o

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine,
Sarajevo

886.1/.2-6
KRLEŽA, Miroslav
Pisma / Miroslav Krleža; [sakupila i za štampu pri­
redila Silvana Čengić Voljevica]. - Sarajevo: Oslobođenje,
1988. - 402 str.; 13 x 20 cm. - (Sabrana djela Miroslava
Krleže)

Krležina pisma / Saša Vereš: str. 7-15. - Biografije: str.

369-388. - Sudbina Krležinih sabranih i izabranih
djela / Enes Čengić: str. 389-402.
ISBN 86-319-0044-3
MIROSLAV K R L E Ž A

PISMA

SARAJEVO 1988
Sakupila i za štampu priredila:
SILVANA Č E N G IĆ VOLJEVICA

Ekskluzivni izdavač djela

M iroslava Krleže
NIŠRO »O SLOBOĐ ENJE«

Realizirano u suradnji
NIŠRO »O SLO B O Đ EN JE« -
Sarajevo
IK RO »M LADOST« -
Zagreb
Č G P »D ELO « - O O U R »GLOBUS«
Zagreb
U Z DEVEDESETPETOGODIŠNJICU
OD AUTOROVA ROĐENJA
 KR LEŽIN A PISM A

D opisivanje iznimnih ličnosti privlačilo je oduvijek

čitatelje željne vrhunske ispovjednosti, znatiželjnike za­
okupljene duhovitim nadgornjavanjem . Kao da nije bi­
lo dovoljno spisateljevo djelo, već je i korespondenca
postajala mjerilo nekih vrlina, tražilo se u pism u zrcalo
ove ili one pristranosti. Uživalo se u artističkoj varijaci­
ji, u sudbinskoj rezolutnosti katkada, u nespokoju ili
prkosu ovog ili onog klasika; ukratko, pism a su otkriva­
la neke »tajne nad tajnam a« iliti goetheovski rečeno,
zaokruživala »sliku u duši«. Iz pisam a naslućivali su se
otpori i kolebanja, bojovnost i uzm icanja a što će reći: i
najobičnija je kartolina mogla posvjedočiti o nečijoj
»sezoni u paklu«, otkriti kako se to svrstavamo pred
»silama nemjerljivim«. Tajne m ajstorskih radionica i
posve konkretna borba za opstanak, nepriznavanje ne­
kih posvećenih autoriteta ili opiranje konvenciji daju
nerijetko biljeg »sudbonosnim pism im a«, dopunjuju
naš portret znanog nam autora. Uzvišeno i groteskno,
ushićeno i trezveno, vizionarsko i prizem no, oporbeno i
pomirljivo otkriva se kroz dopisivanje jednoga G idea s
poetom i odličnikom Claudelom . Pisma su što i zrcala
nečije goleme samosvijesti iliti nespokoja. U tom epis­
tolarnom kontekstu potvrđuje se još jednom da je autor
Imoralista bio biće nesigurno i ranjivo, radoznalo, juve-
nilno prpošno i veoma nepostojano, a da mu je nasup­
rot stajao spisatelj težak, nepom aknut i veoma temeljit,
nesprem an da oprosti i nesklon da »zaluta«, da su se
dopisivala dva m entaliteta, dva svijeta i dva nepom irlji­
va tabora, da pisac Navještenja M arijinog nem a što reći

