МОТИВ ПРИЈАТЕЉСТВА У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА

„Пријатељ је ремек-дело природе.“

Р.В. Емерсон
Књижевност је неисцрпни извор знања. Читајући, откривамо многе истине и
животу, срећи, људима, љубави и мржњи, пријатељству... Лепоту
пријатељства нам откривају многа књижевна дела још од најранијег
детињства (Том Сојер и Хаклбери Фин, Робинзон Крусо и Петко, другарство у
романима Орлови рано лете, Дечаци Павлове улице...). Живот без пријатеља
је бесмислен и празан. Зато је, као и љубав, а пријатељство је такође једна
врста љубави, честа инспирација уметницима.
То је тема о којој се писало још од најстаријих времена. Незабораван је и
дирљив однос између Гилгамеша и Енкидуа у Епу о Гилгамешу. Нико не
може да остане равнодушан пред неизмерном тугом Гилгамеша када остане
без свог верног пријатеља. Његов болни урлик се пореди са лавицом која је
погођена копљем. Жалећи, Гилгамеш чупа своју косу, цепа одећу и посеипа
се прашином. Шест дана и шест ноћи оплакује Енкидуа који му је био „веран
као коњ“, који је са њим делио све опасности.
Чврста веза, некад јача од сродничких веза, приказана је и у Хомеровој
„Илијади“ између Ахила и Патрокла. Ахил своју љубав доказује тиме што је
спреман да погине само да би се осветио за смрт свог пријатеља.
Једно од најпознатијих књижевних дела на свету које нам такође открива
лепоту пријатељства, јесте „Мали Принц“. Реченице из овог романа многима
остају урезане за цео живот. Оне нас уче да се срцем гледа, да се
пријатељство гради постепено и да је за њега потребно време и стрпљење.
Тек када успемо неког да „припитомимо“, онда смо створили свог пријатеља
који је јединствен на свету и кога смо спремни да прихватимо са свим
његовим манама и врлинама.
Мотив пријатељства је чест у Шекспировим делима. Пријатељство између
Ромеа и Меркуција чију ће смрт Ромео да освети,а што ће опет усмерити
даље догађаје ка трагичном завршетку. Пријатељство између Хамлета и
Хорација је дубље и озбиљније. Хорацио је контраст Хамлету; он је добар и
веран пријатељ са којим Хамлет може слободно да разговара и да му отвори
своју душу; њему се Хамлет искрено радује. Хорацио једини разуме
Хамлетово ћудљиво понашање и остаје уз свог пријатеља до краја. Снагу
свог пријатељства показује на крају када је спреман да заједно са Хамлетом
умре, када узима остатак отрованог вина, али га Хамлет ипак одвраћа од тога
и писац га оставља у животу као најсветлијег и најпозитивнијег јунака ове
драме.
Као што су Хамлет и Хорацио били две супротности, Хамлет тамна, а Хорацио
светла страна, у сличном односу стоје Ахмед Нурудин и Хасан у роману
„Дервиш и смрт“ Меше Селимовића. Између Ахмеда Нурудина и Хасана се
пријатељство развија постепено. На почетку, Ахмед Нурудин уопште не
доживљава Хасана као пријатеља, него више као познаника. „Није ми
пријатељ, или је чудан пријатељ који ми сијече коријење, поткопава темеље.
Нема пријатељства међу људима који друкчије мисле.“ Судбина
Нурудиновог брата повезаће ова два човека који ће постати блиски и прави
пријатељи. Нурудин то почиње да схвата када му Хасан поклони Књигу прича
у скупоценим корицама и у свиленој марами, књигу коју је једном Нурудин
споменуо сећајући се младости и заборавио на то, али Хасан није. Био је
свестан да то није купљено успут. То је био први пут да му је неко нешто
поклонио, што је значило да је Хасан мислио на њега, запамтио је његову
реч. То осећање Нурудин пореди са сунчаним јутром, са повратком кући с
далеког пута, „као да је тмине нестало.“ Нурудин је био ганут овим гестом.
Схватио је да га се један човек сетио ни због чега, без икакве користи, „из
чиста срца“ Хасан је спреман да се одрекне и свог наследства не би ли
помогао Нурудину и спасио му брата, а при том, не очекујући и не тражећи
никакву захвалност, ништа заузврат. Своје искрено пријатељство показује
тиме што је уз Нурудина кад му је најтеже.
Многобројна су дела у којима сазнајемо о различитим пријатељствима која
су изграђена под различитим околностима и у различитим временима, али
оно што им је заједничко је да се свако заснива на неизмерној љубави,
поверењу, разумевању, пожртвованости и оданости. Прави пријатељи нас
чине потпунијима и бољима.
„Ко пријатеља нађе, нашао је благо.“ (Библија, из Књиге Соломонових мудрости)