velikih veera inio ga je nepodesnim za sve poznanike sem onih koji su pristajali da ga poseuju pod njegovim *uslovima. Na sreu, imao je dosta takvih u Hajberiju, ukljuujui tu i Rendols u istoj parohiji i Donvel u susednoj, boravite g. Najtlija. Prilino je esto, po Eminom nagovoru, izabrane i najbolje pozivao na ruak, ali je najvie voleo veernje se-deljke, pa ukoliko ponekad ne bi uobrazio da nee moi da podnese drutvo, bilo je retko koje vee u nedelji da mu Ema nije prikupila drutvo za partiju karata. Iz1 stvarnog i dugogodinjeg potovanja prema njemu dolazili su Vestenovi i g. Najtli, a to se tie g. Eltena, mladog oveka kome je samoa teko padala, nije bilo opasnosti da e on odbaciti preimustvo da slobodne veeri svog samakog ivota zameni otmenim drutvom, okupljenim u salonu g. Vudhausa, i osmesima njegove ljupke keri. Posle njih dolazilo je drugo drutvo u kojem su naj-prijatnije bile g-a i gca Bejts i g-a Godar, tri gospe koje su se gotovo uvek odazivale pozivu iz Hartfilda i koje su tako esto dovozili i odvozili kui, da g. Vudhaus vie nije smatrao da to pretstavlja tekou ni za 27Dernsa ni za konje. Da se to dogaalo samo jednom u godini, ne bi to lako podneo. G-a Bejts, udovica biveg parpha u Hajberiju, bila je veoma stara gospa, koja sem aja i kadrila gotovo ni za ta drugo vie nije znala. Zivela je vrlo skromno sa svojom neudatom keri, okruena panjom i potovanjem koje moe da

uiva jedna nimalo zlobna stara gospoa u tako nepovoljnim okolnostima. Ki joj je bila neobino omiljena kad se uzme u obzir da nije bila ni mlada, ni lepa, ni bogata, ni udata. G-ca Bejts se nalazila u naj-. nepovoljnijem poloaju za sticanje naklonosti, a nije imala toliko umne nadmoi da bi to sama sebi nadoknadila", ili da bi one koji je mrze, nagnala da joj bar naizgled ukazuju potovanje. Nikad se nije mogla pohvaliti ni lepotom ni pameu. Mladost joj je prola bez ikakvih naroitih dogaaja, a u svojim zrelim godinama posvetila se negovanju slabe majke i trudu da izie na kraj s njihovim malim prihodom. Pa ipak je bila srena ena, i to ena koju je svako s ljubavlju pominjao. Njena dobroudnost i skromnost postigli su to udo. Volela je svakog, svakom elela sreu i lako uoavala .svaije zasluge; sebe je smatrala najsrenijim biem- i blagoslove-nom to ima tako izvanrednu majku, toliko dobrih su-seda i prijatelja i kuu koja ne oskudeva ni u emu. Tako prostodune i vesele naravi, zadovoljna i zahvalna, svima je bila prijatna, a ona sama srena. Umela je mnogo da pria o sitnim stvarima, to je tano odgovaralo g. Vudhausu, uvek puna beznaajmih novosti i bezazlenog ogovaranja. G-a Godar bila je upraviteljica jedne kole ne nekog vaspitnog zavoda ili kakve sline ustanove koja bi u dugim lepo napisanim i besmislenim reenicama tvrdila da prua iroka znanja i otmeno ponaanje rukovodei se novim naelima i nainom rada, gde mlade de-vojke mogu za ogroman novac da izgube zdravlje, a steknu sujetu nego jednog pravog, estitog, staro-vremskog pansionata, gde se razumna koliina vetina prodavala za razumnu cenu i kuda su devojke mogle da se poalju da ne bi bile kod kue i da bi stekle neto obrazovanja, bez opasnosti da se vrate kao udovita. kola g-e Godar je opravdano uivala veliki ugled, jer 28 se Hajberi smatrao za osobito zdravo mesto, a g-a Godar je imala pr.ostranu kuu i batu, davala je decj dosta jake hrane, doputala im da mnogo trkaraju za vre-me leta, a zimi im je sama previ jala ozebline. Nije udo to je sad oko etrdeset njih dvoje po dvoje ilo za njom u crkvu. Bila je to jednostavna ena, s veoma razvijenim materinskim oseanierri, koja je vrlo mnogo radila u mladosti i smatrala da ima prava da se s vremena na vreme odmori i ode kod nekog na aj; a poto ju je nekad g. Vudhaus mnogo zaduio svojom dobrotom, inilo joj se da njemu za ljubav treba, kad god moe, da napusti svoj prijatni salon ukraen vezovima i ode da dobije ili izgubi dva-tri ilinga kraj njegova ognjita. Eto, te gospe je Ema vrlo esto mogla da prikupi, i radi svog oca bila je srena to to moe, mada to njoj lino nije popunjavalo prazninu koju je ostavila g-a Vesten. Radovala se kad bi videla da joj se otac osea ugodno i bila veoma zadovoljna sobom to .sve to tako . dobro izvodi, ali je posle dosadnih razgovora sa te tri ene oseala da-svako vee provedeno na taj nain odista spada meu one duge veeri koje je ona sa strahom oekivala. Jednog jutra, dok je sedela pomiljajui kako e se upravo tako zavriti i taj dan, primila je pisamce od g-e Godar, u kome je ova najutivije molila za doputenje da sohom dovede i g-cu Smit; ta je molba vrlo dobro primljena, jer je g-ca Smit bila devojka od sedamnaest godin koju je Ema vrlo dobro znala iz vienja i koja joj je odavno pobudila panju svojom lepotom. Lepa domaica poslala je veoma Ijiibazan poziv kao odgovor i nije se vie plaila te veeri. Harijeta Smit bila je neija vanbrana ki, Pre vie godina neko je nju smestio u kolu g-e Godar, a nedavno ju je neko sa stepena uenice podigao na stepen stalne goe To je bilo sve to je svet znao o njenom Poreklu. Nije se videlo da ima neke druge prijatelje sem onih koje je stekla u Hajberiju i upravo se vratila posle dueg boravka na selu kod nekih mladih devojaka s kojima je bila zajedno.U koli, ' Bila je vrlo lepa, i to upravo onakve lepote kakvoj se Ema naroito divila: niska rastom, punaka i sveza,

29nene puti \ plavih oiju, svetle kose, pravilnih" "crta i veoma ljupka; jo u toku veeri Emi se svidelo njeno ponaanje isto koliko i njena linost te se resila da produi to poznanstvo. Sluajui g-cu Smit nije imala utisak da je naroito pametna, ali joj se inila, ukupno uzev, veoma privlana: nije bila ni suvie stidljiva ni utljiva, a ipak daleko od toga da bude nametljiva;' pokazivala je duno, prikladno potovanje i izgledala tako radosna i zahvalna to je primaju.u Hartfild, i tako se bezazleno divila svemu to vidi, jer je bilo iznad onog na to je ona navikla, da se moralo zakljuiti da ima zdravog razuma i zasluuje da joj neko prui podrku. Mora joj pruiti podrku. Te blage plave oi i sva ta prirodna ljupkost ne smeju se straiti na nie drutvo u Hajberiju i okolini. Njena dosadanja poznanstva nisu je bila dostojna. Prijatelji od kojih se tek. rastala, mada vrlo dobri ljudi, mogli su joj samo koditi. To je bila neka porodica Martin, koju je \ Ema po uvenju vrlo dobro znala, kao zakupce velikog imanja g. Najtlija; iveli su u donvelskoj parohiji i, kako je verovala, uivali izvestan ugled. Znala je da g. Naj-tli o njima vrlo lepo misli, ali mora biti da je to grub, neuglaen svet, nepodesan da bude blisko drutvo de-vojke kojoj je nedostajalo samo malo vie znanja i otrae-nosti pa da bude savrena. Ona, Ema, istakla bi njenu vrednost, usavrila bi je, odvojila bi je od nieg drutva i uvela u vie; uticala bi na njeno miljenje i ponaanje. To bi bio zanimljiv i nesumnjivo veoma plemenit poduhvat, koji bi sasvim odgovarao njenom poloaju, njenoj dokolici i njenim snagama. Toliko se divila tim blagim plavim oima, priala i sluala i u meuvremenu sve to snovala,-da joj je vee proletelo neobino brzo; nije ni zapazila kad su postavili, spremili i prineli kaminu sto za veeru kojom su se redovno zavravali takvi prijemi i radi ega je ona uvek sedela i ekala na odreeno vreme. Sa ivahnou veom od obine mada je ona i dotle uvek polagala na to da sve uradi lepo i paljivo s istinskom revnou nekoga ko se oduevio sopstvenim zamislima, vrila je sve dunosti domaice, nudila i preporuivala seckanu piletinu i kuvane ostrige, navaljujui onoliko koliko je odgovaralo ranim asovima i utivim obzirima gostiju. U takvim prilikama g. Vudhaus se tuno borio sam sa sobom. Voleo je da sto bude postavljen, jer je to bio obiaj iz njegove mladosti, ali poto je bio ubeen da su veere vrlo nezdrave, bilo mu je prilino krivo kad vidi ma ta na njemu; i dok bi tako u svom gostoljublju Meo da iznese sve pred svoje goste, u brizi za njihovo zdravlje alostio se to e da jedu. Jedino to je mirne savesti mogao da preporui bila je mala zdela retke kae kakvu je sam uzimao; iako bi moda, dok su gospe bezbrino tamanile bolje stvari, uinio napor da kae: Gospoo Bejts, dopustite mi da vam ponudim da okuate jedno od ovih ,jaja. Vrlo meko skuvano jaje ne kodi. Seri se razume u kuvanju jaja bolje nego iko. Ne bih vam preporuio jaje koje neko drugi skuva ne treba da se plaite, vrlo su mala, vidite jedno od naih malih jaja nee vam koditi. Gospoice Bejts, dozvolite da vas Ema poslui jednim malim, vrlo malim komadom kolaa. Svi nai kolai su s jabukama. Ovde nemate potrebe da strahujete od nezdrave turije. Puding ne preporuujem. Gospoo Godar, da li biste hteli samo pola ae vina? Sasvim malo, pola ae, sipano u au vode? Mislim da bi vam to prijalo. Ema je putala oca da govori, ali je svoje posetioce gostila mnogo bolje; a te veeri bilo joj je naroito milo kad ih je ispratila zadovoljne. G-ca Smit je bila srena tano onako kako je ona elela. G-a Vudhaus je uivala tako visok ugled u Hajberiju da je pola da se upozna s njom s isto toliko straha koliko i zadovoljstva; ali je skromna i zahvalna mlada devojka otila od nje veoma razdragana, oarana ljubaznou kojom se g-ca Vudhaus ophodila prema njoj ele veeri, a na rastanku su se ak i rukovale. 30glava etvrta

Harijeta Smit se uskoro sasvim odornaila u Hart-fildu. Brza i odluna u svojim postupcima, Ema je odmah poela da je poziva, potstiui je da to ee dolazi; uporedo s razvijanjem njihova poznanstva, jedna drugoj su se sve vie dopadale. Ema je brzo uvidela da joj Harijeta moe biti vrlo korisna kao drugarica za etnje. U tom pogledu gubitak g-e Vesten bio je teak. Njen otac nikad nije iao dalje od umarka i tu su mu dva travnjaka bila dovoljna za duu ili krau etnju, prema godinjem dobu, tako da su od udaje g-e Vesten njene etnje bile suvie ograniene. Jednom se osmelila da sama ode do Rendolsa, ali se nije prijatno oseala, i zato bi Harijeta Smit, osoba koju je u svako doba mogla da pozove da proetaju, dragoceno dopunila preimustva koja joj je njen poloaj davao. Ali to se ee viala s njom, ona joj se i u svakom drugom pogledu sve vie dopadala, te je u svojim plemenitim namerama postala jo odlunija. Harijeta nesumnjivo nije bila naroito pametna, ali je po prirodi bila miia, krotka i zahvalna; nimalo uobraena, elela je samo da je vodi neko koga ceni. Bilo je mnogo ljupkosti u privrenosti koju je odmah pokazala prema Emi, a sklonost dobrom drutvu, sposobnost da ceni ono to je otmeno i umno, odavale su da ima ukusa, mada se nije smelo oekivati da ima i razumevanja. Sve u svemu, Ema je bila potpuno ubeena da je Harijeta Smit upravo onakva mlada prijateljica kakvu je elela upravo ono to je potrebno njenom domu. O prijateljici kakva je bila g-a Vesten nije moglo biti rei. Takve 32 . dve se nikad ne mogu nai. Takve dve ona nije ni elela. To je bilo neto sasvim drugo jedno zasebno, nezavisno oseanje. G-u Vesten je Ema volela jer je prema njoj oseala i zahvalnost i potovanje. Harijetu e voleti kao nekog kome moe da bude korisna. Za g-u Vesten nije imala ta da uini, a za Harijetu sve. Njeni prvi pokuaji da joj bude korisna ogledali su se u nastojanju da pronae ko su Harijetini roditelji; a ona to nije umela da kae. Rado bi rekla sve to je u njenoj moi, ali je o toj stvari Ema uzalud postavljala pitanja. Ostalo joj je jedino da zamilja ta hoe, ali nikako nije verovala da u slinom poloaju ona sama ne bi otkrila istinu. Harijeta nije bila pronicljiva. Zadovoljavala se da slua i veruje ono to je g-a Godar nalazila za potrebno da joj kae i dalje nije ispitivala. Sasvim prirodno, ona je ponajvie priala o g-i Godar, uiteljicama, uenicama i uopte dogaajima u koli i to bi bilo sve da nije bilo njenog poznanstva s Martinovima, porodicom sa imanja Ebi-Mil. Martinovi su dobrim delom obuzimali njene misli: provela je s njima dva vrlo srena rneseca i sad je volela da pria kako se prijatno oseala kod njih i da opisuje mnoge ugodnosti i krasote toga mesta. Ema je potsticala njenu govor-Ijivost, zabavljajui se tom slikom jednog drukijeg sveta i uivajui u mladalakoj bezazlenostj kojom je Harijeta oduevljeno priala kako g-a Martin ima d v a salona, dva zaista vrlo dobra salona, od kojih je jedan velik kao salon g-e Godar; kako ima jednu domaicu koja ve dvadeset pet godina ivi kod nje; kako imaju osam krava, od kojih su dve aldernike i jednu malu velku kravu, jednu zbilja veoma lepu malu velku kravu; i kako je g-a Martin rekla, poto joj se krava toliko dopala, da e je zvati njenom kravom; kako imaju vrlo zgodan hladnik u svom vrtu, gde e se jednog dana idue godine svi okupiti na aju, zgodan hladnik, dovoljno prostran da primi desetak osoba. Emu je to izvesno vreme zabavljalo i nije pomiljala na neto dalje. Ali kad se bolje upoznala s tom porodicom, probudila su joj se i druga oseanja. Stekla je pogrenu pretstavu zamiljajui da se ta porodica sastoji d majke i keri, sina i sinovljeve ene, koji svi ive za3 Ema 33jedno. Ali kad se ispostavilo da g. Martin, na koga se odnosio jedan deo prianja i koga je Harijeta uvek po-minjala istiui njegovu veliku dobrotu zato to je ovo ili ono uradio, nije oenjen, da tu ne postoji nikakva mlada

g-a Martin, nikakva supruga Ema je posumnjala da sva ta gostoljubivost i ljubaznost moe biti opasna po njenu malu sirotu prijateljicu i da bi moda mogla zauvek da se upropasti ako neko ne bi o njoj poveo rauna. Pomiljajui na ovo, poela je da se raspituje vie i smiljenije; naroito je navodila Harijetu da podrobnije pria o g. Martinu to ovoj oigledno nije bilo neprijatno. Harijeta je vrlo rado priala o tome kako je i on s njima zajedno etao po meseini i uestvovao u veselim veernjim igrama, zadravajui se mnogo na njegovoj dobroudnosti i ljubaznosti. Jednog dana je prope-aio pet kilometara da bi joj doneo oraha, zato to je ona kazala da ih voli, a i u svemu ostalom je bio isto tako usluan. Jedno vee doveo je u salon sina svog ovara da joj peva. Ona vrlo voli pevanje. I on ume malo da peva. Ona veruje da je vrlo pametan i da sve razume. Ima vrlo lepo stado i dok je ona bila kod njih, nudili su mu za vunu vie no ikome u tom kraju. Ubeena je da svako govori lepo o njemu. Njegova majka i sestre ga mnogo vole. Gospoda Martin joj je kazala jednom prilikom (dok je ovo priala, pocrvenela je) da boljeg sina nema i zbog toga je bila uverena da e, kad se jednog dana ceni^biti dobar mu. Nije ba naroito elela da se on oeni; nimalo joj se ne uri. Odlino, gospoo Martin, pomisli Ema. Vi znate ta hoete. A kad je odlazila, gospoa Martin je bila tako ljubazna da poalje jednu divnu gusku gospoi Godar. naj-lepu gusku koju je gospoa Godar ikada videla. Gospoa Godar je tu gusku priredila jedne nedelje i pozvala sve tri uiteljice, gospoicu Ne, gospoicu Prins i gospoicu Riardson da veeraju s njom. Gospodin- Martin, verovatno, nije ovek koji zna mnogo vie od onog to spada u njegov posao. On ne ita? 34 O, da!... tojest, ne. .. ne znam. .. ali verujem da je mnogo proitao, samo ne ono to biste vi cenili. On ita Zemljoradniki glasnik i neke druge knjige to lee u udubljenju kraj jednog prozora ali te knjige ita sam. Meutim, ponekad bi nam uvee, pre no to bismo preli na karte, proitao naglas neto iz Lepih odlomaka, neto vrlo zabavno. A znam da je proitao Vekfildskog svetenika. Nije nikad proitao Romansu ume, niti Decu Opatije. Nije nikad ni uo za te knjige pre no to sam mu ih ja pomenula, ali je resio da ih sad to pre nabavi. Sledee pitanje je glasilo: Kako izgleda gospodin Martin? O, nije lep nimalo nije lep. U poetku sam smatrala da je sasvim ruan, meutim sad ne mislim da je tako ruan. Znate, posle nekog vremena, ovek se pri-vikne. Ali zar ga nikad niste videli? On je svaki as u Hajberiju, redovno svake nedelje projae idui u King-ston. On vas je vrlo esto sretao. Moe biti, a moda sam ga i ja pedeset puta videla nemajui pojma kako se zove. Neki mlad zemljoradnik, bilo na konju ili peke, nema zaista nimalo izgleda da privue moju radoznalost. Samostalan seljak spada upravo u onaj red ljudi s kojim oseam da ne mogu imati nikakve veze. Osobe koje bi bile stepen dva nie, a iji bi mi izgled ulivao poverenje, mogle bi da privuku moju panju: nadala bih se da u na neki nain pomoi njihovim porodicama. Ali nezavisni seljak nema potrebe za mojom pomoi i zbog toga je u izvesnom smislu isto toliko iznad moje panje koliko je u svakom drugom ispod nje. Naravno. O, da, verovatno je da ga niste nikad zapazili; ali on vas zna vrlo dobro, zaista mislim iz vienja. Ne sumnjam da je on mladi koji zasluuje potovanje. Znam, zbilja, da je takav, i kao takvom elim mu svako dobro. ta mislite, kojih je godina? Osmog juna je napunio dvadeset etiri godine, a mj roendan je dvadeset treeg: tano dve nedelje i jeaan dan razlike, to je veoma udno.

35Samo dvadeset etiti. Suvie je mla da se okuci. Njegova majka je potpuno u pravu to se ne uri. Izgleda da im je ovako sasvim dobro, a ako bi se potrudila da ga oeni, verovatno bi se pokajala. Kroz est godina, ako bi naao kakvu valjanu mladu devojku istog stalea kao to je njegov i sa neto novca, to bi ve moglo biti vrlo dobro. Kroz est godina! Draga gospoice Vudhaus, pa njemu e biti trideset. Pa da, ljudi koji roenjem nisu ve stekli novanu nezavisnost, veinom ne mogu sebi dopustiti da se ranije oene. Pretpostavljam da gospodin Martin tek treba da stie sebi imanje ne moe biti da je ve obezbe-dio svoj poloaj u ivotu. Ma koliko da je nasledio posle oeve smrti, ma koliki bio njegov deo u porodinoj imovini, verujem da je sve to nesreeno, uloeno u imanje, itd., i mada on, ako bude.vr.edan i ima sree, moe s vremenom postati bogat, skoTo je nemogue da je ma ta ve postigao. Sigurno je tako. Ali oni ive vrlo ugodno. Nemaju sluge za rad u kui inae ne oskudevaju ni u emu; gospoa Martin govori da e uzeti nekog deka idue godine. Ne bih elela, Harijeta, da dpepete u neugodan poloaj, kada se on bude oenio mislim, da se upoznajete s njegovom enom. Jer, mada se njegovim sestrama u pogledu vieg obrazovanja nema mnogo da prigovori, ne znai da bi se on mogao oeniti nekim ko bi imalo bio vredan vae panie. Zbog nesrenih okolnosti vaeg roenja trebalo bi da naroito paljivo birate svoje drutvo. Nema sumnje da ste vi gospodska ki i morate se svim silama truditi da odrite svoje pravo na taj poloaj, inae e se nai dosta sveta koji e uivati da vas potcenjuje. Da, svakako, verujem da ih ima. Ali dokle god dolazim u Hartfild i dokle god vi budete iako ljubazni prema meni, gospoice Vudhaus, ne bojim se ni od koga. Vi prilino dobro shvatate kolika moe da bude snaga izvesnog uticaja, Harijeta, ali ja bih Mela da vas tako uvrstim u dobrom drutvu da budete nezavisni i od Hartfilda i od gospoice Vudhaus. Hou da steknetejake I veze u boljem svetu, i zato bi bilo dobro da imate to manje neprilinih poznanstava; i eto zato kaem, ako biste se jo uvek nalazili u ovom kraju kad se gospodin Martin bude oenio, ne bi trebalo da se zbog svoje prisnosti s njegovim sestrama upletete u poznanstvo sa enom koja e verovatno biti ki nekog obinog seljaka, i neobrazovana. Svakako. Da. Mada ne mislim da bi se gospodin Martin oenio nekom evojkom koja ne bi imala izve-sno obrazovanje i ne bi. bila vrlo lepo vaspitana. Ali ipak, vi bolje znate i svakako neu eleti da se upoznam s njegovom enom. Uvek u potovati gospoice Martin, naroito Elizabetu, i bie mi veoma ao da ih, napustim, jer su one obrazovane kao i ja. Ali ako se on oeni neobrazovanom i prolom enom, sigurno je bolje da je ne poseujem, ukoliko mi to bude mogue. Dok se ona ovako kolebala u toku razgovora, Ema ju je posmatrala, ali nije zapazila nikakve uznemirujue: znake ljubavi. Taj mladi je njoj bio prvi udvara, ali verovatno niega vie tu nije bilo, i sa Harijetine strane nee biti ozbiljnih tekoa koje bi prepreile put nekoj njenoj, Eminoj, prijateljskoj zamisli. Ve idueg dana, etajui donvelskim putem, srele su gospodina Martina. Iao je peke i poto je najpre s puno potovanja pogledao nju, s potpuno neskrivenim zadovoljstvom pogledao je njenu drugaricu. Ema. je volela to joj se pruila prilika da ga osmotri, i poto se odmakla nekoliko koraka dok su, njih dvoje razgovarali^ njeno pronicljivo oko je dovoljno prouilo g. Martina. Bio je prijatne pojave i davao utisak razumnog mladia, ali drugih prednosti

nije imao. Kad bi ga uporedili s nekim pravim gospodinom, mislila je da bi morao izgu-biti svu naklonost koju je zadobio u Harijete. Harijeta je umela da ceni lepo ponaanje, sama od sebe je s potovanjem i divljenjem zapaala ljubaznost njenog oca. G. Martin je izgledao kao ovek koji ne zna ta je lepo ponaanje. Ostali su u razgovoru samo nekoliko minuta, da g-ca Vudhaus ne bi ekala, a onda je Harijeta dotrala * njoj, nasrnejana i razdra-gana. G-ca Vudhaus se nadala aa e ubrzo stiati to oduevljenje. 36Zamislite samo te sluajnosti da ga sretnemo! Kako je to veoma udno! Kae da pukim sluajem nije iao okolo pored Rendolsa. Nije mislio da mi ikad etamo ovim putem. Mislio je da najee etamo prema Rendolsu. Jo nije uspeo da nabavi Romansu ume. Imao je tako mnogo posla kad" je poslednji put bio u Kingstonu da je potpuno zaboravio, ali sutra ide opet. Ba je udno kako smo se sreli! Dakle, gospoice Vud-haus, je li onakav kakvog ste ga zamiljali? Kako vam se ini? Nalazite li da je ruan? On nije lep, nesumnjivo, nimalo nije lep; ali to i nije tako vano, vano je to nimalo nije uglaen. Nisam imala prava da mnogo oekujem i nisam ni oekivala, ali nisam imala pojma da on moe da izgleda tako nezgrapno, tako neotmeno. Priznajem, zamiljala sam da je neto malo uglaeniji. Svakako, ree Harijeta utueno, on nije uglaen kao neki pravi gospodin. Mislim, Harijeta, da ste, otkako ste se upoznali s nama, bili vrlo esto u drutvu ljudi koji su toliko gospoda od glave do pete da i sami morate uvideti koliko je gospodin Martin drukiji. U Hartfildu ste sreli lepe uzore dobro obrazovanih i lepo vaspitanih mladia. Iznenadilo bi me ako biste, poto ste njih videli, mogli ponovo da se naete s gospodinom Martinom a da ne opazite da je on neto mnogo nie, i ako se samoj sebi ne biste udili to ste ikad ranije i mislili da je on prijatan. Zar vam se ve sad to ne ini? Zar vam nije palo u oi? Sigurna sam da ste morali zapaziti kako je nespretan i neuglaen, kako mu je glas grub i bez ikakvih preliva, kao to sam ula dok sam ovde stajala. On izvesno nije kao gospodin Najtli. Ne izgleda i ne koraa tako otmeno kao gospodin Najtli. Dovoljno jasno vidim razliku. Ali gospodin Najtli je izvanredno otrnen ovek! . Gospodin Najtli tako izuzetno lepo izgleda da nije pravo uporeivati gospodina Martina s njim. Meu stotinom neete videti takvog kao to je gospodin Najtli, kome se odmah vidi da je pravi gospodin. Ali on nije jedini gospodin koga ste viali u poslednje vreme. Sta

kaete o gospodinu Vesterni i gospodinu Eltenu? Upore-dite gospodina Martina ma s kojim od njih. Uporedite njihov nain dranja, hoda, govora, utanja. Morate uvideti razliku. O, da, postoji velika razlika. Ali gospodin Vesten je ve skoro star ovek. Gospodin Vesten mora da ima izmeu etrdeset i pedeset godina. Utoliko je vea vrednost njegovog lepog ponaanja. to su ljudi stariji, Harijeta, sve je vanije da im ponaanje ne bude ravo svaka bunost, grubost ili nespretnost postaje tada vidljivija i odvratnija. Ono to kod mladia moe da proe, nepodnoljivo je u starijim godinama. Gospodin Martin je nespretan i neuglaen sada; kakav li e biti kad doe u godine gospodina Vestena? To se, zaista, ne moe znati, odgovori Harijeta prilino ozbiljno.

Ali moe prilino dobro da se pogodi. Bie neotesan, prost seljak, potpuno nebriljiv prema spoljanosti i mislie samo o dobitku i gubitku. Zar e zbilja biti takav? To e biti strano. Koliko ga ve sad obuzimaju poslovi, jasno se vidi po tome to je zaboravio da se raspita za knjigu koju ste mu preporuili. Suvie je zanet pijacom da bi mislio na neto drugo a upravo takav i treba da bude ovek koji hoe da se obogati. Sta e njemu knjige? A ja ne sumnjam da e on uspeti i da e vremenom postati vrlo bogat; to to je nepismen i grub ne treba da nas uzne-mirava. udim se da se nije setio knjige, bilo je sve to je Harijeta odgovorila, izraavajui tako ozbiljno nezadovoljstvo da je Ema to smatrala dovoljnim. Zbog toga neko vreme nije nita rekla. Zatim otpoe ovako: _ U izvesnom smislu je ponaanje gospodina Eltena moda bolje nego ponaanje gospodina Najtlija i gospodina Vestena. Uglaeniji je. On bi se moda sigurnije mogao uzeti kao uzor. Kod gospodina Vestena zapaziete iskrenost, hitru re, skoro da kaem grubu otvorenost, 1 kod njega svi vole, jer u njoj ima puno dobro-cuanosti -ali to se ne bi moglo podraavati. Isto tako ni ono neposredno, odluno ponaanje gospodina Najtli39 38ja ne bi bilo podesno za ugledanje mada njemu vrlo dobro pristaje. Njegova pojava, izgled, poloaj u drutvu doputaju mu da se tako dri, ali ako bi neki mladi pokuao da ga podraava bilo bi nepodnoljivo. S druge strane, mislim da bi st mladom oveku sa sigurnou mogao preporuiti kao uzor gospodin Elten. Gospodin Elten je dobroudan, veseo, usluan i paljiv. ini mi se da je u poslednje vreme postao naroito paljiv. Ne znam da li ima neku nameru da se veom ne-nou dodvori jednoj od nas. Harijeta, ali mi je palo u oi da se ponaa nenije nego obino. Ako uopte neto smera, zaelo eli da se vama dopadne. Zar vam nisam ispriala ta mi je o vama neki dan rekao? Ona ponovi nekoliko toplih pohvala njenim osobinama koje je bila izvukla od g. Eltena i sada ih osobito istakla, a Harijeta pocrvene, nasmei se i ree kako je uvek mislila da je g. Elten veoma prijatan. G. Elten je bio upravo ona linost koju je Ema odabrala dagnjom istisne iz Harijetine glave mladog zemljoradnika. Mislila je da bi to bio odlian brak, ak tako oigledno pogodan, prirodan i verovatan da ona ne bi ni bila naroito zasluna to ga je smislila. inilo joj se da je to neto na ta je svako morao da pomisli i da to pretskae. Ali nije bilo verovatno da je ma ko mogao nju pretei u toj zamisli poto joj je pala na um jo prve veeri kad je Harijeta dola u Hartfild. to je vie o njoj mislila sve joj se umesnija inila. G. Elten je po svom poloaju bio veoma pogodan, bio je pravi gospodin, bez rodbinskih veza u niim slojevima, a u isti mah nije poticao iz takve porodice koja bi s pravom mogla da za-meri sumnjivim okolnostima Harijetinog roenja. Mogao je da joj prui ugodnu kuu i sasvim dovoljna sredstva za ivot, kako je Ema mislila, jer iako hajberiska parohija nije bila velika, znalo se da on ima i neki lini prihod. Usto, ona ga je visoko cenila kao mladog oveka vedre naravi, dobronamernog i uglednog, koji je dovoljno razborit i ume da se ophodi u drutvu. Ve se uverila da Harijetu smatra lepom devojkom, i to je po njenom miljenju bilo dovoljno za poetak s njegove strane, ako je bude esto viao u Hartfildu. to se tie Harijete, nije moglo biti sumnje da e pomisao da mu se dopada imati uobiajenu snagu i dejstvo. A on je bio zbilja vrlo prijatan mladi, takav kakav bi se mogao dopasti svakoj eni koja nije velika probiraica. Smatrali su ga veoma lepim, i svi su mu se mnogo divili, mada ne i ona, jer mu je nedostajala otmenost crta to je njoj bilo neophodno. Ali devojku koju je mogao da oduevi Robert Martin, zato to je jurio okolo da joj donese oraha, g. Elten bi svakako mogao da osvoji svojim udvaranjem.GLAVA PETA Misiuu da nimalo nee Kmoi.111 r____

Iznenaujete me! Ema e sigurno koristiti Hari-jeti, a za Harijetu se moe rei da e koristiti Emi jer jj je pruila neto novo emu e ova posvetiti svoju panju. Meni je bilo izvanredno milo gledajui kako postaju prisne. Kako razliito gledamo na stvari! Ne mislite da e jedna drugoj koristiti! Ovo e, gospodine Najtli, svakako biti poetak jedne od naih svaa oko Eme. Moda mislite da sam namerno doao da se pre-pirem s vama, znajui da je Vesten iziao i da ete morati sami da se borite. Gospodin Vesten bi me zaelo podrao da je ovde, poto on o tome misli tano ono to i ja. Ba smo jue govorili o tome i sloili se da je srea za Emu to u Hajbe-riju ima takva devojka s kojom moe da se drui. Gospodine Najtli, ne priznajem da je vaa ocena u ovom Sluaju pravilna: toliko ste navikli na samaki ivot da ne znate ta vredi imati druga. A^ moda " -si~,_ nreni ta_znaPza jnt_ slon' svo7{jiyota. Mogu a.___ nu^iiu _.._ __. eti Smit. Ona nije devojka tako ' visokih odlika kakve bi trebalo da ima Emina prijateljica. Ali, s druge strane. Doto Ema eli da Harijeta bude, ---. + f,a jg navesti da i sama ita vie. a to namerava. 42 Ema jo od svoje dvanaeste godine nam era va da vie ita. Video sam mnoge spiskove knjiga koje je u razna doba pravila s namerom da ih redom proita od poetka do kraja i to ju bili spiskovi vrlo dobro odabranih knjiga, i vrlo uredno sastavljeni ponekad po azbunom redu, a ponekad po nekom drugom pravilu. Seam se da sam za spisak koji je napravila kad joj je bilo tek etrnaest godina mislio da toliko ini ast njenom rasuivanju da sam ga izvesno vreme uvao. Moda je i sad nainila neki lep spisak. Ali prestao sam da oekujem od Eme neko postojano itanje. Nikad se ona nee latiti neeg to zahteva marljivost, strpljenje i pokoravanje mate razumu. Tamo gde gospoica Tejlor nije uspela da prui potstreka, mogu da se kladim da ni Ha-rijeta Smit nee nita uiniti. Nikad niste mogli da je ubedite da proita ni pola onog to ste eleli. Znate i sami da niste. Verovatncr sam tada tako mislila, odgovori g-a Vesten smeei se, ali otkako smo se rastale, ne seam se da je Ema ijednom propustila da uini ma ta to sam ^zaelela. Teko da bi se ovek usudio da potsea nekog ko ima pamenje, ree g. Najtli lagano kao da jo misli ta e rei, i za trenutak-dva zauta. Ali ja, dodade on ubrzo, ija ula nisu bila tako zaarana, moram jo uvek da vidim, ujem i pamtim. Ema se razmazila zato to je bila najpametnija u porodici. S deset godina ona je, na nesreu, bila kadra da odgovori na pitanja koja su zbunjivala njenu sedamnaestogodinju sestru, Uvek je bila brza i sigurna u sebe, dok je Izabela bila spora i bojaljiva. A od svoje dvanaeste godine Ema je postala gospodarica i kue i svih vas. Smru svoje majke izgubila je jedinu osobu kadru da s njom izie na kraj. Nasledila je sposobnosti svoje majke, i mora biti da se njoj pokoravala. Teko meni. gospodine Najtli, da sam zavisila od vae preporuke u sluaju da sam napustila porodicu go-^Podina Vudhausa i traila neko drugo mesto. Ne veru-Jem da biste ijednu lepu re rekli za mene. Sigurno ste ^ uvek smatrali nepodesnom za dunost koju sam obavljala. 43Da, ree on smeei se. Ovo mesto vam bolje odgovara: vrlo ste sposobni za suprugu, ali nikako za vas-pitaicu. A to je zato to sfe se, za vreme dok ste boravili u Hartfildu, pripremali da postanete izvrsna supruga. Emi moda niste pruili onako potpuno obrazovanje kao to su vae sposobnosti obeavale, ali ste vi od nje vrlo dobro vaspitani u onoj bitnoj stvari braka, da se pokoravate i- inite onako kako se od vas zahteva. Da me je Vesten zamolio da mu preporuim nekog za enu, nesumnjivo bi mu predloio gospoicu Tejlor.

Hvala. Nije ba teko Dokazati se dobra supruga oveku kao to je gospoin Vesten. Pa, pravo da vam kaem, ini mi se da su vae sposobnosti pomalo uludo baene, i da vi tako potpuno pripremljeni da trpite, neete imati ta da trpite. Ali ne treba da oajavamo. Moda e Vesten postati prgav iz obe-sti koja se javlja kad je oveku dobro, ili e mu, moda, sin dosaivati. Nadam se da >nee. Nije verovatno. Ne, gospodine Najtli, nemojte mi s te strane proricati nevolje. Ne proriem, niukoliko ne proriem. Samo nabrajam "mogunosti. Ne hvalim se da kao Ema imam dara da nagaam i predviam. Od sveg srca se nadam da e taj mladi postati Vesten po vrsnoi, a eril po bogatstvu. Ali Harijeta Smit o njoj sam tek poeo da govorim. Mislim da je za Emu to najgora vrsta drugarice koju bi mogla da ima. Sama ne zna nita, a za Emu ve-ruje da zna sve. Uvek na neki nain laska, a jo gore je to je to nehotino. Njeno neznanje pretstavlja neprestano laskanje. Zar moe Ema pomisliti da sama treba neto da naui, kad stalno gleda koliko je divno Harijeta ispod nje? A to se tie Harijete, smem da tvrdim da ona ne moe nita dobiti od tog prijateljstva. Hartfild e joj Samo oduzeti volju za sva druga drutva u koja stvarno spada. Postae taman toliko otmena da se osea nelagodno tamo ge bi prema svom roenju i prilikama trebalo da se osea kao kod kue. Ili se jako varam, ili Emin nauk nije u stanju da dade duhovnu snagu i da pomogne nekoj devojci da se razumno prilagodi razliitim uslovi-ma svoga poloaja u ivotu. Njime se stie samo malo uglaenosti. Ili ja imam vie nego vi poverenja u Emin zdrav razum, ili mi je vie stalo da joj sad bude ugodno, jer ne mogu da alim to je dolo do tog poznanstva. Ba je sino lepo izgledala. O, vi biste radije govorili o njenom liku nego o njenom duhu, zar ne? Vrlo dobro, ne poriem da je Ema lepukasta. Lepukasta! Recite da je divna. Moete li zamisliti neto blie savrenoj lepoti od Eminog celokupnog izgleda lica i stasa? Ne znam ta bih' mogao da zamislim, ali priznajem da sam retko video lice ili stas koji bi mi se vie dopali. Ali ja sam pristrasan jer sam stari prijatelj. Kakve oi! Prave lenikove boje i kako su blistave! Pravilne crte, blag izraz, a boja koe o, kakvo zdravo rumenilo i kako je lepo izrasla i razvila se, tako vrsta i prava tela! Ne samo iz rumenila, nego i iz izraza lica, glave, pogleda, izbija zdravlje. Ponekad kau za neko dete da je prava slika zdravlja, i eto, Ema mi uvek ostavlja utisak savrene slike zdravlja odrasle osobe. Prekrasna je. Zar ne, 'gospodine Najtli? U tom pogledu ne mogu nikakvu manu da joj naem, odgovori on. Mislim da je sasvim takva kakvom je opisujete. Prijatno mi je da je gledam, i dodau jo jednu pohvalu: mislim da nije sujetna na svoju lepotu. to se tie njene lepote, izgleda da ona ne vodi o tome mnogo rauna; sujetna je u drugom pogledu. Gospoo Vesten, zalud se trudite da otklonite moje neraspoloenje prema njenoj prisnosti s Harijetom Smit i strahovanje da e im to obema koditi. A ja sam, gospodine Najtli, isto tako vrsto ube-ena da im to nee nita nakoditi. Kraj svih sitnih mana, Erna je krasno stvorenja. _Jestp li igde videli Jjolju^ Ager, neniiu sestru ili iskrenijeg prijatelja? Ne, ne, ona ima osobine na koje se ovek inoze oslonili, nikad ona nikog nee povesti ravim putem, nikakvu nepopravivu greku nee uiniti; Ema jednom pogrei, a sto puta je U Drami. --------------------________ ' # Vrlo dobro, neu vas vie jediti. Ema je aneo, a Ja _cu svoju zlovolju zadrati za sebe do Boia, kada e C1 Dor i Izabela. Don voli Emu razborito, dakle nije

45 44zaslepljen, a Izabela uvek misli kao i on, sem to vie od njega strahuje za decu. Siguran sam da e se oni sloiti sa mnom. Znam da je svi vi suvie volite da biste bili nepravedni ili neljubazni prema njoj, ali izvinite me, gospodine Najtli, to u biti tako slobodna (smatram, znate, da pomalo imam prava da govorim onako kako bi Emina majka mogla da govori) i nagovestiti da po mom miljenju nikakvo dobro ne moe proizii iz toga to biste mnogo raspravljali o prijateljstvu sa Harijetom Smit. Oprostite, ali ako i pretpostavimo da bi se trebalo plaiti nekih neprijatnosti od te prisnosti, ne moe se oekivati da bi Ema, koja ne polae raun nikom do svom ocu a on potpuno odobrava to prijateljstvo prekinula s ovim sve dok joj ono priinjava zadovoljstvo. Meni je, gospodine Najtli, dugo godina bila dunost da dajem savete, pa ne treba da se udite ovim malim ostacima te navike. Ni najmanje, uzviknu on, veoma sam vam zahvalan za njih. Taj savet je vrlo dobar i doivee bolju sudbinu nego mnogi vai raniji saveti, jer e biti posluan. Gospoa Dona Najtlija se lako uznemiri i moda bi se raalostila zbog svoje sestre. Umirite se, ree on, neu podii uzbunu; zadrau svoje neraspoloenje za sebe. Ja se vrlo iskreno brinem za Emu. Izabela mi nije nita blia od nje i nikad nije zauzimala vie mesta u mojim mislima, moda i manje . od nje. U onom to ovek osea za Emu ima izvesne brige i radoznalosti. Pitam se ta e biti s njom? I ja se to pitam, ree g-a Vesten tiho, vrlo esto. Ona uvek izjavljuje da se nee nikad udavati, to, naravno, ne znai ba nita. Ali nije mi poznato da je ona dosada uopte naila na nekog oveka koji bi joj se dopao. Ne bi bilo ravo za nju da se do uiju zaljubi u nekog ko bi joj odgovarao. Voleo bih da se Ema zaljubi, a da bude pomalo u neizvesnosti da li joj je ljubav uzvraena: to bi joj dobro inilo. Ali ovde nema nikoga ko bi je privukao, a ona vrlo retko odlazi u druga mesta. Izgleda, zaista, da ovde zasad nema ba nikog ko bi je doveo u iskuenje da odustane od svoje odluke, ree g-a Vesten, a dok joj je u Hartfildu tako lepo, ne, elim da pokloni nekom svoju ljubav, koja bi izazvala mnoge tekoe s obzirom na sirotog gospodina Vudhausa. Zasad ne bih preporuila Emi da stupi u brak, mada, verujte mi, time ne mislim da ga omalovaavam. Ovim recima htela je, pored ostalog, da prikrije to vie izvesne omiljene zamisli svoje i g. Vestena o toj stvari. U Rendolsu su gajili neke elje u pogledu Emine sudbine, ali nisu hteli da ih neko nasluti. A kad je g. Najtli uskoro mirno preao na pitanja: ta misli Vesten o vremenu? Hoe li biti kie?* bile. je ubeena da on o Hartfildu nema vie ta da kae, niti da ita sluti. -

46 GLAVA ESTA Ema nije ni za asak posumnjala da je Harijetinu matu uputila dobrim pravcem i da je probudila zahvalnost njene mlade tatine radi vrlo dobre stvari: nalazila je da ona sad oevidno vie no ranije zapaa koliko je g. Elten vanredno lep ovek i veoma prijatnog ponaanja. Kako se nije ustezala da je i dalje ljubaznim nago-vetajima ubeuje da joj se on divi, bila je sigurna da e uskoro izazvati i kod Harijete isto toliko naklonosti za njega ako joj prilike budu dozvolile. Bila je vrsto uvc-rena da je g. Elten na najboljem putu da se zaljubi, ako ve nije zaljubljen. to se tie njega nije bilo nikakve sumnje. Priao je o Harijeti i tako ju je toplo hvalio da nije mogla

pretpostaviti da tu ita nedostaje to vremenom nee samo po sebi doi. Uviao je kako se Harijeti-no ponaanje upadljivo popravilo od onog dana kad je prvi put dola u Hartfild, a to je bio jedan od mnogih prijatnih znakova da mu se ona sve vie svia. Dali ste gospoici Smit sve to joj je bilo potrebno, rekao je, nainili ste je ljupkom i neusiljenom. Bila je divno stvorenje i kad je dola k vama, ali, po mom miljenju, osobine koje ste vi dodali beskrajno su iznad onih koje joj je priroda dala. Milo mi je to mislite da sam joj bila od koristi, ali Harijetu je trebalo samo izvui iz njene povuenosti i dati joj malo, vrlo malo saveta. Imala je u sebi svu prirodnu ljupkost blage i bezazlene naravi. Ja sam uinila vrlo malo. Kad bi bilo doputeno protivreiti lepom polu. . ., ree uglaeni g. Elten. 48 Moda sam je nainila malo odlunijom i nauila je da razmilja o pitanjima koja joj ranije nisu padala na pamet. Tano to, eto to mi je naroito palo u oi. Koliko nove odlunosti u nje! Vesta je bila ta ruka. Veliko je bilo zadovoljstvo, to je sigurno. Nikad nisam naila na nekog ko bi bio tako istinski krotak. Ne sumnjam u to. Izrekao je te reci uzbueno i uzdiui, kao to ine zaljubljeni ljudi. Isto joj se tako dopao drugog jednog dana kad je podrao njenu elju koju je odjednom izrazila da ima Harijetinu sliku. Da li vas je nekad neko slikao, Harijeta? upita on? Da li vam je neki slikar radio portret? Harijeta je upravo htela da izie iz sobe i zastala je samo da bi s dirljivom prostodunou kazala: O, ne nikad. im je otila, Ema uzviknu: Kako bi divno bilo imati lep Harijetin portret! Ne znam ta bih dala da ga imam. Skoro bih i sama pokuala da je slikam. Vi to verovat.no ne znate, ali pre dve-tri godine mnogo sam volela da radim portrete i pokuala sam da naslikam nekoliko svojih prijateljica i prijatelja; smatrali su da imam uglavnom dobro oko, ali mi je, najzad, iz raznih razloga to dosadilo, pa sam digla ruke. Alj bih se zaista odvaila, ako bi Harijeta htela da mi sedi. Bilo bi divno imati njenu sliku! Molim vas, uzviknu g. Elten, to bi odista bilo divno, molim vas, gospoice Vudhaus, da taj oaravajui dar pokaete za ljubav vae prijateljice. Znam kakvi su vai crtei. Zar moete pretpostaviti da ih nisam video? Nije li ova soba puna predela i cvea koje ste vi naslikali? A u salonu gospoe Vesten, u Rendolsu, nalaze se neke sliice kojima je teko nai ravne. Da, dobri ovee mislila je Ema ali kakve to Veze ima s portretima? Ne razumete se u slikanju. Ne Pravite se da se ushiujete mojim slikama. Priuvajte svo-r le ushienje za Harijetino lice. Dobro, kad me tako ljubazno hrabrite, gospodine Eltene. pokuau da uradim s*a mogu. Harijetine crte lica su veoma nene, i zbog ga je teko raditi njen portret, a usto u obliku oka i Ko usta ima neeg naroitog to treba uhvatiti.Tano to u obliku oka i oko usta. Ni najmanje nesumnjam da ete uspeti. Molim vas, molim vas, pokuajte. Poto ete vi taj portret napraviti, bie odista, da upotrebim vae sopstvene rei, divno da ga ovek ima. Ali, gospodine Eltene, bojim se da Harijeta nee hteti da je radim ona tako malo ceni svoju lepotu. Zar niste zapazili kako mi je odgovorila? Kao da je htela rei: 'Zato bi neko radio moj portret?' O, da, zapazio sam, budite uvereni, nije mi to promaklo. Ali ipak ne mogu zamisliti da nee pristati.

Harijeta se ubrzo vrati i oni joj odmah uinie taj predlog; nije bila u stanju da dugo odoleva kad su je ovo dvoje skolili. Ema je elela da odmah pree na posao i stoga izvadi korice u kojima su se nalazili razni zapoeti portreti, jer nijedan nikad nije dovrila, da bi se resili koja e veliina najbolje odgovarati Harijeti. Pokazala je svoje mnogobrojne pokuaje. Minijature, portreti do prsiju i u celoj duini, radovi olovkom, kredom i vodenim bojama, na svemu se redom ogledala. Uvek je elela da sve proba i postigla je u crtanju i u muzici vie uspeha no to bi drugi s tako malo truda mogli postii. Svirala je, pevala i pokazala svoju vetinu u skoro svim vrstama crtanja, ali joj je istrajnost uvek nedostajala, te je u svemu ostala daleko od one izvrsnosti koju je elela i koju je trebalo da dostigne. Nije se mnogo zavaravala u pogledu svoje umenosti u slikanju i svi- I ranju, ali nije razuveravala druge, niti joj je bilo krivo j to u tim vetinama uiva vei glas no to zasluuje. < Svaki crte imao je izvesne vrednosti najmanje dovren imao je moda najvie. Njen nain rada odavao je mnogo poleta, ali i da ga je bilo mnogo manje, ili da ga je bilo deset puta vie. niena dva gosta podjednako bi se oduevljavala i divila. Oboje su bili ushieni. Portret svako voli da vidi, a ono to g-ca Vudhaus uradi, mora biti izvrsno. Neete nai mnogo razliitih lica, ree Ema. Nisam imala nikog drugog da radim sem svoje porodice. Evo slike moga oc?. evo jo jedne ali ve sama pomisao da treba da mi. sedi ds bih ga naslikala inila ga je razdraljivim, te sam morala samo kriom da ga crtam; zato nijedna nije sasvim slina. Opet gospoa Ve-sten, opet i opet, vidite. Draga gospoa Vesten uvek, u svakoj prilici moja' najbolja prijateljica. Pristajala je da mi sedi kad god bih je zamolila. Evo moje sestre: tano ona, mala i otmena a i lice je prilino slino. Napravila bih dobar portret da je htela due da sedi; nije mogla da se smiri, neprestano se urila da crtam njeno etvoro dece. A onda, evo svih mojih pokuaja da naslikam troje od ta etiri deteta evo ib Hp"DJ'. n*QTI V Bl jd k j d a etiri deteta evo ib HpDJ'. n*QTI V Bela, s jednog kraja lista do drugog, i svako od njih -Tnoglo bi da bude ma koje od onih ostalih. Toliko je elela da ih nacrtam da nisam mogla da odbijem, ali, znate, decu od tri i etiri godine ne moete naterati da stoje mirno, i nimalo nije lako da ih pogodite, moe se dati samo izraz i boja, sem ako nisu grubljih crta nego ta deca koja lie na svoju majku. Evo skice etvrtog, koje je onda bilo beba. Izradila sam je dok je spavalo na divanu i ta glavica je pogoena kako se samo moe po-eleti. Namestio je glavu veoma zgodno ovo sasvim lii, Prilino se ponosim malim Dordom1Ovaj kutak divana je vrlo dobar. A evo gif'rrltrppoIeHnji ona razvi jedan lep omanji crte nekog gospodina u celoj duini >>mx4-42oslejiiLi-Jaaib^ gospodin Don: Najtll^Njje trebalo mnogo da ga zavrlTnTka.....Sa'rrr ga u nastupu jede ostavila i zarekla se da nikad vie neu raditi portrete. Morala sam da se naljutim. Posle sveg mog truda, kad sam odista napravila dobar portret (gospoa Vesten i ja sasvim smo se sloile da je veoma slian)' samo to je bio suvie lep suvie laskav ali to je greka koja ne vrea eto, posle svega toga dolo je od jadne, drage Izabele hladno priznanje: 'Da, lii neto malo, ali, naravno, on je mnogo lepi'. Ve smo imali mnogo muke dok smo ga ubedili da mi sedi. Uinio je to kao veliku milost. I sad je ovo prevrilo meru tako ^a nikad nisam htela da ga zavrim da se ne bi posle, u kui na Brusvikom trgu, izvinjavali svakom posetiocu ft je portret neuspeo; kao to rekoh, tada sam Se zareda da neu vie nikog slikati. Ali u zbog Harijete, ili bolje rei zbog sebe same, i poto ovde zasad nema muzeva i ena, prekriti tu odluku. 51

50Izgleda da se ova zamisao jako dopala i g. Eltenu i oduevila ga, jer je stao da ponavlja: Odista, kao to ste primetili, ovde zasad nema mueva i ena. Tano to. Nema mueva i ena, i to je tako znaajno podvlaio da je Ema pomislila ne bi li bolje bilo da ih odmah ostavi same. Ali poto je ielela da crta, s izjavom ljubavi moralo se jo malo priekati. Ubrzo se odluila u pogledu veliine i vrste portreta. Trebalo je da bude u celoj duini, raen vodenim bojama kao portret g. Dona Najtlija, i bilo mu je name-njeno, ako joj se dopadne, da zauzme vrlo ugledno mesto iznad kamina. Slikanje otpoe; Harijeta se smeila, rumenila, plaila se da nee odrati isti stav i izraz, a sigurnom oku umetnice pruala je ljupku meavinu mladalakih ose-anja koja su joj se onledala na licu. Ali se nita nije dalo uraditi dok se g. Elten vrteo iza nje i motrio svaki potez. Odavala mu je priznanje to je tako vesto zauzeo mesto odakle e moi da pilji u nju koliko mu je volja 1 a da to ne izgleda drsko, ali je zaista bila prinuena da 1 ga prekine i zamoli da se premesti dalje. Palo joj je tad J na um da ga zaposli itanjem'. . Ako bi hteo da bude dobar i da im neto ita, to \ e zaista biti veoma ljubazno! U toj zabavi ona e prebroditi tekoe svoga zadatka, a gospoici Smit e biti [ manje dosadno. < G. Elen je to jedva doekao. Harijeta je sluala, a Ema na miru crtala. Morala mu je dopustiti da joj i dalje esto prilazi i pogleda sliku; da nije to inio zaelo bi suvie malo odavao zaljubljenog oveka. im bi Ema i za najkrae vreme spustila pisaljku bio je gotov da skoi, pogleda kako slika napreduje i da se ushiti. Nije se ovek mogao ljutiti na nekog ko se ovako oduevljavao, jer je on zbog svog divlienja uoavao slinost skoro pre no to je to bilo mogue. Nije mogla da ceni njegovo oko. alj se njegovoj ljubavi i ljubaznosti nije moglo nita zameriti. Poetak je uglavnom bio vrlo uspean: bila je man toliko zadovoljna onim to je tog dana nacrtala, b/i zaelela da nastavi. Bilo je izvesne slinosti, sreno izabrala stav, a poto je imala nameru da malo popravi celokupnu pojavu, uini je malo viom i da joj znatno vie otmenosti, vrsto je verovala da e slika na kraju ispasti lepo u svakom pogledu j da e popuniti mesto koje joj je namenjeno, sluei tu obema na ast kao trajni spomenik lepote jedne od njih, vetine one druge j njihovog zajednikog prijateljstva - potseajui ih usto i na sve one prijatne stvari u vezi sa g. Eltenovom iiaklonou koja tako mnogo obeava. Resili su da Harijeta sutradan opet sedi, a g. Elten je, upravo kao to je i trebalo, zamolio za doputenje da prisustvuje i da im opet ita. Na svaki nain. Bie nam vrlo milo da nam pravite drutvo. Sutradan su se ule iste takve utive i ljubazne rei, isti uspeh i zadovoljstvo pratili su slikanje koje je brzo i sreno napredovalo. Slika se dopala svakom ko je video, a g. Elten se neprestano ushiavao i odbijao svaku nepovoljnu ocenu. Gospoica Vudhaus je svojoj prijateljici dala upravo ono to je njenoj lepoti nedostajalo, primeti g-a Vesten, ne podozrevajui ni najmanje da se obraa zaljubljenom oveku. Izraz oiju je veoma taan, ali gospoica Smit nema te obrve i trepavice. To i jeste mana njenog lica, to ih nema. Zar vam se tako ini? upita on. Ne mogu da se sloim s vama. Meni se ini da je savreno pogoena svaka crta. Nikad u ivotu nisam video takav portret. Znate, mora se imati u vidu dejstvo senke. ^Nainili ste je suvie visokom, Ema, ree g. Najtli. Ema je znala da je to uinila, ali nije htela da prizna, a g. Elten vatreno dodade: v O, ne zaista nije suvie visoka nije ni u kom s'uaju suvie visoka. Uzmite u obzir da ona sedi, to Prirodno daje drukiju.. . to, ukratko, daje

tanu pret-s avu a srazmere se moraju ouvati, znate. Srazmere, Perspektivno smanjivanje predmeta o, ne, ovo daje tacnu pretstavu o visini gospoice Smit, tano to, odista. Vrlo je lep, ree g. Vudhaus, Ba lepo izraen! ao to su i ostali tvoji crtei, mila moja. Ne znam nikog 52ko tako dobro crta kao ti. Ne svia mi se jedino to to ona, izgleda, sedi napolju, ogrnuta samo jednim malim alom: oveku se ini da mora nazepsti. Ali, dragi tata, to treba da bude leto, topao letnji dan. Pogledajte drvo. Ipak, nikad nije bezopasno sedeti napolju, mila moja. Vi, gospodine, moete da kaete ta hoete, uzvik-nu g. Elten, ali ja moram priznati da smatram veoma srenom tu pomisao to je gospoica Smit stavljena u prirodu; ovo drvo je tako neuporedivo pretstavljeno! Svako drugo mesto bi mnogo manje odgovaralo. Bezazle-nost dranja gospoice Smit i sve ukupno o, divan je! Ne mogu oi da odvojim. Nikad nisam video takav portret. Posle toga zaeleli su da sliku urarne, i tu su iskrslej neke tekoe. Trebalo je da porue ram odmah, i to u] Londonu, pa su morali da nau neku razboritu osobu naj iji bi se ukus mogli osloniti. Izabeli, od koje su obino; traili sve usluge, nisu se smeli obratiti zato to je bio] decembar, a g. Vudhaus nije mogao zamisliti da ona izlazi* iz kue za vreme decembarskih magli. Ali g. Elten je' otklonio tu brigu im je za nju saznao. Ljubaznost mu uvek bila budna. Kad bi njemu poverili da izvri tu pc rudbinu, uinili bi mu beskrajno zadovoljstvo! Moe d odjae u London u svako doba. Nije u stanju da iskae koliko bi se radovao kad bi ga poslali da to svri. On je isuvie dobar! Ona i ne pomilja na to! Ni zaj ta na svetu ne bi mu dala tako muan zadatak svej te rei izazvale su ga, to je i bila namera, da ponovi svoje molbe i uveravanja, te je za svega nekoliko a-1 aka stvar reena. G. Elten je imao da odnese sliku V London, izabere okvir i izda uputstva. Ema je verovala da e moi da je uviju tako da je potpuno obezbede a d ipak g. Eltenu ne bude mnogo nezgodna za noenje, dol je on, izgleda, uglavnom strahovao da mu nee biti dovoljno nezgodna. Kakvu dragocenost mi poveravate! ree on uzdi-,. ui tieno, kad su mu je predavali. ; Ovaj ovek je skoro suvie ljubazan da bi bio zaljubljen, pomisli Ema. Tako bih rekla, ali verovatno da ima sto raznih naina na koji se ponaaju zaljubljeni ljudi. On je odlian mladi i savreno bi odgovarao Ha-rijeti; to bi bilo 'tano to' kake on sam kae. Ali on uzdie i ezne i iznalazi laskave rei malo vie no to bih ja bila u staniu a podnesem da sam ona kojoj je to upueno Kao pomagaica i ja dobijam prilian deo. Ali to je njegova zahvalnost zbog Harijete. 54GLAVA SEDMA Upravo onog dana kad je g. Elten otputovao u London, Emi se opet pruila prilika da se nae na usluzi svojoj prijateljici. Harijeta je, kao i obino, dola u Hartfild ubrzo po doruku, i posle nekog vremena otila kui da bi se docnije vratila na ruak. Vratila se ranije no to su se dogovorile, uzbuena i unezverena izgleda koji je kazivao da se desilo neto izvanredno to udi da ispria. Za pola minuta istresla je elu torbu. Cim je stigla u dom g-e Godar, saoptili su joj da je sat ranije dolazio g. Martin; poto je nije zatekao kod kue, a nisu je ni oekivali, ostavio je za nju jedan mali omot koji je poslala jedna od njegovih sestara i otiao*, kad je otvor rila taj omot nala je, pored dve pesme koje je pozajmila Elizabeti da ih prepie, jedno pismo upueno njoj lino; to pismo bilo je od njega, g. Martina, i sadravalo je otvorenu branu ponudu. Ko bi to mogao da pomisli! Tako je iznenaena da ne zna ta da ini. Da, prava brana ponuda, a pismo je vrlo lepo napisano, bar joj tako izgleda. Pie kao da je zbilja veoma mnogo voli ali ona ne zna i tako je dola to je bre mogla da upita gospoicu Vudhaus ta da radi Ema se skoro za-. stide svoje prijateljice to izgleda tako zadovoljna i u

nedoumici. Boga mi, uzviknu ona, taj se mladi ne ustruava. Reen je da se dobro oeni ako moe. Hoete li da proitate pismo? uzviknu Harijeta. Molim vas proitajte Ba bih volela da proitate. Emu nije trebalo dugo moliti. Proitala je i iznenadila se. Nain na koji je bilo napisano prevazilazio je sve to je oekivala. Ne samo da nije bilo gramatikih greaka?1 nego je bilo sastavljeno tako da.g. se ni pravi gospodin ne bi postideo: rei proste, ali snane i iskrene, izraavale su oseanja koja su piscu inila ast. Bilo je kratko, ali je iz njega izbijao zdrav razum, nena odanost, iro-kogrudost, pristojnost, pa ak i tanana osetljivost. u-tala je neko vreme gledajui pismo, dok je Harijeta strepei oekivala njeno miljenje, traei ga s nekoliko Dakle, dakle, kojima je najzad morala da doda i Je li dobro napisano ili je suvie kratko? Da, zbilja je vrlo dobro napisano, odgovori Ema, prilino polako; tako je dobro napisano, Harijeta, da, uzevi sve u obzir, mislim da mu je sigurno pomogla jedna od sestara. Teko mogu da zamislim da bi onaj mladi kojeg sam neki dan videla kako razgovara s vama, bio u stanju da se tako lepo izraava, ako bi se oslanjao samo na sopstvenu sposobnost; pa ipak, nije enski nain pisanja nesumnjivo nije: suvie je snano i saeto, da je od enske ruke, bilo bi vie rasplinuto. Vidi se da je razborit i verovatno ima prirodnog dara za to... misao mu je snana i jasna.. . kad uzme pero u ruku lako nae prave reci da se izrazi. Ima toga kod nekih ljudi. Da, razumem koje je vrste njegov duh: krepak, odluan, donekle osetljiv, nije sirov. Napisano je. bolje, Harijeta, no to sam oekivala, ree Ema vraajui joj pismo. Dobro, ree Harijeta koja je jo uvek neto ekala, dobro. . . i. .. i ta da radim sada? ta da radite! U pogledu ega? Mislite u vezi s ovim pismom? Da, Pa u emu se tu dvoumite? Razume se da morate odgovoriti i to to pre. Da. Ali ta da kaem? Posavetujte me, draga gospoice Vudhaus. O, ne, ne. Mnogo je bolje da sasvim sami napiete to pisjno. Sigurna sam da ete se izraziti onako kako treba."Nema opasnosti da budete nejasni, a to je glavno. Ne sme biti dvosmislice u pogledu znaenja vaih reci: nikakvih sumnji i kolebanja. A ubeena sam da e varna i bez ikakvog potsticaja pasti na pamet po57 56T trebni izrazi zahvalnosti i brige zbog bola koji nanosite. Vas zaista ne treba uiti kako da napiete pk da izgleda da vam je ao to ste ga razoarali. Znai, mislite da treba da ga odbijem? ree Ha-rijeta gledajui u zemlju. Da li treba da ga odbijete! Draga moja Harijeta, ta to znai? Zar .ste se u tom pogledu uopte dvoumili? Mislila sam ali izvinjavam se, moda sam pogreila. Nesumnjivo sam vas ravo razumela ako se vi dvoumite ta da mu odgovorite. Zamiljala sam da me vi samo pitate za savet kako da taj odgovor sroite. Harijeta je utala. Ema nastavi, malo uzdrano: Vi nameravate da prihvatite njegovu ponudu, kako mi se ini. Ne, ne, tojest, ne nameravam... ta da radim? ta biste mi savetovali da uinim? Molim vas; gospoice Vudhaus, recite mi ta bi trebalo da uinim. Nita vam neu savetovati, Harijeta. Neu u to uopte da se meam. To j^e stvar koju moraju da rese ^ vaa oseanja. Nisam ni pomiljala da mu se dopadam, ree Harijeta, posmatrajui pismo. Em~_ je neko vreme jo utala, ali bojei se da bi to picmo moglo suvie snano da deluje maijom reci koje su laskale njenoj prijateljici, predomisli se i ree:

Smatram, Harijeta, da se treba drati ovog pravila: ako se ena dvoumi da li da poe za nekog oveka ili ne, onda nesumnjivo treba da ga odbije. Ako je u stanju da se koleba hoe li rei 'Da', treba odmah da kae 'Ne'.'U brak se ne srne ulaziti s nesigurnim oseanjem ' i s pola srca. Smatrala sam svojom dunou da vam toliko kaem, kao prijateljica i starija od vas. Ali nemojte misliti da elim da utiem na vau odluku. O, ne, znam da ste vi suvie dobri da biste. .. ali kad biste samo hteli da me posavetujete ta da radim. Ne, ne, nisam to htela rei: kao to kaete ena mora da bude sasvim naisto sa sobom ne bi sniela da se koleba to je vrlo ozbiljna stvar. Moda bi sigurnije bilo rei 'Ne'. Mislite li da je bolje da kaem 'Ne'? Ni za ta na svetu ne bih vas savetovala ni u jednom ni u drugom pravcu, ree Ema smeei se dobro68 tivo. Vi ete najbolje znati gde lei vaa srea. Ako vam se gospodin Martin svia vie od svakog drugog, 3ko smatrate da je to najprijatniji ovek s kojim ste ikad bili u drutvu, zato biste se kolebali? Pocrveneli ste, Harijeta. Da vas nije u ovom asu takav opis pot-setio na nekog drugog? Harijeta, Harijeta, nemojte se obmanjivati, nemojte da vas ponesu zahvalnost i saaljenje. Na koga ste sad pomislili? Znaci su bili povoljni. Umesto odgovora, Harijeta 3e okrenu na drugu stranu, zbunjena, i stade zamiljeno pored kamina; pismo joj je jo bilo u ruci, ali ga je sad guvala nesvesno i nepaljivo. Ema je oekivala ishod nestrpljivo,, ali s puno uzdanja. Najzad, usteui se malo, Harijeta progovori: Gospoice Vudhaus, poto neete da mi kaete svoje miljenje, moram sama da se snaem kako najbolje znam. Ja sam sad uglavnom odluila, ustvari, skoro sam se sasvim resila, da odbijem gospodina Martina. ta mislite, da li dobro inim? Savreno, savreno dobro, najdraa moja Harijeta, inite upravo ono to treba. Dok ste bili i najmanje neodluni zadravala sam svoje miljenje za sebe, ali sad, kad ste tako reeni, ne usteem se ni najmanje da odobrim vau odluku. Draga Harijeta, mnogo se radujem zbog toga. Oalostilo bi me da izgubim vae drutvo, a to bi bila neminovna posledica vae udaje za gospodina Martina. Dok ste se i najmanje dvoumili nisam o tome nita kazala, jer nisam htela da utiem na vas, ali bi za mene to znailo da gubim svoju prijateljicu. Ne bih mogla da poseujem gospou Robefta Martina s imanja Ebi-Mil. Sad sam sigurna da vas imam za svagda. Harijeta nije slutila u kakvoj se opasnosti nalazila, 1 ta je pomisao snano pogodi. Ne biste mogli da me poseujete! uzviknu ona prestravljeno. Da, razume se da ne biste mogli. Ali to mi ranije nije palo na pamet. To bi bile uasno! Ala sam se sreno izvukla! Draga gospoice Vudhaus, ni zbog cega na svetu ne bih se liila zadovoljstva i asti koje Uivam,druei se s vama. Zaista, Harijeta, jako bi me zabolelo ako bih vas izgubila ali to bi bilo neizbeno. Vi biste sami sebe iz59bacili iz boljeg drutva. Morala bih da prekinem s vama. Teko meni! Kako bih ja to izdrala? Umrla bih kad nikad vie ne bih mogla da doem u Hartfild. Kako ste vi milo i neno stvorenje! 1 zar vi da budete izgnani na imanje EbiMil! Zar vi da celog ivota budete osueni da se druite samo s nepismenim i prostim svetom! udim se da je taj mladi imao smelosti da to trai. Mora da ima vrlo lepo miljenje o samom sebi. Mislim da on nije uobraen, uopte govorei, ree Harijeta, poto joj se savest protivila toj pokudi. U svakom sluaju vrlo je dobroduan i ja u mu uvek biti veoma zahvalna i duboko u ga potovati. .. ali to je neto sasvim drugo od. .. i znate, mada mu se dopadam, ne znai da mora i on meni da se dopada... a nesumnjivo, moram priznati da sam upoznala jo sveta otkako dolazim ovamo. .. j ako hoemo da ih poredimo,

linosti i ponaanje, nema uop-te poreenja, jer jedan je izvanredno' lep i prijatan. Pa ipak, ja zaista mislim da je gospodin Martin veoma mio mladi i mnogo ga cenim; sem^oga, on me toliko voli. . , i napisao mi je ovako lepo pismo. . . ali vas da napustim, to ne bih uinila ni po koju cenu. Hvala vam. hvala vam, slatka moja mala prijateljice. Neemo se rastati. ena ne treba da se uda za nekog samo zato to je taj prosi, ili zato to je voli'i to je kadar da napie pristojno pismo. O, ne, naravno. A sem toga pismo mu je prilino kratko. Ema oseti kako njena prijateljica ne pokazuje dobar ukus, ali pree preko toga rekavi: Sasvim tano. A eni bi, za qno neotesano ponaanje koje bi je svakog asa vrealo, slaba uteha bila to zna da joj je mu u stanju da napie lepo pismo. O, da, zaelo Ko mari za pisma? Vano je biti uvek zadovoljan u prijatnom drutvu. vrsto sam resila da ga odbijem. Ali kako? ta da kaem? Ema je uveri da odgovor nee pretstavljati nikakvu tekou, i posavetova je da ga odmah napie, sa ime se Harijeta saglasi, uzdajui' se u njenu pomo; mada je Ema tvrdila da tu njena pomo nimalo nije potrebna, ustvari joj je pomogla pri sastavljanju svake reenice. 60 Harijeta se toliko razneila kad je, radi odgovora, ponovo proitala njegovo pismo, da je Ema smatrala neophodnim da je podri s nekoliko odlunih reci. A onda se brinula da ga ne raalosti, muilo je ta e njegova mati i sestre misliti i rei, strepela ie da je ne osude kao nezahvalnicu, tako da se Emi inilo da bi taj mladi ipak dobio njen pristanak da je samo tog asa naiao. Kraj sveg tog, pismo je napisano, zapeaeno i po-slato. Stvar je zavrena i Harijeta spaena. Bila je prilino snudena elo to popodne, ali je Ema imala razu-mevanja za tu blagu tugu, pa bi je razvedravala as govorei joj o sopstvenom prijateljstvu, as pominjui g. Eltena. Nikad me vie nee pozvati u Ebi-Mil, ree Harijeta alosnim glasom. A kad bi vas pozvali, ne bih ja mogla izdrati bez vas, mila moja Harijeta. Suvie ste potrebni u> Hartfildu, da bismo vas mogli ustupati i putati u EbiMil. Uostalom, ubeena sam da nikad neu zeleti da tamo1 odem, jer se samo u Hartfildu oseam srena.' Malo zatim ree: Mislim da bi se gospoa GodaT mnogo iznenadila kad bi znala ta se dogodilo. A za gospoicu Ne sam sigurna da bi se iznenadila jer gospoica Ne smatra da se njena sestra vrlo dobro udala, mada joj je mu samo trgovac platnom. Bilo bi samo za aljenje ako bi neka obina uiteljica pokazivala vie gordosti ili istananog ukusa, Harijeta. Verujem da bi vam gospoica Ne zavidela na ovakvoj prilici za udaju. U njenim oima bi ak i taj va uspeh izgledao ogroman. A sigurno i ne sanja da biste se mogli i bolje udati. O panji koju vam izvesna linost ukazuje, sumnjam da se ve, pria u Hajberiju. Mislim da smo zasada vi i ja jedini koji smo pogodili smisao njegovih pogleda i dranja. Harijeta pocrvene, nasmei se i ree neto~-o tome kako se udi da se ona nekom toliko svia. Pomisao na g. Eltena zaelo ju je krepila, pa ipak, posle nekog vremena ona se opet raznei prema odbaenom g. Martinu. Sad je dobio moje pismo, ree ona tiho. ta li ssd rade svi oni da li njegove sestre znaju ako je 61on alostan i one e se rastuiti. Nadam se da mu to nee pasti suvie teko. Hajde da mislimo na one nae otsutne prijatelje koji se sad neim veselijim bave, uzviknu Ema. Moda u ovom asu gospodin Elten pokazuje vau sliku svojoj majci i sestrama i pria im koliko ste u stvarnosti jo lepi; a onda,

poto su ga ve pet-est puta pitale, doputa im da uju vae ime, vae milo ime. Pokazuje moju sliku! Pa on je ostavio moju sliku da se urami u ulici Bond. On to uinio! Onda ja uopte ne poznajem gospodina Eltena. Ne, draga moja mala, skromna Harijeta, budite uvereni da e on odneti sliku u ulicu Bond tek sutra, pre no to bude uzjahao da se vrati. ele ove veeri ona mu pravi drutvo, tei ga, a on se njpme naslauje. Ta slika otkriva porodici njegove namere, uvodi vas u njihov krug, razvija meu njima ona najprijatnija oseanja u nama, udnu radoznalost i toplu naklonost. Da vam je sad videti matu svih njih, kako je vesela, kako je uzbuena, kako je podozriva, kako je uurbana! Harijeta se opet nasmei i osmesi joj postae pouzdaniji.

GLAVA OSMA Harijeta je te noi spavala u Hartfildu. Poslenjih nekoliko nedelja provodila je skoro sve vreme tamo, pa je malo pomalo dobila tu i svoju stalnu spavau sobu. Ema je smatrala da je u svakom, pogledu najbolje, najsigurnije i najljubaznije, da je zasada dri to vie pored sebe. Sutradan ujutru morala je da ode na sat-dva do g-e*Godar, ali je tom prilikom trebalo da je obavesti da e se vratiti li Hartfild i ostati u gostima nekoliko dana. Kad je ona otila, doao je g. Najtli i seeo neko vreme s g. Vudhausom i Emom, dok g. Vudhausa, koji je upravo bio resio da izie u etnju, nije njegova ki ube-dila da je ne odlae, te on, popustivi njihovom obostranom navaljivanju, ostavi g. Najtlija, mada se to protivilo njegovom shvatanju utivosti. G. Najtli, koji nikad nije drao do kitnjastog ophoenja, pruao je svojim kratkim i odlunim odgovorima zanimljivu suprotnost dugim izvinjavanjima i utivim oklevanjima starog gospodina. Pa dobro, ini mi se da u, ako me vi, gospodine Najtli, izvinite, ako ne smatrate da inim neto veoma nevaspitano, ini mi se da u posluati Emu i izii na etvrt sata. Poto ima sunca mislim da je bolje da malo proetam dok mogu. Gospodine Najtli, ponaam se pre-nia vama bez velikih utivosti. Mi bolesnici smatramo da imamo neke povlastice. Dragi gospodine, ne postupajte sa mnom kao sa stranim ovekom. 63-Tu je moja ki koja e me odlino zameniti. Emi e biti veoma milo da vas zabavi. P;ema tome, zamoliu vas za izvinjenje i poi u da nainim svoja tri kruga, svoju uobiajenu zimsku etnju. To je najbolje to moete uiniti, gospodine. Umolio bih vas da mi svojim drutvom uinite zadovoljstvo, ali ja vrlo polako hodam, pa bi vam moj korak bio dosadan, a sem toga pretstoji vam dugo peaenje do Donvela. Hvala, gospodine, hvala, i ja odmah polazim, a mislim da je za vas bolje da to pre krenete. Doneu vam kaput i otvoriu vam batenska vrata. G. Vudhaus najzad izie, ali g. Najtli, um.esto da i sam isto tako odmah krene, sede opet, elei, kako1 je izgledalo, da jo malo proaska. Poe da govori o Ha-rijsti. Ema ga nikad ranije nije ula da govori tako pohvalno. Nisam u stanju da cenim njenu lepotu tako visoko kao vi, ree on, ali ona je vrlo ljupko malo stvorenje, a'o njenoj naravi stekao sam vrlo dobro miljenje. Njene > duevne osobine zavisie od drutva u kome se bude nalazila, ali u dobrim rukama ispae valjana ena. : Radujem se to tako mislite, a nadam se da e se. dobre ruke nai. De, de, ree on, vidim da nestrpljivo oekujete1 pohvalu, i zato u vam rei da ste je doterali. Izleili ste je od iparikog kikotanja. Ona vam zaista slui na ast. Hvala. Bilo bi mi odista teko kad ne bih verovala da sam joj u neem pomogla. Ali nee svako da kae pohvalnu re nj onda kad bi mogao. Vi me, naprimer, ne obasipate esto pohvalama.

Kaete da je jutros opet oekujete? Svakog asa. Zadrala se due nego to je mislila.! Dogodilo se neto to je nju zadralo, moda neki! posetioci. Neke hajberijske torokue! Dosadna nitavila! Moda Harijeta ne smatra dosadnim svakog onog koga biste vi smatrali. Ema je znala koliko je to suvie tano da bi mi; mogla protivreiti i zato ne kaza nita. On uskoro dc dade, osmehujui se: . ' 64 Ne tvrdim da mogu ds pretskaem kada i gde, ili vam moram rei da imam dovoljno razloga da verujem da e vaa mala prijateljica uskoro, uti neto vrlo povoljno. Stvarao! Kako? O emu? O neem veoma ozbiljnom, verujte mi, ree on osmehujui se i dalje. Veoma ozbiljnom! To moe da bude samo jedno ko se to zaljubio u nju? Ko vam se poverio? Ema se ponadala da mu je g. Elten neto nagovestio. G. Najtli je nekako svima bio prijatelj i savetodavac, a znala je da ga g. Elten uvaava. Imam razloga da verujem, odgovori on, da e Ha-rijetu Smit uskoro neko zaprositi, i to neko kome se nema ta zameriti re je o Robertu Martinu. Izgleda da je njena poseta Ebi-Milu ovog leta ostavila snaan utisak na njega. Ludo se zaljubio i hoe da se oeni njom. Vrlo je ljubazan, ree Ema, ali je li siguran da ona hoe da se uda za njega? Dobro, dobro, onda, hoe da je zaprosi. Jeste li time zadovoljni? Preksino je doao u Donvel da se posave-tuje sa mnom. Zna da mnogo cenim i njega i njegovu porodicu i verujem da me ubraja meu svoje najbolje prijatelje. Doao je da me upita mislim li da e postupiti nesmotreno ako tako mlad osnuje svoj dom, smatram li da je ona suvie mlada, jednom reju, odobravam li potpuno njegov izbor; plaio se, moda, da ne smatram (naroito otkad joj vi poklanjate toliko panje) da ona pripada drutvenom krugu koji je iznad njega. Sve to mi je rekao obradovalo me je. Ne znam razboritijeg oveka d Roberta Martina. Uvek govori umesno, otvoreno, iskreno i vrlo razumno. Sve mi je ispriao: svoje prilike 1 namere i ta svi oni misle da uine u sluaju da se on pzeni. To je krasan mladi, dobar je sin i brat. Bez ko-'ebanja sam mu savetovao da se oeni. Dokazao mi je da ^oe da izdrava porodicu, a kad je tako, ubeen sam a Je to najbolje to moe da uini. Pohvalio sam i lepu gospoicu, pa je od mene otiao potpuno zadovoljan Da 1J<;ad ranije nije polagao na moje miljenje, tg asa bi ^ veoma cenio: verujem da je iz koe izaao smatra-lc* me najboljim prijateljem i savetodavcem koga ovek sEma 65moe poeleti. To se desilo preksino. I poto moemo; pretpostaviti da nee mnogo oklevati da govori s tom' gospoicom, a kako izgleda da jue nije govorio, nije iskljueno da se danas nalazi u domu gospoe Godar; tako da ju je moda zadrao neki posetilac koga ona ne smatra dosadnim nitavilom. Molim vas, gospodine Najtli, upita Ema, koja se u sebi smeila skoro sve vreme dok je on priao, otkud znate da gospodin Martin nije jue govorio s njom? Naravno da ne znam sasvim sigurno, odgovori on zaueno, ali to moe da se zakljui. Zar nije celog: dana bila s vama? . < ujte, ree ona, za ono to ste mi ispriali, ka zau i ja vama neto. On je stvarno jue govorio to jest, pisao joj je i ona ga je odbila. Morala je to ponoviti, jer g. Najtli nije mogao d veruje. On ak pocrvene, iznenaen i nezadovoljan, die se sav ljut, govorei: Onda je vea guska nego to sam mislio. Sta za misija ta glupaa? O, naravno, mukarci nikad ne mogu da shvate d ena moe da odbije nekog ko je zaprosi, uzviknu Em? Mukarci uobraavaju da su ene spremne da se udaj za svakog ko ih zatrai.

Gluposti! Nita od svega toga mukarci ne uobra avaju. Ali ta sve to znai? Da Harijeta Smit odbija Roberta Martina! To je ludost, ako je tano, ali se na-j dam da ste pogreili. Videla sam njen odgovor: nije mogao biti jasniji Videli ste njen odgovor! Vi ste i napisali njen od govor. Ema, to je vae delo. Vi ste je nagovorili da gaj odbije. ' Da sam to uinila (to, meutim, odluno odriem) ne bih smatrala da sam pogreila. Gospodin Martin ><, mladi dostojan svakog potovanja, ali ne mogu da o* pustim da je on ravan Harijeti, ak sam prilino izne1 naena to se usudio da joj se obrati. Sudei po vaer izlaganju, kao da se malo ustruavao. teta to nij ostao prj tome. Nije ravan Harijeti! uzviknu g, Najtli vatreno, al nekoliko trenutaka kasnije dodade mirnije i jetko: ;>D 66 on joj odista nije ravan, jer je daleko iznad nje i po pa-jneti i po poloaju. Ema, vi ste se zaneli tom devojkom j to vas zaslepljuje. Kakva prava ima Harijeta Smit, po gvom roenju, svojim osobinama i svom obrazovanju, da trai boljeg od Roberta Martina? Ona je vanbrana ki njko ne zna ija, verovatno bez ikakvog imetka, a sigurno bez uglednih roaka. Znaju je samo kao pitomicu jedne obine kole. Niti je pametna, niti raspolae kakvim znanjem. Nisu je nauili niem korisnom, a suvie je mlada i budalasta da bi sama neto nauila. U tim godinama ne moe imati iskustva, a s tom njenom malom pameti nije verovatno da e jkad stei neko iskustvo koje e joj koristiti. Lepa je, dobre je naravi i to je sve. Kad sam mu savetovao taj brak, ja sam se samo zbog njega dvoumio, jer on zasluuje bolje i ne bi se dobro orodio. Mislio sam da bi se vrlo vercvatno mogao bogatije oeniti, i da nije mogao gore izabrati, ako je eleo razumnog druga ili korisnog saradnika. Ali nisam mogao da tako razlazem zaljubljenom oveku, i bio sam voljan da se pouzdam u njenu bezazlenost, u narav koja e u dobrim rukama kao to su njegove lako biti upuena pravim putem, tako da e na kraju sve biti dobro. Mislio sam da bi u tom braku samo ona dobila i ni za as nisam posumnjao (a ne sumnjam ni sada) da bi sve od reda zadivila njena izvanredna srea. ak -sam bio siguran da ete i vi biti zadovoljni. Palo mi je odmah na pamet da vam nee biti ao to vaa prijateljica naputa Hajfoeri kad se tako dobro udaje. Seam se kako sam u sebi govorio: ak e i Ema, ma koliko da je pristrasna prema Harijeti, smatrati da je to dobar brak. Zaista se udim, malo poznajete Emu kad ste tako neto mogli pomisliti. Sta! Da u smatrati da je jedan seljak (jer kraj sve svoje pameti i valjanosti gospodin Martin nije nita drugo) pogodan mu za moju prisnu Prijateljicu! Da mi ne bi bilo ao ako bi oria napustila Hajberi da bi se udala za oveka koga nikad ne bih mo-9la primiti kao svog poznanika! udim se kako ste mo-9upretpostaviti da bih ja tako mislila o tome. Uveravam s da mislim sasvim drukije. Vae. izlaganje ne ini i se nimalo pravino. Niste pravini prema Harijeti i jeniin pravima. Ima ih koji bi o njima drukije mislili, . 67kao god i ja. Gospodin Martin je od njih dvoje mo bogatiji, ali to se tie drutvenog poloaja, nesumnji je ispod nje. Krug u kome se ona kree daleko je izn njegovog. Ona bi se time ponizila. Ponizila bi se vanbrana ki i neznalica da se u za uglednog i pametnog zemljoradnika! to se tie okolnosti pod kojima je roena, ona pravniki moda moe smatrati kao Niko, ali se to p tivi zdravom razumu. Ne sme ona da ispata tue gre na taj nain to e je drati ispod onih s kojima je od' jena. Nema skoro nimalo sumnje da joj je otac gos din i to imuan gospodin. Za nju se izdano plaa, uskrauje joj se nita u pogledu obrazovanja i udob st'i. Meni je jasno

da je ona gospodska ki, a pret_ stavljam da niko nee porei da se drui s gospodskj kerima. Ona je iznad oospodina Roberta Martma. Ma ko da su njeni roditelji, ree g. Najtli, u ko se. starao o njoj, ne izgleda da je nameravao da uvede u ono to biste vi nazvali boljim drutvom. Po je dobila sasvim osrednje obrazovanje, ostavili su je k<| gospoe Godar da se tu snalazi kako zna ukratko, ( se kree u krugu gospoe Godar, da se drui s poznati cima gospoe Godar. Njeni prijatelji su oevidno smj trali da je to za nju dovoljno, a zaista je bilo dovoljrj Ona sama nije elela nita bolje. Dok vama nije palo pamet da se sprijateljite s njom, nije pokazivala da je mrzak krug u kom se kretala, niti je imala nekih nji da izie iz njega. Letos, kad je boravila kod Ma novih, nije mogla biti srenija. Tada se nije oseala izi njih. Ako joj se sada ini da jeste, to je vae delo. E: prema, Harijeti Smit se niste pokazali kao prijatelji Robert Martin ne bi nikad preduzeo taj korak da n bio uveren da mu je ona naklonjena. Poznajem ga dob; Oseanja su mu suvie iskrena da bi se obratio ne1' devojci na sreu, oslanjajui se sebino samo na sv ljubav. A to se tie uobraenosti, ne znam oveka bi je imao manje. Budite uvereni da ga je ona ohrabri Erni je najzgodnije bilo da n odgovori neposre na to tvrenje. Vie je volela da opet uzme u odbr svoju prijateljicu. Vi ste vrlo vatren prijatelj gospodina Martina, ali, to sam ve kazala, nepravini ste prema Harijeti. jjarijetine osobine, na osnovu kojih ima prava da trai ^a se dobro uda, nisu toliko za potcenjivanje kao to gte ih vi prikazali. Ona nije otroumna, ali ima vie zdravog razuma nego to vi mislite, i ne zasluuje da se o njenoj pameti tako uvredljivo govori. Meutim, ako i preemo preko te take i pretpostavimo da je, kao to ste je vi opisali, samo lepa i dobre naravi, dopustite da vam kaem da te osobine, u onoj meri u kojoj je ona njjma obdarena, nisu beznaajne za veinu sveta, jer je ona vrlo lepa devojka i sigurno je devedeset devet ljudi ud sto smatraju takvom. A sve dok se ne pokae da mukarci s vee visine posmatraju lepotu nego to se obino misli, sve dok ne ponu da se zaljubljuju u obrazovane umove umesto u lepa lica, sve dotle e devojka krasna kao Harijeta biti sigurna da e joj se diviti i tra-itj je, da e moi da bira izmeu mnogih i prema tome da e imati prava .da mnogo zahteva. A i njena dobro-udnost nije tako beznaajna osobina, poto obuhvata istinsku blagost naravi i dranja, izvanrednu linu skromnost, i gotovost da se sloi s drugima. U velikoj sam zabludi ako mukarci uopte ne smatraju da su takva le-taota i narav najbolje osobine koje ena. moe da ima. Vere mi, Ema, sluajui vas kako zloupotrebijava-e svoju razboritost, skoro u i ja poeti tako da mislim. Mje je biti bez pameti nego je tako ravo upotreblja-ati kao to vi inite. Naravno, uzviknu ona vragolasto, znam da svi i tako mislite. Znam da je devojka kao Harijeta upravo no o emu svaki mukarac sanja istovremeno mu 'psenjuje ula i zadovoljava njegovu pamet. O, Harijeta noe da bira. Ako jednog dana resite da se oenite, ona e upravo ena za vas. I treba li joj se uditi to u se-lamnaestoj godini, kad tek ulazi u ivot, kad je jo ne naju dovoljno, ne prihvata prvu ponudu koja joj je ICinJena? Ne ostavite joj, molim vas, vremena da se Syrne unaokolo. , Uvek sam smatrao da je to vae prijateljstvo s vm VrL budalasto, ree sad g. Najtli, mada sam to 1 uJe miljenje zadravao za sebe, ali sad uviam da e 68ono biti vrlo kobno za Harijetu. Toliko joj govorite njtooj lepoti i o tome ta sve treba da oekuje da e s uobraziti, pa joj skoro niko iz njene okoline nee bi* dobar. Tatina uz slabu pamet moe svakojako zlo ^ naini. Nita lake mladoj devojci nego da pone gleda suvie visoko. Harijeti Smit se moe desiti da a dobije tako mnogo branih ponuda mada je vrlo lep Razumni ljudi, ma ta vi rekli, ne vole da imaju glupav ene. Ljudi iz dobre porodice nee rado uzeti devojk' nepoznatog porekla a veina opreznih ljudi plaie s

nezgoda i sramote koje bi ih mogle snai kad se razjas" tajna njenog roenja. Pustite je da se uda za Rober Martina, pa e biti sigurna, potovana i srena elo* veka; ali ako je potstiete da oekuje neku sjajnu udaji i uite je da prihvati samo nekog vrlo znaajnog i vr bogatog, moe se desiti da do kraja ivota ostane u oni gospoe Godar - ili bar (jer Harijeta Smit je devojl" koja e se za nekog ipak udati) dok ne padne u oaj nje i ne bude zadovoljna da uhvati sina starog uitelj pisanja. Gospodine Najtli, naa miljenja o tome pita; jii toliko se razilaze da ne vredi raspravljati. Samo emo g jo vie naljutiti jedno" na drugo. A to kaete da je r: u-stim' da se uda za Roberta Martina, to je nemogue: ga je odbila, i to tako odluno, mislim, da je nee dtugi, put zaprositi. Ma kakvo zlo da je nainila odbivi ga, ne! moe ga vie popraviti. A to se tie samo tog odbijan ja, neu da tvrdim da nisam moda malo uticala, ali vas uveravam da tu ni ja niti ko drugi nije imao mnogo da se trudi. Njegova spoljanost mu toliko kodi, ponaa se tako ravo, da ga ona ne bi prihvatila ak da mu je va-j nije i bila naklonjena. Moda je mogla da ga porosi pre no to je upoznala ma kog ko je bolji od njega. On je brat njenih prijateljica i potrudio se da joj se uc padne, a poto dotle nikog boljeg nije srela (to je ono a mu je mnogo pomoglo) moda joj se i nije uinio nep' jatan dok je bila u Ebi-Milu. Ali sad stvari stoje druki je. Sad zna ta su gospoda, i samo pravi gospodin obrazovanju i ponaanju ima izgleda da uspe kod rijete. 70 Glupost, najvea glupost koju sam ikad uo! uz-viknu g. Najtli. Robert Martin se ponaa razumno, iskreno i dobroudno, a u njegovoj dui ima vie istinske otmenosti nego to je Harijeta Smit u stanju da shvati. Ema ne odgovori nita, trudei se da izgleda vesela j ravnoduna, ali se ustvari oseala nelagodno i jedva je ekala da on ode. Nije se kajala zbog onog to je uinila; i dalje je verovala da bolje od njega rasuuje u pitanjima enskih prava i uglaenosti, ali se ipak bila pavikla da obino s potovanjem slua njegovo miljenje, pa joj je bilo krivo to joj se on tako odluno usprotivio. Vrlo se neprijatno oseala dok je tako ljutit sedeo naspram nje. U tom nelagodnom utanju proteklo je nekoliko trenutaka i Ema je samo jednom pokuala da /govori o vremenu, ali joj on nije odgovorio. Razmiljao je. Ono to je pritom zakljuio, izrazio je ovim recima: Robert Martin nije mnogo izgubio ako je samo u stanju da tako misli, a nadam se da e to uskoro shvatiti. Vi najbolje znate ta nameravate s Harijetom, ali poto ne kriiete svoju sklonost za sklapanjem brakova, slobodno mi je da nagaam ta imate u vidu, ta snujete i spremate. Samo u vam kao prijatelj dati na znanje, ako pomiljate na Eltena, uzaludno se trudite. Ema se nasmeja, poriui. On nastavi: Verujte mi, na Eltena ne vredi misliti. Elten je vrlo dobar ovek i uiva ugled kao paroh Hajberija, ali nimalo nije verovatno da e se nesmotreno oeniti. Vie nego mnogi drugi on ceni vrednost lepog prihoda. Elten e moda govoriti sentimentalno, ali e postupati razumno. On isto tako dobro zna svoju vrednost koliko vi znate Harijetinu. Svestan je da je veoma lep i svuda omiljen. A sudei po onome kako obino govori u asovima iskrenosti, kad su samo mukarci prisutni, ubeen sam da se nee nesmiljenc zaleteti. uo sam ga kako vrio oduevljeno pria o jednoj velikoj porodici mladih devojaka s kojima se drue njegove sestre i od kojih Syaka ima po dvadeset hiljada funti. Veoma sam vam zahvalna, ree Ema smejui se Pet. Da sam uvrtela sebi u glavu da gospodina Eltena ?;enim Harijetom, bilo bi vrlo ljubazno od vas to ste i otvorili oi; ali zasad elim samo da Harijetu zadrim . 71za sebe. Zavrila sam sa sklapanjem brakova. Ne mog\ oekivati da u ikad dostii ono to sam uinila u Rern dolsu. Prekinuu dok mi dobro ide. Dovienja, fee on ustajui i ode naglo. Bio jt vrlo ljut. Oseao je koliko se taj mladi morao razoa^ rati, i teko mu je bilo to je i on tome doprineo

svojirri odobravanjem; a silno ga je jedila i uloga koju je, kakcj je verovao, Ema u toj stvari odigrala. I Ema je ostala ljuta, ali njeni razlozi nisu bili tak odreeni kao njegovi. Nije se uvek oseala onako pot puno zadovoljna sobom kao g.' Najtli, onako do kraj. uverena da je njeno miljenje tano, a miljenje protiv nika pogreno. On je otiao mnogo sigurniji u sebe neg ona. Meutim i ona nije bila sasvim utuena, te je sara trebalo da proe izvesno vreme i da se vrati Harijet pa da se sasvim umiri. Poela je da, se brine to se Ha rijeta tako dugo zadrala. Uznemirila se pri pomisli d je taj mladi moda doao jutros do gospoe Godar sastao se sa Harijetom da bi je lino ubedio. Maogo , brinula da ova, posle svega, ipak ne popusti,, i kad sj Harijeta pojavila, vrlo dobro raspoloena, ne objanja* vajui takvim razlogom svoje dugo otsustvo, osetd izve sno zadovoljstvo koje je uspokoji i ubedi da, ma ta m" slio i govorio g. Najtli, nije uinila nita to se ne. moglo opravdati oseanjima i prijateljstvom jedne ei za drugu. ' Uplaio je malo onim to je rekao o g. Eltenu. kad je razmislila da g. Najtli nije bio u stanju da posmatra kao ona, niti s onom panjom (mora joj se pustiti da to sebi kae, uprkos razmetanju g. Najtlijj i vetinom koju ona ima da uoi takve stvari, zatim'a'i govorio u Ijutini i ne merei reci, poverovala je da *| sve to rekao vie zato to je u svojoj srdbi eleo * tako bude, nego to je stvarno neto znao. On je sa kako imao vie prilike no ona da uje g. Eltena kad c vori otvoreno, i g. Elten moda zaista nije neoprezan! nerazmiljen u novanim pitanjima: moglo bi biti sasva prirodno da je u tome osetljiv Ali g. Najtli nije uzeo| obzir uticaj silne ljubavi koja se suprotstavlja svim kl ristoljubivim pobudama. G Najtli tu ljubav nije viri'.?! | razume se, nije razmiljao o njenom dejstvu. Ona v* tlela toliko da nije mogla sumnjati da e ta ljubav savladati sva kolebanja koja bi izvesna umerena opreznost, jiioda u prvi mah nalagala; a bila je uverena da g. Elten nije preterano oprezan, nego umereno, onoliko koliko i treba. Harijeta joj svojim veselim izgledom i dranjem povrati dobro raspoloenje: nije se vratila s mislima o g, Martinu, ve sa eljom da razgovara o g. Eltenu. G-ca j\Te joj je neto ispriala i ona to ponovi s velikim uivanjem, G, Peri je bio kod g-e Godar da pregleda jedno bolesno dete, video se s g-com Ne i ispriao joj kako ]('. uoi toga dana, vraajui se iz Klejton Parka, sreo g, Eltena i uo, na svoje veliko iznenaenje, da se g. Elten uputio u London i misli da se vrati tek sutradan mada su ga to vee prijatelji oekivali na partiju vista, a nikad ranije nije izostajao; g. Peri ga je zbog toga pre-k'orio i kazao mu kako nije lepo od njega, njihovog najboljeg igraa, to ih ostavlja, i svim silama je pokuao da ga nagovori da odloi svoj put samo za jedan dan, ali nije uspeo: g. Elt'en je bio reen da produi i izjavio je, na nekj zaista veoma neobian nain, da ide poslom koji ne bi odloio ni za ta na svetu, dodavi kako treba da svri neto vrlo prijatno i da jaosi neto vanredno dra-goceno. G. Peri nije mogao sasvim da ga razume, ali je posumnjao da se radi o nekoj gospoici i to mu je kazao, a g. Elten ga je samo pogledao vrlo zadovoljno, osmehujui se, i odjahao u odlinom raspoloenju. Gca Ne joj je sve to ispriala i mnogo joj je jo priala o g. Eltenu. Kazala je, gledajui vrlo znaajno u nju, da ona ne tvrdi da zna kakav je to posao, ali zna samo to da je /ena koju je gospodin Elten izabrao najsrenija ena na svetu jeT nesumnjivo nema oveka tako lepog i prijatnog kao to je g. Elten. 72GLAVA DEVETA Ma koliko se na nju ljutio g. Najtli, Ema se nije m gla ljutiti na samu sebe. Rasrdio se toliko da je prolo vie vremena no obino dok nije opet doao u Hartfild. A kad su se videli, njegov ozbiljni izgled _pokazivao je da joj nije oprostio. Njoj je bilo ao, ali nije bila u sta-j nju da se kaje. Naprotiv, sledeih nekoliko dana stvarii su se tako razvijale da su joj se njene namere i postupci inili sve vie opravdani i postajali joj sve drai.

Slika je prispela, lepo uramljena, ubrzo posle povratka g. Eltena, i poto su je okaili iznad kamina sobe) u kojoj se redovno sedelo, on je ustao da je pogleda V uzdiui izustio nedovrene reenice pune divljenjai upravo kako je trebalo. Sto se tie Harijetinih oseanja^ ona su se oigledno razvijala u ljubav, onoliko jaku i poj-stojanu koliko su to njena mladost i priroda doputale^ Ema je uskoro zadovoljno zapazila da se Harijeta ei g. Martina samo onda kad hoe da ga uporedi s g. .Eltej nom, a to poreenje je uvek ispadalo izvanredno povolj no za ovog drugog. Njena zamisao da duu svoje mlade prijateljice o gati itanjem i razgovorima nije nikad otila dalje nekoliko prvih poglavlja i namere da se sutradan pro* dui. Mnogo je lake bilo askati nego uiti, mnogo prijatnije pustiti mati na volju i snovati o Harijetinoj srei, nego se truditi i razvijati njenu mo shvatanja ili v&r bati je na injenicama Jedini knjievni posao kojim sC sad bavila, iedina duhovna hrana koju je spremala z*. vee &vog ivota, sastojao se u tome to je prikupljaj 74 '; sve mogue zagonetke do kojih je mogla doi i prepisivala ih u tanku svesku od glatke hartije koju joj je prijateljica nainila i ukrasila je arama i grbovima. U ovom veku knjievnosti nisu retke takve zbirke, j to velikog obima, G-a Ne, glavna uiteljica u koli g-e Godar, ispisala je bar tri stotine zagonetki, a Harijeta, koja je kod nje prvi put to videla, nadala se da e, uz pomo g-ce Vudhaus, prikupiti i mnogo vie. Ema joj ie koristila svojom dosetljivou, pamenjem i ukusom; a kako je Harijeta imala vrlo lep rukopis, postojali su svi izgledi da e zbirka biti odlina i po izgledu i po koliini. Gospodina Vudhausa je taj posao zabavljao skoro isto koliko i devojke, te je vrlo esto pokuavao da se seti neeg to bi vredelo da upiu. Kad je bio mlad znao je silno mnogo otroumnih zagonetki udi se kako ne moe da ih se seti; ali nada se da e mu vremenom pasti na pamet. I uvek se svravalo sa Kiti, devoje lepo al' leno. Ni njegov dobri prijatelj Peri, s kojim je govorio o tom pitanju, nije bio u stanju da se seti nieg to bi liilo na zagonetku. Ali je on Perija zamolio da ima to na umu, pa je verovao, s obzirom da Peri via puno sveta, da bi s te strane moglo neto da doe. Njegova ki nimalo nije elela da pri ovome uposli sve umove Hajberija. Traila je samo pomo g. Eltena. Pozvala ga je da im zabelei sve uistinu zgodne zagonetke, pitalice ili arade kojih bi se prisetio. Gledala je sa zadovoljstvom kako se revnosno trudi da se doseti neeg, a u isti mah zapaala je kako briljivo pazi da mu preko usana ne pree nita to ne bi bilo otmeno, nita to ne bi odavalo potovanje prema lepome palu. Njemu su imale da zahvale za dve-tri najutivije zagonetke u svojoj zbirci. A kad se on radostan i oduevljen na kraju setio i s prilino oseanja izrekao onu poznatu saradu: Prvi deo boljku znai Od koje mi drugi pati, A celina lek najbolji, Boljku ovu da prekrati. 75Njoj je bilo iskreno ao to je morala priznati da je ve prepisana na jednoj od prvih strana. to nam ne biste sami smislili neku pitalicu, g spodine Eltene? zamoli ga ona. Na taj nain bie s. svim sigurno da je nova, a vama bi to bilo vrlo lako. O, ne, nije nikad, ili skoro nikad u svom ivotu n. pisao neto te vrste. Uasno je glup! Boji se da ga a ni gospoica Vudhaus, on zastade za asak, ili gosp* ica Smit, ne bi mogle nadahnuti. Pa ipak, ve sutradan pojavio se jedan dokaz n dahnua. Svratio je .na nekoliko trenutaka, koliko da im stavio na sto list hartije sa aradom koju je, ka ree, neki njegov prijatelj uputio jednoj mladoj gosp ici kojoj je

poklonio svoje srce. Ali po njegovom d: anju Ema je odmah osetila da je to on sastavio. . Ne prilazem je za zbirku gospoice Smit, ree oi Poto pripada mome prijatelju, nemam prava da je nu i najmanje izlaem tuim pogledima, ali e vas mo'* zanimati da je proitate, Te rei su bile upuene vie Emi nego Harijeti, Ema je to shvatala: bio je vrlo zbunjen, pa mu je laki bilo da sretne njen pogled nego pogled njene prijati ljice. Odmah zatim je otiao. Posle krae poivke, E ree smeei se i pruajui hartiju Harijeti: Uzmite, to je za vas. Uzmite ono to vam pripada Ali Harijeta je sva drhtala i nije bila u stanju da je se dotakne, te je Ema, kojoj nikad nije bilo krivo ia bode prva, morala sama da je -proita: Gospoici * * SARADA Sjaj, rasko i silu prvi deo slika, K'o gospodar zemlje tu se ovek vidi; U drugome delu, huni morski vali Razmiu se pred njim, drhte sure hridi. Al' to dvoje skupa gle. promene velje! uvek, gordo biee, moii, klei, pada, I nad tim silnikom, pred kojim svet strepi, 2ena, divna ena, neumitno vlada. Ti e, dosetljiva, lako nai ta je, Nek' ti oko blago kae da pristaje! Ona je proita, razmisli, uhvati smisao, proita je ponovo da b; bila sasvim sigurna da joj nita nije promaklo u tim stihovima, a zatim je dodade Harijeti i ostade da se veselo smei, govorei u sebi, dok se Harijeta, sva zbunjena nadom i sporou svog mozga trudila da odgonetne: Vrlo dobro, gospodine Eltene, zaista vrlo dobro. Mije vam rava arada. UDVARANJE odlian nago-vetaj. Odajem vam priznanje. 2elite da ispitate ta moete da oekujete. Time jasno kaete: 'Molim vas, gospoice Smit, dopustite mi da vam se udvaram. Jednim svojim pogledom pokaite da odobravate i moju aradu i moje narnere'. Nek' ti oko blago kae da pristaje! To je upravo Harijeta. Blago to je prava re za njeno oko; od svih moguih prideva to je najtaniji. Ti e, dosetljiva, lako nai ta je. Hm Harijetina dosetljivost! Utoliko bolje. ovek mora zbilja da bude veoma zaljubljen pa da je tako opie. Ah, gospodine Najtli, volela bih da vam ovo pokaem; verujem da bi vas to ubedilo. Jednom u ivotu {noraLi biste priznati da ste se prevarili. Zaista izvrsna sarada i veoma celishodna. Sad e se stvar ubrzo resiti. _ Nestrpljiva Harijetina zapitkivanja prinudila su je d prekine ova veoma prijatna razmiljanja, koja bi se e jo produila. ta bi to moglo biti, gospoice Vudhaus? Sta bi 0 moglo biti? Nemam pojrrfa nisam u stanju nita da Pgodim. ta bi to moglo da bude? Pokuajte da resite, 76 77gospoice Vudhaus. .Pomozite mi. Nikad nisam videl^ ' neto tako teko. Da li je to kraljevstvo? Pitam se ko li je taj prijatelj i ko bi mogla da bude ta mlada gospoica Mislite li da je ovo dobra zagonetka? Da nije to ena? ena, divna ena, neumitno vlada. Da nije Neptun? . . . huni morski vali Razmiu se pred njim ... Ili trozubac? Ili sirena? Ili ajkula? O, ne, ne moe biti ajkula, nema dve rei. Mora da je neto vrlo otroumno, inae je ne bi doneo. O, gospoice Vudhaus, mislite li da emo ikad uspeti da je resimo? Kakve sirene i ajkule! Gluposti! Draga moja Hari. jeta, gde vam je pamet? to bi nam donosio aradu koju je neki prijatelj smislio o sireni ili ajkuli? Dajte mi tu hartiju i sluajte. Za gospoicu * *, itajte gospoicu Smit.

Sjaj, rasko i silu prvi deo slika, K'o gospodar zemlje tu se ovek vidi; To je DVOR.1) U drugome delu, huni morski vali Razmiu se pred njim, drhte sure hridi. To je BROD, ne moe biti jasnije. A sad kao. kn svega: Al" to dvoje skupa, (UDVARANJE, znate ve) gle promene velje! ovek, gordo bie, moli. klei, pada, I nad tim silnikom, pred kojim svet strepi, ena, divna ena, neumitno vlada. ') Sloena re po kojo.i Je sastavljena ova arada ieste cl ship (udvaranje) sastavljena od reci court (dvor) i ship (broj (pr. prev.). 78 ,_jubazne reci koje potpuno odgovaraju! A zatim dolazi ^jiolba, koju ete, nadam se, draga moja Harijeta, lako ,8zumeti. Proitajte je natenane u sebi. Ne moe biti ;uinnje da je napisana za vas i upuena vama. Harijeta nije dugo odolevala tako slatkom ubei-ranju. Proitala je zavrne stihove i sva je ustreptala od ;ree, Nije bila u stanju da govori. Ali od nje se nije aj trailo da govori. Dovoljno je to je oseala. Mesto ,aje je govorila Ema. U ovim ljubaznim recima znaenje je tako jasno i 0<Jreeno, ree ona, da ja ni asa ne sumnjam u nacere g. Eltena. On vas eli da zadobije i uskoro ete dobiti o tome savren dokaz. Tako sam i mislila. Nisam ve-rovala da bih se tu mogla prevariti, ali sad je sigurno: on je u dui isto onako opredeljen i odluan kao to su ioje elje u toj stvari bile od prvog asa kad sam vas upoznala. Da, Harijeta, jo otada ja neprestano elim da se dogodi upravo ovo to se dogodilo. Nisam nikad bila u stanju da kaem da li brak izmeu vas i g. Eltena vie odgovara naim eljama ili prirodnom toku stvari toliko je to u jednakoj meri i verovatno i ba ono to treba da bude! Vrlo sam srena. estitam vam, draga moja Harijeta, od sveg srca. Njegovom ljubavlju mogla bi svaka ena da se ponosi. Taj brak vam donosi samo dobra. Pruie vam sve to vam je potrebno ugled, nezavisnost, domae ognjite omoguie vam da se nastanite u sredini gde se nalaze svi vai iskreni prijatelji, blizu Hartfilda i mene, i za svagda e utvrditi nau prisnost. To je, Harijeta, brak zbog kojeg nijedna od nas nikad nee pocrveneti. Draga gospoice Vudhaus, i opet Draga gospoice Vudhaus, bilo je sve to je Harijeta mogla da izusti, uz mnoge tople zagrljaje. Ali kad su najzad dospeli do neeg to je liilo na razgovor, njena prijateljica jasno vide da ona shvata, osea. oekuje i sea se, upravo onako kako treba. Vrline g. Eltena dobile su iroko priznanje. to god vi kaete uvek je tano, uzviknu Hari-Je|a> i zato pretpostavljam, verujem i nadam se da je ^'o inae to ne bih mogla ni zamisliti. Prevazilazi sve ja zasluujem. Gospodin Elten, koji bi mogao dobiti 79koju hoe! O njemu zaista ne moe biti razliitih miljenja. On je toliko iznad ostalih. Kad samo pomisli.:!) na te divne stihove. .. 'Gospoici***' Blagi Boe, kako jq to lepo smiljeno! Da li je to zaista meni namenjeno? U to sam sigurna i neu ni da ujem takva pitanja. To je izvesno. Oslonite se na moj sud. Ovo je kao neka vrsta prologa za pozorini komad, kao neki moto !.<a knjizi; uskoro e za ovim stihovima doi vrlo sadrajnu proza. To je neto to niko nije mogao oekivati, Pre me-sec dana ni sama nisam na to pomiljala! Zaista se ua svetu deavaju najudnije stvari! Zaista se deavaju, i zbilja su udne kad se tako neka gospoica Smit upozna s nekim gospodinom El Lenom. Jer se sasvim izuzetno dogaa da ono to se tako oevidno, tako opipljivo pokazuje kao neto to bi ue-balo poeleti, ono to bi trebalo poeleti, ono to drugi svet naroito udeava i priprema, tako samo od sebe, odmah i ona'ko kako treba ostvari. Po drutvenom polo* aju vi i gospodin Elten upueni ste jedno na drugo; .sve okolnosti u vaem i njegovom ivotu ine da ste vi, kao stvoreni jedno za drugo. Va e brak biti

isto onako pridodan kao onaj u Rendolsu. Izgleda, zbilja, da u vazduhu Hartfilda ima neeg to ljubavi tano ukazuje pravac u kom treba da se razvija i vodi je upravo onini koritom kojim treba da tee. 'Prave ljubavi put nikad lak nije bio' Kad bi se u Hartfildu priredilo jedno izdanje ekspiro* vih dela, ono bi sadralo duu primedbu uz ovaj stih. Da se gospodin Elten zbilja zaljubi u mene baij u mene kraj tolikih drugih, a na Miholj-dan ga jo ni sam nj poznavala, i nisam moqla ni da razgovaram njim! I to on, najlepi ovek koji se moe zamisliti, vek koga svi uvaavaju, isto kao i gospodina Najtlij Toliko ga svi pozivaju da se pria kako nikada ne bi m rao sam\ da obeduje ako nee, da ima vie poziva no sto je u sedmici dana, I kako je sjajan u crkvi!' Gospoica Ne je zabeleila sve reenice Jevanelja po kojima ;,s piopovedao otkako je doao u Hajberi. Blagi Boe! Kad 80 Wm se setim onog dana kad sam ga prvi put videla! Nije mi bilo ni na kraj pameti! Kad smo ule da e proi pored kue, ja i dve gospoice Ebot otralg smo u prednja odaju i virile kroz kapke; onda je naila gospoica Ne, izgrdila nas, oterala i ostala sama da viri; pa ipak, ubrzo me je pozvala natrag i pustila da i ja gledam tu se pokazala vrlo dobra. Uinio nam se divan! Iao je pod ruku s gospodinom Koulom! To je brak koji e morati da odobre vai prijatelji, ma ko i ma ta oni bili, ako samo imaju zdravog razuma a mi se na budale neemo obazirati. Ako im je stalo da budete sreni u braku, evo oveka ija prijatna narav to u dovoljnoj meri obeava; ako im je elja da boravite u istom kraju i krugu u koji su vas oni sme-stili, ona je ispunjena; a ako im je glavni cilj da se, kako se to obino kae, dobro udomite, tu su, eto,, i prilino imanje i ugledan poloaj i uspon u drutvu, koji ih moraju zadovoljiti. Da, sasvim tano. Kako vi to lepo kaete! Volim da vas sluam. Sve razumete.. Vi i gospodin Elten ste .podjednako otroumni. A ova arada! Da sam godinu dana uila, ne bih nikad mogla tako neto da sastavim. Po nainu na koji je jue odbijao, odmah sam pomislila da e ipak ogledati svoju vetinu, Mislim, zaista, da je to, bez ikakvog izuzetka, najbolja arada koju sam ikad proitala. Sigurna sam da umesniju nisam ula. Dvaput je dua od svih koje smo dosad imali. Ne mislim da joj duina ide naroito u prilog. Ovakve stvari obino treba da budu to krae. Harijeta se suvie zadubila u stihove da bi ovo ula. Padala su joj na pamet najpovoljniia poreenja. Jedno je, poe ona. zaarenih obraza, biti vrlo razborit, onako obino, k?o i svi drugi, i onda, ako treba neto Tei, esti, napisati nismo < kazati tano ono to je Neophodno, sasvim kratko, a sasvim je drugo neto pisati stihove i aTade kao to, je ova. Ema ne bi moala poeleti da Harijeta vatreni je odbaci prozu g. Martina, Kako su Ijupkj ovi stihovi' nastavljala je Harijeta Ova dva poslednja! Ali kako da ma vratim ovu a6 Em 81T radu i kako da kaem da sam je resila? O, gospoice Vudhaus, ta da radimo? Prepustite to meni. Vi nemojte nita da radite. Or e, verujem, doi veeras ovamo i ja u mu je onda vra< titi; nas dvoje emo progovoriti nekoliko besmislica, vi se neete izloiti. Vae meke oi same e izabrati a! kad da zablistaju. Oslonite se na mene.