7
 tvorcu Vatikanskih podruma. Za neke korespondenca
je što i praćenje retrospektivnog kretanja duha, za dru­
ge duel koji prem ašuje »prijateljsko uvjeravanje« i suo­
čava nas s neslućenim »prostorim a m išljenja«, s otpor-
nošću posve određena svjetonazora.
Rim baudovo sudbinsko pismo iz tuđine uzbudljivo
je poput pjesm otvora, i otkriva nam pjesnikovu posljed­
nju dilemu, a Kleistovo oproštajno pism o prije »veli­
kog puta u nepoznato« djeluje poput uzvišena prosvje­
da protiv svake rutine, optiranje je za trajni blagdan,
čudo, san i magiju. Tražeći ono posebno i neponovljivo
u pism im a prokušanih m eštara rom ana i epova otkriva­
mo između redaka i sve »fatalnosti tem peram enta« i
svu zahuktalost rom antičarsku, jasni su nam pomaci
prem a »poetizaciji svijeta« baš kao i »metafizičke dis­
tance« i neizbježna »ogoljelost vrem ena«. U tom smis­
lu lakše nam je prihvatiti ono što je spontano, pism a
koja se ne pišu »za sva vrem ena«, spisatelja koji se ne
dokazuje i ne paradira, već svjedoči o svojoj intimi, po­
sve precizno, i takve razmjene poslanica u kojim a je na
jednoj strani sva skrom nost štovatelja a na drugoj blješ-
tavilo forme, velika kultura i stil, a što će reći neravnop­
ravnost form ata i »svjetlosne nejednakosti«, neprispo-
dobivost velikih i Barčeva sintagm a o »veličini m ale­
nih«. Znam o naravno i za »pism a s predum išljajem «,
pism a-studije, pism a-eseje, pism a koja se tobože upu­
ćuju jednom odabraniku a koketira se s budućim poko­
ljenjim a i povjesničarim a literature, pišu se i »za dušu«
i za one koji dolaze. Preštimavajući i takav način dopi­
sivanja i takva pism a nalik na mini rom ane, kao da pre­
feriramo pism a koja nastaju u jednom dahu i »na pre-
čac«, pism a s »aktualnom supstancom «, kako bi to ka­
zao Paul Valéry. Pisma koja nas oslobađaju nelagod­
nosti i nekih preteških tereta, poruke iz kojih je jasno
zašto Tolstoj na koncu životna puta m ora bježati, zašto
je Balzac takav strastvenik a zašto se Kleist ubija. Pisma
koja nam pokazuju gdje je ključ nekim rješenjima, ot­
kud Stendhalu toliko kritičnosti a olim pijcu G oetheu
toliko uzvišenosti. I napokon, da ne zaboravim o ni onu
škakljivu korespondencu između Peyrefïttea i M onther-
lanta, u danim a rata, ono urotničko inform iranje koje
nikada neće oprostiti dom oljubi i moralisti. Francuska
je okupirana a dva nezasitna Fauna gaze i dalje nekim
skliskim stazama, tragedija domaje kao da se ne pokla­
pa s nekim ljubavnim proplam sajim a. Pisma su dokaz
da velike krize ne obeshrabruju vjetropire i da opći ne-
spokoj ne šteti odviše srčanoj ispovjednosti. N a toj lini­
ji i pisma uznika de Sadea zbunjuju dobrano pristaše
»čistih računa«, dopunjuju portret jedne veom a slože­
ne, »dvojne« prirode.
O piscu Krležina form ata ne bi se sve reklo ako se
ne upoznaju i brojna Krležina pism a; bez njih bit će ne­
potpun i nezaokružen Krležin spisateljski portret. Ono
što je Poulet nazvao spontanom jedinstvenošću progo­
vara upravo iz Krležinih pisama, tu je velebnik pera
nadasve istinit u iskazivanju svojih boljki i ufanja, re­
zignacija i jarosti, m alodušnosti i bojovnosti, hitrine du­
še i m alaksalosti tijela. Krležin prom atrački dar, Krleži-
no uočavanje detalja i nijansi, smisao za čistu sadaš­
njost ali i trajno bolećiv odnos za sve što je bila magija
protekla vremena, Krležina neizreciva senzbilnost pak
istrajnost u sim patiji, nadovezuje se na strah od bilo
kakve isključivosti, na osjećanje vlastite slabosti i ranji­
vosti. Povremene krize i osjećanje prekobrojnosti, bi­
lanca uzaludnosti naših napora, kao da proturječe ne-
potrošivoj čuvstvenoj energiji i golemoj intelektualnoj
radoznalosti, Krleži koji se zna do konca djetinje obra­
dovati. Sve nutarnje ponore i sva prem oštavanja tjesko­
be, sve naglosti i srdžbe, blagosti i sućutnosti kao da na­
laze svoje mjesto i u Krležinim pismima, tu je ona pra­
va proba za ispoljavanje naših dilema: Krleža sagledan
u njegovu hom ogenu kontinuitetu. Sve u svemu, Krleži­
na pisma otkrivaju osobnost koja zazire od tiranije na­
vika, od konvencionalnosti, fraziranja, lakom islenih od­
luka i »jeftinog življenja«, ne priznaje m ogućnike, cen­
zore, dogmatske nature i kancelarijsko nadm udrivanje,
tuđe mu je purgersko nazdravičarstvo i svako zatvara­
nje vidika, a što sve znači: za revolucionarni je preobra­
žaj i one prave poetske valeure, za prem ijernost življe­
nja a protiv svih loših repeticija.
Pišući vrhunskim uglednicim a naše kulture i politi­
ke Krleža ne zanem aruje ni ljude bez im pozantna opu­