O, gospoice Vudhaus, ba je teta to ne smem ds upiem ovu divnu* aradu u svoju svesku! Sigurna san da nemam nijednu koja je i upola tako dobra. Izostavite poslednja dva stiha, i onda nema razl ga da je ne upiete. O, ali ta dva stiha. . . ... najbolja od svih. Slaem se. Ona su za lini uivanje, pa ih za lino uivanje i zadrite. Mada ih ra dvajate, oni ostaju napisani. Pesmica je i dalje ono je, a i njen smisao ostaje isti. Samo, im njih izdvojit nestaje odreene namene, a ostaje vrlo lepa, ljupka ai rada, koja moe da ue u svaiju zbirku. Budite uv reni da mu ne bi bilo milo ako biste prezreli njego aradu, ba kao ni njegovu ljubav. Zaljubljenog pesn: k^ treba ohrabriti u oba ta svojstva ili ni u jedno: Dajte mi svesku: ja u je prepisati i onda vi nemat ega da se plaite. Harijeta se pokori, mada u dui nije mogla da razdvoji delove te pesmice, tako da nije bila sasvim sigurna da njena prijateljica ne upisuje u knjigu izjavu ljubavi. A taj dar izgledao je suvie skupocen da bi e izloi tuim pogledima. Nikad neu pustiti tu knjigu iz ruku, ree ona. Vrlo dobro, odgovori Ema, to je sasvim prirod: oseanje i to due bude trajalo bie mu milije. Ali e mog oca: neete mi zameriti ako mu proitam arad Priinie mu veliko zadovoljstvo. On voli sve takve smie, naroito kad se u njima odaje pota eni. Gaji i: vanredno nena, viteka oseanja prema nama. Mora' mi dopustiti da mu je proitam. Harijeta je izgledala sumorna. ' Draga moja Harijeta, ne smete suvie da se zanosite ovom aradom. Odaete svoja oseanja, a to nee biti pristojno, ako budete suvie zamiljeni i osetljivi i 82 pridavali joj vie znaaja, ili ak i sav znaaj koji joj se moe pridati. Ne dajte da vas pomete taj mali znak divljenja. Da mu je naroito bilo stalo da to ostane u tajnosti, ne bi je ostavio kad sam ja bila prisutna: pruio ju je vie meni nego vama. Ne treba tu stvar da uzidamo suvie ozbiljno. Dovoljno je ohrabren da moe da nastavi dalje, i ne moramo neprestano da uzdiemo nad ovom aradom. O, svakako. Nadam se da se neu pokazati smena zbog nje. inite kako hoete. G. Vudhaus ue u sobu i ubrzo se opet povede razgovor o tom predmetu, poto je ponovio svoje redovno pitanje: Dakle, mile moie, kako napreduje vaa sveska? Jeste li dobile neto novo? Jesmo, tata. Imamo neto da vam proitamo, neto sasvim novo. Jutros smo nale na stolu list hartije (ve-rujemo da ga je ispustila neka vila) s jednom vrlo zgodnom aradom i ovoa asa smo je prepisale. Ona mu je proita, upravo onako kako je^on voleo da mu se ita, lagano i razgovetno, dva-triput, i objanjavajui mu usput svaku strofu. Mnogo mu se dopala, i kao to je ona predvidela, naroito je na njega napravio utisak zakljuak koji je odavao divljenje prema le-pome polu. Da, da, to je zbilja vrlo tano; ba lepo reeno. Veoma istinito. '2ena, divna ena'. To je tako zgodna a-rada, mila moja, da lako pogaam koja je vila nju do-nela. Niko drugi sem tebe, Ema, ne bi bio u stanju da neto tako lepo napie. Ema samo klimnu glavom i nasmei se. Poto je malo razmiljao i vrlo razneeno uzdahnuo, on dodade: Ah, nije teko poznati na koga si. Tvoja draga mati bila je vrlo vesta u svim tjm stvarima. Kad bih samo irnao njeno pamenje. Ali ja ne mogu niega da se se-tim, ak ni one zagonetke o kojoj sam vam govorio. Pamtim samo prvu strofu, a ima ih vie: Kiti, devoja lepo al' leno, U srcu mome zapali plam. U pomo stie deak sa strelom, Oi mu behu vezane velom Ah, bolje da sam ostao sam!

5% 83I to je sve to pamtim,-ali i dalje je, do kraja, vrlo otroj umno. Samo mi se ini, mila moja, da si kazala kako j(j ve imate. Jeste, tata, upisana je na drugoj strani nae knjige Prepisali smo je iz L e p i h odlomaka. Znate, vnju sastavio Garik. Da, to je tarto. teta to ne mogu da se set; kako ide dalje. Kiti, devoje lepo al' leno. To ime me potsea na jadnu Izabelu, jer njoj zamalo nismo dali ime Katarina, po babi. Nadam se da e idu.e nedelje biti ovde kod nas. Jesi li mislila, mila moja, g.-e e je smestiti j koju e sobu spremit; 7a decu? O, da ona e, naravno, dobiti svoju sobu, oru koju uvek dobija, a za decv tu je deja soba kao i obino. Zato bih neto menjala? Ne znam, mila moja ali odavno nije bila ovde ~-> jo od Uskrsa, a i tad je ostala samo nekoliko dana. Vrlo je nezgodno to je gospodin Dem Najtli advokat. Jadu Izabela! Vrlo je alosno to je otrgnuta od svih nas. Si gumo e joj biti teko kad doe i ne zatekne gospoi Tejlor. ,., Ali, tata, to je nee iznenaditi. Ne znam, mila moja. Mene je mnogo iznenadilo ka; sam prvi put uo da e se udati. Kad Izabela doe moraemo pozvati na ruak g spodina i gospou Vesten. Da, mila moja. ako bude VTemena. Ali (vrlo po titenim glasom) ona dolazi samo na nedelju dana. Ne emo ni za ta imati vremena. teta to ne mogu due da ostanu ali izgleda d drukije ne moe biti. Gospodin Don Najtli mora d bude u gradu 28-og. A mi, tata, treba da budemo zadg voljni to emo dobiti sve vreme koje mogu da prove' van grada, to nee odvojiti dva-tri dana za Donv Gospodin Najtli obeava da ovog Boia nee traiti <J dou kod njega, mada i sami znate da je vie vremen prolo otkako su bili kod njega, nego kod nas. Bilo bi zaista strano, mila moja. kad bi jadna Iz> be]a otila negde drugde umesto u Hartfild. 84 G. Vudhaus nikad nije hteo da dopusti da i g. Najtli jjjxa prava na svog brata, niti da ma ko sem njega ima prava na Izabelu. Neko vreme je sedeo i razmiljao, a da ree: Ne vidim zato bi sirota Izabela morala tako brzo se vrati, ako ve on mora. Ja u, Ema, pokuati da je di da ostane due kod nas. Ona i deca sasvim lepo da ostanu. O, tata, to nikad niste mogli da postignete i mislim ja nikad i neete postii. Izabela nee hteti da ostane gama bez mua. To je bilo tako istinito da pogovora nije moglo biti. }Aa koliko da mu to nije bilo prijatno, g. Vudhausu ostade samo da uzdahne u znak mirenja sa sudbinom. Videi kako se snudio pri pomisli da je njegova ki tako pri-'vrena svome muu, Ema pree odmah na neto to e ga razvedriti. Harijeta mora da bude to vie s nama kad dou moj zet i sestra. Ubeena sam da e joj se dopasti deca. Mi se vrlo ponosimo tom decom, ^ar ne, tata? Ko li e joj se uiniti lepi, Henri ili Don? E da, to se i ja pitam. Jadni maliani, kako e se radovati to dolaze ovamo! Oni mnogo vole da budu u Hartfildu, Harijeta. Kako da ne. Ja zaista ne znam ko ne voli. Henri je krasan deak, a Dor je sav na mamu. Henri je najstariji; ime su mu dali po meni, ne po njegovom ocu. A drugoga, Dona, nazvali su po ocu. Veruj&m da su se mnogi udili to prvog sina nisu tako nazvali, ali je Izabela htela da se on zove Henri, i ja sam smatrao da je to vrlo lepo od nje. A on je zbilja veoma pametan. Svi su oni veoma pametni i umiljati. Dou, tako, stanu kraj moje stolice i kau: 'Deda, hoete da nam date pare kanana?' a Henri mi je jednom traio a ja sam mu rekao da su noevi samo za dede. Mi-

da je njihov otac esto suvie grub prema njima. ini vam se da je grub, ree Ema, zato to ste sami vrlo blagi, ali ako biste ga uporedili s drugim C(?vjmar ne biste ga smatrali grubim. On eli da nje9vi deacj budu ivahni i krepki. Ako nisu dobri, moda 85ih pokatkad izgrdi, ali je on nean otac gospoii Don Najtli je nesumnjivo nean otac. Deca ga vole, A njihov stric, kad doe, baca ih uvis do tavanice,| da oveka strah uhvati. Ali, tata, oni to vole, to najvie vole od svega. Toliko uivaju u tome da onaj koji je prvi na redu, ne bjj nikad pustio drugog, da njihov stric nije postavio pran vilo da ih baca naizmenino. Eto, ja to nisam u stanju da razumem. Tako je to sa svima nama, tata. Jedna polovingj sveta nije u stanju da razume zadovoljstva druge pc lovine. Docnije, to prepodne, ba kad su devojke htele se odvoje da bi se spremile za ruak, koji je redovni sluen u etiri sata, pojavio se opet junak one neupore dive arade. Harijeta se okrete na drugu stranu, dok Ema doeka svojim uobiajenim osmehom i svojim prc dornim okom brzo sagleda u njegovom da je uinio kc rak napred da je bacio kocku. inilo joj se da je ss doao da vidi kakav je utisak nainio. Meutim, prividj no je doao da upita hoe li g. Vudhaus moi to vef bez njega da, sastavi svoju partiju karata, i hoe li i e, ma i najmanje, biti potreban u Hartfildu. Ako bi bi potreban, sve drugo bi otpalo; ako, ne, njegov prijatelj Koul je toliko navalio da ruaju zajedno mnogo m% je stalo do toga te mu je on obeao da e doi bude slobodan. Ema mu zahvali i ree da ne moe dopustiti da oaj losti svog prijatelja zbog njih; njen otac ima obezbeentj partiju. On je ponovo navaljivao, ona ponovo odbijali i onda je izgledalo da e se poklonit: i otii, kad ona uz| onaj list hartije sa stola i vrati mu ga. O, evo ove arade koju ste nam tako ljubaznd ostavili. Toliko smo joj se divili, da sam se ja usudilj da je upiem u zbirku gospoice Smit. Nadam se da v prijatelj nee zameriti. Naravno, prepisala sam samo pi| vih osam stihova. G. Elten nesumnjivo nije znao ta da kae. inil| se da je pomalo u nedoumici, pomalo zbunjen. Ree ne to o asti, pogleda Emu i Hariietu, s. potom, ugledav otvorenu svesku na stolu, uze je i stade da je vrlo ^j pregleda. Da bi nekako prebrodila ovaj neugodni yenutak, Ema ree smeei se: Morate me izviniti kod vaeg prijatelja, ali tako dobra arada ne bi smela da ostane nepoznata. On moe ^ti siguran da e naii na odobravanje svake ene dok pokazuje tako viteka oseanja. Ne usteem se da kaem, odgovori g. Elten, mada se prilino ustezao, ne usteem se da kaem bar uko-jilco moj prijatelj osea onako kako ja oseam da nimalo ne sumnjam da bi on, ako bi video kakva je ast ukazana njegovom malom izlivu oseanja, kao to ja to vidim (on pogleda opet u svesku i vrati je na sto), smatrao to najlepim trenutkom svoga ivota. Posle tih rei on se izgubi to je mogao bre. Ema nije mislila da je to uinio suvie brzo, jer kraj svih njegovih dobrih j prijatnih osobina, imao je neki svean nain govora koji ju je terao na smeh. Ona pobee da bi dala oduke tom nagonu, ostavivi Harijetu da uiva u nenim i uzvienim oseanjima. 86GLAVA DESETA Mada je ve bila sredina decembra, vreme jo nijy ometalo mlade gospoice da manje-vie redovno izlazu u etnju; Ema je sutradan htela da obie jednu siromanu porodicu s bolesnicima koja je stanovala malo dalje od Hajberija. Da bi stigle do te usamljene kuice morale ^su da pou crkvenim putem, koji se pod pravim uglom odvajao od iroke, mada n-nravilne, glavne ulice u selu, i kao to se moe zakljuiti, na njemu se nalazio -sreni stan gospodina Eltena. Trebalo je da .najpre prou pored nekoliko manjih kuica a zatim, dve-tri

stotine metara dalje, dizao se Parohiski dom: stara zgrada, ne ba u najboljem stanju, sasvim pored1 puta. Nije imala naroito zgodan poloaj, ali iu je sadanji vlasnik vrlo lepo do-terao, i dve prijateljice nisu mogle da prou pored nje a da ne uspore korak i osmotre je. Ema primeti: Evo je. Jednoga dana ovamo ete doi i vi i vaza sveska sa zagonetkama. ' Harijeta ree: O, kako je slatka kua! Kako je lepa! Eno utih za-vesa kojima se gospoica Ne toliko divi. Sad ne eiam esto na ovu stranu, ree Ema k.ad su produile dalje, ali tad u imati razloga, pa u malo pomalo sasvim upoznati sve ivice, kapije, bare i pa' njeve meae u ovom delu Hajberija. Harijeta izjavi kako nikad u ivotu nije ula u Parohiski dom; toliko je bila radoznala da ga vidi da jf Bma u toj njenoj elji, sude! po spoljnjim znacima i ve* rovatnosti, mogla iedino da vidi dokaz ljubavi, kao i ^ onom miljenju gospodina Eltena o njenoj dosetljivosii88 Volela bih kad bismo u tome uspele, ree ona; ne mogu da smislim nijedan dovoljno jak razlog koga bismo ule unutra, niti da se raspitam kod domaice o nekoj sluavci, niti je moj otac ta poruio. Premiljala je, ali nije bila u stanju da se ieg seti. posle obostranog utanja koje je trajalo nekoliko trenutaka, Harijeta ovako otpoe: udim se, gospoice Vudhaus, kako to da se vi ovako divni niste ve udali ili verili. Ema se nasmeja i odgovori: Harijeta, to to sam divna nije dovoljno da bih se resila da se udam; moraju i drugi da budu divni bar jedna osoba. I ne samo da zasad ne mislim na brak, ve uopte ne nameravam da se udajem. Ah, vi tako kaete, ali ja ne mogu da verujem. Trebalo bi da sretnem nekog ko bi bio daleko iznad svih koje sam dosad srela, pa da doem u to iskuenje; gospodin Elten, znate (pribravi se), ne dolazi u obzir; ja i ne elim da nekog takvog sretnem. Vie bih volela da ne doem u iskuenje. Zaista ne mogu da oekujem neku promenu na bolje u svom ivotu. Ako se u<famv sigurno u se pokajati. Boe blagi! Tako je udno uti da ena ovako govori! . Kod mene ne postoji nijedan od onih razloga zbog kojih se ene udaju. Kad bih se zaljubila, to bi, naravno, bila druga stvar, ali ja nikad nisam bila zaljubljena; nije to za mene niti sam za to stvorena, i mislim da se nikad neu zaljubiti. A, bez ljubavi, izvesno bih bila luda da ostavim svoj jsaanji ivot. Nije mi potrebno bogatstvo, "ntjo"mi potrebno da ispunim neim svoje vreme, nije mi Potreban ugled; verujem da je malo koja udata ena i uPola toliko gospodarica u kui svoga mua koliko sam ia u Hartfildu; nikad, nikad ne mogu oekivati da ui-^ajn toliku ljubav i ugled da u oima nekog oveka budem uvek na prvom mestu i uvek u pravu kao to sam *" oevim. Ali onda ete na kraju ostati usedelica, kao gospoda Bejts! To je, Harijeta. najstranija slika koju ste mi mogli Pokazati. Kad bih verovala da'u ikad postati kao r,o. ' 89 Lspoica Bejts tako budalasta, tako zadovoljna, tako vedra, tako dosadna, tako neotmena i prosta, i da u tako priati sve o svakome iz moje okoline, sutra bih se udala. Ali ubeena sam da takve slinosti meu nama nikad nee biti, sem u tome to u biti neudata. Ali ipak ete biti stara devojka a to je strano! Ne brinite se, Harijeta, ja neu bitj siromana use-delica, a samo siromatvo starih devojaka izaziva prezir otmenog sveta. Neudata ena s vrlo ogranienim prihodima mora biti smena, neprijatna usedelica s kojom mladii i devojke teraju egu. Ali neudatoj, bogatoj eni uvek ukazuju potovanje, i smatraju je pametnom i pri-

jatnom kao i sve druge. To razlikovanje ne znai da u svetu nema iskrenosti ni zdravog razuma, kao to se u prvi mah ini, jer vrlo mali prihod obino suava duh i kvari raspoloenje. Oni koji jedva sastavljaju kraj s krajem, i koji su prinueni da ive u vrlo skromnom, i najee u vrlo neuglednom drutvu, lako postaju usko-grudi i mrzovoljni. Ali to se ne odnosi na gospoicu Bejts; .ona je samo suvie dobroudna i suvie budalasta da bi mi se dopala, inae svi je uglavnom vrlo .vole, mada je neudata i siromana. U nje siromatvo nesumnjivo nije suzilo duh. Ubeena sam da bi ona, kad bi imala samo deset para, polovinu bi dala drugome; nje se niko ne boji, a to mnogo znai. Boe, ali ta ete da radite' ime ete se baviti kad ostarite? Koliko poznajem sebe, Harijeta, duh mi je iv i vredan, kadar da se na vie raznih naina zabavi, i ne vidim zato bih bila besposlenija u etrdesetoj i pedesetoj nego u dvadeset prvoj godini. Ono ime ena obino zanima oi, ruke i duh bie mi pristupano tada kao i sada, ili s neznatnom razlikom. Ako budem manje crtala, vie u itati; ako prestanem da sviram, poeu da vezem. A to se tie onoga to e mi obuzimati panju, onoga emu u pokloniti svoju ljubav, bez ega, zaista, oseamo veliku prazninu, i iji je nedostatak veoma teko izbei kad se ne udarno, biu odlino zbrinuta, poto u imati svu decu sestre koju volim da se o njima staram. Bie ih verovatno toliko da e mi zadovoljiti sva oseanja koja se u starosti javljaju. Uvek u imati n<290 em da se nadam i neeg da se plaim; mada moja ljubav ne moe biti ravna roditeljskoj, ona vie odgovara onome kako ja zamiljam ugodan ivot nego da je va-trenija i lepa. Imau svoje sestrie i sestriine: esto u imati u gostima jednu sestriinu. Poznajete li sestriinu gospoice Bejts? Tojest, znam da ste je morali videti stotinu puta ali, da li ste se upoznali s njom? O, da; kad god doe u Hajberi, uvek moramo da se upoznamo. Uzgred budi reeno, to je skoro dovoljno pa da ovek ne poeli da ima sestriinu. Ne daj boe da upola toliko gnjavim ljude priajui o svima Najtlije-vima zajedno, koliko ona o Dejn Ferfaks. Smuilo mi se i samo ime Dejn Ferfaks. Svako njeno pismo ita se po etrdeset puta: njeni pozdravi svima prijateljima krue unaokolo, a ako samo poalje svojoj tetki kroj neke blufee ili isplete par podvezica svojoj babi, ceo me-sec dana sluamo samo to. Gospoici Ferfaks elim svako dobro, ali mi je strano dosadila. Sad su se pribliile kuici kojoj su ile, pa su prekinule sve te beznaajne razgovore. Ema je bila vrlo milosrdna; siromasi u nevolji sigurno su mogli oekivati pomo koju je inila svojom panjom i dobrotom, kao i novcem. Shvatala je njihove navike, nalazila opravdanja za njihovo neznanje i iskuenja, nije imala nikakve romantine pretstave o izvanrednoj vrlini onih koji su se tako malo obrazovali, sluala je njihove jade, uvek gotova da ih ali, i uvek im pomagala s isto toliko razu-mevanja koliko i dobre volje. Ovoga puta, dola je da Poseti i bolesne i siromane; i poto je ostala onoliko koliko je trebalo da im pomogne i posavetuje ih, napustila je kuicu s takvim utiskom o svemu to je videla da je odlazei kazala Harijeti: Dobro je kad ovek vidi ovako neto, Harijeta. Kako sve drugo onda izgleda siuno! Sad mi se ini da celog dana neu moi ni o emu drugom da mislim nego 0 tim jadnim stvorenjima; pa ipak, ko zna, moda u sve to brzo zaboraviti? Sasvim tano, ree Harijeta. Jadna stvorenja! Ne ovek ni o em drugom da misli. 91Ustvari, ne mislim da e se taj utisak brzo izbrisati, ree Ema, prelazei preko niske ivice i rasknma-tanog stepenika kojim se zavravala uzana, klizava staza kroz batu j kojom opet izioe na put, Mislim da nee, ree zastajui da bi jo jednom pogledala na nematinu, koja se spolja ogledala na kui, i setila se one jo vee unutra. O da, nee, ree njena prijateljica.

Produie dalje. Put je malo zavijao; kad su prele taj zavijutak, ugledae g. Eltena, i to tako blizu da je THnia imala samo toliko vremena da doda: Ah, Harijeta, evo neeg to e staviti na probu postojanost naih dobrih misli. Uostalom (osmehujui se), nadam se da smo svojim milosrem, ako nas je pot-slaklo da se potrudimo i olakamo patnicima, uinile sve to je u sutini vano. Ako oseamo neto prema tim jadnicima, dpvoljno je da uinimo to moem|, za njih, sve ostalo je prazno saaljenje koje nas samo rastuuje. Harijeta je uspela da odgovori samo: O da, tako je, pre no to im je priao g. Elten. Meutim, kad su se sastali, najpre su poeli da govore o oskudici i patnjama te siromane porodice. On je poao da je obie. Sad je bio voljan da odloi tu posetu; zapoeli su veoma zanimljivu raspru oko toga ta moe i ta treba da se uradi, te se g. Elten vrati da bi ih otpratio. Kad su se nali jedno s drugim na ovakvom poslu, mislila je Ema, kad su se sreli inei dobra dela, to e i kod jednog i kod drugog izazvati jo veu ljubav. Ne bih se udila ako bi dolo do izjave. Da nisam ja tu, tako bi moralo da bude. Volela bih da sam negde dalje. elei da se odvoji od njih to vie, ubrzo skrenu jednom uskom stazom malo iznad puta, ostavljajui ih zajedno na glavnom putu. Ali nisu prola ni dva minuta kad zapazi da se Harijeta, koja je navikla da se oslanja i ugleda na druge, penje takoe, i da e je oboje uskoro stii. To nije htela da dozvoli; odmah je stala pod izgovorom da treba neto da popravi na svojim poludu-bokim cipelama, te je saginjui se zauzela potpuno stazu i zamolila ih da budu ljubazni ; produe, i dodala da e ona doi odmah za njima. Oni uinie kao to im je reeno; kad je mislila da je prolo dovoljno vremena da bi 92 zavezala cipelu, pruila joj se mogunost da jo okleva, poto ju je sustigla jedna devojica iz one seoske kuice, jeoju su s kragom poslali da donese orbe iz Hartfilda. pilo je sasvim prirodno to je pola s devojcicom, priajui i postavljajui pitanja, odnosno bilo bi prirodno da je sve to radila bez ikakve namere; na taj nain njih dvoje su mogli da idu ispred nje ne oseajui se obavezni da je saekaju. Ona ih je, meutim, i nehotice stigla, jer je devojica brzo koraala, a oni prilino polako; a to je nju utoliko vie zabrinulo to su oni oigledno razgovarali o neem veoma zanimljivom. G. Elten je govorio ivo, Harijeta je sluala zadovoljno i paljivo; poto je devojicu poslala napred, Ema je taman htela da izmisli razlog zbog kog bi se jo malo zadrala, kad se oni oboje ovrnue, te morade da im se pridrui. G. Elten je i dalje govorio i objanjavao neke zanimljive pojedinosti; Ema se malo iznenadi kad je ula da svojoj lepoj pratilji samo podnosi izvetaj o sedeljci koju je njegov prijatelj Koul priredio prethodnog dana,' i da je ona stigla na stiltonski i viltajerski sir, maslac, celer, cveklu i slatkie. To bi, razume se, ubrzo odvelo do neeg boljeg, teila se; one koji se vole sve zanima, i sve slui kao uvod za ono to jm lei na srcu. Da sam samo mogla da se due zadrim. Sad su lagano produili zajedno dalje dok ne ugledae pred sobom ogradu Parohiskog doma; reivi se odjednom da Harijetu bar uvede u kuu, Ema pronae opet da joj se cipela odreila i zastade da bi je jo jednom vezala. Tada otkide uzicu i, poto je neprimetno baci u jarak^ bila je ubrzo primorana da ih umoli da stanu i izjavi im kako nije u stanju ita da uini da bi nekako mogla da ode do kue. Otkinulo mi se pare uzice, ree ona, i ne znam ta da radim. Ja sam vam oboma zaista vrlo dosadna, ali se nadam da neu uvek biti ovako ravo opremljena. Gospodine Eltene, moram' vas zamoliti ,da svratim do vae kue i zatraim od ,vae domaice pare pantljike, kanapa ili ma ega ime bih vezala cipelu. G. Elten je zablistao od zadovoljstva kad mu je to predloila; nije mogao biti predusretljiviji i paljiviji

93dok ih je uvodio u kuu i trudio se da im sve pokae u najlepoj svetlosti. Soba u koju su uli bila je ona u kojoj se on najvie bavio i gledala je na ulicu; iza nje sr nalazila jo jedna, odvojena samo vratima koja su bila otvorena, i Ema s domaicom pree tamo da bi prihvatila njenu vrlo ljubaznu pomo. Vrata je morala da ostavi otkrinuta, kao to ih je i nala; ali je pretpostavljala da e ih g. Elten zatvoriti. On ih, meutim, nije zatvorio ostala su otkrinuta; ali nadala se da e razgovarajui neprestano s domiicom omoguiti njemu u susednoj sobi da kae ono to eli. Deset minuta ula je samo sebe. Nije se vie moglo odlagati. Morala je da zavri i da se pojavi. Dvoje zaljubljenih stajali su kraj prozora. Njihov izgled dao joj je nade i, za asak, Ema se oseti ponosnom to je- sve uspeno smislila. Ali nije bilo niega: nije se izjasnio. Ponaao se ne moe biti ljubaznije i prijatnije, ispriao je Harijeti kako ih je video kad su prole, i kako je namemo poao za njima; ula je i druge sitne ljubaznosti i nagovetaje, ali nita ozbiljno. Oprezan, vrlo oprezan, mislila je Ema; ide napred stopu po stopu i nee da se odvai ni na ta dok nije siguran u uspeh. Pa ipak, mada svojom vetinom i dosetfjivou nije postigla sve, morala je da bude zadovoljna sa sobom to je taj sluaj oboma pruio radost i to e ih sigurno pribliiti velikom dogaaju. GLAVA JEDANAESTA G. Elten je sad morao sam da se snalazi. Ema nije vie bila u mogunosti da se brine o njegovoj srei ili da ubrzava njegove korake. Pribliio se dolazak porodice njene sestre, pa je on sad zauzeo svu njenu panju, naj-pre dok ga je oekivala, a zatim kad se ostvario. Za vreme onih deset dana, koliko je trebalo da ostanu u Hartfildu, nije se moglo oekivati a i-ona sama nije oekivala da bi zaljubljenima mogla neto vie da pomogne, sem uzgredno i sluajno. Ali ako budu hteli, moi e i sami brzo da napreduju; uostalom, hteli ili ne hteli, na neki nain moraju ii napred. Gotovo nije ni e-lela da ima vie slobodnog vremena za njih. Ima ljudi koji utoliko manje ine sami za sebe, ukoliko drugi vie ine za njih. Poto je prolo vie vremena no obino otkako su 9-a i g. Don Najtli poslednji put bili u Sareju, njihov dolazak je sad pobudio vie panje. Sve do ove godine oni su svaki veliki raspust provodili delom u Hartfildu delom u Donvelu; ali ove jeseni sav odmor su proveli na moru da bi se deca kupala, tako da se sa svojim roacima u Sfireju ve nekoliko meseci nisu sastali onako kao to su bili navikli, a g. Vudhaus ih uopte nije vi-^o, jer se nije mogao nakaniti da ode do Londona, ak i radi sirote Izabele. Zato se on sada pripremao za tu kratku posetu srean, nestrpljiv i nespokojan. Mnogo je mislio o tome kako e joj put biti teak, a pomalo je alio i svoje konje i koijaa, koji su imali ^a prevezu jedan deo tog drutva od polovine puta. Pokazalo se, meutim, da je uzalud strahovao: g-a i g.Don Najtli, nijhovo petoro dece i dovoljan broj dadilja sreno su prevalili tih dvadesetak kilometara i ivi i zdravi stigli u Hartfild. Uurbanost i radost koju takav dolazak izaziva, veliki broj onih koje je trebalo doekati, razgovarati s njima, nai im se pri ruci, odvesti ih i sme-stiti na razne strane sve je to proizvodilo takvu graju i zbrku kakvu njegovi ivci ni u kakvom drugom sluaju ne bi mogli podneti, a ni u ovom nisu dugo izdrali. Ali g-a Najtli je veoma potovala navike i osetljivost svoga oca, te uprkos materinskom staranju da svojim malianima odmah omogui da se zabavljaju, da budu slobodni da jedu i piju. spavaju i igraju se koliko god to ele nikad nije putala da ga deca due uznemira-vaju, bilo svojim prisustvom bilo time to bi se neprestano njima bavili. G-a Dona Najtlija bila je lepa i otmena enica, blagog, mirnog dranja i izvanredno srdane naravi, potpuno predana svojoj porodici, odana supruga, mati koja oboava svoju decu i tako duboko privrena svome ocu i sestri da se s izuzetkom onih prvih i jaih veza vea ljubav teko dala zamisliti. Ni u koga od njih nije bila u stanju da vidi neku manu. Nije bila ena velike i

brze pameti: u tome je liila na oca, a nasledila je i dosta njegovih telesnih osobina; i sama nenog zdravlja, preterano se brinula za zdravlje svoje dece, mnogo je strahovala, mnogo se uznemiravala, i svog g. Vingfilda u gradu visoko cenila kao i njen otac svog g, Perija. Liila je na njega i po dobrodunoj naravi i po ukorenjenoj navici da potuje sve stare poznanike. G. Don Najtli bio je visok ovek, gospodstvenog izgleda i vrlo razborit; u svom pozivu je napredovao, po linim osobinama bio je estit ovek, voleo je domai ivot, ali je u ophoenju bio'prilino uzdrljiv, usled ega nije uvek bio prijatan, a ponekad je bio kadar i da pokae svoje neraspoloenje. Nije se moglo rei da je prgav, nije tako esto i bezrazlono praskao da bi zasluio takav prekor, ali se nije mogao naroito podiiti svojom naravi. Uostalom, uz enu koja ga je oboavala teko se moglo desiti da se uroene mane. ukoliko ih je imao. poveaju. Njena izvanredna blagost morala mu je ii na ivce, On je imao onu jasnu i brzu pamet koja je njoj 96 nedostajala i ponekad je bio u stanju da postupi ne-utivo ili kae oporu re. Njegova svastika ga nije mnogo volela. Njoj nije izmicala nijedna njegova mana i teko je podnosila sitne nepravde nanete Izabeli, koje sama izabela uopte nije oseala. Moda bi mu vie progledala kroz prste da se prema njoj, Izabelinoj sestri, ponaao s vie panje, ali se on drao samo mirno i ljubazno, kao roak i prijatelj, ne hvalei nita i ne zatvarajui oi ni pred im. Meutim, teko da bi ikoja njegova pohvala mogla uiniti da ona pree preko onog to je smatrala najveom grekom u koju je katkad upadao: to nije uvek mogao da se uzdri i ostane utiv prema njenom ocu. Tu ponekad nije pokazivao strpljenje koje bi se moglo poeleti. Naroite osobenosti i nespokojna strahovanja g. Vudhausa izazvali bi ga da rekne neku razboritu primedbu ili izbaci kakav otar odgovor, a ni jedno ni drugo nije smeo da ini. To se nije esto deavalo, jer g. Don Najtli je zaista visoko potovao svog tasta i obino nije zaboravljao kakvu mu ast treba ukazivati, ali je za milosrdnu Emu to ipak bilo suvie esto, osobito kad se ima u vidu koliko je esto ona strepela i kad do uvrede na kraju nije dolo. Ali u poetku svake posete dolazila su do izraaja samo najpristojnija ose-anja, te poto je ova morala biti kratka, moglo se oekivati da e protei u nepomuenoj srdanosti. im su selj i malo se smirili, g. Vudhaus, odmahnuv setno glavom i uzdiui, obrati svojoj keri panju na tunu pro-roenu koja se zbila u Hartfildu otkako, je -ona bila tu Poslednji put. Ah, draga moja, ree on, sirota gospoica Tejlor. je to alosno. O, da, odgovori ona s puno sauea, mora da mnogo nedostaje! Pa i dragoj Emi. Uasan gubitak za vas oboje! Mnogo mi je bilo ao zbog vas. Nisam bila V stanju da zamisiim kako uopte moete bez nje. To )e zbilja tuna promena. Ali nadam se da je njoj dobro? Dobro, draga moja nadam se da joj je dobro. Ne Zl*am samo da li joj to rrjesto prija. Na ovo g. Don Najtli upita mirno Emu postoji li Urnnja da u Rendolsu vazduh nije dobar. Ema 97O, ne, ni najmanje. Nikad nisam viela gospou Vesteai zdraviju nikad lepe nije izgledala. Tata samo hoe da kae koliko ali za njom. To im zaista oboma slui na ast, odgovori on ljubazno. A da li je ipak esto viate? upita Izabela boleivim glasom, koji je taman odgovarao raspoloenju njenog oca. G. Vudhaus se dvoumio. Ni blizu toliko esto, mila moja, koliko bih eleo. O, tata, otkako su se venali nismo ih videli samo jednog celog dana. Svakog dana, sem tog jednog, bilo jutrom bilo popodne, viali smo se i s gospodinom Ve-stenom, ili s gospoom Vesten, a obino s oboma, bilo u Rendolsu, bilo ovde; a kao to ve moe pretpostaviti, Izabela, najee ovde. Oni su veoma,

veoma ljubazni to nas tako poseuju. Gospodin.Vesten je zbilja isto toliko ljubazan koliko i ona. Tata, ako budete tako alo-stivo govorili, Izabela e dobiti pogrenu pretstavu o svima nama. Svakome je jasno da nam gospoica Tejlor mnogo nedostaje. Ali isto tako treba svakoga da uve-rimo da gospodin i gospoa Vesten stvarno ine sve da ni izbliza ne osetimo taj nedostatak onoliko koliko smo sami oekivali a to je ela istina. Upravo kao to i treba da bude, ree g. Don Najtli, i upravo onako kako sam i po vaim pismima oekivao. Ne moe biti nikakve sumnje da ona eli da se pokae paljiva prema vama, a sve je to olakano time to on nema obaveza, a voli drutvo. Uvek sam vam govorio, duo moja, da se ta promena nee u Hartfildu toliko opipljivo odraziti kao to ste se vi bojali, a sad, kad ste uli Emu, nadam se da ete biti zadovoljni. O, pa da, \razume se, ree g. Vudhaus, da, naravno, ne mogu porei da gospoa Vesten jadna 'gospoa Vesten zaista prilino esto dolazi k nama, ali, eto, uvele mora opet da ode. Kad ne bi otila, ne bi bilo mnogo zgodno za gospodina Vestena tata. Sasvimste zaboravili na sirotog gospodina Vestena. Zaista, ini mi se, ree g. Don Najtli veselo, da i gospodin Vesten ima neka mala prava. Vi i ja, Ema, 98 odvaiemo se da uzmemo u zatitu jadnog supruga. Polo sam ja enjen ovek, a vi niste udati, verovatno emo s istom snagom osetiti opravdanost njegovih zahteva. to se tie Izabele, ona je ve toliko dugo udata, da bi moda volela da svu gospodu Vestene uklanja to ee moe. Ja, duo moja? uzviknu njegova ena koja je samo delimino ula i razumela. Govorite li o meni? Sigurna sam da niti sme niti moe da^ude veeg pobornika braka od mene, i da nije te nezgode to je napustila Hartfild, smatrala bih gospoicu Tejlor najsrenijom enom na svetu. Ne pada mi na pamet da omalovaavani gospodina Vestena tog izvrsnog gospodina Vestena mislim da je on sasvim zasluio da ima takvu enu. Ve-rujem da je malo ljudi bolje naravi nego to je njegova. Sem vas i vaeg brata, ne znam nikog ko mu je u tome ravan. Neu nikad zaboraviti kako je Henriju putao zmaja onog strano vetrovitog dana prole go.dine o Uskrsu; a od septembra prole godine, kad se pokazao osobito paljiv i u pono mi napisao pismo ne bi li me uverio da nema arlaha u Kobamu, ubeena sam da na svetu nema osetljivije due ni boljeg oveka. Ako iko zasluuje da ga dobije, to je svakako gospoica Tejlor. - A gde je sin? ree Don Najtli. Je li dolazio ovamo tom prilikom? Nije jo dolazio, odgovori Ema. Pouzdano su oekivali da e doi ubrzo posle venanja, ali od toga nije bilo nita. U poslednje vreme nisam ula da ga pominju. Ali trebalo bi da im kae za pismo, mila moja, ree njen otac. Napisao je pismo, i to veoma prikladno, lepo pismo, sirotoj gospoi Vesten i estitao joj. Ona mi ga je pokazala. Smatram da je to zaista vrlo lepo od njega. Da li se sam setio, znate, ne bi se moglo rei. On je jo mlad, i moda je njegov ujak... Dragi moj tata, njemu je dvadeset tri godine. Zaboravljate kako vreme prolazi. Zar mu je zbilja dvadeset tri? Eto, ne bih to mo-9ao pomisliti. A bilo mu je svega dve godine kad je iz-9ubio svoju jadnii majku. Da, vreme zaista leti, a moje ^menje je vrlo ravo. U svakom sluaju to je izvan7

99redno lepo pismo i priinilo je veliko zadovoljstvo gospodinu i gospoi Vesten. Seam se da je pisano iz Vej-meta, 28 septembra, a poinje ovako:

'Draga gospoo', ali sam zaboravio kako je dalje ilo. Potpisao je 'F. . Vesten eril', toga se savreno dobro seam. Kako je lepo i ljubazno postupio! uzviknu dobroduna g-a Najtli. Ubeena sam da je vrlo mio mladi. Ali ba je tuno to ne ivi kod svoje kue s ocem! Strano je to kad dete odvedu od roditelja i roditeljskog doma! Neu nikad razumeti kako je g. Vesten bio u stanju da se odvoji od njega. Dati svoje dete! Zaista ne bih nikad mogla lepo da mislim ni o kom ko bi tako neto predloio. Verujem da niko nije nikad ni mislio lepo o er-ilovima, primeti hladno g. Don Najtli. Ali ne treba da zamiljate da je gospoin Vesten oseao ono to biste vi osetili kad biste se odvajali od Henrija ili Dona. Gospodin Vesten je ovek uglavnom lake, vesele naravi, i nije mnogo osetljiv. On prima stvari onakve kakve ih ivot donosi i na neki nam nalazi u njima zadovoljstva, i to, kako mj se ini, oslanjajui se vie na ono to se zove drutvo, tojest na jelo i pie i igranje vista pet puta nedeljno sa svojim susedima, nego za porodina oseanja ili ma ta od onog to prua domae ognjite. Emi se nije moglo svideti neto to je liilo na pokudu g. Vestena, i umalo se nije umeala, ali se savladala i outala. Htela je da odri mir, ako je moguno, a zatim, bilo je neeg dostojnog potovanja, neeg drago-cenog, u onim snanim domaim navikama, onom svojstvu jedne porodice da je dovoljna samoj sebi, iz koje je poticala sklonost njenog zeta- da s visine posmatra Obine drutvene odnose, kao i one kojima su ovi bili vani. Tu je nala dosta razloga da se uzdri. GLAVA DVANAESTA Trebalo je da gospodin Najtlj rua s njima, pomalo protiv volje g. Vudhausa; nije voleo da s nekim deli zadovoljstvo koje je oseao prvog dana kad bi Izabela dola. Preovladao je, meutim, Emin smisao za pravinost; pored obzira koje je dugovala jednom j drugom bratu, inilo joj je osobito zadovoljstvo da gospodinu Najtliju, posle nedavnog nesporazuma izmeu njega i nje, poalje poziv. Nadala se da e opet biti prijatelji. Smatrala je da je vreme da se pomire. Ustvari, ne da se pomire. O n a, izvesno nije pogreila, a o n ne bi nikad priznao da je tako neto uinio. O ustupcima nije moglo biti reci, ali je bilo vreme da pokau kako su zaboravili da su se uopte svaali; nadala se da e se to prijateljstvo lake obnoviti, ako u trenutku kad on ue u sobu bude imala kraj sebe jedno od seslrine dece najmlae, ljupku malu devojicu, od osam mese-ci, koja je sad prvi put dola u Hartfild, i uivala dok je njena tetka, drei je u naruju, skakutao unaokolo s njom. Tako je i bilo jer, ttada je uao ozbiljan i postavljao kratka pitanja, ubrzo Je popustio i govorio je o svima njima kao i obino; uzeo Je dete iz njenog naruia ootpuno neusiljeno, kao najbolji prijatelj. Ema oseti da su se izmirili; i poto joj je * saznanje pruilo u prvi mah veliko zadovoljstvo, a da malo drskosti, nije se mogla uzdrati da ne kae, se on divio detetu: Kako je velika uteha to jednako mislimo o naim estriima i sestricinama, sinovcima i sinovicama.. to se tlce ljudi i ena, naa miljenja se ponekad razlikuju; 101ali primeujem da se iivek slaemo kad su u pitanju ova deca. Kad bi vas u oceni ljudi i ena rukovodio prirodan zdrav razum i kad biste pili toliko malo pod uticajem mate i udi u svojim odnosima s njima, kao to ste kad se radi o ovoj deci, mogli bismo uvek da mislimo jednako. Naravno uzrok naem neslaganju lei uvek u tome to ja nisam u pravu. Da, ree on, osmehujui se, a rasuujete dobro. Kad ste se vi rodili meni je bilo esnaest godina. Znatna razlika tada, odgovori ona; i vi ste u to vreme nesumnjivo bili mnogo pametniji od mene, ali nisu li se proteklom dvadeset jednom godinom nae sposobnosti shvatanja mnogo pribliile?

Jesu, mnogo su se pribliile. Ali ipak ne u toj meri da bih mogla biti u pravu, kad ne mislimo jednako. esnaest godina iskustva i to to nisam lepa mlada ena i razmaeno dete jo uvek mi daju preimustvo nad vama. Hajde, draga Ema, da budemo prijatelji i ne .govorimo vie o tome. Reci svojoj tetki, mala Ema, da bi trebalo da ti prui bolji primer umesto to podgreva stare sukobe i da sad nije u pravu ako je ranije moda i bila. To je tano, uzviknu ona. Sasvim tano. Mala Ema, kad poraste, gledaj da bude bolja od svoje tetke. Budi beskrajno pametnija i ni upola toliko uobraena. A sad, gospodine Najtli, jo dve-tri reci, pa sam zavrila. Ukoliko se radi o dobrim namerama, mi smo oboje u pravu, i moram da kaem da se dosad nijedno moje tvrenje nije pokazalo pogreno. Htela bih samo da ujem da gospodin Martin nije veoma, veoma gorko razoaran. Ne bi mogao biti vie, glasio je njegov kratki i potpuni odgovor. Ah! Odista mi je vrlo ao. Hajte, dajte mi ruku. Upravo su stegli ruku jedno drugom, i to veoma srdano, kad se pojavi Don Najtli; Kako si. Dorde? i Done, kako si ti?, u se jedno za drugim kao kod pravih Engleza, dok su ispod mirnoe, koja je skoro liila na 'ravnodunost, skrivali istinsku privrenost zbog 102 koje bi obojica, ako bude potrebno, uinili sve jedan za drugog. Vee je proteklo tiho, u razgovoru, poto je g. Vud-haus odbio da igra karte, da bi na miru razgovarao sa svojom dragom Izabelom, te se malo drutvo samo od sebe podeli na dvoje: na jednoj strani on i njegova ki, a na drugoj dva Najtlija; predmeti njihovog razgovora bili su potpuno razliiti ili su se vrlo retko dodirivali, a' Ema bi se samo s vremena na vreme pridruila jednima ili drugima. Braa su razgovarala o svojim brigama i poslovima, ali uglavnom o onome to se ticalo starijeg brata, koji je bio mnogo otvoreniji i uvek vie govorio. Kao sudija, obino je imao da se posavetuje sa Donom u nekom pravnom pitanju, ili bar da ispria neku zanimljivu priicu; kao zemljoradnik, kao ovek koji upravlja porodinim imanjem u Donvelu, imao je da kae ta e na kojoj njivi idue godine zasejati i da mu ispria sve one mesne novosti, zanimljive za brata, koji je isto tako najvei deo svog ivota proveo na tom imanju i bio veoma vezan za njega. Don je, koliko god mu je njegovo hladno dranje doputalo, s velikom panjom sluao sva ta oba-vetenja: ta treba preduzeti da se isui jedan deo zemljita i promeni ograda, kako da se posee jedno stablo, na kom jutru da se poseje penica, a na kom repa i pro-leni kukuruz; i kad bi i sam uspeo neto da upita svog raspoloenog brata, njegova pitanja su ak imala prizvuk radoznalosti. Dok su se oni tako lepo zanimali, g. Vudhaus se sre- i zadovoljan pored svoje keri vajkao i pokazivao sVoju milotu punu strepnji. Jadna moja mila Izabela, rekao bi, uzimajui je neno za ruku i prekidajui, za nekoliko asaka, njen rad za jedno od petoro dece, kako si davno, davno, bila ovde! I kako mora da si umorna po-sle puta! Mora rano lei, mila moja i savetujem ti "a uzme malo kae pre spavanja. Nas dvoje uzeemo Pv tanjir kae. Draga Ema, kako bi bilo da svima done-Se malo kae. Ema je znala kako bi to bilo, poto joj je bilo jasno ^ nj jednog ni drugog Najtlija, kao ni nju, niko na to 103ne moe naterati, te naredi da donesu samo dva tanjira. Posle nekoliko reci u pohvalu kae, udei se pomalo to je svi ne jedu svako vee, nastavio je ozbiljna i zamiljena izraza: . . Draga moja, bilo je opasno to ste, umesto da doete ovamo, proveli jesen u Saut Endu. Nikad nisam dobro mislio o morskom vazduhu. Gospodin Vingfild nam je to najtoplije preporuio, oe, inae ne bismo ili. Preporuio je svoj deri, a naroito maloj Beli zbog njene guobolje, i morski vazduh i kupanje.

Ah, dete moje, ali Peri je sumnjao da e joj more koristiti; a to se mene tie, odavno sam potpuno uveren, mada ti to ranije nikad nisam kazivao, da more vrlo retko nekom koristi. Ubeen sam da me jednom zamalo nije ubilo. De, de, uzviknu Ema, oseajui da je to opasan predmet, moram da vas zamolim da ne govorite o moru. Postajem zavidljiva ja koja ga nikad nisam videla. O Saut Endu ne smete da govorite, molim vas. Draga Izabela, nisam ula da si se raspitivala za gospodina Perija; on tebe nikad ne zaboravi. O, kako je dobri gospodin Peri? Hm, prilino dobro, ali ne sasvim dobro. Jadni Peri pati od ui, a nema vremena da se neguje; kae mi da nema vremena da se neguje to je vrlo alosno neprestano ga trae svuda unaokolo. Ne verujem da postoji negde neko ko ima toliko pacijenata. Ali nema ni-gde ni tako pametnog oveka. A gospoa Peri i deca, kako su oni? Jesu li deca porasla? Mnogo ceriim gospodina Perija. Nadam se da e nas skoro posetiti. Bie mu milo da vidi moje maliane. Nadam se da e sutra doi, jer imam da ga pitam nekoliko vanih stvari o sebi. I, draga moja, ma kad doao, dobro bi bilo da vidi Belino grlo. - O, dragi oe, njeno grlo se toliko popravilo da mi gotovo i ne zadaje brige. Ili joj je mnogo pomoglo kupanje, ili je to moda uinila odlina mast gospoina Vingfilda, koju srno joj od avgusta povremeno previjali. 104 Nije mnogo verovatno da joj je kupanje koristilo; da sam znao da vam je potrebna neka mast, obratio bih se... Izgleda da si zaboravili, gospou i gospoicu Beits, ree Ema; nisam ula da si i jednom upitala za njih. O, dobra gospoa i gospoica Bejts sram me bilo; ali ti ih skoro u svakom pismu pominje. Nadam se da su dobro. Ta valjana gospoa Bejts. Sutra u je posetiti i poveu decu. One se uvek raduju da vide moju decu. A vrsna gospoica Bejts! To su tako estite ene! Kako su? Uglavnom dosta dobro, draga moja. Ali je, jadna gospoa Bejts pre mesec dana imala vrlo jak nazeb. Veoma mi je ao! Nikad nije bik) toliko nazeba koliko ove jeseni. Gospodin Vingfild mi je priao kako se ne sea da je ikad toliko sveta lealo od tekog nazeba, sem kad se radilo o pravoj influenci. To je, draga moja, dosta tano, ali ne u toj meri kako si ti rekla. Peri kae da se mnogo sveta razbolelo, ali da ti nazebi nisu bili tako teki kao to se esto deava u novembru. Peri ne smatra da je to vreme sasvim nezdravo. Nije, ni gospodin Vingfild ga ne smatra vrlo nezdravim, sem... Ah, drago moje dete, stvar je u tome to je u Londonu uvek nezdravo vreme". U Londonu niko nije zdrav, niti moe da bude. Strano je to mora tamo da ivi; tako daleko! A vazduh je tako rav! Nije. Mi zaista ne ivimo u ravom vazduhu. Na kraj Londona je daleko bolji od drugih. Dragi oe, ne smete ga mesati s Londonom uopte. Okolina Bruinsvikog trga se umnogome razlikuje od ostalih krajeva, Imamo mnogo vazduha! Priznajem da ne bih rado stanovala u nekom drugom delu grada, teko bih se zadovoljila da mi deca rastu negde drugde, ali je kod nas vazduh znatno bolji! Gospodin Vingfild dri da je u pogledu vazdiaha okolina Brunsvikog trga najbolja.* Ah, draga moja, nije kao u Hartfildu. Iskoristite ga to vie posle riedelju dana provedenih u HartfMu, svi se preobrazite; izgledate sasvim drukije A ne bih mogao rei da sada ijedno od vas dobro izgleda. jjiZao mi je to to ujem, oe, ali vas uveravam da se ja lino, izuzimajui one male ivane glavobolje i lupanja srca, oseam vrlo dobro; a ako su deca bila malo bleda pre spavanja, to je samo zato to su malo umornija no obino zbog puta i radosti koju im je priinio dolazak ovamo. Nadam se da ete sutra imati bolje miljenje o njihovom izgledu; uveravam vas da mi je gospodin Vingfild kazao da nas nikad nije ispratio ovako zdrave. Verujem da bar za

gospodina Najtlija neete smatrati da izgleda ravo, ree bacajui nean i brian pogled prema svome muu. Osrednje, draga moja; ne mogu da se izrazim pohvalno. Mislim da je gospodin Don Najtli daleko od toga da dobro izgleda. ta se desilo, gospodine? Jeste li meni neto kazali? uzviknu g. Don Najtli, kad je uo svoje ime. Zao mi je, mili, to moj otac ne smatra da izgledate dobro, ali se nadam da je to samo otud to ste se malo umorili. Kao to znate, volela bih da vas je gospodin Vingfild pregledao pre polaska. Draga moja Izabela, "uzviknu on Ijutito, molim vas, ne brinite se kako ja izgledam. Zadovoljite se time da negujete i mazite sebe i decu, a mene pustite da izgledam kako ja hou.. Nisam sasvim razumela ta ste govorili svome bratu, uzviknu Ema, o nameri vaeg prijatelja gospodina Greema da ;z kotske dovede upravitelja za svoje novo imanje. Ali hoe li to uspeti? Nee li stare navike biti isuvie snane? Govorila je dugo i uspeno, i kad je bila primorana da opet posveti panju svome ocu i sestri, nije vie ula nita opasnije, sem to se Izabela ljubazno raspitivala za Dejn Ferfaks; u tom asu joj je bilo vrlo zgodno da je i sama pohvali, mada ie nije mnogo marila. Ta mila, ljubazna Dejn Ferfaks! ree g-a Dona Najtlija. Odavno je nisam videla, samo smo se ponekad sluajno srele u oradu; kako mora da su srene njena baba i tetka, kad im ona dos u posetu! Uvek mi je zbog drage Eme beskrajno ao to ne moe due da boravi u Hajberiju; pretpostavljam da sad, kad im se ki udala, 106 pukovnik i gospoa Kambel nee biti u stanju da se odvoje od nje. Bila bi tako krasna prijateljica za Emu. G. Vudhaus se sloi sa svim tim, ali dodade: Naa mala prijateljica, Harijeta Smit, je isto tako ljupka mlada osoba. Dopae ti se Harijeta. Ema ne bi mogla da ima bolju drugaricu od Harijete. Veoma mi je milo to to ujem; ali mi znamo samo za Dejn Ferfaks kao devojku vrlo obrazovanu, otmenu i tano Eminih godina. Taj predmet su sreno prebrodili, a za njim su doli drugi sline vanosti, koje su raspravili sa slinom jednodunou, ali se vee nije zavrilo bez malo uzbuenja. Doneli su kau, o kojoj je imalo mnogo tota da se kae mnogo hvali i mnogo objanjavanja nepokolebljivo izjavi kako je korisna za svaije zdravlje i prilino strogo osude mnoge kue u kojima se nikad dobro ne sprema; ali na nesreu, meu primerima koje je ki imala da navede, poslednji, i prema tome najistaknutiji, desio se njenoj kuvarici u Saut Endu, mladoj eni koju su tamo uzeli i koja aije bila u stanju da shvati ta se podrazumeva pod zdelom dobre, raskuvane kae, retke, ali ne suvie retke. Kad god bi je se zaelela i naredila joj da je spremi, nikad nije mogla da dobije neto iole dobro. To je bio opasan poetak. _ Ah, ree g. Vudhaus, vrtei glavom i zaustavljajui na njoj svoj pogled pun nene brige. Taj uzvik u Eminom uvu znaio je: Ah, nema kraja alosnim posle-dicama vaeg puta u Saut End. ovek ne moe ni da govori o tome. Za asak je poverovala da nee o tome govoriti i da e mu biti dovoljno da utei premilja da bi se povratio i uivao u svojoj raskuvanoj kai. Meutim, posle nekoliko trenutaka on otpoe ovako: Uvek e mi biti mnogo ao to ste jesenas ili na more, umesto da doete ovamo. Ali zato bi vam bilo ao, oe? Verujte mi, deci je vrlo mnogo koristilo. A sem toga. ako ste morali da idete na more, bilo ki bolje da to nije bio Saut End. Saut End je nezdravo ttiesto. Peri se iznenadio kad je uo da ste se odluili za Saut End. 107

Znam da mnogi tako smatraju, ali je to ustvari vrlo pogreno. Tamo smo se odlino oseali, blato nam nije priinilo nikakve neprijatnosti, a gospodin Vingfild tvrdi da je potpuno pogreno smatrati to neto nezdravim; sigurna sam da mu ovek moe verovati, jer on odlino zna kakav je tamo va^duh, a njegov roeni brat i porodica vie su puta ili tamo. Trebalo je da odete u Kromer, draga moja. ako ste ve hteli nekud da idete Peri je jednom proveo nedelju dana u Kromeru i smatra da je to najbolje letovalite na moru. Divna puina, kae, i vrlo ist vazduh. I kako sam razumeo, tamo ste mogli da dobijete stan sasvim daleko od mora pola kilometra daleko vrlo zgodno. Trebalo je da se posavetuje s Perijem. * Ali, dragi oe. pomislite samo koliko bi put bio drukiji. Sto pedeset kilometara, moda, umesto ezdeset. Ah, draga moja, kao to Peri veli, kad je u pitanju zdravlje, nita drugo nije vano; kad ovek hoe da putuje, ne moe da bira izmeu ezdeset i sto pedeset kilometara. Bolje je da ne ide nikuda, bolje je da ostane u Londonu, nego da putuje ezdeset kilometara da bi se naao u gorem vazduhu. Peri je upravo to rekao. To mu se uinilo prilino nesmotreno. Ema je uzalud pokuavala da zaustavi oca; kad je on doao do te take, nije se zaudila to je njen zet planuo. Gospodin Peri, ree on vrlo ljutitim glasom, bolje bi uradio da svoje miljenje zadri za sebe kad ga niko ne pita. Zato se petlja i udi onom to ja inim? to vodim svoju porodicu na ovaj "ili onaj deo obale? Nadam, se da mi je slobodno da radim po svojoj pameti isto kao i gospodin Peri. Nisu mi potrebni njegovi saveti kao ni njegovi lekovi. Zastade, i smirivi se za trenutak, do-dade zajedljivo i oporo, kad bi gospodin Peti bio u stanju da mi kae kako da sa enom i petoro dece preem rastojanje od sto pedeset kilometara bez veih trokova i nezgoda nego rastoianje od ezdeset, i ja bih kao on pretpostavio Kromer Sant Endu. Tano, tano. uzvikmi g. Najtli, spreman da se umea i zagladi stvar, sasvim tano. To je, odista, 108 razlog. Ali, Done, to se tie one moje namere da pre-mestim stazu za Langam, da je skrenem vie udesno da ne bi presecala livade, ne vidim nikakvu tekou. Ako bi to stvorilo tekoe za stanovnike Hajberija, ne bih ni pokuavao, ali ako zamisli tano kakav je danas pravac te staze... Meutim, jedino, moemo da dokaemo ako pogledamo mape. Nadam se da e sutra ujutru doi u Donvel, pa emo ih tada pregledati i ti e mi dati svoje miljenje. G. Vudhausa je prilino uznemirio taj otri sud o njegovom prijatelju Periju, kome je on, ustvari, rnada nesvesno, pripisivao mnoga svoja sopstvena oseanja i izjave, ali su keri svojom nenom panjom postepeno otklonile tu nezgodu, a braa nisu dopustila da se to ponovi, jedan zato to je budno pazio, drugi

zato to je bolje razmislio. GLAVA TRINAESTA Teko da je bilo srenijeg stvorenja na svetu od g-e Dona Najtlija u toku ove kratke posete Hartfildu; odlazila je skoro svako jutro sa svoje petoro dece svojim starim poznanicima, i svako vee sa svojim ocem i sestrom

prepriavala ta je radila. I nita drugo nije e-lela, sem da dani ne prolaze tako brzo. Bio je to divan boravak izvanredan, ali samo suvie kratak. Oni su se sa prijateljima nalazili manje popodne, a vie pre podne: ali nisu mogli izbei jedan poziv na pravi ruak, i to van kue, mada je bio Boi. G. Vesten nije doputao da ga odbiju; moraju jednoga dana da ruaju u Rendolsu; ak su i g. Vudhausa ubedili da poe, istiui i da je to bolje nego da se drutvo razdvaja. Da je mogao, on bi pravio tekoe oko pitanja kako e se svi odvesti; ali poto su se sada kola i konji njegovog zeta i erke nalazili u Hartfildu, ostalo mu je samo da upita kako e to izvesti, a 'om pogledu nije moglo biti nikakve sumnje. Emi nije trebalo mnogo vremena da ga ubedi da bi i za Harijetu mogli nai mesta u jednim kolima. Sem njih pozvani su samo jo Harijeta, g. Elten i g. Najtli; trebalo je da dou rano, a broj zvanica je bio mali. U svemu se vodilo rauna o navikama i sklonostima g. Vudhausa. Vee uoi ovog velikog dogaaja (jer je pretstavlja-lo vrlo veliki dogaaj to g. Vudhaus treba da na dan 24-og decembra rua van kue) Harijeta je provela u Hartfildu i otila je kui toliko klonula od nazeba da joj Ema ne bi dopustila da ode da nije Haiijeta naroito eno lela da je neguje g-a Godar. Idueg dana Ema ju je posetila i nala da od njenog odlaska u Rendols nema nita. Tresla ju je groznica i grlo joj je bilo zapaljeno. G-a Goar je bila veoma paljiva i nena; resile su da pozovu g. Perija, a sama Harijeta bila je suvie bolesna i slaba da bi se suprotstavila odluci kojom su je iskljuile iz tog divnog izlaska, mada o svom gubitku nije mogla da govori bez mnogo suza. Dokle god je mogla Ema je sedela s njom da bi je dvorila ako se g-a Godar udalji, i bodrila je izlaui kako e se g. Elten raalostiti kada sazna za njeno stanje; najzad ju je napustila prilino uteenu, u prijatnom uverenju da e to za njega biti prilino nevesela poseta i da e ona svima vrlo mnogo nedostajati. Tek to je odmakla nekoliko koraka od vrata g-e Godar, srela je. lino g. Eltena koji je oigledno dolazio u tom pravcu; i dok su nastavili polako zajedno, razgovarajui o bolesnici za koju je on, poto je uo za ozbiljnu bolest hteo da raspita da bi moaao o ni oj odneli neke vesti u Hartfild, stigao ih je Don Najtli vraajui se iz svakodnevne posete Donvelu sa svoja dva najstarija sina, ija su zdrava, rumena lica pokazivala kakva je blagodet za decu da tre po polju; videlo se da e brzo slistiti peenu ovetinu i puding od pirina, radi kojih su se urili kui. Oni im se pridruie i nastavie put zajedno. Ema je upravo opisivala na ta se njena prijateljica ali: Veoma zapaljeno grlo, s jakom vruicom, brzim pulsom itd.; ona je sa aljenjem saznala od gospoe Godar da Harijeta esto pati od tekih gnobolja i da ih je vie puta uplaila zbog. toga. G. Elten je izgledao sav uznemiren, i uzviknu: Guobolja! Nadam se da nije zarazna. Nadam se da nije one gnojave, zarazne vrste. Da li ju je Peri pregledao? Zaista bi trebalo da pripazite koliko na svoju prijateljicu toliko i na sebe. Dopustite mi da vas zamolim da se ne izlaete opasnosti. Zato je Peri ne pregleda? Ema, koja se sama stvarno nije nimalo uplaila, umiri ovu preteranu bojazan uveravajui ga da je g-a Godar vrlo iskusna i dg se dobrb__stara; ali, kako je u njega moralo ostati jo brige koju nije mogla eleti da otkloni, ili Ikoju bi ak radije volela da pothrani i potstakne, ona uskoro zatim dodade kao da govori o sasvim drugoj stvari: Tako je hladno, vrlo hladno, a izgleda kao da e biti i snega; kad bi trebalo ii na ma koje drugo mesto ili u ma koje drugo drutvo zaista bih pokuala da ne izlazim danas i nagovorila bih svog oca da se ne izlae opasnosti, ali poto se on ve odluio, a izgleda da njemu samom nije hladno, neu da se meam, jer znam da bj se gospodin i gospoa Vesten mnogo razoarali. Ali,

boga mi, gospodine Eltene, ja bih se na vaem mestu svakako izvinila. ini mi se da ste ve malo promukli; a kad pomislite na to koliko ete se sutra zamoriti i morati da govorite, mislim da bi iz najobinije opreznosti trebalo da ostanete kod kue i da se veeras negujete. G. Elten je davao utisak oveka koj-; ne zna ta da odgovori; a upravo je i bilo tako, jer, iako mu je veoma godilo to se tako lepa gospoica ljubazno brine za njega i mada nije voleo da se usprotivi ijednom njenom sa-vetu, nije ustvari ni najmanje eleo da odustane od te posete. Ali se Ema, suvie revnosna i zauzeta svojim sopstvenim ranijim shvatanjima i pogledima da bi ga mogla nepristrasno sasluati ili jasno sagledati, potpuno zadovoljila kada je on promrmljao kako priznaje da je veoma hladno, svakako veoma hladno, te je ila dalje radujui se to ga je oslobodila obaveze da ide u Ren-dols i stvorila mu mogunost da svakog sata u toku te veeri alje nekoga da se raspituje za Harijetu. Potpuno ste u pravu, ree ona mi emo vas izviniti kod gospodina i gospoe Vesten. Ali tek to je to rekla, kad u kako njen zet utivo nudi mesto u svojim kolima ako g. Elten samo zbog ra-vog vremena ne eli da ide, i kako g. Elten veoma spremno prihvata tu ponudu. Stvar je bila gotova: g. Elten e ii; njegovo iroko lepo lice nije nikada izraavalo vie zadovoljstva nego u tom trenutku, a osmeh mu nikad nije bio puniji niti su mu oi vie likovale nego kada je odmah zatim pogledao u nju. Ovo je veoma udno!, ree ona u sebi, Poto sam ga tako dobro izvukla, on se ipak odluio da izie u drutvo i ostavi bolesnu Harijetu! Zaista veoma udno! Ali mis da kod mnogih mukaraca, naroito kod nee-njenih, postoji takva sklonost takva strast da ruaju van svoje kue; a poziv na ruak stoji tako visoko u nizu njihovih "zadovoljstava, zanimanja, poasti i skoro dunosti, da mu nita ne ustupa a tako je sigurno i s gospodinom Eltenom; on je nesumnjivo mlad ovek od vrednosti, veoma ljubazan i prijatan i mnogo je zaljubljen u Harijetu, ali ne moe da odbije poziv, mora da rua van kue kad god aa dozovu. Kako je ljubav udna stvar! U stanju je da Harijetu smatra dosetljivom, ali nee zbog nje da rua sam. Uskoro zatim g. Elten ih napusti, i ona morade da prizna da je pri polasku sa mnogo oseanja u glasu po-menuo Harijetu i uveravao je da e svratiti do g-e Go-dar i raspitati se o njenoj lepoj prijateljici, pre no to bude doekao sreu da se ponovo nae s njom, a tada e je, kako se nadao, izvestiti da je bolesnici bolje, uzdahnuo je i nasmeio se pri oprotaju tako da je kod nje prevagnulo dobro raspoloenje prema njemu. Poto su nekoliko trenutaka utali, Don Najtli otpoe: Nikada u ivotu nisam video oveka kome bi vie no gospodinu Eltenu bilo stalo da se pokae prijatan. Kad su u pitanju ene on se prosto sav salomi. S mukarcima moe da bude razborit i neusiljen, ali kad treba da ugodi enama stavlja u pokret sve svoje sposobnosti. Ponaanje gospodina Eltena nije savreno, odgovori Ema; ali ako neko eli da se dopadne, treba mu prostiti i zaista se i oprata vrlo mnogo. Ako neko svojim skromnim snagama ini sve to moe, imae prednost *Jad onim ko je jai od njega, ali je nemaran. Gospodin je toliko dobroudan i ljubazan da se to mora celo Da, ree g. Don Najtli odmah, naglaavajui ma-izgleda da je veoma ljubazan prema vama. Prema meni! odgovori ona smeei se zaueno. ^Da ne zamiljate da se gospodin Elten meni udvara? Priznajem. Ema, da sam to pomislio; a ako vam to *kada dosada nije palo na um, bolje da o tome sada Smislite. 112 113Gospodin Elten zaljubljen u mene! Da udne po misli!

Ne kaem da je tako, ali dobro ete uraditi da pro cenite da li je tako ili ne i da se prema tome vladate Mislim da ga vi hrabrite svojim dranjem. Govorim Ema, kao prijatelj. Bilo bi bolje da promislite i utvrdite ( ta inite i ta nameravate da uinite. Hvala vam, ali uveravam vas da se potpuno varate. Gospodin Elten i ja smo vrlo dobri prijatelji i niU; vie. Koraala je dalje, zabavljajui se milju o zabludama koje se esto javljaju kad se samo delimino znaju okolnosti, i o grekama u koje uvek upadaju oni koji sebi prisvajaju pravo da sue o svemu; a pomalo se ljutila na svog zeta to smatra da je ona lepa i neznalica i da su joj potrebni saveti. On ne ree nita vie. G. Vudhaus se tako odluno resio na taj izlazak da mu uprkos sve veoj hladnoi, nije padalo na pamet da od njega odustane, te je najzad, tano na vreme, krenuo sa starijom erkom u svojim kolima, opaajui, izglede, manje nego iko drugi da je vreme runo; suvie se udio to i sam ide, j uivao u zadovoljstvu koje e priiniti u Rendolsu, da bi uvideo da je hladno, a suvie su ga dobro zamotali da bi to osetio. Hladnoa je bila otra; i dok su druga kola krenula, poele su da padaju prve pahuljice snega, a na nebu se nagomilalo toliko oblaka da je samo trebalo da hladnoa malo popusti pa da se za kratko vreone sve zabeli. ' Ema ubrzo vide da njen saputnik nije najbolje raspoloen. Sprernanje i odlazak po takvom vremenu, i pomisao da posle ruka nee biti sa svojom decom, pretstav-ljali su nezgode ili bar neprijatnosti preko kojih g. Don Najtli nije mogao lako da pree. On od te posete nije oekivao nita to bi vredelo truda, i za sve vreme, dol: su se vozili do Renolsa, izraavao je svoje nezado voljstvo. ovek koji zahteva od drugih da napuste svoju ognjite i da se bore s ovakvim vremenom da bi njega posetili, ree on, mora da o' sebi vrlo lepo misli. Sigurno smatra sebe izvanredno prijatnim: ja ne bih mogao da uinim tako neto. To- je najvea besmislica jo po ovom snegu! Ludost je ne dopustiti ljudima da 114 oStanu na miru kod kue a ludost je i to to ljudi ne ostaju lepo kod kue kad mogu! Kad bismo morali po ovakvom vremenu izii uvee radi dunosti ili posla, smatrali bismo to za veliku nevolju, a evo nas kako, verovatno slabije odeveni nego obino, urimo dragovoljno, bez nekog razloga, uprkos glasu prirode koji o-veku govori kroz sve ono to vidi i osea da ostane kod kue i zadri pod krovom koga god moe; i eto, urimo da provedemo pet dosadnih asova u tuoj kui, da bismo rekli ili uli sve ono to smo jue govorili ili to bismo opet mogli rei ili uti sutra. Idemo po ra-vom vremenu da bismo se verovatno vratili po gorem; etiri konja i etiri sluge izvedeni su napolje samo da bi otpratili pet besposlenih, prozeblih osoba u hladnije sobe i gore drutvo nego to bi mogli imati kod kue. Ema nije bila kadra da mu zadovoljno odobrava, na ta je on, zaelo bio navikao,, da podraava ono sasvim tako, dragi moj, koje je sigurno sluao od svoje redovne saputnice, ali je bila dovoljno odluna da ne odgovori uopte. Nije mogla da se sloi s njim, a bojala se da ne bude dandrljiva; njeno junatvo nije ilo dalje od utanja. Pustila ga je da govori i da nameta naoari, i umotavala se ne otvarajui usta. Stigoe, kola zaokrenue, stepenik bi sputen, i u kola odmah ue g. Elten, doteran, u crnom odelu i na-smeen. Ema sa zadovoljstvom pomisli kako e malo promeniti predmet razgovora. 1. Ilten je bio ne moe biti usluniji i razdraganiji; bio je zaista toliko veseo pozdravljajui se s njom da njoj pade na um kako je morao primiti o Harijeti druikije vesti od onih koje je ona ula. Jo dok se oblaila, poslala je nekog iz kue da se obavesti o njoj, a odgovor je glasio: Uglavnom isto

 nije bolje. Ono to je meni javila gospoa Godar, ree ona dmah, nije bilo tako prijatno kao to sam se nadala: meni su rekli da nije bolje. I Lice mu se odmah 'zdui; odgovori joj glasom punim seanja: O da vrlo mi je ao ba sam hteo da vam kaem da su mi, kad sam ja svratio do gospoe Godar, a to je bilo neposredno pre no to u se vratiti kui da 8* 115

se obuem, rekli da gospoici Smit nije bolje, nimalo bolje, Ve pre gore. To me je veoma oalostilo j uznemirilo nadao sam se da joj mora biti bolje posle onakvog okrepljenja kakvo je jutros primila. Ema Se osmehnu i odgovori: Moja poseta je koristila njenim ivcima, nadam se, ali ni ja nisam u stanju da izleim guobolju arolijama; to je, zaista, veoma jak nazeb. Gospodin Peri je bio kod nje, kao to ste vero-vatno uli. Da... mislio sam. .. tojest. . , nisam. . . On je navikao da je lei od te boljke, i nadam sa da e nam sutranje jutro oneti oboma mnogo uteniji izvetaj. Ali nemogue je biti spokojan. Tako alostan gubitak za na dananji izlazak! Straan!' Tano to, zaista. Ned stajae nam svakog trenutka. To je bilo sasvim kako treba, uzdah kojim je te re. propratio izazvao je svako potovanje. Ali da je samo due trajalo. Ema se prilino iznenadila kad je on, samo pola minuta docnije, poeo da govori o drugim stvarima, veoma veselo i raspoloeno., Ba su se ljudi zgodno dosetili, ree on da upotrebe ovju kou za koije. Kako ih to ini udobnim; uz takve mere opreznosti ne moe vam biti zima. Savre-meni pronalasci nainili su~ gospodske koije savreno prijatnim. Toliko ste zaklonjeni i zatieni od nevremena da tu ni daak vazduha ne moe da se probije ako mu ne date. Postaje potpuno svejedno kakvo je vreme. Vrlo je hladno ovo nooodne ali u ovakvim kolima se-to nimalo ne osea. Ha. snecr! Veje pomalo, kako vidim. Da, ree Don Najtli, i mislim da e ga biti dosta. Boino vreme, prirneti g. Elten. Sasvim prema godinjem dobu; i moemo smatrati da smo imali mnogo sree to nije jue poelo da veje i to nam sneg nije onemoguio danam'u zabavu; to je bilo sasvim mogue, jer da je mnogo sneaa napadalo, teko da bi se gospe din Vudhaus usudio da krene, ali sada to nije van Zaista ovo je pravo doba za prijateljske sastanke. O Bc icu svako okur>lia svoie prijatelje i ljudi ne mare a ni za najgore vreme. Jednom me je sneg zavejao u kuc> jednog prijatelja tako da sam morao ostati itavu ne-delju dana. Nikad se nisam tako prijatno proveo. Otiao .sam samo da prenoim, a mogao sam se vratiti tek nedelju dana kasnije. Izgledalo je da g. Don Najtli ne shvata to zadovoljstvo, i samo hladno ree: Ne bih eleo da u Rendolsu ostanem zavejan nedelju dana. U nekoj drugoj prilici Emu bi to zabavljalo, ali se sada suvie zaudila dobrom raspoloenju g. Eltena da bi mogla oseati neto drugo. Kao da je, pred izgledima na prijatnu zabavu, Harijeta potpuno zaboravljena. Sigurni smo da e biti izvrsno zagrejano, nastavi on, i sve vrlo udobno Divni ljudi, gospodin i gospoa Vesten; gospou Vesten ne moemo dovoljno da pohvalimo, a on je tann onakav ^ovek kakve cenimo. Veoma gostoljubiv i veoma voli drutvo. Drutvo e biti malo, ali ako su mala drutva dobro odabrana, ona su, moda, najprijatnija od svih. U trpezariju gospodina Ve-stena ne moe udobno da se smesti vie od deset osoba; to se mene tie, u takvom sluaju radije bih pozvao dvoje manje, nego dvoje vie Mislim da ete se sloiti sa

mnom (obraajui se Emi blago), mislim da u svakako naii na vae odobravanje, mada gospodin Najtli moda nee razumeti naa oseanja poto je navikao na velika drutva u Londonu. Ne znam ta su to velika londonska drutva, gospodine nikad ne ruavam u drutvu. , Zaista! (sa uenjem i aljenjem u glasu). Ni-sarn znao da je avokatura takvo robovanje. Ali ipak, gospodine, mora doi vreme kada e vam se sve to pla-titi, kada ete imati malo da radite, a mnogo da uivate. Moje prvo uivanje, odgovori g. Najtli, dok su Prolazili kroz^otvorenu kapiju, bie kad se opet naem Z1v i zdiav u Hartfildu. naGLAVA ETRNAESTA Ulazei u salon g-e Vesten, bilo je potrebno da i jedan i drugi gospodin malo izmene svoj izraz; g. Elten morao je da obuzda svoju veselost, a g. Don Najtli da rastera svoju mrzovolju. G. Elten morao je da se smeka manje, a g. Don Najtli vie, da bi pristajali u tu odaju. Jedino je Ema mogla da se ponaa prirodno i pokae svoje zadovoljstvo. Ona je istinski uivala u drutvu Vestenovih. G. Vestena je mnogo volela, a na svetu nije bilo stvora s kojim bi tako otvoreno govorila kao s njegovom enom; nijednoj drugoj osobi se nije tako obraala u uverenju da e je sasluati i razumeti, i da e sitni dogaaji, namere, brige, i zadovoljstva u ivotu njenog oca i njenom biti za nju uvek zanimljivi i uvek jasni. Sve to bi ispriala o Hartfildu izazvalo bi ivu radoznalost g-e Vesten; stoga su obino i jedna i druga prvih pola sata uivale priajui o svim tim sitnim stvarima od kojih zavisi svakodnevna srea linog ivota. Moda joj se u toku ele posete nee pruiti to zadovoljstvo, koje sadanje pola sata izvesno nije omoguavalo, ali Emi je bilo milo kad je samo ugledala g-u Vesten i njen osmeh, osetila njen dodir i ula njen glas, te je resila da to manje misli o neobinom ponaanju g. Eltena i svim drugim neprijatnim stvarima, a da to vie uiva u svemu u emu se moe uivati. O Harijetinom nesrenom nazebu ve su prilino podrobno pretresali pre njenoci dolaska, G, Vudhaus je ve sedeo toliko dugo da je ispriao sve o njoj, o tome kako su on i Izabela doli, i kako Ema stie za njima. 118 Upravo je govorio da mu je veoma milo to e Dems videti svoju ker, kad se pojavie ostali, te je g-a Vesten, koja je svu panju posvetila njemu, mogla da se odvoji j pozdravi svoju dragu Emu. Kad su svi zauzeli svoja mesta, Emi, koja je elela da za neko vreme zaboravi g. Eltena, bilo je malo krivo to je on seo kraj nje. Nije joj polazilo' za -rukom da izbije iz glave njegovu udnu neosetljivost prema Ha-rijeti, sve dok je on ne samo sedeo uz nju, ve joj se i neprestano obraao ozarena lica, pokazujui se svakom prilikom veoma paljiv. Umesto da ga zaboravi, njegovo ponaanje bilo je takvo da je morala da se pita: Je li mogue da je stvarno onako kalio zamilja moj zet. Je li mogue da ovaj ovek poinje da prenosi svoju naklonost sa Harijete na mene? Glupo i nepodnoljivo! Pa ipak, on se toliko starao da joj bude toplo, toliko se trudio oko njenog oca i oduevljavao g-om Vesten, i najzad poeo da se divi njenim crteima tako usrdno i s tako malo poznavanja, da je sve to strano liilo na dranje nekog ko eli da se udvara, te je s velikim naporom uspevala da se ne ogrei o dobro vaspitanje. Zbog same sebe nije mogla da postupi grubo; a zbog Harijete, nadajui se da e sve ipak ispasti kako treba, bila je jo utivija. Ali je to pretstavljalo napor, naroito zato to su ostali, u trenutku kad ju je g. Elten najvie obasipao svojim budalatinama, vodili razgovor koji je ona naroito htela da uje. Naula je samo toliko da g. Vesten saoptava neke novosti o svome sinu; ula je kako je nekoliko puta ponovio rei moj sin, Frar.lv* i opet moj sin; a po nekoliko drugih rei naslutila je da najavljuje skoranju posetu svoga sina; ali pre no to je bila u stanju da uutka g.

Eltena, taj razgovor je bio davno zavren, tako da bi bilo nezgodno da postavi neko pitanje kojim bi ga oivela. Uprkos njenoj odluci da se nikad ne udaje, bilo je neeg u imenu, u samoj pomisli na g. Franka erila, to je Emu uvek privlailo. esto je pomiljala, naroito posle enidbe njes.oy_aa oca s g-icom Tejlor da bi joj on, ako bi se ikad udavala, odgovarao po godinama, naravi i drutvenom poloaju. inilo joj se da joj on, _L 119usled tog srodstva izmeu dveju porodica, gotovo pripada. Nametala joj se pretpostavka da svako ko ih pa-znaje sigurno pomilja na taj brak. Bila je duboko uve-rena da se g. i g-a Vesten bave tom milju. Mada nije imala nameru da zbog njega ili zbog ma kog drugog ostavi svoj sadanji ivot, za koji je verovala da je mnogo bolji od svakog kojim bi ga zamenila, bila je veoma radoznala da ga vidi, vrsto je odluila da joj se dopadne, da se i ona njemu u izvesnoj meri svidi, osea-jui neku vrstu zadovoljstva to ih njihovi prijatelji sjedinjuju u svojoj mati. Kraj takvih misli, usrdna panja g. Eltena bila je strano neumesna, ali se ona teila time to se pokazala veoma uljudna, dok se u sebi ljutila i to je misli da e od otvorenog g. Vestena do kraja posete sigun opet uti tu istu .vest, jer, kad se sreno oslobodila g. E tena i za ruak sela pored g. Vestena, on je iskoristi) prvi trenutak koji je kao domain mogao da odvoji, im je isekao ovji but, i kazao joj:* Nedostaju nam samo jo dvoje pa da budemo u punom broju; voleo bih da vidim ovde jo dv6je vau lepu, malu prijateljicu, gospoicu Smit i mt>ga sjna a. tada bih rekao da smo svi na okupu. Mislim da niste uli kad sam u salonu rekao kako oekujemo Franka. Jutros sam dobio pismo od njega, za petnaest dana bie kod-nas. * Ema izrazi svoja zadovoljstvo onoliko koliko se od nje oekivalo, i potpuno se sloi s njegovom izjavom da bi g. Frank eril i g-ica Smit sasvim upotpunili njihovo drutvo. Jo od septembra hteo je da nas poseti, nastavljao je g. .Vesten, u svakom pismu je samo o tome govorio, ali on nije gospodar svoga vremena. Mora da ugodi onima kojima se mora initi po volji, a koje (meu nama budi reeno) ponekad moe da zadovolji samo ako mnogo tota rtvuje. Ali sad ne sumnjam da emo ga videti ovde druge nedelje u januaru. 120 i Kako e to za vas biti veliko zadovoljstvo! A gospoa Vesten toliko eli da se upozna s njim da je sigurno srena kao i vi. Da, bila bi, kad ne bi mislila da e se opet odloiti. Ne rauna toliko na njegov dolazak koliko ja; ali ona ne poznaje te linosti tako dobro kao ja. Radi se o tome, vidite, (ali ovo je samo meu nama, nisam ni jednu ie progovorio u drugoj sobi, kao to znate, svaka porodica ima svoje tajne) radi se.o tome to su neki prijatelji pozvani da posete Enskum u januaru, i Fran-kov dolazak zavisi od toga hoe li njihovu posetu odloiti. Ako je ne odloe, on ne moe da se makne. Ali znam da hoe, zato to je to porodica koju izvesna gospa, prilino znaajna u Enskumu, naroito ne marr; i mada smatraju kao obavezu da ih pozovu jednom u dve ili tri godine, uvek im otkazu kad do tog doe. Ne sumnjam ni najmanje u ishod. Siguran sam da u do sredine januara ovde videti Franka, kao to sam siguran da sam i sam tu; ali ona vaa dobra prijateljica (pokazujui --gla-vom prema zaelju trpeze) ima toliko malo svojih udi, i tako ih je malo videla u Hartfildu, da nije u stanju da rauna s njihovim dejstvom kao-ja koji sam na njih navikao. Zao mi je to u ovom sluaju postoji ikakva sumnja, odgovori Ema; ali ja sarn sklona da prihvatim vae miljenje, gospodine Vestene. Ako vi verujete da e doi, verovan i ja, jer vj poznajete Enskum.

Da imam izvesno pravo da ga poznajem, mada nikad u ivotu nisam bio tamo. udna je to ena! Ali zbog Franka nikad ne govorim ravo o njoj, jer veru-jem da ga ona mnogo voli. Nekad sam mislio da nije u stanju da voli ma kog do sebe samu, ali se prema njemu uvek pokazivala dobra (na svoj nain doputajui sebi sitne muice i udi i oekujui da bude sve onako kako ona hoe). I, po mom miljenju, njegova zasluga nije mala kad je zadobio njenu naklonost; jer, mada to ne bih nikom kazao, srce joj je kao od kamena prema ljudima uopte, a narav joj je strana. Emi se taj razgovor toliko dopao da ga je pokrenula gospoom Vesten, ubrzo poto su prele u salon,

ni estitajui joj r ali i primeujui da zna kako mora da strepi od tog prvog susreta. G-a Vesten se sloi s njom, ali dodade kako bi joj bilo veoma milo kad bi bila sigurna da e u reeno vreme prebroditi brine trenutke prvog susreta, jer nisam sigurna da e doi. Nisam u stanju da gledam tako ruiasto kao gospodin Vesten. Veoma se plaim da od svega toga nee biti nita. Gospodin Vesten vam je verovatno ispriao potanko kako stoje stvari. Jeste izgleda da sve zavisi samo od mrzovolje gospoe eril, koja, verujem, ne moe biti izvesnija. Ema! odgovori g-a Vesten smeei se, zar je ud ikad izvesna? Zatim, okreui se Izabeli koja ranije nije bila prisutna: Draga moja gospoo Najtli, moram da vam kaem da po mom miljenju nismo nimalo sigurni da emo videti gospodina Franka erila, kao to Smatra njegov otac. Sve zavisi od raspoloenja i volje Injegove ujne; jednom reju, od njene udi. Vama svoftjim dvema kerima usudiu se da kaem istinu. U En-|skumu gospodari gospoa eril, a to je ena veoma ne-' zgodne naravi, te njegov dolazak sada zavisi od toga .# da li e ona pristati da ga pusti. O, ta gospoa eril, svi znaju gospou eril, odgovori Izabela, verujte mi da o tome mladiu uvek mislim s najveim saaljenjem. Mora da je strano kad ovek stalno ivi s nekom mrzovoljnom osobom. To sreom nikad nismo iskusili, ali mora biti da je to muan ivot. Kakva srea to nije imala dece! Jadni mali, kako bi bili nesreni! Ema je elela da ostane sama s g-om Vesten. Tada bi ula vie: g-a Vesten bi govorila s njom otvorenije no to se usuivala pred Izabelom; duboko je verovala da ne bi ni pokuala da sakrije od nje neto to se tie erilovih, sem onih namera s tim mladim ovekom za koje je ona, Ema, zahvaljujui svojoj mati nagonski saznala. Ali u tom trenutku nije imalo vie ta da se kae. G. Vudhaus je ubrzo doao, za njima u salon. Kad bi posle ruka dugo sedeo za stolom, oseao se kao u zatvoru i to nije mogao da izdri. Nisu ga privlaili ni vino ni 122 rado priao onima s kojima se uvek prirovarao s Izabelom, Ema je iskoristila prismatrate da je poseta vaeg sina sami je. Ma kad se desilo, to upoznaleprijatno,, pa je bolje svriti s

razgovor, te jatno oseao. Dok je ra liku da kae: I tako vi svim sigurna. 2a vanje mora biti.; to pre. Da- i svaki -pPv^d se odloi, ovek se boji da e se opet odloiti. akV140 otkau gostoprimstvo toj porodici, tim Brejtvejtovi\a' 'Pak se plaim da e pronai neki razlog da,bi nas raz\carali- Teko b* mi bilo da pretpostavim da on sam okfva> ali sam uverena da kod erilovih postoji jaka eli da 9a zadre za sebe. To je ljubomora. Ljubomorni s\<** * potovanje koje ukazuje svome ocu. JednonK^cJu' nlsam ubeena da ce doi, i volela bih da se gospo^P Vesten manje nada. Trebalo bi da doe, ree EP?-' *Ak moe ^ osta-ne makar dva-tri dana, trebalo biX?doe; ovek gotovo nije u stanju da shvati da jedan mMlc ne moze bar toliko da uini. Mladu enu, ako padh^1 zle ruke- mogu da kinje i dre daleko od onih s kojimaV1 ona zelela da se via, ali se ne moe razumeti da je n^1 mladi toliko pod neijom vlau da nije kadar da dJ^L6^6 nedelju dana kod svoga oca, kad to zaeli. Treba ovek da poseti Enskum i dajupoz^^ nain ivota te porodice pre no to presudi ta on kE>ar da uini, odgovori g-a Vesten. Moda trjpa- da isto tako oprezni-, i kad procenjujemo drjanje ma linosti iz ma koje porodice; ali se Enslum, drim, Kako ne sme ceniti prema dptim pravilMa: ona, gospoda eril, je veoma nedostupna razlozima ka sve se ini P njenoj volji. . ' i / Ali ona je veoma nena prema siiom neaku; mno-9 ga voli. I, prema onome kako ja zamiljam gospou Ceril, bilo bi sasvim prirodno, da o/ra, koja za svog kome sve duguje, nikakvu rtvu nee da uini da mu ugodila, i neprestano ga mui svojim udima, po-tog neaka, kome ne duguje bas nita.

123 Draaa moja Ema, ne pokuavajte da naravi razumete ravu, ili da joj postavite pravjia. mo_ rate je pustiti da radi ta hoe. Ne sumn|aiI1 ^ Q^ " nekad ima prilian uticaj; ali mu je moML savrgeno ne_ mogue da unapred zna kad e ga im" Ema saslua, a zatim hladno ree: ju zadovoljna tek kad on doe. ' Moda ima mnogo uticaia u nastavljala je -g-a Vesten, a u meu onima koje su izvan njegova rovatno da se nalazi upravo i pit] da bi nas posetio.

/mje esnim stvarima, ima vrlo malo; a "domaaja, vrlo ve-ttjegov,qg odlaska

GLAVA PETNAESTA , G, Vudhaus je skoro bio spreman da popije svoj redovni aj, a kad ga je popio, bio je potpuno spreman da poe kui. A to je bilo sve to je drutvo s kojim je sedeo moglo da uini da ne bi prirnelio koliko je kasno, pre no to su se pojavila ostala gospoda. G. Vesten je bio govorljiv, gostoljubiv i nikako nije voleo da se gosti rano dignu od stola, ali se drutvo u salonu najzad povealo. Jedan od prvih uao je g. Elten, veoma razdragan. G-a Vesten i Ema sedele su zajedno na sofi. On im se odmah pridrui, i skoro bez poziva sede izmeu njih. , I Ema je bila dobro raspoloena, jer se zabavljala razmiljajui kako e uskoro videti g. Franka erila, te je bila voljna da zaboravi nedavno neprilino ponaanje g. Eltena i da bude s njim srdana kao i ranije. A kako je on odmah poeo razgovor o Harijeti, bila je gotova da ga slua s najljubaznijim osmehom. _ Govorio je kako je izvanredno zabrinut za njenu Prijateljicu njenu lepu, divnu, ljupku prijateljicu. *Zna li neto je li ula neto .o njoj otkako su stigli 11 Rendols? Mnogo se brine mora priznati da ga je znatno uplaila vrsta njene boljke. I u tom smislu je nek0 vreme nastavio sasvim kako treba, ne sluajui ^nogo ta mu ona odgovara, ali uviajui dovoljno kako Je uasno kad je nekome grlo tako zapaljeno, i Ema se Potpuno odobrovoljila. Ali se na kraju sve nekako obrnulo: uinilo joj se v*jednom kao da se on vie zbog nje, nego zbog Hari-tet plai da to ne bude neko ozbiljno zapalj.enje vie 125se brine da se ona ne zarazi, nego to se nada da boles nije teka i zarazna. Stade veoma ozbiljno da je prekli nje da za neko vrerne ne poseuje vie bolesnicu, da mv obea da se na tako neto nee odvaiti dok se on ni vidi sa g. Penjem i ne uje njegovo miljenje. Ona se trudila da sve to okrene na alu i vrati razgovor na prav put, ali njegovoj silnoj brizi za nju nije bilo kraja. Om se naljuti. Odista je ostavljao utisak' to se nije mogle prikriti upravo kao da se pravio da je zaljubljen i nju, umesto u Harijetu. Ako je ta prevrtljivost istinska, utoliko pre zasluuje prezir i gnuanje! Teko je mogle da ostane mirna. On se okrete g-i Vesten da ga ona podri: Da li bi ona htela da mu pomogne? Ne bi li htele da rnu se pridrui i zajedno s njim ubedi gospoicu Vud-haus da ne ide u dom g-e Godar dok ne bude izvesno da bolest gospoice Smit nije zarazna? On se nee smiriti dok ne dobije takvo obeanje ne bi li ona uloila svoj uticaj da ga pribavi?

Mnogo se stana za druge, nastavljao je on, a nemarna je prema samoj sebi. Zelela je da ja danas zbog nazeba ostanem kod kue, a meni nee da obea da se nee izlagati opasnosti gnojavog zapaljenja gue. Zar je to lepo, gospoo Vesten? Presudite sami. Zar nemam iz-vesnog prava to se alim? Siguran sam da ete mi pruiti svoju ljubaznu potporu i pomo. Ema primeti kako se g-a Vesten iznenadila, i oseti da se morala prilino zauditi tim njegovim recima i ponaanju koji su bili takvi kao da on ima neko osobito pravo da se stara o njoj, a ona sama bila-je suvie ljuta i uvreena da bi mogla ma ta odmah da kae. Jedino je. bila u stanju da na njega baci jedan pogled za koji je verovala da e ga morati osvestiti, a posle toga je ustala sa sofe i prela na jedno sedite pored svoje sestre i obratila njoj svoju panju. Nije imala vremena da vidi kako je g. Elten primio taj ukor, jer je odmah naiao nov predmet razgovora: g. Don Najtli, koji je iziao da ispita kakvo je vreme, vratio se sad u sobu i obavestio ih da je sve pokriveno snegom koji jo veje, a vetar jako duva i nanosi. Zakljuio je ovim recima, upuenim g. Vudhausu: 126 * Ovo e biti veseo poetak vaih zimskih izlazaka, gospodine. Va koija\i konji imae jedan nov doivljaj probijajui se kroz snenu meavu. Jadni g. Vudhaus zanemeo je od uasa, dok su svi ostali imali poneto da kau: neko je bio iznenaen, a neko nije, a svaki je hteo da neto upita ili da kae koju utenu re. G-a Vesten i Ema svojski su se trudile da ga razvedre i odvrate mu panju od zeta koji je prilino, nemilosrdno nastavio da iskoriava svoju pobedu. Mnogo sam se divio vaoj odluci, gospodine, ree on, divio sam se to ste se usudili da iziete po ovakvom vremenu, jer vi ste, razume se, videli da e uskoro poeti da pada sneg. Svako je morao videti da se sprema sneg. Divio sam se vaoj sranosti, a uostalom, verujem da emo sasvim dobro stii kui. Za sat-dva moi e jo da se proe drumom; imamo dvoja kola; ako jedna budu razneta prolazei kroz onaj izloeni deo puta preko optinskih livada, tu su druga. Mislim, da emo jo pre ponoi stii zdravi i ivi u Hartfild. G. Vesten je s drukijom vrstom pobednikog ose-anja priznao da je ve neko vreme znao da pada sneg, alj nije rekao ni reci da se ne bi g. Vudhaus uznemirio i pourio kui. Ali ako neko kae da je napadalo ili da e napadati toliko snega da se nee moi vratiti kui, to je samo ala; naalost nee naii na tekoe. On bi voleo kad bi put bio neprohodan, pa da ih sve zadri u Ren-dolsu; veoma srdano ih je ubeivao da bi se za sve nalo mesta, pozivajui svoju enu da im potvrdi kako e, s malo snalaljivosti, svi moi da budu zadovoljeni, dok ona nije bila naisto kako bi to udesila, poto je znala da imaju samo dve gostinske sobe. ta da se radi, draga moja Ema? ta da se radi? To je bio prvi uzvik g. Vudhausa, i neko vreme nije bio u stanju nita vie da kae. Oekivao je od nje da ga utei, i tek kad ga je ona uverila da su bezbedni, ukazala mu na to da su konji izvrsni, a isto tako i Dems, i da oko sebe imaju mnogo prijatelja, malo se povratio u ivot. Njegova starija ki uplaila se isto kao i on. U mati je gledala samo stranu mogunost da ostane otse-, ena u Rendolsu dok su joj deca u Hartfildu. Zamilja-

127 jui da je put sad takav da smeli ljudi jo mogu njime da prou, ako ne oklevaju, navaljivala je da ree tako da njen otac i Ema ostanu u Rendolsu, dok bi ona s muem smesta krenula kroz sve nanose snega na koje e moda naii. Naredite da se odmah spreme kola, mili moj, ree ona, Verujem da emo proi ako odmah krenemo. A ako zbilja naiemo na velike tekoe, mogu da iziem i poem peice. Nimalo se ne bojim. Ne bi mi bilo teko ' da btpeaim pola puta. Promenila bih cipele, im stignem kui, a uostalom, ja od tako neeg nikad ne na-zebem. Zbilja! odgovori on. Onda je to, draga moja Izabela, neto najneobinije na svetu, jer vi inae nazebete od svaega. Peice do kue! Sjajno ste obuveni za pea-enje! Ni konjima nee biti lako. Izabela se okrete g-i Vesten: nee li ona odobriti tu zamisao. G-a Vesten je mogla samo da odobri. Izabela se onda okrete Emi, ali Ema nije htela sasvim da odbaci nadu da e svi zajedno uspeti da se izvuku. Jo su o tome raspravljali, kad se u sobu vrati g. Najtli, koji je odmah posle prvog izvetaja svoga brata o snegu iziao, i ree im kako je bio napolju da ispita kako stoje stvari i da jemi da e bez ikakvih tekoa stii kui kad god budu eleli, bilo da pou sada ili kroz jedan sat. Iao je neko vreme po drumu za Hajberi, do iza zavijutka; sneg nigde nije bio debeo ni koliko palac, a na mnogo mesta jedva ga je bilo dovoljno da obeli zemlju. Sad padaju vrlo retke pahuljice, ali se oblaci razilaze i svi su izgledi da e sve to ubrzo proi. Razgovarao je s koijaima i obojica su se sloila s njim da nema nikakvog razloga za strahovanje. , Posle ovih vesti, Izabeli je bilo mnogo lake, a Ema im se takoe obradovala zbog oca, koji se odmah umirio koliko je to doputala njegova nespokojna priroda, ali onaj strah koji se u njemu probudio nije se toliko stiao da bi i dalje mogao da mirno sedi u Rendolsu. Verovao je da sad nema opasnosti za povratak, ali ga niko ne bi mogao ubediti da im se nita nee desiti ako jo ostanu. Dok su mu ostali na razne naine dokazivali i uveravali 128 cja, <? Najtli i Ema resili su to ovako, u nekoliko kratkih reenica: Va otac se nee umiriti. Zato ne poete? Ja sam gotova, ako hoe ostali. Da zazvonim? Jeste, zazvonite. I tako on zazvoni i naredi da spreme kola. Kroz nekoliko minuta, nadala "se Ema, ostavie jednog nezgodnog saputnika pred njegovom kuom, da se otrezni i rashladi, a drugome e se povratiti vedrina i zadovoljstvo kad se svri ova tegobna poseta. Kola dooe. U ovakvim prilikama g. Vudhaus je uvek bio prva briga, te ga g. Najtlj i g. Vesten paljivo otpratie do njegovih koija. Kad je ugledao sneg koji je stvarno napadao i otkrio da je no tamnija nego to je oekivao, on se ponovo uznemiri i tu nikakva uvera-vanja njegovih pratilaca nisu pomagala. Boji se da e im vonja biti vrlo naporna. Boji se za sirotu Izabelu. A sirota Ema e biti u drugim kolima. Ne zna ta bi bilo najbolje da uine. Moraju se drati to je mogue vie zajedno. Onda se obratio Demsu i naredio mu da vozi vrlo polako i da saekaju druga kola.

Izabela se pope za ocem, Don Najtli se, sasvim prirodno, pope za svojom enom, zaboravljajui da nije bio u njihovim kolima, i tako se dogodi da Emu do drugih kola odvede i za njom ue g. Elten; ona vide da e se za njima neminovno zatvoriti vrata i da e 'ostati da se vozi s njim nasamo. Pre onih sumnji koje su joj se Probudile upravo toga dana, ne bi joj to bilo naroito neugodno; naprotiv, bilo bi joj prijatno: priala bi mu 0 Harijeti i taj kilometar vonje proleteo bi zaas. Ali bi sad vie volela da se to nije desilo. Verovala je da je on popio malo vie dobrog vina g. Vestena i da e s'9urno pokuali da govori gluposti. Da bi ga to vie obuzdala sopstvenim dranjem, sPremi se da odmah povede savreno miran i ozbiljan ^zgovor o vremenu i noi. Ali tek to je poela, tek sto su proli kapiju na zavijutku i stigli prva kola, kad Je ej. Elten prekide, zgrabi joj ruku, zatrai da ga saslua j.st.ade ni manje ni vie nego da joj vatreno izjavljuje ljubav. Govorio je kako iskoriava ovu dr~.gocenu pri8 Ema 129 iliku da izrazi oseanja koja moraju ve biti dobro poznata, kako se nada strahuje oboava kako je gotov do umre ako ga odbije, ali laska sebi da njegova arka odvanost, neiskazana ljubav i besprimerna strast nisu mogle ostati bez ikakva dejstva, ukratko, vrsto je resio da to pre dobije njen povoljan odgovor na tu ljubav. Nije se varala. Bez ikakvih obzira, bez izvinjenja, bez mnogo vidnog ustruavanja, g. Elten, taj koji voli Harijetu, izjavljivao je da voli nju, Emu. Pokuala je da ga zaustavi, ali uzalud: hteo je svakako da produi i kae sve. Mada ljuta, kad je progovorila, palo joj je na um da je ipak bolje da se uzdri: inilo joj se da pola te ludosti zaelo dolazi od pia, pa se nadala da e brzo proi. Prema tome, odgovori mu poluozbiljno i polua-Ijivo, u nadi da e to najbolje odgovarati njegovom dvojakom stanju: Veoma se udim, gospodine Eltene! Govorite meni, zaboravljate se meate me s mojom prijateljicom. Ako imate ma kakvu poruku za gospoicu Smit, biu srena da joj prenesem, ali meni nemojte vie takve stvari govoriti, molim vas. Gospoica Smit! Poruka za gospoicu Smit! ta to treba da znai! Ponavljao je njene rei s takvom sigurnou, tako se pravio iskreno iznenaen da se ona nije mogla obuzdati da mu ne odgovori ustro: Gospodine Eltene, vi se neverovatno udno ponaate! Ja to mogu samo na jedan nain da objasnim: niste pri istoj svesti, inae ne biste mogli govoriti tako ni meni, ni o Harijeti. Savladajte se toliko da uutite, a ja u se potruditi da sve zaboravim. AH vino koje je g. Elten popio samo je pojaalo njegovu sranost, a ne i pomutilo svest. Jasno je znao ta hoe da kae, i poto je vatreno odbio njeno sumnjienje kao izvanredno uvredljivo, i ovla pomenuo kako ceni g-cu Smit kao njenu prijateljicu, ali, priznaje da se udi zato ju je uopte pomenula, produi da govori o svojoj ljubavi, traei da mu odmah da svoj pristanak. to je manje mislila da je pijan, utoliko je vie mislila kako je prevrtljiv j drzak. Sad se ve manje trudila da bude utiva, te odgovori: , L30 , Nemogue mi je da i dalje sumnjam. Izrazili ste se suvie jasno. Gospodine Eltene, nemam reci da kaem jeoliko sam iznenaena. Posle onakvog ponaanja prema gospoici Smit, koje sam posmatrala posledn.jih mesec dana - one panje koju ste joj ukazivali i koju sam svakog dana mogla da zapazim da se na ovakav nain obratite, zaista nisam mislila da je takva nepostoja-nost mogua! Verujte, gospodine, da mi nimalo ne laska to dobijam takve izjave. Za ime boje! uzviknu g. Elten. ta sve to treba -da znai? Gospoica Smit! Nikad nisam pomislio na gospoicu Smit u elom svom ivotu nikad joj nikakvu izuzetnu panju nisam ukazao, sem kao vaoj prijateljici; nisam mario za nju

ni koliko za lanjski sneg, sem kao za vau prijateljicu. Ako je zamiljala da je drukije, zavele su je njene sopstvene elje, i meni je veoma ao izvanredno mi je ao. Ali kakva gospoica Smit! O, gospoice Vudhaus, ko moe da misli na gospoicu Siu'.t, kad je tu gospoica Vudhaus? Ne, asti mi, nema nikakve nepostojanosti. Mislio sam samo na vas. Odriem da sam i najmanju panju obratio na bilo kog drugog. Sve to sam rekao ili uinio u toku ovih nekoliko nedelja imalo je jedini cilj da pokae koliko vas oboavam. Ne nioe biti da u to ozbiljno sumnjate. Ne! (Znaajno naglaavajui rei.) Siguran sam da ste vi to videli i shva- \ tili me. Nemogue je opisati Emina oseanja kad je to ula, kao ni koje je od svih neprijatnih oseanja bilo prevladalo. Nju je ovo porazilo da nije bila u stanju da odmah odgovori; za g. Eltena, onako punog vere i nade, ta dva trenutka utanja pretstavljala - su dovoljno ohrabrenje; on pokua da joj opet uzme ruku i radosno uzviknu: Divna gospoice Vudhaus! Dozvolite mi da protumaim ovo znaajno utanje. Ono kazuje da ste me davno razumeli. Ne, gospodine, uzviknu Ema, ne kazuje nita slino. Ne samo da vas nisam odavno razumela, nego sam se sve do ovog trenutka nalazila u potpunoj zabludi u Pogledu vaih namera. to se mene tie, veoma mi je 2 to ste dali oduke svojim oseanjima. -. Ali ja to ni je ne elim. .. vaa naklonost prema mojoj prija131 teljiei Harijeti , , vae udvaranje (tako 'je izgledale ...ispunjavalo me je zadovoljstvom i svesrdno sam var elela uspeha. Ali da sam pretpostavljala da vas u Hart fild ne privlai ona, zacele bih smatrala da greite t nas tako esto poseujete. Treba li da verujem da nika* niste pokuavali da zadobijete naklonost gospoice Smit Da nikad niste ozbiljno pomiljali na nju? Nikad, gospoice, uzviknu on uvreeno. Nika/ uveravam vas. Zar ja da ozbiljno pomiljam na gospo icu Smit! Gospoica Smit je veoma dobra devojka, i j bih se radovao da se ona lepo udomi. elim joj sve naj bolje. Svakako, ima ljudi kojima nee smetati to. . Svako prema sebi. Ali to se mene tie, mislim da nian ba dotle pao. Nisam toliko izgubio nadu da u se or niti sebi ravnom da bih se obratio gospoici Smit! Ne gospoice, ja sam dolazio u Hartfiid samo zbog vas, ohrabrenje na koje sam naiao. .. Ohrabrenje! Zar sam vas ja hrabrila! Gospodin? potpuno ste se prevarili ako ste to zamiljali. Ja sam n; vas gledala samo kao na oveka koji se udvara mojo prijateljici. U svakom drugom pogledu vi ste za mem samo obian poznanik. Beskrajno mi je ao, ali dobre je da se ta zabluda okona. Da ste se i dalje tako ponaali, naveli biste gospoicu Smit da pogreno protumar vae namere, poto verovatno ne bi bila svesna, isto ka ni ja, te velike nejednakosti na koju toliko pazite. Ovako, razoarenje je samo na jednoj strani i nadam se dt nee biti dugotrajno. Zasad ne pomiljam na brak. On je bio suvie ljut da bi ita vie rekao, a i njen: dranje bilo je suvie odluno, te nije mogao pomislit da bi molbama mogao neto postii. Tako su sve vif ogoreni i duboko potiteni, i jedno i drugo, morali d~ ostanu zajedno u kolima jo nekoliko minuta , jer si; usled plaliivosti g. Vudhausa konji vozilj hodom. D& nije te srdbe, oseali bi se oajno neugodno, ovako, njihovo jako i pravo uzbuenje nije ostavljalo mesta za sitna vrdanja zbunjenih ljudi. Ne znajui kad su kola zavila ka Parohiskom domu, ni kad su se zaustavila, oni se najednom naoe pred vratima njegove kue i on izie pre no to je ijedno od njih i slova izustilo. Ema jfi smatrala neophodnim da mu poeli laku no. On joj samo vrati isti pozdrav, hladno i gordo. Potom se ona, neopisivo razdraena, odveze u Hartfiid. Tu je ushieno doeka njen otac, koji je drhtao zbog opasnosti kojoj se izloila vozei se sama od Parohiskog doma, zavijajui za ugao na koji nije bio ustanju nj da pomisli i to u stranim rukama, s nekim obinim koi-jaom,

ng_ sa Demsom. Sad se, izgleda, ekalo samo da se ona vrati pa da sve bude dobro: g, Don Najtli, koji se postideo svoje zlovolje, sad je bio savreno ljubazan i paljiv, brinuo se da ugodi njenom ocu, pa iako nije bio reen da se pridrui njegovoj iniji kae, izgleda da je potpuno shvatao koliko je to zdravo. Tako se dan zavrio spokojno' i prijatno za elo njihovo drutvo, serti za nju. Ona jo nikad nije bila tako pometena, i morala je mnogo da se napregne da bi izgledala paljiva i vesela, sve dok joj uobiajeni as kad su se povlaili na spavanje nije dopustio da se preda mirnom razmiljanju. 132tili GLAVA ESNAESTA Poto je uvila kosu i otpustila sobaricu, Ema tune sede i poe da razmilja. Odista je to bilo strano. Propalo je sve ono to je elela! Sve je ispalo naopako! Ua san udar za Harijetu! To je bilo najgore od svega. Sv<-ovo nanosilo joj je neku vrstu bol~ i ponienja, ali u po reenju s Harijetinom nevoljom, :ve je bilo lako: rad< bi pristala da jo tee oseti svoju greku svoju za bludu sramotu to se prevarila, kad bi se posledic< njenih glupih greaka ograniile samo na nju. Da nisam ubedila Harijetu ^ zavoli tog oveka sve bih bila u stanju da podnesem. Prema meni je mo gao da se pokae i dvaput vie uobraen ali jadrif Harijeta! Kako se mogla tako prevariti! Branio se da nika< nije ozbiljno mislio na Harijetu nikad! Pokuala j; da se priseti, ali sve joj se pobrkalo. Ona je verovatn< elu stvar smislila, i zatim sve prema tome tumaila. Ai mora biti da se on ponaao neodreeno, kolebljivo, ne sigurno, inae je ne bi mogao dovesti u zabludu. A njen portret! Kako se samo oduevio za taj por tret! I arada! I sto drugih okolnosti. 'Izgledalo je jasru da sve ukazuje na Harijetu. Naravno, arada, s onor dosetljiva ali onda blage oi... ustvari nijedno nije odgovaralo; sve je to bila neukusna i neiskrena zbr ka. Ko bi bio u stanju da prozre te glupave besmislice Njoj se esto, naroito u poslednje vreme, inilo d se on prema njoj preterano ljubazno ophodi, ali je smatrala da je to njegov nain, da je to samo nedostatak rasuivanju, znanju i ukusu, jedan dokaz, izmeu ost.? 134 lih, da nije uvek iveo u najboljem drutvu, da mu i pored toga to ume da se lepo izrazi ponekad nedostaje prava otmenost; ali sve do tog dana nije ni za as posumnjala da u tome ima neeg drugog do potovanja punog zahvalnosti, koje joj ukazuje kao Harijetinoj prijateljici. Zahvaljujui g. Donu Najtliju pomislila je prvi put na tu mogunost, prvi put ju je razmotrila. Niko nije mogao osporiti da su ta dva brata pronicljiva. Seala se ta joj je g. Najtli jednom kazao o g. Eltenu, kako joj je savetovao da bude obazriva, kako joj je izrazio svoje uverenje da se g. Elten nikad nee oeniti nerazmiljeno" pocrvenela je pri pomisli kako je dokazao da mnogo bolje od nje poznaje njegove osobine. Osetila se uasno unienom; g. Elten se u mnogo emu pokazao sasvim drukiji no to je ona zamiljala i verovala da je: gord, nadmen, uobraen, smatrao je da ima prava na sve i nije martu za oseanja drugih. Protivno onom kako se stvari obino odvijaju, g. Elten je pao u njenim oima kada je videla da eli da joj se udvara. Nije mu nita pomoglo to joj je izjavio ljubav i otkrio svoje namere. Njegovoj naklonosti nije pridavala nikakvu vrednost, a njegove nade su je vreale. 2eleo je da se dobro oeni, i poto je imao drskosti da baci oko na nju, pravio se kao da se zaljubio; bila je savreno mirna i uverena da nije pre-trpeo neko razoarenje o kome bj trebalo voditi rauna. Ni u recima ni u ponaanju nije mu se ogledala iskrenost oseanja. Uzdaha i laskanja bilo je u izobilju, ali nije bila u stanju da pronae izraze i da zamisli boju glasa koji bi manje odavali stvarnu ljubav. Nije bilo potrebno da ga saaljeva. On je samo hteo da postigne vei ugled i da se obogati. Ako g-cu Vudhaus iz Hartfilda, nasledni-

cu trideset hiljada funti, nije tako lako dobiti kao to je zamiljao, ubrzo e oprobati sreu kod neke druge gospoice s dvadeset ili deset hiljada; Ali se najvie naljutila to je rekao da ga je ona ohrabrila, to je smatrao da su joj poznate njegove na-*nere, da se s njima sloila i, jednom reju, pristala da se uda za njega! Zamilja da joj je ravan po porodinim tezama j po pameti! Na njenu prijateljicu gleda s visine, sfrvatajui veoma dobro razlike u drutvenim poloajima

135 ispod sebe, a toliko je lep za sve to je iznad njega da veru je da se nije pokazao drzak, kad je pokuao dajoj se udvara! Moda nije pravo to od njega oekuje da oseti koliko je slabiji od nje po obdarenosti i otmenosti duha. Upravo zato to joj u tome nije ravan, ne osea da postoji ta razlika, ali je morao znati da je ona po bogatstvu i drutvenom ugledu daleko iznad njega. Morao je znati da se vie pokolenja Vudhausa rodilo u Hartfikiu, kao mlaa grana jedne veoma stare porodice a da su Eltenovi niko i nita. Nepokretno, imanje Vudhausovih nesumnjivo nije vrlo veliko, poto samo kao klin ulazi u dobro Donvel, kome pripada ceo ostali deo Hajberija, ali je njihovo bogatstvo koje potie iz drugih izvora toliko da ih u svakom drugom pogledu stavlja odmah posle Donvela. Vudhausj ve odavno uivaju veliki ugled u celoj okolini, u koju se g. Elten doselio pre nepune dve godine, sa eljom da se nekako probije, imajui porodine veze samo s trgovcima i oslanjajui se samo na svoj poloaj i utivo ponaanje. Ali je to uobrazio da se ona zaljubila u njega; oevidno se pouzdao u to. Poto se malo zanosila razmiljajui kako ljubazno ophoenje i uobraena glava ne idu na prvi pogled jedno s drugim, Ema je bila primorana da poteno zastane i prizna da se i ona ponaala prema njemu tako ljubazno i utivo, s tako mnogo predusretljivosti i panje da je (pretpostavljajui da se njene prave pobude nisu videle) ovek pro-seno pronicljiv i ne suvie tananih oseanja, kao to je g. Elten, mogao s razlogom uobraziti da joj se osobito svia. Ako je ona tako ravo razumela njegova oseanja nije imala prava da se udi to je on, zaslepljen svojom linom koriu, pogreno protumaio njena. Prvu i najgoru greku uinila je ona sama. Bilo je glupo, nije valjalo to se toliko zauzimala da zblii dve osobe. Upustila se suvie daleko, primila ria sebe suvie mnogo, uzela olako ono to treba da bude ozbiljno, i od onog to treba da bude prosto napravila vetinu. Zabrinula se i postidela, pa je odluila da takve stvari vie ne ini. U ovom sluaju, mislila je ona, ja sam ak nagovorila sirotu Harijetu da zavoli tog oveka. Da nije 136 bilo mene. moda nikad ne bi ni pomislila na njega; a nesumnjivo nikad ne bi mislila o njemu s nekom nadom da je nisam uverila kako joj je privren, jer je skromna i povuena, kao to sam verovala da je i on. Oh, da sam se samo zadovoljila time sto sam je ubedila da odbije mladog Martina! Tad sam bila potpuno u pravu: dobro sam uinila. Ali trebalo je da se tu zaustavim, a ostalo ' da ostavim vremenu i sluaju. Uvela sam je u dobro drutvo, pruila sam joj priliku da se dopadne nekome ko ima vrednosti; nije trebalo da pokuavam neto vie. Ali, jadna devojka, sad sam joj za neko vreme poremetila

mir. Bila sam joj samo upola prijateljica; ako joj to razoarenje ne padne mnogo teko, zaista ne vidim koga bih drugog mogla poeleti za nju: Viljema Koksa, o ne, ne bih bila u stanju da podnesem Viljema Koksa tog drskog mladog advokata. Zastade crvenei i smejui se to je ponovila istu greku, a zatim poe ozbiljno i skrueno da razmilja o onome to je bilo, to moe da bude i to mora da bude. Razmiljala je o tugaljivom objanjenju koje je dugovala Harijeti, o tome kako e jadna Harijeta patiti, kako e joj ubudue bitj neprijatno kad se sretne s njom i teko da produi ili prekine prijateljstvo, da savlauje oseanja, prikriva ljutnju i izbegava bruku, i to je do-prinelo da jo neko vreme ostane nevesela; najzad lee u postelju ne reivi nita, ali uverena da je uinila stranu greku. Mladoj i po prirodi veseloj osobi kao to je Ema novi dan morae da povrati raspoloenje, mada je u toku noi obrvala tuga. Mladost_ij^riija_veselost suLslia-^T^^djnije toliko Jak da_ se JJ^2^tv

Ema je sutradan ustala mnogo mirnija nego to je legla u postelju; nevolja koia ioj ie oretstojala izgledala joj je manje strana, i imala je vie nade da e se na neki nain izvui iz nje. Teila se time to g. Elten nije stvarno bio zaljubljen u nju, niti je toliko mio ovek da bi joj bilo neugodno to ga je razoarala: zatim. Harijeta po svojoj prirodi nije pripadala onoj vioj vrsti ljudi, kod kojih su ose* 137anja veoma snana i dugotrajna; najzad, ne mora niko sem tri glavne osobe da zna ta se zbilo, a naroito njen otac nj za asak nee osetiti neprijatnost zbog toga. Te misli su je oraspoloile, a debeli pokriva snega isto tako joj je pomogao, jer je dobrodolo bilo sve zbog ega su njih troje imali izvinjenje da se za neko vreme ne viaju. Vreme joj odlino odgovaralo; mada je bio Bo-. i, nije mogla da ode u crkvu. G. Vudhaus bi pao a oajanje da je njegova ki to pokuala da uini, te je tako bila sigurna da nee ni ona kod drugih ni drugi kod nje pobuditi neprijatne i nepriline pomisli. Poto je sneg pokrio zemlju, a vazduh se nalazio u onom ne-.odreenom stanju izmeu mraza i topljenja, koje je od svih najnepogodnije za etnju, kad svako jutro poinje kiom, a svako se vee zavrava mrazom, vie dana je ostala u asnom ropstvu. Sa Harijetom je mogla da odrava vezu samo preko pisama; u crkvu nije ila ni u nedelju kao ni na Boi; nije bilo potrebno da iznalazi opravdanja to g. Elten ne dolazi. Vreme je bilo takvo da je svaki s razlogom mogao da ostane kod kue; mada se nadala i verovala da se i on ustvari tei u ovom ili onom drutvu, bilo joj je vrlo prijatno kad bi njen otac sa zadovoljstvom izjavio kako je on pametan to sedi kod kue i nikud lie ide, a isto tako i kad bi ula kako govori g. Najtliju, koga nikakvo vreme nije bilo u stanju da odvoji od njih: Ahi" gospodine Najtli, zato ne ostanete kod kue kao jadni gospodin Elten? Da nije imala svoje line nevolje, ovi dani provedeni daleko od sveta bili bi vanredno prijatni, poto je ta osamljenost savreno odgovarala. njenom zetu, o ijim su oseanjima njegovi roaci 'uvek vodili rauna; sem toga, nestalo je potpuno one mrzovolje, koju je pokazao u Rendolsu, i do kraja boravka u Hortfildu nije ga nijednom izneverila njegova ljubaznost. Uvek je bio prijatan i predusretliiv i sa svima je veselo razgovarao. Ali jev i pored sveo tog veseloa raspoloenja, i olakanja to se za neko vreme sve odlae. Ema oseala da joj kao ma nad glavom stoji taj as objanjenja sa Han jetom, te joj je bilo nemogue da bude sasvim spokojn.133 GLAVA SEDAMNAESTA

G-a i g. Don Najtli nisu se dugo zadrali u Hart-fildu. Vreme se uskoro dovoljno popravilo, da su mogli da pou oni koji su morali; g. Vudhaus je najpre, kao i obino, pokuao da nagovori svoju ker da sa decom jo ostane, ali je na kraju inak ispratio elo to drutvo i ostao da se opet vaika nad sudbinom jadne Izabele. A ta jadna Izabela, koja je provodila ivot s onima koje je oboavala, ushiena njihovim vrlinama i lepa za njihove mane, prostoduna i marljiva, mogla je sluiti kao uzor prave enske sree. Uvee istog dana kad su oni otili, stiglo je za g. Vudhausa jedno pismo od g. Eltena: dugako, utivo, zvanino pismo, kojim je, uz najbolje elje, g. Elten javljao da namerava sutradan ujutro da otputuje iz Hajberija za Bat, gde je, na navaljivanje nekih prijatelja, obeao da e provesti nekoliko nedelja; jako ali to mu je nemogue, iz raznih razloga, zbog ravog vre-inena i poslova, da se lino oprosti od g. Vudhausa, ije e se prijateljske ljubaznosti uvek sa zahvalnou se-ati. Ako bi g. Vudhaus imao neto da porui, on e biti srean da' mu bude na usluzi. Ema se vrlo prijatno iznenadila. Odlazei u ovom . asu iz Hajberija. g. Elten je uinio upravo ono to treba. Divila mu se to je to udesio, mada nije mogla odati priznanje nainu na. ktffi je to saoptio. Teko bj jasnije ispoljio svoju srdbu do ovakvim utivim pismom nje-ttotn ocu, iz koga fe ona tako vidno bila iskljuena. ak Je nije ni pozdravio Nije uopte pomenuo njeno ime. Sve je to ukazivalo na tako upadljivu promenu, njegovo 139zahvaljivanje i opratanje bilj su tako nepotrebno sveani da to, kako joj se inilo, nee promai oevom po-dozrivom oku. Pa ipak je promaklo Otac joj se sav pomeo od iznenaenja to se g. Elten tako naglo resio na put, i od bojazni da moda nee stii zdrav i itav, tako da nije zapazio nita neobino u njegovim recima. Pismo se pokazalo vrlo korisno, jer im je pruilo neto novo o emu e misliti i razgovarati u toku tog samotnog veera. G. Vudhaus je govorio o svojim strepnjama, a Ema. dobro raspoloena, ubeivala ga je, hitro kao i obino, da su neosnovane. Odluila je da Harijeti otkrije istinu. Verovala je, s dosta r%zloga, da se ona skoro sasvim oporavila od na-zeba, i elela je da joj da to je mogue vie vremena da savlada i ova drugu boliku pre no to se taj gospodin vrati. I tako ve sutradan ode do doma g-e Godar da sve s&opti i pretrpi neminovno ispatanje, koje je zaista bilo teko. Morala je da razori sve nade koje je tako marljivo notkrepljivala, da se pojavi u nezahvalnoj ulozi ene koia ga je pridobila, da prizna kako se grubo prevarila i kako su sva njena razmiljanja o toj stvari, sva zapaanja, sva ubeenja, sva predvianja za poslednjih est nedelja bila pogrena. Pri toj ispovesti ponovo se postidela kao i pre, a kad je ugledala Harijetine suze, pomislila je kako nikad nee sebi oprostiti. Harijeta je vrlo dobro podnela tu vest, nije nikoga korila i pokazivala je u svemu takvu prostodunost i skromno miljenje o samoj sebi da je u tom asu to moralo ii na ruku njenoj prijateljici. Ema se nalazila u raspoloenju u kome je najveu vrednost pridavala jednostavnosti i skromnosti; inilo joj se da Harijeta raspolae svim to enu inj ljupkom i privlanom, dok ona sama toga nema, Harijeta nije smatrala da bi imala na neto da se ali. Ljubav oveka kao to je g. Elten pretstavliala bi suvie veliku poast. Nikad ga ne bi bila dostojna; samo vrlo pristrasna i dobra prijateljica kao to je g-ica Vudhaus mogla je pomisliti da je to moguno. 140 Prolila je mnogo suza, a tuga joj je bila tako iskrena i bezazlena da je u oima Eminim nikakvo dostojan* stveno dranje ne bi inilo dostojnijom potovanja, Sluala je i pokuavala da je utei iz sveg srca, kako je najbolje umela, verujui stvarno u tom asu da je od njih dve Harijeta vrsnija linost, i da bi, vie od sve njene darovitosti i pametima njeno sopstveno dobro i sreu bilo korisnije kad bi na nju liila.

Sad je bilo malo kasno da postane prostoduna i neznalica, ali je .od Hariiete otila vrsto reena da bude skromna i uzdrljiva i da do kraja ivota suzbija svoju matu. Sad se njena druga dunost, koja je ustupala samo pred dunou prema ocu, sastojala u tome da Ha-rijetu to pre utei i da svoju naklonost dokae na neki bolji nain, a ne provoadisanjem. Dovela je Harijetu 11 Hartfild i starala se bez prestanka o njoj, trudei se la je zabavi i razonodi, ne bi li itajui i razgovarajui zaboravila g. Eltena. Znala je da treba vremena da bi u tome uspela; sebe samu morala je smatrati slabim sudijom u tim stvarima uopte, a naroito nije imala dovoljno razumevanja za ljubav prema g. Eltenu; ali joj se inilo, imajui u vidu Harijetine godine, i nestanak svake nade, da se s razlogom moe oekivati da e se do pavratka g. Eltena postii izvestftn napredak u njenom duevnom smirivanju, koji bi omoguio da se oni opet sretnu kao stari poznanici, bez opasnosti da e odati svoja oseanja ili da e se ova pojaati. Harijeta je zaista mislila da je 0*n savrenstvo i smatrala da mu po lepoti ili vrlinama nema ravna, i pokazivala se ozbiljnije zaljubljena no to je Ema predviala. Pa ipak, inilo joj se da e se ona prirodno, neminovno, odupirati takvoj naklonosti koja joj se ne uzvraa i nije mogla verovati da e ova i dalje ostati tako snana. Ako se g. Elten po svom povratku bude trudio da ^e. pokae onako jasno i nesumnjivo ravnoduan, kao sto je ona verovala da e se pokazati, ne moe se zamisliti da e Harijeta j dalje nalaziti svoju sreu u tome sto e ga viati ili na njega misliti. Za oboje za. sve troje nije valjalo to su ve-i, vrsto vezani za isto mesto. Nijedno od njih nije

141 imalo mogunosti da ode odatle ili da iole izmeni svoje drutvo. Morae i dalje da se sreu i da se pritom to bolje snalaze. Sem toga, na Harijetu je nepovoljno uticalo i on to jp sluala od svojih drugarica u domu g^e Godar. Sve uiteljice i odrasle devojke u koli oboavale sa g. Eltena. Tek u Hartfildu ona je imala mogunosti da uje o njemu umerene i hladne rei ili neprijatnu istinu. Gde je rana zadata, tu se, ako igde. mora i lek nai. Ema je oseala da sama nee imati istinskog spokojstva dok ne bude videla da se Harijeta oporavlja. \ GLAVA OSAMNAESTA G. Frank eril nije doao. Kad se pribliilo odreeno vreme, pokazalo se da su strahovanja g-e Vesten bila opravdana, jer je stiglo pismo kojim se izvinio. Zasada, mu nije mogue doi na njegovo veliko nezadovoljstvo i alost, ali ipak oekuje i nada se da e uskoro posetiti Rendols. G-a Vesten bila je veoma razoarana ustvari, mnogo vie razoarana nego njen mu, mada je ona mnogo manje raunala da e videti tog mladia._oyei_ -PU^pouzdgmja^jpjid^ npgn sto dn~ bile,_za. te svoje nade nejDlaa Jou Brzo zaboravlja sadanj^ j j _gj Brzo zaboravlja sadanj^'jrieuspel^ i_Qpet-4Jfiinje___ i^"J^h^T g. Vesten je bio iznenaen j d ^p g j i oaloen, ali onda uvide kako je mnogo bolje da Frank doe za dva-tri meseca, bie lepe doba godine, lepe vreme; i, besumnje, moi e da ostane kod njih amogo due nego kad bi doao ranije. Te misli ga brzo umirie, dok je g-a Vesten, pla-sljivije prirode, predviala da e se Frank opet izviniti i odloiti dolazak; poto joj je bilo teko zbog toga to e njen' mu da propati, ona je sama patila mnogo vie.

Ema u to vreme nije bila u takvom raspoloenju da "i se uznemirila to g. Frank eril nije stigao, sem to Joj je bilo ao zbog razoarenja koje e pretrpeti po-rodica u Rendolsu. Za trenutak je nije privlailo da se s njim upoznaje. Naprotiv, elela je da se smiri i ostade daleko od iskuenja; ali ipak, poto je trebalo da se 11 svemu ponaa kao i obino, potrudila se da za taj dogaaj pokae onoliko panje i da onako toplo ue143stvuje u razoarenju g. i g-e .Vesten, koliko, su pm kao prijatelji, od nje, prirodno, oekivali. ... Ona je prva saoptila tu vest g. Najtliju; protiv Cer ilovih koji su ga zadrali, ustala je onoliko koliko jt bilo potrebno (ili, poto je glumila, moda malo i vie) Zatim je nastavila da gOvori mnogo vie nego to jt oseala, o preimustvima koje bi takav gost doneo njihovom malom drutvu u Sareju, o zadovoljstvu koje b imali gledajui neko novo lice, o tome kako bi za cer Hajberi bio svean dan u koji bi ga videli; zavravaju opet primedbama o porodici Ceril, odjednom se nae t. prepirci s g. Najtlijem, j na svoje veliko uveseljenjt opazi da sama brani gledite suprotno svome i da se slui istim razlozima koje je g-a Vesten upotrebila t razgovoru-s njom. Cerilovi verovatno gree, ree hladno g. Najtli, >ali bi on, da eli, nesumnjivo mogao da doe. Ne znam zato tako govorite. On neobino mnogo eli da doe, ali njegov ujak i ujna nee da se odvoje od njega. Ne mogu da verujem da nije kadar da doe, ako mu je do toga uistinu stalo. Suvie je neverovatno "da bih poverovao ovako bez dokaza. Kako ste udni! ta je to gospodin Frank Ceril uinio da biste ga smatrali neprirodnim stvorom? . Ne smatram ni najmanje da je neprirodan stvor ako podozrevam da Je, moda nauio da se dri iznad svojih roaka, zato to je iveo s onima koji su mu uvek davali taj primer, i ne mari ni za ta do za svoje zadovoljstvo. Daleko je prirodnije nego to ovek i pomilja da mladi, koga su vaspitali oholi, raskoni i sebini ljudi, i sam postane ohol, raskoan [ sebian. Da je Frank Ceril hteo da vidi svog oca, on bi u tome uspeo o-e septembra do januara. Covek njegovih godina kolikt mu je? dvadeset tri ili etiri mora nai naina da to uini. Nemogue je da ne moe, Vama, koji ste uvek bili svoj gospodar, to je lako rei i lako osetiti. Gospodine Najtli, vi ste najgori su-dija koji postoji kad se radi o tekoama na koje nailazi ovek u zavisnom poloaju Vi znate sta znai kad ovek mora da ugaa raznim udima. 144 Ne mogu da pojmim da ovek od dvadeset tri ili etiri godine nije toliko slobodan u miljenju, i kretanju. N*i moe biti da nema novaca, ne moe biti da nema slobodnog vremena. Znamo, naprotiv, da i jednog i drugog ima toliko da je gotov da ih traci u mestima gde se najvie besposlici. Uvek sluamo da je sad u ovoj sad onoj banji; pre nekog vremena boravio je u Vejmetu. Tp dokazuje da moe da napusti Cerilove. Da, ponekad moe. A to biva onda kad on smatra da to vredi kad ga mami neko zadovoljstvo. Nije pravo da ovek donosi sud o neijem ponaanju ako izbliza ne poznaje njegov poloaj. Niko ko nije uao u ivot jedne porodice nije u stanju da kae kakve su tekoe ma kog lana te porodice. Treba da upoznamo Enskum i narav gospoe Ceril, pre no to pokuamo da .zakljuimo ta je njen neak kadar da uini. Nekiput je moda u stanju da uini vie, a nekiput nije. Postoji jerina stvar. P.ma koju je ovek u stanju akohoe,a to ie ono "Tlkt' ve mu g

IBuznoT^^lie vetinomT_lukavstvom.' vec snagom i oa-lunou. Franku Cerilu je dunost da ukae tu panju -T7T5 t sudei po njegovim obeanjimal i lunou. Franku Cerilu je dunost da u p svmne-oTu7T5n to zna; sudei po njegovim obeanjimal porukama, ali da je eleo da to uim, mogao je CoveK koji pravilno osea odmah bi kazao gospoi Cercil prosto'I odluno: 'Uvek u biti spreman da zbog vas rtvu-jem svako zadovoljstvo, ali svog oca moram smesta aa posetim. Znam da e se uvrediti ako ovom prilikom ne pokaem tu panju. Stoga u sutra krenuti na pu Kad bi joj se tako obratio, odlunim glasom koji dolikuje co-veku. niko se ne bi protivio njegovom odlasku. Ne bi ree Ema smeiui se, ali bi se, moda, protivio njegovom povratku. Zar da ovek koji Je u potpuno zavisnom poloaju upotrebi takve reci! Niko sem vas, gospodine Najtli. ne bi pomislio da je to mogue, ali vi nemate poima ta se trai u sluajevima koji su potpuno suprotni vaem. Da gospodin Frank Cercil odri takvo slovo ujaku i ujni ko'ii su ga podigli i treba aa ga obezbede! Stojei, valjda, nasred sobe i govorei to glasnije moe! Kako moete da zamislite da bi takav postupak bio izvodljiv? 10 Enaa 145Verujte mi, Ema, pametnom oveku to ne bi bilo teko. Oseao bi da je u pravu; a ta izjava uinjena, razume se, kao to bi je mudar ovek uinio vie bi mu koristila, dala vei ugled, vre ga vezala za ljude od kojihzavisi, nego sva ta vrdanja i izgovori. Ne bi ga samo voieli nego i potovali. Oseali bi da se mogu pouzdati u njega, da e njihov neak koji je paljiv prema ocu biti paljiv i prema njima, jer znaju, kao to i on zna kao to i ceo svet mora da zna da on treba da poseti svoga oca; i dok podlo upotrebljavaju svoju mo da tu posetu odloe, u dnu due nemaju bolje miljenje o njemu zato to se pokorava njihovim udima. Ispravno ponaanje izaziva potovanje kod svakog. Kad bj uvek postupao tako, naelno i dosledno, njihov sitni duh priklonio bi se pred njegovim. Nisam sasvim sigurna u to. Vi mnogo volite da savlaujete sitne duhove; ali kad sitni duhovi pripadaju bogatim i uglednim ljudima, ini mi se da umeju da se nadmu toliko da postaje isto tako teko izai s njima na kraj kao i s velikim. Mogu da zamislim da biste vi, gospodine Najtli, ovakvi kakvi ste, kad biste se odjednom nali u poloaju gospodina Franka erila, bili u stanju da kaete i uinite ono to savetujete njemu; i to bi, moda, uspelo. Cerilovi moda ne bi imali ta da odgovore, ali vi ne biste morali da krite navike poslunosti i potovanja, steene od rane mladosti. Njemu, koji bi to morao da uini, ne bi moda bilo lako da uskoi u potpunu nezavisnost i odbaci svu dunu zahvalnost i potovanje prema njima. On moda isto kao i vi osea ta je pravo, ali, u naroitim okolnostima, nije kadar da prema tome postupi. Onda 7nai da ne osea tako snano. Ubeenje mu nije isto ako ga ne potstie da na isti nain istupi. Oh, velika je razlika u poloaju i navikama! Vo-lela bih da se potrudite i razumete ta sve jedan mio mladi moe da oseti kad se otvoreno usprotivi onima koje je jo kao dete i deko uvek sluao s potovanjem. Va mili mladi je veliki slabi, ako je ovo prva prilika u kojoj treba da postupi ispravno protiv volje drugih. Trebalo bi da mu je dosad prelo u naviku da se rukovodi onim to mu je dunost, umesto da vodi ra146 una o onome to je probitano. Mogu da opravdam strah u deteta, ali ne i u oveka. Kad je postao zreo ovek, trebalo je da strese sa sebe sve to je nedostojno u njihovoj vlasti. Trebalo je da se usprotivi kad su prvi put pokuali da ga navedu da uvredi svog oca. Da je poeo kako treba, sad ne bi bilo nikakve tekoe. Naa miljenja o njemu nikad se nee sloiti, uzviknu Ema; ali to niie nita neobino. Ja i ne pomiljam da je on slabi. Sigurna sam da nije. Gospodin Vesten bi morao da zapazi lakomislenost, makar ona bila i kod njegovog roenog sina; ali on verovatno ima popustljiviju, posluniju i blau

narav nego to to odgovara vaoj zamisli o savrenom oveku. Verovatno je tako. I mada mu to uskrauje izvesna preimustva, dae mu mnoga druga. Da; sva preimustva toga to sedi mirno, kad bi trebalo da dela, to provodi ivot u praznim zadovoljstvima i uobraava da je vanredno vest u iznalaenju izgovora za to. Ume da sedne i napie sjajno pismo, puno uveravanja i lai, i ubedi sebe da je naao najbolji nain na svetu da odri mir u kui, a ocu uskrati svako pravo da se ali. Njegova pisma su mi odvratna. Vaa oseanja su udna. Izgleda da ta pisma zadovoljavaju sve ostale. Sumnjam da zadovoljavaju gospou Vesten. Teko da mogu da- zadovolje enu razumnu i osetljivu kao to je ona: u poloaju majke, ali bez materinske nenosti koja bi je zaslepila. Radi nje je dvostruko obavezan da uini tu posetu Renolsu, i ona sigurno dvostruko osea taj nemar. Da je ona neka znaajna osoba, on bi besum-nje doao, a ne bi ni bilo vano da li e doi ili ne. Moete li pretpostaviti da vaa prijateljica nije ve tako razmiljala? Zar mislite da ona sve to esto ne kazuje sama sebi? Ne, Ema; va mladi mpe biti mio samo u francuskom znaenju te reci, a ne u engleskom. On je moda vrlo ljubazan, lepog ponaanja i vrlo prijatan u drutvu; ali on ne moe imati englesku osetljivost za seanja drugih ljudi u njemu odista nema nieg milog. Vi ste se, izgleda, resili da o njemu ravo mislite. w 147Ja! Ni najmanje, odgovori g. Najtli, malo ljutito, ne elim da o njemu ravo mislim. Vie nego ik spreman sam da odam priznanje njegovim vrlinama, ali nisam uo ni za jednu, sem onih koje su isto spoljne : da je dobro razvijen i lep, uglaen i slatkoreiv. Pa lepo, i kad ne bi imao nikakvu drugu prednost, ipak bi bio pravo blago za Hajberi. Ne deava nam se esto da vidimo otemene mlade ljude, dobro vaspitane i prijatne. Ne smemo biti probirai i traiti pored toga i sve druge vrline. Zar ne moete da zamislite, gospodine Najtli, kakvo e uzbuenje proizvesti njegov dolazak? Ni o emu drugom nee se govoriti u parohijama Don-vela i Hajberija, nita drucro nee pobuivati panju i radoznalost; sve e se vrteti oko gospodina Franka er-ila; misliemo i govoriemo samo o njemu. Izviniete me to ne mogu da budem tako oduevljen. Ako mi njegov razgovor bude prijatan, bie mi milo to sam ga iraoznao. ali ako je on samo brbljivi gi zdavac, neu se dugo ni baviti s njim niti razmiljati o njemu. Ja mislim da on ume da se prilagodi i razgovara prema svaijem ukn.su, i da ne samo eli nego i moe da se svima dopadne. S vama e govoriti o zemljoradnji, sa mnom o muzici i slikarstvu, i tako dalje sa svakim, poto ima ona opta znanja o svim stvarima, koja e >mu omoguiti da uestvuje u svakom razgovoru, ili da ga sam vodi, onako kako pristojnost bude zahtevala, i da o svemu izvanredno dobro govori; tako ga ja zamiljam. A ja mislim, ree g. Najtli vatreno, da e, ako bude iole liio na tako neto, biti najnepodnoljiviji stvor na svetu! Sta! Zar u dvadeset i treoj godini da bude gospodar u drutvu veliki ovek iskusni politiar, koji e prozreti svakog kakav je, i iskoristiti' svaiji dar da bi istakao svoju nadmo: koji e milostivo deliti pohvale kako bi u poreenju s njim svi izgledali glupai! Draga moja Ema, ako bi do toga dolo, ni va zdrav razum ne bi bio u stanju da podnese takvog praznoglavca. Neu vie da govorim o njemu, uzviknu Ema, vi sve izvrete. Mi smo oboje pristrasni; vi ste protiv, a ja za njega; i nema izgleda da emo se sloiti pre no to on doe ovamo. 143 Pristrasni! Ja nisam pristrasan. Ali ja jesam vrlo mnogo i nimalo se ne stidim toga. Zbog ljubavi koju gajim nrema gospoi i gospodinu Ve-stenu nesumnjivo sam pristrasna orema njemu.

Moe da proe ceo mesec dana pa da nikad ne pomislim na toa oveka, ree g. Najtli tako srdito da Ema odmah poe da govori o neem drugom, mada nije bila u stanju da shvati zato se naljutio. Bilo je zaista nedostojno stvarne irine njegovog duha. koju mu je uvek priznavala, da ne mari nekog mladia samo zato to je izgledalo da je ovaj drukije naravi; jer, i pored visokog miljenja koje je imao o sebi, to mu je ona esto prebacivala, nije nikad ranije ni za trenutak pretpostavila da bi se zbog tog miljenja pokazao nepravedan prema vrednosti nekog drugog.GLAVA DEVETNAESTA Ema i Harijeta etale su zajedno jedno pre podne i, po Eminom miljenju, za taj dan su se dosta napri-ale o g. Eltenu. Nije joj izgledalo da radi Harijetine utehe, ili zbog svojih sopstvenih grehova, treba jo govoriti o njemu. Zato je pri povratku sve vie izbegavala taj predmet, ali on opet iskrsnu kad joj se ve inilo da je uspela; govorila je neko vreme o tome kako se sirotinja zaelo mui zimi, i kad je kao odgovor dobila samo jedno alostivo: Gospodin Elten je veoma dobar prema sirotinji! zakljuila je da mora da uini neto drugo. Upravo su se pribliavale kui u kojoj su ivele g-a i g-ca Bejts. Resila se da ih poseti { potrai zatite u irem drutvu. Imala je dovoljno razloga da im ukae tu panju: g-a i g-ca Bejts volele su da im se doe, a znala je da ono malo osoba koje su se usuivale da ponekad uoe kod nje neki nedostatak smatraju da je ona prema njima pomalo nemarna, jer ne ini nita da bi sa svoje strane unela malo razonode u njihov sumorni ivot. G. Najtli joj je vie puta ukazao na tu manu, a pokatkad i njeno sopstveno srce, ali ni jedno ni drugo nije bilo u stanju da je pokoleba u ubeenju kako je to veoma neprijatno isto gubljenje vremena te ene su dosadne uasavala se pri pomisli da tu moe sresti neke drugorazredne i treerazredne stanovnike Hajbe-rija, koji veito poseuju ove gospe i zato im se vrlo retko pribliavala. Ali sad najednom odlui da ne proe pored njihovih vrata ne posetivi ih i predlaui Hari-jeti da svrate unutra, dodade kao, koliko je u stanju da 15Q prorauna, upravo ovih dana mogu biti sigurne da nee biti nikakvog pisma od Dejn Ferfaks. Kua je pripadala nekom trgovcu. G-a i g-ca Bejts zauzimale su prvi sprat i tu su, u sobi veoma skromne veliine, koja je njima sluila za sve, doekale svoje goe najsrdanije, ak j zahvalno. Tiha, uredna stara gospoa, koja je sa svojim pletivom sedela u najtoplijem kutu, htela je ak da ustupi mesto gci Vudhaus, a njena ki, ivlja i govorljiva, prosto ih je zbunila koliko se pokazivala paljiva i ljubazna, zahvaljivala im na poseti, starala se za njihove cipele, brino se raspitivala za zdravlje g. Vudhausa, radosno ih obavetavala o zdravlju svoje majke i nudila im kolaie koje je izvadila iz kredenca. Ba je malopre bila ovde gospoa Koul. Svratila je samo na deset minuta i bila je tako dobra da je ostala ceo sat, i ona je uzela pare kolaa i ljubazno je rekla da joj se veoma svia. Zato se nada da e i gospoica Vudhaus i gospoica Smit biti tako ljubazne da pojedu po jedno pare. Bilo je sigurno da e posle g-e Koul pomenuti g. Eltena. Oni su bili prisni prijatelji i g. Elten je pisao g. Koulu posle svog odlaska. Ema je znala ta sad dolazi: poee opet da priaju o tom pismu, da raunaju koliko ve ima otkako je otiao, da priaju kako ga zovu na sve strane, kako je omiljen gde god doe i kako je sveana igranka bila mnogo poseena. Sve je to vrlo dobro izdrala, sa svom panjom i izrazima odobravanja koji su se od nje oekivali, starajui se da uzme uea u razgovoru kako Harijeta ne bi morala da kae ni jednu re. Na to je bila spremna kad je ula u kuu, ali je mislila da, poto se pria o njemu lepo zavri, nee vie morati da podnosi nikakve neprijatne razgovore, ve da e nadugako i nairoko sluati o gospoama i gospoi-carna Hajberija i

njihovim partijama karata. Nije oekivala da e iza g. Eltena nastupiti Dejn Ferfaks. G-ca Bejts je zaista brzo svrila s njim; prela je naglo na razgovor o Koulovima, da bi mogla da pomene pismo-svoje sestrilne. , O, da. . . g. Elten kako sam shvatila... neosporno, to se tie okretnih igara... g-a Koul mi je priala o igran151kama u Batu. . . g-cta Koul je bila veoma ljubazna i se dela je neko vreme s nama priajui o Dejn. im ula u sobu poela je da se raspituje za nju. Oni svi silu vole Dejn. Kad god je ona kod nas, g-a Koul je prosi zasipa ljubaznostima. A moram rei da Dejn to zali zuje vie no iko. I tako je odmah poela da se raspituj o njoj, rekavi: 'Znam da niste mogli imati skoro ves ocj Dejn, jer jo nije vreme da vam pie', a kad sam j na to odmah odgovorila: 'Ali ustvari imamo vesti, he jutros smo dobile pismo', mislim da nikad nisam vide i nekog ko se tako iznenadio. 'Zbilja ste dobili? asn re?' kazala je ona. 'To je-sasvim neoekivano. Ispriaji mi ta pie'. Emu nije izneverila utivost, te joj smeei se i panjom odmah ree: ..v Zar vam je tako skoro pisala gospoica Ferfaks To me veoma raduje. Nadam se da je dobro? Hvala, vi ste veoma ljubazni! odgovori lakovern tetka dok je urno traila to pismo. O, evo ga. Znai sam da nije nigde daleko, ali sam stavila na njega svoj torbicu za rad, vidite, a nisam ni primetila, pa se sasvii sakrilo, ali sam ga tako skoro imala u ruci da sam bii gotovo sigurna da mora biti na stolu. itala sam ga pu novo majci, jer za nju to pretstavlja veliko zadovoljstv pismo od Dejn pa joj nikad nije dosta da ga slu. Zato sam znala da ne moe biti daleko, i eto "ga tu, upra vo pod mojom torbicom za rad a poto ste vi tak ljubazni da elite da ujete ta pie.. . ali pre svega, d bih bila pravina prema Dejn, moram je izviniti to j napisala tako kratko pismo, vidite, svega dve stTant skoro ni dve, a ona obino ispuni elu hartiju i pola pre crta. Moja mati se esto udi kako ja mogu tako dobrt da se u njemu razaberem. Ponekiput kae im otvorim* pismo: E, Heti, sad e imati da reava rebuse', zar ne mama? A ja joj onda kaem da bi sigurno i ona sam uspela da ga razrei, kad ne bi imala nikog da to urad mesto nje, svaku re bi odgonetnula ubeena sam d< bi buljila u pismo dok ne bi odgonetnula svaku re. I zai sta, mada moja mati nema tako dobre oi kao ranije pravo je udo kako jo, hvala Bogu, moe lepo da vid uz pomo naoara. To je velika siea! Zaista moja rnai 15is

vrlo dobre oi, Dejn esto kae kad je ovde: 'Bako gigurno ste imali veoma zdrave oi, kad sad tako dobra vidite a koliko ste samo sitnog veza uradili! Volela bih da me moje oi tako dobro slue!' G-ca Bejts je sve ovo izrekla izvanredno brzo, te je morala da zastane i udahne vazduha, a Ema je za to vre--me rekla neto vrlo utivo o izvrsnom rukopisu g-ce Ferfaks. Vi ste veoma ljubazni, odgovori g-ca Bejte, kojoj je to vrlo laskalo. Vi, koji umete da ocenite ta je lepo j koji i sami tako divno piete. Nesumnjivo nam niija pohvala ne bi priinila vee zadovoljstvo od pohvale gospoice Vudhaus. Moja mati ne uje, ona je znate, malo nagluva. Mama, ree obraajui se njoj, ujete li ta gospoica Vudhaus ljubazno kae o rukopisu nae Dejn? Tako je Ema imala zadovoljstvo da jo dvaput uje svoju glupavu pohvalu, dok dobra stara gospoa nije uspela da shvati. U meuvremenu premiljala je kako

bi pobegla od pisma Dejn Ferfaks a da ne ispadne suvie nepristojna, i skoro se odluila da odmah, pod nekim beznaajnim izgovorom, urno poe kui, kad joj se g-ca Bejts opet okrete i poe da joj pria. Kao to vidite, moja mati je vrlo malo gluva, skoro nimalo. Treba samo da povisim glas i kaem dva-triput ono to hou, i ona e sigurno uti. Ali ona je navikla na moj glas. A vrlo je udno da uvek bolje uje Dejn nego mene. Dejn veoma razgovetno govori! U svakom sluaju nee moi da kae da joj staramajka gore uje nego pre dve godine, a to mnogo znai u godinama u kojima je moja mati; znate, stvarno su prole dve godine otkako je bila ovde. Nikad ranije nije prolo toliko vremena da je nismo videli i, kao to sam rekla gospoi Koul, sad emo se prosto otimati oko nje. Oekujete li da e vam skoro doi gospoica Ferfaks? ' O, da. Idue nedelje. Zbilja! Mora da vam je veoma milo. Hvala, vi ste vrlo dobri. Da, idue nedelje. Svi su veoma iznenaeni, i svi nam kazuju iste ljubazne rei. Sigurna sam da e i njoj biti milo da se vidi sa svojim 153prijateljicama u Hajberiju, kao i njima da se vide s njom. Da, u petak ili u subotu; ona ne moe tano da odredi, jer e jednog od tih dana i pukovniku Kajnbelu biti potrebna kola. Ba je lepo od njih to joj daju kola sve dovde! Ali, znate, oni uvek tako ine, O, da, idueg petka ili subote. O tome nam i pie. Zato i pie, kako mi to zovemo, preko reda, jer po pravilu ne bismo imale vesti od nje pre utornika ili srede. Da, tako sam i ja mislila. Nisam oekivala da u danas imati sree da ujem vesti o gospoici Ferfaks. Vi ste veoma ljubazni! Da, ne bismo imale vesti da nije ove osobite okolnosti, to tako brzo treba da doe ovamo. Mati je ushiena! Ostae kod nas bar tri me seca. Tri meseca, tako ona kae doslovno, kao to ete uti kad vam budem proitala. Stvar je, vidite, u tome to Kambelovi odlaze u Irsku. Gospoa Dikson je ube-dila svog oca i majku da treba odmah da dou k njoj. Oni nisu nameravali da putuju pre leta, ali je ona nestrpljiva da ih opet vidi, jer, dok se nije udala prolog oktobra, nije se nikad odvajala od njih ni za nedelju dana, tako da joj sad mora biti vrlo neobino da se nalaze, htedoh rei u razliitim kraljevinama, ali ipak, u razliitim zemljama. I zato je napisala pismo majci, ili ocu ne znam tano kome, ali sad emo odmah videti kod Dejn napisala je u ime gospodina Diksona kao i u svoje, navaljujui da dou to pre; oni e ih saekati u Dablinu i onda ih odvesti na svoje poljsko imanje u Bali to je, mislim, neko divno mesto. Dejn je mnogo sluala o lepoti tog mesta hou rei sluala od gospodina Diksona ne znam je li ikad od nekog drugog neto ula o njemu ali, znate, bilo je vrlo prirodno to je on voleo da govori' o svom zaviaju dok se udvarao a Dejn je vrlo esto izlazila s njima u etnju jer su pukovnik Kambel i njegova supruga pazili strogo da njihova ki ne izlazi esto u etnju sa.ma s gospodinom Diksonom, na emu im nimalo ne zameram: i razume se, ula je sve to je on priao gospoici Kambel o svojoj kui u Irskoj. ini mi se da nam je pisala kako im je pokazao neke crtee tog imanja, koje je sam izradio. Verujem da je izvanredno mio, krasan mladi. Slu154 j ga kako pria, Dejn je skoro zaelela da poe u Irsku. U ovom trenutku Emi proe kroz glavu jedna otroumna sumnja u vezi si Dejn Ferfaks, tim krasnim g. piksonom i tim to ona ne ide u Irsku, i potstae je da, ako je mogue, otkrije neto, vie: Mora biti da ste vrlo zadovoljni to su gospoicu Ferfaks upravo u to vreme pustili da doe k vama. Imajui u vidu njeno osobito prijateljstvo s gospoom Dikson, mogli ste oekivati da e i ona poi s pukovnikom i gospoom Kambel. Sasvim tano, zaista sasvim tano. To je upravo ono ega smo se uvek pribojavale, jer ne bismo volele da mesecima boravi tako daleko od nas ne bi

mogla doi ako se neto desi. Ali, vidite, sve je najbolje ispalo. Oni silno ele (gospoa i gospodin Dikson) da ona doe s pukovnikom i gospoom Kambel, u to budite uvereni; njihov zajedniki poziv je ne moe biti ljubazniji i usrdniji, kae Dejn, kao to ete sad uti. Gospodin Dikson ni najmanje ne zaostaje u panji prema njoj. To je- zaista krasan mladi. Otkako je onako pomogao Dejn u Vejmetu. kad su izili s drutvom u etnju amcem, a onda se odjednom neto meu jedrima obmulo i zamalo to je nije istog asa bacilo u more, i stvarno je ve skoro bila u voi, ali je on vrlo prisebno zgrabio za haljinu uvek uzdrhtim kad se toga setim i eto, otkako smo uli ta se tad desilo, mnogo volim gospodina Diksona. Ali i pored sveg navaljivanja njene prijateljice i njene sopstvene elje da vidi Irsku, gospoica Ferfaks : vie voli da svoje vreme posveti vama i gospoi Bejts? Jeste to je sasvim po njenoj volji, tako se sama resila; a pukovnik i gospoa, Kambel nalaze da je u pravu, i oni bi joj to savetovali. Oni, zbilja, naroito ele da ona bude malo na vazduhu u svoju rodnom kraju, poto se u poslednje vreme ne osea sasvim dobro. Zao mi je to to ujem. Mislim da oni pritom pametno rasuuju, ali mora da je gospoa Dikson mnogo razoarana. Koliko sam ula, gospoa Dikson nije naroito lepa : ne moe se nikako porediti s gospoicom Ferfaks. 155 1O, ne, ne moe. Vrlo ste ljubazni kad to kaete, to je zaista izvesno. One se ne mogu uporediti Gospoica Kambel je uvek bila izrazito runa, ali veoma otme-na i prijatna. Da, svakako. Dejn je navukla neki nazeb, sirotica, jo sedmog novembra (kao to u vam proitati) i otada nikako nije dobro. To je ba dugo, zar ne, da se taj nazeb toliko vue? Ranije nije to nikad nominjala da se ne bismo uplaile. Sasvim lii na nju! Puna je obzira! Ali eto, ona se ne osea nimalo zdrava i njeni dobri prijatelji, Kam-belovi, misle da je bolje da doe svojoj kui i vidi kako e joj prijati vazduh koji joj je uvek dobro inio. Ube-ena sam da e se za tri ili etiri meseca u Hajberiju potpuno oporaviti; a sigurno je bolje da doe ovamo nego da ode u Irsku, ako joj nije dobro. Niko je nee nego-vati kao mi. Izgleda mi da ne moe biti boljeg reenja. I tako e nam ona stii idueg petka ili subote, a u idui ponedeljak Kambelovi polaze za Holihed, kao to ete videti iz pisma nae Dejn. To je tako iznenada! Moete zamisliti, draga gospoice Vudhaus, koliko me je to uzbudilo! Samo io da nije te nezgode to je bolesna ali, naalost, moramo se pomiriti s tim da je vidimo omtavelu i slabu. Ispriau vam kakva mi se neprijatnost desila tim povodom. Uvek se staram da prvo sama proitam njena pisma, pre no to bi ih proitala glasno majci; znate, plaim se da ne bude u njima neto to bi je uznemirilo. Tako je Dejn elela, pa tako uvek i radim. I danas sam poela s tom uobiajenom predostronou, alj im sam naila na mesto gde kae kako joj nije dobro, oteo mi se uplaen uzvik: 'Zaboga! Jadna Dejn je bolesna!1 a mati, koja je pazila ta u proitati, jasno je to ula i strano se uznemirila. Meutim, ukoliko sam dalje itala, videla sam da nije ni blizu tako ravo kako sam isprva uobrazila, i ja joj sad to prikazujem kao neto vrlo neznatno, da ne bi mnogo mislila o tome. Nisam u stanju da shvatim kako sam mogla biti tako nesmotrena! Ako se Dejn uskoro ne oporavi, pozvaemo gospodina Perija. Neemo gledati na izdatke; mada je on veoma irokogrud i mnogo voli 156 pejn, i verujem da ne bi nita naplatio za svoj dolazak, ini, znate, ne bismo mogle to dopustiti. On treba da izdrava enu i decu i ne moe da poklanja svoje vrerne: E, pa sad, poto sam vam samo malo nagovestila o emu Dejn

pie, prei emo na njeno pismo; a ona, nema sumnje, pria o svojim stvarima mnogo bolje od mene. Naalost, mi maramo pouriti kui, ree Ema, pogledavi Harijetu i diui se. Moj otac nas eka. Kad sam ulazila u kuu, nisam imala narnere da ostanem vie od pet minuta, jer vie nisam n: mogla da ostanem. Svratila sam samo zato to nisam htela da proem pored vaih vrata a da ne upitam kako je gospoa Bejts, a. eto, zadrala sam se u rsrijatnom razgovoru! Ali sad moramo da pe oprostimo od vas i gospoe Bejts. Nikakva navaliivanja nisu uspela da je zadre. Izila je na ulicu i, mada je morala mnogo da pretrpi i mada je ustvari ula elu sadrinu pisma Dzein Feiiaks, ose-ala se srena to se spasla samog pisma.t I i,

GLAVA DVADESETA Dejn Ferfaks je bila siroe, jedino dete mlae keri g-e Bejts. O braku porunika Ferfaksa iz * * peadiskog puka i g-ce Dejn Bejts u svoje vreme govorilo se mnogo; on je pruao zadovoljstva, davao nade i pobudio panju; ali sad je od svega ostala samo setna uspomena na njegovu pogibiju na bojnom polju daleko od zaviaja na njegovu udovicu koja je ubrzo za njim uvela od suice i bola i ta devojka. Po roenju pripadala je Hajberiju; kad je u treoj godini, izgubivi majku, prela u ruke svoje babe i tetke i postala njihova briga, uteha i maza, izgledalo je vrlo verovatno da se zauvek tu nastanila, da e dobiti samo ono obrazovanje koje vrlo ograniena sredstva mogu da prue, da e odrasti bez preimustva' viih rodbinskih veza i vaspitanja, i ostati s onim ime je priroda obdarila: ljupkou, bistrinom i plemenitim, dobronamer-nim roacima. Ali joj je milostivo srce jednog prijatelja njenog oca promenilo sudbinu. To je bio pukovnik Kambel, koji je veoma visoko cenio Ferfaksa kao odlinog oficira i vrlo ispravnog mladog oveka; a, pored toga, bio mu je obavezan to ga je u vreme jedne jake rednje groznice u vojsci negovao i, kako je verovao, spasao mu ivot Taj dug nije zaboravio, mada je proteklo vie godina , od smrti jadnog Ferfaksa, pre no to se vratio u Englesku i bio u mogunosti da neto uini. Kad se vratio, , potraio je dete i obiao ga. Bio je' oenjen i imao je 15b jedinicu erku Dejninih godina; Dejn je esto odlazila lc njima ostajui dugo u gostima, te su je svi zavoleli. Kako ju je njegova ki mnogo volela, a' on sam eleo da se pokae kao istinski prijatelj, pre no to je navrila devetu godinu ponudio je da uzme na sebe sve trokove oko njenog vaspitanja. Ta ponuda je bila prihvaena, i od tog vremena Dejn je postala lan porodice' pukovnika Kambela i stalno je kod njih boravila, poseujui svoju babu samo s vremena na vreme. Dogovorili su se da je koluju i osposobe da ui druge poto nekoliko stotina funti, koje je nasledila od oca, nisu mogle biti dovoljne za ivot. Pukovnik Kambel nije bio u mogunosti da je na drugi nain zbrine, jer, mada je njegov prihod, koji se sastojao od plate i drugih dodataka, bio prilian, on nije imao veliki imetak i morao ga je celog ostaviti svojoj keri; ali nadao se da e joj kolovanjem omoguiti da se docnije sama pristojno izdrava. Takav je bio ivot Dejn Ferfaks. Dola je u valjane ruke, poznala je samo dobrotu u kui Kambelovih i dobila je odlino vaspitanje. ivei stalno s obrazovanim i razboritim svetom, njen duh i urn stekli su sve to se moglo stei od znanja i lepog ponaanja; a kako je pukovnik Kambel stanovao u

Londonu, ona je kod prvorazrednih uitelja usavravala sve ono za ta je imala dara. Njena narav, kao i njene sposobnosti, u punoj meri su zasluivale sve ono to su njeni prijatelji mogli da uine; i tako je ona u osamnaestoj ili devetnaestoj godini bila potpuno spremna za uiteljsku slubu, ukoliko je tako mlada osoba sposobna da se stara o deci; ali su je suvie voleli da bi se mogli odvojiti od nje. Otac i mati nisu bili u stanju da je na to upute, a ki nije mogla da to podnese. Odloili su taj strani dan. Lako je bilo rei da je jo mlada; tako je Dejn ostala kod njih i uestvovala, kao druga ki, u svim razumnim zadovoljstvima ptmenog drutva, pametno zdruujui domai ivot i razonodu, i samo su je pomisao na budunost, kao i trezvenost njenog uma, potseali da sve to uskoro moe nestati. Ljubav ele porodice, a naroito topla privrenost g-ce Kambel, sluili su utoliko vie na ast i jednoj i 159

drugoj strani, to je Dejn oigledno bila lepa i daro-vitija. Kambelova ki je morala videti da je priroda dala Dejn lepe lice, a njeni roditelji morali su osetiti da ima jae umne sposobnosti od njihove keri. Nastavili sur meutim, da zajedno ive u nesmanjenoj slozi i ljubavi sve do udaje g-ce Kambel, koja je onim sluajem, onom sreom koja tako esto prkosi predvianjima kod udaja-i enidbi, i ini ono to je. osrednje privlani-jim od boljeg osvoula ljubav g. Diksona, bogatog i prijatnog mladog oveka, skoro odmah im su se upoznali, te se dobro i sreno udomila, dok je Dejn Fer-faks imala da zarauje svoj hleb. To se dogodilo nedavno, tako skoro, da njena manje srena prijateljica nije jo nita preduzela da bi pola putem dunosti, mada je sad navrila godine koje je sama odredila za poetak. Odavno je odluila da e taj trenutak nastati u dvadeset prvoj godini. S hrabrou posveene iskuenice resila je da u dvadeset prvoj godini uini rtvu, napusti sva zadovoljstva ivota, zadovoljstva koja pruaju odnosi s dobro obrazovanim svetom, drutvo koje joj je ravno, spokojstvo i nadu, da bi do smrti ispatala i muila se. Zdravi razum pukovnika i g-e Kambel nije mogao da se usprotivi toj odluci, ali su se oseanja pobunila. Dok su oni ivi, nee ona morati da radi, njihov dom moe biti uvek i njen; zadrali bi je ve radi svog linog zadovoljstva. Ali bi to bilo sebino: ono to mora biti, bolje da bude odmah. Moda su poinjali da shva-taju kako bi od njih bilo plemenitije i pametnije da su odoleli iskuenju da odloe rastanak, i tako je pote-deli udobnog i dokonog ivota koji je sad morala da napusti. Pa ipak, ljubav je rado grabila ma kakav razloan izgovor da se s tim alosnim trenutkom ne brza. Nije se dobro oseala od udaje njihove keri; i, dok potpuno ne povrati snagu, moraju joj zabraniti da uzima na sebe obaveze koje se, kako izgleda, ne slau nimalo, s oslabelim telom -i promenljivim raspoloenjem i, fla bi se mogle obavljati bez tekoa, zahtevaju, pod najpovoljnijim okolnostima, vie nego savreno stanje tela i duha. 160 t ' to se tie njenog izvetaja tetki o tome kako nee ii s njima u Irsku, kazala je samo istinu, mada je moda neke injenice preutala. Ona je sama odluila. da to vreme, dok su oni otsutni, posveti Hajberiju; da provede moda poslednji mesec savrene slobode s onim svojim dobrim roakama kojima je ona tako draga; Kam-belovi su odmah pristali na tu odluku, ma kakve bile njihove pobude, i ma koliko ih bilo jedna, dve ili tri, i kazali kako e joj nekoliko meseci provedenih na va-zduhu rodnog kraja novratiti zdravlje pre no

ita drugo. Bilo je izvesno da e doi, i da se Hajberi, umesto da doeka tu potpuno nepoznatu osobu koju su mu davno obeali g. Franka erila mora zasad zadovoljiti i sa Dejn Ferfaks, koja je mogla da donese samo sve-inu svog dugogodinjeg otsustva. Emd je bilo krivo to e puna tri meseca morati da se pokazuje ljubazna prema osobi koju ne mari da uvek in; vie no to eli, a manje no to bi trebalo! Moda je teko odgovoriti na pitanje zato nije marila Dejn Ferfaks. G. Najtli joj je jedanput kazao da je to zato to u njoj vidi istinski obrazovanu mladu devojku, kakvom bi elela da nju smatraju; mada je tu optubu '. tada ustro odbacila, nailazili su trenuci samoispitivanja .;. kad njena savest nije mogla da je oslobodi kao potpuno ' nevinu. Ali nikada nije imala mogunosti da je upozna; ne zna zbog ega, ali ona se ponaala tako hladno i uz-drano tako joj je oigledno bilo svejedno da li se nekom dopada ili ne zatim, njena tetka, govori bez prestanka! A svi joj strano ukazuju panju! Uvek su ,,.. zamiljali da e one biti veoma bliske jedna drugoj, a zato to su istih godina, svi su pretpostavljali da se mo-! raju voleti. To su bili njeni razlozi; boljih nije imala. ;' Ta netrpeljivost bila je tako malo opravdana sva-I ku manu koju joj je pripisivala, uveavala je u svojoj ... mati da se nikada posle dueg otsustva nije videla sa Dejn Ferfaks, a da joj se ne uini da joj je nanela nepravdu; i sad, kad je, po svom dolasku, uinila dunu posetu, na nju su nainili utisak upravo taj izgled i ponaanje koje je ona pune dve godine omalovaavala. Dejn Ferfaks je izgledala otmeno, vanredno otmeno, a ona sama veoma je cenila otmenost. Bila je lepog rasta, 11 Ema 161upravo takvog da je skoro svako smatra visokom, ali niko vrlo visokom; ela njena pojava bila je osobito ljupka; to se tie punoe, bila je osrednja; ni debela ni mrava, mada je malo boleljivi izgled kazivao koje je od ova dva zla verovatnije. Ema je sve to morala da uoi. A zatim, njeno lice njene crte u njima je bilo vie lepote no to je ona upamtila; ta lepota, mada nepravilna, bila je veoma dopadljiva. Njenim oima, tamno sivim, s crnim trepavicama i obrvama, nikad nije odrekla pohvalu; a koa, kojoj je nekad zamerala to nije sveija, bila je tako ista i nena da joj jae rumenilo zaista nije bilo potrebno. Niena lepota bila je od one vrste kod koje se naiv'e istie otmenost, i kao takvoj, po svim svojim naelima, morala joj se diviti ako je htela da bude potena; takvu otmenost. telesnu i duhovnu, retko je viala u Hajberiju. Tu se odlikovao i sticao ugled svako ko nije prost. Za vreme te prve posete sedela je i gledala u Dejn Ferfaks dvostruko zadovoljna sobom to joj je prijatno i to je pravina, i odluila je da je vie ne mrzi. Kad se seti njenog ivota, poloaja i lepote, kad razmisli ta eka tu otmenost, na ta e spasti, kako e iveti, izgledalo je nemogue da ovek oseti ma ta drugo sern saaljenja i potovanja; a naroito ako se uz sve te dobro poznate osobine, kojima ie pobuivala panju, doda i veoma verovatna okolnost da je kod nje postojala izve-sna naklonost prema g. Diksonu. koju je sasvim prirodno i sama izazvala kod njega. U tom cluaju, nema nieg alosnijeg i asnijeg od rtve na koju se resila. Ema je sad bila spremna da je oslobodi optube da je osvojila naklonost koju ie a. Dikson gajio prema svojoj eni, ili uinila rucjo neko zlo, na koje je u prvi mah u svojoj mati pomislila. Ako je i postojala ljubav, to je moda bila samo obina, jednostrana, nesrena ljubav s njene strane. Moda je nesvesn~ upila taj tuni otrov dok je uestvovah u razgovoru izmeu njega i svoje prijateljice; moda sad iz najboljih, najistijih pobuda uskrauju sebi tu posetu Irskoj, i donosi odluku da se potpuno odvoji od njega i njegovih roaka time to e se uskoro odati svome pozivu, punom tekih dunosti. Sve u svemu, Ema se rastala od nje s blaim, milosrdnim oseanjima, tako da je, vraajui se kui, lupala glavu i vajkala se kako u Hajberiju nema mladog o-veka koji bi bio dostojan da se g-ica Ferfaks za njega uda nema nikog koga bi poelela za nju.

To su bila divna oseanja, ali ne i trajna. Pre no to bi se Ema obavezala kakvom javnom izjavom o venom prijateljstvu sa Dejn Ferfaks, ili uinila neto vie da se odrekne prolih predrasuda i zabluda, sem to je kazala g. Najtliju: Ona je nesumnjivo lepa; ona je vie no lepa!, Dejn je sa svojom babom i tetkom provela jedno vee u Hartfildu i sve se vratilo na staro.' Ono to joj je ranije smetalo, pojavilo se ponovo. Tetka joj je bila dosadna kao i uvek; jo dosadnija, jer, pored toga to se divila Dejninim sposobnostima, sad se brinula i za njeno zdravlje. Morali su da je sluaju kako potanko opisuje koliko malo hleba i maslaca uzima za doruak, koliko malo pare ovetine za ruak, kao i da razgledaju nove kapice i rune torbice za njenu majku \ za nju; tako je Dejn opet bila kriva. Hteli su da uju malo muzike i Ema je morala da svira; nain na koji joj je odmah zablagodarila i pohvalila je uinio joj se izveta-eno iskren, s visine, kao da jedino eli da istakne svoje mnogo bolje izvoenje. Sem toga, to je najgore od svega, bila je strano hladna, strano oprezna! Nije se dalo dokuiti ta stvarno misli. Uvijena u plat utivo-sti, kao da je bila reena da nita ne stavi na kocku. Ponaala se s odvratnom, nepoverljivom uzdrljivou. A kad se poveo razgovor o Vejmetu i Diksonovima, ! pokazala se jo uzdrljivija, ukoliko je to uopte bilo mogue. Izgledalo je da ne eli da opisuje osobine g. Diksona, niti da kae ta ona misli o njemu^ ili o tome da li je taj brak prikladan. Sve je odobravala i hvalila, ne ralanjujui i he istiui nita. To joj, meutim, nije pomoglo. Uzalud je bila oprezna. Ema je prozrela njenu izvetaenost i vratila se svojoj prvoj pretpostavci. Tu verovatno nije imala da se sakrije samo njena naklonost, nego jo neto vie: moda je. malo trebalo pa da g. Dikson zameni jednu prijateljicu drugom, ili se on resio za g-cu Kambel samo zbog buduih dvanaest hiljada funti. 162

163 li

Isto se tako uzdrijiva pokazala i u drugim razgo vorima. Ona i g, Frank eril boravili su u isto vrenie u Vejmetu. Znalo se da se poznaju; ali Ema nije bila u stanju- da odreenije sazna kakav je on uistini. Je li lep? Misli da ga smatraju veoma otmenim mladiem, Je li prijatan? Svi veruju da jeste. Izgleda li da je pametan mladi, obrazovan mladi? U banji, kod obinog poznanika iz Londona, teko je utvrditi te stvari. Jedino se ponaanje moe sigurno oceniti, i to pod uslovom da ovek poznaje nekog mnogo due no oni gospodina erila. Veruie rti se njegovo ponaanje svima dopada. Ema joj to nije mogla oprostiti.

GLAVA DVADESET PRVA Ema joj nije mogla oprostiti; ali g- Najtli, koji se nalazio s njima u drutvu, nije zapazio ni to izazivanje ni njenu srdbu, i video je samo da se i jedna i druga strana^ponaala kao to se i prilii, lepo i ljubazno, pa je

sutradan ujutro, doavi opet u Hartfild zbog poslova s g. Vudhausom, izjavio da mu se sve veoma dopalo. Nije govorio tako otvoreno kao to bi uinio da njen otac nije bio u sobi, ali dovoljno jasno da ga Ema razume. esto je nalazio da je nepravedna prema Dejn, pa mu je sad inilo veliko zadovoljstvo da istakne kako se popravila. Veoma prijatno vee, poe on im je g. Vudhausa ubedio u ono to je bilo potrebno i uo da je ovaj sve razumeo, i im je sklonio hartije, izvanredno prijatno. Od vas i gospoice Ferfaks uli smo vrlo dobru muziku. Ne znam ima li veeg uivanja, gospodine, nego kad ovek udobno 'sedi, a dve mlade devojke zabavljaju ga elo vee, as muzikom, as razgovorom. Siguran sam da se gospoici Ferfaks dopalo to vee. Uinili ste sve to treba. Radujem se to ste od nje traili da to vie svira, Jer .joj je to moralo pretstavljati istinsko zadovoljstvo, poto kod svoj~ staramajke nema klavira. Milo mi je to vam se dopalo, ree Ema, smeei se, ali nadam se da ne proputam esto da ukazem svu panju svojim gostima. Ne, draga moja, ree smesta njen otac, to sam siguran da ne proputa, Nema nikog ko bi mogao da se meri s tobom po panji i utivosti. Ako bi se neto moglo primetiti, to je da si isuvie paljiva. Onaj sino-nj kola mislim da bi bilo dovoljno da si ga samo jednom posluila. 155Ne, ree g. Naitli, skoro u isti mah, ne proputate esto; ne proputate esto da je ukazujete, ni svojim ponaanjem ni razumevanjem. Mislim, stoga, da me shvatate. Njen vragolasti pogled je govorio: Sasvim vas dobro shvatam. Ali je rekla samo: Gospoica Ferfaks je zatvorena. Uvek sam vam govorio da je malice zatvorena, ali vi ete brzo savladati onaj deo njene zatvorenosti koji treba da bude savladan, sve ono to ima svoj koren u bojaljivosti. A ono to potie iz opravdanih obzira treba potovati. Nalazite da je bojaljiva. Ja to ne vidim. Draga moja Ema, ree on, prelazei sa svoje stolice na stolicu kraj nje, neete mi, valjda, rei da se sino rfiste prijatno proveli? O, ne. Prijatno mi je bilo to sam uspela da onako istrajno postavljam pitanja i zabavljala sam se pomiljajui koliko sam malo saznala. Razoarali ste me, glasio je njegov jedini odgovor. Nadam se da je sino svima bilo prijatno, ree g. Vudhaus, spokojan kao i obinu. Meni je bilo prijatno. Jedno vreme mi se inilo da je suvie toplo, ali onda sam odmakac malo stolicu od kamina, vrlo malo, i posle mi je bilo dcbro. Gospoica Bejts je mnogo priala i bila je dobro raspoloena, kao i uvek, mada suvie brzo govori. Pa ipak, vrlo je mila, a i gospoa Bejts, takoe, na drugi nain. Volim stare prijatelje. A gospoica Dejn Ferfaks je vrlo lepa mlada gospoica, zbilja vrlo lepa i izvrsno ume da se ponaa. Moralo joj je biti prijatno s Emom, gospodine Naitli. Tako je, gospodine. A i Emi sa gospoicom Ferfaks. Ema primeti da se zabrinuo i elei da ga umiri, bar zasada, ree s iskrenou u koju niko ne bi mogao posumnjati: Ona izgleda tako otmeno da je teko odvojiti pogled. Uvek je gledam, divim joj se, i zbilja je od srca saaljevam. 166

G. Najtli je izgledao zadovoljniji no to je hteo da pokae, ali pre no to je mogao ita odgovoriti, g. Vudhaus, koji je mislio na porodicu Bejts, ree: Velika je teta to se one nalaze u tako oskudnim prilikama! Velika teta, odista! esto sam hteo... ali sve je to vrlo malo to se ovek usuuje da uini. .. mali beznaajni pokloni, nekiput kad nam se desi da imamo neto neobinije. Eto, sad smo zaklali svinju i Ema hoe da im posije but ili bubrenjak. Svinja je vrlo mala i nije debela hartfildska svinja nije kao druge svinje ali ipak je to svinja i, draga moja Ema, ako nismo sigurni da e oni od toga praviti meso na aru, ispriti ga onako kako mi primo, bez i najmanje masti, a ne da ga peku, jer nema eluca koji moe da podnese peenu svinjetinu mislim da je bolje da im poaljemo but zar ne misli i ti tako, mila moja. Dragi tata, poslala sam ceo zadnji cerek. Znala sam da biste vi to eleli. Tu imaju but koji mogu da stave u salamuru, to je vrlo ukusno, i bubrenjak koji e spremiti odmah, kako god vole. Dobro, mila, vrlo dobro. Nisam se ranije toga se-tio, ali to je najbolje. Ne bi smeli da presole but. Ako nije presoljen i ako se potpuno raskuva, onako kako Seri kuva nama, i ako se jede vrlo umereno, s kuvanom repom i malo argarepe ili pakanata, nee biti suvie teko za eludac. Ema, ree sad g. Najtli, imam jednu novost za vas. Vi volite novosti a ja sam, dolazei ovamo, ue usput neto to mislim da e vas zanimati. Novosti! O, da, uvek volim da ujem novosti. ta je to? Zato se tako smeite? Gde ste to uli? U Ren-dolsu? Imao je vremena jedino da kae: Ne, ne u Renol-sii, nisam bio blizu Rendolsa. .. kad se otvorie vrata i u sobu uoe g-ca Bejts i g-ca Ferfaks. Puna zahvalnosti i puna novosti, g-ca Bejts nije znala ta pre da pone. G. Najtli je odmah video da je propustio svoj trenutak i da vie nijedno slovo nee moi da saopti. O, dragi gospodine, kako se danas oseate? Draga gospoice Vudhaus ne znam kako da vam zahvalim. 1-37Onako divan zadnji cerek! Vi ste suvie dareljivi! Jeste li uli ta je novo? Gospodin Elten se eni. Ema nije imala vremena ni da pomisli na g. Eltena, i tako se iznenadila da se i nehotice trgla i malo pocr-venela. Eto, to je moja novost: mislio sam da e vas zanimati, ree g. Na j ti i uz smeiak koji je kazivao kako je imao pravo u neem o emu su ranije razgovarali. Ali gde ste v i to mogli da ujete? uzviknu g-ca Bejts. Gde ste samo vi to mogli da ujete, gospodine Najtli? Jer nema ni pet minuta otkako sam primila pismo gospoe Koul ne, ne moe biti vie od pet minuta ili najvie deset jer sam imala na sebi kapu i kratak kaput, spremna da iziem i samo sam sila da objasnim Pati kako da spremi taj cerek Dejn je stajala u hodniku je li tako Dejn? jer se moja mati bojala da nemamo dovoljno veliku erpu u kojoj bismo usolili but. Zato sam kazala da u stii da vidim, a Dejn je kazala: 'Da poem ja? Jer, ini mi se da ste nazebli, a Pati je prala kujnu'. - 'O, draga moja', rekoh ja i eto, upravo tad stie pismo. Neka gospoica Ho-kinz to je sve to znam neka gospoica Hokinz iz Bata. Ali; gospodine Najtli. kako ste vi mogli uti? Gospoa Koul je sela i napisala mi pismo istog trenutka kad joj je gospodin Koul to ispriao. Neka gospoica Hokinz... Naao sam se s gospodinom Koulom pre sat i po zbog nekog posla, On je upravo proitao Eltenovo pismo kad sam ja uao \ odmah mi ga pokazao. ta kaete! To je- sasvim. . . Verujem da nije nikad bilo novosti koja je toliko zanimala sav svet. Dragi gospodine, vi ste zbilja suvie dareljivi. Moja mati vas je najlepe pozdravila s mnogo potovanja i mnogo zahvalnosti i kae da ste je prosto zbunili.

Smatramo da je naa hartfildska svinja, odgovori g. Vudhaus, i to je sasvim tano, bolja od svake druge, pa je za Emu j mene bilo najvee zadovoljstvo. . O, dragi gospodine, kao to "moja mati kae, nai prijatelji su suvie dobri prema nama. Ako je ikada, bilo ljudi koji, mada sami nisu vrlo bogati, imaju sve to god bi zaeleli, to smo nesumnjivo mi. Moemo s pravom 168

rej da nam je 'sudbina lepo naslee dodelila'. Dakle tako, gospodine Najtli, vi ste ba videli pismo... e, to..,. Napisao je nekoliko redi, samo da to saopti - ali, naravno, radosno, oduevljeno. Ovde obeenjaki pogleda Emu. Kae da je bio tako srean da.. . zaboravio sam tano rei a nisu ni potrebne Obavestio ga je, kao to ste kazali, da e se uskoro oeniti nekom gospoicom Hokinz. Po nainu na koji je to saoptio, ini mi se da je to tek nedavno utvreno. Gospodin Elten se eni! ree Ema im je mogla da progovori. Svi emo mu poeleti sreu. Vrlo je mlad da bi osnovao svoj dom, primeti g. Vudhaus. Bolje da se ne uri. inilo mi se da i ovako vrlo dobro ivi. Uvek nam je bilo prijatno kad doe u Hartfild. Svi emo imati novu susetku, gospoice Vudhaus! ree g-ca Bejts radosno. Mojoj majci je veoma mito; kae kako'ne moe da gleda jadni, stari Parohiski dom bez gospodarice. Ovo je zaista velika novost, Dejn. Ti nikad nisi videla gospodina Eltena, i nije udo to si toliko radoznala da ga vidi. Nije izgledalo da Dejn ba gori od radoznalosti. Da, nisam nikad videla gospodina Eltena, odgovori ona, trgnuvi se. Je li on... je li on visok? Ko e odgovoriti na to pitanje? uzviknu Ema. Moj otac bi rekao, 'Jeste', gospodin Najtli, 'Nije', a gospoica Bejts i ja da je upravo na zlatnoj sredini. Kad budete malo due ovde, gospoice Ferfaks, shvatiete da je gospodin Elten u Hajberiju primer savrenstva, te-lom i duhom. Vrlo tano, gospoice Vudhaus, ona e to shvatiti. On je najbolji od svih mladih ljudi. Ali. draga Dejn, ako se sea, jue sam ti rekla da je upravo istog rasta kao gospodin Peri. Gospoica Hokinz... svakako izvrsna mlada devojka. On je izvanredno paljiv prema mojoj majci, rekao joi je da sedi u parohovoj klupi da bi bolje ula, jer, znate, moja mati je malo nagluva ne mnogo, ali ne uje od prve, Dejn kae da je pukovnik Kambel malo nagluv. Mislio ie da e mu kupanje dobro initi topla kupanja ali ona kae da mu to nije trajnije pomoglo. Znate, pukovnik Kambel je na aneo. 169

A gospodin Dikson je, izgleda, krasan mladi, sasvim dostojan njega. Velika je srea kad dobri ljudi naiu jedan na drugog a redovno naiu. I sad emo ove

imati gospodina Eltena i gospoicu Hokinz, a tu su i Koulovi, veoma dobri ljudi, pa Perijevi... ne verujem da ima srenijeg ili boljeg para od gospodina i gospoe Peri. Znate, gospodine, okreui se g. Vudhausu, mislim da retko koje mesto ima takvo drutvo kao Haj-beri. Uvek govorim kako je prava blagodet imati su-sede kakve mi imamo. Dragi gospodine, nema nieg t moja mati tako osobito voli kao svinjetinu peer: svinjski bubrenjak. .. Verovatno se jo nita ne zna ko je ili staje t gospoica Hokinz, ili koliko je vremena poznaje, re Ema. To poznanstvo, kako izgleda, ne moe biti vri staro. Tek je etiri nedelje otkako je otiao. Niko nije mogao da prui nikakva obavetenja, t Ema, poto se jo malo raspitivala, ree: Vi utite, gospoice Ferfaks, ali nadam se da va ova vest zanima. Vi koji ste u poslednje vreme toliki sluali o takvim stvarima i gledali ih, koji ste zbog go spoice Kambel morali dublje ui u sve to, ne moemo dopustiti ds ostanete ravnoduni prema gospoini. Eltenu i gospoici Hokinz. Kad budem viela gospodina Eltena, odgovori Dejn, zaelo e me zanimati drim da je to kod mene potrebno. A kako je prolo nekoliko meseci otkako se gospoica Kambel udala, utisci su mi, moda, malo izbledeli. Da, kao to kaete, gospoice Vudhaus, nema vie od etiri nedelje otkako je otiao, ree g-ca Bejts, jue je bilo etiri nedelje. .. Neka gospoica Hokinz... uvek sam zamiljala da e uzeti neku mladu devojku iz nae sredine. Nisam, istina, nikad. ,. gospoa Koul mi je jednom apnula. .. ali ja sam odmah kazala, 'Ne, gospodin Elten je odlian mladi ali. ..' Ukratko, mislim da nisam naroito brza da otkrijem tako neto. To i ne tvrdim. Sto mi je pred oima, to vidim. Ali ipak, niko se ne bi zaudio ako ie gospodin Elten pomiljao.. , Gospoica Vudhaus me dobroudno puta da brbljam. Zna da ja ni za ta na svetu ne bih nekog uvredila. Kako- je gospoica Smit? Izgleda da se sasvim oporavila. Jeste li imali skoro vesti od gospoe Dona Najtiija? O, to ima slatku deicu! Zna, Dejn, uvek zamiljam da gospodin Dikson lii na gospodina Dona Najtiija. Mislim po izgledu da je visok, takvog izraza i pomalo utljiv. Sasvim pogreno, draga teto. Uopte ne lie. udno! Ali nikad oveh ne moe nekog unapred tano da zamisli. Uvrtite neto u glavu i to vam ostane. Kae da gospodin Dikson nije, strogo uzev, lep. Lep! O, ne daleko od toga nesumnjivo je ruan. Rekla sam vam da je ruan. Draga moja, rekla si da gospoica Kambel nije dala rei da je ruan, a da si i ti... O, to se mene tie, moj sud ne znai nita. Kad nekog cenim, uvek mi se ini da lepo izgleda. Ali kad sam rekla da je ruan, izrazila sam ono to verujem da je opte miljenje. Dobro, draga moja Dejn, mislim da moramo da beimo. Izgleda da se vreme kvari, a baka e biti nespokojna. Veoma ste ljubazni, draga gospoice Vudhaus, ali zbilja moramo da idemo. Ovo je zaista bila izvanredno prijatna vest. Morau da svratim usput do gospoe Koul, ali neu se zadrati ni tri minuta; a ti, Dejn, najbolje idi pravo kui ne bih htela da te uhvati pljusak! ini nam se da se ve popravila u Hajberiju. Hvala, zbilja nam se tako ini. Neu pokuati da pose-"tim gospou Godar, jer uistinu mislim da "ona voli samo kiivanu svinjetinu: kad uredimo but, bie druga stvar. Dovienja, dragi gospodine. O, i gospodin Najtli polazi. Pa to je divno! Ako je Dejn umorna, sigurno ete biti tako ljubazni da je uzmete pod ruku. Gospodin Elten i gospoica Hokinz! Dovienja. Kad je ostala sama s ocem, Ema ga je samo upola sluala kako se vajka to se mlad svet toliko uri da stupi u brak i to jo s nepoznatim osobama dok je drugu polovinu svoje panje poklonila sopstvenom razmiljanju o tom dogaaju. Vest je za nju bila zabavna i vrlo prijatna, jer je dokazivala da g. Elten nije dugo patio. Ali joj je bilo ao zbog Harijete: Harijetu e to zaboleti,

mogla se samo nadati da e je potedeti od toga da neoekivano od drugih uje tu vest, i da e joj 171

je sama saoptiti. Upravo je bilo vreme kad je ona obino dolazila. Ako sretne usput gospoicu Bejts! A kad je poela da pada kia, Ema je svakako oekivala da e je due zadrati u domu g-e Godar i da e je tamo ta vest pogoditi odjednom, bez pripreme. Pljusak je bio jak ali kratak. Nije prolo ni pet minuta otkako je prestao, kad ue Harijeta, sva rumena i uzrujana, taman onakva kakva bi morala izgledati hitajui ovamo ojaena srca. I kad joj se odmah otelo iz grudi: O, gospoice Vudhaus, znate li ta se desilo?, u tom uzviku osetio se sav njen duevni nemir. Poto je udarac ve zadat, Ema je smatrala da te joj sad najveu dobrotu ukazati ako je saslua. I tako Harijeta, neometana, bez predaha, ispria ono to je imala da kae. Pola je od doma gospoe Godar pre pola sata bojala se da e poeti kia bojala se da e se svakog asa sruiti pljusak ali je mislila da e stii do Hart-filda pre toga urila je to je bre mogla. Ali kako je prolazila pored kue u kojoj sedi jedna mlada ena koja joj ije haljinu, htela je da ue samo za as da vidi kako napreduje i, mada joj se inilo da tu nije ostala ni trenutak, kad je odatle izila ubrzo je poela da pada kia, i ona nije znala ta e. Potrala je odmah to je bre mogla i ula da se zakloni kod Forda. Fordova radnja bila je glavna trgovina suknom, platnom i rubljem prva radnja u mestu po veliini i ugledu. I tako je tu sedela, ne slutei nita pod milim Bogom punih deset minuta moda kad najednom, ko da ue razume se, to je vrlo udno ali oni su uvek kupovali kod Forda zamislite ko ue niko drugi nego Elizabeta Martin i njen brat! Draga gospoice Vudhaus, pomislite samo! Uinilo mi se da u se onesvestiti. Nisam znala ta da radim. Sedela sam blizu vrata Elizabeta me je odmah spazila, ali on nije, neto je baratao oko kiobrana. Sigurna sam da me je videla, ali je odmah pogledala na drugu stranu i pravila se da me nije opazila. Oboje su otili na drugi kraj radnje, a ja sam ostala gde sam sedela, kraj vrata. O, strano sam se ose-ala! Ubeena sam da sam bila bleda kao ova moja ha-* ljina. A znate, nisam mogla da odem. zbog kie, mada ne znam ta bih tada dala da se nisam tu zatekla. O,

draga gospoice Vudhaus ... i onda, najzad, ini mi se da se on osvrnuo unaokolo i ugledao me; jer umesto da produe da kupuju, poeli su da apuu meu sobom. Uverena sam da su o meni govorili, i sve mi se irrilo da je on nagovara da mi prie (da li mislite da je to ta-no, gospoice Vudhaus?) jer ona ubrzo zatim poe k meni pristupi mi i upita me kako sam i izgledalo je da je gotova da se rukuje ako budem htela. Nita od toga nije inila onako kao ranije; videla sam da se izme-nila, ali ipak kao da je pokuavala da bude srdana, i tako smo se rukovale i neko vreme stojale i razgovarale, ali ne znam vie ta sam govorila sva sam drhtala! Seam se da je kazala kako joj je ao to se vie ne j. viamo, a to, mi se uinilo skoro suvie ljubazno! Draga gospoice Vudhaus, uasno sam se oseala! Uto je kia ve poela da prestaje i ja sam resila da beim odatle po svaku cenu i onda pomislite

samo! ugledam njega kako i on dolazi k meni polako znate, i kao da nije sasvim siguran ta treba da ini; i eto, on mi prie i oslovi me, a ja mu odgovorih i tako sam stajala jedan minut, strano mi je bilo, znate, to se ne moe iskazati. A zatim sam skupila hrabrost, rekla da vie ne pada kia i da moram da idem, i krenula. A nisam odmakla ni tri metra od vrata, kad on dotra za mnom, samo da bi mi kazao kako misli da je bolje da proem okolo pored konjunice gospodina Koula, ako idem u Hartfild, jer je blii put sasvim pod vodom usled ove kie. O, verujte, mislila sam da u umreti! I ja mu onda rekoh da sam mu veoma zahvalna; znate nita' manje nisam mogla uiniti. On se onda vrati Elizabeti, a ja pooh okolo, pokraj konjunice verujem da sam tuda ila ali gotovo i ne znam kud sam ila, ili ma sta o tome. O, gospoice Vudhaus, -volela bih vie da sam ma ta drugo uinila, nego to se ovo desilo. Ali 'pak, znate, osetila sam izvesro zadovoljstvo to sam yiela da se on ponaa tako lepo i ljubazno. A Elizabeta sto tako. O. gospoice Vudhaus, recite mi neto da se pet smirim. Ema je iskreno elela, ali nije odmah Li u stanju da to uini. Morala je da prieka i razmisii. Ni sama 172

173 nije bila sasvim mirna. Izgledalo je da dranje tog mladog oveka i njegove sestre potie iz istinskih oseanja, i ona je morala da ih saaljeva. Onako kako je Harijeta opisala njihovo ponaanje, ono je odraavalo zanimljivu meavinu uvreene ljubavi i iskrene panje. Ali ona ih je i ranije smatrala dobronamernim i valjanim ljudima, pa zar bi zato taj brak bio manje rav? Ludo je da se uznemirava zbog toga. Razume se da mu je ao to je gubi svima im je, zaelo, ao: povreena mu je vero-vatno i elja za usponom u drutvu, kao god i ljubav. Oni su se svi, verovatno, nadali da se preko Harijete uzdignu. A uostalom, ta vredi Harijetin opis? Njoj je lako ugoditi ne ume mnogo da zapazi i ta onda znai kad ona nekog pohvali? Uinila je napor i pokuala zaista da je umiri, gledajui na sve to to se desilo kao na beznaajnu sitnicu na kojoj se ne vredi zadravati. Trenutno ste se moda oseali nelagodno, ree ona, ali izgleda da ste se izvanredno lepo drali. To je prolo i nee se, moda, nikad ne moe se nikad vie ponoviti kao pri prvom susretu, i zato ne treba na to misliti. Harijeta ree: Sasvim tano, i kako ona nee mi-slitj o tome. Ali ipak je jo govorila o tome i ni o em drugom nije mogla da govori, tako da je Ema na kraju, da bi joj izbacila Martinove iz glave, morala da pouri sa svojom veu, koju je prethodno nameravala. da saopti vrlo neno i obazrivo, ne znajui ni sama da li da se raduje ili ljuti, da se stidi ili samo zabavlja, zbog takvog duevnog stanja sirote Harijete, takvog zavretka g. Elten ovog' znaaja za nju! Ipak, g. Elten je postepeno povratio mesto koje mu je pripadalo. Mada prvo saoptenje nije . primila onako kako bi ga primila dan ranije, ubrzo je htela da uje vie, i pre no to se njihov prvi razgovor zavrio, ona je prola kroz sve izraaje radoznalosti, uenja i aljenja, bola i zadovoljstva, povodom te srene g-ce Hokinz, koja je bila u stanju da potisne Martinove iz njene uobrazilje na mesto koje im odgovara. Emi je, na kraju, bilo milo to je dolo do tog susreta. Posluio je dobro da ublai prvi udar, ne ostavljajui nikakav uticaj koji bi opravdavao neku bojazan. Onako kako je Harijeta sad ivela, Martinovi nisu mogli doi do nje, a da je ne potrae tamo gde je dosada nisu potraili, bilo zato to nisu imali hrabrosti, bilo to su suvie gordi: jer, otkako je odbila njihovog brata, sestre Martin nisu vie dolazile u dom g-e Godar. A proi e moda i godina

dana dok ih sluaj opet ne sastavi tako da budu prinueni, ili ak da se uopte nau u mogunosti da razgovaraju.

174 li GLAVA DVADESET DRUGA Ljudi su po svojoj prirodi veoma naklonjeni onima s kojima se neto zanimljivo deava, i sigurno je da e ljubazno govoriti o mladoj osobi koja se eni, udaje ili umire. Nije protekla ni nedelja dana otkako je ime g-ce Hokinz prvi put pomenuto u Hajberiju, a ve se, na ovaj ili onaj nain, doznalo da ona ima sve odlike, telesne i duhovne da je lepa, otmena, visoko obrazovana i vanreno ljubazna; i kad je sam g. Elten doao da bi likovao zbog budue sree, i rairio glas o njenim vrlinama, ostalo mu je malo da uradi, sem da kae kako joj je krteno ime i iju muziku najee svira. G. Elten se vratio vrlo srean. Otputovao je odbaen i ponien, razoaran kad se najvie nadao, posle mnogih ohrabrenja, kako se njemu inilo; i ne samo da je izgubio devojku koja bi upravo bila za njega, nego ga je jo i unizila izjednaujui ga s onom koja mu nimalo ne odgovara. Otiao je duboko uvreen; vratio se veren s drugom, koja je. razume se. bila bolja od prve ve zato to je u takvim okolnostima ono to se dobije uvek bolje od onog to se izgubi. Vratio se radostan i zadovoljan sobom, pun poleta i preduzimljivosti, ne hajui za g-cu Vudhaus i prkosei g-ci Smit. Divna Avgusta Hokinz, pored svih preirnustava koja daje savrena lepota i vrlina, raspolagala je imovinom koja joj je osiguravala udoban ivot i dostizala sumu za kom bi se uvek moglo rei da iznosi okruglo deset hiljada a to ie bilo vano ne samo radi lakeg raunanja, nego i zbog dostojanstva. Pria je ostavljala 176 lep utisak: ne eni se ma s kim dobio je enu sa oko 10.000 funti i zadobio je brzo kao u bajci; odmah, od prvog asa kad su se upoznali, poklonila mu je naroitu panju. Ono to je ispriao g-i Koul, kako je sve to poelo i razvijalo se, bilo je divno. Vrlo se brzo napredovalo: od sluajnog susreta, do ruka kod g-e Grin i zabave kod g-e Braun osmesi i rumenila bivali su sve znaajniji as njima su se obilno meali zbunjenost i uzbuenje na devojku je tako brzo uinio utisak bila je tako ljupka bila je, ukratko, da se posluimo najjasnijim izrazom, tako gotova da se uda za njega da su njegova tatina i opreznost bile podjednako zadovoljne. Dobio je i ono stvarno i ono varljivo, bogatstvo i ljubav, i ponaao se upravo onako kako treba da se ponaa srean ovek govorio je samo o sebi i o svojim brigama oekiva da mu estitaju bio spreman da mu se smeju i osmehivao se srdano i smelo svima mladim devojkama, prema kojima bi se, pre nekoliko nedelja pokazivao opreznije ljubazan. Venanje nije bilo daleko poto je zavisilo jedino od njihove volje, a ekali su samo da se zavre neophodne pripreme; kad je opet poao u Bat, svi su oekivali, a izvestan pogled g-e Koul kao da nije to poricao, da e, kad idui out doe u Hajberi, dovesti svoju mladu. Za vreme njegovog kratkog boravka, Ema se samo za asak videla s njim, ali je to ipak bilo dovoljno da osetj da je prvi susret prebrodila i zapazi da mu taj novi uvreeni i uobraeni izgled ne pristaje. Ustvari, poinjala je da se udi to je ikada smatrala da je on prijatan; on je nju toliko potseao na neka vrlo neprijatna oseanja da bi bila zahvalna kada bi je neko uve-rio da ga vie nikada nee videti, sem ako bi ga posma-trala u moralnoj svetlosti kao ispatanje, nauk, izvor korisnog poniavanja njene pameti. 2elela mu je svako dobro, ali je zboq njega patila;

najvie bi je obradovalo kad bi se, u srei i blagostanju, nalazio bar trideset kilometara daleko. Meutim, bol koji e joj nanositi boravei stalno u Hajberiju, nesumnjivo e se smanjiti njegovom enidbom. Otkloni e se mnoge uzaludne brige izgladiti mnoge 12 Enia 177nezgode. G-a Elten pruie dobar izgovor za promeni; odnosa; ranija prisnost moe neopaeno da se izgubi.J Poee iznova ivot pun utivosti. Samu tu devojku Ema je vrlo malo cenila. Bila je; besumnje, dovoljno dobra za g. Eltena, dovoljno obrazovana za Hajberi, dovoljno lepa mada bi, verovatno, izgledala runa pored, Harijete. to se tie porodinih veza, tu je Ema bila' potpuno mirna, ubeena da, posle svih svojih razmetljivih postupaka i prezira prema Ha-rijeti, nije nita bolje naao. U tom pogledu, istina se mogla otkriti. Mora ostati neizvesno ta je ona, ali se moe saznati ko je; ostavljajui po strani 10.000 funti, nije izgledalo da je ma u emu iznad Harijete. Nije mu donosila ni ime, ni poreklo, ni visoko srodstvo. G-ca Hokinz bila je mlaa ki jednog bristolskog trgovca razume se da ga tako moramo nazvati; ali poto je sva dobit koju je stekao u svom trgovakom radu izgledala sasvim osrednja, nije nepravedno ako pretpostavimo da i vrsta trgovine kojom se bavio nije bila naroito ugledna. Ova devojka je obino svake zime provodila jedno vreme u Batu, ali je ivela u Bristolu, usred Bristola; otac i mati umrli su joj pre nekoliko godina, ali je tu imala ujaka u pravnoj struci: niko se nije usuivao da kae neto odreenije, to bi ga inilo dostojnim potovanja, nego da je u pravnoj struci i kod njega je ivela. Ema je nagaala da taj ujak izdire kod nekog advokata, i da je suvie glup da bi se istakao. I sva veliina rodbinskih veza izgleda da je poivala na starijoj sestri, koja se vrlo dobro udala za jednog velikog gospodina, iz okoline Bristola, koji dri svoje koije! To je bio zavretak prie, time se ponosila g-ca Hokinz. Da je samo mogla da iskae Harijeti sve to misli o tome! Ona je nju nagovorila da se zaljubi, ali, avaj! nije bilo lako nagovoriti je da sve zaboravi. Kad bi neto ulo u Harijetinu glavu, teko je bilo istisnuti to odatle. Njega je mogao da zameni neko drugi, i zame-nie ga, sigurno, to je vrlo jasno; ak bi i Robert Martin bio dovoljan: ali, bojala se da je nita drugo nee izleiti Hariieta ie bila od onih koji, kad se jednom zaljube, moraju uvek da budu zaljubljeni. A sad, kad se pojavio g. Elten, jadnoj evojci bilo je znatno tee, uvek bi ga negde srela. Ema ga je samo jedanput vi-dela, ali je Harijeta bila sigurna da e ga sresti dva-triput dnevno, ili se mimoii s njim, ili uti njegov glas, ili mu videti ramena, ili e se dogoditi ma ta zbog ega e on ostati u njenoj mati uzbuenoj tim iznenaenjima i iekivanjima. Sem toga, ona je stalno sluala o njemu, jer, kad ne bi dola u Hartfild, uvek se nalazila meu onima koji g. Eltenu nisu nita zamerali i koji su smatrali da nema nieg zanimljivijeg od razgovora o njemu; stoga je svaka vest, svako nagaanje sve to se ve desilo, sve to bi moglo da se desi u vezi sa pripremama za njegov budui ivot, njegovim prihodima, poslugom i nametajem sve se to neprestano kovitlalo oko nje. Veite pohvale potkrepljivale su potovanje koje je gajila prema njemu, a njena alost nije mogla da tanine, niti njena oseanja da se stiaju, kada je stalno sluala kako priaju o srei g-ce Hokinz i neprestano istiu kako je on mnogo voli! Opisivali su kako je izgledao kad je proao pored kue, ak i kako je name-stio eir, to je sve prualo dokaz koliko je zaljubljen! Da to nije nanosilo bol nienoj prijateljici i prekore njoj samoj, i da je bilo doputeno zabavljati se Harije-tinim kolebanjima, Emu bi zanimale te promene raspoloenja: nekad bi preovladavao g. Elten, nekad Marti-novi; i uvek bi neko od njih posluio da suzbije onu drugu stranu. Veridba g. Eltena izleila ju je od uzbuenja nastalog posle susreta sa g. Martinom. Tugu koju je izazvala vest

o toj veridbi ublaila je poseta Elizabete Martin g-i Godar nekoliko dana docnije. Harijeta nije bila kod kue, ali je Elizabeta spremila pisamce i ostavila joj ga; bilo je napisano tako da je moralo tronuti meavina malo prekora s vrlo mnogo dobrote. Dok se nije pojavio sam g. Elten, mnogo je razmiljala o tome pismu, neprestano lupajui glavu ta da radi, elei da uini vie no to se usuivala da prizna. Ali je g. Elten lino rasterao sve te brige. Dok se on nalazio u Hajbe-riju, zaboravila je Martinove; i upravo onog jutra kad je on opet poao u Bat. Ema je, da bi ublaila alost koju je taj odlazak izazvao, resila da je najbolje da Harijeta vrati posetu Elizabeti Martin. 178 12 179Kako da se izvede ta poseta, ta bi bilo potrebno, a ta bi bilo najsigurnije o svemu tome je neko vreme neodluno razmiljala. Kad su je pozvali da doe, bilo bi nezahvalno da ne pokae ni najmanje panje prema njegovoj majci i sestrama. To ne srne da uini; a s druge strane, opasno je, jer se prijateljstvo moe da obnovi! Poto je dugo premiljala, resila je da je najbolje da Harijeta vrati posetu, ali na takav nain, koji e im, ako su pametni, pokazati da to prijateljstvo treba da bude na otstoianju. Imala je nameru da je poveze kolima, ostavi je kod Ebi-Mila, a ona se odveze dalje i doe po nju tako brzo da im ne da vremena da je pridobiju ljubaznou ili da se potseaju na prole dane. to bi bilo opasno, i time najiasnije obelei koji stepen prisnosti treba ubudue da vlada meu njima. Nije mogla da izmisli nita bolje; i mada je u^ tome bilo neeg to u dui pije odobravala neeg to je liilo na nezahvalnost, samo malo ulepanu to se moralo uiniti, jer ta bi inae bilo Od Harijete? i \\

GLAVA DVADESET TREA Harijeti nije nimalo bilo do poseta. Samo pola sata pre no to ju je njena prijateljica potraila kod g-e Go-dar, nju je zla kob dovela upravo do mesta gde se u tom asu mogao videti jedan sanduk upuen na PRECASNOG FILIPA ELTENA. HOTEL BELI JELEN, BAT. Sanduk su podizali na mesarova kolica koja su imala da ga pre-vuku do potanskih kola. I tako za nju nita vie na svetu nije postojalo sem tog sanduka i adrese na koju je upuen. Pa ipak je pola. A kad su stigli do majura, kad je trebalo da sie na iroku, urednu, ljunkom posutu stazu koja je izmeu zasvoenog jabukovog drvea vodila ka glavnom ulazu, i kad je ugledala sve ono to joj je prole jeseni prualo toliko zadovoljstva, uzbudila se. Poto su se rastale, Ema opazi kako ona gleda unaokolo nekako radoznalo i plaljivo, i stoga se resi da nikako ne dopusti da se poseta produi preko predvienih etvrt sata. Ona sama nastavi put, da bi u meuvremenu posetila svoju nekadanju sluavku, koja se udala i i-vela sad u Donvelu. Tano etvrt sata docnije nala se opet pred belim vratnicama; kad je pozvala g-cu Smit, ova je odmah izila i nije je ispratio nikakav opasan mlad ovek. Sila je sama poljunanom stazom samo se jedna od gospoica Martin pojavila na vratima i oprostila s njom, kako je izgledalo utivo i ukoeno. Harijeta nije bila u stanju da odmah sve jasno ispria. Ta poseta je nju suvie uzbudila. Ali ie Ema najzad Prikupila od nje dovoljno obavetenja da bi razumela

181kako je protekao susret i kakav je bol izazvao. VieL je samo g-u Martin i njene dve keri. Primile su uzdrljivo, ako ne i hladno, i .skoro sve' vreme govorild su samo o najobinijim stvarima sve do kraja, k.a<j je g-a Martin najednom, govorei kako joj se ini je g-ca Smit porasla, nala zanimljiviji predmet razgo-1 vora i stvorila srdanije raspoloenje. U toj istoj sobi: merila se ona prolog septembra sa svoje dve prijateljice. Na drvenom prozorskom ramu nalazili su se jo olovkom zabeleene, belege i zapisi. To je on beleio. Izgleda da su se sve setile tog dana, asa, drutva i prilike da su im se javila ista oseanja i isti bol da su bile gotove da se vrate onoj staroj slozi. I taman su opet poele da se ponaaju kao nekad (Harijeta, kako je Ema podozrevala, spremnija od svih da bude srdana i vesela), kad su se pojavile koije i sve se prekinulo. Tada su jasno shvatile ta znai ta kratka poseta, tako uinjena. Posvetiti etrnaest minuta onima s kojima je pre jedva est meseci, puna zahvalnosti, provela est ne-delja! Emi je sve to neminovno izilo pred oi i osetila je koliko moraju biti s Dravom ogorene i kako je prirodno to Harijeta pati. teta. ta ne bi dala ili pretrpela da bi porodicu Martin uzdigla na vii drutveni poloaj. Imali su toliko dobrih osobina da bi bilo dovoljno da se samo malo vie uzdignu. Ali ovako, zar je mogla postupati drukije? Nemogue! Nije se mogla kajati. Oni se moraju razdvojiti, ali to je veoma bolno i to ovog puta i za nju, tako da ubrzo oseti potrebu da se malo utei, te odlui da na povratku svrati u Rendols. Ve joj je muno bilo da misli na g. Eltena i Martinove. Osetila je neodoljivu elju da se osvei u Rendolsu. Zamisao je bila dobra, ali kad su se dovezle do kapije Jhile su da ni gospodin ni gospoa nisu kod kue: oboje su ve ranije izili; sluga je verovao da su otili u Hartfild. Ovo je ba glupo, uzviknu Ema kad su krenuli dalje. I sad ih vie ni tamo neemo zatei. Da ovek iskoi iz koe: ne znam kad mi se tako neto neprijatno desilo. Ona se zavali u ugao da bi tu gunala ili da bi se, razmiljajui, stiala: veroyatno pomalo i jedno i drugo, poto se tako najee zbiva u duama koje nisu p prirodi zlovoljne. Koije se ubrzo zaustavie; ona podie oi: zaustavili su ih g. i g-a Vesten, koji su eleli da joj neto kau. Obradovala se im ih je ugledala, a jo vie kad ih je ula, jer joj je g. Vesten odmah priao s recima: Kako ste? Kako ste? Sedeli smo s vaim ocem milo mi je to vidim da je tako dobro. Frank stie sutra jutros sam dobio pismo sutra oko ruka sigurno emo ga videti. Danas je u Oksfordu, a ovde e ostati pune dve nedelje. Znao sam da e tako biti. Da je doao za Boi, ne bi mogao ostati ni tri dana: bio sam zadovoljan to nije doao za Boi. Sad emo za njega imati vreme upravo kako treba stalno lepo i suvo. Moi emo potpuno da uivamo u njegovom drutvu. Sve je ispalo tano onako kako bismo samo mogli poeleti. Takvoj vesti nije mogla odoleti, nije mogla izbei uticaj tako srenog lica kao to je bilo Vestenovo, naroito kad je sve to njegova ena potvrdila recima i dranjem: ona je govorila manje i mirnije, ali isto tako ube-dljivo. Za Emu je bilo dovoljno to ona smatra njegov dolazak* sigurnim pa da i sama tako misli, i iskreno se radovala njihovoj radosti. Njen klonuli duh je sad sasvim oiveo. Prolost, koja je ve dosadila, potiskivala je sveina onog to je tek imalo da nastupi; u mislima koje joj u magnovenju proletee kroz glavu, ona se po-nada da se sad vie nee govoriti o g. Eltenu. G. Vesten joj ispria kako je dolo do takvog rasporeda vremena u Enskumu, usled kojeg njegov sin sad ima pune dve nedelje na raspolaganju za njih, a takoe i kojim putem j kako putuje. Ona je sluala, smeila se i estitala mu. Ubrzo u ga dovesti u Hartfild, ree on zavravajui. Emi se uini da mu je kod tih reci ena dotakla rukn. Treba da poemo, gospodine Vestene, ree ona. Zadravamo devojke.

Dobro, dobro, gotov sam, i okreui se opet Emi, ree: Ali ne treba da oekujete da ete videti nekog izvanrednog mladia; znate, uli ste samo ono to sam vam ja priao o njemu, a mislim da on, ustvari, nije ni182 183ta naroito. Meutim, u njegovim blistavim oima vi-delo se u tom asu da sasvim drukije misli. Ema je bila u stanju da izgleda savreno ravnoduno i bezazleno, i da odgovori na nain koji nije nita odavao. Mislite na mene sutra, draga Ema, oko etiri sata, zamolila je g-a Vesten na rastanku. Brino je izgovorila te reci, elei da ih samo ona uje. etiri sata! Budite uvereni, bie on ovde ve do tri, popravi je hitro g. Vesten, i tako se zavrio ovaj veoma prijatni susret. Ema se razdragala toliko da se oseala skoro srena. Sve je sad izgledalo drukije; Dems i njegovi konji nisu joj se' inil; ni upola onoliko spori kao pre toga; kad je pogledala na ivicu, pomislila je kako e zova uskoro procvetati, a kad se okrenula Harijeti, zapazila je ak i tu neto to je potsetilo na prolee, neki neni osmeh. Da li e gospodin Frank eril proi i kroz Bat i kroz Oksford? To pitanje, meutim, nije slutilo na dobro. Ali ni poznavanje zemljopisa ni spokojstvo due ne mogu se odjednom postii, a Ema je sad bila sklona ve-rovanju da e vremenom doi i do jednog i do drugog. Svanulo je jutro tog znaajnog dana, a verna uenica g-e Vesten nije zaboravila ni u deset ni u jedanaest, ni u dvanaest asova, da u etiri treba da mi- i sli na nju. Mila moja, mila, brina prijateljice, govorila je ,u'' sebi, silazei niz stepenice iz svoje sobe, uvek se pre-,J terano starate da svima bude udobno, a za sebe nikac kao da vas gledam onako nespokojnu, kako se neprestal no vraate u njegovu sobu da biste se uverilj je li kako treba. Kad je prola kroz predvorje, sat izbi dva| naest. Dvanaest neu zaboraviti da mislim na vas? kroz etiri sata: a sutra u ovo doba, moda, ili malo ka-j snije, pomiljau da e oni. moe biti, svi doi ovamo.l Sigurna sam da e ga uskoro dovesti. Ona otvori vrata malog salona i ugleda dva gospe dina gde sede s nienim ocem g. Vesten i njegov sin. Stigli su gre nekoliko minuta i g. Vesten nije jo ni prestao da objanjava kako je Frank stigao dan ranije no 184 to su oekivali, a njen otac je jo bio usred svoje vrlo utive dobrodolice i estitke, kad se ona pojavila da uestvuje u iznenaenju, pretstavljanju i zadovoljstvu. Taj Frank eril, o kome se tako dugo prialo, koji je pobudio toliku panju, nalazio se sad pred njom pretstavilj su joj ga, i nije joj se inilo da su ga prete-rano hvalili: mladi je zaista bio veoma lep; ni stasu, ni izrazu, ni dranju nije se moglo nita zameriti, u ophoenju je imao dosta duha i ivosti svoga oca, izgledao je bistar i razborit. Odmah je osetila da e joj se dopasti, a on se ponaao prirodno i neusiljeno, pokazivao se spreman darazgovara, to je nju ubedilo da je doao u nameri da je upozna i da e se uskoro dobro upoznati. Stigao je u Rendols uoi tog dana. Svidelo joj se to se tako urio da doe, to je izmenio svoj raspored i putovao rano od zore do kasno u no, kako bi dobio pola dana. Rekao sam vam jue, uzviknu g. Vesten sav ushien, rekao sam vam jue svima da e stii pre odreenog vremena. Setio sam se ta sam i sam nekad radio. Ne moe ovek da mili na putu: prosto mora da stigne bre no to je zamislio. A kad banete pred prijatelje pre no to su poeli da vas izgledaju, to zadovoljstvo mnogo vie vredi od ono malo napora kojim je postignuto.

To je veliko zadovoljstvo, kad ovek sme da ga sebi dopusti, ree mladi, ali nema mnogo kua prema kojima bih uzeo toliku slobodu. Meutim, oseao sam da mogu da inim to god hou kad dolazim svojoj kui. Na tu re svojoj kui otac ga pogleda novim izrazom zadovoljstva. Ema je odmah uvidela da mladi zna kako da bude prijatan, a to ubeenje pojaalo se jo vie onim to je zatim dolo. Veoma mu se dopadao Rendols, smatrao je da je ta kua izvanredno lepo ureena, nije hteo da dopusti ak ni to da je vrlo mala, divio se njenom poloaju, etnji do Hajberija. samom Hajberiju, a jo vie Hartfildu, i izjavio da je za ovo selo oseao uvek onakvu radoznalost kakvu samo rodno mesto moe da probudi, i mnogo je eleo da ga upozna. Emi proe kroz glavu podozriva pomisao, kako to da nikad ranije nije uspeo da zadovolji tu pohvalnu elju. Ali ako je to i bila la, bila je prijatna la i prijatno izreena. Njegovo 185

dranje nije ostavljalo utisak neeg smiljenog i izve-taenog. Izgledao je i govorio kao ovek koji je stvarno neobino radostan. Razgovarali su uglavnom o stvarima o kojima se razgovara kad se ljudi tek upoznaju. On je postavljao pitanja: Da li jae? Ima li prijatnih predela za jahanje? Ima li prijatnih etnji? Imaju li mnogo su-seda? U Hajberiju, verovatno, ima dosta drutva? U selu i okolini ima nekoliko vrlo lepih kua. A igran-ke, imaju li igranke? Je li drutvo muziki obrazovano? A kad je dobio odgovore na sva ta pitanja i poto su se tako blie upoznali, uspeo je da ugrabi priliku, dok su oevi razgovarali meu sobom, da pomene svoju maehu i da o njoj govori s tolikim pohvalama, toplim divljenjem i zahvalnou to je usreila njegovog oca, a njega samog veoma ljubazno primila, pa je ovim pruio dokaz vie da zna kako da se dopadne i da, izvesno, smatra vrednim da se potrudi kako bi se njoj dopao. Nije rekao ni jednu pohvalnu re vie od onog to je ona znala da g-a Vesten zasluuje. Ali nema sumnje, on nije mogao mnogo znati o tome. Shvatao je ta e biti dobro primljeno, za ostalo nije mogao biti siguran. Njegov otac je vrlo pametno uinio, rekao je, kad se oenio: svaki prijatelj mora se tome radovati. A porodica iz koje je dobio takvu blagodet zaduila ga je za veita vremena. Dospeo je skoro dotle da joj zahvaljuje za vrline g-ce Tejlor, mada, izgleda, nije sasvim zaboravljao da bi, prirodno, pre trebalo pretpostavljati da je gca Tejlor izgradila linost g-ce Vudhaus, a ne g-ca Vudhaus linost g-ce Tejlor. A najzad, kao da je resio da potpuno odredi svoje miljenje, zakljui divei se njenoj mladosti i lepoti: Bio sam spreman da naiem na osobu otmenog i prijatnog dranja, ree on, ali priznajem da, imajui sve u vidu, nisam oekivao nita vie nego da vidim enu srednjih godina, vrlo pristojnog izgleda; nisam znao da u u gospoi Vesten nai lepu mladu enu. Meni nikad nije dosta da sluam kako je gospoa Vesten savrena, ree Ema. Sve kad bi vam se uinilo 186

da joj Je osamnaest sluala bih vas sa zadovoljstvom. Ali ona bi se ljutila na vas zbog takvih reci. Ne dajte joj povoda da nasluti da ste o njoj govorili kao o lepoj, mladoj eni.

Nadam se da neu biti tako nespretan, odgovori on. Ne, budite uvereni (s laskavim naklonom) da u obraajui se gospoi Vesten znati koga smem da hvalim, bez ikakve opasnosti da ona pomisli kako prete-tujem. Ema se pitala da li je i njemu prolo kroz glavu isto ono podozrenje, koga ona nije mogla da se oslobodi, o tome ta se moda oekuje od njihovog poznanstva, i da li njegovo laskanje treba smatrati kao znak pristanka, ili kao dokaz otpora. Mora ga bolje upoznati da bi razu-mela njegovo dranje. Zasada osea jedino da je prijatrfo. Nije bila u nedoumici o emu g. Vesten esto misl-i. Vie puta je zapaala kako njegovo hitro oko baca na njih zadovoljan pogled; pa i onda kad bi on odluio da ih ne gleda, bila je uverena da ih esto slua. Teila se to njen otac, nesposoban za tu vrstu zapaanja i sumnji, nije ni pomiljao na neto slino. Njemu je, sreom, isto toliko bilo teko da predvidi, koliko i da odobri neki brak. Mada je uvek zamerao svakoj enidbi i udaji, nije nikad unapred patio strahujui od toga. Izgledalo je da nije u stanju da tako ravo misli o pameti ma kojih dveju osoba, da bi pretpostavio da e se uzeti sve dok se ne bi dokazalo da je zaista tako. Bla-siljala je to slepilo koje joj je ilo na ruku. Blagodati njemu bio je u stanju da, neometan ikakvom nepri-nom slutnjom, ne oekujui nikakvu neveru od svoga sta, pusti na volju svojoj prirodnoj, dobroudnoj uti-sti, raspitujui se brino kako je g. Frank eril pu-rao, kako je izdrao da dve noi spava po drumskim stionicama, izraavajui vrlo iskrenu elju da sazna li siguran da nije dobio kijavicu ne dozvoljavajui utim, da u to bude sasvim siguran dok ne proe jo !na no. Poto je proveo u poset.i koliko treba, g. Vesten poda se sprema za polazak. Mora da krene. Ima posla 1 Krune oko svog sena i mnogo tota da pokupuje i Forda za g-u Vesten. Ali ne treba da se zbog njega 187i drugi ure. Njegov sin bio je suvie dobro vaspitar da bi posluao ovaj nagovetaj; on se odmah die, gc yorei: Poto vi idete dalje poslom, oe, iskoristiu tu pri-j liku za jednu posetu koju svakako moram jednog dana da uinim, pa je bolje da je odmah svrim. Imam as! da poznajem jednu vau susetku (okreui se Emil jednu gospoicu koja stanuje u Hajberiju ili u blizini^ to je neka porodica Ferfaks. Nadam se da mi nee biti| teko da naem kuu, mada mislim da se oni ustvari ne-j zovu Ferfaks ini mi se da im je ime Barns ili BejtsJ Poznajete li neku porodicu tog imena? Razume se da poznajemo, uzviknu njegov otac. Gospoa Bejts proli smo pored njene kue bila je na prozoru. Tano, tano, ti poznaje gospoicu Ferfaks. Seam se da si se druio s njom u Vejmetu; to je krasna devojka. Svakako treba da je poseti. Nije neophodno da je jutros posetim, ree mladi, mogao bih i nekog drugog dana, ali u Vejmetu smo tako esto bili zajedno da. .. O, idi danas, idi danas. Nemoj odlagati. to moe uiniti danas ne ostavljaj za sutra, A usto, moram ti neto napomenuti, Frane briljivo pazi da ovde, u ovom mestu, ne propusti da joj ukae panju. Ti si je tamo viao s Kambelovima, kad je bila na ravnoj nozi sa svakim s kim je dolazila u dodir, ali ovde je kod svoje siromane staramajke, koja jedva izlazi na kraj. Ako je ne poseti brzo, uvredie je. Sin je izgledao ubeen. ula sam da je kazala da vas poznaje, ree Ema. Ona je vrlo otmena mlada devojka. On se saglasi s tim miljenjem, ali je svoje Jeste izrekao toliko bez naglaska, da je ona bila sklona da posumnja slae li se on stvarno s njom.; pa ipak, ako bi za g-cu Ferfaks smatrao da je samo osrednje otmena, onda mora da postoj; neka naroita vrsta otmenosti za pomodni svet. Ako ranije nije uinila naroiti utisak na vas, ree ona, verujem da e danas uiniti. Videete da vrlo lep izgleda; videete je i uete je ne, bojim se da je neete uopte uti, jer ima tetku koja ne zatvara usta.

Vi poznajete gospoicu Ferfaks, gospodine, je li tako? ree g. Vudhaus, koji je uvek poslednji razabirao o emu se govori. Onda mi dopustjte da vam kaem da je to veoma prijatna mlada devojka. Ona je ovde u gostima kod svoje staramajke i tetke; veoma valjan svet, znam ih od vajkada. Bie im izvanredno milo da vas vide, ubeen sam; jedan od mojih momaka poi e s vama da vam pokae put. Nipoto, dragi gospoine; moj otac e me uputiti. Ali vas otac ne ide dotle: on ide samo do Krune, a to je na drugoj strani ulice i ima vrlo mnogo kua, pa se, moda, neete lako snai, I put je veoma kaljav, ako se ne drite peake staze, ali vam moj koija moe pokazati gde je najbolje da preete ulicu. G. Frank eril je i dalje odbijao to je mogao ozbiljnije, a otac ga je u tome svesrdno podravao, izjavivi: Dragi prijatelju, to je potpuno nepotrebno. Frank ume da raspozna baricu kad je ugleda, a to se tie kue gospoe Bejts, od Krune nema ni dva koraka. Dopustili su im da pou haus srdano klimnu glavom, dva gospodina izioe, Ema je tim poetkom poznanstva i sad dolsu mogla da misli u koje bilo doba dana, potpuno uverena da se dobro oseaju. sami, i poto im g. Vud-* Ema se ljupko pokloni, ostala veoma zadovoljna je e svima njima u Ren-

188 GLAVA DVADESET ETVRTA G. Frank eriL pojavio se opet sutradan ujutru. Doao je sa g-om Vesten, koju je, kao i Hajberi, izgleda, mnogo zavoleo. Sedeo je s njom kod kue u prijatnom razgovoru, dok nije dolo uobiajene vreme za njenu etnju; i kad ga je zamolila da izabere kuda e etati, on se odmah odluio za Hajberi. On ne sumnja da ima veoma prijatnih etnji u svim pravcima, ali ako se njemu prepusti izbor, uvek bi izabrao isti. Uvek e ga privlaiti Hajberi, to mesto puno istog vazduha, veselo, srenog izgleda. Za g-u Vesten Hajberi je znaio to i Hartfild; a verovala je da i za njega znai to isto. Uputie se pravo tamo. Ema ih nije oekivala, jer_ g. Vesten, koji je za trenutak svratio da bi uo kako mu je sin vrlo zgodan mladi, nije znao za njihove namere; i stoga se prijatno iznenadila kad ih je ugledala kako zajedno, ruku pod ruku, prilaze kui. Zelela je da ga vidi ponovo, a naroito da ga vidi u drutvu g-e Vesten, jer je od njegovog ponaanja prema ovoj zavisilo njeno miljenje o njemu. Da tu nije ispunio oekivanja, nita mu ne bi moglo pomoi. Ali videvi ih zajedno, bila je savreno zadovoljna. Duno potovanje on joj nije odavao samo le-pim recima ili preteranim laskanjem: nita nije moglo biti prikladnije ili dopadljivije od njegovog celokupnog ponaanja prema njoj, - niti je ita moglo na prijatniji nain izraavati njegovu elju da je smatra prijateljem i da stekne njenu naklonost. A Ema je imala dovoljno vremena da to razumno oeni, poto su oni ostali sve do podne. Sve troje su dobar sat ili' dva etali zajedno, __- najpre po hartfildskom umarku, a zatim po Hajberiju: jsljega je sve oduevljavalo; dovoljno se divio Hartfildu da bi ugodio g. Vudhausu, a kad su odluili da krenu dalje, on izrazi elju da se upozna s celim selom, zapa-

ajui ono to je zanimliivo i za pohvalu mnogo ee nego to bi Ema oekivala. Izvesni predmeti za koje se naroito raspitivao ukazivali su da ima lepu duu. Zamolio je da mu pokau kuu u kojoj je njegov otac dugo iveo i koja je bila dom njegovog dede; a saznavi da je jo iva neka stara ena koja mu je bila dadilja, iao je s jednog kraja ulice na drugi, tragajui za njenom kuicom. Iako u njegovom traganju ili zapaanju nije bilo naroite vrline, sve zajedno pokazivalo je dobru volju prema Hajberiju uopte, a to je, svakako, mnogo liilo na vrlinu u oima onih u ijem se drutvu nalazio. Ema je posmatrala i zakljuila da, s obzirom na ose-anja koja sada pokazuje, ne bi bilo ispravno pretpostaviti da on svojevoljno nije dotada dolazio u Hajberi; zakljuila je isto tako da ne glumi, niti se razmee izjavama koje nisu iskrene, i da g. Najtli, nesumnjivo, nije pravedan prema njemu. Prvo su se zaustavili kod gostionice Kruna, osrednje kue,-mada najbolje u svojoj vrsti, gde su drana dva para potanskih konja, vie za potrebe susea, nego za upotrebu na drumu. Njegove pratilje nisu oekivale da e ta zgrada pobuditi neku panju i zadrati ih, ali, prolazei pored nje, ispriale su istoriju velike sobe koja je, kako se videlo, bila naroito dozidana. Sagraena je pre mnogo godina kao dvorana za igranke i upotrebljavala se povremeno u takve svrhe dok je okolina bila ?ue naseljena, sa dosta igraa. Ali ti slavni dani su davno proli i sad je ta odaja mogla oekivati jedino -o da se u njoj sastaje drutvo za igranje vista, koje su Snovala mesna gospoda i polugospoda. Odmah je ta orostorija privukla njegovu panju. Zanimala ga je zato ;to je ranije sluila kao dvorana za igranke i, umesto J-a produi put, on zastade nekoliko trenutaka kod dva vlsoka prozora koja su bila otvorena, da pogleda unutra, ceni mogunosti dvorane i zaali to je prestala njena Prvobitna namena. Nije joj naao nikakve zamerke, niti

190 191je priznao ijednu na koju su mu one ukazale. Ne, dvorana je dovoljno duga, dovoljno iroka, dovoljno lepa.1 U njoj bi se udobno smestilo dovoljno sveta. Trebalo bi? da zimi prireuju igranke bar svakih etrnaest dana. Za-> to g-ca Vudhaus ne oivi nekadanje dobre stare dane te dvorane? Ona koja moe da uini sve u Hajberijul Pomenue mu da u mestu nema boljih porodica i izrazie; svoje ubeenje da se niko izvan mesta i njegove nepo-< sredne okoline ne bi resio da doe na igranku, ali se oru time nije zadovoljio. Nisu ga mogle ubediti da tolike' kue lepog izgleda, koje je video oko sebe, nisu mogle* dati dovoljan broj igraa; ak i kada su mu iznele pojedinosti i opisale sve porodice, on jo nije hteo da prizna da bi takva meavina mogla da bude

naroito nepodesna, ili da bi bilo i najmanje tekoe da se idueg jutra svako vrati na svoje roesto. Rasuivao je kao mlad ovek koji veoma voli da igra, i Ema se pomalo iznenadila, videi da uroene osobine Vestena tako odluno preovlauju nad navikama steenim kod erila. Izgledalo je da ima snagu i duh, veselost i drutvenost svoga oca, a nita od oholosti i nepristupanosti onih iz En-skuma. Sto se tie oholosti, moda je zaista nije imao dovoljno; njegova ravnodunost prema meanju drutvenih poloaja gotovo se graniila s neotmenou duha. On, meutim, nije mogao da donosi sud o zlu koje je potcenjivao. To je bio samo izliv ivahnog raspoloenja. Najzad su ga nagovorile da se odmakne od Krune. Poto su se nalazili u blizini kue u kojoj su stanovale g-a i g-ica Bejts, Ema se seti da je on dan ranije na-meravao da ih poseti i upita, ga da li je to uinio. Da, o, da, odgovori on, ba sam hteo da vam to pomenem. Veoma uspela poseta. Video sam sve tri gospe, i bio sam vam veoma zahvalan to ste mi skrenuli panju. Da me je govorljiva tetka uhvatila nespremnog, propao bih. Ovako sam se samo prevario i uinio jednu veoma nerazumnu posetu. Deset minuta bi bilo potpuno dovoljno, moda i potpuno prikladno, i ja sam rekao ocu da u se svakako pre njega vratiti kui; ali nisam mogao da pobegnem, nije/ bilo zastoja. Kad je on najzad doao po mene (poto me nigde na drugom mestu nije pronaao), zaprepastio sam se utvrdivi da sam ustvari 192 proveo s njima skoro tri etvrti sata. Dobra gospoa mi nije dala mogunosti da se izvuem ranije. A kako vam izgleda gospoica Ferfaks? Ravo, vrlo ravo; tojest, ukoliko jedna mlada gospoica sme da izgleda ravo; ali taj izraz se ne sme upotrebiti, zar ne, gospoo Vesten? ene ne mogu nikada da izgledaju ravo; a, ozbiljno govorei, gospoica Ferfaks je po prirodi tako bleda, da skoro uvek-ostavlja utisak slabog zdravlja velika teta to nije sveija j rumenija. Ema se nije sloila s njim 1 poela je usrdno da brani izgled g-ice Ferfaks. Nikada nije blistala od zdravlja, ali ona ne moe da se sloi da je boleljive boje; ima neke nenosti i mekoe u njenoj puti, to daje naroitu otmenost crtama njenog lica! On je sluao s dunim potovanjem, pomenuo je da je uo mnoge kako govore to isto, ali ipak mora priznatj da njemu ne moe nita nadoknaditi nedostatak onog divnog sjaja koji prua zdravlje. .Ako crte lica i nisu pravilne, prijatna boja koe daje im lepotu; a gde su one pravilne, dejstvo je sreom ne mora da pokuava da opie kakvo je to dejstvo. Dobro, ree Ema, o ukusu se ne moe raspravljati. Uostalom, izuzimajui njenu put, ona vam se dopada. On odmahnu glavom i nasmeja se. Ne mogu da odvojim gospoicu Ferfaks od njene puti. Da li ste je esto viali u Vejmetu? Jeste li bili esto u istom drutvu? U tom trenutku su se pribliili Fordovoj radnji i on uzviknu brzo: Ha! Mora biti da je ovo ta radnja u koju svi svakodnevno odlaze celog svog ivota, kako mi ree moj otac. On kae. da i sam dolazi u Hajberi est puta neeljno i da uvek ima posla kod Forda. Ako vam to nije neugodno, molim vas uimo da bih mogao da do-kaem da i ja pripadam ovom mestu da sam pravi graanin Hajberija. Moram da kupim neto kod Forda. To e mi dati pravo graanstva. Oni sigurno prodaju rukavice. O, da, rukavice i sve ostalo. Divim se vaem rodoljublju. Oboavae vas ,u Hajberiju. Pre no to ste doli, bili ste veoma omiljeni zato to ste sin gospodina 13 Ema 193I Vestena, ali ostavite pola gineje kod Forda, i postaete omiljeni zbog sopstvenih vrlina.

Oni uoe; j dok su na tezgu iznosili i otvarali glatke, lepo uvezane kutije raznih vrsta robe, on ree: Ali izvinite, gospoice Vudhaus, vi ste se obratili meni, rekli ste neto u trenutku kada je izbio ovaj moj 'amor patriaP. To ne smem da propustim; uveravam vas da mi ni najvea slava u javnosti ne bi nadoknadila gubitak bilo kakve sree u linom ivotu. Pitala sam samo da li ste dobro poznavali gospoicu Ferfaks i njeno drutvo u Vejmetu? Sada, poto sam shvatio vae pitanje, moram rei da je ono vrlo nezgodno. 2eni uvek pripada pravo da odredi stepen poznanstva. Gospoica Ferfaks se sigurno ve izjasnila. Neu da se izloim neprilici tvrdei neto vie od onoga to je ona resila da kae. asna re, odgovarate oprezno kao to bi ona sama uinila. A njen izvetaj o svemu ostavlja mnogo mesta nagaanju; ona je tako uzdrljiva, tako malo voljna da i neto najmanje kae bilo o kome, i ja zaista mislim da moete rei to hoete o svom poznanstvu s njom. Mogu li, zaista? U tom sluaju rei u .istinu, a to mi i najbolje odgovara. esto sam je viao u Vejmetu.; Kambelove sam malo poznavao jo iz Londona, a u Vejmetu smo vrlo esto bili u istom drutvu. Pukovnik Kam-bel je veoma prijatan ovek, a gospoa Kambel ljubazna, srdana ena. Svi mi se sviaju. Zakljuujem da vam je poznat poloaj gospoice Ferfaks i zanimanje koje joj je sueno. Da (sa izvesnim kolebanjem) verujem da znam. Doli ste do osetljivih predmeta, Ema, ree g-a Vesten smeei se; ne zaboravite da sam i ja ovde. Go^ spodin Frank eril gotovo ne zna ta da kae kada govorite o zanimanju gospoice Ferfaks. Ja u odmai malo dalje. Ja zaista o njoj mogu da mislim samo kao o prijateljici, najmilijoj prijateljici, ree Ema. Izgledalo je da on potpuno razume i ceni takvo oseanje. 194 Poto su kupili rukavice i izili iz radnje, Frank eril ree: Da li ste ikada uli kako svira ta mlada gospoica, o kojoj smo govorili? Da li sam ikad ula! odgovori Ema Zaboravljate koliko ona pripada Hajberiju. ula sam je svake godine otkako smo obe poele da uimo muziku. Ona divno svira. Tako mislite; zar ne?. Zeleo sam da ujem miljenje nekoga ko je u stanju da to oceni. Meni je izgledalo da ona dobro svira, tojest. s dosta oseanja, ali ja se sam ne razumem nimalo u tome. Muziku veoma volim, ali nemam ni znanja ni prava da donosim sud o bilo ijem izvoenju. Navikao sam da sluam kako joj se dive, i seam se jednog dokaza za miljenje da ona dobro svira: jedan ovek, i to vrlo muzikalan i zaljubljen u drugu devojku, veren s njom i pred brakom, ipak nije nikada molio tu devojku da sedne za klavir, ako bi gospoica o kojoj govorimo mogla da sedne umesto nje, nikada nije voleo da uje onu prvu, ako bi mogao da uje drugu. To je, po mom miljenju, bio izvestan dokaz, jer je taj ovek bio poznat kao muziki obdaren. Jo kakav dokaz! ree Ema koju je to u najveoj meri zabavljalo. Gospodin Dikson je veoma muzikalan, zar ne? Od vas emo za pola sata saznati mnogo vie o njima, nego to bi gospoica Ferfaks blagoizvolela da kae za pola godine. Da, gospodin Dikson i gospoica Kambel su te linosti; a ja sam to smatrao vrlo jakim dokazom. Zaista je i bio vrlo jak; istinu govorei, mnogo jai no to bi meni, da sam ja gospoica Kambel, mogao da bude prijatan,^ Ne bih mogla da opravdam oveka koji J?i imao_yie mujjSE5sSZ-nao ljubavi sluha nego yHa*_^- jau osetliivast za. " Znate, ona je njena vrlo dobra prijateljica. Slaba uteha! ree Ema smejui se. Radije bih da me potisne tuinka nego vrlo dobra prijateljica; s tuin-kom, to bi moglo i da se ne ponovi; ali kakva

nevolja imati uvek kraj sebe vrlo dobru prijateljicu, koja sve radi bolje od vas! Jadna gospoa Dikson! Milo mi je to se udala i nastanila u Irskoj. 13 195U pravu ste. To nije* bilo vrlo laskavo za gospoicu Kam.hel, ali je izgledalo da ona to zaista ne osea. Utoliko bolje, ili utoliko gore; ne znam ni sama. Ali bila to kod nje blagost ili glupost osetljivost za prijateljstvo ili otupelost oseanja mislim da je postojala jedna osoba koja je to morala oseati sama gospoica Ferfaks. Ona je morala oseati kako je to njeno isticanje neprilino j opasno. to se toga tie. .. ja ne. . . O, nemojte zamiljati da j oekujem od vas ili ma od koga drugog da mi opie oseanja gospoice Ferfaks. Pretpostavljam da o njima ne zna nita nijedno ljudsko bie, sem nje same, ali ako je ona i dalje svirala kad god bi je gospodin Dikson zamolio, ovek moe da nagaa to god hoe. Izgleda da meu svima njima vlada izvanredno dobro razumevanje... otpoe ori prilino brzo, ali se zaustavi i dodade: Meutim, nemogue mi je da kaem kakvi su odnosi stvarno vladali meu njima kako je sve to izgledalo iza kulisa. Mogu samo rei da je naoko vladala sloga. Ali poto vi poznajete gospoicu Ferfaks iz detinjstva, bolje ete oceniti njenu linost i znaete kako bi se ona drala u opasnim prilikama. Poznajem je jo iz detinjstva, nesumnjivo; zajedno smo odrasle, i prirodno se,moglo oekivati da emo biti prisne, da emo se druiti kad god ona bude dolazila u posetu svojoj porodici. Ali tako nikad nije bilo. Gotovo i ne znam kako se to dogodilo; moda sam ja tu pomalo kriva, jer nisam podnosila tu devojku koju su njena tetka i baba i elo njihovo drutvo uvek toliko oboavali i uznosili. A onda, ta njena uzdrljivost. Nikada nisam mogla da se sprijateljim s nekim ko je tako potpuno uzdrljiv. ^ To je, zaista, neto to odbija, ree on. esto je vrlo zgodno, nesumnjivo, ali se nikada ne moe svideti. Uzdrljivost je bezbedna, ali nije i privlana. Uzdrljiva osoba ne moe se voleti. Ne moe, sve dok uzdrljivost ne prestane prema vama; a onda privlanost moe da bude mnogo vea. Ali, moralo bi mi biti mnogo tee bez prijateljice ili prijatne drugarice, mnogo tee nego dosada, da bih se >'->196 trudila da pobedim ma iju uzdrljivost i tako steknem prijateljicu. O prisnosti izmeu gospoice Ferfaks i mene ne moe biti govora. Nemam razloga da ravo mislim o njoj ni najmanje sem to takva krajnja i neprestana uzdrljivost u recima i ponaanju, takva bojazan da se prui odreena pretstava o ma kome, moe da izazove sumnju da postoji neto to treba kriti. On se potpuno sloi s njom; poto su tako dugo zajedno etali i tako slino mislili, Emi se inilo da ga ve vrlo dobro poznaje, i teko je mogla poverovati da su se tek drugi put videli. On nije bio ba onakav kakvog ga je ona zamiljala: manje svetskj ovek u izvesnim svojim shvatanjima, manje bogatstvom pokvareno dete, i stoga bolji no to je oekivala. Njegova miljenja izgledala su umerenija njegova ocena kue g. Eltena, koju je, kao i crkvu, otiao da pogleda; nije se sloio s njima kada su joj one nalazile nedostatke. Ne, on ne moe da je smatra ravom kuom; svakako ne bi zbog nje tre-vbalo aliti onog ija je. On ne smatra da bi trebalo aliti ma kog oveka koji bi imao tu kuu, ako bi je delio s voljenom enom. Sigurno da u njoj ima dosta prostora za udoban ivot. ovek bi morao biti glup kad bi eleo neto vie. G-a Vesten se nasmeja i ree mu da ne zna o emu govori. Poto je sam navikao na prostranu kuu i nikada nije mislio o tome kolike prednosti i ugodnosti dolaze od njene veliine, on nije kadar da rasuuje o liavanjima koja su neminovna u maloj kui. Ali je Ema u dui zakljuila da. on dobro zna o emu govori, i da pokazuje vrlo lepu sklonost da se rano okuj i da se oeni iz asnih pobuda. On moda nije bio s.ve^tan koliko nedostatak sobe za mlae ili

rava ostava naruavaju domai mir; ali je, bez svake sumnje, savreno oseao da ga Enskum ne moe uiniti srenim, j da bi se, kad jednom zavoli, rado odrekao veeg bogatstva da bi mogao da rano osnuje svoj dom.GLAVA DVADESET PETA Sutradan, Ema se malo pokolebala u svom dobrom miljenju o Franku erilu kad je ula da je otiao u London samo zato da bi se potiao. Izgleda da mu je za dorukom najednom neto ulo u glavu: poslao je po dvokolice i krenuo, s namerom da se vrati za ruak, a nemajui, kako se inilo, nikakav vaniji posao sem i-anja. Svakako, nije bilo nieg ravog u tome to je proputovao dva puta dvadeset etiri kilometra zbog takvog posla, ali je bilo neeg kicokog i besmislenog, to ona nije mogla da odobri. To se nije slagalo s razboritom smiljenou, umereno^'i u izdacima, ili ak nesebinom toplinom srca, koje je, kako je verovala, uoi tog dana otkrila u njemu. Sada~.se .moglo rei i za njega da je sujetan, rasipan, da voli .promene. da je priroda koja mora neim da se bavi, bilo to dobro ili zlo, da je nemaran prema svome ocu i g-i Vesten, kojima se to nee svi-deti, da je ravnoduan prema tome kako e ostali svet primiti njegovo ponaanje. Njegov otac ga je samo nazvao gizdavcem, smatrajui taj dogaaj vrlo zgodnim za prianje; ali bilo je dovoljno jasno da se nije dopao g-i Vesten, koja je preko njega prela to je mogue-* bre i jedino primetila da svaki mladi ima svoje bubice. Ako se izuzme ova mala mrlja, Emi se inilo da je njena prijateljica, otkako je doao, stekla lepo miljenje 0 njemu. G-a Vesten je rado govorila kako je paljiv 1 prijatan u drutvu i kako u njegovoj naravi uopte za-paa mnogo ega to joj se svia. Izgledalo je da je vrlo otvorene prirode izvesno vrlo vesele i ive. u njego198 vim shvatanjima nije mogla da zapazi nieg pogrenog, a vrlo mnogo nesumnjivo pravilnog. Q svom ujaku govorio je toplo i s uivanjem, vcl^o je da o njemu pria, rekao je da bi on bio najbolji ovek na svetu kad bi mogao da ini po svojoj volji; mada nije bio privren svojoj ujni, sa zahvalnou je priznavao njenu dobrotu i izgledalo je da eli da uvek s potovanjem govori o njoj; sve je to davalo puno nade; i da mu nije onako ne-sreno palo na pamet da se potia, ne bi bilo nieg to bi ga inilo nedostojnim one naroite asti koju mu je ukazala njena uobrazilja, asti ako ne da se istinski zaljubi u nju, a ono bar da bude vrlo blizu tome, i sauva od toga zahvaljujui jedino njenoj ravnodunosti (jer se ona jo drala svoje odluke da se ne udaje) ukratko, asti da u oima svih njihovih zajednikih poznanika bude oznaen kao njen suenik. Sa svoje strane, g, Vesten je ovom zbiru njegovih odlika dodao jednu vrlinu koja nije bila bez znaaja. Dao joj je na znanje da se Franku veoma dopala da je on smatra vrlo lepom i vrlo privlanom; a poto se sve to moglo da kae u njegovu korist, smatrala je da ne srne da sudi o njemu strogo: i, kao to je primetila g -a Vesten, svaki mladi ima svoje bubice. Meu njegovim novim poznanicima u Sareju nalazila se jedna osoba koja mu nije bila tako blagonaklono raspoloena. O njemu su u celoj donvelskoj i hajberiskoj parohiji sudili veoma ljubazno; male razuzdanosti velikoduno su opratali tako zgodnom mladiu mladiu koji se tako esto smekao i tako lepo klanjao. Ali meu njima je bila jedna glava iji otri sud nisu mogla ublaiti ni klanjanja ni osmesi g. Najtli. U Hartfildu su mu ispriali ta se desilo; za trenutak je poutao, ali odmah zatim Ema ga u kako, preko novina koje je drao, govori za sebe: Hm, neozbiljan, luckast mladi, kao to sam i mislio. Gotovo je htela da se naljuti, ali pogledavi ga za trenutak, uveri se da je on to rekao zaista samo zato da bi dao oduka svojim oseanjima, a ne da bi nekog izazvao, i zato outa.

Iako g. i g-a Vesten u izvesnom pogledu nisu do-nelj dobre vesti, njihova je poseta ovog jutra u drugom smislu bila dobrodola. Dok su se oni bavili u Hartfildu, 109desilo se neto zbog ega je Ema zaelela a uje njihov savet; a jo srenija okolnost je bila to je ona elela upravo onakav savet kakav su joj i dali. Radilo se o ovome: ve vie godina Koulovi su i-veli u Hajberiju; bili su vrlo dobri ljudi, ljubazni, iro-kogrudi i skromni; ali, s druge strane, bili su niskog porekla, bavili su se trgovinom i nisu bili naroito obrazovani. Kad su se tek doselili u taj kraj, iveli su sraz-merno svojim mogunostima, mirno, u malom drutvenom krugu i ne razmeui se; ali za poslednju godinu ili dve njihovo imanje se znatno povealo kua u gradu donosila je vei prihod, j srea im se osmehnula 'u svemu. Uporedo s bogatstvom poveavale su se i njihove elje: bila im je potrebna vea kua i teili su da proire svoje drutvo. Proirili su kuu, poveali broj slugu, kao i izdatke svake vrste, te su u to vreme, po bogatstvu i nainu ivota, dolazili odmah iza porodice u Hartfildu. Znajui da vole drutvo i da su uredili novu trpezariju, 1 svi su predviali da e oni esto davati rukove; i za-1 ista, ve su priredili nekoliko prijema, uglavnom za-J neenje. Ema je teko mogla verovati da e se usuditi da pozovu poznate i najbolje porodice one iz Don vela, Hartfilda i Rendolsa. A ako bi to uinili, nju zaista nita ne bi moglo, dovesti u iskuenje da ode; alila je samo to, usled poznatih navika njenog oca, njeno odbijanje ne bi razumeli onako kako bi ona elela. Koulovi su uivali ugled u svom staleu, ali trebalo ih je nauiti da ne mogu oni da odreuju kakvi e biti njihovi odnosi s porodicama iz vieg drutva. Veoma se bojala da.e im ovu lekciju samo ona dati; nije se mnogo uzdala u g. Najtlija, a nimalo u g. Vestena. Ali ona je odluila kako da doeka tu drskost mnogo nedelja pre no to se ona dogodila, a kad je uvreda najzad dola, delovala je na nju sasvim drukije. U Don-velu i Rendolsu primili su pozive, ali njenom ocu i njoj jo nita nije stiglo. Objanjenje g-e Vesten o tome: Pretpostavljam da oni ne doputaju sebi tu slobodu prema vama, oni znaju da vi ne ruavate van kue, nije je sasvim zadovoljilo. Volela bi da ima mogunosti da odbije. Docnije, pomiljajui neprestano kako e se drutvo koje su pozvali sastojati upravo od onih koji su 200 joj bili najdrai, nije znala da ne bi moda pala u iskuenje da prihvati. Trebalo je da Harijeta i Bejtsove dou tamo uvee. Dan ranije, dok su etali kroz Hajberi, govorili su o tome i Frank eril je alio najiskrenije to ona nee biti prisutna. Kako bi bilo da zavre to vee igrankom, pitao je" on. Sama ta mogunost draila je jo vie, a to to su je ostavili u velianstvenoj usamljenosti, ak i pod pretpostavkom da su je izostavili zato to je suvie visoko cene, prualo joj je slabu utehu. Zbog tog poziva, koji je stigao za vreme posete Ve-stenovih Hartfildu, bilo je njihovo prisustvo tako zgodno; jer, mada je odmah, poto ga je proitala, primetila: Naravno, moramo odbiti, ona ih je vrlo brzo upitala ta joj savetuju da uini, a oni su joj bez oklevanja sa-vetovali da ide, na to je ona pristala. Priznala je da, uzimajui sve u obzir, nije sasvim protiv tog izlaska. Koulovi su se izraavali veoma pristojno bilo je zaista mnogo istinske panje u nainu kako su je pozivali mnogo potovanja prema njenom ocu. Oni bi ranije zamolili za tu ast, ali su ekali dok im stigne iz Londona paravan koji bi, kako su se nadali, sauvao gospodina Vudhausa od promaje, tako da bi se lake resio da im uini ast svojom posetom. Sve u svemu, nju je bilo lako ubediti; i poto su ukratko utvrdili meu sobom kako bi se to sve izvelo a da se ne poremeti udobnost g. Vudhausa, raunajui kao sigurno da e mu g-a Godar, ako ne g-ica Bejts, praviti drutvo, nagovorili su ga da svoju ker pusti da ode

na ruak odreenog dana i provede elo popodne bez njega. to se tie njegovog odlaska, Ema ga je uveravala da nije za njega: bie suvie kasno, a drutvo suvie mnogobrojno. On se uskoro skoro sasvim pomirio s tim. Ne volim da idem na rukove, ree on, nikada ih nisam voleo. Isto teko ni Ema. Nije nam prijatno da ostanemo dockan. Zao mi je to gospodin ; gospoa Koul prireuju taj ruak. Mislim da bi bilo mnogo bolje kad bi oni na leto doli iednooa dana popodne k nama -na aj i poli s nama u popodnevnu etnju, to bi mogli uiniti, poto mi to sve rano svravamo, a da ipak stignu kui pre veernje vlage N'koga ne bih izlagao rosi letnje feeri. Meutim, poto oni toliko ele da draga Ema 201rua s njima, a poto ete vas dvoje biti tamo, kao i gospodin Najtli, da se starate o njoj, ne elim da to spreavam, pod uslovom da vreme bude onakvo kako treba, ni vlano, ni hladno, ni vetrovito. Zatim, okrenuvi se g-i Vesten i gledajui ie kao da je blago kori, ree: Ah, gospoice Tejlor, da se niste udali vi biste ostali sa mnom kod kue. Dobro, gospodine, uzviknu g. Vesten, poto sam ja odveo gospoicu Tejlor, duan sam da popunim njeno mesto, ako mogu; skoknuu do gospoe Godar odmah, ako elite. Ali pomisao na ma ta, to treba da se uini odmah samo je poveavala, a ne smanjivala uznemirenost g. Vudhausa. Gospe su bolje znale kako da je stiaju. Neka g. Vesten bude spokojan, i sve e se polako udesiti. r Ovakvim postupanjem g. Vudhaus se uskoro dovoljno pribrao da razgovara kao obino. Bio bi srean da vidi gospou Godar. Veoma potuje gospou Godai; trebalo bi da Ema napie nekoliko redaka i da je pozove. ems bi mogao da odnese poruke. Ali, pre svega, mora da odgovori gospoi Koul. Mora me izviniti, draga moja, to je mogue uti-vije. Rei e da sam ja skoro pravi bolesnik, da nikud ne izlazim i da zbog toga moram da odbijem njihov ljubazni poziv; poee s mojim izrazima potovanja, naravno. Ali ti e uiniti sve kako valja. Ne moram da ti govorim ta treba da se uini. Ne smemo zaboraviti da obavestimo Demsa da e nam kola biti potrebna u utorak. Neu se plaiti za tebe kad si s njim. Svega jednom smo ili tamo otkako je napravljen novi put, ali ipak znam da e te Dems sigurno odvesti; a kad stigne tamo, mora mu rei u kofe vreme eli da doe po tebe, bolje bi bilo da kae neki raniji sat Nee ti biti prijatno da ostane dugo. Bie vrlo umorna posle aja. Ali, tata, vi ne biste eleli da se vratim pre no to se osetim umornom, zar ne? O, ne, mila moja. qli ti e se brzo umoriti. Tamo e biti mnogo sveta i svi e uglas govoriti. Nee ti prijati ta galama. 202 Ali, dragi gospodine, uzviknu g. Vesten, ako Ema ode rano, rasturie drutvo. Nije nikakva teta ako tako bude, ree g. Vudhaus. Za svako drutvo je bolje da se to pre razie. Ali vi ne mislite kako bi to moglo izgledati Koulo-vima, Emin odlazak odmah posle aja mogao bi ih uvre-diti. Oni su dobroudni ljudi i ne misle mnogo o svom dostojanstvu, pa ipak bi im se moralo uiniti da za njih nije vrlo laskavo kad se neko uri da ode, a kad bi to uinila gospoica Vudhaus, to bi ih vie pogodilo nego kad bi to uinila ma koja druga osoba. Siguran sam da vi ne biste eleli da razoarate ili ponizite Koulove, gospodine, te ljubazne, dobre ljude kakvi se retko sreu, i koji su vam susedi ve deset godina. ' Ne, ni za ta na svetu. Gospodine Vestene, veoma sam vam zahvalan to ste me potsetili na to. Bilo bi mi veoma ao da ih ma ime uvredim. Znam kako su oni valjani. Peri mi kae da gospodin Koul nikad ne pije pivo. Ne biste to rekli kad ga pogledate, ali on pati od ui gospodin Koul mnogo pati od ui. Ne, ne bih eleo da im zadam neki bol. Draga moja Ema, moramo da razmislimo o

tome. Siguran sam da e ti radije ostati malo due no to bi elela, samo da ne bi sluajno uvredila gospodina i gospou Koul. Nee se obazirati na to to si umorna. Zna, bie potpuno sigurna meu svojim prijateljima. O, da, tata. Ja se uopte ne plaim za sebe; i da nije vas, ne bih marila da ostanem isto koliko i gospoa Vesten. Bojim se samo da ete sedeti i ekati me. Veru-jerrrda ete se s gospoom Godar .oseati vanredno ugodno. Znate da ona voli piket, ali kad ona ode kui, bojim se da ete sedeti sami, umesto da odete da spavate u svoje uobiajeno vreme, a pomisao na to bi mi potpuno pokvarila raspoloenje. Morate mi obeati da neete sedeti. Obeao je pod uslovom da i ona neto obea: da e se svakako dobro istrljati i ugrejati ako doe kui prozebla; da e neto pojesti ako bude gladna; da e njena sobarica sedeti i ekati je; i da e se Seri i sluga posta-rati da u kui sve bude u redu kao i obino. 203GLAVA DVADESET ESTA Frank eril se opet vratio; ako je oca pustio da ga eka za ruak, u Hartfildu to nisu znali, jer je g-a Ve-sten mnogo elela da se on dopadne g. Vudhausu, i uvala se da ne oda svaku njegovu manu koja bi se mogla sakriti. Vratio se potiane kose i veselo se smejao samom sebi, ali kao da se nije nimalo stideo onog to je uinio. Nije bilo razloga da ali za dugom kosom, jer nije imao da krije zbunjeno lice, niti da ali za potroenim novcem, jer mu raspoloenje nije moglo biti bolje. Bio je siguran u sebe i ivahan kao i uvek. Poto ga je videla, Ema je ovako mudrovala u sebi: Ne znam da li to treba da bude tako, izvesno je da budalaste stvari prestaju da budu budalaste ako ih bez ikakva stida rade pametni ljudi Nevaljalstvo je uvek nevaljalstvo, ali ludost nije uvek ludost. Zavisi od toga kakvi su ljudi koji to rade. Gospodine Najtli. on nije lakomislen i glupav mladi. Da jeste, on bi to uinio drukije. Ili bi se hvalio onim to je uradio, ili bi se stideo. Ili bi se razmetao kao kakav kico, ili bi se sluio izgovorima kao neko ko nema snage da brani svoju sujetu. Ne, potpuno sam sigurna da on nije ni lakomislen ni glupav. Osvanuo je utorak i ona je zadovoljna oekivala da ga opet vidi, i to na due vreme no ranije, da ovom prilikom oceni njegovo ponaanje uopte, i na osnovu toga razjasni njegovo ponaanje prema sebi, da proceni hoe li uskoro moda biti potrebno da se pokae hladnija, i da zamilja ta li e sve zapaziti oni koji e ih sad prvi put videti zajedno. < . 204 Imala je nam eru da bude veoma vesela, iako Je sve to trebalo da se odigra kod g. Koula; a nije bila u stanju da zaboravi kako je nju, od svih mana g. El'tena,' ak i u danima njegove milosti, najvie ljutila ta to je voleo da ide na ruak kod g. Koula. Bila je sigurna da e se njen otac dobro oseati, poto su g-a Bejts i g-a Godar mogle da dou; pre no to je otila od kue, izvrila je poslednju prijatnu dunost izrazivi im svoje potovanje dok su zajedno se-deli posle ruka i dok je njen otac neno zapaao kako joj je haljina lepa; posluila je dve gospe velikom krikom torte i punom aom vina, i tako im naknadila, koliko god je mogla, svu tetu koju su pretrpele samo-odricanjem koje im je on, u brizi za njihovo zdravlje, nametnuo za vreme obeda. Pripremila im je obilan ruak; elela je samo da zna da li im je bilo doputeno da ga pojedu. Pred vratima g. Koula ispred nje stadoe jedne koije; bilo joj je milo kad je u njima ugledala g. Najtlija, jer je g. Najtli, poto nije drao konje, a imao malo suvinog novca i vrlo mnogo zdravlja, i usto r o vrlo io i samostalan, suvie esto, po Eminom miljenju, iao okolo kako -stigne, ne sluei se koijama onoliko koliko bj dolikovalo vlasniku Donvela. Pruila joj se prilika da odmah izjavi kako mu odobrava, jer je on priao i pomogao joj da izie. Tako i treba da dolazite, ree ona kao gospodin. Veoma mi je drago to vas vidim. '

On joj se zahvalj primeujui: Srea je to smo stigli u istom trenutku; jer, da smo se sreli tek u salonu, sumnjam da bi nali da sam vei gospodin no obino. Po mom izgledu i ponaanju ne biste raspoznali kako sam doao. Raspoznala bih, sigurna sarn. Ljudi ulaze uvek nekako stidljivo ili uurbano kad dou onako kako im ne prilii. Vi, sigurno, verujete da to vrlo dobro izvodite; ali kod vas je to nekako izazivaki, pravite se nemarni. Ja to uvek zapazim kad god vas sretnem u takvim okolnostima. Sad nemate potrebe da se trudite. Ne plaite se da e neko pomisliti da se stidite. Ne pokuavate da iz205gledate vii od drugih. Sad u zaista biti srena da uem s vama u istu sobu. Luda devojko! odgovori joj on, ali nimalo ljutito. Ema je imala isto toliko razloga da bude zadovoljna ostalim drutvom kao i g. Najtlijem. Doekali su je srdano i s potovanjem, to joj se moralo dopasti, i ukazali su, joj svu ast koju je mogla poeleti. Kad su stigli Vestenovi, j mu i ena uputili su joj svoje poglede pune nene ljubavi i dubokog divljenja; sin joj je odmah priao ivo i veselo, i time je izdvojio kao naroiti predmet svoje panje, a za rukom je seo pored nje; vrsto je verovala da je u tome dola do izraaja i njegova vetina. Drutvo je bilo prilino veliko, poto je obuhvatalo jo jednu porodicu pristojnu i besprekornu porodicu iz okoline, koju su Koulovi imali ast da ubroje meu svoje prijatelje kao i muke lanove porodice g. Koksa, advokata iz Hajberija. Manje ugledne ene trebalo je da dou uvee, s g-com Bejts, gcom Ferfaks i g-com Smit; ve za rukom bili su suvie mnogobrojni da bi se mogao voditi optj razgovor, i dok se govorilo o politici i g. Eltenu, Ema je svoju panju skoro sasvim posvetila svom ljubaznom susedu. Prvi daleki zvuk na koji je morala da nauli ui bilo je ime Dejn Ferfaks. Izgledalo je da g-a Koul pria o njoj neto to je trebalo da bude veoma zanimljivo. Ona oslunu i vide da vredi sluati. Taj vrlo mili deo Eme, njena mata, dobio je neto novo ime e se baviti. G-a Koul je priala kako je posetila g-cu Bejts i kako joj je odmah, im je ula u sobu, pao u oi klavir, koji je vrlo otmeno izgledao; ne koncertni, ve veliki etvrtasti klavir. Sutina prie, kraj celog razgovora koji je zapoeo njenim uenjem, pitanjima i estitanjima, kao i objanjenjima g-e Bejts, bila je da je taj klavir uoi toga dana poslala kua Brodvud, na veliko iznenaenje i tetke i sestriine, potpuno neoekivano, da je, po recima g-ce Bejts, u prvi mah i sama Dejn bila u nedoumici, potpuno zbunjena, ne znajui ko ga je mogao naruiti, ali su sad obe bile potpuno uverene da je mogao doi samo s jedne strane razume se da je to uinio pukovnik Kambd.. Ne moe se nita drugo pretpostaviti, dodade g-a Koul; i samo sam se zaudila to je uopte moglo biti neke sumnje. Ali izgleda da je Dejn skoro dobila pismo od njih, i nisu ni jednom reju pomenuli klavir. Ona ih najbolje poznaje, ali ja iz njihovog utanja ne bih zakljuila da ne nameravam da joj uine poklon. Moda su Meli da je iznenade. Mnogi se sloie s g-om Koul; svi koji su o toj stvari govorili bili su ubeeni da je klavir morao poslati pukovnik Kambel, i podjednako su se radovali to joj je poklonio tako neto; a bilo je mnogo njih koji su eleli poneto da kau, tako da je Ema mogla da razmilja i da ipak slua g-u Koul. Kaem vam da ne znam kad sam ula neto to me je toliko obradovalo. Uvek mi je bilo krivo to Dejn Ferfaks, koja tako divno svira, nema klavir. Smatrala sam da je to sramota, naroito ako se uzme u obzir da se u mnogim kuama uzaludno nalaze divni klaviri. Naravno to je amar nama; ba sam jue kazala gospodinu Koulu kako me je sramota da pogledam u na novi veliki klavir u salonu, jer se ja nimalo ne razumean u note, a nae erice. koje su tek poele, moda nikad nee nita ni postii; a eto, jadna Dejn Ferfaks, koja je uiteljica muzike, nema nita to bi liilo na neki instrument, ak ni najbedniju staru citru, da bi se zabavila. To sam ba jue kazala gospodinu

Koulu i on se potpuno sloio sa mnom; samo on toliko voli muziku da nije mogao da se uzdri da ne kupi klavir, u nadi da e neki od naih dobrih suseda moda biti ljubazan da ga s vremena na vreme bolje iskoristi nego mi; i to je ustvari razlog zato smo ga kupili inae bi zaista trebalo da se stidimo. Nadamo se da emo nagovoriti gospoicu Vudhaus da nam veeras neto otsvira. G-ica Vudhaus utivo pristade i, poto je videla da od g-e Koul nee vie nita dokuiti, okrete se Franku erilu. Zato se smekate? upita ga. A zato vi? Ja! Smekam se verovatno od zadovoljstva to je pukovnik Kambel tako bogat i dareljiv. To je zaista lep poklon. li 20 207Veoma lep. Malo se udim to ga ranije nije uinio. Moda gospoica Ferfaks nije nikad ranije tako dugo boravila ovde. Ili to joj nije dao da se slui njihovim klavirom, koji je sad sigurno zatvoren u Londonu i niko na njemu ne svira. To je koncertni klavir, pa moda smatra da je suvie velik za kuu gospoe Bejts. Moete da kaete to god hoete, ali na licu vam se ita da o toj stvari mislite skoro isto to i ja. Ne znam. ini mi se da mi pridajete veu pronicljivost no to zasluujem. Osmehujem se zato to se vi osmehujete, i verovatno u podozrevati sve to vi budete poozrevali, ali zasad ne vidim ta nije jasno? Ako pukovnik Kambel nije to uinio, \o bi drugi bio? ta kaete za gospou Dikson? Gospou Diskon! Sasvim tano, odista. Nisam se setio g-e Dikson. Ona sigurno zna, isto kao i njen otac, kako bi jedan klavir dobro doao; nain na koji je to izvedeno, tajanstveno^, iznenaenje, moda sve to vie lii na mladu enu nego na starijeg gospodina. To je nesumnjivo gospoa Dikson. Rekao sam vam da u podozrevati ono to i vi. Ako je tako, onda morate proiriti svoje podozrenje i obuhvatiti i gospodina Diksona. Gospodin Dikson, odlino. Da, jasno mi je da je to zajedniki poklon gospodina i gospoe Dikson. Pre neki dan smo govorili, seate se, kako je on mnogo voleo da je slua kad svira. Da, a ono to ste mi o tome kazali potvruje jednu moju raniju pretpostavku. Ne elim da dovodim u sumnju dobre namere bilo gospodina Diksona, bilo gospoice Ferfaks, ali ne mogu da se otmem podozrenju da se njemu, poto je zaprosio njenu prijateljicu, desila ta nesrea da se zaljubio u nju, ili da je osetio izvesnu naklonost s njene strane. ovek moe da nagaa dvadeset stvari, a da ne pogodi ni jednu, ali sam sigurna da postoji neki naroiti razlon zboq kog je resila da doe u Hajberi. umesto da poe s Kambelovima u Irsku. Ovde mora da vodi ivot pun tekoa i da se liava mnogo 208 ega, a tamo bi samo uivala. Sto se tie elje da oproba vazduh rodnog kraja, smatram da je to samo izgovor. Leti bi mogo da proe, ali kako vazduh u rodnom kraju moe da pomogne u januaru, februaru i martu? Dobra vatra i koije najee bi mnogo vie koristili onima koji su nenog zdravlja, a nesumnjivo i njoj. Ne zahte-vam od vas da prihvatite sve moje sumnje, mada tako velikoduno izjavljujete da to inite, ali vam iskreno kaem kakve su. I, vere mi, izgleda da su vrlo verovatne. Mogu da potvrdim da je gospodin Dikson oigledno vie voleo da slua nju nego njenu prijateljicu. A zatim, on joj je spasao ivot. Jeste li uli za to? Izlet amcem; ona nekim sluajem umalo nije pala u vodu. On je zadrao. Jeste, i ja sam s njima bio na tom izletu.

Zaista ste bili? Lepo! Ali, razume se, nita niste pri-metili, jer je za vas to, kako izgleda, sasvim nova pomisao. Da sam ja tamo bila, verujem da bih neto otkrila. Ne sumnjam u to; ali ja, kako sam glup, video sarri samo to da gospoica Ferfaks zamalo nije ispala iz amca i da je gospodin Dikson uhvatio sve se odigralo u jednom trenutku. I mada smo se posle toga uplaili i dugo bili u velikom uzbuenju verujem da je prolo itavih pola sata dok smo se umirili svi su bili toliko uznemireni da se neka naroita briga nije mogla primetiti. Ne elim, meutim, da kaem da vi moda ne biste napravili neka otkria. Razgovor se tu prekinuo. Morali su da se pridrue ostalima u prilino dugom, neugodnom zastoju izmeu dva jela i da budu strogo utivi i pristojni. Ali ka<Ia je sto opet prekriven jelom, svaki tanjir stavljen na svoje mesto, i svi se vratili na posao, a nelagodnosti nestalo, Ema ree: Za mene je dolazak tog klavira od presudnog znaaja. Zelela sam da saznam jo neto, i ovo mi je dosta. Verujte mi, uskoro emo uti da je to poklon gospodina i gospoe Dikson. A ako Diksonovi budu odluno tvrdili da o tome nita ne znaju, moraemo zakljuiti da su ga poslali Kambelovi. 14 Ema 209Ne, uverena sam da nisu Kambelovi. Gospoica Fer-faks zna da nisu Kambelovi, inae bi odmah posumnjala na njih. Moda nisam ubedila vas, ali ja sam potpuno ubeena da je u toj stvari glavna linost gospodin Dikson. Vi me odista vreate, ako pretpostavljate da me niste ubedili. Vai dokazi potpuno su me uverili. U prvi mah, dok mi se inilo da je, po vaem miljenju, pukovnik Kambel darodavac, video sam u tome samo oinsku panju i smatrao sam da je to najprirodnija stvar na svetu. Ali kad ste pomenuli gospou Dikson, ose ti o sam da je mnogo verovatnije da je taj poklon izraz toplog enskog prijateljstva, A sad u tome vidim samo ljubavni dar. Nije imala prilike da tu stvar produbi. inilo joj se da je on zaista uveren u to; izgledalo je da on tako ose-a. Ona ne ree nita vie pojavili su se drugi Opredmeti razgovora, i tako se ruak zavrio. Izneli su slatkie, ula su deca s kojom su razgovarali i divili im se uz uobiajeni razgovor, ulo se nekoliko pametnih stvari, nekoliko savreno glupih, ali veinom ni jedno ni drugo nita gore. od svakodnevnih primedaba, dosadnih ponavljanja, starih vesti i tupih ala. Gospe nisu dugo sedele same u salonu, jer su uskoro pristigle i ostale goe jedna za drugom. Ema je po-smatrala ulazak svoje male prijateljice; ako nije mogla da se oduevi dostojanstvom i ljupkou njenog dranja, volela je sveinu, blagost i prirodnost njenih pokreta, i iz sveg srca se radovala njenoj vedroj, veseloj naravi koja joj je omoguavala da u zabavi potrai olakanje usred jada nesrene ljubavi. Eto je, tu sad sedi i ko bi posumnjao da je silne suze prolila poslednjih dana? Da bi u tom trenutku bila srena, dovoljno joj je bilo to je u drutvu, lepo obuena, gledajui drugi lepo obuen svet, to sedi. osmehuje se. lepo izgleda i ne govori nita. Dejn Ferfaks je imal. vie otmenosti j u izgledu i u kretnjama, ali je Ema nagaala da bi ova moda rado izmenjala oseanja sa Harijetoirf vrlo rado bi kupila one patnje nesrene ljubavi, makar i prema g El-tenu, za sve ono opasno zadovoljstvo koje joj je prii-njavalo saznanje da je voli mu njene prijateljice. 210 U tako velikom drutvu nije bilo potrebno da joj Ema prilazi. Nije elela da govori o klaviru, smatrala je. da je suvie upuena u tajnu i da bi njena radoznalost i pitanja bili neumesni, te je stoga namerno ostala daleko od nje; ali su drugi odmah poeli da govore o toj stvari, i videla je kako je ustruavajui se i rumenei primala njihova estitanja, kako je kao krivac pocrvenela kad je kazala moj odlini prijatelj pukovnik Kambel.

Plemenitu i muzikalnu g~u Vesten taj dogaaj je naroito zanimao, i Ema se silno zabavljala sluajui ie kako se uporno zadrava na tom predmetu; a poto je imala mnogo da kae i pita o zvuku, mekoi udara i pedali, nije zapaala da lepa junakinja eli da o svem tom kae to je mogue manje, to joj se jasno italo na licu. Ubrzo im se pridruile i neki od gospode, a prvi od svih Frank eril. Uao je u sobu, meu svima prvi i najlepi, i poto se usput pozdravio s g-com Bejts i njenom sestriinom, uputio se pravo prema drugom kraju sobe, gde je sedela gca Vudhaus i nije hteo esti dok nije mogao da sedne pored nje. Ema je pogaala ta svi prisutni pretpostavljaju. Udvara joj se i svi to sigurno vide. Ona ga pretstavi svojoj prijateljici g-ci Smit, a docnije je u zgodnom trenutk i ula ta jedno o drugom misle: Nikad nije video tako divno lice, i oaran je njenom beza-zlenou A ona: Izvesno mu mnogo laska, ali zaista joj se ini da malo lii na gospodina Eltena. Ema savlada svoju ljutinu i samo se bez ijedne reci okrete od nje. Ona i Frank eril osmehnue se jedno na drugo kao osobe koje se razumeju, im su pogledali g-cu Ferfaks, ali im je opreznost nalagala da ne govore. On joj ree kako je bio nestrpljiv da napusti trpezariju nije vo-leo da dugo sedi uvek se prvi die kad god moe da kako su njegov otac, g. Najtli, g. Koks i g. Koul ostali u razgovoru o parohiskim pitanjima kako mu je, dok je sedeo s njima, ipak bilo prijatno, jer su svi uglavnom otmeni i pametni ljudi: govorio je tako lepo o Hajbe-riju uopte smatrao da ima mnoge prijatnih porodica da Ema pomisli kako je suvie navikla da prezire to selo. Upita ga kakvo je drutvo u Jarkiru, koliko l*' . 211ima strsea oko Enskuma, i slino; iz njegovih odgovora zakljui da se u samom Enskumu vrlo mirno ivi, da poseuju nekoliko velikih porodica, od kojih nijedna ne ivi u blizini, da se, ak i kad je dan zakazan i poziv prihvaen, esto deava da se g-a eril ne osea dobro ili nije raspoloena da ide, da su kao pravilo uzeli da ne poseuju nove osobe, i da ponekad, mada on ima svoje line obaveze, teko i s mnogo vetine uspeva da se izvue ili dovede nekog prijatelja kui da provede s njim vee. Ona uvide da Enskum nije u stanju da ga zadovolji, a da Hajberi, kad je najprijatniji, moe prilno da se dopadne mladiu koji kod kue ivi povuenije no to bi eleo. Njegov znaaj u Enskumu bio je oigledan. Nije se hvalio, ali se samo pokazalo da uspeva da ubedi svoju ujnu onda kad ujak nije u stanju nita da postigne, a kad se ona nasmejala i to primetila, on priznade da veruje da bi je (izuzev u dve-tri stvari) vremenom mogao nagovoriti na ta god hoe. Tada je pomemio jednu od tih stvari u kojoj njegov uticaj nije uspeo. Imao je veliku elju da putuje u inostranstvo arko je eieo da mu dopuste da krene ali ona nijt. htela ni da uje. To se desilo pre godinu dana. Sad, rekao je, nema vie istu elju. Nije pomemio drugu stvar u kojoj nije imao uspeha, ali je Ema nagaala da on tu misli na svoj odnos prema ocu. Otkrio sam neto veoma tuno, ree on posie krae poivke. Sutra je nedelja dana otkako sam doao polovina mog vremena. Nikad mi nisu tako brzo prolazili dani., Nedelja dana sutra! A nisam gotovo ni poeo da se zabavljam. Tek to sam se upoznao s gospoom Vesten i ostalima. Teko mi je i da mislim na to. Moda ete sada zaaliti to ste ceo jedan dan, od tako malo dana, straili da biste se potiali. Ne, ree on osmehujui, se, to neu zaaliti. Ne ini mi zadovoljstvo da se vidim 3 prijateljima, ako nisam uveren da izgledam tako da me mogu videti. Pote su sad i ostala gospoda ula u sobu, Ema je bila primorana da se ?a trenutak odvoji od njega i saslua g. Koula. Kad se g. Koul udaljio i ona mogla ponovo 212

da pokloni svoju panju Franku erilu, ovaj je netremice gledao preko sobe u g-cu Feriaks, koja je sedela pravo naspram njega. ta je bilo? upita ona. On se tre. Hvala vam to ste me probudili, odgovori on. ini mi se da sam bio veoma neutiv, ali vidite, gospoica Ferfaks se tako udno oeljala tako vrlo udno da ne mogu oi da odvojim od nje. Nikad nisam video tako neto preterano. Ti uvojci! To je sigurno sama izmislila. Niko ne izgleda kao ona. Moram da odem do nje i zapitam je nije li to irska moda, da idem? Da, hou ba hou videete kako e me doekati da li e porumeneti. Otiao je odmah; Ema ga vide kad je stao ispred g-ce Ferfaks govorei joj neto; ali, to se tie utiska koji su njegove reci proizvele kod mlade devojke, nije bila u stanju nita da otkrije, jer se on nesmotreno na-mestio tano izmeu njih, tano ispred g-ce Ferfaks. Pre no to se vratio na svoje mesto, prila joj je g-a Vesten. Ovo je prednost velikog drutva, ree ona; o-vek moe svakom da prie i sve da kae. Draga moja Ema, gorim od nestrpljenja da govorim s vama. Otkrila sam neto i poela da smiljam, ba kao i vi, i moram da vam sve to ispriam dok je jo svee. Znate li kako su g-ca Bejts i njena sestriina dole ovamo? Kako! Pozvali su ih, zar ne? O da ali su stigle ovamo, na koji nain? Pretpostavljam da su dole peice. Kako bi drukije mogle doi? Sasvim tano. Lepo, malopre mi je palo na um kako bi za Dejn Ferfaks bilo veoma alosno da ovako kasno . uvee ide peice kui, a i veeri su sada hladne. Kad sam je pogledala, mada mi se ini da nije nikad lepe izgledala, zapazila sam da je zagrejana i da se stoga vrlo lako moe desiti da nazebe. Jadna devojka! Teko mi je bilo i da pomislim na to. im je gospodin Vesten uao u sobu, prila sam mu i rekla za koije. Moete zamisliti kako se rado sloio s mojom eljom; poto sam dobila njegov pristanak, uputila sam se pravo gospoici Bejts da bih je obavestila kako e joj nae koije sta- 213jati na raspolaganju pre'no to mi krenemo kui; vero-vala sam da e je to odmah umiriti. Dobro stvorenje! Mo-ett zamisliti kako je bila zahvalna; Niko nema toliko sree koliko ona! ali se mnogo, mnogo zahvaljivala nema potrebe da nas uznemirava, jer su ih koije gospodina Najtlija dovezle i vratie ih kui. Bila sam vrlo iznenaena. Razume se, veoma sam se obradovala, ali sam se zaista veoma iznenadila. Tako je ljubazan i paljiv tako predusretljiv malo ljudi bi se setilo da to uini. Ukratko, znajui njegove navike, vrlo sam sklona da verujem da je samo radi njihove udobnosti upotrebio svoja kola. Pretpostavljam da radi sebe ne bi uzimao konje, i da je to uinio samo da bi se njima naao na ruci. Vrlo verovatno, ree Ema; nita nije verovatnije. Jedino je gospodin Najtli u stanju d tako neto uradi da se pokae istinski dobar, koristan, paljiv i milosrdan. On nije od ljudi koji vole da se pokau naroito paljivi prema enama, ali je vrlo ovean; kad se ima u vidu slabo zdravlje Dejn Ferfaks, za njega je to pitanje o-venosti; malo od koga moete oekivati takav postupak pun nerazmetljive dobrote, kao od gospodina Najtlija. Znam da je danas imao konje, jer smo zajedno stigli; malo sam mu se potsmehnula, ali on nije kazao nita ime bi se odao. Lepo, ree g-a Vesten, smekajui se, u ovom sluaju vi mu vie no ja pripisujete jednostavno, nesebino milosre; jer, dok sam razgovarala s gospoicom Bejts, jedna sumnja mi se uvrtela u glavu i nikako ne mogu da je se oslobodim. to vie o tome mislim, sve mi se ini verovatnije. Jednom reju, vidim brak izmeu gospodina Najtlija i Dejn Ferfaks. Eto posledica mog druenja s vama. Sta kaete na to? Gospodin Najtli i Dejn Ferfaks! uzviknu Ema. Draga moja gospoo Vesten, kako ste mogli da pomislite na tako neto? Gospodin Najtli! Gospodin Najtli se ne srne oeniti! Vi ne biste eleli da mali Henri izgubi Donvel. O, ne, ne Donvel mora pripasti Henriju. Neu ni da ujem za enidbu gospodina Najtlija,

a uverena sam da nema nikakvih izgleda za to. udim se kako ste mogli tako neto da pomislite. 214 Draga Ema, kazala sam vam ta me je navelo na tu pomisao. Ja ne elim taj brak ne elim da otetim dragog malog Henrija ali prilike su mi nametnule tu pomisao; a kad bi qospodin Najtli stvarno eleo da se oeni, ne biste valjda hteli da se uzdri od toga zbog Henrija, estogodinjeg deka, koji o svemu tome nita ne zna? Da, htela bih. Ne bih mogla da podnesem da neko istisne Henrija. Gospodin Najtli da se oeni! Ne, to mi nikad nije padalo na pamet, ne mogu ni sad da se s tim pomirim. I to da ne nae nikog drugog nego ba Dejn Ferfaks! Ona je oduvek uivala njegovu osobitu naklonost, kao to znate. Ali to bi bio veoma nerazborit brak! Ne kaem da je razborit samo da je verovatan. Ne vidim da je verovatan, sem ako nemate neke jae razloge od onih koje ste pomenuli. Kao to vam rekoh, njegova dobrota i ovenost su potpuno dovoljni da se njima objasni zato je uzeo konje. On veoma potuje gospou i gospoicu Bejts, kao to znate, nezavisno od Dejn Ferfaks i uvek mu je milo da se prema njima pokae paljiv. Draga moja gospoo Vesten, ne uputajte se u sklapanje brakova. Ne ide vam od ruke. Dejn Ferfaks gospodarica Donvela! O, ne, ne sva oseanja mi se bune. Radi njega lino ne bih htela da uini takvu ludost. Moda nerazboritost, ali ne ludost. Izuzimajui nejednakost u imanju, i moda malo veu razliku u godinama, ne vidim nita to mu ne bi odgovaralo. Ali gospodinu Najtli ju nije potrebno da se eni. Uverena sam da mu to ne pada na pamet. Nemojte da mu stavljate tu bubu u glavu. Zato bi se enio? Ovako sam, on je ne moe biti sreniji- ima svoje imanje, ovce, knjige, i poslove parohije. On mnogo voli decu svoga brata. Nema potrebe da se eni, ispunjeno mu je i vreme i srce. Draga moja Ema, dok on tako misli, tako je; ali ako stvarno voli Dejn Ferfaks. .. 215Budalatine! Nije mu stalo do Dejn Ferfaks. Kad je re o ljubavi, uverena sam da nije. Uinio bi svako dobro za nju i za njenu porodicu, ali... Lepo, ree g-a Vesten, smejui se, moda bi im najvee dobro uinio ako bi Dejn pruio tako ugledan dom. Ako bi to za nju bilo dobro, uverena sam da bi za njega bilo ravo orodio bi se veoma nedostojno i poniavajue. Kako bi podnosio gospoicu Bejts kao roaku? Da ne izbija iz Donvela i da mu po ceo dan zahvaljuje to je bio tako dobar da uzme Dejn? Tako dobar i ljubazan! Ali uvek je bio vrlo dobar sused! A zatim, da u pola reenice, pree na staru donju suknju svoje majke. Nije ba da je sasvim stara suknja jer e jo dugo da slui i, zaista, mora sa zahvalnou da kae da u sve njihove donje suknje bile vrlo jake. Sram vas bilo, Ema! Nemojte d?. joj se rugate. Moram da se nasmejem i protiv svoje savesti. I, boga mi, ne verujem da bi gospoica Bejts mnogo uznemiravala gospodina Najtli ja. Sitne stvari ga ne ljute. Mogla bi da govori neprestano; a ako bi on sam hteo neto da kae, poeo bi samo da govori glasnije i uutkao bi je. Ali stvar nije u tome da li bi se on tim brakom ravo orodio, ve da li ga on eli; a ja verujem da ga eli. ula sam ga, a sigurno i vi, kako najpohvalnije govori o Dejn Ferfaks! Kako se stara o njoj uznemiruje zbog njenog zdravlja brine to nema bolje izglede u budunosti! ula sam ga kako toplo govori o tim pitanjima! Kako sam voli da je slua kad svira na klaviru ili kad peva! ula sam kad je kazao da bi je neprestano mogao sluati. Oh, umalo ne zaboravih jo neto to mi je palo na um taj klavir koji joj je neko poslao mada smo se svi zadovoljili da ga smatramo kao poklon Kambelovih, da ga nije poslao gospodin Najtli? Moram da posumnjam na njega. ini mi se da je upravo on to mog^o da uini, ak i akc nije zaljubljen. v

Onda to ne moe da bude dokaz da je zaljubljen. Ali ja ne mislim da je on to uinio. Gospodin Najtli nita ne radi tajanstveno. Vie puta sam ula kako je ali to nema klavir ee no to bih od -ijega obino oekivala. 216 Vrlo dobro; da je narneravao da joj ga pokloni, rekao bi joj. Moda se ustruavao, draga moja Ema. Imam snano predoseanje da ga je on poslao. Znam pouzdano da je upadljivo utao dok nam je gospoa Koul za veerom 0 tome priala. Vama se, gospoo Vesten, dopadne neka zamisao i onda je ne putate iz ruku, kao to ste i meni vie puta prebacivali. Ne vidim nikakvog znaka naklonosti. Za klavir ne verujem, i samo e me dokazi ubediti da gospodin Najtli pomilja da se oeni gospoicom Ferfaks. Jo neko vreme su se prepirale na isti nain, i Ema je pomalo uspela da razuveri svoju prijateljicu, jer je g-a Vesten ee od nje navikla da poputa; a tad su osetile neko komeanje u sobi koje je pokazalo da je aj gotov i da pripremaju klavir. U istom asu prie g. Koul i zamoli g-cu Vudhaus da im uini ast i otsvira neto. Frank eril, koga je, razgovarajui s g-om Vesten, videla samo kad je seo pored g-ce Ferfaks, pridruio mu se odmah i zamolio je najusrdnije. A poto je Emi u svakom pogledu odgovaralo da vodi, ona dade pristanak onako kako je dolikovalo. Vrlo je dobro znala dokle idu njene sposobnosti da bi pokuala vie no to je bila u stanju da s uspeh om izvede; u malim komadima, koje svi rado sluaju, pokazala je da ima i ukusa i darovitosti i umela je dobro da prati svoj glas. Prijatno se iznenadila kad je, pevajui jednu pesmu, zaula da je tiho, ali pravilno prati jo jedan glas, glas Franka erila. Kad su zavrili pesmu, on je, kao to je bio red, zamolio- da mu oprosti, a zatim je sve teklo kao i obino. Ona ga je nabeivala da ima divan glas i da vanreno poznaje muziku, to je on poricao kako treba, tvrdei da se u tome nimalo ne razume 1 da uopte nema glasa. Otpevali su zajedno jo jednu pesmu i tada Ema ustupi mesto g-ci Ferfaks, koja je, kao 'to joj je uvek bilo jasno i pevala i svirala daleko bolje od nje. Ispunjena razliitim oseanjima sela je da slua malo dalje od gostiju okupljenih oko klavira. Frank eril je opet pevao. Izgleda da su pevali dvatri puta 2*1-jedno u Vejmetu. Ali joj je ubrzo skoro svu panju pri217vukao g. Najtli koji je veoma paljivo sluao, te utonu u misli o nagaanjima g-e Vesten, koje je samo za as prekidao prijatni zvuk udruenih glasova. I dalje je iznalazila prigovore enidbi g. Najtlija. U njoj je videla samo rave strane. Pretstavljala bi veliko razoarenje za g. Dona Najtlija, a prema tome i za Izabelu. Otetila bi njihovu decu za sve njih bi znaila uasnu promenu i gubitak imetka vrlo mnogo bi poremetila svakodnevne navike i spokojstvo njenog oca a to se nje same tie, nije mogla da podnese pomisao da e Dejn Ferfaks biti gospodarica Donvela, g-a Najtli koju e svi imati da propuste napred! Ne g. Najtli se ne sme nikada oeniti. Mali Henri mora da ostane naslednik Donvela. G. Najtli se ubrzo osvrte, prie i sede pored nje. U poetku su razgovarali samo o sviranju. On se nesumnjivo divio, veoma oduevljeno, pa ipak joj se inilo da joj to, da nije bilo g-e Vesten, ne bi naroito palo u oi. Ali, da bi ga iskuala, poe da govori kako je bio ljubazan to je doveo tetku i sestriinu; mada je on svojim odgovorom pokazao elju da prekrati taj razgovor, verovala je da to ini samo zato to ne voli da govori o svojoj ljubaznosti. Cesto mi je krivo, ree ona, to u ovakvim prilikama ne smem da iskoristim naa kola. Nije da ne bih htela, ali znate kako bi moj otac drao da je nemogue opteretiti Demsa tim poslom!

Ne dolazi u obzir, ne dolazi u obzir, odgovori on; ali sam ubeen da vi to esto elite. I osmehnu se, tako oevidno zadovoljan tim ubeenjem da je morala da pokua jo neto. A taj poklon Kambelovih, ree ona, vrlo su ljubazni to su joj dali taj klavir. Da, odgovori on bez ikakve vidne zabune. Ali bi bolje uinili da su je prethodno obavestili. Iznenaenja su glupave stvari. Zadovoljstvo nije vee, a nezgode su esto znatne. Raunao sam da je pukovnik Kambel pametniji. Od tog asa Ema se mogla zakleti da g. Najtli nema veze s poklonjenim klavirom. Ali je jo malo ostala u sumnji nema li prema njoj neku izuzetnu naklonost 218 da li je zbilja ne izdvaja nad svima drugima. Dejn je drugu pesmu zavrila neto malo promuklim glasom. Dosta je, ree on, kad je svrila, mislei glasno, za veeras ste dosta pevali; sad se odmorite. Meutim, uskoro su je zamolili dt. otpeva jo jednu pesmu. Jo jednu nee vie ni za ta na svetu uznemiriti gospoicu Ferfaks, i trae samo jo jednu. Svi su uli kad je Frank eril kazao: Verujem da ete ovo bez napora otpevati, prvi deo je veoma lak. Sav je naglasak u drugom delu. G. Najtli se naljuti. Taj mladi, ree on srdito, misli samo kako eda pokae svoj glas.. To ne sme da oude. I uhvativi za ruku g-cu Bejts, koja je u tom asu prolazila pored njega Gospoice Bejts, jeste li ludi da dopustite svojoj sestrimi da peva ovako dok ne promukne. Idite tamo i umeajte 'se. Nemaju milosti prema njoj. G-ca Bejts, brinui se istinski za Dejn, nije zastala ni da mu se zahvali, ve je pola napred i prekinula svako dalje pevanje. Tu se zavrio koncertni deo veeri, poto su g-ca Vudhaus i g-ca Ferfaks bile jedine mlade devojke koje su svirale i pevale; ali ubrzo (u roku od pet minuta) neko predloi da se igra niko nije znao tano ko je to uinio to g. i g-a Koul -svesrdno pri-hvatie, pa su sve brzo sklonili i napravili mesta. G-a Vesten, koja je odlino znala narodne igre, sede za klavir i otpoe jedan neodoljivi valcer. Frank eril prie Emi ljubazno i utivo, kao to je odgovaralo takvoj prilici, zamoli je da odigra s njim i povede je do mesta za igranje. Dok su ekali da se skupe ostali mladii i devojke, Ema nae vremena da, i pored pohvala koje je sluala o svome glasu i ukusu, pogleda unakolo i vidi ta e uiniti g. Najtli. Ovo e biti proba. Obino nije igrao. Ako sad bude vrlo hitar i zamoli Dejn Ferfaks da igra s njim, to bi mogao biti neki znak. Nije izgledalo da e to uiniti: razgovarao je s g-om Koul i posmatrao ravnoduno; Dejn je pozvao neko drugi, a on je i dalje razgovarao s g~om Koul. Ema se nije vie plaila za Henrija; njegovim interesima jo nije pretila opasnost; zaigra dobro raspoloena 219i s uivanjem. Skupilo se samo pet parova. Ali se ona divno oseala upravo zato to ih je bilo tako malo i to je sve dolo neoekivano, a imala je i dobrog igraa. Takav par je vredelo gledati. Naalost, samo su im dve igre dopustili. Bilo je kasno a g-ca Bejts je elela da se radi svoje majke vrati kui. I tako su, poto su pokuali da izmame doputenje da ponu ponovo, morali da zahvale g-i Vesten i tuno prekinu zabavu. Moda je i bolje ree Frank eril kad je ispratio Emu do kola. Morao bih da pozovem g-cu Ferfaks, a posle vas ne bi mi se svidelo njeno mlitavo igranje. GLAVA DVADESET SEDMA Ema se nije ka jala to je Koulove udostojila svoje pasete. Sutradan se sa zadovoljstvom seala mnogih stvari, a sve to bi se moglo pretpostaviti da je

izgubila od svoje dostojanstvene izdvojenosti obilno je nadoknadio sjajan utisak koji je nainila. Nesumnjivo je oarala Koulove a to su valjani ljudi, koje vredi obradovati i ostavila za sobom uspomenu koja nee izbledeti. Savrena srea se ak ni u seanju ne nalazi esto: uznemiravale su je dve stvari. Bila je u nedoumici nije li se ogreila o dunost ene prema eni, otkrivajui Franku erilu svoja oodozrenja. o oseanjima Dejn Ferfaks, Zaelo, nije ispravno postupila, ali joj se ta misao toliko bila uvrtela u glavu da joj se morala omai; a on se slagao sa svim to je kazala, odajui time pohvalu njenoj pronicljivosti, i zato nije mogla da bude sasvim sigurna je li trebalo da uti. Druga okolnost koja je nju muila bila je takoe u vezi sa Dejn Ferfaks, i tu nije bilo nedoumice. Bez pri-tvorstva i bez kolebanja alila je to ne svira i ne peva tako. dobro kao ona. Najiskrenije je korela sebe to kao dete nie vie radila, a zatim je sela za klavir i sat i po uporno vebala. , Prekinula je Harijeta kad je ula; a kad bi je Ha-rijetina pohvala mogla zadovoljiti, zaas-bi se uteila. O, kad bih samo umela da sviram, kao vi i gospoica Ferfaks! Ne stavljajte nas zajedno, Harijeta, Moje sviranje lii na njeno kao svetlost lampe, na sunce. 221Nemogue, ja mislim da vi bolje svirate. Mislim da svirate isto tako lepo kaio i ona. A svakako vie volim vas da sluam. Svi su sino rekli kako lepo svirate. Oni koji neto znaju morali su osetiti razliku. Ustvari, Harijeta, ja sviram tek toliko dobro da mogu da me pohvale, dok Dejn Ferfaks svira daleko bolje. Ne znam, ali u uvek smatrati da vi ne svirate nimalo gore od nje, ili, ako ima neke razlike, da je niko ne moe zapaziti. Gospodin Koul je kazao kako svirate s puno oseanja; i gospodin Frank eril je mnogo govorio o vaoj oseajnosti j o tome kako vie ceni oseaj-nost nego vetinu izvoenja. Da, Harijeta, ali Dejn Ferfaks ima oboje. Mislite? Videla sam da ima vetine u izvoenju, ali mi se nije uinilo da svira s oseanjem. Niko o tome nije govorio, a ja ne podnosim italijansko pevanje: ne moete ni reci da razumete. Sem toga, znate, ako ona zbilja tako lepo svira, od nie se to i oekuje, poto e ona morati da ui druge. Koksovi su sino govorili o njoj, pitajui se da li e uspeti da nae mesto u nekoj uglednijoj porodici. Kako su vam se uinili Koksovi? Kao i uvek vrlo prosti. Kazali su mi neto, ree Harijeta, malo neodluno, ali to nie nita vano. Ema je morala da je upita ta su joj to kazali, mada se bojala da e iz toga iskrsnuti g. Elten. Kazali su mi da je gospodin Martin prole subote bio kod njih na ruku. Doao je nekim poslom do njihovog oca, a ovaj ga je zadrao na ruku. O! Mnogo su priali o njemu, naroito Ana Koks. Ne znam ta je time htela, ali me je upitala da li u idueg leta opet ii tamo u goste. Htela je da bude nepristojno radoznala, upravo kao to se i moe oekivati od takve neke Ane Koks. Kazala je kako je on bio veoma prijatan toga dana, kad je ostao na ruku. Secleo je pored nje. Gospoica Ne misli da bi se i jedna i druga Koksova vrlo rado udale za njega. 222 Vrlo verovatno; mislim da u Hajberiju nema prostijih devojaka od njih. Harijeta je imala da neto kupi kod Forda i Ema je smatrala da ne bi bilo ravo da poe s njom. Mogla je opet da sluajno sretne Martinove, a to bi, u njenom sadanjem stanju, bilo opasno. Harijetu je svaka stvar privlaila, a dovoljna je bila jedna re da se pokoleba, tako da je uvek vrlo dugo'kupovala. Dok se ona jo bavila oko

muslina i neprestano se predomiljala, Ema ode do vrata da se malo zabavi. I u ovom najivljem delu Hajberija nije se moglo mnogo oekivati od saobraaja: videe moda g. Perija gde urno prolazi, g. Viljema Koksa kako ulazi u svoju kancelariju, konje g. Koula koje vraaju u konjunicu, ili de-ka-pismonou na kakvoj tvrdoglavoj mazgi to su bili najzanimljiviji prizori koje je smela da oekuje. I zato, kad je ugledala samo mesara koji je nosio meso, jednu urednu staricu koja se vraala kui s punom kotaricom, , dva psa koja su se otimala oko jedne prljave kosti, gomilu mangupia koji su se okupili oko pekarovog malog izloga i buljili u medene kolae, znala je da nema razloga da se ali i dovoljno se zabavljala, sasvim dovoljno da bi i dalje ostala na vratima. Vedar i spokojan duh moe podneti i da nita ne vidi, a to god vidi neto mu kazuje. Ona pogleda niz drum za Rendols. Prizor se uveao pojavom dve osobe: g-e Vesten i njenog pastorka. Ulazili su peice u Hajberi, svakako su ili u Hartfild. Meutim, zaustavili su se najpre pred kuom g-e Bejts, koja se nalazila malo blie Rendolsu nego Fordova radnja, i upravo su hteli da zakucaju na vrata kad ugledae Emu. Odmah preoe preko ulice i prioe joj. Seanje na prijatno provedeno vee davalo je, izgleda, svezu ar tom susretu. G-a Vesten joj ree kako je htela da po-seti porodicu Bejts, -ne bi li ula novi klavir. Jer, eto, moj pastorak mi kae, ree ona, da sam sino obeala gospoici Bejts da u neizostavno doi danas pre podne. Ja sama nisam toga svesna, ne seam se da sam odredila dan,; ali poto on kae da jesam, onda idem. 223A dok se gospoa Vesten bude bavila u toj poseti, nadam se da ete mi dopustiti, ree Fra'nk eril, da vam se pridruim i saekam je u Hartfildu, ako vi idete kui. G-a Vesten nije bila zadovoljna. Mislila sam da ete i vi sa mnom. Njima bi bilo vrlo prijatno. Ja! Ja u samo smetati. Alir moda u i ovde isto tako smetati. Izgleda da me 'gospoica Vudhaus ne eli. Moja ujna me uvek tera od sebe kad ide da kupuje. Kae da je smrtno zamaram svojim nestrpljenjem a gospoica Vudhaus kao da bi skoro isto to rekla. ta da radim? Ja nisam ovamo dola svojim poslom, ree Ema. ekam samo svoju prijateljicu. Ona e, verovatno, uskoro svriti i onda emo krenuti kui. Ali bolje da poete s gospoom Vesten i ujete klavir. Dobro, ako vi to savetujete. Ali" (nasmeivi se), ako je pukovnik Kambel obavio tu porudbinu preko nekog nebriljivog prijatelja, i pokae se da mu je zvuk osrednji, ta da kaem? Gospoa Vesten nee moi*da se osloni na mene. Ona sama bi mogla vrlo dobro da se izvue. Iz njenih usta i neka neprijatna istina ne bi bila gorka, dok sam ja vrlo slab kad treba rei neku utivu la. To vam ne verujem, odgovori Ema. Ubeena sam da ste u stanju da budete isto tako neiskreni kao i drugi, kad je to potrebno. Ali to biste pretpostavljali da je kla-.. vir rav? Ustvari, sasvim je obratno, ako sam sino dobro razumela gospoicu Ferfaks. Hajde, poite sa mnom, ree g-a Vesten, ako vam to nije naroito neprijatno. Neemo se dugo zadrati. A u Hartfild emo otii posle toga. Doi emo odmah posle njih u Hartfild. Zbilja elim da ih i vi sa mnom posetite, oni e to smatrati vrlo velikom panjom a ja sam uverena da i vi elite da im je ukaete. Vie nije mogao nita da kae i nadajui se Hartfildu kao nagradi, vrati se s g-om Vesten do vrata g-e Bejts. Ema ostade gledajui ih dok nisu uli, zatim se pridrui Harijeti, koja je stajala kod one zanimljive tezge, i pokua svom snagom sopstvenog uverenja da je ubedi kako nema smisla gledati areni muslin ako eli 224

jednobojan, i kako plava pantljika, ma koliko bila lepa, ipak nikad nee pristajati uz njenu utu haljinu. Najzad se sve svrilo i dolo se do pitanja kuda da se posije paket. Da li da ga poaljem u dom gospoe Godar, gospoice? upita g-a Ford. Da... ne... da, kod gospoe Godar. Ali haljina mi je u Hartfildu. Ne, poaljite ga, molim vas, u Hartfild. Samo, gospoa Godar e eleti.da "vidi. A haljinu mogu svakog dana odneti kui. Ali pantljika mi je odmah potrebna. I zato bolje poaljite u Hartfild bar pantljiku. Mogli biste da nainite dva paketa, gospoo Ford, zar ne? Nema potrebe, Harijeta, da gospou Ford muite da vam alje dva paketa. Da, zbilja nema potrebe. Nije to nikakva muka, gospoice, ree ljubazna g-a Ford. O, ali/he, zaista bih Mela da bude sve u jednom paketu. Zato, molim vas, poaljite sve kod gospoe Godar. .. ne znam... ne, mislim, gospoice Vudhaus, da je bolje da ga poalju u Hartfild, a ja u ga uvee po-neti kui. ta mi vi savetujete? Da ni trenutka vie ne mislite o tome. Gospoo Ford, molim vas,.u Hartfild. Da, to e biti najbolje, ree Harijeta, sasvim zadovoljna. Nikako ne bih volela da ga poalju kod gospoe Godar. Neki glasovi se pribliie duanu, ili tanije, jedan glas i dve gospe: na vratima susretoe g-u Vesten i g-cu Bejts. Draga gospoice Vudhaus, ree ova druga, pretrala sam preko ulice samo da vas zamolim da budete tako dobri i doete da posedite malo s nama i kaete nam kako vam se ini na novi klavir vi i gospoica Smit. Kako ste, gospoice Smit? Vrlo dobro, hvala. __ A zamolila sam gospou Vesten da poe sa mnom, kako bih bila sigurna da u uspeti. Nadam se da su gospoa Bejts i gospoica Ferfaks. . . I 15 Ema 225Vrlo dobro, hvala na pitanju. Mati se odlino osea, a Dejn nije nazebla prole noi. Kako je gospodin Vud-haus? Mnogo se radujem to ujem da je teko dobro. Gospoa Vesten mi je kazala da ste ove. O, u tom sluaju, rekoh ja, moram da pretrim do njih; uverena sam da mi gospoica Vudhaus nee zameriti ako prosto pretrim i zamolim je da doe. Moja mati e biti veoma srena da je vidi, a poto se skupilo tako zgodno drutvo, nee moi da odbije. 'Da, uinite to, molim vas', rekao je gospodin Frank eril, Vredelo bi uti ta gospoica Vudhaus misli o klaviru'. A ja sam kazala, sigurnije u uspeti ako jedno od vas poe sa mnom 'O', kazao je on, 'priekajte samo trenutak dok svrim ovaj posao', jer, moete li verovati, gospoice Vudhaus, eno ga tamo, trudi se ne moe biti uslunije da privrsti sponu na na-oarima moje majke. Znate, jutros je ispala ta spona. Ba je ljubazan! Jer, moja mati nije mogla da upotrebi svoje naoare nije mogla da ih stavi. I, kad je re o tome, trebalo bi da svako ima dva para naoara, zbilja bi trebalo. Dejn je tako kazala. Htela sam da ih odnesem do Dona Sandersa odmah jutros, ali me je elo pre podne neto ometalo, te ovo, te ono, znate, nema kraja. Jednom je dola Pati i kazala kako misli da je kuhinjski dimnjak zapuen i da ga treba proistiti. O, rekoh joj, Pati, nemojte mi dolaziti s vaim ravim vestima. Evo, ispala je spona iz naoara vae gospoe. Onda su stigle peene jabuke: gospoa Valis ih je poslala po svom deku. Valisovi su uvek izvanredno utivi i ljubazni prema nama. ula sam kako neki kau da gospoa Valis ume da bude neutiva i da grubo odgovori, ali prema nama su uvek bili izvanredno paljivi. A tone moe biti da je zato to smo mi dobre muterije jer, koliko mi troimo hleba? Ima nas samo troje. Sad je tu i naa draga Dejn a ona ustvari nita ne jede da se zgranete ta dorukuje, uplaili biste se da to vidite. Ne smem ni da kaem majci koliko malo jede; i tako neki put kaem jedno, drugi put drugo, i zabaurim. Ali oko podne ogladni, a vie od svega

voli te peene jabuke: one su vrlo dobre za zdravlje nekidan sam ugrabila priliku i upitala gospodina Perija, sluajno sam ga srela na ulici. Ne kaem da sam ranije sumnjala. Vrlo sam esto 226 ula gospodina Vudhausa kako preporuuje peenu jabuku. Mislim da gospodin Vudhaus smatra da je voe zdravo samo ako je tako spravljeno. Ali mi esto pravimo i pitu s jabukama. Pati ume da pravi izvrsnu pitu s jabukama. Dakle, gospoo Vesten, nadam se da ste uspeli i da e ove gospoice biti dobre da pou s nama. Ema ree kako e joj biti veoma milo da vidi gospou Bejts i slino, te one najzad krenue iz radnje, poto ih je g-ca Bejts zadrala jo samo ovim recima: Kako ste, gospoo Ford? Izvinite, nisam vas ranije videla. ujem da ste dobili divne nove pantljike iz Londona. Dejn se jue vratila sva ushiena. Hvala, rukavice su joj odline samo su malice ire oko zglavka, ali Dejn e ih suziti. O emu sam ono govorila? otpoe ona opet kad su sve izile na ulicu. Ema se pitala na emu li e se zaustaviti, od sve te zbrke. Kaem vam, ne mogu da se setim o emu sam govorila. O, da, o naoarima moje majke. Ba je ljubazan gospodin Frank eril! 'O', rekao je, 'mislim, zbilja, da mogu da privrstim tu sponu; mnogo volim takve poslove'. A tim se, znate, pokazalo da je on tako... zbilja moram rei, mada sam i ranije o njemu mnogo sluala, i mada sam mnogo oekivala, daleko nadmauje sve to... Najtoplije vam estitam, gospoo Vesten. Izgleda da on ima sve to bi i najneniji roditelj mogao. . . 'O', rekao je, 'mogu ja da privrstim sponu. Mnogo volim takve poslove'. Nikad neu zaboraviti kako je to rekao. A kad sam iznela iz ostave peene jabuke i zamolila prijatelje da budu tako ljubazni i poslue se, on je odmah rekao 'O! nikakvo voe se ne moe porediti s tim jabukama, a kod kue peene jabuke, lepe od ovih nisam nikad video'. I to je, znate, bilo veoma. .. A ubeena sam, po tome kako je to rekao da nije samo iz utivosti. To su zaista divne jabuke, a gospoa Valis ih s najveom panjom pee, samo to ih mi ne peemo vie od dva puta, a gospodinu Vuthausu smo morale obeati da ' emo ih pei tri puta; ali gospoica Vudhaus e biti tako dobra da to ne pomene. A te jabuke su od najbolje vrste za peenje, tu nema nimalo sumnje, sve su iz Donvela X5' 227 ,od onih to nam ih je gospoin Najtli tako obilno poslao. Svake godine alje nam po dak; a sigurno nema nigde jabuke koja se tako dugo odri kao ta s njegovih dr-veta mislim da ih ima dve vrste. Moja mati kae da je taj vonjak bio uven kad je ona bila mlada. Ali neki-dan mi je zbilja bilo neprijatno: jer, jednog jutra svratio je gospodin Najtli dok je Dejn jela te jabuke, pa smo poeli da govorimo o njima i ja sam rekla kako ih ona mnogo voli, a on je upitao jesmo li iscrpli zalihu. 'Sigurno ste ve pri kraju', rekao je, 'poslau vam jo, jer imam mnogo vie nego to mogu da potroim. Viljem Larkins mi je ostavio ove godine veu koliinu no obino. Poslau vam ih to pre dok se ne pokvare'. Ja sam ga zamolila da to ne ini jer, zbilja, to se tie toga da , li smo nae potroili, nisam mogla odluno da kaem da ih jo mnogo imamo ustvari svega pet-est, ali njih bi sve uvala za Dejn; nikako nisam mogla da dopustim da nam jo poalje, ve je bio mnogo dareljiv, a tako je rekla i Dejn. Kad je otiao, ona se skoro posvaala sa mnom: ne, ne bih rekla da se posvaala, jer mi se nikad u ivotu nismo svaale, ali je bila vrlo ljuta to sam priznala da jabuka gotovo vie i nemamo. Krivo joj je bilo to ga nisam uverila da nam je jo puno ostalo. O kazala sam joj, draga moja, pa ja sam govorila koliko sam mogla. Meutim, isto vee doe nam Viljem Larkins s velikom korpom jabuka iste vrste, najmanje tridesetak kila. Oseala sam se veoma zahvalnom, sila sam i razgovarala s Viljemom Larkinsom i kazala sve to ve moete pretpostaviti. Viljem Larkins je na stari poznanik! Uvek

mi je milo da ga vidim. Ali ipak, posle sam ula od Pati kako je Viljem rekao da su to sve jabuke te vrste koje njegov gospodar ima; sve ih je do-neo i njegovom gospodaru sad nije ostala ni jedna da je ispee ili skuva. Sam Viljem nije, izgleda, mario za to; njemu je milo to je njegov gospodar prodao toliko jabuka, jer, znate, Viljem vie misli na dobit svog gospodara nego na ita drugo. Ali je kazao da se gospoi Ho-dis nij svidelo to on sad alje sve jabuke. Nije se mogla pomiriti s milju da njen gospodar nee ovog prolea moi da ima jo jedan kola s jabukama. Kazao je to Pati, ali joj je napomenuo da se ne brine zbog toga 228 i da nama svakako nita ne govori, jer gospoa Hodis mora s vremena na vreme da se naljuti; glavno je da su oni toliko dakova prodali, a nije vano ko e pojesti ostatak, I eto, Pati mi je to ispriala, i meni je bilo strano neprijatno! Ne b'h htela ni za ta na svetu da gospodin Najtli uje neto o tome! On bi se toliko. .. Htela sam da sakrijem to od Dejn, ali, na nesreu, izrekla sam se nehotice, G-ca Bejts je taman zavrila, kad je Pati otvorila vrata; njene goe su se sad pele uz stepenice, ne morajui da sluaju nikakvu duu priu, i praene samo isprekidanim odjecima njene dobrodunosti: Pazite, molim vas, gospoo Vesten, ima jedan ste-penik na zavijutku. Pazite, molim- vas, gospoice Vud-haus, nae stepenice su prilino mrane prilino mrane, i ue no to bi trebalo. Gospoice Smit, molim vas, pazite. Gospoice Vudhaus, brinem se, sigurno ste udarili nogu Gospoice Smit, pazite na stepenik kod za-vijutka.GLAVA DVADESET OSMA Kad su ule u malu sobu za sedenje, u njoj je vladao savren mir; g-a Bejts, liena svog uobiajenog zanimanja, dremala je s jedne strane pei; Frank eril, za stolom pored nje, marljivo je baratao oko njenih nao-ara; Dejn Ferfaks, okrenuta leima, bila se sva predala svome klaviru. Ma koliko da je bio zauzet, lice mladog oveka ipak - se ozarilo kad je opet ugledao Emu. To je odista zadovoljstvo, ree on prilino tihim glasom, doli ste bar deset minuta ranije no to sam oekivao. Zatekli ste me kako pokuavam da budem od koristi; recite mi, mislite li da u uspeti. Sta! ree g-a Vesten, zar jo niste svrili? Ne biste mnogo zaradili kao zlatar, ako biste tako brzo radili. Nisam neprestano radio, odgovori on; pomogao sam gospoici Ferfaks da namesti klavir tako da se ne klati, jer nije vrsto stajao; verovatno pod nije ravan. Vidite, podmetnuli smo malo hartije pod jednu nogu. Vrlo ste ljubazni to ste doli. Plaio sam se da ete uriti kui. Udesio je da Ema sedne pored njega i sve dok Dejn Ferfaks nije bila potpuno spremna da opet sedne za klavir, bio je zauzet birajui za Emu najbolje ispeenu jabuku i pokuavajui da od nje dobije pomo i savet u svom radu. Ema je pretpostavljala da Dejn zbog stanja svojih ivaca nije mogla odmah da svira. Taj klavir je bio suvie kratko njen da bi mu bez uzbuenja prilazila; morala je razumom da se savlada, kako bi bila u stanju 230 da svira Ema se morala saaliti videvi takva oseanja, ma otkud poticala, i odluila je da nikad vie ne ukazuje na njih svome susedu. Dejn najzad otpoe i, mada7 su prvi udari bili slabi, postepeno je dola do izraaja vrednost. ovog instrumenta. G-a Vesten je opet bila oduevljena, Ema joj se pridrui s pohvalama i, poto su iznele sve njegove osobine, sloile su se da taj klavir, sve u svemu, mnogo obeava. Osoba kojoj se pukovnik Kambel obratio, ma ko ona bila, ree Frank Ceril, osmehujui se Emi, nije ravo izabrala. U Vejmetu sam mnogo sluao o ukusu pukovnika Kambela; a uveren sam da bi on i elo to drutvo naroito cenili meki zvuk ovih visokih tonova. Ve-rujem, gospoice Ferfaks, da je on sam dao

podrobna uputstva svome prijatelju ili je pisao kui Brodvud. Ne mislite li i vi tako? Dejn se ne okrete. Moda nije ni ula. U tom asu g-a Vesten joj je neto govorila. Nije pravo, ree Ema apatom, ja sam nasumce nagaala. Nemojte da je alostite. On odmahnu glavom smekajui se; izgledao je kao ovek koji ne sumnja mnogo i nema mnogo milosti. Ubrzo zatim on ponovo otpoe: Koliko li vai prijatelji u Irskoj moraju uivati u ovoj vaoj radosti, gospoice Ferfaks. Verovatno esto misle na vas i pitaju se koga dana, koga ete tano dana dobiti taj klavir. Mislite li da pukovnik Kambel zna da je klavir ovog trenutka ve na svom mestu? Mislite li da je on traio da ga odmah isporue ili je moda, ne odreujui vreme, poslao samo nalog, da ga izvre kad im je mogue i zgodno? On zastade. Morala ga je uti; nije mogla da izbegne odgovor: Dok ne dobijem pismo od pukovnika Kambela, ree ona, trudei se da govori mirno, ne mogu nita pouzdano da kaem. Sve su samo pretpostavke. Pretpostavke! Da, ponekad ovek tano pretpostavlja, ponekad pogreno. Voleo bih da sam u stanju da pretpostavim kad u uvrstiti ovu sponu. Kako ovek koji se zadubio u posao govori gluposti, gospoice Vud231 haus, ako hoe neto da kae; pravi radnici verovatno ute; ali mi, gospodski rabotnici, ako se uhvatimo za neku re. . , gospoica Ferfaks ree neto o pretpostavkama. Evo, gotovo je. Milo mi je, gospoo (g-i Bejts), to mogu da vam predam naoare, koje su zasad , opravljene. I majka i ki zahvalie mu se veoma usrdno; da bi malo pobegao od ove druge, on prie klaviru i zamoli g-cu Ferfaks, koja je jo tu sedela, da otsvira neto. Ako hoete da budete ljubazni, ree on, izabra-ete jedan od onih valcera koje smo sino igrali; voleo bih da ih jo jednom proivim. Vi niste u njima uivali koliko ja; elo vreme ste izgledali umorni. Verujem da vam je bilo milo to nismo due igrali, ali ja bih sino dao ne znam ta dao bih sve to imam za jo jedno pola sata. Ona poe da svira. Kako ovek uiva kad ponovo uje melodiju koju je sluao kad se oseao srenim! Ako se ne varam, to su svirali u Vejmetu. Ona za as podie oi k njemu, sva pocrvene i poe da svira neto drugo. On uze neke note sa stolice pored klavira i, okreui se Emi, ree: Ovo je sasvim novo za mene. Poznajete li to? Kra-mer. A evo i nove zbirke irskih pesama. To se moglo i oekivati s te strane. Sve je ovo dolo s klavirom. Pukovnik Kambel se svega setio, zar ne? Zna on da gospoica Ferfaks ovde nee moi da kupi note. Tu njegovu panju naroito cenim; vidi se da je poklon uinjen iz sveg srca. Nita nije uraeno na brzinu, nita upola. To je moglo da potekne samo iz istinske ljubavi. Ema bi volela da je nije toliko peckao, a ipak je nalazila zabave u tome. Kad je, bacivi pogled na Dejn Ferfaks, uhvatila traak osmeha kad je videla da se ova osmehuje iz skrivenog.zadovoljstva i pored toga to je sva porumenela od stida nije se vie ustezala, niti je zbog nje oseala grizu savesti. Ta ljubazna, estita i savrena Dejn Ferfaks oigledno je gajila oseanja koja su zasluivala osudu. On joj donese sve note, te ih zajedno pregledae. Ema iskoristi" tu priliku da proapue: 232 Suvie otvoreno govorite. Mora da vas razume. Nadam se da je tako. Hou da me razume. Ni najmanje se ne stidim onog to sam rekao.

Ali, zaista, ja se malo stidim i volela bih da se nisam uhvatila za tu misao. Vrlo mi je milo to jeste, i to ste mi je saoptili. Sad imam klju za sve njene udne poglede i postupke. Stid prepustite njoj. Ako grei, treba da ga oseti. ini mi se da ga pomalo osea. Ja ne vidim da ga mnogo pokazuje. Sad svira R o-bina Adera, njegovu omiljenu pesmu. Ubrzo zatim g-ca Bejts, prolazei pored prozora, zapazi g. Najtlija koji je dolazio na konju. Gle, gospodin Najtli! Ako je ikako mogue, moram neto da mu kaem, samo da mu se zahvalim. Neu ovde otvoriti prozor, nazebli biste; ali, znate, otii u u sobu moje majke. Verovatno e ui kad uje ko je ovde. Ba je divno to ste se svi tako okupili! Naa sobica je vrlo poastvovana! Jo dok je to govorila prela je u susednu sobu i, otvorivi prozor, odmah dozvala g. Najtlija, pa su svi jasno uli svaku re njihovog razgovora kao da se vodio u sobi gde su oni sedeli. Dobar dan, dobar dan. Hvala, vrlo dobro. Hvala vam za kola, sino. Stigle smo upravo na vreme; moja majka nas je ba oekivala. Molim vas, uite. Nai ete ovde neke svoje prijatelje. Tako je poela g-ca Bejts; izgleda da je g. Najtli bio reen da i on doe do reci, jer pregovori vrlo odluno i zapovedniki: Kako vam je sestriina, gospoice Bejts? Hou da ujem kako ste svi vi, a naroito vaa sestriina. Kako je gospoica Ferfaks? Nadam se da sino nije nazebla. Kako je danas? Kaite mi kako je gospoica Ferfaks. Nije hteo da uje ni za ta diugo dok mu g-ca Bejts nije dala neposredan odgovor. Sluaoce je to veoma zanimalo; g-a Vesten znaajno pogleda u Emu. Ali Ema odmahnu glavom s nepokolebljivom nevericom. Zahvalna sam vam veoma sam vam zahvalna za kola, nastavljala je g-ca Bejts. On je prekide: 233Idem u Kingston. Mogu li neto da uinim za vas? , O Boe, Kingston je li? Gospoa Koul je neki dan govorila da joj treba neto iz Kingstona. Gospoa Koui moe da poalje svoje sluge; mogu li da uinim neto za vas? Ne, hvala. Ali uite. Sta mislite ko je ovde? Gospoica Vudhaus i gospoica Smit; bile su tako ljubazne i posetile nas da bi ule novi klavir. Ostavite konja kod Krune i uite. Pa, ree on oklevajui, na pet minuta, moda. Tu su i gospoa Vesten i Frank Ceril! Divno; toliko prijatelja! Ne, neu sad, hvala vam. Ne mogu da se zadrim ni dva minuta. Moram to pre da produim u Kingston. Oh, uite. Bie im vrlo drago da vas vide. Ne, ne; vaa soba je ve dovoljno puna. Svratiu drugog dana da ujem klavir. E pa, mnogo mi je ao! Oh, gospodine Najtli, sino smo provele divno vee! Kako je bilo prijatno! Jeste li ikad videli da se tako igra? Zar gospoica Vudhaus i gospodin Frank eril nisu divno igrali, nikad nisam videla tako neto. O, odista divno: to moram da kazeto, jer pretpostavljam da gospoica Vudhaus i gospodin Frank eril uju svaku re. I (govorei jo glasnije) ne vidim zato ne bismo pomenuli i gospoicu Ferfaks. Smatram da gospoica Ferfaks vrlo dobro igra; a gospoa Vesten odlino svira narodne igre i nema joj ravne u Engleskoj. Avsad, ako vai prijatelji imaju imalo zahvalnosti, ka-zae sa svoje strane glasno neto lepo o vama i meni, ali ja ne mogu da ostanem da bih njih uo. Oh, gospodine Najtli. samo jo jedan trenutak; neto vano tako smo se uzrujale! Dejn i ja smo se mnogo uzrujale zbog jabuka! ta je to sad?

Kad pomislim da ste nam poslali svu svoju zalihu jabuka. Kazali ste kako ih imate mnogo, a sad vam nije ostala ni jedna. Zaista smo se uzrujale! Gospoa Ho-diis ima pravo to se ljudi. Viljem Larkins ,nam je to ispriao. Nije trebalo da to radite, zaista nije trebalo. Ah, ode. Nikad nee da me saslua kad mu se zahvalju234 jem. Mislila sam da e sad ostati, a bilo bi teta da nisam pomenula. .. Eto (vraajui se u sobu), nisam uspela. Gospodin Najtli nije mogao da svrati. Ide u Kingston. Pitao me je moe li neto da uini... iDa, ree Dejn; uli smo njegovu ljubaznu ponudu; sve smo uli. O, da, draga moja, verujem da jeste; jer su, znate, vrata bila otvorena, i prozor je bio otvoren, a gospodin Najtli je glasno govorio. Sigurno ste sve uli. 'Mogu li da uinim neto za vas u Kingstonu?' upitao Je on; i zato sam pomenula. .. O, gospoice Vudhaus, zar ba morate da idete? ini mi se kao da ste sad doli; vrlo ljubazno od vas! Ema izjavi da je vreme da ide kui, poseta je ve dugo trajala. Poto su pogledali sat i videli da je jutro daleko odmaklo, g-a Vesten i njen pratilac, oprostivi se takoe, imali su vremena samo ria otprate dve devojke do kapije Hartfilda, pre no to su krenuli u Rendols.GLAVA DVADESET DEVETA Nije iskljueno da se moe iveti i bez okretnih igara. Ima primera da su mlai ljudi i devojke proveli mnogo, mnogo meseci ne odlazei ni na kakvu igranku, i da im usled toga ni duh ni telo nisu pretrpeli neku tetu. Ali kad se jednom pone kad se jednom, makar i najmanje, oseti blaenstvo brzih pokreta, drutvo koje ne bi trailo jo moralo bi biti vrlo tromo. Frank eril je igrao jednom u Hajberiju i udeo je da igra opet. Kad su g. Vudhausa nagovorili da sa svojom erkom provede jedno vee u Rendolsu, dvoje mladih su poslednjih pola sata te veeri smiljali kako da to ostvare. Zamisao je bila Frankova i on se najvie zauzimao da je sprovede u delo, dok je gospoica najbolje umela da proceni tekoe i najvie se brinula za pitanja smetaja i izgleda. Ali ipak je bila voljna da svetu ponovo pokae kako arobno igraju g. Frank eril i g-ca Vudhaus, voljna da radi ono u emu se nee postieti kad je uporede sa Dejn Ferfaks, i najzad, voljna prosto da igra, bez ikakvih zlih primesa sujete te mu je pomogla prvo premeravajui koracima sobu u kojoj su se nalazili, da bi utvrdili koliko bi osoba moglo stati, a zatim merei i drugi salon, u nadi da e pronai da je malo vei, iako je g. Vesten tvrdio da su tano jednake veliine. On je isprva zamislio i predloio da se igranka, koja je poela u kui g. Koula, zavri u Rendolsu, da se skupi isto drutvo s istim sviraem, to je odmah nailo na odobravanje. G. Vesten je prihvatio tu zamisao radujui se istinski, a cj-a Vesten je pokazivala puno dobre volje da im svira dokle god budu eleli da igraju. Zatim je do23S ao na red zanimljivi posao da se utvrdi tano koga e sve pozvati i da se za svaki par obezbedi neophodni deo prostora. Vi i gospoica Smit i gospoica Ferfaks, to su tri i dve gospoice Koks, pet, ponavljao je vie puta. A onda, bie dva Dilberta, mladi Koks. moj otac i ja, i gospodin Najtli. Da, to e biti sasvim dovoljno da bude prijatno. Vi i gospoica Smit i gospoica Ferfaks. to su tri, i dve gospoice Koks, pet; a za pet parova bie dovoljno prostora. Ali ubrzo iskrsnu primedba s jedne strane: Da li e biti dovoljno prostora Zc pet parova? Zbilja mi se ini da nee. S druge strane: Ipak, ne vredi praviti sve to zbog pet parova. Pet parova, kad se ozbiljno razmisli, to je malo. Nema smisla ni pozvati samo pet parova. To smo samo u prvi mah mogli prihvatiti.

Neko ree da g-cu Dilbert oekuju u kui njenog brata, te da e i nju morati da pozovu s ostalima. Neko drugi je verovao da bi g-a Dilbert igrala one veeri, da je i nju neko zamolio. Pomenue i drugog Koksovog sina. A kad g. Vesten na kraju navede neke roake koji bi tu morali da uestvuiu. i neke veoma davnanje poznanike koje ne bi smeli izostaviti, postade oevidno da e mesto \>et parova biti najmanje deset, i svi poee da se domiljaju kako bi se oni mooli smestiti. Vrata ove dve odaje nalazila su se upravo jedna naspram drugih. , Kako bi bilo da upotrebe obe odaje i da igraju preko hodnika? To je izgledalo najbolje, pa ipak ne toliko dobro da drugi ne bi traili neto bolje. Ema ree da bi to bilo nezgodno; g-a Vesten se brinula gde bi se veeralo, a g. Vudhaus se ozbiljno protivio iz zdravstvenih razloga. Bilo mu je^ zaista vrlo ao, ali to se ne bi moglo prihvatiti. O, ne, ree on, to bi bilo krajnje nesmotreno. Ja to ne bih mogao dopustiti zbog Eme! Ema nije otporna. Ona bi strano nazebla. A isto tako i sirota, mala Hari-jeta. I svi vi. Gospoo Vesten, vi biste zaelo pali u postelju; ne dajte im da,.govore o tako nerazumnim stvarima, molim vas, ne putajte ih aa govore o tome. Taj 237 \mladi (tiim glasom) vrlo je lakomislen. Nemojte rei njegovom ocu, ali taj mladi ovek nije sasvim kako treba. Veeras je vrlo esto otvarao vrata i drao ih otvorena vrlo nepromiljeno. Ne pomilja na promaju. Ne elim da kod vas stvaram neraspoloenje protiv njega, ali on zaista nije kako treba. G-i Vesten je bilo ao zbog tog prekora. Znala je koliko je ta optuba vana i inila je sve to moe da je odbije. Zatvorili su sva vrata, napustili ono reenje s hodnikom i vratili se ponovo prvoj zamisli da se igra samo u odaji u kojoj su se nalazili. G Frank Ceril se s mnogo dobre volje trudio da dokae kako je onaj prostor, gde je pre etvrt sata smatrao da jedva moe stati pet parova, ustvari sasvim dovoljan za deset. Bili smo suvie raskoni, rekao je. Predvideli smo vie prostora nego to treba. Ovde moe vrlo lepo da stane deset parova. Ema je prigovarala: To e onda biti guranje neprijatno guranje; ima li neeg goreg nego kad se igra, a ovek nema mesta gde da se okrene? Sasvim ste u pravu, odgovori on ozbiljno, to ni- \ kako ne valja. Ali je ipak produio da meri i zavrio ovako: Mislim da e ovde biti prilino mesta za deset parova. Ne, ne, ree ona, vi ste sasvim nerazboriti. Ijljlo bi strano da stojimo tako zbijeni. Nema nikakvog 'afa-dovoljstva kad se igra u gomili i to u gomili stisnutoj u maloj sobi. To je neosporno, odgovori on. Potpuno se slaem s vama. Gomila u maloj sobi gospoice Vudhaus, vi zbilja umete da ^a malo reci date celokupnu sliku. Izvrsno, ba izvrsno! Pa ipak, kad smo dotle doli, nema smisla dii ruke. Mom ocu bi bilo krivo. . . i uopte uzev... nisam siguran da. . . ipak mi se ini da bi ovde moglo lepo da stane deset parova. Ema je uvidela da u ljubaznoj panji koju joj ukazuje ima i malo sebinosti i da e joj se on radije usprotiviti, nego se liiti zadovoljstva da s njom igra. Ali ona primi tu lasku, a ostalo oprosti. Da je nameravala da se uda za njega, vredelo bi da ovde zastane, razmisli i po238 kua da oceni koliko vredi njegova naklonost i kakva mu je narav; ali za ono to je oekivala od njihovog poznanstva bio je sasvim dovoljno prijatan. Sutradan je jo pre podne doao u Hartfild. Uao je u sobu s ljubaznim osmehom koji je pokazivao da zamisao nije naputena. Ubrzo se videlo da je doao da joj javi kako je uinjen jedan korak napred: Dakle, gospoice Vudhaus, poeo je gotovo odmah, nadam se da vas male odaje u kui mog oca nisu toliko uplaile da ste potpuno izgubili volju da igrate.

Donosim jedan nov predlog moj otac se toga setio i treba samo da se vi saglasite, pa da ga odmah izvedemo. Smem li se nadati da ete mi uiniti ast i odigrati sa mnom dve prve igre na toj maloj igranci, koja e biti prireena, ne u Rendolsu, nego u gostionici kod Krune? Kod Krune! Da, ako vi i gospodin Vudhaus nemate ta da zame-rite, a ja verujem da ne moete, moj otac se nada da e njegovi prijatelji biti tako ljubazni da ga tamo posete. Moe da im obea bolji smetaj nego u Rendolsu, a doek nee biti nita manje srdaan. To je njegova zamisao. Gospoa Vesten je saglasna, ako ste vi zadovoljni. Svi se u tome slaemo. O, savreno ste bili u pravu! Deset parova u ma kojoj sobi u Rendolsu, to bi bilo nepodnoljivo uasno! elo vreme sam oseao da ste u pravu, ali sam mnogo eleo da pronaem makar ta, pa nisam poputao. Zar nije ovo dobra izmena? Pristajte nadam se da pristajete? Izgleda da toj zamisli niko ne moe prigovoriti, ako se gospodin i gospoa Vesten slau. Mislim da je to odlino i, ukoliko se mene tie, biu izvanredno srena... To mi izgleda jedino mogue reenje. Tata, zar vam se ne ini da je to izvrsno reenje? Morala je da ponovi i objasni pre no to je on potpuno razumeo; a potom, da bi ga ubedila,' bilo je neophodno da mu jo jednom sve izloi, poto je to bilo neto sasvim novo. Ne, po njegovom miljenju to nije nikakvo reenje vrlo rava zamisao mnogo gora od ranije. 239Prostorije u gostionici uvek su hladne i opasne; nikad nisu provetrene kako valja, niti su pogodne da se ovek u njima due zadrava. Ako ba moraju da igraju, bolje da igraju u Rendolsu. On nikad u ivotu nije bio u toj odaji kod Krune ne zna ni iz vienja te koji dre gostionicu. O, ne to je vrlo loa zamisao. Gore bi na-zebli kod Krune, nego ma gde. Upravo sam hteo da primetim, gospodine, ree Frank eril, kako je jedna od najveih prednosti te promene to e tu biti veoma malo opasnosti da neko nazebe mnogo manje opasnosti nego u Rendolsu. Jedino bi gospodin Peri imao razloga da ali zbog te promene, ali niko drugi. Gospodine, ree g. Vudhaus malo ustrije, vi se veoma varate ako zamiljate da je gospodin Peri takav ovek. Gospodin Peri se mnogo brine kad god je neko od nas bolestan. Ali ja ne razumem kako je to vama odaja kod Krune sigurnija da neete nazepsti, nego kua vaeg oca? Zato to je vea, gospodine. Nee uopte biti po-/ trebe da otvaramo prozore nijedanput za elo vee; a kao to vam je dobro poznato, svet se najee razboli zbog te strane navike to otvara prozore i tako puta hladan vazduh na zagrejana tela. Da se otvaraju prozori! Ali, gospodine erile, valjda u Rendolsu ne bi niko ni pomiljao da otvara jj^p-zore. Niko ne bi mogao biti tako nesmotren! To je neto neuveno. Igrati kraj otvorenih prozora! Ubeen sam da ni va otac ni gospoa Vesten ne bi to trpeli. Eh, gospodine ima lakomislenih mladih osoba, koje ponekad stanu iza zavese i otvore jedno krilo, a niko to i ne sluti. esto sam i sam to inio. Zbilja, gospodine? Zaboga, nikad to ne bih pomislio. Ali ja ivim van sveta i esto me iznenadi ono to ujem. Pa ipak, to je zaista izvestan razlog i, moe biti, kad budemo to pretresli... ali o tim stvarima valja dobro promisliti. Ne moe se u urbi odluivati. Ako bi gospodin i gospoa Vesten bili tako ljubazni da dou ied-no pre podne k nama, mogli bismo da porazgovaramo o tome i da vidimo ta se moe uiniti. 240 Ali nesrea je, gospodine, to je moje vreme tako ogranieno.. . \ O, prekide ga Ema, imaemo dovoljno vremena da p svemu porazgovaramo. Nema nikakve urbe. Ako se rnoe udesiti da to bude kod Krune, tata, bie veoma zgodno za konje. Bie vrlo blizu svoje konjunice.

Zaista, draga moja. To je vana stvar. Dems se, istina, nikad ne ali, ali treba tedeti konje kad se moe. Kad bih bio siguran da e prostorije biti dobro provetrene. .. ali moemo li se osloniti na gospou Stouks?, Sumnjam. Ne znam je ak ni iz vienja. Mogu da jemim za sve to se tie takvih stvari, gospodine, poto e se za to starati gospoa Vesten. Gospoa Vesten se prima da sve uzme u svoje ruke. Eto, tata! Sad morate biti zadovoljili naa draga gospoa Vesten koja je olienje briljivosti. Seate li se ta je gospodin Peri rekao pre mnogo godina kad sam leala od boginja? 'Ako gospoica Tejlor uzima na sebe da uvija gospoicu Emu, onda ne treba nieg da se plaite, gospodine'. I vi sami ste to mnogo puta pominjali, kao veliku pohvalu za nju! Da, vrlo tano. Gospodin Peri je odista tako rekao. Nikad to neu zaboraviti. Sirota mala Ema! Bila si opasno bolesna od boginja tojest bila bi opasno bolesna da se Peri nije onako usrdno starao. Nedelju dana je dolazio etiri puta dnevno. Odmah je rekao da je lak oltik i to nas je mnogo uteilo, ali boginje su uasna bolest. Kad maliani nae jadne Izabele budu dobili boginje, nadam se*da e ona pozvati Perija. Moj otac i gosnoa Vesten nalaze se sada kod Krune, ree Frank Ceril. i razgledaju kakve mogunosti prua ta kua. Ostavio sam ih tamo i doao u Hartfild, u elji da to ore ujem vae miljenje i u nadi da u vas nagovoriti da im se Dridruite i na licu mesta date svoje savete. Oboje su eleli da vam to kaem. Za njih bi bilo najvee zadovoljstvo ako biste mi dopustili da vas otpratim donde. Bez vas nee moi nita da uine kako treba. Ema je bila vrlo zadovoljna to su je pozvali na takvo savetovanje, i poto je njen otac obeao da e o svemu oromisliti dok ona bude tamo, dvoje mladih kxe>16 Ema 241nue odmah zajedno do Krune. Tu su ih ekali g. i g-a7 Vestern, ushieni to je dola i to se slae s njihovom zamilju, uurbani i vrlo sreni, svaki na svoj na/in. Ona je nalazila poneku manu, dok je on tvrdio da/ je sve savreno. , j Ema, ree ona, ova zidna hartija je gora nego to sam oekivala. Pogledajte! Ponegde je uasno prljava, a drvenarija je ua i zaputenija nego to bi se moglo zamisliti. Draga moja, vi suvie pazite na sitnice, ree njen mu, Zar je sve to vano? Pri svetlosti sveca nita se od toga nee videti. Pri sveama e biti isto kao u Ren-dolsu. Na naim klubskim veerima mi ne opaamo nita od svega toga. Gospe su na ovo, verovatno, pogledale jedna drugu, kao da su htele rei: Mukarci nikad ne znaju kad je neto prljavo, a kad nije, a gospoda su, verovatno, mislila u sebi: ene ne mogu bez tih malih gluposti i izlinih briga. Meutim, iskrslo je jedno pitanje na koje gospoda nisu gledala olako: poveo se razgovor o prostoriji gde bi se veeralo. U vreme kad je sagraena dvorana za igranje, nije se mislilo na veere, i uz nju je dodata samo mala soba za kartanje. ta da se radi? Ta soba za kartanje bie potrebna za kartanje, ili, ako njih etvoro, da bi bilo zgodnije, izglasaju da su karte izline, nije li opet suvie tesna da bi se u njoj udobno veeralo? Mogla bi se u tu svrhu dobiti jedna druga odaja, znatno prostranija, ali se ona nalazi na drugom kraju kue i, da bi Se do nje dolo treba proi kroz dugaak i nezgodan hodnik. Tu je leala tekoa. G-a Vesten se plaila da mladie i devojke np uhvati promaja u tom hodniku, a ni Ema ni gospoda nisu se mirili s izgledom da budu neprijatno stenjeni za veerom. G-a Vesten predloi da ne slue pravu veeru, nego da u maloj sobi postave sto sa sendviima i ostalim, ali taj predlog bi prezrivo odbaen. Izjavili su da bi i mukarci i ene bili sramno prevareni u svom oekivanju ako na

domp.oi igranci ne bi seli za sto da veeraju i da g-a Vesten ne srne to vie ni da pomene. Ona onda 242 pokua da na drugi nain prebrodi tekoe i, zagledajui u "tu sobu o kojoj su raspravljali, primeti: ( ini mi se da ipak nije toliko mala. Znate, nee nas, biti mnogo. i A g. Vesten je u isto vreme ivo hodao hodnikom, krupnim koracima, i dovikivao: Mnogo priate o duini ovog hodnika, draga moja, dok on ustvari nimalo nije dug; a sa stepenica nema promaje. Kad bih samo znala, ree g-a Vesten, ta bi nai gosti najvie voleli. Na cilj mora biti da uinimo onako kako e se veini najvie dopasti kad bi samo ovek znao kako? Da, sasvim tano, uzviknu Frank, sasvim tano. 2elite da ujete miljenje vaih suseda. Ne udim vam se. Kad bi se moglo utvrditi ta oni glavni... naprimer, Koulovi. Oni nisu daleko. Da li da odem do njih? Ili do gospoice Bejts? Ona je jo blie. A gospoica Bejts e moda bolje od ikog znati ta bi oni ostali voleli. Mislim da nam je zaista potreban iri savet. Kako bi bilo da odem i pozovem gospoicu Bejts? Pa dobro ako hoete, ree g-a Vesten, pomalo neodluno, ako mislite da e nam ona neto koristiti. Nita odreeno neete uti od gospoice Bejts, ree Ema. Ona e se ushiavati i zahvaljivati, ali vam nita nee rei. Nee ak ni sluati ta je pitate. Ne yi-dflli ta emo dobiti ako zapitamo za savet gospoicu Bejts. Ali omi je zanimljiva, izvanredno zanimljiva! Veoma volim da sluam gospoicu Bejts kad pria. A, znate, ne moram da dovedem elu porodicu. Ovde im prie g. Vesten i, poto je uo predlog, odluno ga odobri. Da, uini tako, Frane. Idi i dovedi gospoicu Bejts, da jednom svrimc ovu stvar. Ubeen sarn da e joj se zamisao dopasti, i ne znam ko bi nam bolje pokazao kako da savladamo tekoe. Dovedi gospoicu Bejts. Poinjemo malo isuvie da izvoljevamo. Ona nam stalno prua primer kako da budemo sreni. Ali dovedi ih obe. Pozovi ih obe. Obe! Zar bi stara gospoa.. .? 243Stara gospoa! Ne, mlada gospoica, naravno. Sma-trau te vrlo glupim, Frane, ako dovtde Letku bez ye-striine. ' O, izvinite, molim vas. Nisam se odmah setio. Nesumnjivo, ako vi to elite, potrudiu se da ih obe ube-dim. On otra. Mnogo pre no to se opet pojavio pratei zdepastu, uredno obuenu tetku, koja je ivo koraala, i njenu lepu sestriinu, g-a Vesten je, kao ena blage naravi i dobra supruga, ponovo ispitala hodnik i zakljuila da su njegove nezgodne strane mnogo manje no to je ranije zamiljala ustvari beznaajne, i da su s tirn otklonjene sve tekoe. Sve ostalo, je. bar u mislima, izgledalo savreno lako. Sve manje pojedinos+i o stolu i stolicama, osvetljenju i muzici, aju i veeri, reene su same po sebi, ili su ih, kao sitnice, ostavili da se o njima posta-raju g-a Vesten i g-a Stouks. Svi pozvani e sigurno doi. Frank je ve pisao u Enskum, predlaui da ostane jo koji dan preko one svoje ve sedmice, to mu, sigurno, nee moi da odbiju. Bie to divna igranka. I g-ca Bejts, kad je stigla, najsrdanije se saglasila da e tako biti. Kao savetnik nije bila potrebna, ali kao osoba koja odobrava fuloga u kojoj je bila mnogo sigurnija) dobro je dola. Odobravala je uopte i u pojedinostima, toplo i bez prestanka, i to je moralo biti prijatno. etali su tako svi jo pola sata, tamo-amo po sobama, neki su predlagali, neki sluali, a svi su radosno uivali u onome to se spremalo. Pre no to se drutvo razillo, F.ma je iunaku te veeri konano obeala prve dve igre, a potom je ula kako je g. Vesten apnuo svojoj eni: ^Zamolio ju je za igra, mila. Tako i treba. Znao sam da e to uiniti.

GLAVA TRIDESETA Nedostajala je samo jedna stvar pa da Ema u oekivanju zabave bude potpuno zadovoljna da se ova za-kae u roku koji je odreen Franku erilu za boravak u Sareju; jer je, uprkos pouzdanju g. Vestena, pomiljala da nije nemogue da er'ilovi ne dopuste svome sestriu da ostane i dan due od dve nedelje. Ali se smatralo da to nije izvodljivo. Za pripreme je trebalo dosta vremena, nita nije moglo biti gotovo do prvih dana tree nedelje, i tako su nekoliko dana morali oredviati, preduzimati mere i nadati se, u neizvesnosti izlaui se opasnosti kako je ona mislila, velikoj opasnosti da sve rade uzalud. Enskum se, meutim, pokazao milostiv,' milostiv na delu, ako ne na recima. Oevidno im se nije dopalo to on eli da ostane due, ali se nisu usprotivili. Sve je bilo obezbeeno i povoljno se razvijalo; poto obino jedna briga ustupa mesto drugoj. Ema, sigurna sad u svoju zabavu, poe da se liuti zbog nesnosne ravnodunosti g. Najtlija. Bilo zato to on sam nije igTao, bilo zato to su sve to smislili ne oitajui aa za savet, kao da je doneo odluku da na sve to ne obraa ni najmanje panje, reen da mu ta zabava ne pobudi radoznalost sada, niti da ga razonodi docniie. .Poto mu je i bez pitanja sve saoptila, Ema nije mogla da dobije odgovor koji bi izraavao odobravanje: rekao ie samo: Vrlo dobro. Ako Vestenovi dre da vredi da se toliko trude radi nekoliko sati bunog zabavljanja, nemam da kaem nita protiv, sem to da mi oni nee birati zadovoljstva. O, da! morau da doem; ne mogu da odbi245jem. Starau se, koliko god mogu, da ostanem budan ali bih vie voleo da ostanem kod kue i pregledam nedeljne raune Viljema Larkinsa; mnogo vie, priznajem. -Kakvo je to zadovoljstvo posmatrati druge kako igraju! Za mene, odista, nikakvo ja ih, i ne gledam ne znam ko to radi. Verujem da je lepo igranje, kaoi vrlina, nagrada samom sebi. Oni koji stoje postrani obino misle neto sasvim drugo. Ema oseti da su te rei upuene njoj, i to je mnogo naljuti. Meutim, nije se pokazivao tako ravnoduan i tako ozlojeen iz elje da ugodi Dejn Ferfaks; kad je govorio protiv te zabave, nije se rukovodio njenim ose-anjima, jer se ona grdno radovala pomiljajui na nju. Postala je ivahna govorljiva: kazala je sama od seoe. Oh gospoice Vudhaus. nadam se da se nee dogoditi nite to bi omelo zabavu! Ala bi to bilo razoarenje! Priznajem da je oekujem s veoma, veoma velikim zadovoljstvom. Prema tome, nije hteo da se umili Dejn Pe^' kad je kazao da bi vie voleo drutvo Viljema Larkmsa. Nei _ Sve vie je bila uverena da se g-a Vesten prevarila u svojoj pretpostavci. On je prema njoj poKazi-vao prijateljstvo i saaljenje ali ne i ljubav. Ali avaj, uskoro nije bilo potrebno da se prepire s g. Najtlijem. Poto su se dva dana bezbrino veselili, najednom se sve sruilo. Stiglo je pismo od g. ^ei^' koji je od svog neaka zahtevao da se odmah vrati. G-a Ceril je bila slaba, suvie slaba da joj njegovo otsustvo ne bi teko padalo; vrlo se loe oseala (tako je pisao njen mu) kad je pre dva dana pisala svome necaKu, mada mu nita nije pomenula, ne elei, kao i obino, da nanosi bol, i svikla da ne misli na sebe; ali je njena bolest sada bila suvie ozbiljna, te mora da ga zamoli da bez odlaganja krene za Enskum. G-a Vesten je smesta javila Emi bitnu sadrinu tog pisma, napisavi joj nekoliko rei. Njegov odlazak bio je neizbean. Morao je da poe za nekoliko sati, mada nije oseao za ujnu nikakvu zabrinutost, koja bi mu to olakala. Poznavao je njene bolesti; pojavljivale su se samo onda kad je njoj bilo zgodno. 246 li

G-a Vesten je dodala da on ima samo toliko vremena da posle doruka skokne do Hajberija i oprost, se s ono malo prijatelja za koje moe da pretpostavi da im je stalo do njega, i da ga uskoro mogu oekivati u Hart-f ildu. To alosno pisamce Emi je prekratilo doruak. Kad ga je proitala, nije joj ostalo nita drugo sem da se ali i jadikuje. Gubi zabavu gubi mladia i sve to je taj mladi, moda, oseao sve je to isuvie alosno! Kako bi to vee divno proveli! Svi bi bili sreni! A ona i njen igra najsreniji! Jedino joj je prualo utehu ono njeno: Kazala sam da e biti tako. Oseanja njenog oca bila su sasvim drukija. Najvie je mislio o bolesti g-e eril i eleo da zna kako je lece; to se zabave tie, strano je to se Ema razoarala, ali e svi biti sigurniji' kod kue. Ema je oekivala svog posetioca ve neko vreme pre no to se on pojavio; ali ako je to znailo da nije bio mnogo nestrpljiv da je vidi, njegov tuni izraz i utue-nost iskupili bi ga kad je najzad doao. Taj odlazak mu je tako teko padao da nije mogao da govori o njemu. Njegova alost bila je oigledna. Prvih pet minuta se-deo je zanet u misli; a kad se trgao, kazao je samo: Od svih odvratnih stvari, rastanci su najgori. Ali vi ete opet doi, ree Ema. Ovo nee biti vaa jedina poseta Rendolsu. Ah! - (odmahujui glavom) neizvesno je kad u biti u stanju da se vratim! Revnosno u nastojati da mi dopuste! Sve svoje misli i brige usretsrediu na to! A ako moj ujak i ujna budu proletos ili u London. . . ali bojim se... prole godine nisu nikud mrdnuli... bojim se da su taj obiaj zauvek napustili. Moramo dii ruke od nae jadne zabave. Ah, ta zabava zato smo uopte ekali? Zato nismo odmah zgrabili to zadovoljstvo? Kako pripreme, glupave pripreme, esto razrue sreu! Kazali ste nam da e tako biti. Oh, gospoice Vudhaus, zato ste uvek u pravu? Odista mi je veoma ao to sam u ovom sluaju bila u pravu. Mnogo bih vie volela da sam bila vesela, a ne mudra. 247Ako budem mogao da opet doem, priredi emo ipak nau zabavu. Moj otac mnogo polae na to. Ne zaboravite ta ste mi obeali. Ema ga ljupko pogleda. Kako su mi prole te dve nedelje! nastavljao je on, Svaki dan drai i divniji od prethodnog! Svakog dana oseao sam se sve manje sposoban da ivim u nekom drugom mestu. Blago onima koji mogu da ostanu u Hajberiju! Poto nam sad odajete tako puno priznanje, ree Ema, smejui se, usudiu se da vas upitam niste li se malo plaili kad ste doli? Nismo li malo prevazili vaa oekivanja? Uverena sam da jesmo. Uverena sam da niste oekivali da emo vam se dopasti. Ne biste toliko oklevali da doete da ste zamiljali da je Hajberi prijatan. On se nasmeja malo zbunjeno; mada je poricao, Ema je bila ubeena da je kazala istinu. 1 jo jutros morate na put? Da, moj otac doi e ovamo po mene: zajedno emo otpeaiti do kue, a onda odmah polazim. Bojim se da e svakog asa naii. Nemate ni pet minuta za vae prijateljice gospoicu Ferfaks i gospoicu Bejts? Kako je to nezgodno! Moda biste u snanom i razlonom duhu gospoice Bejts nali podrke. Da, ve sam ih posetio; prolazio sam pored kue i pomislio sam da je bolje da svratim. To je trebalo da uinim. Uao sam na tri minuta, ali sam se zadrao zato to nisam zatekao gospoicu Bejts. Bila je izila; morao sam da je saekam dok se vratila. To je ena kojoj o-vek moe, kojoj mora da se srneje, ali koju ne bi eleo da uvredi. Bolje je to sam ih posetio, jer... Zastade, die se i prie prozoru. Jednom reju, ree on, moda gospoice Vud-haus., , verujem da ste morali posumnjati. ..

On je pogleda kao da je eleo da joj proita misli. Nije znala ta da kae. Uini joj se da te reci prethode neem veoma ozbiljnom, neem to ona nije elela. Stoga, u nadi da to otkloni, natera sebe da progovori, i mirno ree: ,248 Potpuno ste u pravu; prirodno je to ste ih pose-tili, jer... On je utao. Mislila je da gleda u nju; verovatno je razmiljao o onom to mu je kazala i pokuavao, da dokui smisao. Ona ga u kako uzdie. Bilo je prirodno to je smatrao da ima razloga da uzdie. Nije mogao da poveruje da mu ona daje nade. Pree nekoliko nelagodnih trenutaka; on opet sede i, zauzevi odluniji stav, ree: Bilo mi je milo to sve preostalo vreme mogu da posvetim Hartfildu. Ja veoma iskreno cenim vau kuu... ' Opet uuta, opet ustade, izgledajui vrlo zbunjen. Ema pomisli da je vie zaljubljen u nju no to je pretpostavljala; i ko zna kako bi se sve to zavrilo da se nije pojavio njegov otac? Odmah za njim ue i g. Vud-haus; a on, poto je morao da se savlada, umiri se. Meutim, samo nekoliko minuta docnije muenje se zavrilo. G. Vesten, uvek oran kad treba svriti neki posao i isto tako nesposoban da odlae zlo koje se ne da izbei, kao i da predvidi neko koje nije izvesno, ree: Vreme je da krenemo. Mladi ovek, mada tuno i uzdiui, morade da se sloi i ustane da se pozdravi. Imau vesti o svima vama, ree on, to mi je je-dkia uteha. Znau sve to se ovde meu vama zbiva. Zamolio sam gospou Vesten da mi pie. Bila je ljubazna da mi to obea. Oh, kako je divno dobijati pisma od ene koja se istinski brine za otsutnoga! Ona e mi sve ispriati. itajui njena pisma, opet u se nai u dragom Hajberiju. Vrlo prijateljskim stiskom ruke i vrlo ozbiljnim zbogom zavrio se taj govor, i vrata se uskoro zatvo-rie za Frankom erilom. Njegov odlazak doao je naglo, njihovo vienje bilo je kratko; otiao je. Emu je taj rastanak toliko oalostio, predviala je da e njihovo malo drutvo toliko mnogo izgubiti njegovim otsustvom, da se ve plaila da ne bude suvie oaloena i da joj sve to ne padne suvie teko. Promena je bila tuna. Otkako je doao, viali su se skoro svakog dana. Njegov boravak u Rendolsu nesumnjivo je dao ivosti tim poslednjim dvema nedelja249ma neopisive ivosti; svakog jutra mislila je na njega i oekivala da ga vidi, znajui kako e biti paljiv, raspoloen i prijatan u ophoenju! Te dve nedelje provela je veselo, i sigurno e se jadno oseati kad utone opet u svakodnevni ivot Hartfilda. Kao vrhunac svih tih pri-jatnosti, on joj je gotovo izjavio da je voli. Koliko je njegova naklonost jaka i postojana, to je druga stvar. Ali tog asa nije mogla da sumnja da joj se arko divi i svesno je pretpostavlja drugima. To uverenje, zajedno sa svim ostalim, navelo je nju na misao da je i ona pomalo zaljubljena u njega, uprkos svemu to je ranije odluila. Sigurno jesam, mislila je ona. Postala sam rase-jana, umorna, sve mi se ini glupo, nemam volje da sednem i prihvatim se nekog posla, sve u kui izgleda mi dosadno i prazno! Sigurno sam zaljubljena; bila bih najudnije stvorenfe na svetu da nisam najmanje ve nekoliko nedelja. Lepo, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Mnogi e kao i ja aliti za zabavom, ako ne za Frankom erilom, ali e gospodin Najtli biti zadovoljan. Ako hoe, sad e moi da provede vee sa svojim dragim Viljemom Larkinsom. G. Najtli, meutim, nije likovao od zadovoljstva. Nije mogao rei da je njemu lino ao; da je to uinio, veseli izgled njegovog lica bi pokazao da to nije tano, ali je izjavio, i to vrlo ubedljivo, da mu je ao to su se drugi preyarili u svom oekivanju i s mnogo dobrote dodao: Vi, Eroa, koja imate tako malo prilike da igrate, nemate sree; nemate ba nimalo sree!

Prolo je nekoliko dana pre no to se videla sa Dejn Ferfaks i pre nego to je mogla da oceni koliko iskreno ona ali zbog te tune promene; ali kad su se srele, uinila joj se odvratno spokojna. Meutim, treba rei da se nikako nije dobro oseala, patila je od tako jakih glavobolja da je njena tetka izjavila kako ne veruje da bi Dejn bila u stanju da prisustvuje zabavi i da je odrana; trebalo je, dakle, imati milosra i jedan deo njene nepriline ravnodunosti pripisati malaksalosti koja je dolazila od slabog zdravlja. 250

GLAVA TRIDESET PRVA Ema je i dalje bila uverena da je zaljubljena. Pitala se samo koliko. Isprva je mislila da je mnogo zaljubljena, a docnije da je samo malo. inilo joj je veliko zadovoljstvo da slua kako govore o Franku er-ilu, i radi njega je, vie no ikad, volela da se via s Vestenovima. esto je mislila na njega i nestrpljivo je oekivala neko pismo iz kojeg bi saznala neto o njemu, o njegovom raspoloenju, kako rnu je ujna i ima li izgleda da naprolee opet doe u Rendols. S druge strane, nije mogla rei da je nesrena, niti, kad je prvo jutro prolo, da je manje orna za rad nego obino: ostala je kao i dotle vredna i vesela. Sem toga, ma koliko da joj se dopadao, ipak je bila u stanju da mu nae i mana, a zatim, iako je toliko mislila na njega i, dok je crtala ili vezla, pronalazila hiljadu zgodnih naina na koje bi se razvijalo i zavrilo njihovo prijateljstvo, izmiljala zanimljive razgovore i otmeno napisana pisma, svaka zamiljena izjava ljubavi s njegove strane zavravala se time to ga je ona odbijala. Ljubav lm je uvek tiho prelazila u prijateljstvo. Rastanak bi im bio obeleen ne-,nim i divnim oseanjima, ali svakako bi se morali rastati. Kad je to uvidela, palo joj je na pamet da zaelo nije mnogo zaljubljena; istina, ona se odavno vrsto odluila da nikad ne napusti svog oca, da se nikad ne uda, ali bi neka snana ljubav morala ipak izazvati vie borbe no to je ona predviala u svom srcu. Ne vidim da sam i jedanput upotrebila re rtva, razmiljala je. Ni jednom od mojih otroumnih odgovora, mojih blagih odbijanja, ne pominje se ni 251izdaleka da ja tu inim neku rtvu. Moram pretpostaviti da mi on stvarno nije neophodan da bih bila srena. Utoliko bolje. Nesumnjivo neu ubeivati sebe da ose-am vie no1 to je istina. Sasvim je dovoljno to sam ovoliko zaljubljena. Ne bih volela da sam vie. Isto je tako, ukupno uzev, bila zadovoljna onim to je mislila o njegovim oseanjima. to se. njega tie, on je zaelo veoma zaljubljen sve ukazuje na to zaista je veoma zaljubljen! Kad opet doe, ako njegova ljubav ostane ista, moram se uvati da mu ne dajem nade. Bilo bi neoprostivo ako bih drukije postupila, kad sam ve sasvim reena. Ne veru-jem ni da je dosada mogao smatrati da mu pruam nade. Ne, da je iole mislio da delirri njegova oseanja, ne bi bio tako nesrean. Da je verovao da se moe nadati, drukije bi izgledao i govorio na rastanku. Pa ipak se moram uvati. To je pod pretpostavkom da njegova naklonost ostane onakva kakva i" sad; ali nisam sigurna da e tako biti, ne izgleda mi da je od onih ljudi. .. ne bih se pouzdala u njegovu vrstinu i postojanost. Srce mu je vatreno, ali zamiljam da bi moglo biti i pomalo nestalno. Ukratko, to vie razmatram ovu stvar, utoliko sam zahvalnija to ne zadire dublje u moju sreu. Posle nekog vremena sve e mi opet biti dobro a onda, bie lepo kad se to prebrodi: jer, kau da se svako jednom u ivotu zaljubi, a ja u ovde dosta olako proi. Kad je g-a Vesten dobila pismo od njega, pokazala ga je Emi, a ova ga je proitala s toliko zadovoljstva i divljenja da se isprva zabrinula za svoja oseanja pomi-slivi- da je potcenila njihovu snagu. Pismo je bilo dugo i lepo napisano, u njemu je iznosio potanko kako je putovao i ta je oseao,

izraavao svu svoju ljubav, zahvalnost i potovanje, kao to je bilo prirodno i asno, i duhovito i verno opisivao sve to je usput zapazio u pojedinim mestiraa, a za ta bi se moglo pretpostaviti da je zanimljivo. Nije bilo nikakvih sumnjivih, kitnjastih izvi-njavanja ili zabrinutosti: jezik kojim se obraao g-i Vesten bio je proet istinskim oseanjem. Prelaz iz Haj-berija u Enskum, razliku izmeu tih mesta u pogledu nekih najvanijih blagodeti drutvenog ivota, dodirnuo je tek koliko da pokae kako je to snano osetio, i kako bi . 252 jo mnogo vie mogao o tome da pie da ga ne zadravaju obziri pristojnosti. Nije nedostajala ni ar njenog imena u pismu. Vie puta javljala se gospoica Vud-haus i uvek u vezi s neim prijatnim, bilo s nekom pohvalom njenom ukusu ili seanjem na neto to je ona kazala; a kad je poslednji put naila na svoje ime, mada neukraeno nikakvim velikim vencem laskavih reci, razaznala je ipak posledice svog uticaja i otkrila moda najlaskaviju izjavu od svih ranijih. U praznom uglu na kraju pisma nalazile su se zbijene ove reci: U utorak, kao to vam je poznato, nisam imao nijednog slobodnog trenutka da bih se oprostio s lepom malom prijateljicom gospoice Vudhaus. Molim vas, izvinite me kod nje i isporuite joj moje pozdrave. Ema ni trenutka nije sumnjala da je to sve napisano ustvari za nju. Harijele se seao samo kao njene prijateljice. Vesti o Enskumu i njegovim namerama nisu bile ni bolje ni gore no to se oekivalo; g-a eril se oporavljala i on se jo nije usuivao, ni u svojoj uobrazilji, da odredi vreme kad e opet doi u Rendols. Pismo joj je pruilo mnogo zadovoljstva zbog oseanja koja je izraavalo, i mnogo duhovnog potstreka zbog opisa, pa ipak, poto ga je savila i vratila gi Vesten, zakljuila je da je ono nije trajnije zagrejalo da ona ipak moe da se lii onog ko ga je napisao, i da se on mora navii da se lii nje. Namere joj se nisu izme-nile. Ostajala je pri odluci da ga odbije, i to je postalo jo samo zanimljivije kad js usto zamiljala kako bi se on docnije uteio i naao sreu. Pozdrav koji je uputio Harijeti i rei kojima ga je izrazio lepa mala prijateljica naveli su je na misao da bi Harijeta mogla da je zameni u njegovom srcu. Je li to nemogue? Ne. Harijeta je umno bila nesumnjivo mnogo slabija od njega, ali su njeno ljupko lice i srdano, jednostavno dranje nainili na njega jak utisak, a pomoi e joj i sve okolnosti i drutvene i prijateljske veze. Za Harijetu bi to odista bilo laskavo i divno. Ne smem da sanjam o tome, ree ona u sebi, ne smem da se uputam u te misli. Znam koliko je opasno predati se takvim matanjima. Ali deavale su se i udnije stvari. A kad se nas dvoje vie ne budemo voleli 253kao sada, to e biti sredstvo' kojim e se uvrstiti izmeu nas ono istinsko, isto prijateljstvo, koje ve sad zadovoljno iekujem. Dobro je da ima spremno neto ime bi teila Harijetu, mada ne bi bilo mudro pustiti na volju svojoj mati: jer tu je zlo bilo na domaku. Kao to je u hajber-skim razgovorima dolazak g. Franka erila zamenio ve-ridbu g. Eltena i obraanje panje poslednjoj novosti potpuno potisnu prvu, tako je sada, kad je Franka Cer-ila nestalo, sve vie i neodoljivo izbijalo staranje za sve to je u vezi sa g. Eltenom. Saopten je dan njegova ven-anja. Uskoro e se opet nai meu njima g. Elten i njegova mlada. Jedva su irnali vremena da porazgovaraju o prvom pismu iz Enskuma, a ve su svima bila puna usta o g. Eltenu i njegovoj mladi i Frank eril je pao u zaborav. Emu bi spopadala muka kad bi ula to ime; tri nedelje je bila sreno osloboena g. Eltena, a iz sveg srca se nadala da je i Harijeta u poslednje vreme duevno ojaala. Dok su bar imali u - izgledu igranku g. Vestena, Harijeta nije mnogo marila za'ostale stvari, ali je sad postajalo oigledno da jo nije dostigla takvo spokojstvo s kojim bi mogla da izdri njegov stvarni dolazak nove koije, brujanje zvona i sve ostalo. Sirota Harijeta sva je treperila i bila su joj dobrodola sva ubeivanja, smirivanja i svakovrsna panja koje je Ema mogla da joj prui. Ema je oseala

da nikad nee moi suvie da uini za nju i da Harijeta s pravom oekuje od nje da joj pomogne svom svojom pameu i strpljenjem. Ali nije bilo lako neprestano ubeivati a ne postizati nikakav uspeh; neprestano nailaziti na odobravanje, a nikad se ne sloiti u miljenju. Harijeta je sluala pokorno i govorila kako je to vrlo tano, upravo onako kako g-ca Vudhaus kae ne vredi misliti o njima, i ona vie nee o njima misliti. Ali nita nije pomagalo to bi poele razgovor o neem drugom: pola sata docnije ona se, isto kao i ranije, uznemiravala i brinula zbog Eltenovih. Nakraju, Ema preduze napad s druge strane. Kad doputate sebi da vam enidba g. Eltena ne izbija iz glave i da vas ini tako nesrenom, vi, Harijeta, 254 time ustvari meni najotrije prigovarate. Ne biste me mogli jae prekoreti za greku koju sam uinila. Znam da sam ja svemu kriva. Uveravam vas da to nisam zaboravila. Obinarnivi sebe, ja sam, na nesreu, obmanula i vas. Uvek e mi biti muno kad se toga setim. Ne mislite da ima opasnosti da u zaboraviti. Harijetu je ovo duboko tronulo, te nije bila kadra da izusti nita vie do nekoliko ustrih usklika. Ema nastavi: Ja nisam sebe radi kazala da se savladate, Harijeta, nisam sebe radi kazala da manje mislite, manje govorite o g. Eltenu: vas radi elela bih da tako bude, radi onog to je vanije od moje utehe da biste se navikli da gospodarite sobom, da biste vodili rauna o svojim dunostima i pazili na pristojnost, trudili se da otklonite podozrenja, uvali svoje zdravlje i svoj ugled i povratili svoj mir. To su razlozi u koje sam vas ubeivala. Oni su vrlo vani i meni je ao to niste u stanju da ih dovoljno osetite da biste se njima rukovodili. Sasvim u drugi red dolazi elja da mene potedite bola. Ja hou da se vi spasete veeg bola. Moda sam ponekad pomislila da Harijeta nee zaboraviti ta bi trebalo ili tanije, ta bi bilo ljubazno da uini za mene. Obraajui se tako njenom srcu, postigla je vie no svim ostalim. Neko vreme Harijeta je bila nesrena pomiljajui da se pokazala nezahvalna i bezobzirna prema g-ci Vudhaus, koju je zaista mnogo volela; a kad se malo uteila, bol je jo ostao dovoljno jak da je uputi pravim putem i da je na njemu prilino podri. Vi ste najbolja prijateljica koju sam ikada imala! Zar prema vama da budem nezahvalna! Vama nema rav-nefNikog ne volim kao vas! O, gospoice Vudhaus, kako sam se pokazala nezahvalna! Posle ovih rei koje su bile potkrepljene svim onim to izraz lica i dranje mogu da uine, Ema je osetila da nikad nije toliko volela Harijetu, niti tako visoko cenila njenu ljubav. Nema te ari koja je ravna nenom srcu, govorila je posle toga samoj sebi. Nita se s tim ne moe pore-diti. Toplo i neno srce, srdano i otvoreno dranje bie 255uvek privlanije od najotroumnijih glava na svetu: ubeena sam u to. Mog milog oca svi vole zbog njegovog nenog srca zbog njega je i Izabela tako omiljena. Ja ga nemam; ali znam kako da ga cenim i potujem. Po ari i blaenstvu koje takvo srce prua, Harijeta je iznad mene. Mila Harijeta! Ne bih vas zamenila ni sa najotro-umnijim, najdalekoviijim, najpametnijim enskim stvorenjem, O, ona ledena Dejn Ferfaks! Harijeta vredi stotinu takvih. A za suprugu suprugu razumnog ove-ka takvo srce je od neocenjive vrednosti. Neu nikog da pominjern, ali srean e biti ovek koji Emu zameni Harijetom! GLAVA TRIDESET DRUGA G-u Elten su prvi put videli u crkvi. Ali, mada su moda prestali da se mole, nisu mogli zadovoljiti svoju radoznalost posmatrajui mladu u crkvenoj klupi, te je ostalo da prilikom zvaninih poseta, koje su pretstojale, donesu odluku da li je odista vrlo lepa, samo lepuk'asta ili nije nimalo lepa.

Ema je, vie iz ponosa i oseanja pristojnosti nego iz radoznalosti, odluila da ne bude poslednja koja e joj estitati; stavila je sebi u zadatak da povede i Ha-fijetu, kako bi to pre'preturila preko glave ono najgore. Nije mogla opet ui u tu kuu, nije mogla sedeti u istoj sobi u koju se pre tri meseca uzaludnim lukavstvima sklonila da bi zavezala cipelu, a da se ne seti svega. Hiljadu neprijatnih misli padalo joj je na um. Laskanja, a-rade i uasne zablude; nije se moglo pretpostaviti da sa i jadna Harijeta ne sea. Ali se ona vrlo dobro drala, bila je samo malo bleda i utljiva. Poseta, naravno, nije dugo trajala, a Ema se tako nelagodno oseala i lupala glavu kako bi je jo skratila, da nije htela da donosi konaan sud o toj gospi, i ni u kom sluaju da ga izrekne, sem ono nekoliko reci koje nita ne znae: ukusno obuena i vrlo prijatna. Ustvari, nije joj se dopala. Nije htela da prenagli nalazei, joj mane, ali joj se inilo da nema otmejiosti; lakoe u ophoenju da, ali otmenosti ne. Bila je gotovo ubeena da za jednu mladu enu, koja ih prvi put vidi, a koja je usto i nevesta, ima suvie lakoe u ophoenju. Bila je iepog stasa, nije imala runo lice, ali joj ni crte, ni izgled, ni glas, ni ponaanje nisu imali nieg otmenog. Ema je bar mislila da e se bar tako pokazati. 17 Ema 257to se tie g. Eltena, njegovo ponaanje nije izgledalo ali ne, uzdrala se da ne kae kakvu prenagljenu re ili dosetku o njegovom ponaanju. Te poete mla-dencima posle venanja uvek su neugodne; mukarac mora da bude vanredno snalaljiv da bi odigrao tu ulogu. 2ena je u boljem poloaju; mogu da joj pomognu lepe haljine i pravo da bude stidljiva, ali mukarac mora da se osloni samo na svoju zdravu pamet. Poto je razmislila kako je jadni g. Elten bio naroito zle sree kad se naao u istoj sobi sa enom kojom se tek oenio, enom kojom je Meo da se oeni i enom za koju se verovalo da e se njome oeniti, morala ga je opravdati to nije izgledao pametniji i to se ophodio s izvetaenom a ne istinskom lakoom. E pa, gospoice Vudhaus, ree Harijeta, kad su izile iz kue i poto je uzalud ekala da njena prijateljica progovori, pa, gospoice Vudhaus (uzdahnuvi lako), ta mislite o njoj? Zar nije divna? U Emihom odgovoru bilo je malo kolebanja. O, da... vrlo... vrlo dopadljiva mlada ena. Nalazim da je lepa, vrlo lepa. Vrlo lepo obuena, zaista; vanredno uspela haljina. Nimalo se ne udim to se zaljubio. O, ne, nema tu ovek niem da se udi; lep miraz; a nala mu se tu pod rukom. Nesumnjivo, odvrati Harijeta, uzdiui ponovo, nesumnjivo ga mnogo voli. Moda, ali nije svakom oveku sueno da se oeni devojkom koja ga najvie voli. Moda je g-ica Hokinz elela da ima svoj dom i smatrala da je to najbolja prilika koja joj se moe ukazati. , Da, ree Harijeta ozbiljno, i nikakvo udo, niko ne bi ni oekivao bolju. Lepo, iz sveg srca im elim da budu sreni. A sad, gospoice Vudhaus, ini mi se da mi nee biti teko da ih opet vidim. On je isto onako sjajan kao i uvek: ali, znate, sasvim je druga stvar sad, kad je oenjen. Ne, zaista, gospoice Vudhaus, ne treba da se plaite; u stanju sam da sedim i da mu se divim bez nekog naroitog jada. Velika mi je uteha to znam da se nije oenio devojkom nedostojnom sebe! Ona izgleda 258 krasna ena, upravo onakva kakvu on zasluuje. Sreno stvorenje! Zove je 'Avgusta'. Kako ;e to divno! Kad su joj vratili posetu, Ema donese svoj sud. Tada je bila u stanju da vie vidi i bolj< oceni. Kako se Harijeta nije zadesila u Hartfildu, a njen otac bio je prisutan i zabavljao g. Eltena, mogla je etvrt sata sama da razgovara s mladom gospom i posveti joj svu panju; to etvrt sata potpuno je uveri da je g-a Elten sujetna ena, veoma zadovoljna sama sobom i uverena u svoj veliki znaaj; da ima nameru da blista i da se istie iznad svih, ali da joj je ponaanje, steeno u nekoj ravoj koli, drsko i suvie prisno; da su svi

njeni pojmovi vezani za jedan krug ljudi i jedan nain ivota; da je neznalica, ako ne i budalasta, i da g. Eitenu njeno drutvo izvesno nee koristiti. Harijeta bi bila bolja ena za njega. Mada sama nije pametna i obrazovana, uvela bi ga u drutvo onih koji to jesu; g-ica Hokinz, kao to se lako dalo zakljuiti po njenoj sigurnoj nadmenosti, bila je u svom krugu najbolja. U toj rodbini glavnu vrednost prets^vljao je bogati zet iz okoline Bristola, a njegova- glavna vrednost bili su njegova kua i koije. im' je sela, odmah je poela da govori o Mapi Gro-uvu. To je dom moga zeta, gospodina Saklinga. Pore-dila je Hartfild s Mapi Grouvom. U Hartfildu imanje nije veliko, ali je uredno i lepo; a kua je nova i dobro graena. Na g-u Elten je, izgleda, vrlo lep utisak ostavila veliina sobe, ulaska i svega to je videla i zamiljala. Vrlo mnogo lii na Mapi Grouv! Odmah je uoila slinost! Ta soba je istog oblika i veliine kao jutarnja soba u Mapi Grouvu, omiljena soba njene sestre. Pozvala je u pomo i g. Eltena. Zar nije neverovatno slina? Odista, gotovo da zamisli da se nalazi u Mapi Grouvu. A stepenite! Znate, im sam ula, zapazila sam kako su stepenice vrlo sline; postavljene tano u istom delu kue. Zaista se nisam mogla uzdrati da ne uzvik-nern od iznenaenja! Gospoice Vudhaus, uveravam vas da mi je veoma prijatno to me sve to potsea na kudi koja mi je tako draga, kao to je Mapi Grouv. Provela sam tamo mnogo srenih dana! (Uzdiui malo enji-vo.) Divna kua, nesumnjivo. Svaki ko je vidi zadivljen 17* 259Je njenom lepotom; ali za mene je ona bila skoro kao oopstveni dom. Ako jednog dana preete u drugu sredinu, kao ja, gospoice Vudhaus, razurneete kako je to divno kad ovek nae neto to ga potsea na ono to je ostavio za sobom. To vam je jedna od ravih strana odaje. Ema odgovori to je krae mogla, ali sasvim dovoljno za g-u Elten, koja je elela da samo ona govori. Toliko mnogo lii na Mapi Grouv. I to ne samo kua; budite uvereni da je imanje, koliko sam bila u stanju da vidim, upadljivo slino. Mapi Grouv je isto tako bogat lovorovim drveem i zasaeno je gotovo na istom mestu odmah iza travnjaka; a videla sam malo dalje i neko divno, veliko drvo, s klupom oko stabla, koje mi ]e odmah probudilo uspomene! Moj zet i sestra bie ushieni kad vide vau kuu. Ljudima koji i sami poseduju veliko imanje, uvek priinjava zadovoljstvo kad vide neto slino. Ema je sumnjala u istinitost te tvrdnje. Bila je uve-rena da ljudi koji imaju veliko imanje slabo mare za tua velika imanja, ali nije vredelo osporavati tako oevidnu zabludu, te stoga samo odgovori: Kad budete bolje upoznali ove krajeve, plaim se da ete pomisliti kako ste precenjival; Hartfild. Sarej je pun lepota. O, da, to mi je dobro poznato. To je, znate, bata Engleske. Sarej je bata Engleske. Da, ali ne smemo suvie polagati na tu odliku. Verujem da se mnoge pokrajine, isto kao i Sarej, nazivaju batom Engleske. Ne, ne mislim, odgovori g-a Elten, osmehujui se veoma zadovoljno. Nisam ula da ijednu pokrajinu nazivaju tako sem Sareja. , Ema uuta. Moj zet i sestra obeali su nam da e nas posetiti najkasnije uprolee ili uleto,' nastavljala je g-a Elten, i tada emo ii na izlete. Dok oni budu u gostima^ nesumnjivo emo praviti mnogo izleta. Oni e se, razume se, dovesti u svojim velikim otvorenim koijama, u koje mogu lepo da se smeste etvoro; prema tome. da i ne po~ minjem naa kola, moi emo vrlo dobro da upoznamo 260

sve lepote. Mislim da u to doba godine nee doputovati u svojim lakim kolima. Kad doe vreme, svakako u im preporuiti da uzmu otvorene koije; to e biti mnogo zgodnije. Znate, gospoice Vudhaus, kad ljudi dolaze u ovako lepe krajeve, sasvim je prirodno to elim da vide to vie; gospodin Sakling mnogo voli izlete. Prolog leta smo dvaput ili u Kings-Vesten, odmah im su kupili otvorene koije; bilo je divno. Pretpostavljam da vi ovde, gospoice Vudhaus, svakog leta prireujete vie takvih izleta? Ne, ne ovde u neposrednoj okolini. Prilino smo daleko od naroito lepih mesta koja bi bila pogodna za takve izlete; a ini mi se da spadamo u vrlo miran svet i vie volimo da sedimo kod kue nego da se uputamo u razne zabave. Ah! najprijatnije od svega je sedeti kod kue. Nema toga ko vie od mene voli kuu. U Mapi Grouvu sam ula u poslovicu. Koliko bi puta Selina kazala, kad bi polazila za Bristol; Nikako ne mogu da pokrenem tu devojku iz kue. Moram da idem sama, mada mrzim, da se bez drutva vozim u velikim koijama. Ali Avgusta se, verujem, ne bi nikad svojevoljno maknula dalje od ograde parka. Vie puta bi to kazala; pa ipak, ja ne zastupam miljenje da se treba potpuno zatvoriti. Naprotiv, verujem da je vrlo ravo kad se ljudi potpuno odvoje od drutva i da je mnogo pametnije izlaziti u svet, ne preterujui i ivei u njemu ni suvie mnogo ni suvie malo. Ali ja sasvim razumem va poloaj, gospoice Vudhaus (gledajui u g. Vudhausa), stanje zdravlja vaeg oca sigurno pretstavlja veliku prepreku. Zato ne pokua da ode' u Bat? Zaista bi trebalo. Dopustite da vam preporuim Bat. Ni najmanje ne sumnjam da e pomoi gospodinu Vudhausu. Moj otac je ranije vie puta iao tamo, ali mu nije koristilo, a gospodin Peri, ije vam ime verovatno nije nepoznato, ne smatra da bi mu sad moglo biti od vee koristi. Ah, to je velika teta; jer, uveravam vas, gospoice Vudhaus, kad voda prija, pravo je udo koliko se ovek oporavi. Dok sem ivela u Batu, videla sam mnogo pri-mera! A to je tako veselo mesfco da bi moralo da koristi 281i raspoloenju gospodina Vudhausa, koje je, kako sam ula, ponekad vrlo loe. A to se vas tie, mislim da nije potrebno da se trudim i da vam preporuujem to mesto. Skoro svi znaju kakve prednosti prua Bat mladom svetu. Tu bi vi, koji tako mirno ivite, divno uli u svet, a ja bih vam mogla odmah obezbediti najbolje drutvo u tom mestu. Jedno moje pisamce donelo bi vam itavu gomilu poznanika; a moja najbolja prijateljica, gospoa Patrid, kod koje sam uvek stanovala kad sam boravila u Batu, rado bi vam se nala na ruci i s njom bi vam bilo najpogodnije da izlazite. Ema vie ne bi mogla da podnese a da se ne pokae neutiva. Da bude zahvalna g-i Elten za ono to ona naziva ulaskom u svet da izlazi u drutvo pod okriljem neke prijateljice g-e Elten verovatno neke proste i nametljive udovice, koja izdajui sobe izlazi nekako na kraj! Ugled g-ce Vudhaus iz Hartfilda je odista duboko pao! Uzdrala se, meutim, da ne odgovori onako otro kako je mogla, i samo se hladno zahvalila g-i Elten, ali uopte ne dolazi u obzir da idu u Bat; nije sasvim ubeena da bi njoj to mesto prijalo bolje no njenom ocu, A zatim, da bi izbegla nove uvrede i ljutnju, odmah promeni predmet razgovora. Ne pitam vas da li se bavite muzikom, gospoo Elten. U ovakvim prilikama, obino se o eni uje sve jo pre no to stigne, i Hajberi ve odavno zna da,odlino svirate. O, ne, nije tano. Moram da se pobunim. Odlino sviram! Daleko od toga, verujte mi: uzmite u obzir koliko je pristrasna osoba od koje to obavetenje potie. Ja ludujem za muzikom strasno je volim i prijatelji mi kau da nisam potpuno bez dara; to se ostalog tie, dajem vam asnu re da sviram sasvim osrednje. Znam vrlo dobro da vi, gospoice Vudhaus, divno svirate. Verujte mi da sam osetila ogromno zadovoljstvo, utehu i radost kad sam ula da u ui u drutvo koje toliko neguje muziku. Ja prosto ne mogu bez muzike.

Neophodna mi je za ivot; i poto sam navikla da uvek budem u drutvu koje mnogo voli muziku, i u Mapi Grouvu i u Batu, uinila bih vrlo veliku rtvu kad bih ovde morala da je se 262 liim. Isto to sam poteno kazala gospodinu E. kad mi je govorio o mom buduem domu i izraavao svoj strah da e mi povuen ivot biti neprijatan, pored toga to je i kua manja - a on je znao na ta sam navikla i razume se da je pomalo strepeo. Kad mi je tako govorio o mom buduem ivotu, poteno sam kazala da "sveta" mogu da se odreknem prijema, zabava, pozorita jer se ne plaim samoe. Poto sam obdarena tolikim duevnim bogatstvom, meni svet nije potreban. Lako mogu da se proem bez njega. Drukije je za one koji nemaju. nikakvog duevnog bogatstva, ali mene moje ini nezavisnom. A to se tie snba koje su manje od onih na koje sam navikla, na to stvarno nisam ni mislila. Nadala sam se da sam kadra da podnesem ma kakvu rtvu te vrste. Naravno, u Mapi Grouvu sam navikla na svaku udobnost, ali sam ga uverila da za moju sreu nisu potrebna dvoja kola, niti velike odaje. Ali, kazala sam, da budem sasvim iskrena, mislim da neu. biti u stanju da ivim bez drutva koje se pomalo bavi muzikom. Ne postavljam nikakav drugi uslov, ali bez muzike ivot bi za mene bio prazan. Ne moemo pretpostaviti, ree Ema osmehujui se, da bi se gospodin Elten ustezao da vas uveri kako u Hajberiju postoji drutvo koje vrlo mnogo voli muziku; i nadam se da neete otkriti da je preao granice istine vie no to mu se moe oprostiti, s obzirom na pobudu. Nije, odista, u tom pogledu nemam nikakve sumnje. Oarana sam to sam ula u ovakav krug: nadam se da emo imati mnogo krasnih malih koncerata. Mislim da vi, gospoice Vudhaus, i ja moramo da osnujemo jedan muziki klub i odravamo redovne nedeljne sastanke u vaoj ili naoj kui. Zar to ne bi bilo lepo? Ako se potrudimo, verujem da e nam se ubrzo i drugi pridruiti. Tako neto bilo bi naroito zgodno za mene, kao potstrek da stalno vebam; jer udate ene, znate... obino je alosna ta pria, veoma lako prekidaju s muzikom. Ali za vas, koji je toliko mnogo volite, sigurno ne postoji opasnost. Nadam se da je tako; ali stvarno, kad pogledam okolo na svoje prijateljice, zadrhtim. Selina je potpuno Prestala da svira nikad i ne seda za klavir iako je 263vrlo lepo svirala. A isto se moe rei za gospou De-fri Klara Patrid kao devojka : i dve Milmanove, sada gospou Berd i gospou Demsa Kupera, i jo neke koje bih mogla da nabrojim. Boga mi, to je dovoljno da mi zada strah. Nekad sam se strano ljutila na Selinu, ali sad poinjem da shvatam da udata ena mora da se stara o mnogim stvarima. Jutros sam punih pola sata provela sa svojom kuvaricom. Ali sve e to, ree Ema, uskoro ui u svoj redovni tok... Uostalom, videemo, ree g-a Elten smejui se. Videi da je reena da zanemari sviranje, Ema nije imala nita vie da kae; posle jednog trenutka utanja g-a Elten izabra drugi predmet razgovora. Posetili smo Rendols, ree ona, i zatekli smo ih oboje kod kue; izgleda da su to vrlo prijatni ljudi. Mnogo mi se dopadaju. Gospodin Vesten izgleda sjajan ovek kod mene je ve zabeleen na prvom mestu, verujte. A ona izgleda istinski dobra ima u njoj neeg materinskog i plemenitog to oveka odmah osvoji. Ona je bila vaa vaspitaica, mislim. Ema je skoro zanemela od uda. Ali je g-a Elten, ne saekavi potvrdu, produila. Znajui to, malo sam se iznenadila kad sam videla kako joj je dranje gospodstveno. Ali ona je stvarno prav,a gospoa. Gospoa Vesten, ree Ema; uvek se vanredno lepo drala. Njeno oseanje onog to se pristoji, njena jednostavnost i otmenost mogli bi biti najpouzdaniji uzot za svaku mladu enu.

I ta mislite, ko je doao dok smo kod nje sedeli? Ema je bila u nedoumici. Po nainu na koji je to kazala pomislila je da se radi o nekom starom poznaniku, i kako bi mogla da pogodi? Najtli! nastavi g-a Elten; Najtli. lino! Zar me nije posluila srea? Jer, kako nisam bila kod kue . kad je pre neki dan dolazio, nikad ga ranije nisam videla; i razume se, poto je tako dobar prijatelj gospodina E., bila sam strano radoznala. Tako je esto pomi-njao svog prijatelja Najtlija da sam zaista nestrpljivo.. 264 . . oekivala da ga vidim; i mome caro sposo1) moram priznati da ne treba da se stidi svog prijatelja. Najtli je/ pravi gospodin; mnogo mi se dopada. Mislim da je neosporno vrlo otmen ovek. /^ Sreom, dolo je vreme da ide. Otili su i fima je odahnula. Nepodnoljiva ena! odmah je uzviknula. Gora rio to sam zamiljala. Sasvim nepodnoljiva! Najtli! Ne bih mogla verovati. Najtli! Nikad ga u ivotu nije videla, a zove ga Najtli! I nalazi da je pravi gospodin! Mala skorojevika, prostakua sa svojim 'gospodin E.' i 'caro sposo', i svojim 'duevnim bogatstvom' i svojom drskom uobraenou i prenemaganjem poluobrazovanog sveta. ak je otkrila da je gospodin Najtli pravi gospodin! Sumnjam -da e joj on uzvratiti tu pohvalu i zakljuiti da je ona igospoa. Da mi je ko priao, ne bih vero-vala! I predlaie da se ona i ja udruimo i obrazujemo muziki klub! (Covek bi pomislio da smo prisne prijateljice! A gospoda Vesten! udi se to je osoba koja me je vaspitala prava gosnoa! Sve gore i gore. Nikad nisam srela nekog slinog. Prevazilazi sva moja oekivanja. Ha*-rijetu bi svako poreenjes njom uvredilo. Sta bi Fraiak eril, da je pvde, kazao o njoj? Kako bi se naljutio i zabavljao! AH, eto odmah mislim na njega. Uvek najpre pomislim na njega! Kako sam samu sebe ulovilal Frank eril ^ni redovno pada na um! Te misli $u joj brzo jedna za drugom proletele kroz glavu, pa je bila u stanju da saslua oca kad se ovaj sredio i hteo da razgovara s njom posle uurbanosti koju je izazvao odlazak Eltenovih. Lepo, draga moja,, otpoe on polako, s obzirom da je nikad ranije nismo videli, izgleda da je zgodna mlada ena, a Iverujem da si se i ti njoj, mnogo dopala. Govori malo siivie brzo. Malo bri govor vrea uvo. Ali ja sam verovapio suvie osetljiv ne volim nepoznate glasove; a nikd> ne govori kao ti t jadnM gospoica Tejlor. Pa ipak, izgleda da ie vrlo ljubazna i pristojna ena, i nesumnjivo el se pokazati dobra supruga. Mada mislim da bi bolje ujinio da se nije oenio. Izvinio sam se to *) caro sposo dragi suprug (ria ital.) 265sam bolje urneo to, nisam bio u stanju da posetim njega i gospou Elten povodom tog srenog dogaaja; kazao Sam da se nadam da u svakako to uiniti naleto. Ali trefralo je da odem ranije. ovek se pokazuje vrlo nemaran ako ne uini .svoje podvorenje mladi. Ah, to pokazuje ka"feo sam veliki bolesnik! Ali ne volim onaj za-vijutak kad se skree u Crkvenu ulicu. Vai razlozi Su nesumnjivo naili na razumevanje. Gospodin Elten vas poznaje. Da, ali mlada ena nevesta trebalo je da je pozdravim, ako je mogue. Tu sam se ogreio. Ali, dragi tata, vi niste veliki prijatelj braka; prema tome, zato biste se tako urili da pozdravite neku ne-vestu? Za vas to ne bi trebalo nita da znai. Daete pot-streka ljudima da se ene, ako im poklanjate toliku panju. | Ne, draga moja, nikad nisam dao nekome potstreka da se oeni, ali uvek elim da se pokaem paljiv prema eni a nevesta, naroito, ne srne se nikad zanemariti. N'joj se duguje mnogo vie. Zna, draga ijnoja, nevesta uvele zauzima prvo mesto u drutvu, bez obzira ko su ostali,

E pa, tata, ako to nije potstrek za enidbu i udaju ne zEiam ta je; i od vas nikad ne bih oekivala da date svoj blagoslov takvim tatim mamcima za jadne mlade ene. \ Dr^ga moja, ne razume me. To je sanjo stvar uti-vosti i dobrog vaspitanja, i nema nikakve Veze s davanjem potstreka ljudima da stupaju u brakj. Ema nife imalf vie ta da kae. Njen'otac je postao razdraljiv i nije bio u stanju da je razunje. Misli joj se vratie uvredama g-e Elten i dugo, vrlo\ dugo se bavila njima. GLAVA TRIDESET TREA Nita od onog to je docnije pronala nije navodilo Emu da povue svoje loe miljenje o g-i Elten. Ono to je zapazila pokazalo se prilino tano. Onakva kakva joj se uinila pri tom drugom razgovoru, takva joj je izgledala kad god su se opet srele nadmena, uobraena, preterano prisna, neznalica i nevaspitana. Ima malo le-pote i malo obrazovanja, ali i tako malo razboritosti da se dri kao osoba koja dobro poznaje sve i dolazi da, u jedno drutvance koje ivi van grada unese vie ivosti i uzdigne ga; zamiljala da je g-ca Hokinz u drutvu zauzimala takav poloaj koji moe da prevazie jedino ugled g-e Elten. Nije bilo razloga za pretpostavku da g. Elten iole drukije misli o svojoj eni. Izgledalo je da je ne samo srean nego i gord to je ima. Kao da estita samom sebi to je u Hajberi doveo takvu enu kojoj ak ni g-ca Vudhaus nije ravna. Vei deo njenih novih poznanika bio je njome vrlo zadovoljan: to su bili ljudi skloni da laskaju ili nenavikli da ocenjuju, koji su se povodili za miljenjem dobroudne g-ce Bejts, ili su smatrali da nevesta mora biti onako pametna i prijatna kao to sama za sebe tvrdi. I tako su se od usta do usta pronosile pohvale o g-i Elten, a g-ca Vudhaus ih nije ometala, ve je uvek bila gotova da ponovi ono to je sama u tom pravcu doprinela, govorei ljubazno kako je ona vrlo prijatna i vrlo lepo odevena. U jednom pogledu g-a Elten je postala ak gora no to je isprva izgledala. Izmenila su se njena oseanja prema Emi. Verovatno uvreena to su njeni pokuaji da 267T uspostavi prisniji odnos naili na tako slab odziv, i ona se sa svoje strane povukla i postajala je sve vie hladna i udaljena. Ova posleica bila je Emi ugodna, ali uzrok iz kojeg je poticala, zla volja, neminovno je inio Emu jo vie netrpeljivom, A i prema Harijeti se kao i g. Elten ponaala neljubazno: drali su se potsmeljivo i nemarno Ema se nadala da ^e ovo brzo izleiti Hari-jetu, ali ih je obe veoma titalo to su slutile otkud potie takvo ponaanje. Nije bilo sumnje da je ljubav sirote Harijete prineta na oltar supruanske iskrenosti, a veoma verovatno je isprian i Emin udeo u dogaaju, obojen onako kako je najnepovoljnije za nju, a najlaska-vije za njega. I naravno, oboje su je mrzeli. Kad nita drugo nisu imali da kau, uvek im je moralo biti lako da ogovaraju g-cu Vudhaus; neprijateljstvo, koje nisu smeli izraziti otvorenim nepotovanjem prema njoj, nalazilo je oduke u prezrivom dranju prema Harijeti. G-i Elten se mnogo dopala Dejn Ferfaks, i to od prve. Ne samo onda kad se ve moglo pretpostaviti da e joj ratno stanje s jednom mladom enom preporuiti onu drugu, ve od samog poetka. Nije se zadovoljavala da pokae kako joj se, sasvim prirodno i opravdano, divi ve je elela da ioj Domogne i pokae se kao njena prijateljica, iako ioj niko nita nije traio, ili molio, niti je imala neka osobita prava. Ema je, pre no to e izgubiti njeno poverenje, otprilike prilikom njihovog treeg susreta, ula njene viteke namere u tom pogledu. Dejn Ferfaks je arobna, gospoice Vudhaus ja prosto ludujem za njom. Milo i zanimljivo stvorenje. Tako blaga i otmena i tako darovita! Verujte mi, ja mislim da ie ona izvanredno obdarena. Ne usteem se da kaem da ona divno

svira. Dovoljno se razumem u muzici da bi se o tome odluno izjasnila. O, ona je zbilja arobna! Smefaete se mome aru ali, verujte mi, ja samo o Dejn Ferfaks govorim. A njen poloaj je takav da ovek mora da se trone! Gospoice Vudhaus, moramo se potruditi i pokuati da neto uinimo za nju. Moramo je vie istai, Ne smemo dopustiti da tako obdarena de-vojka. ostane nepoznata. Sigurno se seate onih divnih stihova pesnikovih: 268 Mnogom ie cvetu sueno da ni od kog nevien cveta, " I miris svoj da raspe u vazduh prazan i pust". Ne bismo smeli dopustiti da se tako neto obistini kod slatke Dejn Ferfaks. Izgleda mi da nema opasnosti, odgovori Ema, mirno, a kad budete bolje upoznali prilike gospoice Ferfaks i shvatili u kakvoj je kui odrasla, kod pukovnika i gospoe Kambel, ne verujem di ete pretpostaviti da bi njena obdarenost mogla ostati skrivena. O, draga gospoice Vudhaus, ali ona se sad strano povukla, nalazi se u mraku, gurnuta je u zapeak. Kakva god da je preimustva uivala kod Kambelovih, sad im je oevidno doao kraj! A mislim da ona to osea. Sigurna sam. Vrlo je skromna i utljiva. Na njoj se vidi da trpi to nema podrke. Zbog tog je jo vie volim. Moram priznati da je to za mene preporuka: velika sam pobornica skromnosti a zbilja je ovek retko sree u ivotu. Izuzev kod onih koji su u svemu nii od nas, skromnost izvanredno prijatno deluje. O! Verujte mi, Dejn Ferfaks je prekrasna i nisam u stanju da iskaem koliko pobuuje moju panju. Izgleda da vam je mnogo stalo do toga ; ali meni nije jasno kako biste vi, ili ma ko od ovdanjih poznanika gospoice Ferfaks, ma ko od onih koji je poznaju due nego vi, mogli za nju da uinite ma ta drugo sem... Draga moja gospoice Vudhaus, mnogo se moe uiniti, samo treba smeti. Vi i ja ne moramo da se plaimo. Ako mi damo orimer, mnogi e poi za njim, koliko mogu, mada nisu svi u naem poloaju. Mi imamo koije kojima je moemo dovesti k nama i vratiti kui; mi ivimo na tako velikoj nozi da nikad ne moe biti ni najmanje nezgodno da nam doe i Dejn Ferfaks na ruak ili veeru. Ja bih se mnogo naljutila kad bi nam Rajt spremio takav ruak na koji ne bih uvek smela da Pozovem i jo nekoga sem Dejn Ferfaks. Tako neto uopte ne mogu da zamislim. A +o je razumljivo kad se 'ma u vidu na kakav sam ivot nauila. Za mene, u voenju kue vea opasnost lei, moda, na suprotnoj strani da u spremati preterano mnogo j da u malo Paziti na izdatke. Verovatno u se vie no to bi trebalo 269I ugledati na Mapi Grouv, jer mi se ne pretvaramo da u prihodima moemo da se merimo s mojim zetom, gospodinom Saklingom. AJi, u svakom sluaju, ja sam odluila da ukazujem naroitu panju Dejn Ferfaks. Ona e, besumnje, vrlo esto biti moj gost, upoznau je gde god mogu sa svojim prijateljima, prireivau muzika posela da bili istakla njenu obdarenost, i stalno u motriti ako se ukae neko pogodno mesto za nju. Imam vrlo irok krug poznanstava i ne sumnjam da u ubrzo uti za neto to bi joj odgovaralo. Razume se, pretstaviu je naroito svome zetu i sestri kad nam budu doli. Sigurna sam da e je oni mnogo zavoleti. A kad se malo vie s njima upozna, nestae njene boialjivosti, jer e je oboje pridobiti svojim dranjem koje je veoma blago. Svakako u je vrlo esto pozivati dok oni budu boravili kod nas, a verujem a emo ponekad nai jedno sedite za nju u njihovim otvorenim koijama, kad budemo ili na izlete. Sirota Dejn Ferfaks! pomisli Ema. Ovo niste zasluili. to se tie gospodina Diksona, moda ste pogre-ili, ali ova kazna nrevazilazi sve to ste mogli zgreiti! Pod ljubaznim okriljem gosnoefp Elten! 'Dejn Ferfaks i Dejn Ferfaks'. Blagi Boe! Nadam se da se ne usuuje da i mene u drutvu naziva prosto Emom Vudhaus! Ali, boga mi, izgleda rta njen jezik ne zna ni za kakve granice!

Ema nije vie morala da slua takva razmetanja bar ne tako iskljuivo njoj upuena, tako odvratno ukraena onim draga gospoice Vudhaus. G-a Elten je uskoro izmenila svoje dranje i ostavila je na miru. Nije bila prinuena da postane najbolja prijateljica g-e Elten, niti, rukovoena g-om Elten, okretna pokrovitelj-ka Dejn Ferfaksove, i jedino je, zajedno s ostalima, sluala ta g-a Elten osea, ta smilja, ta radi. Pomalo se zabavljala nosmatraiui sve to. Zahvalnost g-ce Bejts za dobrotu koju je g-a Elten ukazivala njenoj Dejn ispoljavala se s bezazlenom prostodunou i toplinom. Ula je u red onih kojima se g-ca Bejts divila najljupkija, najljubaznija, prekrasna ena upravo onako savrena duha i blagonaklona dranja kao to je g-a Elten elela da je smatraju. Ema se samo udila to Dejn Ferfaks prima te ljubaznosti i trpi g-u Elten, kao 270 to je izgledalo. Sluala je o njoj kako je izila u etnju s Eltenovima, kako je sedela s Eltenovima, provela dan kod Eltenovih! To je bilo neverovatno! Da joj je ko rekao, ne bi verovala da g-ca Ferfaks, istanana ukusa i ponosna, moe podneti drutvo i prijateljstvo kakvo je Parohiski dom bio u stanju da joj prui. Ona je zagonetka, prava zagonetka, mislila je. Vie voli da ostane ovde, mesec za mesecom, liavajui se mnogo ega, i vie voli da je gospoa Elten uniava svojim ljubaznostima i da slua njene bedne razgovore, nego da se vrati onom mnogo boljem drutvu, gde su je uvek tako iskreno i velikoduno voleli. Dejn je u. Hajberi dola, kako je izjavila, na tri me-seca; Kambelovi su otili u Irsku na tri meseca. Ali sad su Kambelovi obeali svojoj keri da e ostati do sredine leta, a nju su ponovo zvali da im se pridrui. Prema onome ta je govorila g-ca Bejts od nje se sve to saznalo g-a Dikson je u pismu mnogo navaljivala: ako bi Dejn samo htela da poe, ona bi stvorila sredstva, poslala bi sluge, pronala nrijatelje nikakvih tekoa ne bi bilo za putovanje. Ali ona ie i dalje odbijala. Mora da ima neki iai razlog to taj poziv odbija, zakljuila je Ema. Zagelo izdrava neku vrstu kazne na koju su je osudili ili Kambelovi ili ona sama. Ima tu neki veliki strah, neka velika opreznost, velika odluka. Ona ne srne da ide kod Dikson ovih: neko je izdao takvu naredbu. Ali zato mora da se drui s Eltenovima? To je zagonetka za sebe. Kad je Ema glasno izrazila svoje uenje o tom njenom postupku pred onim malim brojem prijatelja koji su znali ta ona misli o g-i Elten, g-a Vesten je pokuala da ovako opravda Dejn: Ne verujem da ona nalazi velikog uivanja u Pa-rohiskom domu, draga moja Ema ali bolje je i to nego biti stalno kod kue. Tetka joj je dobra ena, ali ako je neprestano s njom, mora joj biti vrlo dosadna. Treba da uzmemo u obzir ono ta gospoica Ferfaks naputa, pre no to bismo nali da nema ukusa, zbog drutva u koje ide. U pravu ~ter gospoo Vesten, ree g. Najtli vatreno. Gospoica Ferfaks je isto tako kadra, kao i svaki 271od nas, da tano oceni gospou Elten. Da je mogla da bira s kim da se drui, ne bi nju izabrala. Ali (oSmehu-jui se prekorno Emi), ona od gospoe Elten prihvata panju koju joi niko drugi ne ukazuje. Ema oseti kako joj g-a Vesten dobaci jedan brz pogled, a i sama se iznenadila njegovoj vatrenosti. Po-rumenevi malo, ona odmah odgovoriZamiljala sam da bi gospoici Ferfaks takva panja kakvu joj gospoa Elten ukazuje bila pre mrska no to bi je radovala. Nisam uopte zamiljala da bi pozivi gospoe Elten mogli biti privlani. Ne bih se udila, ree g-a Vesten, ako je gospoicu Ferfaks njena tetka, prihvatajui urno u njeno ime ljubaznosti gospoe Elten, naterala da ode dalje no sto je sama elela. Sirota gospoica Bejts je, moda, obavezala svoju

sestriinu i gurnula je u naizgled veu pri- , snost od one koju bi njen razum odobrio, i pored vrlo prirodne elje za izvesnom promenom. Obe su udno oekivale da uju ta e on sad rei; a on, posle nekoliko trenutaka utanja, progovori: Treba jo neto uzeti u obzir gospoa Elten ne razgovara s gospoicom Ferfaks onako kako o njoj s drugima govori. Svi mi pa i najotvoreniji meu nama, znamo kako se razlikuju zamenice on i ona i ti; svi mi, u linom dodiru jedan s drugim, oseamo uticaj jo neeg sem obine utivosti, neeg davno ukorenjenog. Nismo u stanju nikome da nagovestimo one neprijatne stvari koje smo moda sat ranije drugima opirno iznosili. Drukije oseamo. A pored dejstva tog opteg naela, budite uve-reni da gospoica Ferfaks uliva strahopotovanje gospoi Elten svojim jaim umom i boljim ponaanjem, i da joj gospoa Elten, kad se nae s njom licem u lice, ukazuje sve potovanje na koje ona ima prava. Na devojku kao Dein Ferfaks gospoa Elten verovatno nikad ranije nije naila i, ma koliko da je uobraena, ona bar nesvesno, ako ne svesno, mora priznati da je ispod nje. Znam da vi visoko cenite Dejn Ferfaks, ree Ema. Pomiljala je na malog Henrjja i u nekoj smei straha i ustruavanja kolebala se da li da jo neto kae. Da, odgovori on, svako moe da zna kako je ja visoko cenim. 272 Pa ipak, poe Ema brzo, vragolasta izraza, ali se odjednom zaustavi, zatim pomisli da je bolje da odmah sazna orio najgore, i produi urno, pa ipak, moda niste ni sami svesni koliko je visoko cenite. Jednog dana moda e vas iznenaditi jaina vaeg divljenja. G. Najtli se naprezao da zakopa donju dugmad svojih debelih, konih dokolenica i, da li usled tog napora ili nekog drugog uzroka, lice mu se zacrvenelo dok je odgovarao. O! Tu smo dakle? Pa vi ste strano zadocnili. Gospodin Koul mi je to nagovestio pre est nedelja. On zauta. Ema os^ti da je g-a Vesten gura nogom i ni sama nije znla ta da misli. Trenutak kasnije on produi. Ali, uveravam vas da se to nikad nee desiti. Ve-rujem da me gospoica Ferfaks ne bi htela, ako bih je zaprosio, a siguran sam da je nikad neu zaprositi. Ema sad jo^jae oepi svoju prijateljicu i zadovoljno uzviknu: / Niste sujetni, gospodine Najtli, to vam se mora priznati. Izgledalo je da je on gotovo i ne uje; bio je zamiljen i u^rzo zatim, na nain koji je pokazivao da je nezadovoljan, ree: I teko ste vi smislili da ja treba da se oenim gospoicom Ferfaks. A, ne, to nikako nisam. Vi ste me dovoljno izgrdili zbog udeavanja brakova, i zaelo se ne bih usudila da prema vama budem tako slobodna. Ovo to sam maloas kazala ne znai. ovek govori takve stvari, razume se,^ ali pritom ne misli nita ozbiljno. O, ne, daiem vam rc da ni najmanje ne elim da se vi oenite gospoicom Ferfaks, ili ma kojom drugom. Da ste oenjeni ne biste nam dolazili i sedeli ovako lepo s nama. G, Najtli se opet zamislio. Evo ta je izilo iz njegovog sanjarenja: Ner Erna, ne mislim da u se ikad znenaditi jainom svog divljenja prema njoj. Uveravam 18 Ema 273 vas da nikad nisam tako pomiljao na nju. A ubrzo' zatim: Dejn Ferfaks je krasna mlada devojka Ali ni Dejn Ferfaks nije savrena. Ima jednu manu. Nedostaje joj ona otvorenost koju bi ovek eleo da nae kod svoje ene. Ema se morala radovati uvi da Dejn ima neku manu.

Dobro, ree ona, i vi ste, zaelo, brzo uutkali gospodina Koula. Da, vrlo brzo. On mi je mirno napomenuo tako neto, ja sam mu rekao da se vara, on me je zamolio za iz-vinjenje i vie nije nita kazao. Koul ne eli da bude pametniji ili duhovitiji od ostalih, Koliko je on, u tom pogledu, -drukiji od gospoe Elten, koja hoe da bude pametnija i duhoviti ja od celog sveta! Pitam se kako li ona govori o Koulovima kako ih naziva? Kakvo bi im ime mogla pronai kojim bi pokazala dovoljno prostake prisnosti. Vas zove Najtli ta li onda kae za gospodina Koula? I tako, dakle, ne treba da se udim to Dejn Ferfaks prihvata njene ljubaznosti i pristaje da je poseuje. Gospoo Vesten, vai razlozi ponajvie ubeuju. Mnogo mi je lake da shvatim njenu elju da pobegne od gospoice Bejts, nego da verujem kako je gospoa Elten pala pobeena pred njenim umom. Sumnjam da bi gospoa Elten priznala, bilo milju, bilo reju ili delom, da je Dejn bolja od nje, niti da bi je ita koilo sem m'enih sopstvenih, oskudnih pravila dobrog vaspitanja. Ne mogu zamisliti da ona ne vrea neprestano svoju gou pohvalama, ohrabrenjjma, nuenjem svojih usluga; da ne istie neprestano sv,oje velianstvene namere, poev od one da joj pronae n^ko stalno zapoljenje, pa do one da je ukijui u one divne izlete koje e praviti u velikim otvorenim koijama. Dejn Ferfaks je osetljiva, ree g. Najtli. Ne bih rekao da je neosetljiva. ini mi se da je kadra da vrlo mnogo bseti; a njena izvrsne narav ini da je u stanju da se obuzda, a bude strpljiva, da gospodari sobom; samo, nedostaje joj otvorenost. Zakopana je. Mislim da je jo vie zakopana nego ranije, a ja volim otvorene 274 prirode. Ne; dok Koul nije nagovestio svoju pretpostavku da imam naroite naklonosti prema njoj, nikad mi to nije palo na pamet. Viao sam DJn Ferfaks i razgovarao s njom uvek sa zadovoljstvom i divljenjem, ali ni na ta drugo nisam pomiljao. . Dakle, gospoo Vesten, ree Ema pobedniki kad je on otiao, ta sad kaete o mogunosti da se gospodin Najtli oeni gospoicom Ferfaks. Znate, draga Ema, kaem da on toliko razmilja o tome kako nije zaljubljen u niu. da se ne bih zaudila ako bi se zavrilo saznanjem da je ipak zaljubljen. Jo me niste ubedili. 18GLAVA TRIDESET ETVRTA Svi stanovnici Hajberija i okoline koji su ikad po-setili g, Eltena eleli su da mu ukazu panju prilikom enidbe. Za njega i njeaovu gosou prireivani su rukovi i zabave; a pozivi su tako pljutali iedan za drugim da se ona uskoro, vrlo zadovoljna, plaila da vie nijednog dana nee biti slobodni. Jasno mi je ta me eka, govorila je ona. Jasno mi je kakav u ivot voditi meu vama. Boga mi, sasvim emo propasti; Izgleda da se svi otimaju o nas. Ako je takav taj ivot na selu, onda nije nimalo straan. Ve-rujte da od ponedeljka do subote nemamo nijednog slobodnog dana I ena s. manje duevnog bogatstva od mene ne bi morala da se dosauje. Nijedan poziv nije joj bio nezgodan. Dok je ivela u Batu, navikla se na veernje zabave, a Mapi Grouv joj je otvorio volju za rukove. Malo je neprijatno bila dirnuta time to u Hajberiju nisu imali po dva salona, to kolai pri veermim sedeljkama nisu kao u gradu, to ne slue sladoled kad se igraju karte. G-a Bejts, g-a Peri, g-a Godar i ostale mnogo su zaostale i ne znaju obiaje u svetu, ali e im ona uskoro pokazati kako sve to treba pripremiti. Uprolee mora da ih za uzvrat pozove na jedan vrlo otmen prijem, na kome e svaki sto za karte imati svoje svetnjake i neupotrebljeni pil karata, onako kako se to radi, i za to vee e najmiti poslugu i van kue da slui jelo i pie tano u propisano vreme i po propisanom redu. U meuvremenu, Ema je smatrala da Eltenove mora da pozove-na ruak u Hartfikh Ne bi smeli da uine ma27G

nje no ostali, inae bi se izloili odvratnim sumnjama sveta, koji bi mislio da ona time pokazuje svoju nemonu srdbu. Ruak se mora prirediti. Poto je Ema deset minuta govorila o njemu, g. Vudhaus se nije usprotivio, samo je postavio uobiajeni uslov da ne sedi u dnu stola; kao i uvek, teko je bilo resiti ko e tu sedeti mesto njega. Nije joj zadavalo mnogo brige koga e pozvati. Pored Eltenovih, mora da pozove Vestenove i g. Najtiija; dotle se sve samo po sebi razumelo; a skoro isto tako je bilo neizbeno da pozove jadnu malu Harijetu, kako bi ih bilo osam. Ali taj poziv nije uinjen s istim zadovoljstvom, i Emi je, iz vie razloga, bilo osobito prijatno kad je Harijeta zamolila da ga, s njenim doputenjem, ne prihvati. Volela bi da ne bude u njegovom drutvu ee no to mora. Nije u stanju da bez izvesnog nelagodnog oseanja vidi zajedno njega i njegovu divnu, srenu enu. Ako gospoici Vudhaus nije krivo, vie bi volela da ostane kod kue, To je bilo tano ono to bi i Ema elela, da je verovala da joj je mogue da eli. Nju je obradovala ta duevna snaga njene male prijateljice jer je znala da joj ie trebalo duevne snage da bi se odrekla drutva i ostala kod kue; a kao osmu osobu mogla je sad da oozove ur>ravo onu koju je htela, Dejn Fer-faks. Otkako je noslednji put razgovarala s g-om Ve-sten i g. Najtlijem, nju je grizla savest zbog Dejn Fer-faks vie no ikad ranije. Reci g. Najtljja urezale su joj se uveanje. Kazao je kako g-a Elten ukazuje, gfici Fer-faks panju kakvu joj niko drugi ne ini. / ! To je potpuno tano, mislila je ona, bar ukoliko se tie mene. a to je i hteo da kae, i sramoia je. Istih smo godina i znamn se od detinjstva, pa bi trebalo da joj budem prijateljica. Sad me vie nee voleti. Suvie dugo sam je zanemarivala. Ali u se pokazati paljivija nego* dosada. . j' Svi su prihvatili poziv. Svi su bili slobodni i radovali se^ Meutim, pripreme za taj ruak jd- nisu bile gotove. TJesilo se neto prilino neugodno. Dvoje starije . Najtlijeve dece obeali su da e uprolee doi u goste dedi i tetki na est nedelja. i njihov tata je imao nameru da ih dovede i ostane ceo dan u Hart.fildu a taj dan i 277bio je upravo onaj za koji je zakazan ruak. Njegove poslovne obaveze nisu mu doputale da odloi put, ali su se i otac i ki uznemirili to se tako desilo. G. Vudhaus je smatrao da njegovi ivci ne mogu da podnesu vie od osam osoba za rukom a bie ih devet. Ema se plaila da e ta deveta osoba biti vrlo ljuta to ne moe da doe u Hartfild ni na etrdeset osam sati, a da ne naie na goste na ruku. Uteila je svog oca bolje no to je bila u stanju da utei sebe, objanjavajui mu da buka nee biti nita vea, iako e ih biti devet, poto Don nikad ne govori mnogo. Ustvari, mislila je kako e ta promena za nju biti tuna, poto e umesto njegovog brata naspram nje sedeti on, ozbiljan i krt na recima. Dogaaji su vie ili na ruku g. Vudhausu nego Emi. Don Najtli je doao, ali g. Vestena iznenada pozvale u grad tako da je upravo tog dana morao da otputuje. Moi e da im se pridrui uvee, ali za ruak nikako. G. Vudhaus se potpuno umirio. Kad je to videla, i kad je, stigavi sa deacima, njen zet s filozofskom mirnoom uo svoju sudbinu, nestalo je i Emine najvee brige. Osvanuo je ureeni dan, drutvo se na vreme okupilo, i g. Don Najtli je uloio sav svoj trud da bi se pokazao prijatan. Umesto da odvue svog brata do prozora, dok su ekali na ruak, razgovarao je sa Dejn Ferfaks. G-u Elten, otmenu onoliko koliko su je ipke i bise mogle takvom uiniti, posmatrao je nemo elei sam da dovoljno zapazi kako bi mogao da pria Izabeli al je Dejn Ferfaks bila stara poznanica i mirna devojke te je s njom mogao da razgovara. Sreo ju je tog jutre, pre doruka, kad se sa svoja dva sinia vraao iz etnje ba kad je kia poela da pada. Bilo je prirodno to s utivo raspitao kako je prola:

Nadam ste ? se jutros niste odvaili da odete da leko, gospoici Ferfaks, inae biste -sigurno pokisli. M smo jedva stigli na vreme kui. Nadam se da ste se od mah vratili. Otila sam samo do pote, odgovori ona, i vratil. sam se kui pre jae kie. To mi je svakodnevni posao, kad sam ovde, iivek idem po pisma. To je prostije, a 278 ' imam i razlog da iziem. Dobro mi ini etnja pre doruka. Ali ne i etnja po kii, pretpostavljam. Ne; ali nije mnogo padala kad sam pola. G. Don Najtli se osmehnu i odgovori: To e rei, vi ste hteli da etate, jer se niste udaljili ni est metara od svojih vrata, kad sam imao zadovoljstvo da vas sretnem; a Henri i Don su odavno pri-metili vie kapljica nego to bi mogli izbrojati. Pota za nas ima mnogo drai u jedno doba ivota. Kad doete u moje godine, poeete da smatrate da pisma nikad ne vrede toliko da bi ovek po kii iao da ih uzme. Malo je poTumenela, a onda odgovori: Ne smem da se nadam da u ikad biti u poloaju u kakvom ste vi, usred svojih najdraih roaka, i prema tome ne mogu oekivati da u postati ravnoduna prema pismima samo zato to u ostariti. Ravnoduna! O ne nisam ni pomenuo da biste mogli postati ravnoduni. Covek nikad nije ravnoduan prema pismima; ona su obino prava napast. Vi govorite o poslovnim pismiima; ja dobijam pisma od prijatelja. esto sam pomiljao da su ona gora, odgovori on hladno. Poslovi, znate, mogu da donesu novac, a prijateljstvo gotovo nikad. Ah, sad ne govorite ozbiljno. Suvie dobro poznajem gospodina Dona Najtlija duboko sarh uverena da on vie no ma ko drugi ceni vrednost prijateljstva. Lako mogu da verujem da za vas pisma ne znae mnogo, mnogo manje nego za mene, ali ta razlika ne potie otud to ste vi deset godina stariji od mene; nisu u pitanju godine, nego okolnosti. Svi vai najdrai uvek su pored vas, a ja ih, verovatno, nikad vie neu imati kraj sebe; stoga verujem da e, sve dok u meni tinja iskra ljubavi, pota imati snage da me natera da iziem i po gorem vremenu no to je danas. Kad sam kazao da ete se vremenom, tokom godina, promeniti, ree Don Najtli, mislio sam na pramenu u okolnostima koju vreme obino donosi. Smatram da jedno povlai za sobom drugo. Vremenorn obino slabe sve nae naklonosti, sem prema onima ko*je svakodnevno 279viamo ali nisam na tu promeiiu mislio. Kao starom prijatelju, dopustiete mi da se /nadam, gospoice Ferfaks, da' ete za deset godina imatj oko sebe onoliko predmeta kojima ete pokloniti svota oseanja koliko i ja. Rekao je to dobroduno i nimalo uvredljivo. Jednim veselim hvala kao da je htela da te reci okrene na alu, ali su rumenilo, zadrhtala usna i suza u oku pokazali da ih nije osetila samo kao alu. Sad je morala da pokloni panju g. Vudhausu, koji je, po svom obiaju u takvim prilikama, prilazio Svojim gostima, pozdravljao se sa svima ljubazno, a naroito s gospama, na kraju doao do nje i to je mogao blae i utivije kazao: Veoma mi je ao. gospoice Ferfaks, to ujem da ste jutros pokisli. Mlade1 devojke treba da se uvaju. Mlade devojke su nerie biljke. Treba da uvaju svoje zdravlje i lepotu. Draga' moja, jeste li promenili arape? Jesam, gospodine, razume se; veoma sam vam zahvalna to se brinete za mene! Draga moja gospoice Ferfaks, mlade devojke mogu biti sigurne da e se za ni'h uvek neko starati. Nadam se da su vaa baba i tetka dobro. Mi smo davnanji prijatelji. 2ao mi je to mi zdravlje ne doputa da se pokaem bolji kao suse. Vi ste nam dgnas, neosporno, uinili veliku ast. Moja ki i ja visoko cenimo vau ljubaznost i veoma nam je milo to vas vidimo u Hartfilu. Plemeniti, uglaeni starac mogao je tada da sedne, smatrajui da. je izvrio svoju dunost i da se svaka lepa gospa osea dobro i prijatno.

Dotle je etnja po kii stigla do uiju ge Elten, i ona stade da kori Dejn. Draga moja Dejn, ta to ujem? Ili ste na potu po kii! Verujte mi, to ne smete da radite. Jadna devojko, kako ste mogli tako neto da, uradite? Vidi se da ja nisam bila tamo da se brinem . o vama. Dejn je vrlo strpljivo uveri da nije nimalo nazebla. Oh, meni nemoite da govorite. Vi ste odista tvrdoglava devojka i ne umete da se starate o sebi. Kakva pota! Gospoo Vesten, jeste li ikada uli tako neto? Vi i ja moramo da upotrebimo bolje svoju vlast. Ja sam odista u iskuenju da vas posavetujem, ree g-a Vestejn blago, trudei se da je ubedi. Gospo/ 280 I ice Ferfaks, vj ne biste smeli daj se tako izlaete. Poto ste osetljivi na nazeb, trebalo/ bi da se vie uvate, naroito u ovo doba godine. Drim da se uprolee treba uvati vie no obino. Bolje je d/a saekate svoja pisma satdva ili ak pola dana, nego /da se izloite opasnosti da vam, se vrati kaalj. Zar vam se ne ini da je to bolje? Da, uverena sam da ste dovoljno pametni. ini mi se da neete opet uiniti tako neto. Oh, ona ne sme da uini opet tako neto, vatreno $e pridrui g-a Elten. Neemo joj dopustiti da to ponovo uradi, i znaajno klimajui glavom, dodade moramo da udesimo neto, odista moramo. Govoriu s gospodinom E. Momak koji svakog jutra ide po naa pisma (jedan od naih slugu, zaboravila sam kako se zove) potraie i vaa i donee vam ih. Eto, tako emo otkloniti sve tekoe. Draga moja Dejn, verujem da se neete ustruavati da od nas primite tu uslugu./ Vi ste izvanredno dobri, ree Dejn; ytli ne mogu da se odreknem svoje jutarnje etnje. Savetovali su mi da provodim to vie vremena na istom vazduhu. Nekud moram da idem, a pota pretstavlja neki cilj; a zaista, dosad skoro nikad nije bilo ravo vreme, Draga moja Dejn, ne govorite vie o tome. Stvar je reena, tojest (smejui se usiljeno) ukoliko mogu da uzmem na sebe da neto odluim bez uea mog gospodara. Znate, gospoo Vesten, vi/i ja moramo paziti kako se izraavamo. Ali, draga moja Dejn, ja sebi laskam da nisam sasvim izgubila svoj uticaj. Prema tome, ako ne naiem na nepremostive /tekoe, smatrajte da je ta stvar reena. / Izvinite, ree Dejn ozbiljno, ali -ja nikako ne mogu da pristanem na tako nretp to e bez potrebe zadati posla vaem sluzi. Da mi ta dunost ne ini zadovoljstvo, mogla bi je svravati slukinja moje babe, koja to uvek i radi kad ja nisam tu. O, draga moja, Pati ima suvie posla! - Uiniete nam ljubaznost ako iskoristite nae sluge. Izgledalo je kao da Dejn nema nameru da popusti, ali umesto da odgovori,, obratise--Qpet g. Donu Naj-tliju. y ~~~_^^ / 261Pota je izvanredna ustanova! ree ona. Kako se tu sve uredno i brzo odvija! Kad ovek samo pomisli ta sve tu ima da se uradi,1 i kako se sve to dobro obavi, to je pravo udo! Nema sumnje da je\vrlo dobro ureena. Tako retko neto propuste ili pogree, Tako se ; recko deava da neko pismo, od hiljada koje neprestano krue po zemlji, pogreno dostave a verujem da se nijedno od milion ne izgubi! I ovek se udi jo vie, kad uzme u obzir koliko raznih rukopisa treba da protumae, inovnici se izvete tokom rada. Za poetak moraju da imaju hitro oko i ruku, a docnije se izvebaju. Ako hoete jo jedno objanjenje, nastavi on smejui se, za to su i plaeni. To je klju za najvei deo sposobnosti. Svet plaa i trai da bude dobro usluen. Zatim su govorili o raznolikosti rukopisa i izneli uobiajena zapaanja. uo sam da tvrde, ree Don Najtli, kako u jednoj porodici esto preovlauje ista vrsta rukopisa; to je prirodno u sluaju kad je uitelj isti. Ali iz tog razloga pretpostavljam da slinost u rukopisu uglavnom obuhvata

ene, jer deaci samo u detinjstvu ue lepo pisanje, a docnije svaki pie kako mu je najlake. ini mi se da Izabela i Ema piu vrlo slino. Ne mogu uvek da im razlikujem rukopf-s. Da, ree njegov brat, Jiiolebajui se, slini su. Znam ta hoe da kae, ali Emin rukopis je izrazitiji. I Izabela i Ema divho piu, ree g. Vudhaus, i uvek su divno pisale. A i jadna gospoa Vesten isto tako, malo uzdiui, malo se\osmehujui na nju. Nikad nisam videla neki muki rukopis, otpoe Ema, pogledavi takoe u g-k Vesten, ali zastade, vi-dei da g-a Vesten slua nekog^ drugog i ta poivka dade joj vremena da razmisli. \A. sad, kako u da ga pomenem? Zar nisam u stanju da \>dmah izgovorim njegovo ime pred svim ovim ljudima? Zar je potrebno da upotrebim neki zaobilazni izraz? Va prijatelj iz Jork-ira prijatelj koji vam pie iz Jorkira; tako.bi trebalo, 282 pretpostavljam, kad bih bila zaljubljena do uiju. Ne, u stanju sam da izgovorim njegovo ime bez muke. Iz-vesno je da se sve vie oporavljam. A sad, napred. G-a Vesten je bila slobodna i Ema ponovo poe: Gospodin Frank eril ima najlepi muki rukopis koji sam videla. Ne dopada mi se, izjavi g. Najtli. Suvie je sitan i nema izraza. Lii na rukopis neke ene. Ni jedna ni druga ena nisu htele da se s tim sloe. Branile su ga od te niske klevete. Ne, ni u kom sluaju nije bez izraza njegov rukopis nije krupan, ali je vrlo jasan i nesumnjivo izrazit. Nema li gospoa Vesten neko pismo kod sebe da ga pokae? Nema, pre kratkog vremena dobila je pismo od njega, ali ga je sklonila poto je odgovorila. Da sam u drugoj sobi, ree Ema, da mi je tu moj pisai sto, sigurno bih vam mogla pokazati jedan uzorak. Imam jedno njegovo pisamce. Seate se, gospoo . Vesten, kako ste ga jednoga dana uposlili da pie umesto vas? To je on tako rekao da sam ga ja uposlila. Lepo, lepo, imam to pisamce i mogu da ga pokaem posle veere da bih ubedila gospodina Najtlija. Kad jedan mlad ovek, tako paljiv prema lepom polu, kao to je gospodin Frank eril, ree g. Najtli suvo, pie lepoj devojci, kao to je gospoica Vudhaus, on e se' razume se, truditi da se pokae to bolje moe. Pozvali su ih da sedmi za sto. G-a Elten bila je spremna, pre no to je iko stigao da joj to kae; i pre no to joj je g. Vudhaus priao s molbom da mu dopusti da je uvede u trpezariju, rekla je: Zar ja moram da uem prva? Zaista me je stid to sam uvek na elu. \ Emi nije promakla briga Dejn Ferfaks da sama ide Po svoja pisma. Sve je ula i videla i bila je pomalo ra~ doznala da uje da je etnja po kii tog jutra urodila Plodom. Podozrevala je da jeste; verovala je da se ona ne bi tako odluno uputila da nije sa sigurnou oeki283vala vesti od nekog vrlo dragog, i da to nije bilo uzalud, inilo joj se da izgleda srenija no obino blistala je i licem i raspoloenjem. Mogla je da postavi dva-tri pitanja o brzini kojor-stiu pisma iz Irske i potarini bilo joj je na vrh jezika ali se uzdrala. Resila je da ne izusti nijednu rev koja bi mogla da povredi oseanja Dejn Ferfaks; i tako su iz sobe izile za ostalim gostima, ruku pod ruku, sr dana izgleda koji jeodlin. pristajao lepoti i ljupkosti jedne i druge. GLAVA TRIDESET PETA Kad su se posle ruka gospoe i gospoice vratile u salon, Ema nije bila kadra da sprei njihovo jasno podvajanje: produivi i dalje, da ravo rasuuje i da se ravo ponaa, g-a Elten je potpuno zaokupila Dejn Ferfaks, dok je nju

sasvim zanemarila. Ona i g-aVesten "morale su gotovo neprestano ili da jedna s drugom razgovaraju, ili da zajedno ute; g-a Elten im nije omoguavala nita drugo. Ako bi je Dejn za neko vreme uutkala, ubrzo bi poela opet, i mada su razgovarale veinom polu-apatom, naroito g-a Etlen, uglavnom se ulo o emu su razgovarale: pota nazeb uzimanje pisama . prijateljstvo o svemu tome se dugo raspravljalo. A za ovim je dolo ono to je isto tako moralo biti neprijatno za Dejn zapitkivanje je li ve ula za neko rpesto koje bi joj odgovaralo i izjava g-e Elten o tome fe ona namerava da preduzme. Evo a april je tu! ree ona. Ve se brinem za vas. Zaas e biti juni. Ali ja nikad nisam odredila ni juni, s&ti bilo koji drugi mesec jedno sam imala u vidu leto uopte. Pa zar zbilja niste jo nita nali? Nisam jo nita ni traila. Ne^ru jo nita da traim. O, draga moja, nee biti suvie rano da ponemo*. Ne znate koliko je teko nai ba xSno to se eli. Ja ne znam! ree Dejn .inaui glavom. Draga gospoo Elten, zar je iko mislio ri tome onoliko koliko ]a? Ali vi ne poznajete svet/tako kao ja. Ne znate ko-Hko se ljudi grabe za najbolja mesta. Videla sam mnogo 285takvh sluajeva u okolini Mapi Grouva. Jedna roaka gospodina Saklinga, gospoa Brag, dobila je bezbroj ponuda: svako se upinjao da ue u njenu porodicu, jer se ona kree u prvom drutvu. Svece od voska u uionici! Moete misliti koliko je takvo mesto privlano! Od svih engleskih kua najvie bih volela da vas vidim u kui gospoe Brag. Pukovnik i gospoa Kambel vratie se u London do sredine leta, ree Dejn. Neko vreme morau da provedem s njima; znam da e to eleti. Posle toga u se, verovatno, odluiti za neto. Ali za sada ne bih elela da se trudite i ma gde raspitujete. Nije to nikakav trud! Znam ja vae obzire: bojite se da mi ne zadajete posla. Ali verujte, draga moja Dejn, teko da je i Kambelovima vie stalo do vas nego meni. Pisau za dan-dva gospoi Partrid i naloiu joj da budno pazi hoe li iskrsnuti neto pogodno. Hvala, ali bih vie volela da joj nita o tome ne pominjete. Dok se to vreme ne priblii, ne bih elela nikome da zadajem truda. Ali, drago dete, to vreme se blii; evo ga april, a juni, ili recimo ak i juli, vrlo-je blizu, a pred nama pune ruke posla. Mene prosto zabavlja koliko vi nemate iskustva! Mesto kakvo vi zasluujete, i kakvo bi vai prijatelji eleli da dobijete, ne javlja se svaki dan, ne dobije se im se zatrai; ne, ne, moramo odmah poeti da se raspitujemo. Oprostite, gospoo, ali ja to nikako ne bih htela. Ne raspitujem se ni sama i krivo bi mi bilo kad bi to inili meto prijatelji. Kad se budem konano resila u pogledu vremena, ne bojim se da u dugo ostati nezaposlena. Ima il Londonu mesta, posrednikih radnji, gde se moe brzo nai neto kad se potrai radnji koje prodaju, ne ba ljudsko meso, ali ljudski um. O, draga maja, ljudsko meso! Zgranjavate me. Ako ste hteli da udar^ po trgovini robljem, uveravam vas da je gospodin Saklihig uvek bio za ukidanje te trgovine. Nisam to htelaNrei, nisam-mislila na trgovinu robljem, odgovori DejtL U pameti sam imala samo trgovinu vaspitaicama, biiedite sigurni. Svakako, tu je krivica onih koji vode tu'\|rgovinu daleko manja, ali ne 286 znam koje su rtve n-:-"renije. Meutim, hou samo da kaem da postoje uredi za oglaavanje i, kad se tamo prijavim verujem da u brzo naii na nelo pristojno. Neto pristojno! ponovi g-a Elten. To moda odgovara vaem skromnom miljenju o samoj sebi; znam jtoliko ste smerni. Ali vai prijatelji nee biti

zadovoljni ako vi prihvatite bilo ta, bilo koje obino mesto, u porodici koja se ne kree u izvesnom krugu, ili koja nema sredstava da vodi otmen ivot. Veoma ste ljubazni, ali ja sam ravnoduna prema svemu tome. Ne bi me privlailo da budem kod bogataa: ini mi se, jo vie bih se oseala uniena, jo vie bih patila uporeujui svoj poloaj. Traila bih samo da porodica bude otmena roda. Znam vas, znam vas, vi biste svata prihvatili. Ali ja u biti malo vea probiraica, a sigurna sam da e i oni dobri Kambelovi biti na mojoj strani. Vi, koji ste tako visoko obdareni, moete zahtevati -da se kreete u prvom drutvu. Ve samo vae muziko obrazovanje dalo bi vam prava da postavite svoje uslove, da dobijete koliko hoete soba i da se u krugu te porodice bavite koliko je vama volja; tojest.. . ne znam... kad biste znali da svirate harfu, sigurna sam da biste sve to mogli da zahtevate; ali vi i pevate i svirate da, zaista verujem da biste i bez harfe mogli da postavljate svoje uslove. A ni Kambelovi ni ja neemo se smiriti .dok vama ne naemo neko lepo, ugledno i udobno mesto. U pravu ste to vezujete zajedno lepotu, ugled i udobnost takvog poloaja, ree Dejn; verovatno e biti podjednaki. Ali ja najozbiljnije ne elim da se zasad ma ta pokuava za mene. Mnogo sam vam zahvalna, gospoo Elten, zahvalna sam svakome ko Se brine za mene, ali najozbiljnije elim da se do leta nita ne pre-duzima. Jo dva-lri meseca ostau tu gde sam. A i ja sam najozbiljnije odfttila, uveravam vas, odgovori veselo g-a Elten, da neprestano pazim sama i preko svojih prijatelja, da nam ne promakne nita to bi bilo zaista prvorazredno. I tako je nastavljala u istom smislu i nita je nije mglo zaustaviti, dok g. Vudhaus nije uao u sobu. Time 287je njena sujeta stekla nov predmet zabavljanja i Ema je u kako istim poluapatom govori Dejn: Gle, evo mog dragog sedog udvaraa! Pomislite somo kako je laskavo to dolazi ovamo pre ostalih mukaraca! Ba je mio! Verujte da mi se silno svia. Divim ' se toj neobinoj, starinskoj utivosti; ona mi se vie dopada od savremenog nemarnog ophoenja, koje mi je esto odvratno. Ali da ste samo uli tog dobrog, starog gospodina Vudhausa kako mi je laskao za rukom! O, verujte pomislila sam da e moj caro sposo biti uistini ljubomoran. ini mi se da sam njegova ljubimica. Zapazio je moju haljinu. Kako vam se svia? Izabrala je Selina mislim da je lepa, samo je, moda, suvie iskiena. Nikako ne volim da budem suvie nakiena prosto se uasavam ukrasa. Sada moram da stavim na sebe po koji ukras, jer se to od mene oekuje. Mlada nevesta, znate, mora da izgleda kao nevesta, ali po mom pravom ukusu ja sam za jednostavnost. Jednostavno skrojena haljina beskrajno je bolja od kitnjaste. Ali ini mi se da sam u manjini: malo ih je koji cene jednostavnost u oblaenju svi vole neto upadljivo i sa ukrasima. Premiljam se da li da stavim ovakav porub na moju belu i srebrnastu haljinu od puplina. Mislite li da e lepo izgledati?1 Drutvo se upravo opet okupilo u salonu, kad se meu njima pojavi g. Vesten. Vratio se kui kasno na, ruak i, im je ruao, krenuo je peice u Hartfild. Oni koji.su ga dobro poznavali oekivali su da e doi, ; nisu bili iznenaeni 'ali su se veoma obradovali. C Vudhaus se skoro isto toliko obradovao to ga sad vid , kao to mu ne bi bilo milo da je doao ranije. Samo je Don Najtli zanemeo od uda. Da neko ko je ceo dan-svravao poslove u Londonu, i mogao mirno da provede ve'e kod svoje kue, izie ponovo i otpeai kilometar do tue kue, da bi, sve dok ne poe na spavanje, ostao u drutvu u kome ima i ena. i zavrio svoj dan naporima da se pokae ljubazan, u buci i gomili, > to ga je silno iznenadilo. Taj pvek je od osam asova ujutru na nogama i sad bi mogao a lei govoric je dugo i sad bi mogao da uti nalazio se s mnogo ljudi i sad bi mogao da bude sam! Taj ovek naputa mir i nezavisnost sop288 . "

stvenog ognjita i prevee, hladnog aprilskog dana sa susneicom, juri opet napolje u svet! Kad bi mogao da na jedan znak smesta vrati svoju enu kui, to bi bio neki razlog; ali vie je verovatno da e drutvo zbog njegovog dolaska ostati due, a ne da e se rasturiti. Don Najtli ga je u udu gledao, zatim je slegao ramenima i rekao: N bih to verovao, ak ni za njega. Za to vreme, ne sumnjajui ni najmanje da izaziva takvo zgraanje, zadovoljan i veseo kao uvek, koristei ono pravo da vodi glavnu re, koje oveku daje dan proveden negde van kue, g. Vesten se trudio da bude prijatan. Poto je odgovorio na enina pitanja kako je ruao i ubedio je da posluga nije zaboravila nijedno od njenih briljivih uputstava, i poto je ispriao politike ve-r sti koje je uo, preao je na jedno porodino saoptenje, za koje nije nimalo sumnjao da e biti vrlo zanimljivo za svakoga u sobi, mada je u prvom redu bilo upueno g-i Vesten. Pruio joj je jedno pismo bilo je od Franka, upueno njoj, uzeo ga je usput na poti i bio tako slobodan da ga otvori. Proitajte ga, proitajte ga, ree on, bie vam milo. Ima samo nekoliko redi nee vam trebati mnogo vremena. Proitajte ga Emi. Dve ene uzee da ga zajedno proitaju, a on je se-deo smeei se i priajui im za sve to vreme, malo tiim glasom, ali su ga svi vrlo dobro uli: Dakle, vidite, dolazi. Dobra vest, mislim. Sta kaete na to? Uvek sam vam govorio da e se on uskoro opet vratiti ovamo, zar nisam? Ana, draga moja, zar vam nisam uvek tako govorio, a vi niste hteli da mi veru-jete? Idue nedelje, vidite, bie u Londonu s i to najkasnije, besumnje, jer g-a eril je avolski nestrpljiva kad ma ta treba da se uini; vrlo je mogue da e stii tamo ve sutra ili u subotu. to se tie njene bolesti, o njoj, razume se, ne vredi rr govoriti. Ali sjajno je to e Frank opet biti s nama, tako blizu, u Londonu. Kad ve dou, oni e due ostati, a on e pola vremena provoditi kod nas. To sam upravo eleo. Dakle, prilino dobra vest, zar ne? Jeste li zavrili? Je li Ema sve proitala? Ostavite sad, ostavite, porazgovaraemo lepo 19 Ema 289drugom prilikom, sad nije vreme. Samo u, onako uzgred, pomenuti i ostalima tu okolnost. G-a Vesten se veoma obradovala. Nita je nije spreavalo da pokae tu radost i izgledom i recima. Bila je srena, znala je da je srena i da treba da bude sre-na. Izraavala je svoju radost toplo i otvoreno. Ema meutim, nije bila u stanju da bude tako reita. Ona je pomalo merila sopstvena oseanja pokuavala da oceni koliko je uzbuena, i inilo joj se da je u prilinoj meri. Ali je g, Vesten bio isuvie nestrpljiv da bi podrobno zapaao, suvie govorljiv ds bi traio od drugih da govore, te je bio vrlo zadovoljan onim to je kazala i ubrzo se odmakao dalje da bi i ostale prijatelje zadovoljio deliminim saoptenjem onoga to je ela soba ve morala uti. Dobro je to je bio siguran da se svako raduje, inae moda ne bi pomislio da su i g. Vudhaus i g. Najtli naroito ushieni. Posle g-e Vesten i Eme, oni su prvi imali prava da ih obraduje. Od njih bi produio do g-ce Ferfaks, ali ona je tako duboko utonula u razgovor sa Donom Najtlijem, da bi je nesumnjivo prekinuo. I zato je, naavi se blizu g-e Elten, koja nije bila zauzeta, morao s njom da otpone razgovor o tome pismu. GLAVA TRIDESET ESTA

Nadam se da u uskoro imati zadovoljstvo da vam pretstavim svog sina, ree g. Verten. Puna vere da on, izraavajui tu nadu, eli da joj osobito polaska, g-a Elten se osmehnu vrlo blagonaklono. Verujem da ste uli za nekog Franka erila, nastavi on, i da znate da mi je on sin, mada ne nosi moje ime. O, da, bie mi veoma milo da se s njim upoznam. Sigurna sam da gospodin Elten nee propustiti da ga odmah poseti, a oboje emo se radovati da ga vidimo u naem domu. Vi ste vrlo ljubazni. Znam da e Franku biti vrlo milo. Idue nedelje treba da doe u London, ako ne i ranije. Danas nas je obavestio pismom. Jutros sam usput podigao pisma i, videvi na jednom rukopis svog sina, usudio sam se da ga otvorim, mada nije bilo upueno meni ve gospoi Vesten. Ona se najvie s njim dopisuje, verujte. Meni gotovo nikad ne pie. I tako ste vi despotski otvorili pismo upueno njoj! O, gospodine Vestene (smejui se usiljeno), moram da se bunim protiv toga. Veoma opasan primer, odista! Mo-"'ni vas da ne dopustite svojim susedima da pou vaim stopama. Boga mi, ako to treba da oekujem, onda emo jni udate ene morati da gledamo kako da se snaemo. > gospodine Vestene, to od vas ne bih oekivala! Da, mi mukarci nita ne valjamo. Moraete da se Pripazite, gospoo Elten. U tom pismu nam kae vrlo Je kratko napisano u urbi, samo da bi nas obavestio ka nam da zbog gospoe eril svi odmah dolaze 291ti London: ele zime se nije dobro oseala i misli da je u Enskumu suvie hladno za nju; stoga e se, ne okle-vajui, preseliti na jug. Istina! Iz Jorkira, ini mi se. Enskum je u Jork-iru? Jeste, udaljeni su oko dve stotine osamdeset kilo-" metara od Londona: prilian put. Da, boga mi, prilian. Sto kilometara dalje nego od Mapi Grouva do Londona. Ali ta je daljina za bogate ljude, gospodine Vestene? Iznenadiete se kad ujete kuda sve moj zet, gospodin Sakling, ponekad juri. Neete mi verovati, ali jedne nedelje su on i gospodin Brag ili dvaput u London i vratili se menjajui etiri puta konje. Nezgodno je to je Enskum tako daleko, ree g. Vesten, jer gospoa eril, kako ujemo, nije bila u stanju ni nedelju dana da provede van postelje. Frank nam je u poslednjem pismu pisao kako se ali to je tako slaba da bez pomoi njegove i njegovog ujaka nije u stanju da ode u zimsku batu. To, znate, pokazuje veliki stupanj slabosti: ali je sad tako nestrpljiva da to pre stigne u London, da e u putu samo na dva mesia prenoiti tako Frank pie. Nene gospe nesumnjivo su neobino izdrljive, gospoo Elten; te morate priznati. Ne, nita vam neu priznati. Uvek sam na strani ene; zaista je tako. Pazite se, otkriete da sam u tora pitanju opasan protivnik. Uvek zastupam ene i, verujte mi, kad biste znali kako Selina sa strahom pomilja na spavanje u nekoj drumskoj gostionici, ne biste se udili to gospoa Ceril ini neverovatne napore da bi to izbegla. Selina kae da je to uasno, a ini mi se da sam i ja primila malo te njene osetljivosti. Ona uvek. nosi na put svoje arave; to je odlina predostronosl. Radi li gospoa eril tako? Budite uvereni da i gospoa eril ini sve ono to i ostale razmaene gospe. Gospoa eril ne bi Mela da za os tane ni za jednom gospom u Engleskoj... G-a Elten ga ivo prekide: O, gospodine Vestene. nemojte me pogreno shvatiti. Selina nije razmaena, verujte. Nemojte da zamiljate tako neto* * 282 Zar nije? Onda se ona ne moe meriti s gospoom il, koja je razmaena od glave do pete i nema joj ravne. G-i Elten se uini da je pogreila to je tako ustro odricala. Nije ni u kom sluaju elela da se veruje jtako njena sestra nije nimalo razmaena gospa;

moda se na taj nain pokazala neduhovita. Razmiljala je kako bi najbolje povukla svoje reci, kad g. Vesten produi: Ja ne marim mnogo gospou eril, kao to moda nagaate; ali ovo je samo meu nama. Ona mnogo voli Franka, te stoga neu ravo da govorim o njoj. Sem toga, sad nije zdrava, a to je, ustvari, kako ona sama kae, uvek bilo tako. Ne bih ovo svakome kazao, gospoo Elten, ali ne verujem mnogo u bolest gospoe eril. Ako je odista bolesna, zato ne ide u Bat, gospodine Vestene? U Bat ili u Klifton? Uvrtela je sebi u glavu da je Enskum suvie hladan za nju. Ustvari, verujem da joj je Enskum dosadio. Ovoga puta je ostala tamo due no ikad ranije, i sad se zaelela promene. To je zabaeno mesto. Vrlo lepo, ali zabaeno. Da kao Mapi Grouv, verovatno. Nema kue koja je dalje od druma nego to je Mapi Grouv. Svuda unaokolo je ogromna uma! ini vam se da ste otseeni od sveta potpuno usamljeni. A gospoa eril verovatno nema Selinino zdravlje i raspoloenje da bi uivala u toj vrsti samoe. Ili moda nema u sebi dovoljno duevnog bogatstva da bi bila kadra da ivi na selu. Uvek sam govorila da ena ne moe da ima suvie tog duevnog blaga i vrlo sam zahvalna to ga sama imam toliko da nimalo ne zavisim od drutva. Frank je u februaru proveo ovde dve nedelje. Seam se da su mi to kazali. Kad drugi put doe, videe da se drutvo u Hajberiju obogatilo jednim novim lanom; tojest, ako smem da kaem da se obogatilo. Ali on moda nikad nije uo da u svetu postoji jedno takvo stvorenje. Tim recima je i suvie glasno zatraila da joj se laska da bi prole nezapaene, te g. Vesten odmah uzvik-nu vrlo ljubazno: 293Draga moja gospoo! Samo ste vi u stanju da zamislite tako neto. Nije uo za vas! Verujem da u pismima gospoe Vestern u poslednje vreme nije bilo rei ni o em drugom sem o gospoi Elten. Izvrio je svoju dunost i mogao je da se vrati svome sinu. Kad je Frank otputovao, nastavi on, bilo je potpuno neizvesno kad emo opet moi da ga vidimo, i zbog toga nas je dananja vest dvostruko obradovala. Dola je sasvim neoekivano. Tojest, ja sam uvek bio duboko uveren da e on uskoro opet doi ovamo; bio sam ube-en da e se desiti neto povoljno, ali mi niko nije ve-rovao. I on i gospoa Vesten bili su ve sasvim klonuli duhom. 'Kako e nai naina da doe? Kako bi se moglo oekivati da e njegov ujak i ujna hteli da se odvoje od njega?' i tako dalje. Ja sam uvek oseao da e se desiti neto to e nam pomoi; taka je i bilo, vidite. Gospoo Elten, u svom ivotu zapazio sam ovo: da kad stvari jednog meseca idu naopako, sigurno se popravljaju idueg. Vrlo tano, gospodine Vestene, savreno tano. To isto sam uvek govorila izvesnom gospodinu u naem drutvu u vreme kad se udvarao, kad je, zato to stvari nisu ile onako kako treba nisu se razvijale onom brzinom koja je odgovarala njegovim oseanjima bio sklon da oajava i tvrdi da emo se, ako tako produimo, tek u maju okititi narandinim cvetom. Oh, koliko sam muke imala dok sam odagnala te mrane misli i ulila mu veselije poglede! Pa kola imali smo neka razoarenja zbog kola seam se, jednog jutra doao je sav oajan. Njenu priu je prekinuo slab napad kalja i g. Vesten istog asa ugrabi priliku da nastavi: Pomenuli ste maj. Gospoi erii su preporuili, ili je sama sebi preporuila, da upravo maj provede u nekom toplijem mestu no to je Enskum ukratko, da ga provede u Londonu, i tako sa zadovoljstvom oekujemo da e nas Frank celog prolea esto poseivati tano ono godinje doba koje bi ovek izabrao za to: dani skoro najdui, vreme blago i prijatno, uvek mami oveka da izie, a nikad nije suvie toplo za etnju. Kad je proli put bio, iskoristili smo vreme to smo bolje mogli, -li

294

je bilo mnogo kinih, vlanih i sumornih dana; znate, uvek je tako u februaru, i nismo mogli da uradimo ni pola od onog to smo nameravali. Sad emo moi. To e biti potpuno uivanje; ne znam, gospoo Elten, nismo li moda sreniji onda kad je neizvesno da li e doi, kad ga neprestano oekujemo danas ili sutra, svakog asa, nego kad je stvarno u kui. ini mi se da je tako. ini mi se da nam to duevno stanje prua vie zadovoljstva i uzbuenja. Nadam se da e vam se dopasti moj sin. Svi ga smatraju krasnim mladiem, ali ne oekujte neko udo. G-a Vesten mu je veoma mnogo naklonjena, i to mi je, kao to moete zamisliti, vrlo milo. Smatra da mu nema ravna. Uveravam vas, gospodine Vestene, da ne sumnjam ni najmanje da u o njemu stei povoljno miljenje. ula sam da mnogo hvale gospodina Franka erila. Istovremeno treba da primetim da sam od onih koji uvek sami donose svoj sud i nikad se ne povode slepo za drugima. Opominjem vas da u o vaem sinu misliti onako kakav utisak steknem. Ne volim da laskam. G. Vesten se zaneo u misli. Nadam se, ree on odmah, da se nisam pokazao strog prema jadnoj gospoi erii. Ako je bolesna, bilo bi mi ao da joj nanesem nepravdu, ali ona ima izvesne osobine zbog kojih mi je teko da o njoj govorim onako uzdrzljivo kako bih eleo. Ne moe biti da vi, gospoo Elten, ne znate da sam u srodstvu s tom porodicom i kako su sa mnom postupili; i, meu nama, oni su krivi za sve. Ona je bila potstreka. Da nije bilo nje, Frankova majka nikad ne bi pretrpela uvrede do kojih je dolo. Gospodin erii je ohol, ali to nije nita prema oholosti njegove ene; u njega je oholost mirna, lenja, dobro vas-pitana, koja nikom ne kod' i samo njega ini malice bespomonim i dosadnim; ali kod nje oholost prelazi u nadmenost i drskost. A oveku je tee da to trpi, jer ona ne moe da se pozove na svoje poreklo i porodine veze. Kad se udala za njega, bila je niko i nita, jedva se moglo rei da joj je otac gospodin; im je postala lan po-rodice erii, sve ih je prevazila gordim i uobraenim dranjem: ali ona, verujte mi, ona je skorojevi. 295Pomislite samo! Da, to mora da vas strano ljuti 1 Skorojevii su mi uasno odvratni. U Mapi Grouvu su mi se smuili ljudi takve vrste, jer u susedstvu ivi jedna porodica koja je mom zetu i sestri dodijala svojom uobraenou! Kad ste opisivali gospou eril, potsetili ste me odmah na njih. To su neki Tampenovi, koji su se nedavno nastanili tamo, imaju mnogo siromanih roaka, ali se vrlo visoko dre i oekuju da budu na ravnoj nozi sa starim porodicama. Ima najvie godina i po dana kako ive u Vest Holu; a kako su stekli bogatstvo niko ne zna. Doselili su se iz Birmingema, a znate, gospodine Vestene, od tog mesta ovek ne moe da oekuje mnogo. Birmin-gem ne daje mnogo nade. Uvek kaem da nekako ravo zvui. Ali se o Tapmenovima sa sigurnou ne zna nita vie, mada se mnogo tota nagaa, uveravam vas; pa ipak, sudei po njihovom ponaanju, oni oigledno smatraju da su ravni mom zetu, gospodinu Saklingu, koji je sluajno jedan od njihovih najbliih suseda. To je prosto strano. Gospodin Sakling, koji jedanaest godina stanuje u Mapi Grouvu, i iji je otac tu iveo pre njega tako bar verujem gotovo sam sigurna da je stari gospodin Sakling okonao kupovinu tog imanja pre svoje smrti. Tu su ih prekinuli. Sluili su aj, i g. Vesten, poto je kazao sve to je Meo, ubrzo iskoristi priliku da se udalji. Posle aja g. i g-a Vesten i g. Elten sedoe s g. Vud-hausom da igraju karte. Ostalih petoro ostadoe preputeni sami sebi; Ema se bojala da se nee najbolje zabavljati, jer nije izgledalo da je. g. Najtli najbolje raspoloen

za razgovor. G-a Elten je elela da se na nju obraa panja, koju niko nije hteo da joj pokloni, a Ema je bila tako uznemirena da bi najvie volela da uti. G. Don Najtli pokazao se govorljiviji od svog brata. Trebalo je da sutradan rano otputuje, pa uskoro ree: Pa lepo, Ema, ini mi se da nemam nita vie da vam kaem o deacima; dobili ste pismo od svoje sestre, i tu je, moemo biti sigurni, sve potanko objanjeno. Moja uputstva bie kraa od njenih i verovatno ne u istom duhu. Sve to bih imao da preporuim, obuhvaeno je ovim: nemojte da ih mazite i nemojte da ih kljukate lek ovima. 296 N . Nadam se da u vas zadovoljiti i u jednom i u drugom pogledu, ree Ema; jer u uiniti sve to mogu tia se dobro oseaju, to e za Izabelu biti dovoljno, a dobro oseanje iskljuuje lanu popustljivost i lekove. A ako vam dosade, poaljite ih kui. To e se vrlo verovatno desiti. Vi tako mislite, zar ne? Sveetan sam da e moda biti suvie buni za vaeg oca, ili e moda vama biti na teretu, ako vae drutvene obaveze budu i dalje rasle kao i dosada. Rasle! Naravno; sigurno uviate da se za poslednje pola godine mnogo promenio nain vaeg ivota. Promenio! Ne, zaista ne uviam. Nema sumnje da ee izlazite u drutvo nego ranije. Neka vam posvedoi ovo. Doao sam ovamo samo na jedan dan, a vi imate goste na ruku! Kad se to ranije dogaalo? Ili neto slino? Broj vaih suseda se poveava i vi se vie druite s njima. Nedavno ste u svakom pismu Izabeli opisivali neku novu zabavu; rukove kod gospodina Koula ili igranje kod Krune. Samo ve sbog Rendolsa, broj vaih izlazaka je povean. Da, ree njegov brat brzo; sve je to Rendols uinio. Vrlo dobro; i kako Rendols, pretpostavljam, verovatno nee imati manje uticaja no dosada, ini mi se da je mogue, Ema, da e vam Henri i Don ponekad smetati. Ako se to desi, molim vas poaljite ih kui. Ne, uzviknu g. Najtli; ne mora tako da se svri. Poaljite ih u Donvel. Ja u sigurno imati slobodnog vremena. Boga mi, veoma ste zanimljivi, uzviknu Ema. Volela bih da ujem koliko ima tih mojih mnogobrojnih zabava na koj niste i vi pozvani: i zato pretpostavljate a neu imati slobodnoo vremena da posvetim toj deci. A koji su ti silni moji izlasci? Jedan ruak kod Koulovih ^.ledna igranka o kojoj se govorilo i do koje nikad nije rv ^as rno'7'1 ^a rfl?"nipm fklirnaitii glavom prema 9- Donu Najtliju), imali ste sreu da ovde sretnete na 297okupu mnoge svoje prijatelje i morali smo primetiti koliko vas je to obradovalo. Ali (okreui se g. Najtliju) nisam u stanju da zamislim zato vi, koji znate kako sam vrlo, vrlo retko otsutna i dva sata iz Hartfilda predviate takav niz razonoda za mene. A to se tie mojih dragih malih sestria, moram da kaem ovo: ako tetka Ema nema vremena za njih, ne verujem da bi se bolje provodili kod ika Najtlija, koji je otsutan od kue pet sati na njen iedan sat, i koji, kad je kod kue, ili ita ili sreuje svoje raune. Izgledalo je da q. Najtli pokuava da se ne osmehne i to mu je lako polo za rukom, im mu se obratila g-a Elten. GLAVA TRIDESET SEDMA Emi nije bilo potrebno da dugo razmilja, pa da tano utvrdi kakve je prirode bilo njeno uzbuenje kad je ula tu vest o Franku erilu. Ubrzo se uverila da nije strahovala i nije se oseala nelagodno zbog sebe nego zbog njega. Njena naklonost je stvarno opala i svela se gotovo ni na ta neto o emu nije vredelo misliti. Ali bi bilo vrlo muno ako bi se on, koji je od njih dvoje

nesumnjivo, bio vie zaljubljen, vraao s istim vatrenim oseanjima koja je odavde poneo. Ako ga dva meseca otsutnosti nisu rashladila, njoj su pretstojale nevolje i opasnosti: bie potrebno da bude oprezna i radi sebe i radi njega. Nije htela da se ponovo zaljubi, a savest joj je nalagala da niim ne prui nade njegovim oseanjima. elela je samo da ga zadri od otvorene izjave ljubavi. Time bi se vrlo bolno zavrilo njihovo sadanje prijateljstvo. Pa ipak je nekako oekivala da e se neto odluno desiti. Imala je neko predoseanje da e prolee doneti neki preokret, neki dogaaj, neto to e izmeniti njen sadanji sreen i miran ivot. Nije prolo mnogo vremena, mada vie no to je g. Vestern predviao, a ona je dobila mogunost da stekne izvesno miljenje o oseanjima Franka erila. Porodica iz Enskuma nije stigla u London tako brzo kao to se za-Euljalo, ali je on vrlo brzo potom doao u Hajberi. Dojahao je na nekoliko sati jo nije mogao da ostane due. Ali kad je iz Rendolsa odmah doao u Hartfild, oiogla je da upotrebi svu svoju pronicljivost i da brzo utvrdi kakva su mu oseanja J kako ona treba da postupa. Susret im je protekao izvanredno srdano. Nije 299bilo sumnje da mu je veoma prijatno to je vidi. Ali je ona skoro u istom trenutku posumnjala da mu nije stalo do nje kao i ranije, da ne osea onu istu nenost. Paljivo ga je motrila. Bilo je jasno da je manje zaljubljen nego pre. Udaljenost, a verovatno i ubeenje da je ona ravnoduna, proizveli su tu veoma prirodnu i veoma povoljnu posledicu. Bio je veoma dobro raspoloen, spreman kao i uvek da pria i da se smeje. Ushieno je govorio o svojoj ranijoj poseti, vraao se na stare zgade, a nije mu nedostajalo ni izvesnog uzbuenja. Nije po mirnoi zakljuila da je sad ravnoduan: nije bio miran. Oigledno je bio kao na krilima i nije mogao da se smiri. Ma koliko da je bio ivahan, kao da ga ta ivost nije zadovoljavala. Ali njeno miljenje se potpuno utvrdilo kad je videla kako je on posle etvrt sata naputa i juri da obavi druge po-sete u Hajberiju. Video je vie starih poznanika prolazei ulicom nije se zaustavljao, zastao je samo na dve-tri reci ali je uobraavao da e oni biti razoarani ako ih ne poseti; i tako, mada bi eleo da ostane due u Hartfildu, mora da bei. Nimalo nije sumnjala da je sada manje zaljubljen, ali ni njegov nemir, ni to to je tako brzo otiao, nisu ukazivali da se sasvim izleio. Pomalo je bila sklona miljenju da se u tome krije njegov strah da ona opet ne zavlada njim i da je potajno resio da ne ostaje dugo s njom. Prolo je deset dana i to je ostala jedina poseta Franka erila Cesto se spremao i nameravao da doe, ali bi ga uvek neto spreilo, Njegova ujna nije mogla bez njega. Tako je bar on objanjavao u Rendolsu. Ako je bio sasvim iskren, ako se stvarno trudio da doe, moralo se zakljuiti da prelazak g-e eril u London nije doprineo ublaenju one upornosti i razdraljivosti koje su bile posledica njene boljke. Da je ona odista bolesna, bilo je vrlo sigurno; on je u Rendolsu izjavio da je u to ubeen. Mada je dobar deo toga moda poticao iz uobraenja, on je bio uveren, kad se seti kako je ranije izgledala, da je sad slabijeg zdravlja nego pre pola godine. Verovao je da bi se to negom i leenjem moglo otkloniti, ili bar da ona ima pred sobom jo dosta godina 300 ivota, ali, uprkos svim sumnjama njegovog oca, nije dao rei da je njena bolest samo uobraenje, niti da je krepka kao i uvek. Uskoro se pokazalo da joj London ne prija. Nije mogla podneti njegovu buku. ivci su joj neprestano bili uznemireni 'i patili su. Kad je proteklo deset dana u Rendols stie pismo njenog neaka koji je javljao o iz-meni u njihovim namerama. Odlazili su odmah za Rimond. G-i eril su preporuili jednog uvenog tamonjeg lekara, a i inae joj se to mesto svialo. Najmili su nametenu kuu na vrlo lepom mestu i oekivali da e ta promena dobro uticati na nju.

Ema je ula da je Frank oduevljeno pisao o tome, radujui se, izgleda, vrlo mnogo toj blagodeti to mu pretstoje dva meseca u kojima e biti tako blizu svojih dragih prijatelja, poto su kuu najmili za , maj i juni. Kazali su joj da je sad s najveim pouzdanjem pisao kako e esto biti s njima, skoro onoliko koliko bude eleo. Ema je zapaala kako g. Vesten tumai to njegovo radosno iekivanje. Smatrao je da je ona izvor sve te sree na koju njegov sin rauna. Ona se nadala da nije tako. Za dva meseca morae se pokazati ta je ustvari. Sam g. Vesten je nesumnjivo bio srean. Plivao je u radosti. To je bilo ba ono to je mogao poeleti. Sad e zaista imati Franka u svom susedstvu. Sta je etrnaest kilometara za mladog oveka? Sat jahanja. Stalno e dolaziti. U tom pogledu razlika izmeu Rimonda i Londona znaila je razliku izmeu mogunosti da se viaju stalno i da se ne vide nikako. Dvadeset etiri kilometra ne, dvadeset sedam mora biti punih sedam do ulice Manester to je ozbiljna prepreka. I kad bi mu uspelo da se izvue, ceo dan bi mu proao u putu ovamo i natrag. Biti u Londonu, to nije nita utenije ba kao da je u Enskumu. Ali Rimond je upravo na onom udaljenju koje je zgodno za vianje. Da je blie, ne bi valjalo. Blagodarei ovom prelasku postalo je odmah sigurno a e se ostvariti jedna dobra stvar igranka kod Krune. Nisu ni ranije na nju zaboravili, ali su brzo uvideli da je uzaludno pokuavati da se odredi dan. Me-Qutim, sad je igranka bila sasvim izvesna. Nastavljene u sve pripreme, a ubrzo posle prelaska erilovih u Ri301mond stiglo je od Franka pisamce u kojem je saoptavao da je promena ve znatno prijala njegovoj ujni, i da e on svakako moi da doe k njima na dvadeset etiri j sata, kad god budu hteli, pa je navaljivao da odrede to '", skoriji dan. ' Igranka g. Vestena postae stvarnost, Jo vrlo mala' dana razdvajalo je mladi svet u Hajberiju od sree. G. Vudhaus se pomirio sa sudbinom, Godinje doba olakavalo mu je tu nevolju. Maj je u svakom pogledu bio bolji od februara G-u Bejts su zamolili da provede to vee u Hartfildu, Demsa su na vreme obavestili, at" on se iz sveg srca nadao da ni dragom malom Henriju^; ni dragom malom Donu, nee nita biti dok draga Emai bude van kue. i GLAVA TRIDESET OSMA Nije nastupila nikakva nova nezgoda koja bi omela igranku. Taj dan se pribliio, osvanuo, i Frank eril, koga su elo jutro brino iekivali, stigao je, on glavom, u Rendols jo pre ruka, te je sve bilo obezbeeno. On i Ema nisu se jo videli po drugi put. Trebalo je da se sretnu u dvorani kod Krune, a to je bilo bolje nego u gomili sveta. G. Vesten ju je veoma usrdno molio da doe ranije, da stione odmah posle njih, da bi pre dolaska drugih ocenila da li su dvorane udeene onako kako treba; nije bila u stanju da ga odbije, i tako je morala da provede nekoliko tihih trenutaka u drutvu njegovog sina. Trebalo je da ona doveze Harijetu, i njih dve stigoe pred Krunu na vreme, poto je drutvo iz Ren-dolsa dolo dovoljno pre njih. Frank eril ih je, izgleda, oekivao; mada nije mnogo govorio, u oima mu se videlo da je reen da se divno provede. Zajedno su obili sve prostorije da bi videli da li je sve u redu, a nekoliko minuta docnije stigoe jo neki gosti. Ema se iznenaeno trgla kad je ula koije. Tako neutivo rano! htela je da uzvikne; ali ubrzo uvide da je to porodica jednog starog prijatelja, kja je, kao i ona, dola ranije, po naroitoj elji, da svojim miljenjem pomogne g. Vestenu; a za njima su ubrzo dola jo jedna kola s roacima, koje su umolili da stignu ranije, isto onako usrdno, ukazujui im time naroitu panju, i u Mom cilju. tak<~ da je izgledalo kao <ja e se uskoro moda polovina gostiju okupiti ranije Qa bi izvrila prethodni pregled. Erna otkri da se g. Vesten ne oslanja samo na njen i oseti da naklonost i prijateljstvo oveka koji ima

303 ukus.toliko dragih, prisnih prijatelja, ne pretstavlja najviu poast na lestvicama tatine. Njoj se dopadalo njegovo otvoreno ponaanje, ali joj se inilo da bi bio jaa linost da je malo manje prostosraan. Blagonaklonost prema svima, ali ne prijateljstvo sa svima, ini oveka onakvim kakav treba da bude. Takav ovek mogao bi da joj se dopadne. Gosti su obilazili unaokolo razgledali i ponovo izraavali pohvalno miljenje; a zatim, poto nisu imali ta drugo da rade, napravie neku vrstu polukruga oko kamina, da bi do poetka dragih razgovora na razne naine izneli svoje zapaanje kako je uvee vatra ipak vrlo prijatna, iako je maj. Ema saznade da nije g. Vesten kriv to broj njegovih savetnika nije jo vei. Oni su s* bili zaustavili pred vratima g-e Bejts i ponudili da povedu tetku i sestri-inu, ali su ove kazale da su Eltenovi obeali da e doi po njih. Frank je stajao kraj nje, ali se esto udaljavao; nije bio u stanju da ostane na jednom mestu, to je pokazivalo izvesno nespokojstvo. Osvrtao se, prilazio vratima, oslukivao dolazak drugih koija nestrpljivo oekujui da zabava pone ili plaei se da bude stalno pored nje. Pomenue g-u Elten. Mislim da uskoro treba da stigne, ree on. Veoma sam radoznao da vidim g-u Elten, toliko sam sluao o njoj. Verujem da je neemo dugo ekati. Zaue se neke koije. On odmah polete, ali vrativi se ree: Zaboravio sam da se ne poznajem s njom. Nikad nisam video ni gospodina ni gospou Elten. Ne treba da se istravam. Pojavie se g. i g-a Elten i svi izmenjae osmehe i utive pozdrave. A gospoica Bejts i gospoica Ferfaks? upita g. Vesten, osvrui se. Mislili smo da ete ih vi dovesti. Omaka je bila neznatna. Poslae kola po njih. Ema je radoznalo oekivala da uje prvo Frankovo miljenjej o g-i Elten; kakav su utisak ostavili na njega smiljenog otmeni kroj njene haljine i njeni blagonakloni osmesw| 304 poto su ga pretstavili, on joj je posvetio svu svoju panju i tako mu se pruila mogunost da donese svoj sud. Za nekoliko trenutaka kola se vratie. Neko pomenu kiu. Postarau se za kiobrane, ree Frank svome ocu. <fNe smemo da zaboravimo gospoicu Bejts, i otra. G. Vesten poe za njim: ali ga zadra g-a Elten da bi mu priinila zadovoljstvo i kazala ta misli o njegovom sinu, i to poe odmah, tako da je i mladi ovek, mada nije polako iao, jo mogao da uje. , Zaista, krasan mladi, gospodine Vestene. Znate da sam vam otvoreno kazala da u sama doneti svoj sud, i veoma mi je milo to mogu da kaem da mi se izvanredno dopada. Moete da mi verujete. Ja nikad ne laskam. Drim da je vrlo lep mladi, a ponaa se upravo onako kako ja volim i traim pravi je gospodin, nema u njemu nieg uobraenog ili fifirikog. Treba da vam kaem da su mi fifirii uasno odvratni jeza me hvata kad ih vidim. U Maol Grouvu ih nikad nismo trpeli. Idu na ivce gospodinu Saklingu i meni, i ponekad smo im kazivali vrlo otre rei. Selina ih mnogo bolje podnosi, ali ona je preterano blaga. Dok je govorila o njegovom sinu, g. Vesten joj je poklonio svu svoju panju, ali kad je prela na Mapi Grouv, seti se da su stigle gospe koje treba da pozdravi i veselo se osmehuiui urno ode. G-a Elten se okTete g-i Vesten. To su sigurno naa kola s gospoicom Bejts i Dejn. Na koija i konji su vanredno brzi! Mislim da se mi vozimo bre no iko drugi. Kako je oveku prijatno kad moe da poalje svoja kola po nekog prijatelja! ula sam da ste bili ljubazni da ponudite svoja, ali drugi put e to biti sasvim nepotrebno. Moete biti sigurni da u se o njima uvek Pobrinuti. G-ca Bejts i g-ca Ferfaks uoe u sobu u pratnji dva gospodina; izgleda da je g-a Elten smatrala da joj je isto kao i g-i Vesten dunost da ih doeka.

Tako je mo-9ao razumeti njene pokrete i korake svaki ko ih je po-fmatrao, kao Ema; ali se njene reci, reci svih njih, ubrzo 'zgubie u neprekidnoj bujici gce Bejts, koja ue govorei i zavri svoj govor tek nekoliko minuta poto je 20 Erua 305prila onom krugu pored vatre, im su se otvorila vrata uo se njen glas: Vrlo ste ljubazni! Ne pada nimalo. Ne mari nita. Ne bojim se za sebe. Vrlo jake cipele. A Dejn tvrdi... O! (im je prela prag), O! Ovo je odista sjajno! Ovo je divno! Odlino udeeno, boga mi. Nita niste zabora- . vili. Nisam mogla zamisliti. Tako lepo osvetljenol Dzejn, Dejn, pogledaj! Jesi li ikada videle ovako neto? Ob, gospodine Vestene, sigurno ste imali Aladmovu lampu. Dobra gospoa Stouks ne bi poznala svoju sobu. Videia sam je kad sam ula; stajala je u hodniku. 'Oh, gospoo Stouks', rekoh ali nisam imala vremena za vise, aaa joj prie g-a Vesten. Hvala, vrlo dobro, gospoo. Nadam se da ste dobro. Milo mi je to ujem Tako sam se plaila da nemate moda glavobolju! - Videla sam vas kako esto prolazite i znam da ste morali imati mnogo posla. Veoma se radujem to to ujem. ... Ah draga gospoo Elten, zahvaljujem vam mnogo na kolima, u pravi as; Dejn i ja sasvim spremne. Konji nas nisu ni trenutak ekali. Veoma udobne koije. Oh, gospoo Vesten, razume se da i vama dugujemo zahvalnost za isto to. Gsapoa Elten je bila vrlo ljubazna i poslala Dem jedno pisamce, a inae bismo prihvatile vau P^udu-Ali dve takve ponude za jedan dan Rekla sam^svojoj majci: 'Boga mi, majko, nikad nije bilo takvih :suseda. Hvala, mola mati je vanredno dobro. Otislaje do gospodina Vudhausa. Naterala sam je da ponese sal _ jer v ceri nisu tople svoj veliki, novi al, koji joj je poklonila gospoa Dikson prilikom svoje udaje Tako je dobra to se selila moje majke! Kupljen je u Vejmetu, znate, izabrala ga je gospoa Dikson. Bila su jos tri, Dzejn kae, izmeu kojih se malo dvoumila. Pukovniku Kambelu se vie svideo jedan maslinaste boje Draga moja Dzejn, jesi li sigurna da ti noge nisu vlane? Pale su samo dve-tri kapi, ali ja se mnogo bojim: gospodin Frank Cercil bio je vanredno.. . a bila je i jedna asura na koju je stala.. Nikad neu zaboraviti kako je bio utiv. Gospodine Cer-ile, moram da vam kaem da se naoari moje majke msu vie kvarile; spona nije vie ispadala. Moja majka cesto aovori o vaoj dobroti, zar ne, Dejn? Ne govorimo U esto o gospodinu Franku erilu? Ah, evo i gospoice 306 Vudhaus. Draga gospoice Vudhaus, kako ste? Vrlo dobro, hvala, sasvim dobro. Ova zabava kao da je u vilinskom carstvu. Tako je sve izmenjeno. Ne smem da laskam, znam (gledajui u Emu vrlo zadovoljno) to bi bilo neutivo; ali, boga mi, gospoice Vudhaus, vi izgledate. . . dopada li vam se kako se Dejn oeljala? Vi prosudite. Sama je uvila. Prekrasno ume da se oelja! Mislim da nijedan frizer iz Londona ne bi to bio u stanju. Ah, gle, doktor Hjuz i gospoa Hjuz. Moram za trenutak da priem doktoru i gospoi Hjuz. Kako ste? Kako ste? Vrlo dobro, hvala. Ovo je divno, zar ne? Gde je dragi gospodin Riard? O, evo ga. Nemojte da ga uzne-miravate. Mnogo mu je prijatnije da razgovara s mladim devojkama. Kako ste, gospodine Riarde? Videla sam vas pre neki dan kad ste projahali kroz grad. A gle i gospoa Otvej! I dobri gospoin Otvej, i gospoica Otvej i gospoica Karolina. Koliko prijatelja! I gospodin Dor i gospodin Artur. Kako ste? Kako ste svi? Vrlo dobro, moram da kaem. Nikad bolje. Kao da ujem jo neka kola? Ko to moe da bude? Vrlo verovatno potovani Koulovi. Boga mi, krasno je kad se ovek nae ovako meu prijateljima! A vatra je tako velianstvena da sam se sva ispekla. Neu kafu, hvala; nikad ne pijem kafu. Malo aja, molim vas, gospodine, docnije, nije hitno. O, evo ga donose. Sve je tako dobro! Frank eril se vrati na svoje mesto kraj Eme, koja je, im je g-ca Bejts zautala, morala da uje razgovor g-e Elten i ct-cp Ferfaks, jer su stajale malo iza nje. On se bio zamislio. Nije mogla da oceni da li i on uje. Poto, se veoma laskavo izrazila o Dejninoj haljini i izgledu to je ova orimila

utei i utivo g-a Elten je oevidno elela da i sama dobije pohvale pa otpoe: Kako vam se dopada moja haljina? Kako vam se dopadaju ukrasi? Kako me je Rajt oeljao? i nastavi s mnogobrojnim slinim pitanjima, na koje je Dejn odgovarala strpljivo i utivo. Zatim, gospoa Elten ree: Obino niko ne misli manje na odelo nego ja: ali u ovakvoj prilici, kad su sve oi uprte u mene, iz obzira prema Vestenovima, koji su ovu zabavu nesumnjivo priredili uglavnom u moju ast ne elim da zaostanem 23 drugima; vidim da, sem mene, malo njih ima biser. 20 307Dakle, kako sam ula, Frank eril je savren igra. Vi-deemo hoemo li se sloiti u igri. Frank Ceril je nesumnjivo krasan mladi. Mnogo mi se svia. U tom trenutku Frank poe da govori tako glasno da je Ema morala pretpostaviti da je uo slavopojke o sebi i nije eleo da ih dalje slua; glasovi ovih gospa za as se izgubie, da bi se u iduoj poivci opet zaule reci g-e Elten. G. Elten im je upravo priao, i njegova ena je uzviknula: Oh, najzad ste nas pronali u naem kutu, je li? Sad sam ba kazala Dejn kako ete nas sigurno traiti. Dejn! ponovi Frank eril iznenaeno i nezadovoljno. To je dosta slobodno, ali pretpostavljam da gospoica Ferfaks nema nita protiv. Kako vam se dopada gospoa Elten? upita Ema apatom. Nimalo. Nezahvalni ste. Nezahvalan! ta hoete da kaete? Zatim mu se lice razvedri u osmejak: Ne, nemojte ,da mi govorite. Neu da ujem na ta ste mislili. Gde je moj otac? Kad emo poeti s igrom? Ema nije bila u stanju da ga shvati; bio je nekako udno raspoloen. Ode da potrai oca, ali se brzo vrati s njim i s g-om Vesten. Zatekao ih je u maloj nedoumici koju je trebalo da izloe Emi. G-i Vesten je upravo palo na um kako treba da zamole g-u Elten da otvori igranku; kako ona to verovatno oekuje, to kvari njihovu elju da Emi daju tu poast; Ema hrabro saslua tu alosnu istinu. A koga emo igraa izabrati za nju? upita g. Vesten. Ona e smatrati da Frank treba da igra s njom. Frank se odmah okrete Emi i pozva se na njeno ranije obeanje; pohvali se da je zauzet, to je nailo na odobravanje njegovog oca a tada se pokaza da je g-a Vesten elela da urjravo on igra s g-om Elten i da je na njima da ga na to nagovore, to su vrlo brzo i uspeli. G. Vesten i g-a Elten poee prvi da igraju, a za njima g. Frank eril i a-ca Vudhaus. Ema je morala da ustupi prvenstvo g-i Elten, mada je uvek smatrala 308 ja je zabava prireena naroito zbog nje. To je bilo skoro dovoljno da se resi na udaju. Ovoga puta, sujeta g-e Elten nesumnjivo je bila potpuno zadovoljena; jer, mada je htela da pone s Frankom erilom, nije mogla nita da izgubi ovom prome-norn. G. Vesten je moda ugledniji od svog sina. Meu-timr i pored te male neprilike, Ema se s uivanjem osme-hivala, radosno gledajui kako se otmeni gosti pripremaju za igru i oseajui da joj pretstoji nekoliko asova neuobiajenog zabavljanja. Uznemirila se kad je videla da g. Najtli ne igra. Stajao je tu, meu posmatraima, gde mu nije mesto; treba da igra a ne da se uvrsti meu mueve, oeve i igrae vista, koji se prave da ih zanima igranka, dok ne ponu da igraju karte tako mladalaki izgleda! Moda to nigde ne bi dolo do izraaja vie nego tamo gde se postavio. Svojim visokim, snanim i pravim stasom izdvajao se izmeu krupnih oblika i povijenih ramena starijih ljudi, tako da se Emi inilo da mora svakom pasti u oi. Mislila je kako meu svim tim mladiima, izuzimajui njenog igraa, nema nijednog koji bi se mogao porediti s njim. On prie blie nekoliko koraka, i tih nekoliko koraka bili su dovoljni da pokau kako bi kao pravi gospodin, s uroenom otmenou igrao, kad bi se samo potrudio. Kad god bi mu uhvatila pogled, naterala bi ga da se

osmehne, ali je uglavnom bio ozbiljan. Volela bi da je imao vie volje za igranje i da mu se vie dopadao Frank eril. inilo joj se da je esto posmatra. Ne sme da uobrazi da on misli o njenom igranju; ali se ne plai, ako sudi o njenom ponaanju. Izmeu nje i njenog igraa nije bilo nieg to bi liilo na udvaranje. Vie su davali utisak veselih, dobrih prijatelja nego zaljubljenog mladia i devojke. Nije bilo sumnje da je Franku erilu stalo do nje manje no ranije. Na igranci je vladalo prijatno raspoloenje. G-a Vesten se nije uzalud briljivo starala i neprestano vodila rauna o svemu. Svi su izgledali sreni; ve u samom Poetku zabave vie puta su se ule pohvale kako je divna, to se retko deava pre no to se zabava zavri. Nekih znaajnijih dogaaja, koje bi trebalo zabeleiti, n']e bilo vie no to ih obino ima na takvim sastancima. Dogodilo se, meutim, neto to je Emi palo u oi. 309Poele su dve poslednje igre pred veeru, a Harijeta je ostala bez igraa jedina mlada devojka koja je sedela; broj igraa i igraica dotle je bio podjednak, pa se udila kako je neko mogao ostati van igre. Ali njenog uenja ubrzo nestade, kad ugleda g. Eltena kako se etka unaokolo. Nee pozvati Harijetu da igra s njim, ako mu ikako bude mogue da to izbegne: bila je uverena da nee i oekivala je da. e svakog asa umai u sobu gde su igrali karte. On, meutim, nije nameravao da urnakne. Pree u onaj deo dvorane ge su se okupili posmatraci, porazgovara s dvoje-troje, proeta se ispred njih, kao da je eleo da pokae kako je slobodan i kako je reen da to i dalje ostane. Nije propustio da proe upravo ispred g-ce Smit i da prie onima koji su se nalazili u njenoj blizini. Ema sve to vide. Jo nije igrala; prilazila je iz dna dvorane, i, prema tome, imala je vremena da pogleda oko sebe; okrenuvi samo malo glavu videla je sve. Kad je stigla na pola puta do prostora za igranje, elo t drutvo nalazilo joj se iza lea, te nije vie htela da s okree i posmatra. Ali je g. Elten stajao tako blizu d, je mogla da uje svaku re razgovora koji su tog asa vodili on i g-a Vesten; zapazi da i njegova ena, koja se nalazila odmah pored nje, ne samo da slua, ve ga i potstie znaajnim pogledima. Dobra i ljubazna g-a Vesten ustala je da bi mu prila i upitala ga: Zar neete da igrate, gospodine Eltene? na ta joj on hitro odgovori: Vrlo rado, gospoo Vesten, ako vi hoete da igrate sa mnom. Ja! O, ne nai u vam bolju igraicu no to sam ja. Ja ne urnem da igram. Ako gospoa Dilbert eli da igra, ree on, ui-nie mi veliko zadovoljstvo, veruite mi, jer e mi uvek biti veliko zadovoljstvo da zaigram s jednom starom prijateljicom kao to je gospoa Dilbert, mada ve poinjem da se oseam kao davno oenjen ovek za koga nije vie igranje. Gospoa Dilbert nema nameru da igra, ali tu sedi jedna mlada devojka koju bih volela da vidim kako igra gospoica Smit. Gospoica Smit of nisam zapazio. Vi ste veoma ljubazni... i da nisam davno oenjen ovek... ali 310 mene nije vie igranje, gospoo Vesten. Izvinite me. drugo bih vrlo rado uinio kako naredite ali za piene nije vie igranje. G-a Vesten ne ree vie nita; Ema je mogla da zamisli kako se iznenaena i poniena vratila na svoje jnesto. Eto to je tai g. Elten! Taj prijatni, ljubazni, paljivi g. Elten. Baci pogled oko sebe; priao je g. Najtliju, koji je stajao malo dalje, i spremao se za dui razgovor, izmeniujui sa svojom enom vesele osmehe. Ne htede vie da gleda. Sva je planula u dui, pa se plaila da iof se i lice ne zaari. Trenutak kasnije ugleda jedan prijatniji prizor g. Najtli je vodio Harijetu ka prostoru za igranje! Nikad nije bila vie iznenaena, retko kad vie ushiena, nego tog asa. Osetila je zadovoljstvo i blagodarnost, i radi Harijete i radi sebe, i s nestrpljenjem je oekivala da mu se zahvali. Mada se

nalazila daleko da bi mu neto kazala, njeno lice kazivalo je sve to, im mu je opet uhvatila pogled. On je igrao upravo onako kako je i oekivala, van-redno dobro; izgledalo bi da je Harijetu suvie posluila srea, da nije bilo ranijih neprijatnosti, i da se na njenom licu nije sada videlo kako sva uiva i koliko ceni tu panju. Pokazala se dostojna tog to je uinio za nju: poskakivala je vie no ikad, letela do na sred sobe i neprestano se osmehivala. G. Elten se povnrp u sobu gde su se igrale karte, vrlo glupog izgleda (kako je Ema pretpostavljala). Nije verovala da je okoreo koliko ' njegova ena, mada je sve vie liio na nju; a ona izrazi neto od svojih ose-anja. primetivi afasno svom igrau: Najtli se saalio na jadnu malu gospoicu Smit! Ba je dobroduan, Pozvae ih na veeru. Svi pooe; od tog asa mogla se uti g-ca Bejts, koja je bez prestanka govorila sve dok nije sela za sto i uzela kaiku. Dejn, Dejn, draga moja Dejn, gde si? Evo ti tvoje marame. Gospoa Vesten te moli da metne maramu. Kae da se plai da e biti promaje u hodniku, mada je sve uinjeno jedna vrata zakovana puno asura draga moja Dejn, zaista mora. Gospodine erile, oh! 311Veoma ste paljivi! Kako ste joj lepo stavili tu maramu! Tako sam zadovoljna! Krasna igranka! Da, draga, otrala sam kui, kao to sam kazala, da bi pomogla stara-majki da legne, i opet sam se vratila, i niko nije opazio da me nema. Otila sam ne govorei nita, kao to sam ti kazala. Staramajka je vrlo dobro, provela je divno vee s gospodinom Vudhausom. najvie su askali i igrali dame. Pre no to je pola, posluili su je ajem, kolaiima, peenim jabukama i vinom: imala je neve-rovatnu sreu u igri; raspitivala se mnogo za tebe, kako se zabavlja, i s kim si igrala. 'Oh!' rekla sam, .'neu da preduhitrim Dejn; kad sam otila, igrala je s gospodinom Dordom Otvejem; bie joj milo da vam sutra sve sama ispria: prvo je igrala s gospodinom Eltenom; ne znam ko e je jo pozvati, moda gospodin Viljem Koks'. Dragi moj gospodine, vi ste suvie ljubazni. Zar nema niko drugi koga biste radije poveli? Mogu ja i sama. Gospodine, vi ste veoma dobri. Pogledajte, Dejn s jedne, a ja s druge strane! Stanite, stanite, da se sklonimo malo, evo gospoe Elten; draga gospoa Elten, kako izglede! otmeno lepe li ipke! Sad emo svi za njom. Prava kraljica veeri! Lepo, evo nas u hodniku. Dva stepenika, Dejn, pazi. ima dva stepenika. Oh, ne, samo je jedan. Eto, bila sam ubeena da su dva. Kako je to udno! Bila sam uverena da su dva, a ima samo jedan. Nikad nisam videla neto tako lepo i udobno udeeno svuda svece. Priala sam ti o tvojoj babi, Dejn malo se oalostila. Peene jabuke i kolaii bili su na svoj nain izvrsni, zna, ali su prvo doneli paprika od teleih krezli sa parglama, a dobri gospodin Vudhaus, smatrajui da pargle nisu dovoljno kuvane, sve je vratio. A majka najvie voli krezle i pargle i tako se malo oalostila, ali smo se dogovorile da nikom ne govorimo o tome, da ne bi dolo do uiju drage ^ospoice Vudhaus, koja bi se mnogo uznemirila! A, ovo je sjajno! Zadivljena sam! Nisam mogla ni zamisliti ovako neto! Sve je tako lepo i svega u izobilju! Nisam videla nita slino otkako.-.. Lepo, gde emo esti? Gde emo esti? Ma gde, samo da Dejn ne bude na promaji. Nije vano gde u ja sedeti. Oh, da li preporuujete ovu stranu? Eto, boga mi, gospodine erile. . . samo to izgleda suvie dobro... ali kako 312 hoete. Ono to vi naredite u ovoj kui ne moe biti pogreno. Draga Dejn, kako emo se setiti i polovine onoga to smo jele da ispriamo babi? I supa! Boe! Ne bi trebalo da se tako brzo posluim, ali odlino mirie i moram da ponem. Ema je tek posle veere imala prilike da govori sa g. Najtlijem; kad su se svi opet okupili u dvorani za igranje, njene oi su ga neodoljivo pozvale da joj prie i primi njenu zahvalnost. ivo je osuivao postupak g. Eltena; to je neoprostiva neutivost: i pogledi g-e Elten dobili su svoj deo prekora.

Nisu nameravali da uvrede samo Harijetu, ree on. Ema, zato su vam oni neprijatelji? Posmatrao ju je s osmehom i pronicljivo; i, ne dobivi odgovora, dodade: Ona bar, izgleda, ne bi trebalo da se ljuti na vas, ma ta on inio. Na tu pretpostavku ne kaete nita, razume se, ali priznajte, Ema, da ste eleli da se on oeni Harijetom. Jesam, odgovori Ema, i to ne mogu da mi oproste. On odmahnu glavom, ali se pritom blago osmehivao i ree samo: Neu vas grditi. Ostavljam vas vaim sopstvenim mislima. Zar imate poverenja u te laskavce? Zar e mi moja sujetna priroda ikad rei da sam pogreila? Ne vaa sujetna priroda, nego vaa ozbiljna priroda. Ako vas jedna navede da pogreite, druga e vam to rei. Priznajem da sam se mnogo prevarila u gospodinu Eltenu. Ima u njemu neeg sitnog to ste vi otkrili, a ja nisam: bila sam duboko uverena da je zaljubljen u Harijetu. Dola sam do tog zahvaljujui nizu glupih greaka! Da bih vas nagradio to ste toliko priznali, rei u vam da biste .mu vi bolje izabali enu no to je sam uinio. Harijeta Smit ima neke izvrsne osobine, kojih je gospoa Elten potpuno liena. Skromna, otvorena i neizvestacena devojka svaki pametan ovek koji ima uKusa pretpostavio bi je takvoj eni kakva je gospoa 313Elten. Naao sam da je sa Harijetom mnogo lake razgovarati no to sam oekivao. Ema je bila veoma zadovoljna. Prekinula ih je g-a Vesten, koja ih je sve uurbano pozvala da opet igraju. Hajdete, gospoice Vudhaus, gospoice Otvej, gospoice Ferfaks, ta radite? Hajdete, Ema, dajte primer svojim prijateljima. Svi su se olenjili! Svi su zaspali. Spremna sam, ree Ema, kad god me pozovu. S kim ete igrati? upita je g. Najtli. Oekivala je jedan trenutak, a onda odgovori: S vama, ako me pozovete. Hoete li? ree on, pruajui joj ruku. Naravno da hou. Pokazali ste da umete da igrate i, najzad, mi nismo ustvari brat i sestra da to ne bi ilo. Brat i sestra! Svakako da nismo!

GLAVA TRIDESET DEVETA To malo objanjenje s g. Najtlijem priinilo je Emi veliko zadovoljstvo. Bila je to jedna od prijatnih uspomena s te igranke, u kojoj je sutradan ujutro uivala e-tajui po travnjaku. Mnogo se radovala to su se tako lepo saglasili u pogledu Eltenovih i to su im miljenja i o muu i o eni tako slina; a naroite joj se dopalo to je hvalio Harijetu i priznao joj mnoge dobre osobine. Ona nepristojnost Eltenovih, keja je nekoliko minuta pretila da joj upropasti to vee, posluila je kao povod za jedno od najveih zadovoljstava. A oekivala je od nje jo jednu prijatnu posledicu da e se Harijeta iz-leiti od svog zanosa. Nain na koji je Harijela govorila o ovom sluaju, pre no to su napustile dvoranu za igranje, ulivao joj je velike nade. Izgledalo je kao da je najednom progledala i uvidela da g. Elten nije ono vie bie za koje ga je smatrala. Groznica je' minula i Ema se nije morala plaiti da e njegova uvredljiva uti-vost uiniti da joj srce bre zakuca. Oslanjala se na El-tenove i njihovu pakost, da e svojim otvorenim omalovaavanjem dovoljno izleiti Harijetu. I eto, Harijeta se opametila, Frank Ceril nije suvie zaljubljen, g. Najtli nee da se svaa s njom: kakvo joj sreno leto pretstoji! Tog jutra nije oekivala da e videti Franka erila.

Kazao je da nee moi a dopusti sebi to zadovoljstvo da Se zaustavi u Hartfildu, poto mora da stigne kui do podne. Nije zaalila. Poto je sva ta pitanja u glavi sredila, promislila o njima i resila ih kako je najbolje umela, upravo je htela da se vrati u kuu i tako umirena da se potara za ona 315 dva maliana i za njihovog dedu, kad se otvori velika gvozdena kapija i u vrt uoe dve osobe koje nikad ma nje nije oekivala da vidi zajedno Frank eril i Ha- \ rijeta koja se oslanjala na njegovu miicu stvarno Ha[ rijeta! Trenutak docnije postala je uverena da se neto * neobino desilo, Harijeta j"e bila bleda i uplaena, a on ', je pokuavao da je razvedri. Od gvozdene kapije do \ ulaznih vrata nije imalo vie od dvadeset metara; ubrzo se sve troje nalo u predvorju, gde se Herijeta odmah srui u jednu naslonjau i izgubi svest. Kad mlada devojka padne u nesvest, treba je povra- j titi, treba dobiti odgovore na pitanja, treba razjasniti iz- j nenaenje. Takvi dogaaji su vrlo zanimljivi, ali neiz- j vesnost ne moe trajati dugo. Posle nekoliko minuta Ema i je znala sve. j . G-ca Smit i g-ca Bikerton, isto tako uenica u domu g-e Godar, koja je takoe bila na igranci, izile su zajedno u etnju i pole jednim putem drumom za Ri-mond, koji je izgledao dovoljno iv da bi se oseale bez-taedno, ali su se ipak na njemu uplaile. Otprilike na pola kilometra, iza Hajberija, ovaj put je naglo zavijao, a brestovi s obe strane pravili su gustu senku, te je u tom prilino dugom' delu bio veoma zaklonjen. Poto su mlade devojke zale malo dublje, odjednom su, nedaleko od sebe, na jednom irem proplanku sa strane, ugledale neku cigansku druinu. Jedno dete, koje je pazilo na put. prie traei milostinju; g-ca Bikerton, strano uplaena, vrisnu glasno, pozva Harijetu da poe za njom, potra uz jednu strmu kosu, pree preko niske ivice na vrh vi i pouri to je mogla bre preicom ka Hajberiju. Ali sirota Harijeta nije mogla za njom. Od igranja ose-ala je ,vrlo bolan gr u miiima, i im je pokuala da se uspne uz kosu, gr joj se povratio, tako jak, da je'1 ostala stojei sasvim bespomona; u takvom stanju, u uasnom strahu, nije mogla da se makne s mesta. Pitanje je kako bi se skitnice ponaale da su se devojke pokazale hrabrije, ali ovakvom pozivu za napad nije se moglo odoleti: Harijetu je ubrzo opkolilo nekoliko dece kojima se na elu nalazila jedna snana ena i jedan odrasli deak: Svi su oni vikali i ponaali se drsko, ako ne recima, a ono pogledima. Pfaei se sve vie i vie, 316 odmah ree da e im dati novaca, izvadi k'esu, dade jjn jedan iling i zamoli ih da ne trae vie i da je ne biraju. Tad je ve bila u stanju da se kree, mada samo polako, i pola je dalje. Ali su njen strah i kesa pret-gtavljali suvie jako iskuenje: ela rulja poe za njom, jjj tanije, opkoli je, traei jo. U takvom poloaju zatee je Frank eril: ona je drhtala i pregovarala, oni su se drali i pretili. Izvanredno srenim sluajem on je poao iz Hajberija neto docnije, i tako joj stigao u pomo u tom najteem asu. Jutro je bilo prijatno, pa se resio da poe peice, dok je konje ostavio da krenu drugim putem i sretnu ga na dva do tri kilometra po izlazu iz Hajberija. Kako je uoi tog dana bio uzajmio makaze od g-ce Bejts i zaboravio da ih vrati, morao je da se zaustavi kod njene kue i ue na koji trenutak: zato je zakasnio vie no to je nameravao. Poto je iao peice, niko ga od Cigana nije primetio dok im se nije sasvim pribliio. A tada sav strah koji su ona ena i deak uterali u Harijetu pree na Cigane. Ostavio ih je potpuno uplaene. Harijeta se grevito uhvatila za njega i, skoro onemela, imala je taman toliko snage da stigne db Hartfilda pre no to je uzbuenje nije sasvim svladalo. Njemu je palo na pamet da je dovede u Hart-fild; nije se setio ni jedne druge kue.

To je bila ela pria ono to je on saoptio i ono to je ona ispriala im se osvestila i progovorila. On nije smeo da ostane due, nego samo koliko da se uveri a joj je dobro: ve se vie puta zadrao i nije vie mogao ni trenutka da gubi. Poto je Ema obeala da e g-i Godar javiti da ne brine za Harijetu, i da e obavestiti <J. Najtlija da se u okolini nalaze takve osobe, on krenu dalje, praen svim zahvalnim blagoslovima koje je ona stigla da izrekne u ime svoje i svoje prijateljice. Ovakva pustolovina odlian mladi i divna de-vojka na ovaj nain zdrueni morala bi da pobudi iz-vesne pomisli i u najledenijem srcu i najstaloenijoj glavi. Tako se bar Emi inilo. Zar bi i neki lingvista, gra-^atiar, pa ak i kakav matematiar bili u stanju, vi-devi ono to je ona videla, ugledavi ih kad su se onako 2aJedno pojavili i uvi ta im se desilo, da ne oseti kako Su to okolnosti delovale; da ih naine naroito zanimlji317vim jedno drugom? A tek jedno stvorenje ive uobrazilje kao ona, koliko je vie moralo da bude obuzeto matanjima i predvianjima! Osobito onda, kad je ona u glavi ve izgradila temeli za takve zamisli. To je bilo neto izvanredno udno! Koliko se ona se-ala, nita slino se ranije nije desilo, nijednoj mladoj devojci u ovom mestu: nikakav slian susret, nikakvo slino uzbuenje. A sad se, eto, desilo, i to pravoj osobi, i ba u asu kad je ona druga osoba sluajno prolazila tuda i izbavila je! Nema sumnje da je to veoma udno! A znajui kako se oni oboje sad nalaze u pogodnom duevnom stanju, divila se jo vie. On je eleo da savlada svoju ljubav prema njoj, Er.:;, ona se upravo oporavljala od svoje zaluenosti za g. Eltenom. inilo joj se da sve to zajedno obeava najbolje posledice. Sigurno e ih ovakav dogaaj snano zbliiti. Za ono nekoliko trenutaka to se s njim porazgova-rala, dok je Harijeta bila. jo delimino u nesvesti, on joj je ispriao kako se prepala, kako je izgledala deti-njasta, kako je udno zgrabila jegovu miicu i privila se uz njega; videJo se kako ga je to zabavljalo i ushia-valo. A na kraju, kad je i Harijeta ispriala ta se dogodilo, izrazio je najee ogorenje zbog strane ludosti g-ce Bikerton. Ali sve je moralo da ide sopstvenim tokom, bez ikakvog potstreka ili pomoi. Resila je da ni prstom ne makne, ni reci da ne izusti. Ne, ne, dosta se meala u tue stvari. Od matanja, obinog, golog matanja, tete ne moe biti. To je samo elja. Preko toga ni u kom sluaju nee ii. Ema je isprva odluila da ocu ne kae ta se desilo, znajui koliko bi ga to zabrinulo i uplailo. Ali je ubrzo uvidela da se ovo nee moi sakriti. Za pola sata saznao je ceo Hajberi. Taj dogaaj bio je najprivlaniji upravo za one to najvie priaju mlad svet i nii stale. Sva omladina i sva posluga u Hajberiju uskoro se naslaivala ovom strahovitom veu. Igranka od prethodne veeri izbledela je pred priom. <"> Ciganima. Jadni g. Vud-haus je drhtao dok je sluao i, kao tc je Ema predviala, nije se smirio dok mu nisu obeale da nikad vie nee ii dalje od umarka. Uteio se kad su mnogi u toku dana doli.da pitaju kako su on i g-ca Vudhaus (jer njegovi 318 smei sn znali da on voli da se raspituju za njegovo zdravlje), kao i kako je g-ca Smit. On je onda s uivanjem odgovarao da su svi prilino slabo. Ovo nije bilo sasvim tano, jer se ona oseala savreno dobro, a ni Harijeta nije bila mnogo gore, ali ga Ema ipak nije ispravljala. Kao dete takvog oveka. ona je stvarno bila vrlo nezgodnog zdravstvenog stanja, jer gotovo nije znala ta_ znai biti bolestan: da on nije izmiljao bolesti, ne bi imao ta da kae o njoj, odgovarajui na raspitivanja. Cigani nisu ekali da ih vlasti pojure: pobegli su navrat-nanos. Mlade devojke iz Hajberija mogle su opet bez opasnosti da etaju, jo pre no to su stigle da se dobro uplae, a ceo doaaaj uskoro se sveo na neto beznaajno, izuzev za Emu'i njene sestrie: u njenoj mati je on ouvao svoje mesto, a Henri i Don su jo, svakoga dana, traili da im pria o Harijeti i Ciganima, i uporno su je ispravljali ako bi izmenila i najsitniju pojedinost u prvobitnoj prii.GLAVA ETRDESETA

Prolo je samo nekoliko dana posle tog doivljaja, kad Harijeta jednog jutra doe Emi nosei jedan paketi; poto je sela i oklevala malo, otpoe ovako: Gospoice Vudhaus ako imate vremena, elela bih neto da vam kaem; da uinim neku vrstu ispo-vesti a onda, znate, bie svreno. Ema se veoma iznenadi, ali je umoli da objasni. U Harijetinom dranju ogledala se izvesna ozbiljnost, iz koje je, isto koliko iz njenih rei mogla da nasluti da se deava neto izuzetno. Duna sam, a svakako i elim, nastavi ona da u ovoj stvari ne krijem nita od vas. Poto sam se, sreom u izvesnom smislu potpuno promenila, pravo je da vam to saoptim. Ne elim da govorim vie no to je potrebno: isuvie me je stid to sam se onako pokazala slaba i verujem da me razumete. Da, ree Ema, nadarr se da razumem. Kako sam mogla tako dugo da uobraavam. .. uz-, viknu vatreno Harijeta. Kao da sam bila luda! Sad ui njemu ne vidim nita naroito. Nije mi stalo da li u| ga sresti ili ne, ali mi je ipak milije da ga ne vidim; odista, zaobila bih ne znam koliko samo da ga ne sretnem. Ali ni najmanje ne zavidim njegovoj eni: niti joj se divim, niti joj zavidim, kao ranije. Ona je vrlo ljupka, nesumnjivo, i tako dalje, ali smatram da je rava i neprijatna; nikad neu zaboraviti kako me je gledala one veeri. Pa ipak, verujte mi, gospoice Vudhaus, ne elim joj zlo. Ne; neka budu sreni do kraja ivota, nee me to nijednog asa zaboleti; i da bih vas uverila da 320 govorim istinu, sad u unititi, ono to je trebalo odavno da unitim' slonije trebalo ni dV uvam fzrlam to vrlo v dobro (porumenela je dok je to govorila). Pa ipak, sad ' u unititi sve, a naroito elim da to uinim u vaem prisustvu, da biste mogli vide: kako sam se opametila. Zar ne moete da pogodite ta ima u ovom paketu? upita .ona stidljivo. Nemam pojma. Je li vam nekad neto dao? Nije ne mogu da to zovem poklonima; ali to su stvari koje sam vrlo mnogo cenila. Prui joj paket, i Ema proita ove rei na njemu: Najdrae dragocenosti, Zagolicala joj je radoznalost. Harijeta uze da razvije paket a ona je nestrpljivo po-smatrala. Uvijena u mnogo srebrne hartije, nalazila se jedna lepa drvena kutijica, izraena u Tanbridu, i Harijeta je otvori: bila je sva obloena najmekim pamukom, ali, sem pamuka, Ema vide samo jedno parence flastera. Sad se sigurag seate, ree Harijeta. Ne, zaista se ne seam. Boe! Nisam mislila da ste mogli zaboraviti ta se u ovoj istoj sobi desilo u vezi sa flasterom jednog od po-slednjih dana kad snio se u njoj nali. Bilo je to samo nekoliko dana pre no to sam.se razbolela od gusobolje, uoi polaska gospoe i gospodina Dona Najtlija; ini mi se upravo te veeri. Zar se ne 'Seate kako je posekao prst vaim novim perorezom, i kako ste mu savetovali da stavi flaster? Ali, poto ga vi niste imali kod. kue, a znali ste da ga ja imam, eleli ste da mu ja dam; i tako sam izvadila svoj flaster i otsekla mu par-e, ali je bilo suvie veliko, te je on otsekao jo malo i, pre no to mi je vratio ostatak, igrao se neko vreme njim. A ja, u svojoj, gluposti, nisam se mogla uzdrali da ga ne uvarn; sklonila sam ga da ga nikad ne upotrebim i smatrala kao veliko uivanje da ga s vremena na vreme pogledam. Draga moja Harijeta! uzviknu Ema pokrivi lice rukama i skoivi na noge. terate me da se stidim same sebe vie no to mogu da podnesem. Seam li se? Da, sad se svega seam; svega, svega sem toga da ste vi sauvali tu uspomenu; do ovog asa nisam o tome nita 21 Ema 321_______. ,,.^ aui.c. on, moji

gresi, moji gresi! A "za sve to vreme imala sam ga mnogo u depu! Jedna od mojih besmislenih prevara. Zasluujem da celog veka crvenim zbog toga. Pa ond;p (sedajui opet) produite; ima li jo neto? Zar ste odista imali pri ruci flastera? Verujte rnj da nisam nimalo posumnjala, kazali ste to tako prirodno, I tako ste, znai, uvali taj komadi flastera ka0 uspomenu na njega, ree Ema, oslobaajui se mal0 svog stida i udei se i zabavljajui se istovremeno; a u sebi dodade: Boe blagi, kad bih ja pomislila da stavim u pamuk komadi flastera koji je bio u rukama Franka Cer ila! Nikad ne bih bila kadra da to uinim. Evo, nastavi Harijeta, vraajui se opet svojoj kutiji, evo neeg to je jo dragocenije hou da ka, em to je bilo dragocenije jer je to stvar koja mu je stvarno pripadala, dok flaster nije nikada. Ema je bila radoznala da vidi to jo vee blago. Bio je to ostatak neke stare pisaljke, onaj deo bez grafita, Ovo je odista bilo njegovo, ree Harijeta. Zar se ne seate kako je jednog jutra zaboravila sam tano kog dana ali moda je bio utorak ili sreda pre onog veera, hteo da neto zapie u svoju belenicu; neto o pivu od omorike. Gospodin Najtlj mu je govorio kako se spravlja pivo od omorike, pa je hteo da to pribelei; ali je u njegovoj pisaljci bilo tako malo grafita da ga je ubrzo istroio i nije mogao da pie, pa ste mu vi uzajmlli drugu, a ova je ostala na stolu kao neupotrebljiva, je ja nisam isputala iz vida i. im am = ,,.,i- ^ 322

Kakav gospodin Elten! uzviknu Harijeta srdito. O, ne. . . i Ema samo uhvati ove reci, toliko iznad go-*$ spodina Eltena. ...? Tad se malo due zamisli. Da li da produi dalje? Da li d pree preko toga i napravi se kao da ni u ta ne sumnja? Ako tako uini, moda e Harijeta pomisliti da je neosetljiva ili ljuta; ili e, moda, ako ne progovori; ni

rei, to samo potstai Harijetu da joj kae isuvie; ai bila je odluno protiv svega to bi liilo na onu neuzdr-anost koja je ranije postojala, na one otvorene i este; razgovore o izgledima i mogunostima. Smatrala je da, je za nju pametnije da odmah kae i uje sve sto ima da se kae i uje. Prav put je uvek najbolji. Ve je bila resila dokle e ii, ako bi se poeo takav razgovor; bolje e biti za obe da to pre izrazi svoje razumno gledite.. Odlui se i otpoe ovako: Harijeta, neu se pretvarati da mi nije jasno ta ste Meli da kaete. Vi ste naumili ili, bolje vei, vervi-jete da se nikada neete udati zato to vam se ini da bi osoba koja e vam se moda svideti, po svom poloaju bila daleko iznad vas i ne bi vas uzela. Je li tako? On, gospoice Vudhaus, verujte mi, ne usuujem se da pretpostavljam. . . nisam toliko luda, odista. Ali mi ini zadovoljstvo da mu se divim iz daleka, da razmiv-j ljam kako je beskrajno bolji od svih ostalih, sa zahval-i nou, ushienjem i potovanjem, koje on toliko zaslu-^ zuje, naroito od mene. :'j Nimalo vam se ne udim, Harijeta. Usluga kojuj vam je uinio bila je dovoljna da vam zagreje srce. Usluga! Oh, to je bilo neto to mu nikad ne moc zaboraviti! Kad se samo setim toga i ta sam sve osetilJ u tom asu kad sam ga ugledala da mi prilazi, kako jl gospodski izgledao, a ja sam se, pre no to se poj a vic oseala tako jadna. Kakva promena! Kakva promena * jedan as! Od savrene nesree go savrene sree! To je sasvim prirodno Prirodno je i asno. Da, mi slini da je asno izabrati tako dobro i s takvom zahval nou. Ali ne bih bila u stanju da obeam da e taj izbo biti srean. Ne savetujem vam, Harijeta, da se zanosit njime. Ni najmanje ne jemim da e naklonost biti uza jamna. Razmislite ta ete. Moda bi bilo najpametnij $$ savladate svoja oseanja dok jo moete: u svakom sluaju, nemojte dopustiti da vas odvedu daleko,. ako - ni-ste uvereni da rnu se sviate. Promatrajte ga. Neka vam njegovo ponaanje Bude putokaz za vaa osecanja. Da- tem vam taj savet sada, zato to vam nikad vie neu o tome govoriti. Resila sam da se ni u ta ne meam. Otsad ne elim nita da znam o toj stvari. Neka niije jjne ne pree preko naih usta. Ranije smo mnogo gre-gile; sad emo biti oprezne. On je iznad vas, nema sumnje, i izgleda da tu postoje zamerke i prepreke vrlo ( ozbiljne prirode; ali ipak, Harijeta, i udesnije stvari su se deavale; bilo je brakova gde je nesklad bio vei. Ali, uvajte se, ipak ne bih htela da gajite veliku nadu, i ma kako se zavrilo, budite uvereni da ste time to ste svoje misli podigli k njemu pokazali da imate ukusa, a to u uvek ceniti. Harijeta je poljubi u ruku u nemoj i pokornoj za-hvajnosti. Ema je vrsto verovala de. takva ljubav ne bi bila rava za njenu prijateljicu. Podigla bi i oplemenila njenu duu i morala bi, je spasti od opasnosti ponienja. 324I GLAVA ETRDESET PRVA U tim matanjima, nadama i prieljkivanju osvanuo je u Hartfildu i mesec jun. U samom Hajberiju nije time dolo ni do kakvih vidnih promena. Eltenovi su jo govorili kako e im Saklingovi doi u posetu i objanjavali kako e upotrebiti njihove velike otvorene koije. Dejn Ferfaks se jo nalazila kod svoje staramajke, a poto su Kambelovi opet odloili svoj odlazak iz Irske i umesto sredine leta odredli da pou u avgustu, trebalo je, vero-vatno, da i ona ostane tu puna dve meseca due to-jest, ukoliko uspe da izbegne usluge preduzimljive g-e Elten i spase se da je protiv njene volje ne nateraju da primi neko divno mesto. G. Najtliju se iz nekog razloga, koji je sam najbolje znao, nesumnjivo jo vod poetka nije dopao Frank er-il, a sad mu se sve manje i manje sviao. Posumnjao je na njega da u svom udvaranju Emi nije sasvim poten. Izgledalo je

neosporno da eli da zadobije Eminu naklonost. Sve je ukazivalo na to: panja koju joj je posveivao, nagovetaji njegovog oca, uzdrljivo utanje njegove maehe, sve se slagalo jedno s drugim, reci, dranje, uzdrljivost, neuzdrljivost, sve je prialo istu priu. Ali dok su ga mnogi tako namenjivali Emi, a sama Ema ga poklanjala Harijeti, g. Najtli je posumnjao da on hoe da se zabavlja i sa Dejn Ferfaks. On nije shva-tao ta tu ima, ali je zapazio znake neke veze zmeu njih tako se bar njemu inilo znalce divljenja s njegove strane, za koje nije mogao sebe da ubedi da nemaju nikakvog znaaja, ma koliko eleo da izbegne greke Emine uobrazilje. Ema nije bila prisutna kad mu se 326 podozrenje prvi put probudilo. Nalazio se na ruku s porodicom iz Rendolsa i Dejn kod Eltenovih; tu je pri-jnetio njegov pogled upuen g-ci Ferfaks, vie no jedan pogled, koji je nekako izgledao neprilian od oveka Icoji se udvara g-ci Vudhaus. Kad se docnije opet nalazio u njihovom drutvu, nije mogao da zaboravi ono to je video; a nije se mogao oteti ni zapaanjima koja su jiu sem ako i s njim nije bilo kao s Kuperom i njegovim ognjem u suton: Ono to videh sam sam stvorio, - budila jo jae sumnje da izmeu Franka erila i Dejn postoji neka tajna naklonost, ak neki tajni sporazum. Jednog dana posle ruka otiao je do Hartfilda, kao to je esto inio, da tamo provede vee. Ema i Harijeta pole su u etnju i on im se pridrui. Pri povratku sre-toe jedno ire drutvo koje je, kao i oni, smatralo pametnim da ranije izie u etnju, poto je izgledalo da e pasti kia: to su bili g. i ga Vesten sa sinom, g-ca Bejts i njena sestriina, koji su se sluajno nali. Sad su svi poli zajedno i, kad su stigli do kapije Hartfilda, Ema ih je sve pozvala da uu i popiju aj, znajui da e se njen otac obradovati upravo takvoj poseti. Oni iz Rendolsa su odmah pristali, a i g-ca Bejts je posle dueg govora, koji je malo njih slualo, zakljuila da moe da prihvati taj izvanredno ljubazni poziv mile g-ce Vudhaus. Dok su ulazili u imanje proe g. Peri jaui. Gospoda poee razgovor o njegovom konju. Da, zbilja, ree pritom Frank eril g-i Vesten, ta je s namerom gospodina Perija da kupi kola? G-a Vesten se zaudi i ree: Nisam uopte znala da je to nameravao. Kako, pa od vas sam i uo. Pisali ste mi o tome pre tri meseca. Ja! Nemogue! Zbilja ste pisali. Savreno se seam. Pomenuli ste to kao neto to e se zaelo vrlo skoro ostvariti. Gospoa Peri je to nekome kazala i bila je veoma srena. Ona 327ga je ubedila, nalazei da mu mnogo kodi kad ovako izlazi po ravom vremenu. Mora biti da se. sad seate? Verujte mi, do ovog asa nikad nisam ula o tome. Nikad! Zbilja nikad! Zaboga, kako to moe biti? Sigurno sam onda sanjao ali potpuno sam bio ube-en... Gospoice Smit, kao da ste se zamorili. Mora da vam je milo to stiemo do kue. ta je to? Sta je to, viknu g. Vesten, o Perijn i njegovim kolima? Zar e Peri da kupi kola, Frane? Radujem se to mu sredstva to doputaju. Jesi li to od njega uo? Ne, oe, odgovori mu sin, smejui se, izgleda da nisam ni od kog uo. Vrlo udno! Zaista sam bio ubeen da je gospoa Vesten pomenula to u jednom od pisama koje mi je pisala u Enskum, pre vie nedelja, sa svim tim pojedinostima ali poto ona kae da nije ni slova o tome ula ranije, onda svakako mora da sam sanjao. Mnogo sanjam. U snovima vidim sve osobe u Hajbe-riju, kad nisam tu, i kad zavrim s najboljim prijateljima, onda poinjem da sanjam gospodina i gospou Peri.

Pa ipak je udno, prime ti njegov otac, da si sanjao tako sreen, povezan san o ljudima o kojima sumnjam da si mislio u Enskumu. Peri kupuje kola, ena ga nagovara na to brinui se za njegovo zdravlje ta-no ono to e se, ubeen sam, jednog dana i dogoditi; samo je jo neto malo rano. Kako neki put san izgleda verovatan! A drugi put je pun besmislica! U svakom sluaju, Frane, tvoi san pokazuje da misli na Hajberi i kad si daleko od njega. Ema, vi mnogo sanjate, zar ne? Ema ga nije mogla uti. Pourila je ispred svojih gostiju da pripremi oca za njihov dolazak, tako da je ovaj nagovetaj g. Vestena nije mogao dostii. Znate, da istinu kaem, viknu g-ca Bejts, koja je poslednja dva minuta uzalud pokuavala da doe do rei, ako ve moram da govorim o tome, ne moe se porei da je gospodin Frank eril moda. . . neu da kaem da on to nije sanjao. . . nema sumnje, i ja neki put sanjam najneobinije snove. .. ali, ako me pitate, moram priznati da je takva namera postojala ovog prolea: sama gospoa Peri pomenula je to mojoj majci, a i Koulovi sus znali, kao i mi ali to je bila tajna, niko drugi nije znao, .< 328 . . ''> I samo su se tri dana bavili tom milju. Gospoi Peri je ljiio mnogo stalo da on ima svoja kola i jednog jutra je divno raspoloena dola mojoj majci, mislei da ga je ubedila. Dejn, zar se ne sea kako nam je to baka priala kad smo stigle kui? Zaboravila sam gde smo to bile izile u etnju verovatnp do Rendolsa; da, mislim do Rendolsa. Gospoa Peri je uvek osobito voleia moju majku a zaista ne znam ko je ne voli i pomenula joj je to u poverenju. Naravno, nije imala nita protiv da ona kae nama, ali nije trebalo da ide dalje: i od tog dana pa do danas nisam nikom ivom kazala. Ipak, neu ba da tvrdim da nikad nisam nita nagovestila, jer znam da mi neki put neto izleti a da i ne primetim. Priljiva sam, znate, prilino sam priljiva, i ponekad mi se omakne neto to ne bi trebalo. Nisam kao Dejn; voleia bih da sam takva. Mogu da jemim da ona nikad ni najmanju stvar nije izbrbljala. Gde je ona? O! tu je iza nas. Savreno se seam kad je dola gospoa Peri. Zbilja neobian san! Ulazili su u predvorje. Jo pre g-ce Bejts, g. Najtli je pogledao na Dejn. Od lica Franka erila na kojem je, kako mu se uinilo, proitao zabunu priguenu ili prikrivenu smehom, okrenuo se i nehotice njenom licu: ali ona je zaista izostala i suvie se zabavila oko svog ala. G. Vesten je uao. Druga dva gospodina saekala su na vratima da je propuste. G. Najtliju se inilo da je Frank eril reen da uhvati njen pogled izgledalo je da je motri paljivo, ali uzalud, ako je zaista tako bilo. Dejn proe izmeu njih u predvorje i ne pogleda ni jednoga. Nije bilo vremena za dalje primedbe ili objanjenja. G. Najtli se morao pomiriti s priam o snu i esti s ostalima oko velikog, modernog, okruglog stola, koji je Ema unela u Hartfild i koji je samo ona bila kadra da tu stavi i ubedi oca da se slui njim, umesto malim Pembrokom na kojem su se ounih etrdeset godina tiskali tanjiri prilikom njegova dva svakodnevna obeda. aj je protekao u ugodnom raspoloenju i niko se nije urio da poe. Gospoice Vudbaus. ree Frank eril, poto je pregledao jedan sto iza svojih lea. koji mu je bio na doznaku ruke, jesu li vai sestrii odneli svoje azbune , kocke onu kutiju sa slovima? Obino je ovde stajala.

Gde je? Ovo vee izgleda sumorno i vie potsea na zimu nego na leto. Jedno jutro sam se grdno zabavljao s tim slovima. Zeleo bih da vam opet postavljam zago-' netke za re^vanje. Emi se svideo predlog, Donela je kutiju i po stolu se ubrzo rasue slova s kojima su, izgleda, uglavnom samo njih dvoje hteli da se zabavljaju. Brzo su sastavljali zagonetke jedno drugom, kao i svakom ko je hteo da ih reava. G. Vudhausu, koji se esto alostio kad bi g. Vesten ponekad uvodio neke ivlje igre, ova igra se naroito dopadala zato to je bila tiha, i on je sad zadovoljno sedeo i setno se vajkao to su jadni mali deaci otili, ili je s puno nenosti, dohvativi koje bilo slovo koje bi zalutala blizu njega, pokazivao kako ga je Ema lepo ispisala. Frank eril stavi jednu re pred g-cu Ferfaks. Ona se obazre ovla oko stola i poe da reava. Frank je sedeo do Eme, Dejn naspram njih, a g. Najtli ih je sa svoga mesta sve gledao i trudio se da to vie vidi, a da se to manje primeti da on posmatra. G-ca Ferfaks pronae traenu re i, osmehnuvi se lako, gurnu je od sebe. Ako je htela da je odmah izmea s drugim slovima i skrije od pogleda, onda je trebalo da gleda na sto umesto preko stola; ovako, re je ostala nepomeana i Harijeta, koja je udno traila nove reci za reavanje i nije ih nalazila, uze odmah ovu i dade se na posao. Seela je do g. Najtli-ja i obratila se njemu za pomo. Traena re bila je GREKA. Kad je to Harijeta oduevljeno proglasila, Dejn Se zarumenela, ime je ova re dobila izvestan smisao koji se inae nije video. G. Najtli je to povezao s onim snom, ali nije mogao da shvati ta sve to znai. Kako je njegovu ljubimicu mogla tako da izneveri uzdrljivost i opreznost! Bojao se da se nije zaljubila. Na svakom koraku nailazio je t*a neiskrenost i pretvaranje. Ta slova su samo sredstvo za udvaranje i obmanu. Tu deju igru Frank eril upotrebljava da bi prikrio neku svoju, ta-janstveniju igru. Produio je da ga posmatra, vrlo ogoren; a posma-trao je i njegove dve zaslepljene prijateljice s velikim strahom i nepoverenipm. Primetio je kako je on spremio za Emu jednu krau re i pruio je, gledajui u nju 330 smerno i lukavo. Video je kako je Ema brzo odgonetnula i kako joj se to uinilo neto vrlo zabavno, mada je nala da zbog neeg treba da ga prekori, jer je kazala: Gluposti! Stidite se! uo je kako je Frank eril zatiru rekao pogledavi prema Dejn: Da joj dam ta mislite? i isto tako jasno je

uo kako se Ema vatreno i uz smeh protivi; Ne, ne, ne smete, nikako ne smete. Ipak je uinio. Ovaj zaljubljivi mladi, koji je, kako izgleda, voleo bez nenosti i udvarao se ne pokazujui elju da se dopadne, prui odmah ovu re g-ci Ferfaks i naroito ozbiljne i utivo zamoli je za reenje. G. Najtli, strano ljubopitljiv da dokui koja je to re, grabio je svaki trenutak da baci na nju pogled, i nije dugo prolo dok je video da je reenje DIKSON. Dejn Ferfaks je, izgleda, pogodila kad i on; ona je, nema sumnje, vie razumevala ono skriveno znaenje, onaj vii smisao tih est tako poredanih slova. Oevidno joj to nije bilo milo. Digla je pogled i, videvi da je posmatraju, pocrvenela je vie no to je ikad imao prilike da je vidi i rekla samo: Nisam znala da su i lina imen? doputena. Gurnula je Ijutito slova od sebe, kao reena da se vie ne uputa u pogaanje bilo koje reci koju bi joj ponudili. Okrenula je glavu od onih koji su izvrili taj napad i pogledala svoju tetku. Da, sasvim tano, mila moja, uzviknu ova, mada Dejn nije izustila ni reci. Upravo sam isto to htela da kaem. Zbilja je vreme da poemo. Sputa se vee i sta-ramajka e se pitati gde smo. Dragi gospodine, vi ste veoma ljubazni. Zaista moramo ve da vam poelimo laku no. Dejn je bila spremna da krene, kao to je njena tetka i zamiljala. Odmah se die i htede da se udalji od stola, ali su u istom asu ustali i drugi, pa nije mogla da se izvue. G. Najtliju se uinilo da joj je neko paljivo pruio jo nekoliko slova, ali ih je ona odluno odgurnula ne pogledavi. Pptom je potraila svoj al i Frank eril ga je traio. Sputao se mrak, u sobi su se svi pokrenuli, te g. Najtli nije zapazio kako su se rastali. On je ostao u Hartfildu poto su svi otili, glave pune onog to je video: toliko pune da mu se uinilo, kad su se svee pojavile da mu pomognu u posmatranju, 331da mora jeste, nesumnjivo mora, kao prijatelj brian prijatelj da nagovesti neto Emi, da je poneto upita. Nije mogao da je gleda u takvoj opasnosti a da ne pokua da je sauva. To mu je dunost. Molim vas, Ema, ree on, smem li da upitam, kakva se to velika zanimljivost i bolna aoka krila u onoj poslednjoj rei koju ste vi i gospoica Ferfaks dobile da resite? Video sam tu re i rad bih da znam kako je to ona tako zabavna jednoj osobi, a tako neugodna drugoj? Ema se strano zbunila. Nije mogla da mu kae pravo objanjenje, jer, mada njene sumnje ni najmanje nisu otklonjene, ustvari se stidela to ih je uopte ikad iznela.O! uzviknu ona, oevidno pometena. Nita to nije znailo: obina ala meu nama. Izgleda da je to bila ala samo za vas i gospodina erila, odgovori on ozbiljno. Nadao se da e ona jo neto rei, ali je ona utala. Lake joj je bilo da se naini uposlena oko ma ega, nego da govori. Neko vreme sedeo je u nedoumici. Pomiljao je na razne nezgode. Ovo je uplitanje u tue stvari beskorisno uplitanje. Iz tog to se Ema zbunila, i to je priznala izvesnu prisnost izmeu njih, moglo se zakljuiti da je svoje srce ve poklonila. Ipak je hteo da govori s njom. Duan je da se, radi njenog dobra, izloi ma emu to bi dolo kao posledica neeljenog upli-tanja; radije e sve nodneti, nego da se docnije seca kako je propustio da joj pomogne u takvoj stvari. Draga moj? Ema. ree on najzad, ozbiljno i blago, mislite li da vam je savreno jasno u kojem se stepenu prijateljstva nalaze gospodin i gospoica o kojima smo govorili? Gospodin Frank Ceril i gospoica Ferfaks? O, da, savreno. Zato sumnjate u to? Zar nikad niste imali povoda da pomislite da se ona njemu naroito svia, ili on njoj?

Nikad, nikad! mviknu ona ivo, bez ikakvog okle-vanja. Nikad, ni za dvadeseti deo sekunde nije mi takva misao proletela kroz glavu. A kako je to vama moglo pasti na pamet? 332 U poslednje vreme uinilo mi se da zapaam znake naklonosti izmeu njih; izvesne znaajne poglede, koji, kako mi se inilo, nije trebalo da budu primeeni od ostalih. O, vi me sjajno zabavljate! Ushiena sam to,vidim da ponekad i svojoj mati, doputate da luta. Ali nije tako ao mi je da vas zaustavljani pri vaem prvom pokuaju, ali zbilja nije tako, Uveravam vas da nema naklonosti izmeu njih; a oni prividni znaci koji su vas prevarili, nastali su iz izvesnih osobitih okolnosti, iz ose-anja sasvim druge prirode ali mi je nemogue da ih tano objasnim; ima u tome dosta besmislice, a ono to se moe saoptiti, to, ima smisla, je ovo: nemani govora o nekoj naklonosti ili divljenju jednog prema drugom. Tojest, ja pretpostavljam da je tako s njene strane, a mogu da tvrdim da je tako s njegove. Tvrdim da je gospodin ravnoduan. Govorila je tako pouzdano da se g. Najtli pokolebao, tako zadovoljno da je uutao. Veoma se raspoloila i elela je da produi razgovor, da uje pojedinosti o njegovom podozrenju, da joj on opie svaki pogled i kae potanko sve, gde je i kako je bilo, jer se time silno zabavljala. Ali on nije bio tako veseo. Zakljuio je da nije kadar da joj pomogne, a suvie sp uzrujao da bi mogao da razgovara. Da ne bi ta uzrujanost prela u pravu vruicu, kraj vatre koja je kod razneenog g. Vudhausa morala da gori skoro svake veeri u godini, on se ubrzo urno oprosti i poe peice svom hladnom i samotnom domu u Donvelu.GLAVA ETRDESET DRUGA Poto je dugo ivelo u nadi da e ga g. i g-Sa Sakling posetiti, hajberisko drutvo je moralo da pretrpi razoarenje kad je ulo da ovi nee moi da dou pre jeseni. Zasada njihova duhovna riznica nee imati prilike da se obogati takvim novostima sa strane. U svakodnevnoj iz-meni vesti morae opet da se ogranie na one druge predmete, koje je za kratko vreme dopunio dolazak Saklingovih: poslednje izvetaje o g-i Ceril, o ijem se zdravlju svakog dana ulo neto drugo, i stanje g-e Vesten, iju e sreu, kao to se svako mogao nadati, dolazak deteta uveati, kao to su svi njeni susedi bili sreni kad su saznali da se oekuje taj dogaaj. G-a Elten bila je veoma razoarana. To je znailo da se moraju odloiti mnoga zadovoljstva i sveanosti. Morae da prieka s pretstavijanjem i upoznavanjem, a o svim nameravanim izlascima moe samo da pria. Tako joj se u prvi mah uinilo ali, poto je malo razmislila, uvide da se ne mora sve ostaviti za kasnije. Zato ne bi napravili izlet do Boks Hila, iako Saklingovi nisu dosM Najesen opet mogu tamo da odu s njima. Reseno je da idu do Boks Hila. Svi su odavno znali da se sprema taj izlet- on je ak dao povoda za jo jedan. Ema nije micao bila na Boks Hilu; elela Je da vidi ono to su svi smatrali da vredi videti, pa se ona i g-a Vesten sloie da izaberu jedno lepo jutro i da se odvezu tamo. Pustile bi samo dvoie-troie izbranih da im se pridrue, i sve je trebalo da se obavi tiho, nerazmetljivo i gospodski beskrajno otmenije od bunih priprema Eltenovih i Safcim-govih, koji su obavezno nosili jelo i pie i sve sto treba da bi sveano ruali na travi. 334 O tome su se tako lepo sponazumele, da se Ema morala iznenaditi i malo naljutiti, kad joj je g. Vesten saop-tio da je predloio g-i Elten poto su je njena sestra i zet izneverili da se dva drutva udrue i pou zajedno. Poto je g-a Elten to vrlo rado prihvatila, tako e i biti, ako ona nema nita da zameri. Ali, poto je ona mogla da zameri samo zbog toga to ne trpi g-u Elten, to je g. Vesten morao vrlo dobro da zna, nije vredelo da to ponovo istie: ne bi mogla nita da kae da njemu ne prebaci, a to bi oalostilo njegovu enu, te je, prema tome, bila primorana da pristane na neto to bi veoma elela da izbegne, neto to e je verovatno izloiti ak i

tom ponienju da je smatraju lanom drutva g-e Elten! Bila je uvreena u svim svojim oseanjima; pokazala se uzdrljiva i naizgled se pokorila, ali je zato u sebi strogo sudila o tvrdoglavoj i dobroudnoj naravi g. Vestena. Radujem se to odobravate ono to sam uinio, ree on mirno. Verovao sam da e tako biti. Ovakvi izleti ne vrede nita ako nema mnogo uesnika. Drutvo nikada ne moe da bude suvie veliko. Veliko drutvo je sigurno da e se zabavljati. A ona je na kraju krajeva dobra ena. Ne bismo mogli da je ne pozovemo. Ema nita glasno ne odree, a u sebi se ni sa im ne sloi. Bila je sredine juna i vreme lepo; g-a Elten je nestrpljivo oekivala da se odredi dan i da se s g. Veste-nom dogovori o piti s mesom i hladnoj jagnjetini, kad jedan povreeni konj baci sve u alosnu neizvesnost. Moda e protei nedelje, a moda samo nekoliko dana dok konj ne ozdravi, i zato se nisu usuivali da se pripremaju, pa svuda zavlada ama. Duevno bogatstvo g-e Elten nije pomoglo u ovom iznenadnom sluaju. Zar to nije strano neprijatno, Najtli? uzviknu ona. Vreme je divno za izlete! Ta odlaganja i razoarenja ba su odvratna. ta da radimo? Ako ovako nastavimo, leto e proi i neemo nita uiniti. Verujte mi, prole godine u ovo vreme ve smo napravili divan izlet iz Mapi Grouva u Kings Veston. 335Najbolje napravite izlet do Donvela, odgovori g-Najtli. To moete i bez konja. Doite da probate moje jagode: brzo e sazreti. / Ako g. Najtli nije poeo ozbiljno, morao je tako da nastavi, jer je njegov predlog oduevljeno prihvaen i njeno Oh! To bih od svega najvie volela jasno se ogledalo ne samo u recima nego i u dranju. Donvel je bio uven sa svojih leja s jagodama, koje su posluile kao izgovor za poziv. Ali nikakav izgovor nije bio potreban: dovoljne bi bile i leje kupusa da privuku ovu gospou koja je samo elela da nekud ide. Nekoliko puta mu je obeala da e doi mnogo vie no to je bilo g potrebno bila je vanredno zadovoljna tim dokazom prisnosti, tim laskavim recima kojima je izdvajao nju od drugih, kako je ona smatrala. Moete raunati na mene, ree ona; sigurno u doi. Odredite dan i doi u. Dopustiete mi da dovedem Dejn Ferfaks? Ne mogu da odredim dan, ree on, dok ne razgovaram jo s nekima, koje bih eleo da pozovem kad i vas. O, ostavite sve to meni; dajte mi samo carte-blan-che. Ja u biti pokroviteljka. Za sve u se postarati. Doveu svoje prijatelje. Nadam se da ete dovesti Eltena, ree on; ali vas neu uznemiravati da ppzivate ostale. O, sad izgledate vrlo prepredeni; ali razmislite I ne treba da se plaite da ia mene prenesete svoju vlast. Ja neu odabrati drutvo onako kako bi to neka mlada devojka uinila. Udate ene, znate, moete bezj ikakve opasnosti da ovlastite. Za sve u se postarati. Prepustite sve meni. Ja u vam pozvati goste. Ne, odgovori on mirno, postoji samo jedna ena na svetu kojoj bih dopustio da pozove koga hoe u Don-vel, a ta je... Gospoa Vesten, valjda, prekide ga g-a Elten malo tivreeno. Ne gospoa Najtli; i, dok nje jo nema, sam u se. brinuti za te stvari. Ah. udno ste vi stvorenje! uzviknu ona, zadovoljna to joj nikog nije pretpostavio. Vi ste aljivdija 338 i-am i moete da kaete ta hoete. Pravi aljivdija. Dobro, doveu Dejn Dejn i njenu tetku. Ostale preputam vama. Nemam nita protiv da se naem s porodicom iz Hartfilda. Nemojte se ustezati, znam da ste im privreni. Vi ete ih izvesno nai kod mene, ako uspem da ih nagovorim, a vraajui se kui svratiu kod g-e Bejts.

To je nepotrebno; viam Dejn svakog dana ali kako hoete. Znate. Najtli, treba da doemo pre podne; sasvim jednostavno. Ja u staviti veliki eir a u ruci u imati korpicu. Evo evo verovatno ovu korpicu s ruiastom vrpcom. Nita ne moe biti jednostavnije, vidite. A Dejn e imati istu takvu. Nee biti ukoeno i sveano neka vrsta zabave u prirodi. Setaemo po vaem vrtu, sami bfati jagode i sedeti pod drveem. A ako jo neim budete hteli da nas posluite, izneemo sve to napolje, sto emo postaviti negde u senci, znate. to je mogue prirodnije i jednostavnije. Zar i vi ne mislite tako? Ne sasvim. Ja smatram da je prirodno i jednostavno da sto postavim u trpezariji. Mislim da e gospoda i gospe najbolje odrati prirodnost i jednostavnost u ponaanju ako jedu u sobi, okrueni poslugom i nameta-jem. Kad vam dosadi da jedete jagode u vrtu, nai ete hladnog peenja u kui. Dobro, kako hoete; samo nemojte da spremate neto mnogo. I jo neto; moemo li vam ja i moja domaica pomoi svojim savetima? Molim vas, budite iskreni, Najtli. Ako hoete da govorim s gospoom Hodis, ili da pregledam neto... Nemam nikakvu elju u tom pogledu, hvala vam. Dobro ali ako iskrsnu neke tekoe, moja domaica je vanredno vesta. Zakleo bih se da i moja smatra sebe isto tako vestom i da bi prezrivo odbila ma iju pomo. Volela bih da imamo magarca." Lepo bi bilo da svi doemo na magarcima, Dejn. gospoica Bejts i ja, a moj caro aposo da peai pored nas. Moram stvarno da mu pomenem da kupimo magarca. Kad ovek ivi na selu ini mi se' da ie to po+rebno. jer, neka ena ima koliko god hoete duevnog bogatstva, nemogue joj je 22 337da ostane uvek zatvorena u kui; a dugake etnje zrnate. .. leti je praina, a zimi blato. ' Izmeu Donvela i Hajberija neete nai ni jedno ni drugo. Donvelski put nikad nije pranjiv, a sad je savreno suv. Doite na magarcu, ipak, ako to vie volite. Moete da ga uzajmite od gospodina Koula. Zeleo bih da sve bude to vie po vaem ukusu. Sigurna sam da je tako. Odau vam priznanje, dragi moj prijatelju. Znam da ispod te naroite vrste suvog i grubog ponaanja kuca najtoplije srce. Kao to uvek kaem gospodinu E., vi ste savren aljivdija. Da; ve-rujte mi, Najtli, svesna sam da elom tom stvari elite da se pokaete paljivi prema meni. Pronali ste upravo ono to volim. G. Najtli je imao drugi razlog zato je izbegavao sto u senci drveta. Zeleo je da ubedi g. Vudhausa i Emu da i oni dou; znao je da bi se on neizbeno razboleo kad bi ma ko sedeo i jeo napolju. G. Vudhaus ne srne biti izloen mukama pod varljivim izgovorom da ga vode u jutarnju etnju i posetu Donvelu. Pozvan je s dobrom namerom. Nije bilo nikakvih skrivenih uasa zbog kojih bi se posle kajao to je bio tako lakoveran. Pristao je. Ve dve godine nije bio u Donvelu. Jednog vrlo lepog jutra, on, Ema i Harijeta rado e doi; on e mirno sedeti s g-om Vesten dok se drage devojke budu etale po vrtu. Ne veru je da je sada vlaan, usred dana. Mnogo bi eleo da opet vidi staru kuu, i bilo bi mu milo da se nae s gospodinom i gospoom Elten i sa svim drugim suseima. Ne vidi nikakve prepreke da on, Ema i Harijeta jednog lepog jutra odu-donde. Smatra da je gospodin Najtli vrlo dobro uinio to ih je pozvao; vrlo ljubazno i pametno. Mnogo pametnije nego da ih pozvao na ruak. Ne voli da ru-ava van kue. G. Najtli je imao sree i kod svih je naiao na. povoljan prijem. Poziv su svud:\ rado prihvatili; izgleda da su svi, kao i g-a Elten, taj izlet protumaili nekom naroitom ljubaznou prema sebi. Ema i Harijeta kazale su kako oekuju da e se vrlo lepo zabaviti; g. Vesten, mada mu to niko nije traio, obea da e javiti Franku da i on doe, ako je mogue; a taj dokaz njegovog odo338

TM^vanja i zahvalnosti nije mu bio potreban. G. Najtli je tad bio primoran da izjavi kako e se radovati da ga vidi, a g. Vesten se obavezao da e mu smesta pisati i upotrebiti sve razloge da bi ga nagovorio da doe. U meuvremenu, povreeni konj se tako brzo oporavljao da su opet poeli da pregovaraju o izletu na Boks Hil; najzad je Donvel zakazan za jedan dan, a Boks Hil za sutradan, poto je vreme bilo upravo kako treba. Pod bljetavim zracima podnevnog sunca, skoro usred leta, g. Vudhaus se lepo odvezao u svojim kolima na-kojima je jedan prozor bio sputen, da bi uestvovao U tom izletu u prirodu; smestili su ga u jednu od najudobnijih soba u Donvelu, u kojoj je zbog njega celog jutra gorda vatra; tu se vrlo dobro oseao, bio je spreman da govori kako je zadovoljan tim izletom i svima je savetovao da sednu pored njega i da se ne pre-maraju. G-a Vesten. koja je, kako izgleda, namerno dola peice da bi se umorila i sedela elo vreme s njim, ostala je kraj njega i strpljivo ga sluala i odobravala mu, kad su ostale oozvali ili ubedili da iziu napolje. Ema je tako davno bila u Donvelu da je ostavila svog oca im se uverila da se dobro namestio i otila da razgleda imanje; elela je da osvei i ispravi svoje se-anje paljivim pregledom i tanijom ocenom kue i imanja, koji e za nju i njenu porodicu sigurno uvek biti vrlo znaajni. Oseala je istinski ponos i zadovoljstvo, koje je sasvim moglo da opravda njeno srodstvo sa sadanjim i buduim vlasnikom, dok je posmatrala uglednu veliinu i stil zgrade, njen podesan, priiatan i osobit poloaj, nizak i zaklonjen; njen prostrani vrt koji se pruao do livada, ootok koji ih je zapljuskivar i koji se iz Donvela gotovo nije ni video jer se nekad nije mnogo marilo za izgled i obilje stabala du staza i drvoreda, koje ni moda ni raspikustvo nisu posekli. Kua je bila vea od Hartfilda, potpuno razliita nepravilna oblika i puna skrivenih kutova, s mnogo udobnih soba i dve-tri vrlo lepe, i pokrivala je dobar deo zemljita. Bila je tano onakva kakva je trebalo da bude, a tako je i izgledala; Ema oseti kako je sve vie potuje, kao dom stvarno otmene porodice, ija se krv i shvatanja nisu izopaili. a* 339 1 Donu Najtliju se moglo poneto zameriti u pogledu naravi; ali je Izabelina udaja u drutvenom pogledu bila besprekorna. U njenoj novoj porodici nije bilo ni ljudi, ni imena, ni mesta zbog kojih bi mogla pocrveneti. To su bila prijatna oseanja, i ona se etala unaokolo razmiljajui tako sve dok nije morala da se pridrui ostalima i da bere jagode. elo drutvo bilo je na okupu, sem Franka erila koga su svakog trenutka oekivali iz Rimonda; g-a Elten, u svojoj opremi u kojoj se ose-ala srenom, veliki eir i korpica, bila je gotova da predvodi u svemu, da bere jagode, prima ih od drugih i razgovara. Sad se moglo misliti i govoriti samo o jagodama. Najbolje englesko voe svi ga najvie vole uvek je zdravo. Ovo su najlepe leje i najlepa vrsta. Divno je kad ih ovek sam bere to je jedini nain da uiva u njima. Pre podne je besumnje najpogodnije vre-me nije niko umoran svaka je vrsta dobra 'Ot-boj' su beskrajno bolje neuporedivo druge se jedva mogu jesti 'Otboj' su vrlo retke vie voli 'ili' 'Hvajt vu' imaju najprijatniji ukus cena jagodama u Londonu u okolini Bristola ima ih u izobilju Mapi Grouv saern: kad treba obnavljati leje batovani sasvim drukije misle - nema opteg pravila batovane ovek nikad ne moe da odvikne divno voe samo je suvie sono da bi se jelo u veoj koliini slabije od treanja ribizle vie osveava-ju nezgodno je samo to to ovek mora da se sagne kad bere jagode sunce je upeklo < strano umorna ne mogu vie da izdrim moram da sednern u hladovinu. Takvi, su se razgovori vodili jedno pola sata; samo, odjednom ih je prekinula g-a Vesten, koja, brinui se za svog pastorka, izie iz kue i upita da li je stigao; malo se uznemirila. Brinula se zbog njegovog konja.

Nali su gde e da sede u senci i Ema je sad bila primorana da slua g-u Elten i Dejn Ferfaks. Govorile su o jednom mestu vaspitaice, mestu koje se samo po-eleti moe. G-i Elten je tog jutra stigla vest i bila je sva u zanosu. To nije bilo kod g-e Sakling, a ni kod g-e Brag, ali, izuzev l'od njih dve, nigde ne bi bila srenija i u veoj raskoi; to je kod jedne roake g-e 340 Brag, poznanice g-e Sakling, gospe koju u Mapi Gro-uvu dobro znaju. Divno, privlano, odlino, najbolji krugovi, drutvo, poreklo, ugled, sve: g-a Elten je poto-poto htela da se ta ponuda odmah prihvati. Ona je sa svoje strane pokazala oduevljenje, polet i radost zbog tog uspeha; odluno je odbijala da primi odreni odgovor svoje prijateljice, mada ju je g-ca Ferfaks neprestano uveravala da trenutno ne eli nigde da se zaposli ponavljajui iste razloge koje je i ranije navodila. G-a Elten je ipak navaljivala da je ovlasti da sutradan napie da pristaje. Ema se pitala kako je Dejn u. stanju da sve to podnosi. Izgledala je ljuta; govorila je otro; i najzad, s odlunou koja je kod nje bila neobina, predloi da se dignu. Da proetaju malo. Da li bi gospodin Najtli hteo da im pokae vrt sve delove vrta. 2eli sve da vidi. Upornost njene prijateljice prevrila je meru koju je ona mogla da izdri. Nastala je vruina; poto su neko vreme etali po vrtu, svaki za sebe, tako da ni troje nisu ili zajedno, nesvesno su poli jedno za drugim u pravcu vrlo prijatne senke u irokom, malom drvoredu lipa, koji je, proteui se iza vrta uporedo s rekom, zavravao ovaj park. Nije nikud vodio; na kraju se video samo nizak kameni zid s visokim stubovima, a ovi kao da su bili podignuti da daju utisak prilaza kui koja tu nikad nije postojala. Ma koliko da se dalo raspravliati da li je taj zavretak lep, staza sama po sebi bila je krasna, a vidik na njenom kraju vanredno prijatan. Padina, u ijem je podnoju leao Donvel, postepeno je bivala sve strmija iznad imanja; a na daljini od pola kilometra obala je bila prilino okomita i visoka, sva pokrivena umom. Ispod te obale, na lepom i sklonjenom mestu, nalazilo se imanje Ebi Mil, ispred koga su bile livade koje je reka jednim lepim lukom okruivala. Prijatan je bio taj vidik prijatan za oko i za duu. Englesko zelenilo, engleska zasaena polja, engleska udobnost posmatrani pod zracima sunca, toplog ali ne i tekog. Na toj stazi Ema i g. Vesten naoe okupljeno elo drutvo: ona odimh zapazi g Naitlija i Harijetu, kako su se odvojili od ostalih i polako idu ispred njih ka tom vidiku. G. Najtli i Harijeta! udan tete-a-tete, ali 341

joj je bilo milo kad ga je v'dela. Nekad bi prezrivo odbio da bude u njenom drutvu i okrenuo bi se od nje bez mnogo ustruavanja. Sad su, izgleda, vodili prijatan razgovor. Nekad bi i njoj bilo krivo da vidi Harijetu na me-"*u odakle imanje Ebi Mil tako lepo izgleda; ali se sad n<je plaila. Mogla je bez opasnosti da ga posmatra sa svim okolnim blagostanjem i lepotom, bogatim panjacima i stadom, vonjacima u cvetu i tankim stubom dima koji se dizao u nebo. Pridruila im se kad su stigli do zida, i videla da su vie zauzeti razgovorom nego posma-tranjem okoline. On je objanjavao Harijeti kako se obrauje zemlja i slino; Emi je bio upuen osmeh koji 3tao da je govorir: Ovo je moja stvar. Imam prava da govorim o tim stvarima, a da me ne osumnjie da poinjem razgovor o Robertu Martinu*. Ona ga nije sumnjiila. To je bila odvie stara pria, Robert Martin vero-vatno ne misli vie na Harijetu. Zajedno prooe nekoliko puta stazom. U senci je bilo vrlo mnogo sveine i Emi se inilo da su joj to najprijatniji asovi tog dana. Posle toga .uputie se kui, svi su morali da uu i poslue se. Seli su i poeli da jedu, a Frank eril se jo nije pojavio. G-a Vesten je izgledala i

izgledala uzalud. Njegov otac nije hteo da prizna da se zabrinuo i smejao se njenom strahu, ali je ona i dalje elela da on proda tu svoju crnu kobilu. Kazao je da e doi, mnogo odlunije nego obino. Njegovoj ujni je mnogo bolje, pa je siguran da e doi. Stanje g-e eril, meutim, lako se moglo pro-meniti, kao to su je mnogi odmah potsetili, i zahtevati od neaka da, sasvim prirodno, 'ostane kraj nje; g-u Vesten najzad ubedie da misli, ili da samo tako kae, kako ga je slabost g-e eril morala spreiti da doe. Dok se o tom raspravljalo, Ema pogleda u Harijetu; vrlo dobro se drala i nije pokazala da je uzbuena. Posle hladne zakuske, trebalo je da se gosti jo jednom proetaju i vide ono to jo nisu videli, stare ribnjake; moda da odu ak i do livada pod detelinom, koja je sutradan imala da se kosi, ili, u svakom sluaju, da osete ono zadovoljstvo koje ovek ima kad se ugreje i posle toga rashladi. G. Vudhaus, koji je ve napravio malu etnju u najviem delu vrta, gde ak ni po njego342 I vom miljenju nije moglo biti vlage sa reice, nije se vie nikud micao; Ema odlui da ostane pored njega, kako bi g-u Vesten njen mu .mogao da odvede da se proeta i razonodi, to je za njeno raspoloenje bilo potrebno. G. Najtli je uinio sve to je mogao da bi zabavio g. Vudhausa. Knjige s bakrorezima, kutije pune ordenja, kameja, korala i koljki, i sve druge porodine zbirke koje je imao u ormanima, sve je to izneo pred svog starog prijatelja da bi mu ovo prepodne bre prolo; ta ljubaznost je savreno uspela. G. Vudhaus se odlino zabavljao. G-a Vesten mu je sve to pokazivala, a on je sad hteo da sve pokae Emi; sreom, liio je na kakvo dete samo po tome to nije bio kadar da s ukusom razlikuje ono to bi video, a inae je postupao sporo, postojano i smiljeno. Meutim, pre no to je poeo da ih drugi put pregleda, Ema izie u predvorje da bi za asak na miru razgledala ulaz i zemljite na kome se nalazi kua, i tek to je izila kad se pojavi Dejn Ferfaks, dolazei urno iz vrta, kao da bei. Ne oekujui da odmah tu sretne g-cu Vudhaus, u prvi mah se malo trgla; ali, ustvari, traila je upravo g-cu Vudhaus. Hoete li biti ljubazna, ree ona, kad primete da me nema, da kaete da sam otila kui. Idem ovog asa. Moja tetka nema pojma da je tako kasno, niti da_ smo davno otile od kue; sigurna sam da e nas traiti i resila sam da odmah idem. Nisam o tome nikom nita kazala. Samo bih kvarila drutvo. Neki su otili do ribnjaka, a neki do drvoreda lipa. Dok se svi ne vrate, niko nee opaziti da me nema; a kad opaze, hoete li biti dobri da kaete da sam otila? Razume se, ako vi to elite; ali neete valjda sami peice do Hajberija? Hou; ta e mi biti? Brzo idem. Za dvadeset minuta u biti kod kue. Ali zaista je suvie daleko da potpuno sami pea-ite. Neka na sluga poe s vama. Narediu da spreme naa kola. Bie ovde za pet minuta. Hvala, hvala, neu nikako. Vie volim da idem peice. Zar da se bojim da idem sama, ja koja u moda uskoro morati da uvam druge! 343Govorila je veoma uzbueno i Ema joj, dirnuta odgovori: To ne moe biti razlog da se sada izlaete opasnosti. Moram da naredim da spreme kola. Cak je i ova vruina opasna. Ve ste umorni. Jesam, odgovori ona, umorna sam; ali to nije ona vrsta zamora... brz hod a me osveiti. Gospoice Vuhaus, svi mi ponekad osetirno ta znai duevni zamor. Ja sam, priznajem, potpuno klonula. Uiniete mi najveu dobrotu ako me pustite da uradim kako hou i kaete da sam otila tek kad to bude neophodno. Ema nije vie mogla da se protivi. Sve je pronikla; shvativi njen? oseanja, pomoe joj da smesta izie iz kue i isprati je predano kao prijateljica. Dejn je pogleda na rastanku vrlo zahvalno; a njene rei kad su se rastale: O, gospoice Vudhaus, kako je nekad prijatno biti sam! kao da su se otele iz

prebolnog srca pokazujui kako ona stalno mora da podnosi muke ak rod~dnlTi koji je najvie vole. Zaista, ona kua! Ona tetka! govorila je Ema u sebi. vraajui se u predvorje. Saaljevam vas. I ukoliko budete vie pokazivali da vam teko padaju te strahote utoliko u vas vie voleti. Nije prolo ni etvrt sata otkako je otila Dejn, i tek to su pregledali neke slike trga sv. Marka u Veneciji, kad Frank Ceril stupi u sobu. Ema nije mislila na njega; zaboravila ga je, ali se vrlo obradovala kad ga je ugledala, G-a Vesten e se umiriti. Nije bila kriva crna kobila. Pravo su imali oni koji su kao razlog pomenuli g-u Ceril i Zadralo ga je trenutno pogoranje njene bolesti ivani napad, koji je trajao nekoliko asova. Nije vie ni mislio da e doi, sve do poslednjeg trenutka, i da je znao kako e jahati po zapari, i kako e zakasniti pored sve urbe, veruje da ne bi ni dolazio. Velika je vruina* nikad nije tako neto osetio skoro bi voleo da je ostao kod kue nita ga nije zamaralo tako kao vruina moe da podnese i najveu hladnou, ali vruina je nepodnoljiva; i sede, vrlo alosna izgleda, to je mogao dalje ot poslenjih ostataka vatre koja je bila naloena za g. Vuhausa. Ako mirno sedite, brzo ete se rashladiti, ree Ema. 344 im se rashladim, idem natrag. Biu potreban kod kue, ali toliko se polagalo na to da doem! Vi ete zaelo skoro kui; elo drutvo e se razii. Dolazei ovamo sreo sam jednog lana. Ludost po ovakvom vremenu! Prava ludost! Ema je sluala i gledala ga, i ubrzo uvide da se stanje Franka erila najbolje da opisati onom reju mrzovoljan, koja tako mnogo kae. Neki ljudi su uvek ljuti kad im je vruina. Moda je i on takvog telesnog sastava; i poto je znala da se jelom i piem najee lee takve male slabosti, preporuila mu je da se malo prihvati; u trpezariji e nai svega u izobilju, i ona mu milosrdno pokaza trpezariska vrata. Ne, ne treba da jede. Nije gladan; samo e se vie ugrejati. Meutim, posle dva-tri minuta popusti u svoju korist i, mrmljajui neto o pivu od omorike, izie iz sobe. Ema posveti svu svoju panju ocu, govorei u sebi: Milo mi je to vie nisam zaljubljena u njega. Ne dopada mi se ovek koga jedno toplo pre podne tako brzo poremeti. Harijetinoj blagoj naravi to nee smetati. U trpezariji je ostao toliko dugo da je imao vremena da se dobro okrepi i vratio se sasvim drukiji nije mu vie bilo vruina, lepo se ponaao, kao i uvek, privukao je stolicu blizu njih, pokazao da ga zanima ono ime su se bavili i izrazio aljenje, na razuman nain, ali oigledno se trudio da ga popravi; i, najzad, poe vrlo veselo da govori o beznaajnim stvarima. Razgledali su slike iz vajcarske. im mi ujna ozdravi, idem u inostranstvo, ree on. Neu se smiriti dok ne vidim neka od tih mesta. Po-slau jednoga dana svoje crtee da ih gledate ili svoj opis puta da ga itate ili svoju pesmu. Uiniu neto da se istaknem. Moda ali ne crteima iz vajcarske. Nikad neete otii u vajcarsku. Va ujak i ujna vam nikad nee dopustiti da napustite Englesku. Moda e i oni morati da idu. Moda e joj preporuiti toplije podneblje. Gotovo oekujem da emo svi otputovati u inostranstvo. Uveravam vas da mi se tako ini. Jutros sam duboko uveren da u uskoro pori 345na put. Trebalo bi da putujem. Dosta mi je nerada. Potrebna mi je promena. Ozbiljno govorim, gospoice Vud-haus, ma ta vae pronicljive oi zamiljale sit sam Engleske i sutra bih je napustio kad bih mogao. Siti ste blagostanja i preteranog uivanja. Zar niste u stanju da pronaete sebi neto malo rada, pa da zadovoljni ostanete ovde?

Ja sit blagostanja i preteranog uivanja! Ne smatram, niti da ivim u blagostanju niti da preterano uivam. Ni u em to stvarno vredi nemam uspeha. Ne smatram ni najmanje da sam srean. Pa ipak, niste tako tuni kao kad ste tek stigli. Hajde, pojedite i popijte jo malo, pa ete se vrlo dobro oseati. Jo jedan zalogaj hladnog peenja, jo jedan gutljaj Madere s vodom skoro e vas izjednaiti s nama ostalima. Ne neu se maci. Sedeu pored vas. Vi ste moj najbolji lek. Sutra idemo na Boks Hil; i vi ete s nama. To nije vajcarska, ali e ipak biti neto za jednog mladia kome je toliko potrebna promena. Hoete li da ostanete do sutra i poete s nama? Ne, svakako da neu; vratiu se kui veeras po hladovini. Ali moete opet da doete sutra po jutarnjoj hladovini. Ne to ne vredi. Ako bih doao, bio bih ljut. ; Onda, molim vas, ostanite u Rimondu. Ali ako to uinim, biu jo vie ljut. Bie mi te- ko kad pomislim da ste svi tu bez mene. ' To su tekoe koje morate sami da resite. Izabe-I rite sami koliko hoete da budete ljuti. Neu vas viel nagovarati. ' Ostali poee da se vraaju, te se uskoro svi oku-pie. Neki se veoma obradovae kad ugledae Franka eriia, drugi to primie sasvim hladnokrvno, ali su s svi oalostili i uznemirili kad im je reeno da ih je g-c 346 Ferfaks napustila. To je sve potsetilo da je vreme da idu; posle kratkog dogovaranja za sutranji dan, razio-e se. Ono malo sklonosti Franka Cerila da ostane van drutva sad se toliko smanjilo da su njegove poslednje reci Emi glasile: Dobro ako vi elite da ostanem i da se pridruim drutvu, ostau. Ona mu se osmehnu u znak pristanka, i sad ga je samo hitan poziv iz Rimonda mogao naterati da ode pre sutranje veeri.GLAVA ETRDESET TREA Imali su divan dan za Boks Hil, a i sve ostale okolnosti u vezi sa pripremama, smetajem u kolima i tano-u obeavale su da e to biti prijatan izlet. G. Vesten je upravljao elom stvari, posredovao izmeu Hartfilda i Parohiskog doma i svi su doli na vreme. Ema i Hari-jeta su pole zajedno, g-ca Bejts i njena sestriina s El-tenovima, gospoda na konjima. G-a Vesten je ostala sa g. Vudhausom. Trebalo je jo samo da budu sreni kad tamo stignu. Preli su deset kilometara oekujui veliko zadovoljstvo i, kad su tek stigli, svi su uskliknuli divei se, ali sve u svemu ceo taj dan nije mnogo uspeo. Ose-ao se neki zamor, neraspoloenje, nedostatak jedinstva, koji se nisu dali savladati. Suvie su se podvajali. Elte-novi su etalj za sebe, g. Najtli se starao za gcu Bejts i Dejn, a Ema i Harijeta su pripale Franku Cerilu. G. Vesten je uzalud pokuavao da ih bolje uskladi. Isprva je izgledalo da je ova podela sluajna, ali se ona do kraja u sutini nije izmenila. Ustvari, g. i g-a Elten bili su voljni da se meaju s ostalima i budu ljubazni koliko mogu; ali, za ta dva sata koja su proveli na brdu, ni lep vidik, ni hladna uina, ni veseli g, Vesten nisu bili u stanju da uklone tenju onih ostalih za podvajanjem. Emi je isprva bilo uasno dosadno. Nikad nje vide-la Franka erila tako nezanimljivog i tako glupog. Nije rekao nita to je vredelo da se uje, gledao je, a nije video, divio se bez razumevanja, sluao ne znajui o emu ona govori. Dok se on ponaao tako tupo, nikakvo udo to je i Harijeta bila tupa: pboje su bili nepodnoljivi. 343 Kad su svi zajedno seli, bilo je neto bolje po njenom miljenju mnogo bolje jer je Frank eril postao razgovoran i veseo, obraajui se prvenstveno njoj. Ukazivao joj je svu moguu panju. Izgledalo je da mu je jedina briga da je zabavi i da joj bude prijatan a Ema je volela da se raspoloi i nije se ljutila da uje koju laskavu re, ponaala se isto tako veselo i ivo,

prijateljski ga potsticala i prihvatala njegovo udvaranje, vie no i u ono prvo i najuzbudljivije vreme njihovog poznanstva. U njenim oima to sad nije vie nita znailo, ali, po oceni veine onih koji su posmatrali, moralo je liiti na ono to se moe dobro opisati samo engleskom reju flert. G. Frank eril je mnogo tlertovao sa g-com Vudhaus. Izlagali su se da budu obeleeni tom reenicom koju jedna gospa uputiti u Mapi Grouv, a druga u Irsku. A Emina veselost i lakomislenost nije dolazila otuda to se ona oseala istinski srenom; ne, nego pre zato to se oseala manje srenom no to je oekivala. Smejala se zato to se razoarala. I, mada su joj se njegove ljubaznosti sviale i inile joj se sve izvanredno umesne, bilo da su uinjene iz prijateljstva, u udvaranju ili u. ali, one joj nisu ponovo osvojile srce. Gledala je u njemu samo prijatelja. Mnogo sam vam zahvalan, ree on, to ste me pozvali da doem danas! Da nije bilo vas, sigurno bih izgubio sve zadovoljstvo koje sam doiveo na ovom izletu. Ve sam bio odluio da se vratim. Da, bili ste vrlo mrzovoljni, a ne znam zbog ega, sem ako nije zato to ste zadocnil za najbolje jagode. Pokazala sam se bolji prijatelj no to ste zasluili. Ali bili ste skrueni. Molili ste da vam zapovedim da doete. Nemojte rei da sam bio mrzovoljan. Oseao sam se umoran. Vruina me slomila. Danas je toplije. Za mene nije. Danas mi je sasvim prijatno. Prijatno vam je zato to ste savladani. to ste me vi savladali? Da. Moda sam elela da to kaete, ali sam mislila, na samosavlaivanje. Jue ste na neki nain raskinuli lance i utekli od sopstvene vlasti; ali danas ste se opet vra349tili a poto ja ne mogu uvek da budem s vama, bolje je da vam narav bude pod vaom vlau nego pod mojom. Svodi se na isto. Ja ne mogu da vladam sobom bez neke pobude. Vi mi zapovedate, govorili ili ne. A uvek moete da budete sa snom. Uvek ste sa mnom. Poev od jue u tri sata. Moj stalni uticaj nije mogao ranije poeti, inae ne biste bili toliko neraspolo-eni pre toga. Jae u tri sata! To je po vaem raunu. A meni se ini da sam vas prvi put video u februaru. Na tu vau lasku zaista se ne moe nita odgovoriti. Ali (spustivi glas), .samo mi govorimo, a nema smisla priati gluposti da bismo zabavljali sedmoro to ute. Ja ne govorim nita ega bih se stideo, odgovori on sa ivahnom hezonou. Prvi put sam vas video u februaru. Neka me uju svi na ovom brdu. Neka mi glas dopre do Majklema na jednoj strani, a na drugoj do Dor-kinga. Prvi put sam vas video ti februaru. A potom ap-ui: Nae drutvo je uasno glupo. Sta da uinimo da ih razbudimo? Dobro e doi ma kakva budalatina. Mo rae da progovore. Gospoe i gospodo, gospoica Vud-haus mi nareuje (a ona. ma gde bila, uvek je prva) da kaem kako eli da zna o emu svi vi mislite. Neki se nasmejae i odgovorie dobroudno. G-ca Bejts ree vrlo mnogo stvari; g-a Elten se napela kad je ula kako je g-ca Vudhaus prva; g. Najtli je odgovorio najjasnije: Je li gospoica Vudhaus sigurna da bi volela da uje o emu svako od nas misli? O, ne, ne! uzviknu Ema smejui se vrlo bezbrino, ni za ta na svetu. U ovom asu to je poslednja stvar koju bih elela da izdrim. Bolje da ujem ma ta drugo, nego li o emu svi vi mislite. Neu rei ba svi. Ima moda jedno ili dvoje (pogledajui na gospodina Vestena i Harijetu) od ijih misli ne bih strahovala.

Tako neto, uzviknu g-a Elten uzrujana, ja ne bih smatrala da imam prava da pitam. Iako moda kao chaperon ovog drutva. ,. Ja nikad nisam bila u nekom drutvu... na izletu... mlade gospoice... udate ene... 350 To mrmljanje uglavnom je upuivala svome muu, a on proguna kao odgovor: Sasvim tano, mila moja, sasvim tano. Tano to.. . ... neto neuveno. .. ali ima ena koje svata mogu da kau. Pustite bolje da to proe kao ala. Svakom je poznato kakvi se obziri vama duguju. Ne pomae, proapta Frank Emi. Veina se uvre-dila. Napau ih vetije Gospoe i gospodo, gospoica Vudhaus mi nareuje da kaem, kako odustaje od svog prava da sazna tano o emu svi vi mislite i zahteva samo da svako od vas ispria neto vrlo zabavno. Ovde je vas sedmoro, sem mene (koji sam, kako ona ljubazno veli, ve veoma zabavan) i ona samo trai da od svakog od vas uj-e neto vrlo duhovito, bilo u prozi ili u stihu, bilo sopstveno ili tue; ili ako ne to, a onda dve stvari osrednje duhovite, ili tri stvari sasvim bez duha. Obavezuje se da e se od srca nasmejati svemu. O, vrlo dobro! uzviknu g-ca Bejts. Onda ne treba da se plaim. 'Tri stvari sasvim bez duha'. To je, znate, taman za mene. Sigurna sam da u rei tri stvari bez duha im otvorim usta, zar ne? (Ona pogleda unaokolo, raunajui veoma dobroudno da e se svi saglasiti.) I vi svi, zaelo, mislite da u to moi da uinim? Ema nije mogla odoleti. Eh, gospoice, moda to nee biti tako lako. Oprostite, ali postoji ogranienje u pogledu broja samo tri stvari. Zavarana njenom potsmeljivom utivou, g-ca Bejts nije odmah shvatila smisao ovih reci; a kad se do~ setila, nije se naljutila, samo je lako rumenilo pokazivalo da je to moda boli. A, da, razume se. Da, vidim ta hoe da kae (okreui se g. Najtliju); trudiu se da zadrim svoj jezik. Mora biti da sam koji put vrlo nesnosna, inae ona ne bi rekla tako neto jednoj staroj prijateljici. Svia mi se vaa zamisao, uzviknu g. Vesten. Prima se, prima se. Ja u se potruditi to bolje mogu. Smiljam jednu zagonetku. Kako e -e ^eniti zagonetka? Slabo, naalost, vrlo slabo, odgovori mu sin, ali biemo irokogrudi, naroito prema onom ko pone. 351Ne, ne, ree Ema, nee se slabo ceniti. Zagonetka koju naini gospodin Vesten bie dovoljna da se odui i za sebe i onog do sebe. Hajdete, gospodine, da ujemo. Ni sam ne znam je li mnogo duhovito, ree g. Vesten. kijesnica je suvie poznata, ali evo: Koja dva slova u azbuci izraavaju savrenstvo? Dva slova! Izraavaju savrenstvo! Pojma nemam. Eh, vi neete nikad pogoditi. Vi (govorio je Emi) sigurno neete nikad pogoditi. Rei u vam. M i A. Em a, shvatate li? Shvatila je i nagradila ga u istome asu. Moda to nije bilo nita naroito duhovito, ali se Ema mnogo sme-jala i veselila, a takoe i Frank i Harijeta. Ostalo drutvo kao da nije bilo isto tako ushieno; neki su izgledali kao da nita nisu razumeli, a g. Najtli je ozbiljno rekao: Sad je jasno kakva se vrsta duhovitosti trai, i gospodin Veslen se ovim odlino pokazao, ali svakako je izbacio .iz igre sve ostale. Savrenstvo nije trebalo tako brzo da se pojavi. O, to se mene tie, mene morate izviniti, ree g-a Elten. Ja zbilja ne mogu da pokuavam. ..,nimalo ne volim takve stvari; Jednom sam dobila akrostih s rho-' jim imenom, ali mi se nita nije svideo. Znala sam ko ga je poslao. Neki straan fifiri. Znate na koga mislim (klimnuvi glavom svome muu). Te su stvari zgodne o Boiu, kad se sedi oko kamina, ali, po mom miljenju, sasvim su neumesne u leto, prilikom izleta u prirodu. Gospoica Vudhaus e morati da me izvini. Nisam od onih koji imaju spremne duhovitosti za svaiji

ukus. Ne tvrdim da sam duhovita. Prilino sam iva duha na svoj nain,' ali mi se zaista mora dopustiti da sama procenim kad treba da govorim, a kad da utim. Ne raunajte na ns, molim vas, gospodine erile. Ne raunajte na gospodina Eltena, Najtlija, Dejn i mene. Nemamo nita duhovito da kaemo niko od nas. Da, da, molim vas, na raunajte na mene, dodade njen suprug s izvesnom podrugljivom skromnou. Ja, zaista, nemam nita da kaem to bi moglo da zabavlja gospoicu Vudhaus ili ma koju mladu gospoicu. Davno 352

oenjeni ovek nikakve vajde od njega. Hoemo li da prosetamo, Avgusta? Od sveg srca. Zamara me kad na izletu ovako dugo cedim na jednom mestu. Hodite, Dejn, uzmite me pod ruku s druge strane. Meutim, Dejn nije prihvatila poziv, te mu i ena odoe sami da proetaju. Srean par! ree Frank eril im ga vie nisu mogli uti. Divno pristaju jedno uz drugo! Ba su imali sree s obzirom da su se onako uzeli tek to su se upoznali u nekoj banji! Mislim da su se poznavali svega ono nekoliko nedelja u Batu! Izvanredno sreni! Zar se mogu- oceniti neije osobine u Batu ili u ma kojoj banji? Ne mogu nita se ne moe.znati. Tek kad ovek vidi enu u njenom domu, sred njenog drutva, onakvu kakva je uvek. tek onda moe da stekne neko pravilno miljenje. -Bez toga. sve je nagaanje i srea i to obino zla srea. Koliko J^Jjudikoji su se vezali posle jednog kratkog ^pjoZnHraTv^aa^TT^sT^aTlrn celog veTca"*gorko""ka]air<<. *' * ^ " .* -~ ...-,...,, G-a Ferfaks,'"koja -je pre toga rtelko ta govorila, izuzev sa lanovima svog ueg drutva, sad progovori: Nema sumnje, takve se stvari deavaju. Tu se zakalja i prekide. Frank eril joj se okrete da bi uo. Neto ste rekli, ree on ozbiljno. Ona doe opet do glasa: Htela sam samo da primetim da. iako takve ne-srene okolnosti zadese ponekad i mukarce i ene, ve-rujem da nisu vrlo este. Moe da se rodi neka naklonost naglo i neoprezno ali obino ovek ima vremena da se od nje izlei. Hou da kaem da e samo slabe, neodlune osobe (ija-srea uvek stoji na milost i nemilost '"Uiaju) trpeli da im neke nesreno poznanstvo zauvek vara neprilike i patnje. On ne odgovori, ve je samo pogleda i pokloni se )korno. Ubrzo zatim ree veselo: Eto, ja se tako malo oslanjam na svoj sud, da se nadam, ako se kad budem enio, da e neko drugi izabrati enu za mene. Hoete li vi? (On se okrete Emi.) Hoete li da mi izaberete enu? Ubeen sam da e mi se svideti svaka koju biste vi izabrali. Znate, vi se i inae brinete za moju porodicu (osmehujui se svome ocu). 23 Ema 353m Naite mi nekog. Ja se ne urim. Usvojite je, vaspj. tajte je. I da je nainim slinom sebi? Svakako, ako samo moete. Vrlo dobro. Prihvatam taj zadatak. Imaete divnvj enu. Mora biti vrlo ivahna i imati oi lenikove boje. Sve ostalo mi nije vano. Ja u ii u inostranstvo na dve, tri godine a kad se vratim, doi u do vas po svoju enu. Upamtite. Nije bilo opasnosti da e Ema zaboraviti. Taj zadatak probudio je u nje mnoge omiljene misli. Ne bi li Harijeta mogla da bude ta osoba, tako opisana? Izuzev oiju lenikove boje, za dve godine mogla bi da se pretvori u sve to on eli.

Moda ve i u ovom trenutku pomilja na Harijetu, ko zna? To se moglo izvesti iz toga to njoj preputa vaspitanje. Kako bi bilo da poemo do gospoe Elten? ree Dejn svojoj tetkj. Kako hoe, mila moja. Vrlo rado. Kad god zaeli. Bila sam i ranije gotova da poem s njom, ali svejedno brzo emo ih stii. Eno je tamo ne, to je neko drugi To je jedna od onih gospoa iz drutva u irskim kolima, ne lii nimalo na nju. E pa, mislim. .. One odoe dalje, a za njima posle pola minuta poe g. Najtli. Ostali su samo g. Vesten, njegov sin, Ema i Harijeta. Mladi se sad toliko razdragao da je to postalo skoro neprijatno. ak i Emi su najzad dosadili njegovo laskanje i vesele dosetke; poalila je to mesto toga ne seta mirno po okolini ma s kim drugim iz drutva, ili ne sedi sama i bez ikakvog udvaraa, mirno posmatra divan predeo ispred sebe. Obradovala se kad se pojavie sluge koje su ih traile da im jave za kola, pa je i onu uurbanost, dok su prikupili drutvo i pripremili se za polazak, i brigu g-e Elten da njena kola budu prva, lako podnela imajui u izgledu mirnu vonju kojom e se zavriti sumnjive radosti ovog dana posveenog veselju. Nadala se da se nikad vie nee prevariti da uestvuje u takvom pothvatu, s tako ravo usklaeniK1 drutvom. 354 Dok je ekala na kola, prie joj g. Najtli. On se osvrte da bi se uverio da nikog nema u blizini, i onda ree: Ema, moram jo jednom da govorim s vama onako ]<ako sam to ranije inio, mada mi vi to pravo moda ne dajete rado, nego ga preko volje trpite; pa ipak, moram ga, upotrebiti. Ne mogu da gledam kad ravo postupate, a da vam ne ukazem na to, Kako ste mogli biti onako ;IeO'Setljivi prema gospoici Bejts? Kako ste mogli da budete onako surovo duhoviti prema eni njenih oso-fH'ia, njenih godina i njenog poloaja? Ema, nisam mi-,iio da je to mogue. Ema se seti, pocrvene, bi joj ao, ali pokua da okrepa na smeh. Ali kako bih se uzdrala da ne kaem ono to sam :azala? Niko se ne bi mogao uzdrati. Nije bilo bas toliko ravo. Zaelo me nije razumela. Uveravam vas da jeste. Osetila je sve to ste hteli sci. Govorila je posle o tome. Zao mi je to niste uli -iko je govorila s kakvom smernou i velikodunomu. 2ao mi je to niste uli kako vas ceni to ste imali toliko strpljenja i mogli da joj ukazujete toliko panje, i vi i va otac, kad je ona sigurno veoma nesnosna u drutvu. O! uzviknu Ema, znam da na svetu nema boljeg stvora, ali morate priznati da je u njoj, naalost, dobrota pomeana s mnogo smenoga. Pomeana je, ree on, slaem se; i da je ona runa, mogao bih dopustiti da ponekad smeno pre-vagne nad dobrim. Da je bogata, ne bih se brinuo ta e se dogoditi s njenim bezazlenim besmislicama i ne' bih v'ra zamerao, ma kako se nepaljivo prema njoj pona-^ i. Da vam je ona ravna po poloaju.. . ali, Ema, pomisle koliko je daleko od toga. Ona je sirota. Pala je s "'a visine ugodnog ivota na kojoj je roena i, ako po-'^' i i ostari, verovatno e pasti jo dublje. Nalazi se u M-rtnju koje bi trebalo da pobudi vae saaljenje. Ono ba !!Me bilo lepo! Znala vas je jo detetom, gledala vas ka-k-f' rastete onda kada je znailo poast da ona nekog J>azi a vi ste joj se sad lakomisleno i oholo pot-"r ehnuli, ponizili je i to pred njenom sestriinom 23* 355

a i pred drugima, od kojih e mnogi (a neki sigurnog slepo podraavati vae ponaanje prema njoj. Ovo van| nije prijatno, Ema a i meni nije ni najmanje prijabio;" ali moram i hou hou da vam kaem istinu dok ino! gu. Zadovoljan sam ako vam svojim iskrenim savetim^ dokaem da sam vam prijatelj, a verujem da ete mg jednog dana razumeti bolje no to moete sada.

Razgovarajui tako pribliili su se kolima; ova su bila spremna; i pre no to je ona bila kadra ponovo da progovori,, on joj pomoe da se popne. Pogreno je t" maio oseanja usled kojih je okrenula lice na dru stranu i utala. Ona su se sastojala samo od ljutnje samu sebe, potitenosti i duboke zabrinutosti. Nije b u stanju da neto kae i, kad je ula u kola, za a," je pala na sedite kao slomljena. Zatim, prebacuj . sebi to se nije oprostila, nije mu zahvalila, to je oti zlovoljna izgleda, izviri napolje elei da popravi reju i rukom, ali je ve bilo dockan. On je otiao dal a konji su krenuli. Osvrtala se jo, ali uzalud: ubrzo brzinom koja joj je izgledala neobina, preli po niz breg i sve je ostalo daleko iza njih. Nije se m iskazati koliko se jedila skoro vie no to je m da prikrije. Nikad u ivotu nije se osetila toliko uzbj ena, snudena, ojaena. Njegove rei su je teko pogj ile. Nije mogla porei istinitost njegove primedbe. Srj joj je govorilo koliko su tane. Kako je mogla biti te" surova, tako svirepa prema g-ci Bejts! Kako je mo da ode dotle da neko, koga ceni, stekne o njoj tako r miljenje! I kako je mogla dopustiti da se rastan njim a da mu nijednom reju ne zahvali, ne odobri, ; ma ta ljubazno ne kae! Vreme je nije uspokojilo. Sto je vie razmiljala. se vie muila. Nikad se nije oseala tako jadna. Sreo: nije morala da govori. Kraj nje je bila samo Harije' koja je i sama izgledala neraspoloena, zamorena i vr| voljna da uti. I lako je Ema, skoro celim putem do kuf'* oseala kako joj suze teku niz obraze, a nije se trud da ih zadri, mada su bile tako neobjanjive. GLAVA ETRDESET ETVRTA Taj nesreni izlet na Boks Hil Emi elo vee nije izlazio iz glave. Nije znala ta su ostali iz drutva o njemu mislili. Oni, svaki u svome domu, i na svoj nain, moda su ga se sa zadovoljstvom seali; ali njoj se inilo da nije nikad gore provela jedno prepodne, da joj izlet nije pruio nikakvog uivanja i da e ga zadrati u neprijatnoj uspomeni. U poreenju s njim, vee koje je provela igrajui dame sa svojim ocem bilo je pravo blaenstvo. Tu se, odista, krilo pravo zadovoljstvo, jer je radi njegove zabave rtvovala najslae asove dana; oseala je da joj se, ma koliko moda ne zasluuje njegovu ne-nu ljubav i potovanje puno poverenja, ne moe nita ozbiljno zameriti u pogledu ponaanja uopte. Verovala je da kao ki nije bez srca. Verovala je da niko ne bi bio u stanju da joj kae: Kako moete da budete tako svirepi prema svome ocu? Moram, hou da vam kaem istinu dok mogu. Gca Bejts nee nikad vie. .. ne, nikad! Ako u budunosti ljubaznost bude u stanju da zbrie prolost, moe se nadati da dobije oprotaj. esto se pokazivala nepaljiva, tako joj je savest govorila; nepaljiva moda vie u mislima nego na delu; podrugljiva, neutiva. Ali tako vie nije smelo da bude. Zagrejana istinskim kajanjem posetie je ve sutra ujutru, i to e biti poetak, s njene strane, redovnih i ljubaznih odnosa na ravnoj nozi. Sutradan njena reenost nije popustila, i otila je rano, kako je nita ne bi omelo. Nije nemogue, mislila je da e usput Sresti g. Najtlija;" ili e on moda naii dok ona bude u poseti. To joj ne.bi smetalo. Nee se po357stideti to izgleda da se kaje, jer to ini iz srca i osea-jui svoju krivicu. Dok je koracala, bacala je poglede prema Donvelu, ali ga ne vide. Gospoe su kod kue. Nikad se ranije nije obradovala tim recima, niti je ulazila u hodnik i pela se uz stepenice sa eljom da priini zadovoljstvo ve samo da ispuni obavezu niti da ga sama oseti, sem docnije kad se bude potsmevala. Kad je naila, nastala je neka trka, uli su se uurbani koraci i govor. Do nje je dopro glas g-ce Bejts; neto je trebalo da se brzo uradi; sluavka je izgledala uplaena i zbunjena; zamolila je da prieka jedan as, a zatim je uvela prerano. Tetka i sestriina pobegose u su-sednu sobu. Jasno je videla Dejn, i uinila joj se veoma bolesna; a, pre no to su se vrata zatvorila za njima, ula je kako g-ca Bejts kae; Dakle, tako, draga moja, ja u rei da si legla, a nema sumnje da si dovoljno bolesna.

Jadna stara g-a Bejts, utiva i skromna kao i uvek, kao da nije shvatala ta se oko nje deava. Naalost, Dejn se ne osea najbolje, ree ona, ali ne znam; kau mi da je dobro. Verujem da e moja ki odmah doi, gosooice Vudhaus. Nadam se da ete nai stolicu. Samo da Heti nije izila. Nisam u stanju... imate li stolicu, gospoice? Je li vam udobno gde sedite? Sigurno e se odmah vratiti. Ema se ozbiljno nadala da ~ se vratiti. Za trenutak se uplai da je g-ca Bejts izbegava. Ali se g-ca Bejts uskoro pojavi: Veoma joj je milo i mnogo zahvaljuje, ali je Emi savest govorila da to nije ona ranija, vesela govorljivost, a u izrazu i ponaanju bilo je vie usilje-nosti. Nadala se da e se moda povratiti staro raspoloenje, ako se vrlo prijateljski raspita za g-cu Ferfaks. To je odmah postigla. Ah, gospoice Vudhaus, kako ste dobri! Pretpostavljam da ste uli i da ste doli da uestvujete u naoj radosti. Meni se to, odista, ne ini kao neka radost (trepui suznim oima), ali bie nam vrlo teko da se rastanemo s njom, poto je toliko vremena provela kod nas; sad je strano zabolela glava, pisala je elo jutro: morala je da napie duga pisma, znate, pukovniku Kam358 i gospoi Dikson. 'Draga moja', rekla sam joj, 'osle-pee', jer su joj oi neprestano bile pune suza. Nije udo, nije udo. To je velika promena; mada je imala vanrednu sreu takvo mesto, verujem, nije dobila nijedna mlada devojka na prvom koraku; nemojte misliti, gospoice Vudhaus, da smo nezahvalne za tu iznenadnu sreu (opet lijui suze) ali, jadnica, kad biste samo videli kako je boli glava. Kad oveka neto mui, nije u stanju da oseti nikakvu sreu kao to treba. Strano je neraspoloena. Gledajui je, niko ne bi pomislio kako je ushiena i oduevljena to je dobila takvo mesto. Vi ete je izviniti to nije izila pred vas, nije u stanju, otila je u svoju sobu. Terala sam je da legne u krevet. 'Draga moja', kazala sam, 'rei u da si legla'; ali, meutim, nije to uinla; seta po sobi. Ali kae da e joj biti bolje sada, kada je napisala ta pisma. Bie joj vrlo ao to vas nije videla, gospoice Vudhaus, ali vi ete biti dobri i izviniete je. ekali ste na vratima, sramota me je, ali nekako smo se uurbale. Desilo se da nismo ule kad ste kucali, i dok niste poli uz stepenice nismo znale da neko dolazi. 'To sigurno gospoa Koul', kazala sam, 'niko drugi ne bi doao tako rano'. 'Pa dobro', ree ona, 'jedanput moramo i to da izdrimo, pa je bolje da to bude sad'. Ali tad ue Pati i ree da ste vi. 'O!' rekoh ja, 'to je gospoica Vudhaus, sigurno e ti biti milo da je vidi'. 'Ne, ne mogu nikog da vidim', ree ona, ustade i poe iz sobe; i zbog toga smo vas pustile da ekate; mnogo nam je ao i krivo. 'Ako mora da izie, draga', rekoh ja, 'a ti idi, a ja u kazati da si legla u postelju'. Ema je s najveom panjom sluala. Srce joj je u poslednje vreme omekalo prema Dejn; a ta slika njenih sadanjih patnji delovala je kao lek za sve ranije neplemenite sumnje, te je ostalo samo saaljenje. Sea-jui se svojih manje pravednih i manje plemenitih ose-anja u prolosti, morala je priznati da Dejn moe sasvim prirodno da se odlui da vidi g-u Koul, ili ma koju drugu vernu prijateljicu, a da ne eli da vidi nju. Ka-zala je ono to je oseala, iskreno oaloena i zabrinula, elei iz sveg srca da taj korak na koji se, kako je ula cd g-ce Bejts, sad resila, donese g-ci Ferfaks to 359

vie koristi i udobnosti, Mora biti da je to bolno za sve njih. Ona je razumela da e se ela stvar odloiti do povratka pukovnika Kambela. Tako ste dobri, odgovori g-ca Bejts, ali vi ste uvek dobri. Nije mogla da podnese to uvek i da ne bi sluala njene rei zahvalnosti, koje su je muile, Ema otvoreno upita: A kuda, ako smern da pitam, ide gospoica Ferfaks? . Kod neke gospoe Smolrid krasna ena veoma otmena. starae se za njene tri devojice divna deica. Nijedno mesto ne bi bilo zgodnije, ako izuzmemo moda porodicu gospoe Sakling i gospoe Brag; gospoa Sakling je s obema u prijateljskim odnosima i stanuje sasvim blizu ivi samo est kilometara od Mapi Grouva. Dejn e biti samo est kilometara daleko od Mapi Grouva Gospoa Elten je, pretpostavljam, osoba kojoj gospoica Ferfaks duguje. . . Da, naa dobra gospoa Elten. Najneumornija, prava prijateljica. Nije htela da uje da Dejn odbije. Nije joj dopustila da kae 'Ne', jer je Dejn, kad je ula (to je bilo prekjue, upravo onog jutra kad smo bili u Don-velu), kad je ula, bila vrsto reena da ne primi tu ponudu, i to iz razloga koje ste pomenuli; tano kao to kaete, odluila je da ne poinje nita do povratka pukovnika Kambela, i da je zasad nita nee naterati da ulazi u neke obaveze i to je vie puta ponovila gospoi Elten i, verujte mi, nisam imala pojma da e promeniti miljenje ali ta dobra gospoa Elten, koja uvek pametno rasuuje, bolje je videla nego ja. Ne bih se svaki tako protivio i odbijao da primi Dejnin odgovor, ali je ona odluno izjavila da nee odmah jue, kao to je Dejn elela, javiti da odbija; ekae i eto, jue uvece reenc je da Dejn id . Potpuno iznenaenje za mene! Nisam imala pojma! Dejn je odvela u stranu gospou Elten, i kazala joj odmah da je. razmislivi o preimustvima koja prua zaposlenje kod gospoe Sakling, odluila da prihvati ponudu. Nisam znala nita od svega toga dok se nije resila.* 360 i Bili ste sino kod gospoe Elten? Da, svi mi; gospoa Elten nas je pozvala. To je bilo reeno jo na brdu, dok smo etali s gospodinom jsfajtlijem. 'Svi

morate da doete veeras kod nas', kazala je 'Moram da vas nateram da svi doete'. I gospodin Najtli je bio, zar ne? Ne, nije; odmah je odbio; mada sam verovala da e doi, jer je gospoa Elten izjavila da ga nee pustiti da ode, nije se pojavio, ali smo, moja majka, Dejn i ja, sve tri bile i provele smo vrlo prijatno vee. S tako dobrim prijateljima, znate, gospoice Vudhaus, uvek je prijatno, mada su svi izgledali malo umorni posle jutarnjeg izleta. Znate, i zadovoljstvo zamara i ne bih mogla rei da je iko od njih mnogo uivao. Pa ipak, meni e ostati u seanju kao vrlo prijatan izlet, i beskrajno sam zahvalna dobrim prijateljima koji su me pozvali. Gospoica Ferfaks je, mada vi to niste zapazili, celog jutra razmiljala kakvu odluku da donese. Svakako. ,Ma kad se to desilo, i njoj i svima njenim prijateljima mora biti teko ali, nadam se da e u svojoj slubi naii na sve mogue olakice mislim u pogledu naravi i ophoenja te porodice. Blagodarim, draga gospoice Vudhaus. Da, odista, dobie sve to god bi je moglo uiniti srenom na takvom poslu. Izuzev porodica Sakling i Brag, meu svima poznanicima gospoe Elten nema nijedne kue gde bi se tako otmeno ivelo i s vaspitaicom tako irokogrudo postupalo. Gospoa Smolrid je vanrena ena! Kod nje se ivi skoro kao u Mapi Grouvu a to se tie dece, sem malih Saklingovih i malih Bragovih, nigde nema tako otmene i slatke deice. Prema Dejn e se ponaati s mnogo potovanja i dobrote. Imae samo zadovoljstva, ivot e joj biti pun zadovoljstava. A njena plata zaista se ne usuujem da vama, gospoice Vudhaus, kaem koliku e platu imati. ak i vi. koji ste navikli na velike svote, teko ete verovati da jedna mlada osoba kao to je Dejn moe toliko da dobije. Ah, gospoo, uzviknu Ema, ako su ostala deca iole onakva kakva sam ja bila, smatram da je i pet puta 301

vea plata od najvee za koju sam dosad ula, muno zaraena. Vi ste vrlo plemeniti. A kad gospoica Ferfaks treba da otputuje? Vrlo brzo, vrlo brzo, naalost; to je najgore od svega. Za dve nedelje. Gospoi Smolrid se mnogo uri. Jadna moja majka ne zna kako e to podneti. I zato po-

kuavam da joj odvratim oanju od tih misli, pa joj govorim, 'De, de, majko, ne mislite vie o tome'. Svima njenim prijateljima bie zaelo ao to e je izgubiti. A zar pukovniku i gospoi Kambel nee biti ao kad budu uli da se uposlila pre njihovog povratka? Hoe, Dejn je uverena da e im biti ao; meu-' tim, to je mesto takvo da nema razloga da ga odbije. Strano sam se iznenadila kad mi je saoptila ta je ka--zala gospoi Elten, i kad mi je g-a Elten istog trenutka prila i izjavila kako se raduje. Bilo je to pre aja ekajte ne, nije moglo biti pre aja, jer se seam da sam pomislila. . . o, ne, sad sam se setila, sad znam; neto se dogodilo pre aja, ali ne to. Pre aja su pozvali gospodina Eltena i on je iziao iz sobe; sin starog Dona Abdija je hteo da s njim razgovara. Jadni Don, vrlo ga mnogo cenim; dvadeset sedam godina je bio pisar kod mog jadnog oca; a sad taj jadni starac ne moe da se digne iz postelje, mnogo pati od kostobolje danas moram da ga obiem; i Dejn e sigurno poi ako bude uopte izlazila. Sin jadnog Dona doao je da govori s gospodinom Eltenom o nomoi koju daje parohija; on sam nije siromaan, zr.ate, poto je glavni sluga kod Krune, konjuar i sve drugo, ali ipak nema dovoljno sredstava da sam izdrava svog oca. I tako nam je gospodin Elten, kad se vratio, ispriao ta mu je kazao konjuar Don, kako su iz Rendolsa poslali po dvokolice da odvezu Franka erila u Rimond. To se odigralo pre aja. A Dejn je razgovarala s gospoom Elten posle aja. G-ca Bejts nije davala vremena Emi da kae kako za taj dogaaj nije uopte ula. Ali to nije bilo vano, poto je, i ne mislei da Ema nije moda upoznata sa svima pojedinostima o odlasku Franka erila, nastavila da ih sve iznosi. Ono to je g. Elten o tog stvari saznao od konjuara zasnivalo se na onome to je uo sam konjuar i sluge u Rendolsu i svodilo se na ovo: ubrzo poto su se vratili s izleta na Boks Hil, doao je glasnik iz Rimonda a, uostalom, nisu se mnogo iznenadili dolasku tog glasnika; g. eril je poslao svom neaku kratko pismo u kome ga je uglavnom iszvestio o prilino povoljnom stanju zdravlja g-e eril i zamolio ga da se vrati najdalje do sutradan u jutru. Ali g. Frank eril se resio da se odmah vrati, ne ekajui ni asa, i poto je njegov konj nazebao, smesta su poslali Toma kod Krune po njihove dvokolice; konjuar je bio napolju i video ih kad su prole i kako je momak vozio brzo i gonio konja. U svemu tom nije bilo nieg to bi Emu iznenadilo i probudilo joj radoznalost; priviiklo joj je jedino panju to je bilo u vezi s pitanjem kojim su se ve bavile njene misli. Na nju je ostavljalo jak utisak koliko razliito znae u svetu g-e eril i Dejn Ferfaks; jedna je bila sve, a druga nita. Sedela je tako razmiljajui o tome kako su sudbine za ene razliite, potpuno nesvesna u ta se zagledala, kad je trgoe reci g-ce Bejts: Da, vidim o emu mislite, o klaviru. ta e biti s njim. Sasvim tano. Jadna Dejn je malopre o njemu govorila. 'Morae da ode', kazala je, 'ti i ja moramo da se rastanemo. Nema razloga da ostaje ovde. Pa ipak, neka ostane', kazala je. 'uvajte ga dok se ne vrati pukovnik Kambel. Razgovarau s njim o tome; on e odluiti ta da radim; on e me izvui iz svih tekoa'. Verujem da ni dan danas ne zna da li joj ga je poklonio on'li njegova ki. Ema je sad morala do pomisli na klavir; bilo joj je neprijatno kad se setila svega to je sasvim neosnovano i nepravedno pretpostavljala, pa je uskoro zakljuila da je dovoljno sedela; poto se ponovo usudila da izrazi svoje najbolje elje, koje su zaista dolazile iz srca, oprosti se i ode.

362 GLAVA ETRDESET PETA Neprestano zadubljena u te misli, Ema je dola do . kue, ali kad je ula u salon, zatekla je osobe koje su ; je morale zauditi. G. Najtli i Harijeta doli su dok je 'i ona bila van kue i sedeli su s njenim ocem. G. Najtli je odmah ustao i glasom koji je, nesumnjivo bio ozbilj-.A niji no obino, rekao: \! Nisam hteo da odem pre no to bih vas video, ali urim i zato moram odmah poi. Odlazim u London da provedem nekoliko dana sa Donom i Izabelom. Imate li to da im poaljete ili poruite, sem pozdrava? Ba nita. Ali to je kod vas neto iznenadno? Da... prilino. .. pomiljao sam na to ve neko vreme. Ema je bila sigurna da joj nije oprostio: nije izgledao kao obino. Ali vremenom e uvideti, mislila je. da treba opet da budu prijatelji. Dok je on stajao kao da hoe da poe, a nije polazio otac poe da je zapitkuje. Dakle, draga moja. jesi li dobio stigla tamo? Kako je moja uvaena stara prijateljica i njena ker? Veru-jern da im je moralo biti veoma milo to si ih obila. Ema je ila da posetj gospou i gospoicu Bejts: gospodine Najtli, kao to sam vam ve kazao. Ona je uvek veoma paljiva prema njima. Emu obli rumen zbog te nezasluene pohvale, pa smeei se i odmahujvi glavom znaajno pogleda u g. Najtlija. Izgledalo je da je u njegovim oima istog trenutka nainila povoljan utisak, kao da su ove dokuile istinu iz njenih, shvatile i odale potu dobroti kojom se ispunilo njeno srce. Gledao je blistavim, toplim pogle364 dom, kojim se oseala bogato nagraena a trenutak docnije jo vie, zbog jednog njegovog pokreta koji je pokazivao veu srdanost no obino. Uze je za ruku; je li ona sama uinila prvi pokret, ne bi mogla rei moda je ona nekako pruila u svakom sluaju on joj uze ruku, stite je, i nesumnji/o je hteo da je prinese svojim usnama tada mu, izgleda, neto pade na um, pa je popusti. Zato se uzdrao, zato se predomislio kad je ve skoro dovrio pokret, nije mogla da shvati. Mislila je da bi pametnije uinio da se nije zaustavio. Ali namera mu je bila nesumnjiva; i da li zato to se u njegovom ponaanju uopte uvek vrlo malo osealo udvaranje, ili iz bilo kog drugog uzroka, inilo joj se da mu izvanredno dobro pristaje. On je to inio veoma prosto i u isti mah veoma dostojanstveno. S velikim zadovoljstvom mislila je na taj pokuaj koji je izraavao savreno prijateljstvo. Odmah potom on ih

napusti ne-ade ga za tren oka. Uvek se kretao hitro, kao ovek >ji ne ume da bude neodluan niti da okleva, ali sad iezao s jo vie naglosti no obino. Emi nije moglo biti krivo to je ila kod g-ce Bejts i je alila to nije pola od nje deset minuta ranije; nilo bi joj veliko zadovoljstvo da s g. Najtlijem razgo-ira o zaposlenju Dejn Ferfaks. Nije joj bilo krivo ni 3 e otii porodici na Brunsvikom trgu, jer je znala diko e ih obradovati, ali bolje da se to desilo u po-dnije vreme a bilo bi prijatnije i da je ranije znala, ipak rastali su se kao pravi prijatelji; nije se mogla rati u znaenju njegovog dranja i njegovog nedovr-nog laskavog ina: uinio je to da bi je uverio da o oj ponovo ima isto dobro miljenje kao i ranije. Saznala je da je sedeo s njenim ocem ve pola sata. teta to se nije ranije vratila. elei da odvrati oca od neprijatnih misli o g. Naj-tliju koji odlazi u London, i to tako naglo, i jo na konju, to e on sve, znala je, oceniti kao vrlo ravo, Ema mu saopti ta je ula o Dejn Ferfaks i vide da nije pogreila raunajui na dejstvo te vesti' pokazala se kao vrlo korisna protivtea, zanimala ga je, a nije uznemiravala. On se odavno svikao na misao da e. Dejn Ferfaks otii Za vaspitaicu i mogao je o tome da govori vedro, dok 365je odlazak g. Najtlija za London delovao kao neoekivan udar. Iskreno se radujem, mila moja, to e ona dobiti tako ugodno mesto. Gospoa Elten je veoma dobroduna i prijatna ena i verujem da su i njeni poznanici sasvim kako treba. Nadam se da tamo nema vlage i da e se lepo starati za njeno zdravlje. To treba da im bude prva stvar, kao to je za mene uvek bilo na prvom mestu. zdravlje sirote gospoice Tejlor. Zna, mila moja, ona e toj gospoi biti ono to je za nas bila gospoica Tejlor. I nadam se da e joj u jednom pogledu biti bolje, i nee pasti u iskuenje da ode iz kue koja je toliko godina bila njen dom. Sledeeg dana stie iz Rimonda vest koja sve ostale baci u zasenak. U Rendols je stigao naroiti glasnik da javi da je umrla g-a eril. Mada njen neak nije imao naroitog razloga da zbog nje pouri natrag, ona je po-ivela samo jo trideset est sati po njegovom povratku. Iznenadan udar, drukiji od svega to se moglo predviati na osnovu njenog opteg stanja, odneo je s ovog sveta posle krae borbe. Velike g-e eril nije vie bilo. Javila su se oseanja koja takvi dogaaji neminovno izazivaju. Svi su u izvesnom stepenu bili sumorni i tuni, puni alosti za onom koja je otila i brige za pre-ivele prijatelje, a posle pristojnog vremena zaeleli su da znaju gde e biti sahranjena. Goldsmit nam kae kad lepa ena izgubi glavu, ne ostaje joj drugo nego da umre; onoj koja postane nesnosna moe se to isto preporuiti da bi popravila svoj rav glas. O g-i eril, koju bar dvadeset pet godina niko nije voleo, sad se govorilo sa aljenjem. U jednom pogledu su joj potpuno dali za pravo. Nikad ranije nije se priznavalo da je ona ozbiljno bolesna. Ovaj dogaaj oslobodio je optube da je uobraena bolesnica, udljiva i sebina kao sve takve bolesnice. Sirota gospoa eril! Nema sumnje da je mnogo patila: vie no to je iko ikad pretpostavljao a od neprestanih bolova esto se izmeni narav. Tuan dogaaj ^ veliki udar kraj svih njenih^ mana. ta e gospodin eril bez nje? Taj uubitaj: e za gospodina erila biti zaista uasan. Gospodin eril je nikad nee prealiti363 ak je i g. Vesten odmahivao glavom, sveana izgleda, govorei: Ah, ta jadna ena, ko bi to pomislio! i resio je da je to dostojnije oali. Njegova ena je uzdiui i razmiljajui o ivotu sedela nad svojim runim radom, i pokazivala puno saaljenja i istinske, mirne razboritosti. Oboma je jedna od prvih pomisli bila kako e to de-lovatj na Franka. I Ema je odmah o tome razmiljala. Narav g-e eril, alost njenog mua ona pree u pameti i jedno i drugo s potovanjem i saaljenjem a zatim se s vie vedrine zadri na mislima kako bi na Franka mogao da utie ovaj dogaaj, kako bi mu mogao koristiti, osloboditi ga. U asu je sagledala sve mogue dobro. Sad naklonost

prerru. Harijeti Smit ne bi naila na prepreke. Niko se nije bojao g. erila koji vie ne zavisi od svoje ene: on je bio mek ovek, koji se da voditi i koga bi njegov neak mogaj da privoli na to god hoe. Ostajalo je samo da se u neaka stvori ta naklonost, a Ema se, kraj sve svoje dobre volje u toj stvari, nije oseala sigurna da je ova ve stvorena. Harijeta se u ovoj prilici drala izvanredno dobro i odlino je vladala sobom. Ako joj se i probudila neka nova nada, nije nita pokazala. Ema je s radou posma-fcrala taj dokaz njene pojaane volje, izbegavajui da nagovesti ma ta to bi je moglo dovesti u opasnost. Zato su o smrti g-e eril razgovarale s uzajamnom uzdr-ljivou. U Rendols su stizala pisma od Franka, kratka pisma u kojima je javljao sve o njihovom stanju i namerama to je imalo neposrednijeg znaaja. G. eril se oseao bolje no to se moglo oekivati; kad posmrtni ostaci budu preneti u Jorkir, oni e prei prvo t kuu nekog njegovog starog prijatelja u Vindzoru, kome je g. eril po-slednjih deset godina stalno obeavao da e doi u goste. Zasad nije imalo ta da se ini za Harijetu. Ema je mogla samo da joj poeli sve najbolje za budunost. Pree je bilo da se ukae panja Dejn Ferfaks, pred kojom su se izgledi na sreu zatvarali, dok su se pred Harijetom otvarali, i ije pretstojee zaposlenje sad nije ostavljalo mnogo vremena svakorr onom u Hajberiju koji bi hteo da se pokae ljubazan prema njoj -*- a u Eme je to postala glavna elja. Nije se skoro ni zbog 367eg toliko kajala, koliko zbog svoje ranije hladnoe. Sad je etela da obaspe svim moguim znacima obzira i naklonosti upravo onu osobu koju je vie meseci zanemarivala. 2elela je da joj bude od koristi, da joj pokae da ceni njeno drutvo i posvedoi svoju potu i uvaenje. Resila se da je pozove na jedan dan u Hartfild. Napisala joj je pisamce, ali je poziv odbijen i to usmenom porukom: Gospoici Ferfaks nije dobro i zato nije mogla da pie. Kad je g. Peri istog jutra doao u Hartfild pokazalo se da je ona zbilja bolesna, jer je on morao da je obie, iako protiv njene volje, da pati od tekih glavobolja i ivane groznice, toliko da on sumnja da e u odreeno vreme biti u stanju da ode g-i Smolrid. Zasad joj je zdravlje izgledalo sasvim poremeeno izgubila je elju za jelom i mada nije bilo naroito opasnih znakova, nieg u pluima, ega se porodica uvek bojala, g. Peri nije bio spokojan. Smatrao je da je uzela na svoja plea vie no to je kadra da podnese, da to i sama osea same nee da prizna. Kao da je izgubila svaku hrabrost. Sredina u kojoj se sada nalazi, mora da primeti, nije pogodna za ivane slabosti; ograniena je stalno na jednu sobu on "bi voleo da je to drukije a za njenu dobru tetku mora priznati, iako je to njegova stara prijateljica, da nije ba najbolja drubenica za takvu bolesnicu. Nema sumnje da se ona stara za nju i da je neguje: stvar je upravo u tome to preteruje. Bojao se da ta nega g-ci Ferfaks vie kodi nego koristi; Ema ga je sluala veoma brino; sve joj je vie bilo ao nje " i lupala je glavu da pronae kako bi joj mogla koristiti. Moda bi joj dobro inilo da se odvoji bar sat-dva od njene tetke i da promeni malo vazduh i okolinu, u mirnom, razboritom razgovoru, makar i za sat-dva. Sutradan ujutru napisala joj je opet pismo u kome joj je to je mogue nenije javila da e doi po nju kolima u svako doba koie ona odredi napominjui da se posa-vetovala s g. Perijem koji smatra da e takva etnja sigurno dobro initi njegovoj bolesnici. Kao odgovor stigla je samo ova kratka beleka: Gospoica Ferfaks pozdravlja i zahvaljuje, ali nije u stanju da izdri nikakvu etnju. 363 Emi se inilo da je njeno pismo zasluivalo neto bolji odgovor, ali nije mogla da se ljuti na reci koje su, ispisane drhtavim, nejednakim rukopisom, jasno ukazivale na bolest, pa je mislila samo kako bi najbolje mogla da savlada taj njen otpor svakoj poseti ili pomoi. Zato je, uprkos onakvo-g

odgovora, naredila da se spreme kola i odvezla se do g-ce Bejts, nadajui se da e privoleti Dejn na etnju ali uzalud. G~ca Bejts je dola do kola puna zahvalnosti, saglasivi se najozbiljnije da bi izlazak na vazduh inio Dejn mnogo dobra i Ema je, poruujui po njoj, pokuala sve to je mogla da ubedi Dejn, ali se nita nije moglo uiniti. G-ca Bejts se vratila bez uspeha. Dejn se nije dala nagovoriti izgleda da joj je pozlilo ve od samog predloga da izie na vazduh. Ema bi volela da je i sama vidi i pokua svoje sposobnosti, ali upravo kad je htela da nagovesti tu elju, g-ca Bejts ree neto kao da je obeala svojoj sestriini da nipoto nee pustiti unutra g-cu Vudhaus. Zaista, istinu da kaem, sirota Dejn ne moe nikoga da podnese ba nikoga istina, gospou Elten nisu mogle da spree a gospoa Koul je toliko bila uporna a gospoa Peri je toliko navaljivala ali sem njih, Dejn zbilja nije htela nikoga da primi. Ema nije elela da je svrstaju s enama kao to su g-a Elten, g-a Peri i ga Koul, koje su u stanju da se svuda nametnu; a nije mogla oseati da ona sama ima neko izuzetno pravo te se povinova i samo jo upita g-cu Bejts ta bi njena sestriina volela da jede i ta joj je preporueno, elei da tu, ako je mogue, pomogne. O tome se g-ca Bejts mnogo vajkala i nairoko priala: Dejn skoro nita nee da jede, g. Peri je preporuio jaku hranu, ali to god su uspeli da nabave (a niko nikad nije imao tako dobre susede) ona ne moe da okusi. im je stigla kui, Ema pozva svoju domaicu, pregleda ta sve ima u ostavi i g-ci Bejts posla odmah teglu amerikog slatkog korena, odline kakvoe, s jednim vrlo srdanim pismom. Pola sata docnije slatki koren je stigao natrag, s mnogo zahvalnosti od g-ce Bejts, ali Draga Dejn nije mogla da se smiri dok se to ne vrati; 24 Ema 369 ona to ne moe da jede a sem toga, naglasila je da naroito kae da njoj nita nije potrebno. Kad je posle toga ula da su Dejn videli kako luta poljanama prilino udaljenim od Hajberija, i to popodne onog istog dana kada je, pod izgovorom da ne moe da izdri nikakvu etnju, onako odluno odbila da se izveze s njom kolima, Emi je moralo biti jasno poto je sve povezala u svojoj glavi da Dejn nee od nje, Eme, da primi nikakvu ljubaznost. Bilo joj je ao, veoma ao. Srce je bolelo to se Dejn nalazi u takvom stanju koje je jo alosnijim inila ta razdrljivost, nedosled-nost u postupcima i nedovoljna snaga; a bolelo je to Dejn tako malo veruje iskrenosti njenih oseanja i tako malo ceni njeno prijateljstvo. Teila se to je znala da su joj namere dobre i to moe rei da g. Najtli ovog puta ne bi naao nita da joj zameri. ako bi bio upuen u sve njene pokuaje da pomogne Dejn Ferfaks, ak ako bi zavirio i u njeno srce.

GLAVA ETRDESET ESTA Jednog jutara, deset dana otprilike posle smrti g-e Emu da sie, ne moe da ostane ni pet minuta i elj Presreo je na salonskim vratima i im se pozdravio odmah je tiim, da ga ne bi uo njen otac, kazao: Moete li jutros do doete do Rendolsa? Doite, ako Vesten eli da vas vidi. Mora da vas vidi. Da joj nije zlo?

Ceril, g. Vesten pozva da govori njom lino. s njom, obinim glasom, ikako moete. Gospoa

Ne, ne, ni najmanje samo se malo uznemirila. Naredila bi da spreme koije i dola bi vama, ali mora da vas vidi nasamo, a to, znate (pokazujui glavom prema njenom ocu), hm, moete li da doete? Razume se. Ovog asa, ako hoete. Nemogue mi je da odbijem neto to na takav nain traite, ali ta se moglo desiti? Je li stvarno nije bolesna?; Imajte poverenja u mene, ali ne pitajte nita vie. Sve ete uti kad bude trebalo. Vrlo neobjanjiva stvar! Ali, pst, pst! Cak ni Ema nije bila u stanju da pogodi ta je sve to znailo. Njegov izraz lica nagovetavao je neto odista vano. Ali, poto je njena prijateljica bila zdrava, nastojala je da se ne brine, i saoptivi ocu da e se sad proetati, ubrzo izae iz kue s g. Vestenom i uputi se brzim koracima Rendolsu. A sad, ree Ema, poto su prilino odmakli od kapije, sad mi, gospodine Vestene, recite ta se desilo. a* 371T Ne, neu, odgovori on ozbiljno. Ne pitajte me. Obeao 'sam svojoj eni da u sve prepustiti njoj.. Ona e vam tu vest paljivije saoptiti nego ja. Ne budite nestrpljivi, Ema; sve ete to isuvie rano saznati. Paljivije saoptiti! uzviknu Ema i stade kao ukopana od straha. Blagi Boe! Gospodine Vestene, kaite mi omah. Dogodilo se neto na Brunsvikom trgu. Znam da jeste. Recite mi, zahtevam da mi ovog asa kaete ta je bilo. Nije nita, vi se varate. Gospodine Vestene, nemojte da se igrate sa mnom. Razmislite koliko meni dragih osoba ivi na Brunsvikom trgu. Koja je od njih? Preklinjem vas svim to je najsvetije da mi nita ne sakrijete. Dajem vam re, Ema. Dajete mi re! Zato se ne zakunete! Zato se au ne zakunete da se ne radi ni o jednom od njih? O, Boe moj! ta to ima da mi se saopti to se ne odnosi ni na jednog lana te porodice? asti mi, ree on veoma ozbiljno, ne odnosi se ni na jednog od njih. Nije ni u najmanjoj vezi s nekim ljudskim stvorom koje se zove Najtli. Emi se vrati hrabrost i poe dalje. Pogreio sam, nastavi on, to sam kazao da e vam paljivije saoptiti tu vest. Nije trebalo da upotre-bim taj izraz. Ustvari, ne tie se vas, tie se samo mene; tojest, tako se nadamo. Hm! Ukratko, draga moja Ema, nema razloga da se uznemiravate. Ne kaem da ta stvar nije neprijatna, ali bi moglo biti mnogo gore. Ako budemo brzo ili, uskoro emo stii u Rendols. Ema uvide da e morati da eka; to je zahtevalo od nje da se malo savlada. Nije vie postavila nijedno pitanje, samo je njena mata radila a tako joj se uskoro uini mogue da se radi o nekoj novanoj stvari neem to je tog asa iskrslo i bilo neprijatno za njegovu porodicu; neem to je izilo na videlo posle nedavnog dogaaja u Rimondu. Glava joj je bila puna pretpostavki. Ima moda, pola tuceta vanbrane dece, i jadni Frank eril nee nita naslediti. Mada je to vrlo nezgodno, ne 372 bi je nimalo alostilo. Izazvalo je samo malo veu radoznalost. Ko je onaj gospodin na konju? upita ona dok su peaili dalje; progovorila je vie da bi pomogla g. Ve-stenu da sauva svoju tajnu, nego iz kakvog drugog razloga. Ne znam. Jedan od Otvejevih. Nije Frank; uvera-vam vas da nije Frank. Njega neete videti. Sad je ve preao pola puta za Vindzor. Znai da je va sin bio kod vas? Jeste; zar niste znali? Da, da, uostalom nije vano. Uuta za trenutak, a zatim dodadt, mnogo opreznijim i odmerenijim glasom: Da, Frank je doao jutros samo da vidi kako smo. Pourie napred i uskoro stigoe u Rendols. Eto, draga, ree on kad su uli u sobu, doveo sam je, a sad se nadam da e vam biti lake: ostaviu vas

same. Ne vredi odlagati. Neu biti daleko, ako vam budem potreban. Ema je jasno ula kad je tiim glasom dodao, pre no to je izaao iz sobe: Odrao sam re. Nema pojma. G-a Vesten je vrlo ravo izgledala, lice joj je odavalo da je uzrujana, te se Ema jo vie uznemiri: im su ostale same, ivo je upita: ta je, draga moja prijateljice? Vidim da desilo neto vrlo neprijatno; recite mi odmah ta je. Dolazei ovamo, bila sam u potpunoj neizvesnosti. Mi obe mrzimo neizvesnost. Molim vas, prekratite moju. Bie vam lake ako budete govorili o svojoj nevolji, pa ma ta to bilo. ,Zar, zaista, ne znate nita? upita g-a Vesten drhtavim glasom. Zar ne moete, draga moja Ema, zar ne moete da naslutite ta ete uti? Nasluujem da je to neto to se tie gospodina Franka erila, U pravu ste. Tie se njega, i odmah u vam rei, (uzimajui svoj vez, reena da ne die pogled). Jutros je bio zbog jedn- izvanredno udne stvari. Nemogue mi je da iskaem koliko smo se iznenadili. Doao je da govori sa ocem o svojoj nameri da mu saopti svoju naklon>ost. .. 373Zastala je da predahne. Ema prvo pomisli na sebe, a onda na Harijetu. Vie nego naklonost, nastavi g-a Vesten: ve-ridbu stvarnu veridbu. ta ete vi, Ema, rei ta e ceo svet rei kad se sazna da su se Frank eril i gospoica Ferfaks verili; ne, nego da su odavno vereni? Ema potskoi od iznenaenja i uasnuta povika: Dejn Ferfaks! Blagi Boe! Ne govorite ozbiljno? alite se? Naravno da se udite, odgovori g-a Vesten, jo ne diui oiju i govorei brzo, kako bi Ema imala vremena da se pribere naravno da se udite. Ali tako je. Sveano su se obeali jedno drugom jo u oktobru kad su boravili u Vejmetu, i drali su to u tajnosti od svih. Niko nije nita znao ni Kambelovi, ni njena porodica, ni njegova. To je tako neobjanjivo da mi se ini nemogue, mada sam potpuno uverena da je tano. Prosto ne mogu da verujem. Mislila sam da ga poznajem. Ema gotovo nije ni ula ta je g-a Vesten govorila. Dve stvari su joj potpuno obuzele misli: njeni razgovori s njim o g-ci Ferfaks i jadna Harijeta; za neko vreme je samo uzvikivala i traila da joj potvrdi tu vest. Da! ree ona najzad, pokuavajui da se pribere; o tom dogaaju treba da razmiljam bar pola dana da bih bila u stanju da ga iole shvatim. Sta! veren s njom ele zime pre no to je i jedno od njih dolo u Haj-beri? Veren jo od oktobra tajno veren. To me je mnogo uvredilo, Ema. A uvredilo je i njegovog oca. Iz-vesne njegove postupke ne moemo opravdati. Ema se za trenutak zamisli, pa onda odgovori: Neu se praviti da vas ne razumem i, da bih vas uteila koliko god mogu, uveravam vas da panja koju mi je ukazivao nije izazvala nita od onog, ega se vi plaite. G-a Vesten podie oi s nevericom; ali je Emino lice bilo mirno kao i reci. Da bi vam bilo lake da poverujete da sam sad savreno ravnoduna prema njemu, nastavi ona, rei u vam i to da mi se u poetku naeg poznanstva jedno vreme dopadao tada sam bila vrlo sklona da se zaljubim; ne, ak sam bila i zaljubljena i moda je udno kako 374 je toga oseanja nestalo. Ali, sreom, nestalo ga je. U poslednje vreme, ve tri meseca najmanje, za mene stvarno vie ne znai nita. Moete da mi verujete, gospoo Vesten. To je suta istina. G-a Vesten je poljubi sa suzama radosnicama; kad je bila kadra da progovori, uveri je kako ta izjava za nju znai vie no ma ta drugo na svetu. Gospodin Vesten e se obradovati isto koliko i ja, ree ona. U tom pogledu smo se oalostili. Naa je najvea elja bila da se vas dvoje zavolite i bili smo ube-eni da je tako. Zamislite kako nam je bilo teko zbog vas. Ja sam se spasla; vi i ja moemo se sa zahvalnou diviti kako sam se spasla. Ali njega to ne oslobaa, gospoo Vesten, i moram vam rei da ga ja smatram velikim krivcem. S kakvim je pravom doao meu nas, kada je svoju ljubav i

vernost obeao, a ponaao se kao potpuno slobodan ovek? S kakvim je pravom nastojao da se dopadne, to je nesumnjivo inio i izdvajao ma koju mladu enu svojom istrajnom panjom, to je nesumnjivo inio, dok je ustvari pripadao drugoj? Otkud je mogao znati da ne ini moda zlo? Otkuda je mogao znati da se ja moda neu zaljubiti u njega? Vrlo ravo, odista vrlo ravo. Iz neeg to je kazao, draga moja Ema, ja pre pretpostavljam. .. ! i A kako je ona bila u stanju da podnese takvo po- i naanje? Hladnokrvnost najveeg stepena! Da posmatra ' kako on na njene oi neprestano poklanja panju drugoj eni i da to ne shvati kao uvredu. Toliko spokojstvo nisam u stanju ni da razumem ni da potujem. Meu njima je dolazilo do nesporazuma, Ema; to je izriito kazao. Nije imao vremena da ulazi u opirnija objanjenja. Zadrao se ovde samo etvrt sata, a bio je tako uzbuen da nije iskoristio potpuno ni ono vreme, koliko je ostao ali je jasno kazao da je nesporazuma bilo. Ustvari, izgleda da su ti nesporazumi izazvali sadanji preokret, a oni su verovatno nastali zbog njegovog neprilinog dranja. Neprilinog! O. gospoo Vesten, to je vrlo blag prekor. Mnogo, mnogo vie no neprilino! To ga je sur375valo u mojim oima. Nimalo ne lii na ono kakav ovek treba da bude! Nema ni trunke estitosti ni potenja, one stroge privrenosti istini i naelima, onog prezira prema prevari i niskosti, koje ovek treba da pokae u svakoj prilici u ivotu. Ne, draga Ema, sad moram da ga uzmem u odbra-nu; mada je u ovom sluaju pogreio, poznajem ga dovoljno dugo i jemirn vam da ima mnogo, vrlo mnogo dobrih osobina, i. . , Blagi Boe! uzviknu Ema, ne sasluavi je. A gospoa Smolrid! Dejn se ve spremila da poe kod nje kao vaspitaica! ta je samo hteo s tom uasnom grubou? Da je pusti da se uposli da je pusti ak i da pomisli na takav korak! O tome nije nita znao, Ema. U toj stvari mogu potpuno da ga opravdam. Ona je sama donela odluku i nije mu je saoptila ili bar ne na nain koji bi ga uverio. Kae da sve do jue nije nita znao o njenim namerama. Saznao ih je iznenada, ne znam kako, iz nekog pisma ili poruke. i kad je otkrio ta hoe da uradi, ta je naumila, odluio se da odmah otvoreno istupi, prizna sve svome ujaku i prepusti se njegovoj dobroti, i, ukratko, uini kraj tom munom skrivanju koje je tako dugo trajalo. Ema poe da slua paljivije. Treba uskoro da mi pie, nastavi g-a Vesten. Na rastanku mi je kazao da e mi se ubrzo javiti; rekao je tako kao da mi obeava mnoge pojedinosti koje jutros nije mogao da mi ispria. Prema tome, saekajmo njegovo pismo. Moda e ono doneti izvinjenja za mnogo tota. Moda e nam postati jasne i opravdane mnoge stvari, koje sad ne moemo da razumemo. Ne smemo da budemo strogi; ne smemo dn se urimo i da ga osudimo. Treba, da imamo strpljenja. Ja moram da ga volim; sad, kad sam se umirile u jednom pitanju, jednom vanom pitanju, iskreno elim da se sve dobro svri i nadam se da e tako biti. Oni su oboje sigurno mnogo propatili, dok su tako krili i utali. Njegove patnje, odgovori Ema suvo, izgleda da mu nisu mnogo nakodile. A kako je gospodin eril sve to primio? 378 Vrlo blagonaklono prema svom neaku dao je svoj pristanak skoro bez ikakve tekoe. Zamislite ta su za nedelju dana dogaaji uinili u toj porodici? Dok je jadna gospoa eril bila u ivotu, verovatno ne bi bilo nikakve nade, izgleda, mogunosti, a tek to su njeni zemni ostaci sputeni u porodinu grobnicu na poinak, njenog mua su ubedili da postupi tano suprotno od onog to bi ona zahtevala. Velika je srea kad nepogodni uticaj neke osobe ne preivi njenu smrt! Nije ga trebalo mnogo ubeivatj da pristane.

Ah! pomisli Ema, i za Harijetu bi to isto uinio. To je noas reeno, i Frank je krenuo jutros im je svanulo. Zadrao se malo u Hajberiju kod Bejtsovih, pretpostavljam, a zatim je doao ovamo, ali se toliko urio da se vrati ujaku, kome je upravo sad potrebniji nego ikad, da je, kao to vam rekoh, ostao kod nas samo etvrt sata. Bio je vrlo uzbuen veoma mnogo toliko da je izgledao sasvim drukije nego ikad ranije. Pored sveg ostalog, zgranuo se kad je nju zatekao tako slabu, o emu nije imao pojma, i po svemu sudei to ga se mnogo kosnulo. 1 da li vi odista verujete da je sve to ostalo u potpunoj tajnosti? Da ni Kambelovi, ni Diksonovi nisu znali za veridbu? Ema nije mogla da izgovori ime Dikson a da malo ne pocrveni. Niko, ni jedno od njih. Jasno je kazao da niko ivi sem njih dvoje nije znao. Lepo, ree Ema. Pretpostavljam da emo se postepeno pomiriti s tom milju i ja im elim svaku sreu. Ali u uvek smatrati da se vrlo runo poneo. Zar sve to nije bilo niz pretvaranja i obmana uhoenja* i pre-vara? Doli su meu nas i na jeziku bili su otvoreni i iskreni, a u tajnosti su se udruili da o svima nama donose sud! Tako su nas ele zime i prolea vukli za nos; dok smo svi mi zamiljali da su nam ravni po oseanju istinitosti i asti, ta dva stvorenja u naoj sredini moda su se dogovarala, vrila poreenja i izricala sud o utiscima i recima koje nikad nisu smeli oboje da uju. Moraju snositi posledice, ako je jedno od njih ulo da se o onom drugom ne govori najbolje! 377U tom pogledu sam sasvim spokojna, odgovori g-a Vesten. Uverena sam da nikad nisam kazala jednome neto o onom drugom, to oboje ne bi mogli uti. Imate sree. Jedinu vau greku ula sam samo ja, onda kad vam se inilo da je jedan na prijatelj zaljubljen u tu gospoicu. Tano. Ali poto sam uvek imala dobro miljenje o gospoici Ferfaks, nikad nisam mogla, ni u kakvoj zabludi, da ravo govorim o njoj; a to se njega tie, o njemu nisam sigurno ravo govorila. U tom asu na malom otstojanju od prozora pojavi se g. Vesten, koji ih je oevidno posmatrao. Njegova ena dobaci mu pogled kojim ga pozva unutra; dok je on obilazio unaokolo, dodala je: A sad, draga Ema, recite, a neka vam se to vidi i na licu, sve to bi ga moglo umiriti i skloniti da bude zadovoljan tom enidbom. Treba da se pomirimo s tim a, uistinu, o njoj se s pravom moe rei sve najbolje. Nee se oroditi naroito visoko, ali ako to ne smeta gospodinu erilu, zato bi smetalo nama? A to moe biti vrlo srena okolnost za njega za Franka, mislim to se zaljubio u devojku, tako estitu i razboritu, kakvu sam nju uvek smatrala i sad sam sklona da je takvom smatram, uprkos ovog jednog velikog otstupanja cd strogog pravila ispravnosti. A u njenom poloaju ak i za tu greku moe se nai mnogo opravdanja! Odista mnogo! uzviknu Ema srdano. Ako se ikad moe izviniti ena koja misli samo na sebe, to je onda kad se nalazi u poloaju u kome je Dejn Ferfaks. O takvim enama se skoro moe rei da 'svet nije njihov, niti zakoni koji vae za svet'. Kad je g. Vesten, uao, presrela ga je nasmejana lica, uzviknuvi: Lepo ste me prevarili, boga mi! To ste, pretpostavljam, izmislili da biste se zabavljali mojom radoznalou i vebali moju sposobnost pogaanja. Ali ste me stvarno uplaili. Pomislila sam da ste izgubili bar polovinu svoga imanja. A eto, umesto da vam izjavim sauee, ispalo je da treba da vam estitam. estitam vam, gospodine Vestene, iz sveg srca, to ete za snahu dobiti jednu od najlepih i najobrazovanijih devojaka u Engleskoj. 378 Dva-tri pogleda koje je izmenjao sa enom ubedie ga da je sve u redu, kao to je i taj govor kazivao; to je odmah blagotvorno delovalo na njegovo raspoloenje. U licu i glasu povrati mu se njegova uobiajena veselost; srdano i zahvalno joj stee ruku i poe da govori o toj veridbi na nain koji je pokazivao da mu je sad potrebno samo da proe malo vremena i da se navikne,

pa da je ne smatra sasvim ravom. Njegova ena i Ema pomenue samo ono to je moglo da ublai nesmotrenost tog koraka i otkloni zamerke; kad su sve to zajedno pretresli, i kad je opet sve pretresao s Emom, vraajui se s njom u Hartfild, potpuno se pomirio i nije bio daleko od pomiri da je to najbolja stvar koju je Frank mogao da uradi.GLAVA ETRDESET SEDMA Harijeta, jadna Harijetak To su bile reci; u njima su leale mune misli kojih se Ema nije mogla da oslobodi, i koje su za nju pretstavljale glavnu nesreu u toj stvari. Frank eril se prema njoj poneo ravo vrlo ravo u mnogo emu ^ ali ona se na njega nije toliko ljutila zbog njegovog, koliko zbog svog sopstve-nog ponaanja. Njegov prestup inio joj se naroito crn zbog nezgodnog poloaja u koji je nju stavio naspram Harijete. Jadna Harijeta! I po drugi put da bude prevarena zahvaljujui njenim pogrenim zakljucima i laskanjima. G. Najtli je proroki govorio kada je jednom rekao: Ema, vi niste prijatelj Harijeti Smit, Bojala se da joj je samo nanela zlo. Istina, da u ovom sluaju nije morala sebe da optuuje kao u prethodnom, da je ona jedina i prva upala u tu greku i da je u Harijeti pobudila oseanja kakva moda nikada inae ne bi obuzela njenu matu; jer Harijeta je priznala da se divi i gaji naklonost prema Franku erilu, pre no to je ona i nagovestila neto o tome. Ali se oseala stvarno krivom to je potsticaJa ono to je" mogla da suzbije. Mogla je da sprei da ta oseanja ne uzmu maha i ne ojaaju. Njen uticaj bi bio dovoljan. A sada je bila sasvim sve-sna da je trebalo da ih sprei. Oseaia je da je bez dovoljnih razloga izlagala opasnosti sreu svoje prijateljice. Da je sluala zdrav razum, morala bi joj rei da .ne sme misliti o njemu, i da je verovatnoa pet stotina prema jedan da mu se ona nikad nee dopasti. Ali, do-dade ona, naalost, imala sam vrlo malo zdravog razuma. 380 Strano se ljutila na sebe. Bilo bi uasno da nije mogla istovremeno da se ljuti i na Franka erila. Sto se tie Dejn Ferfaks, sad je bar mogla da se oslobodi svakog stajanja o njoj. Harijeta joj je zadala dovoljno brige. Ne treba vie da se alosti zbog Dejn, njene nevolje i ravo zdravlje, poto potiu iz istog uzroka, sigurno se sad istovremeno popravljaju. Nije vie bila ni beznaajna ni nesrena. Uskoro e se oseati dobro, bie-srena i imae uspeha. Ema je sad shvatala zato je nje- ' na sopsivena panja nailazila na prezir. Ovim otkriem razjasnila je i mnoge manje stvari, Besumnje je to bilo zbog ljubomore. U Dejninim oima ona je bila suparnica, i nikakvo udo sto je odbijala sve to joj je nudila kao pomo ili panju. Vonja njenim kolima pila bi muenje, a slatki koren iz hartfildske ostave morao je bili otrov. Razumela je sve to; i, ukoliko se njen razum mogao otrgnuti od nepravedne i sebine ljutine, priznavala je da se Dejn Ferfaks ne uzdie i ne postaje srenija vie no to zasluuje. Ali se mnogo brinula zbog jadne Harijete! Malo joj je sauea ostajalo za ma koga dru- ' gog. Ema je bila tuna i bojala se da e ovo drugo razoarenje biti mnogo jae od prvog. S obzirom da je linost bila mnogo znaajnija, trebalo bi da bude tako; a sudei po njenom, naizgled jaem dejstvu na Harijetin duh, jer je kod nje izazvala uzdrljivost i samosavlai-vanje, tako e i biti. Meutim, mora da joj saopti bolnu istinu to je mogue pre. G. Vesten je na rastanku izmeu ostalog naloio da to sauva kao tajnu. Zasada ela stvar treba da bude potpuna tajna. Gospodin eril je, to naroito zahtevao, kao znak potovanja prema eni koju je tako nedavno izgubio; i svako je to primio jedino kao dunu pristojnost. Ema je obeaMa; pa ipak, za Harijetu se mora uiniti izuzetak. To je bila njena najprea dunost. Uprkos svojoj muci, bilo joj je smeno to 'je imala da izvri istu bolnu i osetljivu dunost prema Harijeti, koju je g-a Vesten upravo izvrila' prema njoj. Vest. koju su joj tako brino saoptili, trebalo je da sada brino saopti drugome. Srce joj je zalupalo bre kada je ula Harijetin korak i glas; pretpostavljala je da se i g-a Vesten tako oseala kada se ona pribliavala Ren-

381dolsu. Da li bi ishod tog otkria mogao da bude isto tako slian? Naalost, za to nije moglo biti nikakvog izgleda. Dakle, gospoice Vudhaus, uzviknu Harijeta ulazei urno u sobu, nije li ovo najudnija novost koju smo ikada uli? Na kakvu novost mislite, uzvrati Ema, koja nije mogla da po izgledu i glasu pogodi da li je Harijeti zaista neto nagoveteno. O Dejn Ferfaks. Da li ste ikada uli tako neto udno? O, ne morate se bojati da mi poverite, jer mi je gospodin Vesten lino kazao. Upravo sam ga srela. Rekao mi je da to mora ostati stroga tajna; i zbog toga ne bih pomislila da kaem ikom drugom, sem vama, ali on ree da vi ve znate. ta vam je rekao gospodin Vesten? ree Ema, jo uvek u nedoumici. O, rekao mi je sve; da Dejn Ferfaks i gospodin Frank eril treba da se venaju, i da su ve odavno tajno verenu Kako je to udno! Zaista je bilo udno, Harijetino dranje je bilo tako izvanredno udno, da Ema nije znala kako da ga shvati. Izgledalo je da se potpuno izmenila. Kao da se odluila da ne pokae zbunjenost niti da je to otkrie naroito zanima. Ema ju je posmatrala, nemajui moi da ita kae. Da li ste ikad pomislili, uzviknu Harijeta, da je on u nju zaljubljen? Vi ste, moda, pomiljali. Vi (ona pocrvene govorei ovo), koji umete da vidite ta je u svaijem srcu, ali niko drugi. Boga mi, ree Ema, poinjem da sumnjam da imam takvu sposobnost. Zar moete da me pitate ozbiljno, Harijeta, jesam li mislila da voli neku drugu enu u isto vreme kad sam vas preutno ako ne otvoreno hrabrila da date maha syojim oseanjima? Nikada, do poslednjeg asa, nisam ni najmanje sumnjala da gospodin Frank eril ima i malo ljubavi prema Dejn Ferfaks. Moete biti sasvim sigurni da bih vas opomenula, da sam u to posumnjala. Mene! uzviknu Harijeta iznenaeno i porumeni. Zato biste mene opominjali? Ne mislite, valjda, da mi je stalo do Franka erila. 382 Oduevljena sam to ujem da govorite tako vrsto o toj stvari, odgovori Ema, smeei se; ali neete porei da je bilo jedno vreme ak ne tako davno kad ste mi davali povoda da razumem da vam je stalo do njega? Do njega! ' Nikada, nikada. Draga gospoice Vudhaus, kako ste mogli da me tako pogreno razumete? (Ona se okrenu na drugu stranu.). Harijeta, uzviknu Ema posle trenutnog zastoja; ta time mislite? Gospode! ta mislite? Ravo vas ra-zumela! Treba li onda da pretpostavim...? Nije mogla da kae. Izgubila je glas; i ona sede, ekajui u velikom uasu da Harijeta odgovori. Harijeta, koja je stajala malo dalje okrenuta leima, ne odgovori nita odmah; a kad je progovorila, glas joj je bio isto tako uzbuen kao i Emin. Smatrala sam da nije moguno, poe ona, da ste me pogreno razumeli! Znam da smo se sloile da ga nikad ne imenujemo, ali s obzirom na to koliko je on beskrajno iznad svih drugih, ne bih verovala da e neko pretpostaviti da sam mislila na ma koju drugu osobu. Kakav gospodin Frank eril! Ne znam ko bi ikad pogledao njega u drutvu onog drugog. Nadam se da nisam tako luda da bih pomiljala na Franka erila, koji pored onog drugog nije niko i nita. Neverovatno je kako ste se vi tako prevarili! Svakako, da nisam bila ubeena da mi vi odobravate i da me hrabrite u mojoj naklonosti, smatrala bih isprva da sam suvie uobraena ak i to se usuujem da mislim, o njemu. Isprva, da mi niste rekli kako su se dogodile i mnogo udesnije stvari, da je bilo brakova gde je nesklad bio vei, (to su tano bile vae rei), ne bih se usudila da dam maha. . . ne bih pomislila da je mogue... Ali kada vi, koji ste ga oduvek poznavali. . . Harijeta, uzviknu Ema pribravi se odluno, da se bar sada razumemo, da ne bude daljih greaka. Da li vi govorite o. . . gospodinu Najtliju? Naravno. Nikad nisam mogla pomisliti na ma koga drugog, i tako sam verovala da vi to znate. Kada smo govorile o njemu, nije moglo biti jasnije.

383Ne, sasvim, odvrati Ema, primoravajui se da bude mirna; jer mi je sve to ste tada rekli izgledalo da se ocinosj na drugu osobu. Skoro bih mogla da tvrdim da ste kazali ime gospodina Franka erila. Sigurna sam da smo govorile o usluzi koju vam je uinio gospodin Frank eril, kad vas je zatitio od Cigana. O, gospoice Vudhaus, kako vi zaboravljate! Draga moja Harijeta, savreno se seam sutine onoga to sam tom prilikom kazala. Rekla sam vam da se ne udim vaoj naklonosti, da je, uzimajui u obzir uslugu koju vam je uinio, to sasvim prirodno; i vi ste se sloili s tim i izraavajui se vrlo toplo kazali ste da mnogo cenite tu uslugu; pomeriuli ste ak koliko ste se uzbudili kad ste ga videli kako vam dolazi u pomo. Dobro se seam svojih tadanjih utisaka. Zaboga, uzviknu Harijeta, znam sad ega ste se setili, ali ja sam tada mislila na neto sasvim drugo. Nisam mislila ni na Cigane ni na gospodina Franka erila. Ne! (s izvesnim dostojanstvom) imala sam u glavi jedan mnogo dragoceniji sluaj kako je gospodin Najtli doao i zamolio me da igram s njim, kad gospodin Elten nije hteo da mi prie, i kad nije bilo ni jednog drugog igraa. To je bilo ono dobro delo, to je bila ona plemenita blagonaklonost i velikodunost, to je bila ona usluga usled koje sam poela da oseam koliko je on iznad svih drugih ljudi. Blagi Boe! uzviknu Ema. To je bila uasno ne-srena i kobna greka! Sta da se radi?! Znai, da ste me razumeli, vi me ne biste hrabrili. Ali, najzad, ne moe mi biti gore nego to bi bilo da je onaj drugi bio u pitanju, ali sada. . .. mogue je. . . Ona zastade nekoliko trenutaka. Ema nije bila u stanju da govori. Ne udim se. gospoice Vudhaus, nastavi ona, to oseate veliku razliku izmeu njih dvojice, bilo u odnosu na mene ili u odnosu na ma kog drugog. Svakako smatrate da je jedan od njih pet stotina miliona puta vie iznad mene nego drugi. Ali nadam se, gospoice Vudhaus, pretpostavljajui. . ako. . . ma kako udno to izgledalo. . . Ali vi znate da su to bile vae sopstvene reci, da su se dogodile udesnije stvari, sklapani su brakovi iz334 meu linosti meu kojima je bio vei nesklad nego iz-* meu gospodina Franka Cerila i mene; i zbog toga izgleda kao da se ovako neto moglo da dogodi i ranije; i ako bih ja bila tako neiskaza.no srena, da,. ako bi gospodin Najtli zaista. , . ako on ne mari za taj nesklad, nadam se, gospoice Vudhaus, da se neete tome protiviti niti pokuati da pravite smetnje. AH isuvie ste vi dobri za tako neto, ubeena sam. Harijeta je stajala kraj jednog prozora. Ema se okrete da bi je pogledala, zapanjena, i urno ree: Zar vam se ini da vam gospodin Najtli uzvraa naklonost? Da, odgovori Harijeta skromno, ali ne bojaljivo; moram rei da mi se tako ini. Ema je odmah spustila pogled i sedela je nekoliko trenutaka razmiljajui utke, potpuno nepomina. Nekoliko trenutaka joj je bilo dovoljno da upozna sopstve-no srce. Um, kao to je njen, kad bi jednom posumnjao, brzo je iao napred: dotakla je prihvatila priznala elu istinu. Zato je bilo tolike gore to je Harijeta zaljubljena u g. Najtlija umesto u g. Franka erila? Zato se zlo tako strano povealo time to se Harijeta pomalo nadala da joj se ljubav uzvraa? Kao strela proleti joj kroz glavu misao da g. Najtli ne sme da se oeni nijednom drugom sem nje! Za tih nekoliko minuta videla je pred sobom svoje sopstveno ponaanje,, kao i 'sbpslveno Te! Sagledala ih jejasnoV ime nikada dotle nije mogla da se pohvali. Kako se neprilino ponela'prema Harijeti! Kako se drala nesmotreno, nepaljivo, nerazumno, neosetljivo! Kako je mogla postupati tako slepo i ludo! To je uasno bolno osetila i bila je gotova da sebe najstroe osudi. Meutim,

izvesno samopotovanje, uprkos svem tom ra-vom dranju izvestan obzir prenio, sopstvenom ugledu i jaka elja da bude pravina prema Harijeti (ne bi bilo potrebno saaljevati devojku/koj^ veruje da je g. Najtli voli ali ne bi bilo pravino da je uini nesrenom po-Kazujui se hladna) naterali su Emu da sedi i podnosi i dalje mirno, ak i na izgled ljubazno. Zaista, njoj samoj je bilo korisno da ispita to vie Harijetine nade. A Harijeta nije uinila nita da bi izgubila ono potovanje i 25 Ema 385panju koji su tako dragovoljno stvoreni i odravani -ili da zaslui prezrenje osobe i;i je saveti nisu nikad pravilno vodili. Zato se, poto se trgla iz razmiljanja i savladala svoje uzbuenje, okrenu opet Harijeti, i s vie topline produi zapoeti razgovor. to se tie predmeta kojim je razgovor poeo, one udne prie o Dejn Fer-faks, sasvim su ga napustile i zaboravile. Obe su mislile samo o g. Najtliju i sebi. Harijeti, koja je sreno sanjarila! bilo je ipak vrlo milo to je iz tih snova budi sada i bodri neko ko tako dobro rasuuje i ko joj je tako dobar prijatelj, kao g-ca Vudhaus. Samo je ekala poziv pa da s velikim zadovoljstvom, mada sva uzdrhtala, ispria kako su nastale njene nade. Ema je svoju drhtavicu, dok je pitala i dok je sluala, bolje skrivala od Harijete, mada ona nije bila . manja. Glas joj se nije kolebao: ali njen duh bio je sav uznemiren kao to je i moralo biti kod takvog otkrivanja same sebe, takve navale zla koje preti, takve zbrke iznenadnih i zamrenih oseanja. Sluala je Harijetino izlaganje pojedinosti patei mnogo u sebi, ali veoma uz-drana spolja. Nije se moglo oekivati da Harijetino prianje bude smiljeno, lepo sreeno ili" vrlo dobro izloeno. Ali kada se ostavi po strani sva slabost i nepotrebno ponavljanje, sutina te prie bila je u stanju da je obeshrabri; naroito kada se uzmu u obzir okolnosti kojih se sama seala, a koje su potkrepljivale uverenje da se miljenje g. Najtlija o Harijeti znatno poboljalo. Harijeta je osetila razliku u njegovom dranju posle one dve presudne igre. Ema je znala da je on tom prilikom naao da Harijeta prevazilazi njegova oekivanja. Od te veeri, ili bar od trenutka kada je g-ca Vudhaus nju ohrabrila da misli na njega, Harijeta je zapa-ala da on razgovara s njom mnogo vie no to je to inio ranije, i da se prema njoj zaista sasvim drukije ponaa: blago i ljubazno. U poslednje vreme je bila sve vie svesna toga. Kada su etali svi zajedno, on je vrlo esto prilazio-i, etao kraj nje i divno razgovarao! Kao da je eleo da je-' bolje upozna. Ema je znala da je to sve u mnogome tano: ona je esto primeivala pro-menu, skoro u istoj meri. Harijeta ponovi njegove izraze odobravanja i pohvale a Ema oseti da se to aotovo potpuno slae s njegovim miljenjem o Harijeti koje je njoj bilo poznato. Hvalio je Harijetu zato to nije bila nametena ni izvetaena, to su joj oseanja bila jednostavna, potena i plemenita. Priao joj je o tome vie puta. Mnogo stvari kojih se Harijeta seala, mnoge sitne pojedinosti o njegovoj panji, neki pogled, poneka re, premetanje s jedne stolice na drugu, prikrivene pohvale, postupci kojima je pokazivao da nju pretpostavlja drugima Ema nije zapaala, jer nije nita podozrevala. Okolnosti iji se znaaj mogao poveati dotle da se o njima pria pola sata, i koje su sadravale mnogostruke dokaze za onu koja ih je videla, nije uoila ona koja je sada za njih ula. Ali je i sama Ema bila donekle svedok dva poslednja dogaaja koja je Harijeta pornenula ona dva koja su joj davala najvie nade. Prvi je bio pod lipama u Donvelu, gde su etali izvesno vreme pre no to je prila Ema, i kada se on naroito potrudio (kako je ona bila uverena) da je odvoji od ostalih; najpre joj je poeo govoriti neobinije nego ikad ranije zaista veoma neobino (Harijeta se nije mogla toga setiti a da ne porumeni). Skoro se inilo da je pita je li ve poklonila nekom svoju naklonost. Ali im je ugledao da e ona (g-ca Vudhaus) da im prie, on je promenio predmet razgovora i poeo da govori o zemljoradnji. Drugi sluaj je

bio kada je on sedeo i razgovarao s njom skoro pola sata pre no to se Ema vratila iz posete, ba onog jutra kad je poslednji put bio u Hartfildu, mada je, im je uao, rekao, da ne moe ostati ni pet minuta, i kada joj je rekao u toku razgovora da, iako mora da ide u London, naputa kuu teka srca, to je bilo mnogo vie (kako je Ema oseala) od onoga to je njoj, Emi, priznao. Zabolelo je to je ovim pokazao da se Harijeti vie poverava. to se tie prvog od ova dva dogaaja, ona se, posle malo razmiljanja, usudi da postavi sledee pitanje: Nije li moda... zar nije mogue da je on, dok vas je, kako ste vi mislili, pitao o vaim naklonostima, moda ciljao na gospodina Martina.. . moda je imao u vidu elje gospodina Martina? Ali Harijeta odluno odbi ovu sumnju. 336 25 387Gospodin Martin! Zaista ne! Nije bilo nikakvog nagovetaja o gospodinu Martinu. Nadam se da nisara vie toliko glupa da marim za gospodina Martina, ili da drugi mogu da to sumnjaju. Kad je Harijeta zavrila svoj iskaz, zamoli dragu g-cu Vudhaus da joj kae ima li opravdanih razloga da se nada. Da nije bilo vas, nikada se ne bih usudila da o tome mislim u poetku, ree ona, vi ste mi rekli da ga paljivo posmatram i da svoje ponaanje podesim prema njegovom i ja sam tako uinila. Ali mi se sada ini da ga moda i zasluujem, i da, ako me izabere, to ne bi bilo mnogo udesno. Ovaj govor Ema je gorko osetila, veoma gorko, i bio joj je potreban krajnji napor da bi bila u stanju da odgovori: Harijeta, usudiu se samo da izjavim ovo: gospodin Najtli je poslednji ovek na svetu koji bi namerno pobudio kod neke ene pomisao da' prema njoj osea vie nego to ustvari osea. Harijeta je bila spremna da oboava svoju prijateljicu zbog tako povoljnog miljenja; i samo je bat oevih koraka spasao Emu ushienja i izliva nenosti, koji bi za nju u tom trenutku, pretstavljali strano ispatanje. On je dolazio kroz predvorje. Harijeta je bila suvie uzbuena da bi se srela s njim. Ne moe da se pribere... gospodin Vudhaus bi se uznemirio. .. bolje da ode; i zato, dok joj je prijateljica rado odobravala, izie kroz druga vrata. Tek to je otila, Emina oseanja nezadrivo se izlie u uzviku: O Boe! Kamo sree da je moje oi nisu nikad videle! Celog tog dana i noi nije mogla da se oslobodi Uh misli. Bila je zbunjena, usred zbrke svega to se sruilo na nju u toku poslednjih nekoliko sati. Svakog trenutka doivljavala je novo iznenaenje; a svako iznenaenje donosilo joj je stid. Kako da razume sve to! Kako da razume obmane kojima je izlagala samu,sebe i u kojima je ivela! Glupe greke, sl&pilo njene sopstvene glave i srca! Sedela je mirno, etala okolo, pokuavala da sedi u svojoj sobi i da seta po umarku na svakom rnestu, Ui* svakom poloaju uviala bi da je postupala vrlo ravo, ,1a su je drugi obmanuli toliko da se stidela same sebe, da je obmanjivala samu sebe jo stidnije, da je nesrena i da e, verovatno, ovaj dan biti tek poetak novih nesrea. Prvo se potrudila da u tanine shvati sopstveno srce. Tome je posvetila svaki slobodan trenutak koji nije morala da pokloni ocu, kao i svaki trenutak nehotine rase-janosti. Koliko ima otkako joj je g. Najtli postao tako drag, kako joj to sada otkriva svako njeno oseanje? Kada je njegov uticaj takav uticaj otpoeo. Kada je uspeo da zauzme ono mesto u njenom srcu, koje je jednom, za vrlo kratko vreme, zauzimao Frank eril? Seala se; poredila je njih dvojicu poredila ih je onakve kakvi su po njenoj oceni bili uvek, otkako je upoznala ovog poslednjeg i kako ih je morala porediti u svako doba, da joj je, oh, nekom

blagoslovenom sreom palo na pamet da pristupi tom pooreenju. Uvidela je da je uvek smatrala g. Najtlija beskrajno iznad onog drugog, i da joj je njegova panja uvek bila najdraa. Uvidela je da je, uveravajui sebe u suprotno, uobraavajui i postupajui tako, bila potpuno u zabludi, jer nimalo nije poznavala sopstveno srce ukratko, uvidela je da nije uopte nikada istinski marila za Franka erila. To je bio zakljuak prvog niza misli. Toliko je upoznala sebe pri prvom pitanju koje je razmotrila, i za to joj nije trebalo mnogo vremena. Bila, je veoma tuna i ozlojeena. Stidela se svega to je sagledala osim jednog svoje ljubavi prema g. Najtliju. Gadila se svega ostalog u sebi. S nepodnoljivom sujetom je verovala da je upuena u tajnu svaijeg srca; s neoprostivom naduvenou htela je da resi svaiju sudbinu. Pokazalo se da je u svemu greila; a ne- moe se rei da nije nita uinila jer je uinila zlo. Nanela je zlo Harijeti, samoj sebi i, kako se naroito plaila, g. Najtliju. Ako se ostvari taj najneprikladniji od svih brakova, na nju e pasti sav prekor to je omoguila da do njega doe, jer je verovala da je njegovu naklonost izazvalo jedino saznanje o Harijetinoj naklonosti; a ak da to i nije bio sluaj, nikada ne bi ni upoznao Harijetu da nije bilo njene ludosti. 388 339G. Najtli i Harijeta Smit! To je brak koji bi preva-ziao svako udo te vrste. Veridba Franka erila i Dejn Ferfaks postaje neto obino, otrcano, staro u po-reenju s ovim, ne izaziva vie nikakvo iznenaenje, ne pretstavlja nikakav nesklad, o njoj nita nema da se kae ili pomisli. G. Najtli i Harijeta Smit! Koliki uspon za nju! Koliko sputanje za njega! Emi je bilo strano pomiljajui kako bi ga taj brak ponizio u oima sveta, predviajui ,kako bi se osmehivali, rugali, smejali na njegov raun, kako bi mu brat bio potiten i prezirao ga, i hiljadu neprijatnosti koje bi doiveo. Moe li to biti? Ne, nemogue je. A ipak je bilo daleko, veoma daleko od nemogueg. Zar je neto novo da oveka prvorazrednih sposobnosti privue neto znatno nie? Je li novo kad neko, ko je moda suvie zauzet da trai, padne kao nagrada devojci koja ga potrai? Je li novo da ma ta na ovom. svetu bude nejednako, nedosleno i neskladno ili da sluaj i okolnosti (kao drugostepeni uzroci) upravljaju ljudskom sudbinom? Oh! Da nikada nije uvela Harijetu u drutvo! Da ju je ostavila tamo gde je trebalo, i gde joj je i on rekao da treba da je ostavi! Da ona, onako glupo kako se nikakvim recima ne moe izraziti, nije spreila Harijetu da se uda za besprekornog mladia, koji bi je uinio srenom i potovanom u sredini kojoj i treba da pripada, sve bi bilo u redu; ne bi bilo ovih stranih posledica. Kako se Harijeta mogla ikada osmeliti da se u svojim mislima uzdigne do g. Najtlija?Kako se mogla usuditi da zamilja sebe kao izabranicu takvog oveka dok nije u to sigurna! Ali Harijeta nije bila onako skromna niti je imala onoliko obzira kao ranije. inilo se da vrlo malo osea koliko mu nije ravna ni u pogledu obrazovanja ni u pogledu drutvenog poloaja. Ranije je, izgleda, bila svesnija da bi se g. Elten spustio uzimajui nju, nego da bi sada tako bilo s g. Najtlijem. Avaj! Nije li i to njeno sopstveno delo? Ko se trudio da Harijeti ulije samouverenost, ako ne ona? Ko je nju ako ne ona, nauio da treba sebe da uzdigne ako je mogue, i govorio joj da ima prava na visok poloaj u svetu? Ako je skromna Harijeta postala sujetna, to je takoe njeno delo. 390 -, . . glava etrdeset osma Sve dok joj nije zapretila opasnost da ga izgubi, Ema nije znala koliko je za njenu sreu vano da bude prva za g. Najtlija, prva u njegovim mislima i njegovom srcu. Ubeena da je tako i smatrajui da joj to mesto s pravom pripada, uivala je u svemu bez razmiljanja; tek kad se uplaila da e je neko istisnuti, uvidela je kako je to bilo neizrecivo vano. Davno, vrlo davno je ose-tila da je na prvom mestu; poto nije imao enskih srodnika u svojoj

porodici, samo je Izabela imala pravo na njegovu naklonost, pravo koje bi se moglo porediti s njenim, a uvek je tano znala koliko on voli i ceni Izabelu. Ona, Ema, za poslednjih nekoliko godina bila mu je najblia. Nije to zasluivala; esto se pokazivala nemarna i tvrdoglava, nije potovala njegove savete, ak mu se i uporno protivila, nije zapaala ni polovinu njegovih vrlina i ljutila se na njega to nije hteo da joj prizna one koje je ona sebi pogreno i drsko pripisivala pa ipak, zahvaljujui porodinim vezama, navici i plemenitosti svoje due, on je nju voleo i h^eo nad njom jo od njenog detinjstva, trudei se da je popravi i starajui se da ona uvek postupi kako treba, to niko drugi nije inio. I pored svih svojih mana, znala je da mu je draga; mogla bi rei, veoma draga. Meutim, kad su se zatim neminovno pojavili nagovetaji nade, nije se usuivala da ih prihvati. Harijeta Smit moda misli da nije nedostojna da je g. Najtli izuzetno, iskljuivo i strasno voli. Ona to nije mogla. Nije mogla uobraavati da joj je sle-po privren. Nedavno joj je dao dokaz koliko je nepri-strasan. Kako ga je rasrdilo njeno ponaanje prema g-ci 391Bejts. Kako se samo otvoreno i strogo izrazio o tome! Ne suvie strogo s obzirom na uvredu ali veoma strogo, suvie strogo da bi te rei poticale iz nekog ne-nijeg oseanja a ne samo iz nepokolebljive pravinosti i budne dobrote. Nije imala nade, nieg to bi zasluivalo to ime, da on prema njoj gaji tu vrstu oseanja na koju je sad mislila, ali je postojala nada (as neznatna, as jaa) da se Harijeta moda vara, da precenjuje panju koju joj on ukazuje. To mora eleti, zbog njega pa makar i ne bilo nikakvih posledica za nju, sem to e on do kraja ivota ostati neenjen. Uistinu, verovala je da bi bila potpuno zadovoljna, kad bi mogla biti sigurna da se nee nikad oeniti. Neka samo bude i dalje isti g. Najtli za nju i njenog oca, isti g. Najtli za ceo svet; neka samo Donvel i Hartfil\ne izgube nita od svojih dragocenih prijateljskih odnosa i poverenja, pa e ona biti savreno mirna. Brak, -ustvari, nije za nju. Udaja ne bi ila zajedno s onim to duguje svorri ocu i to osea za njega. Ni za ta se ne bi odvojila od oca. Nee se udavati, ak ako je i zaprosi g. Najtli. Mora iz sveg srca eleti da se Harijeta razoara; nadala se da e, kad ih bude videla zajedno, moi da utvrdi ima li bar izgleda za to. Ubudue e ih vrlo paljivo po-smatrati; ma koliko da je dotle ravo razumela ak i one na koje je motrila, nije bila u stanju da prizna da se i ovde moe prevariti. Svakog dana su oekivali da se on vrati. Brzo e joj se pruiti mogunost da posmatra uasno brzo, inilo joj se ponekad, kad bi joj misli pole jednim pravcem. A u meuvremenu, resila je da ne via Harijetu. Nee biti od koristi ni jednoj ni drugoj, nee biti od koristi ni za tu stvar, ako produe da o njoj govore. Odluila je da ne veruje, sve dok jo moe da sumnja, a s druge ^strane, nije imala osnova da pobija Harijetino uverenje. Samo bi se razdraila, ako bi s njom razgovarala. Stoga joj je napisala pismo i ljubazno, ali odluno, zamolila je da za neko vreme ne dolazi u Hartfild, izjavljujui da je po njenom miljenju bolje da izbegavaju svaki dalji, poverljivi razgovor o jednom predmetu, u nadi da e, ako proe nekoliko dana pre-no to se opet sretnu, izuzev u drutvu drugih jedino nije elela da se nasamo vide moda biti u stanju 392 da se ponaaju tako kao da su zaboravile ta su razgovarale uoi tog dana. Harijeta se pokorila, sloila i ostala zahvalna. Ema je upravo resila to pitanje, kad doe jedna goa da joj odvoji misli od jedinog predmeta koji ih je poslednja dvadeset etiri asa obuzimao, i u snu i na javi -g-a Vesten, koja je posetila svoju buduu snahu i svratila u Hartfild, koliko iz obzira prema Emi toliko i radi svog uivanja, da bi ispriala sve pojedinosti tog zanimljivog vienja. G. Vesten je otpratio svoju enu do g-e Bejts i veoma ljubazno uestvovao u toj neophodnoj panji. Ali poto je nagovorila g-cu Ferfaks da izie s njom u

etnju, imala je po povratku mnogo vie da pria, mnogo vie i sa zadovoljstvom da pria, nego da je provela etvrt sata u sobi g-e Bejts, ometana raznim nelagodnim ose-anjima. Ema nije bila mnogo radoznala; i trudila se da to paljivije slua svoju prijateljicu. G-a Vesten je pola u posetu vrlo uzbuena; u prvi mah je elela da zasada uopte ne ide, ve da umesto toga samo napie pismo g-ci Ferfaks i da zvaninu posetu odloi za neko vreme, dok g. eril ne pristane da se veridba objavi. Uzevi sve u obzir, smatrala je da ne moe uiniti tu posetu a da ne izazove razne prie. Ali je g. Vesten mislio drukije; bio je jako nestrpljiv da g-ci Ferfaks i njenoj porodici pokae da on odobrava veridbu svoga sina i nije zamiljao da e ta poseta izazvati neku sumnju, a ako izazove, nije nimalo vano, jer se takve stvari, kako je primetio, uvek rauju. Ema se osmehnu i pomisli da g. Vesten ima dovoljno razloga to to kae. Ukratko, otili su; devojka se oevidno mnogo pomela i zbunila. Gotovo nije bila u stanju ni rei da progovori, a svakim pogledom i pokretom pokazivala ie koliko se nelagodno osea. Spokojno, iskreno zad^volistvo stare gospe, razdragano oduevljenje njene keri, koja se suvie radovala da bi govorila kao obino, pruali su prijatan, skoro ak dirljiv prizor. Obe su bile tako istinski dobre u svojoj srei, tako nesebine u svakom oseanju, toliko su mnogo mislile rva Dejn i na svakog, a' tako malo na sebe, da su pobuivale sva milostiva oseanja. Nedavna 393slab.ost g-ce Ferfaks posluila je g-i Vesten kao zgodan ' povod da je pozove u etnju; najpre je ustuknula i od- ' bila, ali kad su stali da je ubeuju, pristala je. Za vreme 1 vonje, g-a Vesten je blagim potsticanjima toliko savladala njenu zbunjenost da ju je navela da govori o tom znaajnom predmetu. Poela je, kao to je bilo neophodno, izvinjavajui se to je njeno utanje, kad su oni( doli, moglo izgledati neljubazno, i najtoplije izraavajui zahvalnost koju je uvek oseala prema njoj i g. Vestenu. Ali kad su svrile s tim izlivima, dugo su razgovarale o sadanjim i buduim pitanjima oko ve-ridbe. G-a Vesten bila je uverena da je taj razgovor pretstavljao veliko olakanje za njenu pratilju, poto je tako dugo sve skrivala u sebi, i veoma je bila zadovoljna svim to je ova o tom predmetu kazala. Vrlo se ubedljivo izrazila o svojim patnjama za ovih nekoliko meseci dok su sve krili, nastavi g-a Vesten. Ovo su, izmeu ostalog, bile njene reci: 'Neu da kaem da nisam imala srenih trenutaka otkako sam se verila, ali mogu da kaem da nisam imala nijednog spokojnog sata'; Ema, drhtave usne, koje su te reci izgovorile, svedoile su da je to istina i ja sam ih do dna due osetila. Jadna devojka! ree Ema. Ona, dakle, smatra da je pogreila to je pristala na tajnu veridbu? Pogreila! Verujem da je niko ne bi mogao preko-revati vie no to ona sama sebe kori. 'Kao posledica svega', kazala je, 'za mene su nastale neprestane muke; tako je i trebalo. Ali i pored kazne koju ravo ponaanje povlai za sobom, to je ipak ravo ponaanje. Patnja nije isto to iskupljenje. Nikad ne mogu biti besprekorna. Postupila sam protivno svom shvatanju ispravnosti; a za sreni obrt stvari i dobrotu koja mi se ukazuje, savest mi veli da ih nisam zasluila. Nemojte zamiljati, gospoo', nastavljala je ona. 'da sii me ravo vaspitali. Neka nijedna senka ne padne na, naela i staranje prijatelja kod kojih sam odrasla. Greka je samo moja; verujte mj dae, i pored svih' izvinjenja koje sadanje okolnosti moda naizgled pruaju, ipak bojim da sve ispriam pukovniku Kambelu!' Jadna devojka! ree Ema opet. Ona, ga, znai, vrlo mnogo voli. Sicfurno je samo iz ljubavi prema njemu mogla da pristane na tu veridbu. Srce joj je sigurno nadvladalo razum. Da, nimalo ne sumnjam da ga vrlo mnogo voli. Naalost, odgovori Ema, uzdiui, ja sam joj morala esto zagoravati ivot.

Vi ste to, draga moja, sasvim nehotino inili. Ali je ona verovatno imala tako neto u glavi, kad je pome-nula nesporazume koje je on nagovestio ranije. Prirodna posledica zla u koje se ona upustila, ree g-a Vesten, bila je to je postala nerazumna. Svest da je ravo postupila, izloila je hiljadi briga i nainila je zakeralom i razdraljivom u toj meri da mu je moralo... da mu je bilo teko da podnosi. 'Nisam vodila rauna', rekla je, 'a to je trebalo da uradim, o njegovoj naravi i raspoloenju njegovom krasnom raspoloenju, onoj veselosti, onom nestaluku koji bi me, sigurna sam, u svim drugim okolnostima, neprestano oaravali kao to je i bilo u poetku'. Zatim je poela da govori o vama, i velikoj dobroti koju ste pokazali prema njoj dok je bila bolesna: i porumenivi, to mi je pokazalo kako je sve to stajalo u vezi, zamolila me da vam zahvalim, kad mi se ukae prilika ne mogu dovoljno da vam zahvalim za svaku elju i svako nastojanje da joj pomognete. Svesna je da od nje nikad niste dobili duno priznanje. Kad ne bih znala da je sada srena, ree Ema ozbiljno, to mora biti, uprkos svih sitnih prepreka koje stavlja njena bojaljiva savest, ne bih mogla da podnesem tu zahvalnost, jer, gospoo Vesten, ako bi se sveo raun dobra i zla koje sam nanela gospoici Ferfaks. . , ! Dobro (obuzdavajui se i pokuavajui da bude veselija, zaboravimo sve to. Vrlo ste ljubazni to ste mi ispriali sve te zanimljive pojedinosti: pokazuju sve to je najbolje u njoj. Sigurna sam da je vrlo dobra: nadam se da e biti vrlo srena. Pravo je to on donosi bogatstvo, jer verujem da svu vrlinu donosi ona. G-ca Vesten nije mogla da propusti a da ne odgovori na taj njen zakljuak. O Franku je imala dobro miljenje skoro u svakom pogledu, a sem toga, volela ga je vrlo mnogo, te ga je zato ozbiljno branila. Govo394. 395rila je vrlo razumno i bar isto toliko toplo, ali je od Erni-ne panje traila isuvie: ona je brzo odlutala do Biun-J svikog trga i Donvela. Zaboravila je da se potrudi da|| slua; i kad g-a Vesten zavri sa: Jo nismo dobili pi- ' smo koje tako eljno oekujemo, znate, ali se nadam da e uskoro stii, morala je da se zamisli pre no to je odgovorila, i najzad je morala da odgovori nasumice, jer nije bila u stanju da se seti koje su to pismo tako eljno oekivali. Oseate li se dobro, Ema? upita je g-a Vesten na rastanku. O, odlino. Ja sam uvek zdrava, kao to znate. Neizostavno me izvestite o pismu im ga dobijete. Ono to joj je g-a Vesten saoptila navelo je Emu na nova neprijatna razmiljanja, uveavajui njeno potovanje i saaljenje prema g-ci Ferfaks kao i oseanje da je ranije bila nepravedna. Gorko je alila to se nije potrudila da se vie zblii s njom, i pocrvenela je zbog zavisti koja je nesumnjivo, u izvesnoj meri, bila tome uzrok. Da je posluala g. Najtlija, i ukazala g-ci Ferfaks onu panju koja joj je u svakom pogledu pripadala, da je pokuala da je bolje upozna, da je sa svoje strane uinila neto da se s njon sprijatelji, da je nastojala da u njoj stekne prijateljicu umesto u Harijeti Smit, vrlo vero-vatno bi bila poteena sveg jada koji je sad pritiskivao. Jednu su joj i poreklo, i obdarenost, i vaspitanje preporuivali za drugaricu, koju bi trebalo sa zahvalnou da prihvati; a druga ta je ona bila? Pretpostavljajui ak da nikad ne bi postale prisne prijateljice, da joj se gca Ferfaks ne bi nikad poverila u toj znaajnoj stvari to je vrlo verovatno pa'ipak, da ie upoznala kao to je trebalo, i/kao to je mogla, sigurno bi se sauvala od odvratnih sumnji o nekoj neprilinoj naklonosti prema g. Diksonu, koja joj se ne samo tako budalasto rodila i uvreila u glavi, ve koju je i tako neoprostivo saoptila drugome. Mnogo se bojala da je usleri lakomislenosti i nemarnosti Franka erila osetljivu Dejn teko muila ta pomisao. Od svega to je ovoj zadavalo bola, otkako je dola u Hajberi najvie

je, kako je verovala, poteklo od nje. Morala je gledati u njoj svog stalnog neprijatelja. Nikad se njih troje nisu sreli da ona nije hiljadu puta na396 ruila spokojstvo Dejn Ferfaks; a na Boks Hilu, moda su te duevne muke postale nepodnoljive. Tog dana popodne u Hartfildu bilo je dugo i tuno. I vreme je doprinelo tom sumornom raspoloenju. Spustila se hladna kia s vetrom, i da je mesec juli videlo se samo po drveu i bunju, koje je vetar ogoleo, i duini dana, zbog koje se taj bolni prizor due video. Vreme je uticalo na g. Vudhausa, i samo je njegova ki, neprestanom panjom i naporima koji joj nikad ranije nisu ni upola tako teko padali, bila u stanju da ga donekle umiri. To ju je potsetilo na ono popodne kad se udala g-a Vesten i oni prvi put alosno sedeli sami, ali tada se, ubrzo posle aja, pojavio g. Najtli i rasterao sve tune misli. Avaj! Moda e uskoro doi kraj tim divnim dokazima privlanosti Hartfilda, koje su takve posete pruale. Zamiljala je da e* im zima biti vrlo samotna, ali se to pokazalo pogreno; niko od prijatelja ih nije napustio, nijedno zadovoljstvo nisu izgubili. Ali se plaila da njene sadanje slutnje nee ostati tako neostvarene. Izgledi koje je imala pred sobom bili su tako mrani da ih nije mogla potpuno potisnuti ak moda ni deli-mino razvedriti. Ako se u krugu njihovih prijatelja dogodi sve to se moe oekivati, Hartfild e manje-vie opusteti i ona e ostati da bodri svog oca, dok e sama oseati da joj je srea skrhana. Dete koje je trebalo da se rodi u Rendolsu sigurno e biti mnogo draa veza no to je ona; g-a Vesten e mu pokloniti svu ljubav i vreme. Nju e izgubiti, a verovatno, dobrim delom, i njenog mua. Frank Ceril nee vie dolaziti; moglo se s razlogom pretpostaviti da g-ca Ferfaks nee vie pripadati Hajberiju. Oni e se venati i nastaniti u Enskumu ili u njegovoj blizini. Nestae sveg to je bilo dobro; ako'se tim gubicima doda i gubitak Donvela, ta e ostati od veselog ili od obrazovanog drutva u njihovoj okolini? G. Najtli nee vie dolaziti uve-e da bi se razonodio. Nee se vie u svako doba pojavljivati, kao da Stalno eli da svoj dom zameni njihovim! Kako e to podneti? A ako ga izgube zbog Harijete, ako se ubudue bude smatralo da mu sem Harijete niije drutvo nije potrebno- ako Harijeta bude izabrana, prva, najdraa prijateljica, supruga od koje oekuje sve bla397godeti u ivotu, ta bi Emin jad moglo uveati vie nego pomisao, koja 'joj nikad ne izbija potpuno iz glave, da je sve to sama uinila? Kad bi u svojim razmiljanjima dostigla tu taku, ne bi se mogla uzdrati a da se ne trgne, duboko uzdahne ili ak proeta po sobi nekoliko trenutaka; a utehu i spo-kojstvo mogla je jedino crpsti iz odluke da e se bolje ponaati i nade da e je idua i svaka druga budua zima, ma koliko bila manje zanimljiva i vesela nego u prolosti, ipak zatei razumnu, s boljim poznavanjem same sebe, i da e joj kad proe, ostaviti manje razloga da se kaje. GLAVA ETRDESET DEVETA Celog sutranjeg dana vreme je ostalo isto, a i u lartfildu kao da je vladalo isto takvo oseanje pustoi, ista takva tuga. Ali posle podne se razvedrilo, vetar se stiao, oblaci se razili, sunce se pojavilo i opet je postalo lepo. Kao to obino biva pri takvim promenama, Ema je udela da to pre izae iz kue. Nikad je jae nije privlaio divan izgled i miris prirode, koja je posle bure blistala spokojna i topla. eznula je za vedrinom koju bi sve to rooglo postepeno da probudi u njoj; kad je ubrzo po ruku doao g. Peri, koji je imao jedan sat slobodnog vremena da posveti njenom ocu, ona ne a-sei asa pouri u vrt. Tu se proetala nekoliko puta, bolje raspoloena i vedrijih misli, kad najednom ugleda g. Najtlija kako ulazi na batenska vrata i ide k njoj. Dotle nije uopte znala da se vratio iz Londona. Trenutak ranije mislila je o njemu kao o oveku koji se, bez ikakve sumnje, nalazi dvadeset etiri kilometara daleko. Jedva je imala vremena da najhitnije sredi misli. Mora da ga doeka

staloena i pribrana. Posle pola minuta bili su zajedno. Pozdravili* cu se mirno i uzdrano, i jedno i drugo. Upitala ga je za zajednike roake; svi su bili dobro. Kad ih je ostavio? Tek jutros. Mora da je pokisao jaui. Jeste. Videla je da on eli da seta s njom. Samo je provirio u trpezariju i kako tamo nije bio potreban, vie je voleo da izie na vazduh. inilo joj se da niti izgleda niti govori veselo; a ona u svom strahovanju, kao prvi mogui uzrok, pomisli da je tamo saoptio bratu svoje namere i a pati to ih ie ovaj ravo doekao. etali su. On je utao, inilo joj se da ee pogleda na nju i pokuava da joj vidi lice vie no to je 399njoj bilo zgodno da ga pokae. Verujui u to, pojavi se druga bojazan: moda eli da joj govori o svojoj naklonosti prema Harijeti; moda motri hoe li ga ona ohrabriti da pone. Nije.se oseala kadra, nije bila u stanju da povede razgovor o takvoj stvari. Morae sam da pone. Ali nije mogla da podnese ovo utanje. S njegove strane ono je bilo izvanredno neprirodno. Ona razmisli, resi se i. trudei se da se nasmei ree: Sad kad ste se vratili, uete izvesne novosti koje e vas prilino iznenaditi, Zbilja? ree on mirno, gledajui u nju. Kakve su vrste te novosti? O, najbolje vrste na svetu o jednom venanju. Posle jednog trenutka, kao da je hteo da se uveri da ne namerava nita vie da kae, on odgovori: Ako mislite na gospoicu Ferfaks i Franka erila, to sam ve uo. Kako je mogue? uzviknu Ema, okreui mu svoje zaarene obraze: jer, palo joj je na pamet, dok je govorio, da je moda usput svratio u dom g-e Godar. Jutros sam dobio od gospodina Vesten.a. pismo povodom nekih parohiskih poslova, u kome mi je na kraju ispriao ukratko ta se desilo. Emi je laknulo, pa, je bila u stanju da* neto sreenije kae: Vi ste se moda manje iznenadili nego ma ko od nas, jer ste ve neto podozrevali. Nisam zaboravila kako ste jednom pokuali da me opomenete. 2ao mi je to to nisam ozbiljnije uzela ali (tiim glasom i uzdahnuvi duboko) izgleda da sam bila osuena da nita ne vidim. utali su dva-tri trenutka, i ona nije zapaala da je izazvala neku naroitu panju, dok nije osetila kako joj je uzeo ruku i pritisnuo na svoje grudi, i ula kako joj govori, vrlo neno i tiho: Vreme, mila moja Ema. vreme e zaleiti ranu. Zatim va izvrsni razum, staranje.za vaeg oca znam da neete dopustiti da se... On joj opet stite ruku i do-dade iskidanim priguenim glasom Oseanje najtoplijeg priiatelistva. . - ogorenle. . . rasan. nitkov! Zatim zavri snanije i vre: Uskoro e otii. Uskoro e oni

biti u Jorkiru. Nje mi je ao. Ona zasluuje bolju sudbinu. Ema ga shvati, i im se povratila od prijatnog uzbuenja koje je izazvala ta njegova nena briga za nju, odgovori: Veoma ste ljubazni, ali se varate i moram da vas ispravim. Nije mi potrebno saoseanje te vrste. Usled svog slepila ja sam se prema njima ponaala na nain kojeg u uvek morati da se stidim i vrlo lakomisleno sam bila navedena da kaem i uinim mnogo ega, to je moglo dati povoda neprijatnim nagaanjima, ali nikakvog drugog razloga nemam da taliri to ranije nisam znala za tu tajnu. Ema, uzviknu on, pogledavi je udno, je li zbilja tako? Ali se odmah savlada. Ne, ne, razumem vas opro-stite mi milo mi je to st? mi to kazali. Zaista, to nije ovek za kojim treba aliti i nadam se da nee dugo

proi a vi ete to uvideti ne samo razumom. Srea je to vam srce ne pati jae. Priznajem da po vaem dranju nikad nisam mogao da budem siguran dokle su ila vaa oseanja jedine sam bio siguran da vam se vie svia od svakog drugog a nikad nisam verovao da on to zasluuje. On sramoti ceo muki rod. I zar ga treba nagraditi onom ljupkom mladom devojkom? Dejn, Dejn, jadna e vam biti sudbina! Gospodine Najtli, ree Ema, pokuavajui da izgleda vesela, ali je stvarno bila zbunjena, nalazim se u veoma neobinom poloaju. Ne mogu vas pustiti da ostanete u toj zabludi, a s druge trane, poto se iz mog ponaanja mogao stei takav utisak, moda bi trebalo da se isto toliko stidim priznajui da nikad nisam bila zaljubljena u linost o kojoj govorimo koliko bi, prirodno, trebalo da se stidi ena koja priznaje neto sasvim suprotno. Ali zaista, nikad u njega nisam bila zaljubljena. Sluao je ne govorei nita. Zelela je da on neto kae. ali on je utao. Pretpostavljala je da mora neto vie rei pre no to stekne Dravo na njegov oprotaj, a teko joj je bilo to ie prinuena da se jo vie ponizi u njegovim oima Pa ipak je nastavila: Vrlo malo imam da kaem u odbranu svog ponaanja Njegova panja dovela me je u iskuenje i dopu400 26 Ema 401stila sam sebi da izgledam kao da mi ona godi. To je, verovatno, stara pria est sluaj ono to se ve desilo stotinama ena; ali ne znai da to moe opravdati onu koja kao ja polae na svoj razum. Mnoge okolnosti pojaale su ovo iskuenje. On j; sin gospodina Veste-na neprestano je dolazio ovamo uvek mi se inio vrlo prijatan i ukratko (s uzdahom), jer ma koliko dovitljivo pronalazila razloge oni se svi svode na ovaj poslednji: laskao je mojoj sujeti, pa sam mu dopustila da se udvara. Meutim, u poslednje vreme, ustvari ve due vremena, nisam njegovom udvaranju pridavala nikakav znaaj. Smatrala sam to navikom, igranjem, neim to ne treba uzimati ozbiljno. On me je obmanuo, ali me nije ranio. Nikad nisam osetila ljubav prema njemu. A sad sam u stanju da prilino razumem njegovo dranje. Nikad nije ni eleo da zadobije moju ljubav. To je bila samo zavesa kojom je Meo da prikrije svoj stvarni odnos s drugom. Cilj mu je bio da zaslepi sve oko se^be, a svakako vie od svih bila bih zaslepljena ja ali se desilo da ja nisam bila zaslepljena da sam imala sree ukratko, da on, na neki nain, za mene nije bio opasan. Nadala se da e sad dobiti neki odgovor da e on s nekoliko reci kazati da se njeno dranje moe bar razumeti, ali on je utao i, koliko je mogla da zakljui, duboko se zamislio. Najzad ree, manje-vie svojim obinim glasom: Nikad nisam imao visoko miljenje o Franku er-ilu. Meutim, ne iskljuujem da sam ga potcenio. Poznajem ga veoma malo. Pa ak i ako nije bolji no to se meni uinio, moe jo da se dobro pokae. Pored takve ene, ima dosta izgleda. Nemam povoda da mu elim zla a radi nje, ija e srea zavisiti od njegove naravi i dranja, nesumnjivo u mu eleti dobro. Ubeena sam da e biti sreni, ree Ema, veru-jem da se vrlo iskreno vole. On je izvanredno siean, odvrati g. Najtli odluno. Tako mlad u dvadeset treoj godini doba u kome ovek, ako bira1 sebi enu, obino izabere ravo. Izvui takav zgoditak u dvadeset treoj godini! Koliko godina sree stoje pred tim ovekom, prema svim ljudT skim proraunima! Siguran da ga takva ena voli nesebino voli, jer narav Dejn Ferfaks svedoi o njenoj nesebinosti; sve kako treba, poloaj jednak mislim ukoliko se tie drutva i svih onih navika i obiaja koji su vani;jednakost u svem sem u jednom, a to jedno poto se ne moe sumnjati u istotu njenih oseanja neminovno pojaava njegovu sreu, jer mu otvara mogunost da joj prui ono jedino preimustvo koje joj nedostaje. Svaki ovek

eli da svojoj eni prui dom udobniji od onog iz kojeg je odvodi; onaj koji je u stanju da to uini, a ne sumnja u eninu ljubav, sigurno je rtaj-sreniji smrtnik. Franku erilu ~ j~ srea zaista naklonjena. Sve mu ispada kako treba. Upoznaje se s jednom mladom devojkom u nekoj banji, zadobija njenu ljubav, ne uspeva ak ni da joj dosadi svojim nemarnim dranjem a da su on i njegova porodica irom sveta traili za njega savrenu enu, ne bi mogli nai bolju.Ujna mu stoji na putu. Ujna umire. Treba samo da kae ta mu je na srcu. Prijatelji hitaju da pomognu njegovoj srei. Prema svima se runo poneo svi mu ushieno oprataju. Zaista srean ovek! Govorite kao da mu zavidite. I zbilja mu zavidim, Ema. U jednom pogledu mu . zavidim. Ema nije vie nita mogla da kae. Izgledalo je da je tog asa zaustio da kae neto o Harijeti, a ona je odmah zaelela, ako je mogue, da izbegne taj predmet razgovora. Smislila je da pone o neem sasvim razliitom o deci njene sestre na Brunsvikom trgu, i ekala je samo da predahne pa da pone, kad je g. Najtli tre, rekavi: Neete da me pitate u kom mu pogledu zavidim. Vidim da ste resili da se ne pokazujete radoznali. Pametni ste ali ja nisam u stanju da budem pametan. Ema, moram varr rei ono t~ neete da me pitate, makar se idueg trenutka pokaiao to sam to kazao. O, onda ne govorite, ne govorite, uzviknu ona urno. Priekajte malo, razmislite, nemojte da prenaglite. Hvala vam, ree on duboko potiten i vie ne izusti ni slova. 402 403Emi je bilo teko to mu zadaje bol. 2eleo je da joj se poveri moda da je upita za miljenje. Sasluae ga, ma koliko to stajalo. Mogla bi mu "pomoi da se odlui, ili da se sa odlukom pomiri; mogla bi pravino pohvaliti Harijetu, ili ga, time to bi mu ukazala na njegovu nezavisnost, osloboditi one neodlunosti koja takvoj prirodi kao to je njegova mora biti nepodnoljivi ja od ma kakvog reenja. Dospeli su do kue. Vi ete, verovatno, unutra, ree on. Ne, odgovori Ema, koju je potitenost njegova glasa sasvim resila, volela bih da se jo malo proetam. Gospodin Peri nije jo otiao. I poto je uinila nekoliko koraka, dodade: Maloas sam vas neljubazno prekinula, gospodine Najtli, i bojim se da vas je to zabolelo. Ali ako elite da sa mnom otvoreno govorite kao s prijateljem, ili da me upitate za miljenje o ma emu to moda nameravate ja vam, kao prijatelj, zaista stojim uvek na raspolaganju. Sasluau to god hoete. Rei u vam tano ta mislim. Kao prijatelj! ponovi g. Najtli. Ema, bojim se daje to re. .. ne, ne elim. Stanite, da, to bih oklevao?; Ve sam suvie daleko otiao da bih to sakrio. Ema, primam vau ponudu, mada to moda izgleda neobino, primam je i obraam vam se kao prijatelju. Recite mi, dakle, zar nemam nikakva izgleda da uspem? On se zaustavi, ozbiljan, da istakne ovo pitanje, a izraz njegovih oiju pogodi je u srce. Ema, najdraa moja, ree ori, jer ete mi uvek biti najdraa, ma kakav bio ishod ovog razgovora, Ema. najdraa, najvoljenija recite mi odmah. Recite 'Ne', ako mora da se kae. Ona nije bila u stanju nita da izusti. Vi utite, uzviknu on, veoma uzbuen, potpuno ste nerni! Zasada ne traim vie. Ema se zamalo nije sruila od uzbuenja koje je tog trenutka doivela. Meu njenim oseanjima moda se najsnanije izdvaja>--64*l*-4a se~ne probudi iz ovog najsrenijeg sna. Ne umem da drim govore, Ema, produi on ubrzo glasom u kojem se oseala iskrena, odluna i razumna nenost. kadra da ubedi. Da vas manje volim, moda bih mogao vie o tome da govorim. Ali vi znate kakav 404

sam. Od mene ujete samo istinu. Korio sam vas i itao vam pridike, i vi ste to podnosili onako kako nijedna druga ena ne bi podnela. Podnesite i istine koje sam sad hteo da vam kaem, Ema, najdraa, isto onako dobro kao to ste podneli i te prekore. Moda vam se nee dopasti nain na koji su reene. Dobro znam da nemam dara za udvaranje. Ali vi me razumete. Da, vi vidite, vi razumete moja oseanja i uzvratiete ih ako moete. Zasada, elim samo da ujem, da ujem jednom va glas. Dok je on govorio Ema je urno razmiljala, i uz-svu udesnu brzinu misli uspevala i to ne izgubivi ni jednu njegovu re da prozre i shvati tanu istinu o celoj stvari, da uvidi kako su Harijetine nade sasvim neosnovane, da se Harijeta prevarila i upala u zabludu, isto onako potpunu zabludu kao to su bile njene, da Harijeta za njega ne pretstavlja nita, a sama ona pretstavlja sve, da je ono to je govorila i to se odnosilo na Harijetu, on shvatio kao izraz njenih oseanja i da je iz sveg onog njenog uzbuenja, kolebanja, ustruavanja, odbijanja, zakljuio da to ona njega odbija. I ne samo da je imala vremena da se u to uveri i oseti se srenom, nego je imala vremena i da se raduje to nije odala Ha-rijetinu tajnu, pa resi da to ne treba i nee uraditi. To je jedina usluga koju je u stanju da uini svojoj jadnoj prijateljici; jer u Emi sad nije bilo nikakvog junakog oseanja koje bi je potsticalo da njega pozove da svoju ljubav prenese na Harijetu,, kao mnogo dostojniju od njih dve niti da donese jo jednostavniju, uzvienu odluku da ga odbije jednom za svagda, ne navodei nikakva razloga, poto se ne moe >eniti i jednom i drugom. Zao joj ;e bilo Harijete i kajala se zbog nje, ali joj nije padala na pamet nikakva luda velikodunost, koja bi se suprotstavljala svemu to je verovatno i razumno. Zavela je stranputicom svoju prijateljicu i to e sebi uvek prebacivati; ali joj je rasuivanje ostalo snano isto koliko i oseanja, pa je snanije no ikad ustajalo protiv takvog braka koji bi za njega bio neprilian i uniavajui. Njen put se video jasan, mada ne sasvim ravan. I zato. kad je on onako zamolio, ona progovori. ta je kazala? Razume se ono to je trebalo rei. Od otmene gospoice drugo, se ne moe oekivati. Rekla je dovoljno

405 da bi mu pokazala kako nema potrebe da oajava i pozvala ga da on sa svoje strane kae neto vie. On je zaista jedno vreme oajavao: uo je opomenu da se uzdri i ne govori, to mu je za nekoliko asaka slomilo svaku nadu. Jer, ona isprva nije htela da ga saslua. Promena je, moda, nastupila naglo, moglo se uiniti neobino kad je predloila da jo malo proetaju, kad je obnovila razgovor koji je trenutak ranije sama prekinula. Oseala je da je to nedosledno, ali je g. Najtli bio tako ljubazan da se s tim zadovolji i ne trai blia objanjenja. Retko, veoma retko, otkrivaju ljudi elu istinu; ret-ko se deava da poneto nije malice prerueno ili mal-ice pogreno shvaeno. Ali tamo gde je pogreno shvaeno samo dranje a ne i oseanja, kao u ovom sluaju, to ne mora da bude naroito vano. G. Najtli se nije mogao prevariti i videti u Eme toplije srce no to ga je imala, niti srce spremnije da prihvati njegovo. Stvarno, nimalo nije slutio koliko on znai za nju. Poao je za njom u vrt i ne pomiljajui da to ispita. Brian da sazna kako je podnela veridbu Franka erila, nije doao ni s kakvim sebinim namerama, ni s kakvim namerama uopte, sem da pokua, ako mu ona dopusti razgovor o tome, da je utei i posavetuje. Sve ostalo je nastupilo kao delo trenutka, neposredno dejstvo njenih reci na njegova oseanja. Kad se, ushien, uverio da je ona sasvim ravnoduna prema Franku erilu, da joj srce, niim nije vezano za njega, rodila mu se nada da e vremenom sam, moda, zadobiti njenu naklonost. Ali ta nada nije bila u sadanjosti on je samo, kad je nestrpljenje za asak odnelo pobedu nad razumom, udeo da od nje uje da se nee protiviti ako on pokua da zadobije njenu naklonost. Utoliko su arobnije bile one vee nade koje su se

postepeno otvarale pred njim. Ta naklonost koju je eleo da probudi u nje i traio doputenje da to pokua ve mu je pripadala. Za pola sata on je iz krajnje potitenosti preao u neto to je toliko liilo na savrenu sreu da se nikojim drugim imenom ne bi moglo nazvati. I kod nje je nastupila ista promena. To pola sata dalo je i jednom i drugom dragocenu sigurnost da se vole, u istoj meri oslobodilo i jedno i drugo neizvesncsti, ljubomore i nepoverenja. S njegove strane postojala je davnanja ljubomora jo od dolaska, ili ak otkad se poeo da oekuje dolazak Franka erila. Od tog vremena, otprilike, bio je i zaljubljen u Emu i ljubomoran zbog Franka erila, pri emu mu je, verovatno, ovo drugo oseanje bacilo svetlost na ono prvo. Zbog Franka erila je otputovao. Posle izleta na Boks Hil resio se da ode. Hteo je da potedi sebe i skloni se da ne bi jo jednom morao da gledaj takvo udvaranje koje ona doputa i potstie. Otiao je ne bi li se nauio da postane ravnoduan. Ali nije izabrao. dobro mesto. U kui njegova brata osealo se mnogo domae sree, ena se tu videla u veoma privlanoj slici, Izabela je mnogo liila na Emu - razlikovala se samo u nekim osobinama u kojima je bila upadljivo slabija i usled kojih mu je uvek izlazila pred oi u punom sjaj u ona druga i tako nije bilo mogue da mnogo postigne, ak i da je due ostao. A on je, ipak, sedeo istrajno, dan za danom, dok mu tog jutra nije stiglo pismo s vestima o Dejn Ferfaks. Tada je pored radosti koju je morao osetiti, koje se ak nije stideo, jer je uvek verovao da Frank eril nimalo ne zasluuje Emu, njime ovladala nena briga i silno nespo-kojstvo zbog nje, i nije bio u stanju da due ostane. Od-jahao je kui po kii, i odmah po ruku doao da vidi kako to najslae i najbolje stvorenje, besprekorno uprkos svih mana, podnosi to otkrie. Zatekao ju je uznemirenu i snudenu. Frank eril je nevaljalac. Izjavila je kako ga nikad nije volela. Frank eril bi se jo, moda mogao popraviti. Kad su se vraali u kuu, dala mu je i ruku i re. postala je njegova Ema. Da je tada mogao da se seti Franka erila, moda bi smatrao da je to vrlo zgodan mladi. 406GLAVA PEDESETA Kako su se Emina oseanja, kad se vratila u kuu, razlikovala od onih s kojima je iz nje izila! Tad je jedva smela da se nada da e joj se patnje malo ublaiti; sad je sva treperila od sree, i to od takve sree za koju je verovala da mora biti jo vea kad ta ustreptalost proe. Seli su da popiju aj isto drutvo oko istog stola kako su se esto tako okupljali! I kako joj se esto pogled zaustavljao na istom bunju na travnjaku i zapaao isti divni otsjaj sunc na zahodu! Ali nikad u takvom duevnom stanju, nikad nije bilo ni slino! S velikim naporom je uspela da se pribere, kako bi bila kao i obino paljiva domaica, pa ak i paljiva ki^ Jadni g. Vudhaus nije ni slutio kakva se zavera sprema protiv njega u grudima tog oveka koga je tako srdano doekao, raspitujui se brino da nije nazebao na putu. Da je mogao da mu vid srce, ne bi se mnogo brinuo za plua. Ali i ne sanjajui kakvo mu zlo pret-stoji, i ne zapaajui nita neobino u izgledu i ponaanju i jednog i drugog, ponavljao im je vrlo mirno sve novosti koje mu je saoptio g. Peri i nastavio da pria, vrlo zadovoljan sobom, nimalo ne surrrhjajui ta bi oni njemu mogli rei. Sve dok je g. Najtli sedeo s njima, Emina groznica nije poputala, ali kad je on otiao, ona se malo pomalo smirila i savladala, i u toku besan noi, kojom je platila takvo vee, razmiljala je o dva-tri vrlo ozbiljna pitanja, zbog kojih ie uviala da ak i njena srea mora malo da se pomuti. Njen otac i Harijeta. im je ostala sama, osetila je svu teinu obaveza koje je dugovala svakome 408 od njih; pitanje se sastojalo u tome kako da to vie ouva spokojstvo i jednog i drugog. U pogledu svog oca, brzo je nala odgovor. Jo nije znala ta

e g. Najtli za-htevati, ali poto je vrlo"kratko pregovarala sa svojim srcem, donela je vrstu odluku da nikad ne naputa svog oca. ak se i zaplakala/pri toj pomisli, smatrajui je grenom. Dok je on/u ivotu, bie samo verena, ali se nadala da e ta iceridoa, ako nema opasnosti da zbog nje ode iz kue, moda doprineti njegovom spokojstvu. Tee joj je bilo da resi kako da postupi prema Harijeti: kako da je potedi nepotrebnog bola, kako da joj prui neko ublaenje, kako da se to manje pokae kao njen neprijatelj. Te stvari su je najvie zbunile i zadale joj najvie muke i opet je sebi gorko prebacivala i tuno alila kao nikad ranije. Najzad je bila u stanju da resi samo to da e i dalje izbegavati da se s njom sretne i da e joj sve to ima da kae saoptiti pismeno. Mislila je da bi bilo izvanredno zgodno kad bi Harijeta sad za neko vreme otila nekud iz Hajberija, i uputajui se u novu zamisao skoro je resila da nekako udesi da je pozovu u kuu na Bronsvikom trgu. Izabeli se dopala Harijeta, a ona e se malo zabaviti ako provede nekoliko nedelja u Londonu. Verovala je da bi na Harijetu novi . prizori i promena, ulice, radnje i deca svakako dobro de-, lovali. U svakom sluaju, time bi pokazala panju i dobrotu a ona ih zaista duguje odvojile bi se zasada, i odloio bi se neprijatni as kad e svi opet morati da budu zajedno. Ustala je rano i napisala pismo Harijeti. Kad ga ' je zavrila, bila je tako ozbiljna, gotovo tuna, da g. Najtli, koji je u Hartfild doao na doruak, nije ipak stigao suvie rano: ono pola sata koje je zatim ukrala da bi s njim, etajui onim istim stazama ponovo, pretresla iste one stvari, bilo joj je neophodno da bi se opet vratila u sreno raspoloenje koje je uoi tog dana osetila. Nije prolo dugo otkako je on otiao, ni u kom sluaju toliko dugo da bi poelela da misli na ma kog drugog, kad joj donesoe pismo iz Rendolsa vrlo debelo pismo; pogodila je ta se u njemu zaelo nalazi i namr-tila se to mora da ga proita. Sad je elela svako dobro Franku erilu. Nisu joj bila potrebna nikakva objanje409nja potrebno joj je bilo samo da nesmetano razmilja bila je ubeena da nee biti u stanju da razume ma ta od onog to je on napisao. Pa ipak, morala je da proita. Otvorila je pismo; razume se da je tako pisamce g-e Vesten upueno njoj, sluilo je kao uvod u Frankovo pismo g-i Vesten. Draga moja Ema, s najveim zadovoljstvom vam aljem priloeno pismo. Znam kako ete ga pravilno oce-niti i gotovo ne sumnjam u njegovo povoljno dejstvo. Verujem da se vie nikad naa miljenja o piscu nee bitno razilaziti, ali neu da vas zadravam dugim uvodom. Mi smo vrlo dobro. Ovo pismo je odagnalo onaj nemir koji sam u poslednje vreme oseala. Nije mi se mnogo svidelo kako ste izgledali u utorak, ali i dan ]s bio sumoran; mada nikad neete da priznate da vivme utie na vas, ini mi se da svi oseamo severo-istoni ve tar. U utorak posle podne i jue ujutru, dok je besnela oluja, mnogo sam mislila na vaeg oca, ali sam se sino umirila kad sam ula od g. Perija da mu zdravlje nije poremeeno. Vaa, A. V.. (G-i Vesten) Vindzor, jula Draga gospoo, ako sam se jue jasno izrazio, vi oekujete ovo pismo, ali oekivali ga ili ne, znam da ete ga itati nepristrasno. i milostivo. Vi ste suta dobrota, a verujem da e vam biti potrebna sva vaa dobrota pa da opravdate neke moje ranije postupke Ali oprostila mi je ona koja ima'jo vie da mi zameri. Dok evo piem, hrabrost mi se vraa. Onome koji je srean teko je da bude skruen. Ve sam dva puta uspeo kad sam zatraio oprotaj, pa sam moda u opasnosti da se suvie uzdam u va i onih vaih prijatelja koji su ima.'i nekog razloga da se uvrede. Vi svi morate nastojati da shvatite kakav je tano bio moj poloaj kad sam tek' doao u Rendols; morate imati u vidu da sam imao tajnu koju je trebalo sauvati po svaku cenu. To je osnovna

injenica. Drugo je pitanje jesam li imao prava to sam se stavio u poloaj koji zahteva takvo skrivanje. O nje410 mu sad neu raspravljati. One koji bi zamerili to sam pao u iskuenje da to smatram svojim pravom, upuujem na jednu kuu od opeka, s malim prozorima dole, a velikim gore, u Hajberiju, Nisam se usuivao da joj se otvoreno udvaram. Tekoe koje sam imao zbog tadanjeg stanja u Enskumu suvie su dobro poznate da bi bilo potrebno da ih objanjavam; imao sam sree da, pre no to smo se. rastali u Vejmetu, najestitiju devojku na svetu nagovorim da mi uini milost i pristane na tajnu veridbu. Da je odbila, poludeo bih. Ali vi ete odmah rei, emu ste se nadali kad ste to inili? U ta ste se uzdali? U ma ta, u sve u vreme, sluaj, okolnosti, u lagano dejstvo, i u iznenadno otkrie, u istrajnost i zamor, zdravlje i bolest. Sve mi je izgledalo da e biti dobro, a postigao sam prvu sreu, kad mi je obeala da e me ekati i da e mi pisati Ako vam je potrebno jo neko objanjenje, imam ast, draga gospoo, da budem sin vaeg mua, i prednost to sam nasledio takvu narav da se uvek nadam dobru, a to vredi neuporedivo vie od kua i imanja. Posmatrajte me, dakle, u tim okolnostima, kad sam prvi put doao u Rendols; svestan sam svoje krivice, jer sam tu posetu mogao i ranije da Uinim. Setiete se i videete da nisam doao dok gospoica Ferfaks nije stigla u Hajberi; poto ste vi bili ta kojoj sam naneo uvredu, znam da ete mi odmah oprostiti; moj otac saalie se na mene kad ga potsetim da sam sve dotle dok nisam doao u njegovu kuu, bio lien sree da vas upoznam. Nadam se da se mom ponaanju za te dve vrlo srene nedelje koje sam proveo s vama, nije imalo ta da prebaci, sem u jednom pogledu. A sad sam doao do svog glavnog, jedino vanog postupka dok sam boravio kod vas, koji mi zadaje brigu i zahteva da ga vrlo paljivo objasnim. S oseanjima najveeg potovanja i iskrenog prijateljstva pominjem gospoicu Vud-haus; moj otac e moda pomisliti da bi trebalo da dodam i najdublje skruenosti. Iz nekoliko reci koje je jue kazao znam ta misli i priznajem da ima prava to me osuuje za neke stvari. Moje ponaanje prema gospoici Vudhaus kazivalo je, mislim, vie no to je trebalo. Da bi to bolje sauvao tajnu koja je za mene bila tako vana, doao sam u iskuenje da tu bliskost, u kojoj smo 411se odmah nali, iskoristim vie no to je doputeno. Ne mogu da poreknem da sam se, prividno, udvarao gospoici Vudhaus, ali nisam uveren da ete mi verovati kad izjavim da me nikakvi sebini razlozi ne bi nagnali da nastavim, da nisam bio ubeen u njenu ravnodunost. Ma koliko da je prijatna i divna, gospoica Vudhaus nikad nije davala utisak mlade devojke koja moe da se zaljubi; a da nije pokazivala nikakvu sklonost da se zaljubi u mene, to sam podjednako verovao i eleo. Moju panju primala je kao u ali, prirodno, vedro i prijateljski, to mi je savreno odgovaralo. Izgledalo je da se razumemo. S obzirom na nae odnose, trebalo je da ona tu panju dobije i tako je i smatrala. Ne mogu da kaem da li je gospoica Vudhaus poela stvarno da me raz\i-me pre no to su protekle te dve nedelje; kad sam doao da se oprostim s njom, seam se da joj zamalo nisam ' priznao istinu, a onda mi se uinilo da neto podozreva. Ali sam uveren da me je posle toga prozrela bar u izvesnoi meri. Moda nije naslutila sve, ali je, onako pronicljiva, morala neto otkriti. U to ne mogu da sura- . njam. Videete da se nee mnogo iznenaditi kad nestane sadanjih prepreka da se o toj stvari govori. esto mi je to nagovetavala. Seam se kako mi je na igranci kazala da treba da sam zahvalan gospoi Elten to se tako. stara o gospoici Ferfaks. Nadam se da e ove pojedinosti o mom dranju prema njoj mnogo ublaiti ono sto ste vi i moj otac pogreno ocenili. Dok ste drali da sam kriv pred Emom Vudhaus, nisam, mogao da oekujem nita ni od jednog ni od drugog. Oslobodite me te optube i pribavite mi, kad to bude moguno, oprotaj i dobre elje te Eme Vudhaus, na koju gledam s toliko bratske nenosti da joj elim da se i ona istinski i srei)o zaljubi kao i ja. Sad imate klju za sve neobjanjive stvari koje sam

govorio i inio za te dve nedelje. Srce mi je bilo u Hajberiju: trudio sam se da mi i telo to ee, "ne izazivajui nikakve sumnje, bude tamo. Ako se setite ma kakvih udnih postupaka, objasnite ih sve prema ovome. Smatram samo da je potrebno da kaem da sam klavir, o kome se toliko govorilo, poruio bez znanja gospoice F. koja mi nikad ne bi dopustila da joj ga poaljem, da je bilo ostavljeno"- njoj na volju. to se 412 tie otmenosti due koju je pokazala otkako smo se ver lili, draga moja gospoo, nemam reci da joj odam dovoljno priznanje. Vi ete je, iskreno se nadam, uskoro i sami blie upoznati. Nikakav opis ne moe da je opie. Mora vam sama rei kakva je, ali ne recima, jer nema stvorenja koje tako namerno krije svoje vrline. Poto sam poeo ovo pismo, koje e biti due no to sam predviao, dobio sam pismo od nje. Javlja da je sa zdravljem dobro, ali, poto se ona nikad ne ali, ne usuujem se da se na te njene reci oslonim. eleo bih da ujem od vas kako. izgleda. Znam da ete je uskoro posetiti; sa strahom oekujem taj susret. Moda ste je ve videli? Javite mi se to pre. Nestrpljiv sam da ujem hiljadu pojedinosti. Setite se kako sam se malo zadrao u Rendolsu, i kako sam bio pometen i uzrujan: jo nisam mnogo bolje, jo sam lud, ili od sree ili od jada. Kad pomislim na dobrotu i ljubav na koju sam naiao, na njenu valjanost i strpljenje i na plemenitost moga ujaka, lud sam od sree. Ali kad se setim svih nevolja koje sam joj zadao i kako malo zasluujem da mi oprosti, lud sam od besa. Samo kad bih mogao da je opet vidim! Ali jo ne smem na to da pomiljam: moj ujak se pokazao suvie dobar, ne treba da preeni meru. Moram da dodam jo neto ovom dugom pismu. Niste uli sve to treba da ujete. Jue nisam bio u stanju da vam dam blie pojedinosti, ali je potrebno da objasnim kako je iznenada, i u izvesnom smislu, u nevreme, ela stvar izbila, jer mada mi je dogaaj od 26 o. m., kao to ete zakljuiti, odmah otvorio srenije vidike, ne bih se odvaio na tako prerane korake; da nije bilo naroitih" okolnosti koje su zahtevale da ne oklevam ni asa. I sam bih se ustruavao da istupim tako urno, a ona bi sve moje obzire prihvatila s jo mnogo veom snagom i osetljivou, ali izbora nisam imao. Nagla odluka da stupi u slubu one ene... Ovde sam, draga gospoo, bio primoran da prekinem najednom da, bih se pribrao i smirio. Proetao sam se po poljima i sad sam, nadam se, dovoljno priseban da zavrim pismo kako treba. To mi je, ustvari, njbolnija uspomena. Poneo sam se sramno. I gad mogu da priznam da sam za svoje ponaanje prema gospoici Vudhaus, kad sam se pokazivao neljubazan prema gospoici Ferfaks, 413zaista zasluio prekor. Ona ga je osudila, to je trebalo da bude dovoljno. Mojim izgovorom da tim krijem istinu, nije se zadovoljila. Naljutila se; meni se inilo da se bezrazlono naljutila; bezbroj puta mi se uinilo da je pre^ terano savesna i oprezna, nalazio sam ak da je hladna. Ali je ona uvek bila u pravu. Da sam se povinovao njenom rasuivanju i savladao svoju.nestrpljivu narav u onoj meri koliko je ona cenila da treba, izbegao bih najvei bol. Posvaali smo se. Seate li se prepodneva koje smo proveli u Donvelu? Tamo su se zaotrila sva ranija sitna nezadovoljstva. Zadocnio sam; sreo sam je kad se peice sama vraala kui i hteo sam da poem s njom, ali mi ona nije dopustila. Odluno je odbila, to se meni inilo veoma bezrazlono. Sad, meutim, u tome vidim samo sasvim prirodnu i doslednu opreznost. Dok sam se ja, sat ranije suvie ljubazno ponaao prema drugoj eni, kako bih pred svetom prikrio nau veridbu, zar da ona odmah zatim pristane na predlog usled kojeg bi moda lanija opreznost postala uzaludna? Da nas je neko video kako se zajedno etamo izmeu Donvela i Hajberija, morao bi naslutiti istinu. Meutim, ja sam bio toliko lud da sam se uvredio. Posumnjao sam u njenu ljubav. Sumnjao sam jo vie sutradan na Boks Hilu, kad mi je, izazvana takvim mojim ponaanjem, bezobzirnim nemarom koji sam prema njoj pokazivao, oevidnim udvaranjem gospoici V. kakvo nijedna razborita ena ne bi mogla da otrpi, savreno jasnim recima kazala da sam je uvredio. Ukratko, draga moja gospoo,

za tu svau ona nije nimalo kriva, dok sam se ja pokazao odvratno; vratio sam se u Rimond istog veera, mada sam mogao da ostanem s vama do sutradan ujutru, samo zato da bih to vie pokazao kako sam ljut na nju. Ali i tada, nisam bio tolika budala da ne mislim da se kroz neko vreme pomirim, ali sam smatrao da je ona mene uvredila, uvredila me svojom hladnoom, i otiao sam reen da ona uini prvi korak za izmirenje. Uvek e mi biti milo to niste poli na taj izlet na Boks Hil. Da ste bili svedok mog tamonjeg ponaanja, teko mogu da pretpostavim da biste jo nekad o meni lepo mislili. Kako je ono delo-valo na nju, vidi se iz odluke koju je odmah zatim izazvalo: im je saznala da sam stvarno otiao iz Rendolsa, 414 prihvatila je ponudu te uslune gospoe Elten, iji su me postupci uopte, uzgred budi reeno, uvek dovodili do ogorenja i besa. Ne smem da zameram trpeljivosti, koja se tako izdano protegla na mene, inae bih se glasno pobunio protiv one koju je pokazala prema toj eni. Dejn molim vas! Zapaziete da jo nisam sebi dopustio da je, ak ni pred vama, zovem tim imenom. Pomislite, onda, ta sam morao trpeti sluajui Eltenove kako ga jedno drugom dobacuju, i prostaki nepotrebno ponavljaju, drsko pokazujui svoje uobraenje da su iznad nje. Imajte strpljenja, brzo u zavriti. Prihvatila je tu ponudu, reivi da sa mnom potpuno prekine, i sutradan mi napisala da se nikad vie neemo sresti. Smatra da je ta veridba izvor kajanja i jadna za nas oboje, i raskida je. To pismo sam dobio upravo onog jutra kad je umrla moja jedna ujna. Odgovorio sam u roku od jednog sata, ali, kako sam bio pometen i kako sam odjednom imao da posvravam mnoge stvari, umesto da sam taj odgovor poslao s ostalim mnogobrojnim pismima tog dana, zakljuao -sam ga u svoj pisai sto. Verujui da sam dovoljno napisao, mada samo nekoliko redova, nisam bio nimalo uznemiren. Malo sam se razoarao to mi se nije odmah javila, ali sam joj naao izvinjenje a bio sam i mnogo zauzet. I r- smem li da vdodam? suvie veselo gledao u budunost da bih bio sitniar. Preli smo u Vindzor. Dva dana docnije primio sam od nje jedan paketi sva moja pisma! Istovremeno stiglo je nekoliko redi u kojima izraava svoje veliko iznenaenje to nije dobila ni najkrai odgovor na svoje poslednje pismo, i usto, poto se utanje o jednoj takvoj stvari ne moe drukije razumeti i poto oboje sigurno podjednako elimo da se sve uzgredne stvari to p-re svre, alje mi, preporueno, sva moja pisma i trai da njena, ukoliko mi nisu pri ruci da bih ih za ne-delju dana poslao u Hajberi, posle tog vremena uputim na. . . : ukratko, zaprepaeno sam proitao punu adresu g. Smolrida, kod Bristola. Znao sam za to ime i mesto, znao sam sve, i odmah sam video ta je uradila. To se savreno slagalo s njenom odlunou koja mi je bila poznata; a krijui svoju nameru u ranijem pismu, pokazala je svoju duevnu otmenost. Ni za ta na svetu ne bi 415 htela da izgleda kako mi preti. Zamislite taj udar; zamislite kako sam, dok nisam stvarno otkrio svoju glupu gfeku, besneo zbog aljkavosti pote. ta sam mogao da radim? Samo jedno. Morao sam da razgovaram sa svojim ujakom. Nisam se mogao nadati da e me ona sasluati, ako nemam njegov blagoslov. Razgovarao sam; okolnosti su mi ile na ruku; nedavni dogaaj omekao je njegovu oholost, i pre no to sam oekivao, sasvim se pomirio i pristao, i najzad mi je, jadnik, duboko uz-dahnuvi, zaeleo da u braku budem srean kao to je i on bio. Mislim da e moja srea biti drukija. Jeste li voljni da me saaljevate zbog svega to sam morao pre-trpeti dok sam mu izloio stvar, zbog neizvesnosti dok je sve jo bilo u pitanju? Ne; nemojte me saaljevati dok nisam doao u Hajberi, i video kako se razbolela zbog mene. Nemojte me saaljevati dok nisam video njen bledi i boleljivi lik. Stigao sam u Hajberi u vreme kad sam sigurno imao izgleda da je zateknem samu, znajui da obino kasno dorukuju. Nisu me prevarile nade, a najzad me nisu prevarile ni u onome radi ega sam preao taj put. Morao sam da je ubeujem i otklonim

njenu Ijutinu koja je dobrim delom bila razlona i opravdana. Ali sam uspeo; pomirili smo se drai, mnogo drai jedno drugome, nego ikad ranije, i vie nikad ni jednog asa ne moe nastupiti nesporazum meu nama. A sad, draga gospoo, oslobaam vas, ali ranije nisam mogao da zavrim. Hiljadu i hiljadu puta hvala za svu dobrotu koju ste mi ukazali, i deset'hiljada puta za panju koju ete, sluajui svoje srce, uiniti njoj. Ako mislite da sam na neki nain sreniji no to zasluujem, slaem ^se s vama. Gospoica V. kae da sam dete sree. Nadam se da je u pravu. U jednom pogledu, moja srea je nesumnjiva, to mogu da se potpiem kao Va zahvalni i neni sin, '. F. C. Vesten eril. GLAVA PEDESET PRVA To pismo je moralo tronuti Emu. Bila je prinuena da mu, uprkos svom predubeenju, oda puno priznanje, kao to je g-a Vesten i predviala. Od trenutka kad je naila na svoje ime nije vie mogla ooleti: svaki red koji se odnosio na nju bio je zanimljiv i skoro svaki prijatan. A kad je te drai nestalo, sadraj je i dalje bio zanimljiv, jer joj se prirodno vratilo staro potovanje prema piscu tih redova, a usto je svaka slika ljubavi, u tom asu za nju morala biti veoma privlana. Proitala ga je na duak. Mada je bilo neosporno da se poneo ravo, pokazalo se, ipak, da je to bilo manje ravo no to je pretpostavljala. A napatio se, kajao se, bi mnogo zahvalan g-i Vesten i toliko zaljubljen u g-cu Fer-iaks, a i ona sama bila je tako srena da nije mogla da bude stroga. Da ie tad uao u sobu, rukovala bi se s njim srdanije no ikad. Pismo joj se toliko dopalo da je g, Najtlija, kad je opet doao, zamolila da ga proita. Bila je uverena da g-a Vesten eli da ga saopti drugima, naroito g. Naj-tliju koji je toliko zamerao njegovom dranju. Vrlo rado u ga proitati, ree on, ali izgleda dugako. Poneu ga veeras kui. Ali nije moglo da bude tako, jer e g. Vesten doi uvee i treba po njemu da ga vrati. Vie bih voleo da razgovaram s vama, odgovori on, ali poto to ispada kaoneko pitanje pravinosti prema njemu, uiniu. On poe da ita, ali se.skoro u istom asu zaustavi da bi rekao: Da su mi pre nekoliko, rneseci ponudili da 27 Ema 417pogledam neko pismo tog gospodina svojoj maehi, ne bih ga uzeo ovako ravnoduno. Nastavio je da ita u sebi, zatim osmehujui se, pri-meti: Ih! Kitnjast i laskav uvod. Ali tako on pie; ne moraju svi da piu na isti nain. Neemo biti strogi. Imam obiaj, dodade on uskoro, da itajui kazujem glasno ta mislim. Na taj nain u oseati da se nalazim pored vas. Izgubiu manje vremena ali ako vam se ne svia... Naprotiv. Ba bih volela. G. Najtli se ivo vrati na itanje. Ovde pokuava da se izvlai, ree on, govoTei o iskuenju. Zna da nije u pravu i nema nita razlono da kae u svoju odbranu. Slabo. Nije trebalo da se veri. 'Oeva narav'. Meutim, nije pravedan prema svom ocu. Narav gospodina Vestena, puna pouzdanja u ivot, blagoslovila je njegov ispravni i asni trud ali gospodin Vesten je sve ono u em sad uiva zaradio pre no to je takvu narav stekao. Sasvim tano: nije doao dok gospoica Ferfaks nije bila ovde. Nisam zaboravila, ree Ema, kako ste bili sigurni da bi on mogao da doe ako hoe. Vrlo irokogrudo prelazite preko toga, ali bili ste savreno u pravu. Nisam bio sasvim nepristrasan u prosuivanju, Ema; ali ipak, mislim da mu ne bih verovao ni u sluaju da niste vi bili u pitanju.

Kad je stigao do g-ce Vuhaus, morao je sve naglas da proita sve to se odnosilo na nju, smekajui se, gledajui je, vrtei glavom, kazujui po koju re u znak odobravanja ili negodovanja, ffi prosto u znak svoje ljubavi, prema tome ta bi proitao. Ali poto je mirno razmislio, zakljuak mu je bio ozbiljan: Vrlo ravo mada je moglo biti i gore. Upustio se u izvanredno opasnu igru. Suvie duguje sluaju to je dobro proao. Ne rasuuje pravilno kako se prema vama poneo. Ustvari, uvek je bio zanet sopstvenim eljama i nije mario ni za ta, ' sem za ono ""to je njemu zgodno. Zamiljao je da ste pronikli njegovu tajnu! Sasvim prirodno, kad je sam smutljivac, to je posumnjao da su i drugi takvi! Te tajne - ta lukavstva kako o-vek usled njih izopaeno shvata stvari! Mila Ema, ne na418

laite li da sve dokazuje kako je lepo da u odnosima s ljudima budemo otvoreni i iskreni? Ema se saglasi i pocrvene seajui se Harijete, ali za to rumenilo nije mogla da prui nikakvo iskreno objanjenje. Hajde, nastavite, ree ona. On nastavi, ali se vrlo brzo opet zaustavi da bi rekao: Klavir! Eh to je postupak veoma, veoma mladog oveka, suvie mladog da bi razmislio ne ini li time vie neugodnosti nego zadovoljstva. Prava deaka zamisao! Ne mogu da razumem ovekn koji hoe da prui eni neki dokaz svoje ljubavi, za koji zna da joj nee biti prijatan: a on je znao da bi ga ona spreila da poalje klavir, samo da je mogla. Posle toga itao je neko vreme bez prekida. Kad je naiao na mesto gde Frank eril priznanje da se sramno poneo, zastao je prvi put da kae neto vie od po koje uzgredne reci. Savreno se slaem s vama, gospodine, primetio je. Zaista ste se poneli vrlo sramno. To je najtanije to ste napisali. A poto je proitao ono to je odmah zatim nailazilo, kako je dolo do neslaganja meu njima i kako je on uporno produio da postupa suprotno od onog to je Dejn Ferfaks smatrala ispravnim, on zastade malo due da bi rekao: Ovo je vrlo ravo. Sebe radi'jnaveo je nju da doe u izvanredno teak i neprijatan poloaj pa je trebalo da se prvenstveno stara za nju da to manje pati. Pri odravanju prepiske s njim ona je morala naii na mnogo vie tekoa nego on. Da je imala i neke nerazlone obzire, trebalo je da ih potuje; ali svi njeni obziri bili su razloni. Da bismo se nekako pomirili s tim to je onako bila kanjena, moramo se vratiti na jedinu njenu greku i setiti se da nije dobro uinila to je pristala na tu veridbu. Ema je znala da sad nailazi izlet na Boks Hil i uznemirila se. Tamo se ponaala vrlo neprilino! Iskreno se stidela i pomalo se pribojavala kako e je sad pogledati. Meutim, on je sve to proitao mirno, paljivo i bez ijedne reci; samo je jednom za trenutak pogledao u nju i odmah' skrenuo pogled, plaei se da ne nanese bola kao da se uopte nije seao tog izleta. 419Ne hvali mnogo paljivost naih dobrih prijatelja, Eltenovih, primeti on zatim. Njegova oseanja su razumljiva. ta! Stvarno se resila da potpuno.raskine! inilo joj se da se zbog te veridbe i on i ona kaju i pate i ona je raskinula. Tu se lepo vidi koliko je nju muilo njegovo ponaanje! On mora da je izvanredno. .. Ne, ne, itajte dalje. Videete koliko on pati. Nadam se da pati, odgovori g. Najtli hladno i produi da ita. Smolrid! ta to znai? ta je to?

Primila se da ide za vaspitaicu dece gospoe Smolrid jedne drage prijateljice gospoe Elten blizu Mapi Grojuva uzgred budi reeno, kako li gospoa Elten podnosi to razoarenje? Ne govorite nita, mila Ema, dok itam ak ni 0 gospoi Elten. Jo samo jednu stranu. Uskoro u, svriti. Ala taj opirno pie! Volela bih da to pismo itate s vie blagonaklonosti prema njemu. E, ovde zbilja ima oseanja. Izgleda da mu je bilo teko kad je nju zatekao bolesnu. Svakako, ne moe biti sumnje da je voli. 'Drai, mnogo drai, no ikad'. Nadam se da e dugo oseati koliko je dragoceno to izmirenje. Vrlo irokogrudo zahvaljuje, na hiljade i desetine hiljada. 'Sreniji no to zasluujem'. E, tu pokazuje da poznaje sebe. 'Gospoica Vudhaus kae da sam dete sree'. "Tako je rekla gospoica Vudhaus, je li? Lep zavretak 1 eto gotovog pisma. 'Dete sree!' Vi ste ga tako nazvali, zar ne? Izgleda da vas njegoyo pismo nije onako zadovoljilo kao mene, ali ipak, zbog tog pisma ete zaelo ja se bar nadam bolje misliti o njemu. Nadam se da ga je ono unekoliko podiglo u vaim oima. Da, nesumnjivo ga je podiglo. Uinio je velike greke uinio ih je iz bezobzirnosti lakomislenosti. Savreno se slaem s njegovim miljenjem da je, vero-vatno, sreniji no to zasluuje. Ali ipak, s obzirom da on, nema sumnje, istinski voli gospoicu Ferfaks, i uskoro e, nadajmo se, imati preimustvo da bude stalno s njom, gotov sam da verujem da e se popraviti i primiti od nje onu vrstinu i istananost u naelima koja mu nedostaje. A sad, dopustite da vam govorim o neem 420 drugom. Sad mi je mnogo stalo do dobra druge jedne linosti, te ne mogu vie da mislim o Franku erilu. Otkako sam vas jutros ostavio, Ema, neprestano premiljam o jednoj stvari. On izloi ta je to: jasno, iskreno, jezikom pravog engleskog gospodina, kojim je g. Najtli govorio ak i sa enom u koju je zaljubljen, pitao se kako da je zaprosi a da ne narui sreu njenog oca. Ve pri prvoj reci, Ema je imala spreman odgovor. Dok je njen mili otac u ivotu, njoj je nemogue da menja svoj poloaj. Nikad ne bi mogla da ga napusti. Meutim, on je prihvatio samo jedan deo tog odgovora. G. Najtli je isto tako snano kao i ona oseao da joj je nemogue da napusti oca, ali se nije saglaavao da ne moe biti nikakve promene u njenom ivotu. On je duboko i paljivo razmislio; isprva se nadao da e nagovoriti g. Vudhausa da pree u Don-vel; voleo bi da je to ostvarljivo, ali poznavajui g. Vudhausa, nije se mogao zavaravati tom nadom; sad je priznao da bi takvom seobom izloili opasnosti udobnost njenog oca, a moda i njegov ivot, a time se ne smeju igrati. Zar g. Vudhausa da odvedu iz Hartfilda! Ne, oseao je da to ne treba pokuavati. Ali, poto je tu nameru odbacio, smislio je neto drugo i veruje da njegova mila Ema nee nai tome zamerke. Smislio je da njega prime u Hartfild! Dokle god srea njenog oca drugim recima njegov ivot bude zahtevala da Hartfild ostane njen dom, bie i njegov. I Emi je ve prolazilo kroz glavu kako bi bilo da svi preu u Donvel. Kao i on, razmislila je o tome i odustala, ali ova druga mogunost nije joj pala na pamet. Shva-tala je da on time pokazuje veliku ljubav. Uviala je da, naputajui Donvel, sigurno rtvuje mnogo od svoje nezavisnosti, slobodne upotrebe svog vremena i svojih navika, i da e, ivei stalno s njenim ocem, u kui koja nije njegova, morati mnogo, vrlo mnogo da podnosi. Ona obea da e razmisliti o tome i posavetova ga da i sam jo jednom razmisli. Ali je on bio ubeen da nikakvo razmiljanje ne bi moglo da izmeni njegove elje ili gledite u ovoj stvari. Uveravao je da je o tome dugo i 421mirno promislio: elog jutra sklanjao se od Viljema Lar-kinsa da bi mogao u miru da razmilja.

Aha! Eto jedne tekoe koju nismo resili, uzviknu Ema. Sigurna sam da se Viljemu Larkinsu to nee svi-deti. Morate prvo da dobijete od njega pristanak, pre no to ga zatraite od mene. Meutim, obeala je da e razmisliti, i to je jo vie, gotovo je obeala da e o tome razmiljati s name-rom da sve prihvati kao vrlo dobro. Zanimljivo je da Emi, koja je sad s mnogih,- vrlo mnogih taaka gledita razmiljala o Donvelu, nijednom nije palo na pamet da e otetiti svog sestria Hernija, o ijim je pravima budueg naslednika ranije onako budno vodila rauna. Moralo joj je proi kroz glavu da e to moda imati nekog znaaja za jadnog malog deka, pa - ipak se samo osmehnula u sebi svesno i vragolasto, zabavljajui se to je pronala stvarni uzrok zbog kojeg joj je bilo mrsko da se g. Najtli oeni g-com Ferfaks, ili bilo s kojom drugom, dok je u ono vreme to pripisivala samo svojoj svesrdnoj brizi za dobro svoga sestria. to je vie razmiljala, sve joj se vie dopadao taj njegov predlog, ta zamisao da se uda a da ostane u Hart-fildu. inilo joj se da se umanjuju nevolje koje bi on trpeo, da se uveavaju njena preimustva, a njihovo zajedniko dobro pretee nad svim nezgodama. Imae takvog druga u brinim i neveselim danima koji e naii! Takvog saradnika u svim onim dunostima i poslovima koji e vremenom postajati sve tuniji! Bila bi savreno srena da nije jadne Harijete: svaka njena radost povlai sobom i uveava patnje njene prijateljice, koju e sad ak morati da iskljui iz Hart-filda.. Sirota Harijeta, iz iste, milosrdne opreznosti mora ostati daleko od divnog porodinog kruga koji je Ema sada sebi obezbedila. Gubi u svakom pogledu. Ema nije alila to je ubudue nee viati, jer nije mislila da e time njene radosti biti okrnjene: u tom novom krugu, Harijeta bi, uglavnom, bila na teretu. Ali je za samu tu jadnu devojku bilo svirepo to mora da podnosi kaznu koju nije zasluila. 422 Razume se, vremenom e zaboraviti g. Najtlija to-jest, potisnue ga drugi. Ali nije se moglo oekivati da se to vrlo skoro desi. Za razliku od g. Eltena, sam g Nai-th nee nita doprineti tom isceljenju. G. Najtli koji e uvek prema svakom, tako ljubazan, osetljiv, pun iskrenih obzira, nikad manje no sada nee zasluivati da aa ona oboava. S druge strane, bilo bi suvie kad bi se, ak 11 Ha.riJete-. "Okivalo da se zaljubi u vie od tri o-veka u toku jedne godine.GLAVA PEDESET DRUGA Ema se osetila mnogo lake kad je otkrila da Harijeta, kao i ona, izbegava da se sretnu. Muno im je bilo i da se dopisuju. Kako bi tek bilo da su morale da se sastanu! Harijeta se izraavala lepo, kao to se moglo oekivati, ne zamerajui nita, niti pokazujui da smatra da se s njom ravo postupa; pa ipak, Emi se po njenim recima inilo da je malice uvreena, ili neto vrlo slino, usled ega je jo vie elela da se ne via s njom. Moda joj je to samo govorila njena savest, ali joj je izgledalo da se samo aneo ne bi uvredio posle takvog udara. Nije joj bilo teko da od Izabele dobije poziv za Ha-rijetu, a razlog, sreom, nije morala da izmilja, poto je imala jedan dovoljan: postojao je jedan pokvaren zub. Harijeta je odista ve neko vreme elela da ode zubnom lekaru. G-a Dona Najtlija bila je oarana to moe da joj pomogne: sve to se ticalo leenja neobino je potovala i mada zubnog lekara nije volela onoliko koliko g. Vingfilda, rado se primila da se stara o Harijeti. Poto je uredila sve sa sestrom, Ema je predloila to Harijeti i lako je ubedila. Reeno je da Harijeta otputuje; pozvali su je na dve nedelje najmanje; odvee se kolima g. Vudhausa. O svemu su se dogovorili, sve je izvreno i Harijeta se sad nalazila na sigurnom mestu, u kui na Brunsvikom trgu.

Tek sad je Ema mogla zaista da uiva u posetama g. Najtlija; mogla je da govori i da slua, istinski srena, a da je ne koi ono oseanje nepravde, krivice, neeg veoma bolnog, koje bi je obuzelo kad bi se setila da se 424 jedno teko razoarano bie nalazi u njenoj blizini, i da moda u tom trenutku silno pati srce koje je ona sama zavela stranputicom. Moda se Emi neopravdano inilo da ima neke razlike da li je Harijeta kod g-e Godar ili je u Londonu, ali je mislila da e joj u Londonu sigurno mnoge stvari pobuditi radoznalost i zabaviti je, odvratiti je od prolosti i spreiti da misli o sebi. Nije htela da neka druga briga odmah stupi na me-sto koje je u njenoj glavi dotle zauzimala Harijeta. Jedna dunost je ekala na nju: saoptenje koje bi samo ona imala prava da uini da obavesti oca da se ve-rila ali zasad nije htela da prie tom zadatku. Resila je da to otkrie odloi dok g-a Vesten ne bude dobro. U tom trenutku nije smela da unosi nove razloge za uznemirenje meu one koje voli niti je htela da samu sebe unapred mui tekoama pre no to kucne as. elela je da bar dve nedelje provede slobodno i spokojno , i tako jo punije oseti ove snane i uzbudljive radosti. Uskoro je odluila da, iz dunosti i radi zadovoljstva, pola sata tog duevnog odmora posveti Dejn Ferfaks i poseti je. Trebalo je da ode do nje a i elela je da je vidi, poto joj se naklonost prema njoj, pored ostalih pobuda, uveala i slinou njihovih sadanjih okolnosti. U tome e nai neku vrstu skrivenog zadovoljenja, a znajui kako sline stvari oekuju od budunosti, jo paljivije e sluati ono to e Dejn hteti da saopti. Otila je jednom se uzalud odvezla do tih vrata, ali u kuu nije ulazila od onog jutra posle izleta na Boks Hil, kad je jadna Dejn bila onako tuna da se saalila na nju, mada one njene najtee patnje nije ni slutila. Plaei se da im nee biti milo to dolazi, saekala je u hodniku i zamolila da ih obaveste o njenom dolasku, iako je sigurno znala da su kod ku^p ula je kako je Pati kazala njeno ime, ali nije nastala onakva trka kao ranije, koju je jadna g-ca Bejts onako vesto objasnila. Ne, nita nije ula, sem usrdnog odgovora: Zamolite je da se popne, a trenutak docnije, na stepenicama je presrela sama Dejn, prilazei joj urno, kao da je smatrala da drukiji doek ne bi bio dovolfan. Ema je nikad nije vi-dela tako svezu, lepu i privlanu. Bila je zbunjena, i425vahna i srdana, na licu i u ponaanju ogledalo joj se sve to joj je nekad moda nedostajalo. Prila je, pruila ruku i kazala tihim, ali veoma uzbuenim glasom: Zaista vrlo ljubazno! Gospoice Vudhaus, nisam u stanju da izrazim. . . Nadam Se da ete verovati.., Izvinite me to ne mogu da naem rei. Ema je bila zadovoljna i ubrzo bi pokazala da joj reci nisu potrebne, da ie nije zadrao glas g-e Elten iz sobe i naterao da sva svoja prijateljska i radosna ose-anja same u jedan vrlo, vrlo srdaan stisak ruke. G-a Bejts i g-a Elten sedele su zajedno. G-ca Bejts je bila izila, to je objanjavalo onu tiinu u poetku. Ema je mogla poeleti da g-a Elten nije tu, ali je bila tako raspoloena da je imala trpeljivosti prema svima. A kako ju je g-a Elten doekala neobino ljubazno, nadala se da im taj susret nee teko pasti. Ubrzo je bila uverena da je prozrela g-u Elten i razumela zato je, kao i ona sama bila dobro raspoloena; g-ca Ferfaks joj" se poverila, pa je zamiljala da zna ono to je za druge jo tajna. Ema je to odmah videla po izrazu njenog lica, i dok se pozdravljala s g-om Bejts i naizgled sluala odgovore dobre starice, vide kako ona, kao da eli da se naroito pokae tajanstvena, savija pismo koje je verovatno itala na glas g-ci Ferfaks i vraa ga u purpurnozlatnu torbicu pored sebe, govorei i znaajno klimajui glavom: Znate, moemo drugi put da zavrimo. Vi i ja emo uvek imati prilike. Ustvari, uli ste ono najvanije. Htela sam jedino da vam pokaem da gospoa

S. prima nae izvinjenje i ne ljuti se. Vidite kako divno pie. Ah, ona je krasno stvorenie! Oduevili biste se njom da ste otili. Ali ni reci vie Budimo oprezni ponaajmo se to bolje umemo. Pst! Seate se onih stihova sad ne mogu da se setim ele pesme: Kad je neka gospa u pitanju, tada Znate ve dobro sve drugo pada. A sad ja kaem, draga moja, u naem sluaju, umesto gospa, itajte. . . ut! Pametnom je dosta jedna re. Sjajno sam raspoloena, zar ne? Ali hou da vas umirim u

pogledu gospoe S. Kao to vidite, potpuno se zadovoljila kad sam se ja zauzela i objasnila joj. Cim se Ema okrenula samo da pogleda pletivo g-e Bejts, ona dodade opet, poluapatorn: Nisam nikog pomenula, kao to vidite. O, ne! Oprezna sam kao kakav ministar. Vanredno sam izvela! Ema nije sumnjala. G-a Elten se razmetala i ponavljala to svakom moguom prilikom. Poto su neko vreme sve zajedno razgovarale o vremenu i g-i Vesten, ona joj se najednom obrati ovako: ar vam se ne ini, gospoice Vudhaus, da se ova naa mala obeenica divno oporavila? Ne mislite li da njeno ozdravljenje slui na ast Periju? (Tu ispod oka znaajno pogleda u Dejn.) Boga mi, Peri je nju izleio za vanredno kratko vreme! O, da ste je videli, kao ja, kad je najgore izgledala! Kad je g-a Bejts kazala n*-to Emi, ona proapta jo: Neemo rei nijednu re o pomoi koju je Peri moda dobio: nijednu re o nekcsn mladom lekaru iz Vindzora. O, ne, zasluga e biti samo Perijeva. Gospoice Vudhaus, gotovo nisam imala zadovoljstvo da vas vidim posle izleta na Boks Hil, otpoe ona, malo kasnije. Vrlo prijatan izlet. Pa ipak, ini mi se da je neto nedostajalo. Nije izgledalo... tojest, izgledalo je kao da neki nisu najbolje raspoloeni. Tako se bar meni inilo, ali moda sam se prevarila. Meutim, smatram da nas je dovoljno zadovoljio da bismo ponovo poelele da idemo. ta vas dve mislite o tome da skupimo isto drutvo i opet napravimo izlet na Boks Hil, dok jo traje lepo vreme? Mora biti isto drutvo, znate, potpuno isto, bez ijednog izuzetka. Ubrzo potom ue g-ca Bejts i Ema se zabavljala sluajui je kako joj zbunjeno odgovara, jer je, kako je pretpostavljala, bila u nedoumici ta moe da kae i nestrpljiva da ispria sve. Hvala, gospoice Vudhaus, vi ste suta ljubaznost. Nemogue je rei. .. da, odist, sasvim razumem. . . budunost drage Dejn... tojest, hou da kaem... Ali divno se oporavila. Kako je gospodin Vudhaus? Milo mi je. . , Nije u mojoj moi. Kako smo se lepo okupile ovde. Da, zaelo. Krasan mladi!... tojest... tako je ljubazan; 423 427mislim na dobrog gospodina Perija! Tako paljiv prema Dejn! A po velikom, zahvalnom oduevljenju koje je vie no obino izraavala g-i Elten kad je ugledala, Ema nasluti da su se u Parohiskom domu malo ljutili na Dejn i da je to sad milostivo izglaeno. Odista, posle nekoliko proaptanih reci koje su rasterale svaku sumnju, g-a Elten ree glasnije: Da, evo me, dobra moja prijateljice; sedim odavno i da sam kod nekog drugog, smatrala bih da je red da se izvinim, ali, pravo da kaem, ekam svog mua i gospodara. Obeao je da e doi po mene da bi vam izrazio svoje potovanje. ta kaete! Zar emo imati zadovoljstvo da nas po-. seti gospodin Elten? To je zaista velika panja, jer znam da gospoda ne vole prepodnevne posete, a gospodin. Elten je toliko zauzet.

Boga mi i jeste, gospoice Bejts. Zauzet je od jutra do mraka. Neprestano mu dolaz_ ljudi zbog ovog ili onog. Sudije, staratelji^ i crkveni tutori, uvek ele da uju njegovo miljenje. Izgleda da nisu u stanju nita da uine bez njega. 'Zaista, gospodine E.', esto mu kaem, 'bolje vi nego ja. Ne znam ta bi bilo od mog crtanja i sviranja, kad bi me i upola toliko poseivali'. I ovako je ravo, jer sam zanemarila i jedno i drugo, toliko da je to neoprostivo. Verujem da za poslednje dve nedelje nisam otsvirila ni jedan takt. Pa inak e doi, verujte mi; da, samo da bi vas pozdravio. I diui ruku da bi zaklonila svoje rei od Eme: Da estita, znate. O, da, to mora. G-ca Bejts se, sva srena, osvrte oko sebe. Obeao je da e doi im bude mogao da se izvue od Najtlija; on i Najtli zatvorili su se i zadubili u neki posao. Gospodin E. je Najtlijeva desna ruka. Ema se ni za ta na svetu ne bi osmehnula, i samo ree: Je li gospodin Elten otiao peice u Donvel? Bie mu vruina. O, ne, to je sastanak kod Krune redovan sastanak. Vesten i Koul e takoe doi, ali, naravno, ovek pominje obino samo one koji su glavni. Verujem da uvek biva onako kako hoe gospodin E. i Najtli. Da niste pobrkali dan? upita Ema, -Skoro sam sigurna da je sastanak kod Krune zakazan tek za sutra. 428 Gospodin Najtli je jue bio u Hartfildu i govorio je o suboti. O, ne, sastanak je sigurno danas, glasio je njen otseni odgovor, koji je pokazivao da g-a Elten ne moe da pogrei. Mislim, nastavi ona, da je ovo najzamor-nija parohija koja postoji. U Mapi Grouvu nikad nismo uli za tako neto. Vaa parohija je bila mala, ree Dejn. t Verujte, draga moja, ne znam, jer se o tome nikad nije govorilo. Ali to se vidi iz malog broja aka u koli o kojoj ste mi priali da je pod pokroviteljstvom vae sestre i gospoe Brag; to je jedina kola, a ima samo dvadeset pet uenika. Ah, vi pametni stvore, sasvim tano. Kako vam radi mozak! Sluajte, Dejn, kad -bismo se vi i ja spojile, nainile bismo savrenu linost. Moja ivost i vaa temeljitost stvorile bi savrenstvo. Ali time ne elim da kaem da vas izvesni ljudi ne smatraju ve savrenstvom. -Ali pst... ni rei, molim vas. Ta opomena bila je nepotrebna; Dejn je htela da govori, ne s g-om Elten, ve s g-com Vudhaus, kao to je ova poslednja jasno videla. Oevidno je elela da joj, ukoliko je utivost doputala, ukae naroitu panju, mada se esto sve zavravalo jednim pogledom. Pojavi se g. Elten. Njegova gospa ga doeka ivahno i veselo. Lepo, boga mi, gospodine; poslali ste me ovamo da smetam svojim prijateljima, dok nas vi ne udostojite da doete. Ali znali ste s kakvim pokornim stvorenjem imate posla. Znali ste da se neu mrdnuti dok se ne pojavi moj mu i gospodar. Evo ve itav sat sedim ovde i ovim mladim gospoicama dajem primer prave supruanske poslunosti, jer ko zna. moda e im skoro biti potreban. G. Elten se toliko zajapurio od vruine i toliko umorio da je sva ta duhovitost promaila. Morao je da se pozdravi s ostalim gospama, ali je odmah zatim poeo da se vajka kako mu je vruina i kako je uzalud peaio. Kad sam stigao u Donvel, ree on, Najtlija nigde nisu mogli da nau. Vrlo udnoi Vrlo neobjanjivo, kad 429sam mu ja jutros poslao pisamce i on odgovorio da e sigurno biti kod kue do jednog sata. Donvel! uzviknu njegova ena. Dragi moj gospodine. Eh, niste bili u Donvelu, hoete, valjda, da kaete kod Krune; dolazite sa sastanka kod Krune. Ne, ne, to je sutra. Naroito sam eleo da vidim Najtlija danas, upravo zbog tog sastanka. Uasno toplo jutro! I to sam iao preko polia (govorei

muenikim glasom), pa je bilo jo gore. A onda ga nisam zatekao kod kue! Verujte mi, nisam nimalo zadovoljan. Nije ostavio nikakvo izvinjenje, nikakvu poruku. Domaica je izjavila da ne zna da me je oekivao. Vrlo neobino. Niko nije imao pojma kuda je otiao. Moda u Hartfild, moda u Ebi Mil, moda u svoju umu. Gospoice Vud-haus, to ne lii na naeg prijatelja Najtlija. Umete li vi da objasnite? Ema se zabavljala uveravajui ga da je to odista vrlo neobino i da ona nema nijednu re da kae u njegovu odbranu. Nisam u stanju da zamislim, uzviknu g-a Elten (ogoreno kao to se i oekuje od.supruge), nisam u stanju da zamislim kako je tako mogao da postupi, i to prema vama! Niko nikad ne bi oekivao da e ba vas zaboraviti! Dragi moj gospodine E., morao je ostaviti poruku za vas, uverena sam da je morao. ak ni Najtli ne bi mogao da bude tako nastran; posluga je zaboravila. Verujte mi da je tako: a slugama u Donvelu se to lako moglo desiti, svi su, kao to sam esto zapazila, vrlo nespretni i nemarni. Ni za ta na svetu ne bih trpela pored trpeze onakvo stvorenje kao to je njegov Hari. A to se tie gospoe Hodis. Rajt je nimalo ne ceni. Obeala mu je neki recept i nikad ga nije poslala. Sreo sam Viljema Larkinsa, nastavljao je g. Elten, kad sam doao blizu Donvela i on mi je kazao da neu zatei kod kue njenovog gospodara, ali mu nisam pove-rovao. Viljem je izgledao neto neraspoloen. Ne zna ta je u poslednje vreme njegovom gospodaru, rekao je, ali nikad ne moe da razgovara s njim Ne tie me se ta hoe Viljem Larkins. ali ie odista veoma vano da danas vidim Najtlija, i vrlo mi ie neugodno to sam po ovoj vruini iao i nita nisam postigao.

Ema pomisli da e najbolje uraditi ako se odmah vrati kui. Tamo je, vrlo veaovatno; tog istog asa oekuju, a g. Najtlija e moda zadrati da ne zgrei jo vie, bar prema g. Eltenu, ako ne prema Viljemu Larkinsu. Kad se pozdravljala, bilo joj je prijatno videi da g-ca Ferfaks hoe da je isprati iz sobe i da je sila s njom niz stepenice; tako joj se pruila prilika koju je odmah iskoristila, rekavi: Moda je i bolje to mi se nije ukazala mogunost da vie razgovaram s vama. Da niste bili okrueni drugim prijateljima, mogla sam doi u iskuenje da otpo-nem razgovor o jednoj stvari, da pitam, da govorim otvorenije no to bi, strogo uzev, bio red. Oseam da bih se, zaelo, pokazala nepristojna. O! uzviknu Dejn, rumenei i dvoumei se, to joj je beskrajno bolje pristajalo nego sva otmenost njenog obino spokojnog dranja, tu ne bi bilo nikakve opasnosti. Postojala bi jedino opasnost da budem dosadna. Niste mi mogli priiniti vee zadovoljstvo nego kad ste izrazili elju da... Odista, gospoice Vuhaus, (govorei pribrinije), znajui kako sam se ravo ponela, te-im se naroito kad ujem da me oni moji prijatelji, do ijeg mi je dobrog miljenja najvie stalo, nisu suvie omrznuli. .. Nemam vremena da kaem ni polovinu onog to bih htela. elim da se opravdam, izvinim, da objasnim svoje ponaanje. Oseam da to dugujem. Ali, naalost... ukratko, ako se vae milosre ne opire da sa mnom budete prija. .. O, vi ste isuvie savesni, odista jeste, uzviknu Ema toplo, uzimajui je za ruku. Ne dugujete mi nikakva izvinjenja a svi kojima ih, kako se moda oekuje, dugujete, savreno su zadovoljni, ak oduevljeni...

Vi ste vrlo ljubazni, ali znam kako sam se prema vama ponaala. Hladno i usiljeno. Uvek sam morala da se pretvaram. ivot mi je bio pun prevara! Znam da sam vam morala biti odvratna. Molim vas, ne govorite vie. Smatram da jedino ja treba da se izvinim. Oprostimo odmah jedna drugoj. Moramo svriti to pre sve to ima da se uini, i verujem da naa oseanja tu nee gubiti vreme. Nadam se da imate dobre vesti iz Vindzora? 430 431Vrlo dobre. A idua novost koju emo uti bie, pretpostavljam, da vas gubimo upravo kad sam poela da vas bolje upoznajem, O, to se toga tie, razume se da jo nita ne moe da se misli. Ostau ovde dok me ne pozovu pukovnik i gospoa Kambel. Moda jo nita ne moe da se resi, odgovori Ema smeei se, ali, izvinite me, mora da se misli. Dejn joj se osmehnu takoe i odgovori: Sasvim ste u pravu:.mislili smo. Priznau vam (uve-rena sam da ete utati) da je reeno toliko da emo ive ti s gospodinom erilom u Enskumu, Duboka alost trajae bar tri meseca, ali posle toga verujem da neemo imati vie ta da ekamo, Hvala, hvala. U to sam upravo elela da se uverim. O, ne znate koliko volim sve to je odreeno i otvoreno! Zbogom, zbogom. GLAVA PEDESET TREA svoje nn OIM '," imak l preimnstvo to se j Vie e Je razmaziti nego vas oda e bude> te Bie snosirfdetinttvu *M ,mnOgih ^^ Bie ne" rija Nema u memvr DoprPvlla5e s* "koliko bude sta-J iNema u men, vise one gorine naspram razmaene 28 Ema 433dece koju sam ranije oseao, mila moja Ema. Kad svu svoju sreu vama dugujem, bio bih strano nezahvalan ako bih prema njima bio strog, zar ne? Ema se nasrneja i odgovori: Ali vi ste mi, svojim naporima, pomogli da suzbijem ono to su drugi poputanjem nainili. Sumnjam da bi se bez toga sama, svojim razumom, popravila. Sumnjate? Ja ne sumnjam. Od prirode ste dobili razboritost, od gospoice Tejlor naela. Morali ste se dobro razviti. Svojim uplitanjem ja sam mogao da nane-sem tete kao i koristi. Sasvim prirodno ste mogli rei, kakva prava ima on da mi pridikuje? I bojim se da vam se to, sasvim prirodno, moglo uiniti neprijatnim. Ne ve-rujem da sam vam neto koristio. Koristio sam samo sebi time to sam vas najnenije zavoleo. Mislei tako mnogo o vama, morao sam da vas ludo zavolim, sa svim vaim manama; matajui o vaim mnogim nedostacima, zaljubio sam se u vas jo kad vam je bilo trinaest godina. Sigurna sam da ste mi koristili, uzviknu Ema. esto ste vrlo dobro uticali na mene ee no to sam u to doba priznavala. Sasvim sam sigurna da ste mi koristili. A ako jadnoj maloj Ani Vesten preti opasnost da bude razmaena, pokazaete se vrlo plemeniti ako uinite za nju onoliko koliko ste uinili za mene, jedino se nemojte zaljubiti kad joj bude trinaest godina. Kao devojia vrlo esto biste mi kazali, pogledavi me vragolasto kako vi to ume te, 'Gospodine Najtli, uiniu to i to, tata kae da smem', ili 'Dopustila mi je gospoica Tejlor', a to je bilo neto to ste znali da ja ne odobravam. Kad sam se u takvim sluajevima ume-ao, imali ste dva neprijatna oseanja umesto jednog. Ali sam bila dobra! Nije udo to se tako neno seate mojih rei.

'Gospodine Najtli', uvek ste me zvali 'gospodine Najtli'. i usled navike to ne zvui vie tako zvanino. Ali ipak je zvanino. Voleo bih da me zovete drukije, ali ne znam kako. Seam se da sam vam jednom kazala 'Dorde', u jednom od mojih izliva ljubaznosti, pre deset godina otprilike, mislei da ete se uvrediti; ali poto vi niste nita zamerili, nisam vie ponovila. 434

A zar sad ne. moete da me zovete Dord? Nemogue! Mogu za svagda da vas zovem samo gospodin Najtli. Ne obeavam ni da u dostii gospodu Elten i onako otmeno skraivati na 'gospodin N.'. Ali obeavam, dodade ona odmah, smejui se i pocrvene, da u vas jedanput nazvati vaim krtenim imenom. Ne kaem kada, ali moda ete pogoditi gde u zgradi u kojoj se ljudi zavetuju da e iveti zajedno u dobru i u zlu. Ema je alila to ne moe otvorenije da mu zahvali na onoj velikoj usluzi koju je svojim razboritim save-tima hteo da joj uini, na onoj opomeni koja bi je spasla najgore od svih njenih enskih ludosti njene tvrdoglave prisnosti sa Harijetom Smit. Ali taj razgovor bio joj je muan i nije bila u stanju da ga pokrene. Vrlo retko su razgovarali o Harijeti. On je moda nije pomiri jao prosto zato to nije mislio na nju. Ali je Ema to tumaila kao znak njegove panje i podozrenja, na osnovu nekih znakova, da njihovo prijateljstvo malaksava. I sama je znala da bi njih dve, da su se rastale ma pod kojim drugim okolnostima, sigurno vie pisale jedna drugoj, i da ona ne bi crpla svoja obavotenja, kao sada, skoro iskljuivo iz Izabelinih pisama. On je to mogao zapaziti. Bolelo je to mora neto da krije od njega, skoro isto onoliko koliko ju je bolelo to je Harijetu unesreila. Izvetaji koje je Izabela siala o svojoj goi bili su povoljniji no to se moglo oekivati. Isprva, kad je tek stigla, uinila joj se neraspoloena, to je izgledalo savreno prirodno, poto je trebalo da ide zubnom lekaru. Ali kad se taj posao zavrio, raje nalazila da je Harijeta drukija nego to je bila ranije. Izabela, naravno, nije imala vrlo otro oko, ali ipak, ne bi joj promaklo ako Harijeta ne bi bila u staniu da se igra s decom. Emi je bilo vrlo prijatno i prualo joj je vie utebe i nade to e Harijeta ostati due: njene dvp nedelje verovatne e se pretvoriti bar u mesec dana. Trebalo je da g-a i g. Don Najtli dou u avgustu, pp su nju pozvali da dotle ostane kod njih i da se s njima zajedno vrati. Don i ne pomnije vau prijateljicu, ree g. Najtli. Evo njegovog odgovora, ako vas zanima. , 28To je bio odgovor na njegovo pismo kojim mu je saoptio kako namerava da se eni. Ema ga zgrabi vrlo udno, nestrpljiva da sazna ta e Don rei, ne hajui nimalo to ne pominje njenu prijateljicu. Don bratski uestvuje u mojoj srei, nastavio je g. Najtli, ali on nije ovek koji deli pohvale. Mada mi je poznato da i vas voli kao sestru, on to ne izraava recima, pa bi svaka druga mlada ena smatrala da je prilino hladan u svojim pohvalama Ali sam uveren da ete vi umeti da proitate ta stvarno pie. On pie kao razborit ovek. odgovori Ema kad je proitala pismo. Cenim njegovu iskrenost. Sasvim je jasno da on smatra da ja vie dobijam ovom veridbom, ali gaji ipak izvesnu nadu da u vremenom postati onoliko dostojna vae ljubavi, koliko vi mislite da ve jesam. Da je ma ta rekao to bi se moglo drukije tumaiti, ne bih mu verovala. Draga Ema, ne misli on tako. On samo misli. . . On i ja vrlo bi se malo razilazili ocenjujui nas dvoje, prekide ga ona osmehujui se ozbiljno, moda mnogo manje nego to i on misli, ako bi o tome mogli da razgovaramo slobodno, bez ustruavanja.

Ema, draga moja Ema. .. O! uzviknu 6na, znatno veselije, ako zamiljate da va brat nije pravian prema meni, saekajte samo dok moj dragi tata bude posveen u tajnu i sasluajte njegovo miljenje. Budite uvereni da e on jo manje biti pravian, ali prema vama. Smatrae da je na vaoj strani sva srea, sva dobit, a sve vrline na mojoj. Znam da u za njega odmah postati 'jadna Ema'. Njegovo ne-no saaljenje prema podjarmljenoj vrlini ne moe ii dalje. Ah, uzviknu on, voleo bih da mogu vaeg oca upola onako lako da ubedim, kao to u ubediti Dona, da imamo sve pravo koje jednaka vrednost prua da budemo sreni jedno s. drugim. Zanima me jedan deo Do-novog pisma jeste li zapazili tamo gde kae da ga moja vest nije sasvim iznenadila ' da je pomalo i oekivao da tako neto uje. Ako sam dobro razumela vaeg brata, to se odnosilo samo na vau nameru da se enite uopte. Nije imao 436

pojma o meni. Izgleda da je u tom pogledu bio potpuno nepripremljen. Da, da, ali me zanima kako je toliko pronikao moja oseanja. Na osnovu ega je ocenjivao? Ne seam se da je po nekoj razlici u mom raspoloenju ili razgovoru mogao zakljuiti da u se oeniti. Ali mora da je ipak neeg bilo. Mislim da je bilo izvesne razlike kad sam pre neki dan bio kod njih. ini mi se da se nisam igrao s de-com onako kao obino. Seam se da su jadni maMani rekli jedne veeri: ika je, izgleda, sad uvek umoran. Bliilo se vreme kad je trebalo da se novost dalje razglasi i vidi kako e je druge linosti primiti. im se g-a Vesten dovoljno oporavila da je mogla da primi g. Vrdhausa, Ema je resila imajui u vidu da e u toj stvari moi da iskoristi njeno blago ubeivanje da vest saopti najpre u svome domu, a zatim u Rendolsu. Ali kako da kae ocu? Obeala je da to uini u odreeno vreme kad g. Najtli ne bude prisutan, a zatim,bi doao g. Najtli i nastavio tamo gde je ona poela, da nije bilo toga izgubila bi hrabrost u poslednjem asu i morala bi sve da odloi. Morala je da govori, i to da govori veselo. Ne srne da mu svojim tunim glasom uini tu stvar jo alosni]om. Ne sme izgledati kao da to smatra nesreom. Skupivi svu svoju sranost, ona ga pripremi prvo da uje neto neobino, a zatim, u nekoliko rei, saopti mu da ona i g. Najtli nameravaju da se uzmu pod uslovom da dobiju njegov pristanak i blagoslov, a uzda> se da e im on odobriti poto e na taj nain svi biti sreni. Hartfild e se obogatiti stalnim prisustvom te linosti koju, kao to je njoj poznato, on, posle svojih keri i g-e Vesten, najvie voli. Jadni ovek! U prvi mah doiveo je prilian udar i pokuao je ozbiljno da je odvrati od te namere. Potsetio je vie puta da je uvek govorila kako se nikad nee udavati, uveravao je da bi za nju bilo mnogo bolje da ostane neudata i priao joj o jadnoj Izabeli i jadnoj g-ci Tej-lor. Ali to nije pomagalo. Ema se svijala oko njega s pu-r no ljubavi, osmehivala'se i govorila da tako mora biti i da ne sme da je uvrsti u isti red s Izabelom i g-om Vesten, koje je brak otrgao iz Hartfilda i time zaista 437izazvao tunu pramenu: ona ne odlazi iz Hartfilda, uvek e tu ostati, ne stvara nikakve promene koje mu ne bi bile prijatne i u pogledu broja ukuana i u pogledu udobnosti. Uverena je da e biti mnogo sreniji kad bude imao g.

Najtlija uvek pored sebe, treba samo da se svikne na tu misao. Zar on ne voli vrlo mnogo g.-Najtlija? Sigurna je da to nee odricati. S kim uvek eli da se posa-vetuje o poslovima, nego s g. Najtlijem? Ko mu je toliko koristan, ko uvek spreman da pie njegova pisma, ko mu tako rado pomae? Ko je tako veseo, paljiv, pun ljubavi prema njemu? Zar ne bi voleo da ga uvek ima u kui? Da. Sve je to vrlo tano. Nikad mu se ne bi uinilo da g. Najtli dolazi suvie esto; voleo bi da ga via svakog dana: ali i ovako ga viaju svakog dana. to ne bi produili ko dosad? G. Vudhaus se nije mogao brzo pomiriti s tom milju, ali je ono najgore bilo svreno, uo je za tu nameru vreme i neprestano ponavljanje uinie ostalo. Za Eminim molbama i uveravanjima, dolo je isto to od g. Najtlija, koji je Emu tako toplo hvalio da je g. Vud-hausu taj razgovor s njim ak i prijao. Uskoro se svi-kao da mu svakom zgodnom prilikom i jedno i drugo govore o toj nameri. Izabela im je pomagala koliko god je mogla, pismima u kojima je iz sveg srca odobravala tu stvar, a g-a Vesten je bila spremna da je pri prvom vienju s njim izloi u najpovoljnijoj svetlosti prvo kao neto ve reeno, a zatim kao neto odlino, znajui dobro koliko su obe ove okolnosti podjednako znaajne za g. Vudhausa. Sloili su se da e se taj brak ostvariti. A poto su ga svi koje je navikao da pita za savet uve-ravali da e on i njegovoj srei doprineti, a i fem je pomalo priznavao da je tako, poeo je da misli kako jednoga dana, moda za godinu-dve, nee biti ba vrlo ravo ako se i venaju. G-a Vesten nije glumila, nije se pretvarala ni u em to mu je govorila u korist ovog dogaaja. Ona se silno iznenadila vie no ikad kad joj je Ema ispriala sve o toj veridbi; smatrala je da e time svi biti samo sreniji i nije se ustezala da ga to vie ubeuje. Toliko je cenila g. Najtlija da je mislila da on zasluuje ak i njenu dragu Emu, a toj udaji se ni u kom pogledu ne mo438

e nai zamerke: sve je upravo kao to treba, sve odgovara, a u jednom pogledu, jednoj izvanredno vanoj stvari, taj brak je tako osobito pogodan, tako se neobino sreno poklapa s onim to je potrebno, da je njoj sad izgledalo kako se Ema nikad ne bi smela zaljubiti u nekog drugog, i kako je ona sama najgluplje stvorenje to nije odavno pomiljala na taj brak i elela ga. Kako bi malo ljudi, od onih koji bi po svom drutvenom poloaju mogli da zaprose Emu, napustili svoju kuu da bi preli u Hartfild! A ko drugi sem g. Najtlija tako dobro poznaje g. Vudhausa i podnosi njegove osobenosti, da bi takav zajedniki ivot trebalo eleti! Kada su ona i njen mu snovali o enidbi Franka s Emom, uvek su nailazili na tu tekou: ta da se radi sa g. Vudhausom. Kako da se pomire suprotni zahtevi Enskuma i Hartfilda to je smetnja na koju su stalno'nailazili, koju je ona uviala vie no g. Vesten, ali ak ni on nikad nije umeo bolje da zakljui takav razgovor nego recima: To e se ve samo od sebe urediti: mladi e nai neki izlaz. A ovde nema nieg za ta bi brigu trebalo prebaciti na neizvesnu budunost. Ovde je sve pravo, otvoreno, usklaeno. Nijedna strana ne ini neto to bi se moglo nazvati rtvom. Taj brak prua najvee nade na sreu, a nema nijedne stvarne, razlone tekoe koja bi ga spreila ili odloila. Predajui se ovakvim mislima, g-a Vesten sa svojom bebom u krilu, oseala se najsrenijom enom na svetu. Njeno blaenstvo bilo bi vee samo kad bi zapazila da e bebi uskoro postati tesne njene prve kouljice.

Novost je izazvala opte iznenaenje. I g. Vesten je pet minuta bio iznenaen, ali je to vreme bilo dovoljno njegovom hitrom duhu da se navikne na tu misao. Uvideo je preimustva tog braka i radovao mu se iskreno kao i njegova ena. Ubrzo se nimalo nije udio i sat docnije gotovo je verovao kako je on to uvek predviao. To, naravno, treba drati u tajnosti, ree on. Te se stvari uvek dre u tajnosti dok se ne otkrije da ih ve svi znaju. Recite mi samo kad smem da govorim. Pitam se da li Dejn neto sluti? Idueg jutra otiao je u Hajberi i uverio se. Kazao joj je novost Nije H ona njemu kao ki, njegova starija ki? Njoj mora da kae. A poto je i g-ca Bejts bila pri439sutna, vest je, razume se, odmah zatim saoptena g-i Koul, g-i Peri i gi Elten. Uostalom junaci ove vesti nita manje nisu ni oekivali: sraunali su za koje e se vreme ta vest, od asa kad je saoptena u Rendolsu, rasprostrti po Hajberiju, i vrlo mirno su pomiljali kako e te veeri pretstavljati glavni predmet udivljenja u mnogom porodinom krugu. Njihova veridba je uglavnom veoma dobro primljena. Neki su moda mislili da tu vie sree ima on, a drugi su mislili ona, neki su preporuivali da svi preu u Don-vel, a Hartfild da ostave za porodicu Dona Najtlija, dok su drugi pretskazivali da e im se posluga posvaati, ali ukupno uzev, nije istaknuta nikakva ozbiljna zamerka sem u jednoj kui u Parohiskom domu. Tu nikakvo zadovoljstvo nije ublailo udar ove iznenadne vesti. U poreenju sa svojom enom, g. Elten se nije mnogo uznemirio zbog te stvari. Nadao se samo da e ohola gospoica sad biti zadovoljna, i pretpostavljao da je ona uvek ciljala da upeca Najtlija ako moe; to se tie zajednikog stanovanja u Hartfildu smelo je uzviknuo: Bolje on nego ja! Ali g-a Elten se zaista mnogo uzrujala. Siromah Najtli! Jadnik! Ravo mu se pie. Ona je izvanredno zabrinuta: mada je prilian osobenjak, ipak ima hiljadu dobrih osobina. Kako se tako dao uloviti? Nije joj se nimalo inilo da je zaljubljen ni najmanje. Siromah Najtli! Nee se vie onako prijatno druiti s njim! Kako mu je priinjavalo zadovoljstvo da doe kod njih na ruak kad god bi ga zvali! Ali svega toga vie nee biti. Jadnik! Nee vie prireivati izlete u Donvel za nju. O, ne. Postojae gospoa Najtli koja e sve politi hladnom vodom. Uasno neprijatno! Ali nije joj nimalo krivo to je nekidan izgrdila njegovu domaicu. Strano glupa zamisao da ive zajedno. To je nemogue. Ona zna jednu porodicu u blizini Mapi Grouva gde su tako neto pokuali i morali su da se raziu pre no to su prola tri meseca. GLAVA PEDESET ETVRTA Vreme je prolazilo. Jo nekoliko dana pa e stii porodica iz Londona. Jednog jutra Ema Je razmiljala o toj promeni koje se plaila, jer je verovala da e se sigurno mnogo uzbuditi i oalostiti, kad najednom- ue g. Najtli i sve te tune misli iezoe. Poto su neko vreme veselo razgovarali, on uuta, a zatim, ozbiljnijim glasom, otpoe: Imam neto da vam kaem, Ema; jednu novost. Dobru ili ravu? upita ona brzo i zagleda se u njega. Ne znam kako treba da je nazovem. O, dobra je, uverena sam. Vidim vam na licu. Uzdravate osmeh. Bojim se, ree on uozbiljivi se, vrlo mnogo se bojim, draga moja Ema, da se neete osmehivati kad je budete uli. Stvarno! Ali zato? Ne mogu da zamislim da neto to vama godi i zabavlja vas, nee i meni goditi i zabavljati me. Postoji jedna stvar, odgovori on, nadam se da je samo jedna, o kojoj ne mislimo jednako. Zastade opet za as, osmehujui se ine skidajui oiju s njenog lica. Zar vam nita ne pada na um? Nieg se ne seate? Ha-rijeta Smit. Obrazi joj se zajapurie kad je ula to ime i uplai se neeg, mada nije znala ega.

Jeste li jutros imali vesti od nje? uzviknu on. Ve-rujem da jeste i da sve znate. Ne, nisam: ne znam nita; molim vas, recite mi. 441Spremni ste na najgore, vidim, a i jeste vrlo ravo. Harijeta Smit se udaje za Roberta Martina. Ema se tre, jer na to nije bila spremna; njene raz-rogaene oi govorile su: Ne, to je nemogue! ali joj usta ostadoe zatvorena. Tako je, nastavljao je g. Najtli, kazao mi je sam Robert Martin. Pre pola sata je bio kod mene. Jo je gledala u njega jasno pokazujui da se udi. Kao to sam se i plaio, to vam se ne dopada mnogo, Ema voleo bih kad bi se naa miljenja slagala. Ali to e vremenom doi. Vreme e, moete biti sigurni, jedno od nas naterati da misli drukije a dotle, ne moramo mnogo da govorimo o toj stvari. Pogreno ste me razurneli, sasvim ste me pogreno razumeli, odgovori ona, inei izvestan napor. Ne znai da bi me sad takav dogaaj oalostio, nego prosto ne mogu da verujem. ini mi se nemogue! Neete valjda da kaete da je Harijeta Smit pristala da se uda za Roberta Martina. Neete da kaete da je on ponovo zaprosio jo ne. Mislite samo da on to namerava da uini. Hou da kaem da je on to ve uradio, odgovori g. Najtli smeei se odluno i nepokolebljivo, i da je ona pristala. Blagi Boe! uzviknu ona. Lepo! A zatim, nalazei utoite u torbici za rad i time opravdanje to sa-ginje glavu i skriva sve ono zadovoljstvo i radost, koje je znala da joj se mora itati na licu, dodade: Lepo, a sad mi sve ispriajte, objasnite mi. Kako, gde, kad? Oba-vestite me o svemu. Nikad se nisam vie iznenadila ali se nisam oalostila, uveravam vas. Kako kako je to bilo mogue? Vrlo prosta pria. Pre tri dana otiao je poslom u London, a ja sam ga zamolio da ponese neke isprave za Dona. Predao je te isprave Donu u njegovoj kancelariji, a ovaj ga je pozvao da te veeri poe s njima u cirkus Astli. Hteli su da izvedu dva starija sina' u cirkus. Trebalo je da pou moj brat i vaa sestra, Henri, Don i gospoica Smit. Moj prijatelj Robert nije mogao da odoli. Svratili su po njega, svi su se odlino zabavljali, sutradan ga je moj brat pozvao na ruak, on je doao i 442 za vreme te posete (kako sam shvatio) ugrabio je priliku da razgovara s Harijetom; nesumnjivo nije uzalud razgovarao. Svojim pristankom uinila ga je srenim upravo koliko i zasluuje. Vratio se jue potanskim kolima, a jutros je odmah po doruku doao do mene da me izvesti ta je svrio, najpre o mojim poslovima, a onda o svojim. To je sve to mogu da kaem kako, gde i kad. Vaa prijateljica Harijeta ispriae vam opirnije kad se vidite s njom. Dae vam sve najsitnije pojedinosti, koje samo enski jezik ume da prikae zanimljivo. Mi mukarci drimo se samo onoga to je bitno. Meutim, moram rei da je Robert Martin izgledao presrean, ne mogui ni preda mnom da zadri svoju radost. Bez ikakve veze s ostalim, pomenuo je kako je moj brat, poto su izili iz loe kod Astlija, poao sa svojom gospoom i malim Donom, a on, gospoica Smit i Henri za njima; i kako su se u jedan mah nali u takvoj guvi da se gospoica Smit skoro uplaila. On zastade. Ema se nije usuivala da mu odmah odgovori. Ako bi govorila, bila je uverena da e odati koliko se mnogo raduje. Mora da saeka koji trenutak, inae e pomisliti da je poludela. Njeno utanje ga uznemiri i poto je neko vreme posmatrao, dodade: Ema, ljubavi moja, kazali ste da vas taj dogaaj rjee oalostiti, ali plaim se da vam je zadao vie bola no to ste oekivali. Njegov drutveni poloaj smeta, ali morate voditi rauna da je vaa prijateljica zadovoljna, i jemim da ete sve bolje i bolje misliti o njemu kad ga upoznate; oueviete se njegovim zdravim razumom i ispravnim naelima. to se tie njegovih osobina,

ne biste mogli poeleti da vam prijateljica doe u bolje ruke. Kad bih mogao, promenio bih njegov drutveni poloaj a time kaem vrk> mnogo Ema, verujte mi. Sme-jete mi se zbog Viljema Larkinsa, ali bih se isto tako teko liio Roh-erta Martina. Zeleo je da ga ona pogleda i da se osmehne; poto se savladala da se ne osmehne suvie zadovoljno, ona to i uini i veselo odgovori: Ne morate da se trudite da biste me pridobili za taj brak. Smatram da je Harijeta odlino postupila. Njena porodica je moda gora od njegove: po svojoj isprav443nosti nema siimnje da je gora. Zautala sam samo zato to sam se zaudila, vrlo mnogo zaudila. Ne moete zamisliti koliko me je to iznenadilo, koliko nisam bila spremna, jer sam imala razloga da verujem da je u po-slednje vreme mnogo odlunija da ga odbije, mnogo vie nego ranije. Vi verovatno najbolje poznajete svoju prijateljicu, odgovori g. Najtli, ali ja bin rekao da je ona de-vojka dobre naravi i meka srca, i sumnjam da bi vrlo, vrlo odluno odbijala ma kog mladia koji bi joj rekao da je voli. Ema je morala da se nasmeje, odgovarajui mu: Boga mi, ini mi se da je poznajete isto tako dobro kao i ja. Ali, gospodine Najtli, jeste li sasvim sigurni da je ona bezuslovno i konano pristala? Mogla bih pretpostaviti da bi vremenom pristala, ali je li mogue da je to ve uinila? Da ga niste pogreno razumeli? Razgovarali ste o drugim stvarima: o poslovima, izlobi stoke ili novim spravama za sejanje, i niste li ga moda, u toj zbrci tolikih predmeta, pogreno razumeli? To to je govorio nije se odnosilo na Harijetinu ruku, nije tvrdio da je za nju siguran, nego za meru nekog odlinog vola. Ema je u tom asu tako ivo oseala razliku izraza i dranja g. Najtlija i Roberta Martina, i tako se ivo seala svega to joj je Harijeta nedavno kazala, u uima su joj jo zvonile one tako odluno izgovorene reci: Ne, nadam se da vie nisam tako. glupa da mislim na Roberta Martina, da je zbilja oekivala da e se ta vest u izvesnoj meri pokazati prerana. Nije moglo biti drukije. I. vi se usuujete da to kaete? uzviknu g. Najtli. I vi se usuujete da me smatrate takvim zevzekom koji nije u stanju da shvati o emu neko govori? ta zasluujete? O, ja uvek zasluujem da se sa mnom najbolje ponaa, jer drugo ne bih trpela; i zato mi morate odgovo--riti jasno i neposredno. Jeste li sasvim sigurni da ste razumeli kakvi su sad odnosi izmeu gospodina Martina i Harijete? Sasvim sam siguran, odgovori on, vrlo razgovetno, da mi je kazao da je pristala, a u recima kojim se po444 sluio nije bilo nieg nejasnog, nieg dvosmislenog. Mogu vam pruiti dokaz da je zaista tako. Upitao me je ta bi sad trebalo da uradi. Nije znao kome bi se, sem gospoe Godar, obratio radi obavetenja o njenoj rodbini ili prijateljima. Da li bih mu mogao savetovati ita pogodnije nego da ode do gospoe Godar? Uverio sam ga da ne bih znao nita bolje. U tom sluaju, rekao je, potrudie se da je jo danas poseti. Savreno sam zadovoljna, odgovori Ema, osmehu-jui se vrlo veselo, i najiskrenije im elim da budu sreni. Iz osnova ste se izmenili otkako smo poslednji put 0 toj stvari razgovarali. Nadam se jer tada sam bila budala. I ja sam se promenio, jer u vam sad vrlo rado priznati da Harijeta ima mnogo dobrih osobina. Zbog vas 1 zbog Roberta Martina (za koga sam uvek s razlogom verovao da nije prestao da je voli) potrudio sam se da je bolje upoznam. Razgovarao sam s njom esto i dugo. To ste morali zapaziti. Ponekad mi se ak inilo, po-sumnjaete da se zalaem za jadnog Martina, to nikad nisam radio. Ali iz svega to sam video, uverio sam se da je ona bezazlena, ljupka devojka, vrlo zdravih pojmova i

ozbiljnih naela, i da svu sreu oekuje od ljubavi i ugodnosti koju bi joj pruio porodini ivot. Dobar deo toga nesumnjivo duguje vama. Meni! uzviknu Ema, vrtei glavom. Ah, jadna Harijeta! Pa ipak se uzdra i mirno podnese malo vie . pohvala no to je zasluila. Ubrzo je naiao njen otac i razgovor im se zavri. Nije joj bilo krivo. Zelela je da bude sama. Sva je bila ustreptala i zadivljena i nije mogla da se pribere. Htela je da igra, da peva, da klie; dok ne bude proetala i razgovarala sama sa sobom, smejala se i razmiljala, nee biti kadra da razborito postupa. Njen otac je doao da javi da je Dems otiao da upregne konje radi njihove, sada svakodnevne, vonje do Rendolsa; irqala je, stoga, izgovor da se odmah izgubi. Moe se zamisliti njena radost, zahvalnost i neizrecivo ushienje. Poto je sada, videi da je Harijeta nala svoju sreu, nestalo onog to joj je jedino kvarilo M5raspoloenje i muilo je, nalazila se odista u opasnosti da ne poludi od radosti. ta je jo imala da eli? Nita, sem da bude dostojnija onog oveka ije su se namere i rasuivanje uvek pokazali toliko iznad njenih. Nita, sem da, pouena svojom ranijom ludou, ubudue postane smernija i opreznija. Njena blagodarnost i te odluke bile su ozbiljne, vrlo ozbiljne; pa ipak, ponekad je usred tih misli morala da se nasmeje. Morala je da se smeje tom zavretku tom kraju onog bolnog razoarenja od pre pet nedelja tom srcu toj Harijeti! Sad e joj njen povratak priiniti zadovoljstvo; sve e sad biti zadovoljstvo; bie veliko zadovoljstvo da upozna Roberta Martina. . Na uglednom mestu u nizu njenih najozbiljnijih i najiskrenijih radosti staialo je uverenje da uskoro nee biti potrebno da ita krije od g. Najtlija. Moda vrlo skoro nee vie biti izgovora, dvosmislenosti i tajni, kojima je mrzela da se slui. Sad je mogla oekivati da e mu sve, do kraja, po-veravati, a to je njena narav oberuke prihvatila kao dunost. Radosnija i srenija krenula je s ocem, ne sluajui ga uvek, ali odobravajui uvek ono to je govorio; bilo recima, bilo utke podravala ga je u uverenju da svakog dana mora da ode do Renolsa, jer bi se inae g-a Vesten oalostila. Stigli su. G-a Vesten je sedela sama u salonu. Ali tek to ih je obavestila o bebi i zahvalila g. Vudhausu to je doao, kao to je on oekivao, kadv kroz kapke ugledae dve prilike koje prooe pored prozora. To su Frank i gospoica Ferfaks, ree g-a Vesten. Ba sam htela da vam kaem kako nas je jutros prijatno iznenadio kad je doao. Ostaje do sutra, pa smo nagovorili gospoicu Ferfaks da provede kod nas ovaj dan. Nadam se da e sad ui. Za pola minuta uoe u sobu. Erni je bilo izvanredno milo to ga vidi, ali su se i on i ona oseali malo zbunjeno i nelagodno zbog izvesnih uspomena. Pozdravili su se radosno i s osmehom, ali ustruavajui se malo, usled ega u prvi mah nisu mnogo govorili; poto su svi opet seli, zavladao je tajac, i Ema je poela a sumnja hoe li jo elja kom je odavno oseala i koja se sad ispunila da Franka Cerila vidi jo jednom i to da ga vidi sa Dejn pruiti ono zadovoljstvo koje je oekivala. Ali kad im se pridruio g. Vesten i kad su doneli bebu, nestalo je utanja i mrtvila, a Frank eril se odvaio i iskoristio priliku da joj prie blie i kae: Moram da vam zahvalim, gospoice Vudhaus, na ljubaznim recima kojima ste mi oprostili u jednom pismu gospoe Vesten. Nadam se da vremenom niste postali manje voljni da pratate; nadam se da neete povui ono to ste kazali.

Zaista neu, uzviknu Ema, vrlo zadovoljna to moe da progovori. Ni najmanje. Osobito mi je milo to sam vas videla i stegla vam ruku i to mogu lino da vam kaem koliko se radujem. On joj zahvali iz sveg srca i nastavi da govori ozbiljno o .svojoj blagodarnosti i srei. Zar ne izgleda dobro? upita on, okreui pogled prema Dejn, bolje nego ikad? Vidite kako je oduevila mog oca i gospou Vesten. Postepeno on se razveseli kao nekad, i s osmehom u oima, poto je pomenuo da oekuje uskoro Kambelove, izgovori ime Dikson. Ema pocrvene i zabrani mu da ga pred njom izgovara. Kad god ga se setim uzviknu ona, uvek se strano zastidim. Samo ja treba da se stidim, ree on, ili bi bar trebalo. Ali zar je mogue da niste nita posumnjali? Mislim, u poslednje vreme: u poetku znam da niste. Nikad ni najmanje, verujte. To je vrlo udno. Jednom umalo to nisam. .. a ao mi je to nisam; bolje bi bilo. Mada sam uvek pravio pogreke, ove o kojima govorimo bile su vrlo rave pogreke i mnogo su mi kodile. Greh bi bio mnogo manji da sam prekrio zavet utanja i sve vam ispriao. Sad ne vredi aliti, ree Ema. Imam nade, nastavi on, da u ubediti svog ujaka da poseti Rendols; on eli da se upozna s njom. Kad se Kambelovi vrate, viaemo se s njima u Londonu, i tako emo produiti sve dok ne budemo mogli da je pove44G 447demo na sever. Ali sad sam veoma daleko od nje zar nije to teko, gospoice Vudhaus? Otkako smo se pomirili, nismo e victeli sve do jutros. Zar me ne saa-ljevate? Ema mu tako ljubazno ree kako ga ali da on, se-tivi se najednom neeg veselog, uzviknu: Ah! jel'te a onda tiim glasom i trenutno bezazlena izgleda nadamo se da je gospodin Najtli dobro? On upita, ona porumene i nasmeja se. Znam da ste proitali moje pismo i verujem da sj seate ta sam vam poeleo. Dopustite da sad ja vama estitam: Verujte da me je ta vest vrlo obradovala. To je ovek koga ja nisam dostojan da hvalim. Ema je bila ushiena i elela je samo da nastavi u istom duhu, ali se njemu trenutak docnije misli vratie njegovim brigama i njegovoj Dejn, pa ree: Jeste li ikad videli takvu put? Tako glatku, nenu, a uistvari nije svetle boje. Ne moe se rei da je svetla. Ima vrlo neobinu boju, uz tamne trepavice i kosu tako otmeno izgleda! Ima neeg gospostvenog. A rumenila ima taman toliko da bude lepa. Ja sam se uvek divila njenoj puti, odgovori Ema vragolasto, ali. ini mi se da ste joj nekad zamerali to je tako bleda? Kad smo prvi put razgovarali o njoj. Zar ste zaboravili? O, nisam! Ala sam bio bezobrazan! Kako sam se usuivao. .. Ali se tako srdano smejao seajui se toga da je Ema morala rei: ini mi se da ste se, i pored neugodnog poloaja u kome ste se, tada nalazili, grdno zabavljali to nas sve obmanjujete. Uverena sam da jeste. Uverena sam da ste se time teili. O, ne, ne, nisam! Kako moete da mi pripisujete tako neto? Bio sam najvei nesrenik. Ali ne toliki nesrenik da ne biste eleli da se srne-jete. Zaelo vani' je priirijavalo veliko zadovoljstvo da nas sve varate. Moda sam sklona toj sumnji jer, istinu govorei, verujem da bi se i ja u takvom poloaju malo zabavljala. ini mi se da izmeu nas ima izvesne slinosti. '' 448 On se pokloni.

Ako nema slinosti u naim naravima, dodade ona ubrzo, pogledavi ga iskreno i toplo, ima je u naim sudbinama u sudbinama koje e nas vezati s dve osobe, mnogo bolje od nas. Tano, tano, odgovori on svesrdno. Ne, za vas nije tano. Od vas nema bolje osobe, ali je sasvim tano za mene. Ona je pravi aneo. Pogledajte je. Nije li joj svaki pokret kao u anela? Gledajte kako joj je lep vrat. Posmatrajte njene oi dok gleda u mog oca. Bie vam milo da ujete (sagnuvj glavu i apui ozbiljno) da e joj moj ujak pokloniti sav nakit svoje ene. Dae da se preradi. Resio sam da napravim i neki ukras za glavu. Divno e izgledati u njenoj tamnoj kosi, zar ne? Zaelo e divno izgledati, odgovori Ema; rekla je to tako ljubazno da je on zahvalno uzviknuo: Radujem se to vas opet vidim i to tako divno izgledate! Ni za ta na svetu ne bih se odrekao ovog susreta. Da niste doli, sigurno bih vas posetio. Ostali su razgovarali o detetu, g-a Vesten je priala .kako se prethodne veeri malo uplaila, jer joj se uinilo da dete nije sasvim zdravo. Sigurno je bila luda, ali se uplaila i zamalo nije pozvala g. Perija. Moda bi trebalo da se stidi, ali i g. Vesten se uznemirio skoro koliko, i ona. Meutim, za deset minuta, detetu nije via nita bilo. Ta njena pria naroito je zanimala g, Vud-hausa, koji je pohvalio to je htela da pozove g. Perija i samo je alio to to nije uinila. Treba uvek da pozove Perija im joj se ini da detetu neto nije dobro. ak i ako to traje jedan trenutak. Ne moe se ovek suvie rano uplaiti niti pozivati Perija suvie esto. Moda je teta to prole noi nije doao: mada dete sad izgleda zdravo, sasvim zdravo, verovatno bi bilo bolje da ga je Peri pregledao. Frank eril u to ime. v Peri! ree on Emi, pokuavajui da uhvati pogled g-ce Ferfaks dok je govorio. Moj prijatelj, gospodin Peri! Sta kau za gospodina Perija? Je li jutros dolazio ovamo? A kako se sad kree? Je li nabavio kola? Ema se ubrzo seti i razumede; dok se zajedno s njim smejala. kod Dejn se na licu videlo da ga i ona uje, mada se oravi gluva. 29 Ema 449Kako je neobian bio taj moj san! uzviknu on. Kad god se setirn, moram da se nasmejem. uje nas, uje nas, gospoice Vudhaus Vidim joj po licu, osmehu i uzaludnom pokuajvi da se namrti. Pogledajte je. Zar ne .vidite da joj je ovog asa pred oima onaj deo njenog pisma u kome mi je saoptila tu vest, da se sea one moje glupe greke, i da nije u stanju nita drugo da slua, mada.se pravi da slua ostale? Dejn je bila primorana da e za trenutak osmehne; taj osmeh se malo zadrao kad mu se okrenula i stidljivim, tihim, ali vrstim glasom kazala: udim se kako moete da podnesete te uspomene! Ponekad ovek.ne moe da ih se oslobodi, ali kako moete da uivate u njima? Imao je mnogo tota da joj odgovori, i to vrlo duhovito, ali se Ema u toj raspri uglavnom slagala sa Dejn. A kad je napustila Rendols i, sasvim prirodno, uzela da uporeuje ta dva oveka, mada jo; je bilo prijatno to je viela Franka erila i gledala ga kao prijatelja, inilo joj se da nikad nije jae osetila koliko linost g. Najtlija otskae. Tako ie srea tog izvanredno srenog dana dovrena uzbudljivim razmiljanjem o njegovoj vrsnoi, koja se isticala pri tom poreenju.

GLAVA PEDESET PETA lAko se Ema i daJje pokatkad brinula zbog Han"jote mjala da se ona zaista izleila od svoje ljubavi pre-, Najtliju i da je zbilja u stanju da iz iste naklo-poe za drugog oveka, takve nedoumice nisu je muile. Kroz nekoliko dana stiglo je drutvo iz Lon-i im je imala priliku da samo jedan sat ostane naa Harijetom, savreno se uverila, ma koliko to 3alo neobjanjivo, da je Robert Martin sasvim po-) g. Najtlija i da ova u njemu sad vidi svu svoju ib '"o vfebs?rSna ^uVT^ ~~ kgled s tim recima nestaT Sebe obmanjiv.7 zrf n; ,--ma.nestalo i njenon br>7 ^ . / Tero m i

.__ i i.uuu i tia je samu sebe obmi s tim recima nestalo i njenog bola i Iza nju vie nita nije znaila i ona phiena sadanjosti i budunosti. A F pila sva njena strahovanja da mod' avanje svoje prijateljice, estitajur 1 su se

srele. Harijeta je s velik* :o ispriala kako su ili u cirkr lan on bio na ruku. Uivala jf pojedinostima. Ali ta je sve t bilo, kao to je Ema sad r sviao Robert Martin i da ' b pokazalo da je i dalje vc svagda ostati neraznmP* svakom sluaju, to je ona je svakog dana ir Saznalo se Harijetir /

ona ki jednog trgovca, upravo toliko bogatog da bi joj pruio onaj udoban ivot kojim je ivela, i toliko pristojnog da je uvek eleo da ouva tajnu. Eto, to je bila ta plemenita krv za koju je ranije Ema bila spremna da jemi! Moda nije bila gora od krvi mnoge gospode, ali ipak, zar je tako htela da orodi g. Najtlija, ili Cerilove, ili ak i g. Eltena! Mrlja nezakonitog roenja, koju ne bi sprali ni plemeniti rod, ni bogatstvo, bila bi istinska mrlja. Otac nije nita zamerao udaji. Prema mladoenji se pokazao irokogrudo i sve je bilo kao to treba. A kad se Ema upoznala s Robertom Martinom, koji je sad dolazio u Hartfil, uverila se da in ostavlja utisak razumnog i valjanog oveka, koji uliva najbolje nade za njenu malu prijateljicu. Nije sumnjala da bi Harijeta bila srena sa svakim ovekom dobre naravi. Ali s njim, u luii koju joj on prua, bilo ie nade za neto vie: bie obezbeena, spokojna, s lepom budunou. Zivee meu onima koji je vole, a koii su razumniji od nje; dovoljno povuena da bi bila van opasnosti, i dovoljno zaposlena da bi bila vesela. Nee nikad doi u neko iskuenje, niti e iskuenju biti monice da je pronae. Bie potovana i srena. Ema je smatrala da je Harijeta naj-srenije stvorenje na svetu to je u takvom oveku izazvala tako vrstu i postojanu ljubav; ili, ako ne naj-srenije, onda odmah iza nje. Harijetu su sad odnosi s porodicom Martin neminovno odvlaili na drugu stranu, sve manje se viala u Hartfildu, a to nije trebalo aliti. Prisnost izmeu nje i Eme morala je da popusti; njihovo prijateljstvo moralo se izmeniti u mirniju vrstu dobrog poznanstva, i sreom, to to je trebalo i moralo da bude, kao da je ve otpo-injalo, sasvim postepeno i prirodno. Pre no to je proao septembar, Ema je ispratila Ha-rijetu do erkve, gde je prisustvovala njenom venanju s Robertom Martinom: njena radost tom prilikom bila je tako potpuna da je nikakve uspomene nisu mogle pomutiti, ak ni one vezane za o Eltena koji je stajao pred njima. Ustvari, moda tog asa nije ni videla g. Eltena drukije nego samo kao svetenika koji e uskoro i nju 452

blagosloviti pred oltarom. Robert Martin i Harijeta Smit, koji su se poslednji verili, prvi su se venali. Dejn Ferfaks je ve napustila Hajberi i vratila se u svoj udobni i omiljeni dom kod Kambelovih. Gospoda erili su se nalazili takoe u Londonu i ekali su samo na mesec novembar. Ema i g. Najtli odluili su se za oktobar, ukoliko su se uopte usuivali da odrede vreme. Resili su da se venaju dok su Don i Izabela jo u Hartfildu, tako da bi mogli da odu na dve nedelje na more, kao to su na-meravali. Don i Izabela i svi ostali prijatelji slagali su se s tim. Ali g. Vudhaus kako da dobiju pristanak g. Vudhausa? On je dosad uvek pominjao njihovo ven-anje samo kao neki daleki dogaaj. Kad su prvi put pokuali da ga upitaju o tome, tako se oalostio da su gotovo izgubili svaku nadu. Meutim, kad su pomenuli drugi put, manje ga je zabolelo. Poeo je da misli da e se to jednom dogoditi i da on to ne moe da sprei a taj korak na putu njegovog pomirenja sa sudbinom mnogo je obeavao. Pa ipak nije bio srean naprotiv, izgledao je toliko nesrean da se njegova ki obeshrabrila. Nije mogla podneti da on pati, da zamilja da ga zapostavljaju. Mada se razumom skoro sasvim saglaavala s obojicom Najtlija da e njegov jad proi kad se to jednom dogodi, ipak se ustezala nije bila u stanju da uini korak dalje. U toj neizvesnosti dola im je pomo: ne otuda to bi. g. Vuhausu najednom neto puklo pred oima, niti to bi se udesno izmenili njegovi ivci, ve upravo zbog delovanja tih ivaca u drugom jednom pravcu. Jedne noi iz ivinarnika g-e Vesten nestale su sve urke oevidno delo ljudskih ruku i dovitljivosti. Nanesena je teta i drugim ivinarnicima u susedstvu. Za straljivog g. Vudhausa ove sitne krae znaile su to i razbojnitva. Bio je vrlo nespokojan i da se nije oseao zatien prisustvom svoga zeta, ne bi hi jedne noi mogao da spava od straha. Mogao se potpuno osloniti na snagu, odlunost i prisebnost jednog i drugog gospodina Najtlija. Dok je bilo koji od njih titio njega i njegovo dobro, Hartfil je bio siguran. Ali g. Don Najtli je morao da se vrati u London do kraja prve nedelje novemhra. 453Eto, ta je muka omoguila njegovoj keri da utvrdi dan za svoje venanje, i on je dao svoj pristanak s mnogo vie volje i radosti no to se ona ikad nadala da e u tom asu biti mocme. I tako su, mesec dana po ven-anju g. i g-e Roberta Martina, pozvali g. Eltena da sastavi ruke g. Najtlija i g-ce Vudhaus. Venanje je bilo veoma slino drugim venanjima iji uesnici ne vole rasko i sjaj. Saznavi od mua za sve pojedinosti, g-a Elten je smatrala da je venanje ispalo strahovito siromaki, daleko slabije od njenog. Veoma malo belocr atlasa, veoma malo ipkanih koprena; vrlo bedno! Selina e se zaprepastiti kad bude ula. Ali uprkos tih nedostataka, elje, nade, uzdanja, predvianja malog kruga istinskih prijatelja koji su prisustvovali toj sveanosti, potpuno su se ispunili, jer im je brak bio savreno srean.

i U