9
sa, besprijekorno je učtiv ne samo s najodgovornijim
ljudima društva već i s osobam a skrom nih zaduženja i
rezultata. Držeći se onog poznatog N on statim pusillum
est, si quid m áxim o m inus est, poklanjao je pozornost i
nekim nimalo gorostasnim poslenicima, uvjeren da ga
svako primljeno pism o obvezuje, da nem a prava širiti
krugove nutarnjih usam ljenosti. Opčinjen Proustovim
neprispodobivim vezom, Adyjevom hlepnjom da se po­
bjegne iz panonskoga blata, posve dobro upućen u taj­
ne Supervielleove pjesničke radionice i u dekadentni
Bangov svijet, imao je kad je trebalo, nepogrešiv nerv
za neliterarne sujete, brinuo se za zdravlje, mirovine,
obiteljske nevolje svih onih sugovornika koji se tokom
godina uključiše u sfere gdje nikad ne bješe m jesta ruti-
nerima, ziherašima i šeprtljam a.
Iz Krležinih pisam a sagledaju se estetske predilekci-
je i političke sim patije, nedvosmislenost izvjesnih uvje­
renja pak odnos prem a kreativnosti, um jetnosti, druš­
tvu, znanosti, briga za plasiranje nekih svojih djela kod
kuće i u svijetu, briga oko prijevoda i interes za životne
nevolje svojih prevodilaca. Tu su vidljive Krležine sud­
binske veze s kazalištem i kazališnim djelatnicim a, očita
ljutnja na im provizirane menadžere i ne uvijek uspješne
posrednike, uočljiva potreba da se ponekad isplovi iz
sigurne matične luke, da se m akar nakratko prom ijeni
podneblje i vidikovac. Uvijek u poslu, rastrzan, mučen
svakojakim obvezam a, Krleža ne krije osjećaj grizoduš-
ja što tu i tam o kasni i što je neka šutnja u suprotnosti
»s boljim običajim a«. O d osobnosti s kojom se dopisi­
vao kao da je ovisio stupanj ispovjednosti, onaj nepris­
podobivi Krležin šarm. M ogao je biti hladno suzdržan i
sentimentalno konfesionalan, drugarski spontan i sta­
rački zabrinut, prem a prilici skeptičan, nostalgičan, suz­
držan ili veoma raspričan. S Julijem Benešićem otkriva
ponešto od m ladenačke ponesenosti, umije štošta po­
zlatiti i poljepšati, u ime jedne »dubinske« veze spre­
man je da ponešto pregori, previdi, ispriča ili oprosti. S
M arkom Ristićem kao da je na oprezu, unatoč svim
srodnostim a i prijateljskom stažu, čitatelj ima dojam :
Krleža je tu nekako »budan«, mjeri i bira riječi, ima u
pričuvi neke polemičke municije, ukratko želi biti nera­

10
njiv i na visini situacije, odm jereni i provjereni arbitar.
Blagonaklon prem a Jušu Kozaku i gotovo rođački pri­
san s M ilanom Bogdanovićem, nedvojbeno je iskren s
Živkom Jeličićem, dobrohotan prem a Sinku, Fiskoviću,
Ređepu. Posebice je zanimljiv odnos prem a Radovanu
Zogoviću s kojim Krleža očito nije na istoj valnoj duži­
ni, ali unatoč svim nesuglasjim a iz prošlosti i takozva­
nom sukobu na ljevici, superiorno prelazi preko svega
što je zauvijek protutnjalo i gleda u Zogoviću prije sve­
ga darovita pjesnika, osebujnika koji se ne um ije ili ne
želi uklopiti u neke realnosti. Takvom Zogoviću koji je
poduže »na ledu« Krleža otvara dveri književne repub­
like, omogućujući mu opet objavljivati, pak je zaklju­
čak: neka pisma nisu samo ona »sudbinska« već i bez­
uvjetno »izdajnička« u smislu očitavanja autorova
m entaliteta i karaktera. Iz korespondence K rleža-Zo-
gović proizlazi: Krleža nije samo pažljiv i kolegijalan
već i neizmjerno dobrostiv, u nekim dram atičnim , »usi­
janim « situacijam a nadasve trpeljiv i sućutan.
U sferi politike Krleža je bez krzm anja na Titovu
putu, uvjeren da je taj put za naše narode jedino moguć
i dostojan njihove prošlosti, da je Tito i jedinstven i ne­
zamjenjiv na našoj povijesnoj sceni. Lični život Titov za
Krležu je »postao sim bolom naroda koji nikada nijesu
klonuli ni šuštali u svojoj vjekovnoj borbi za slobodu«,
a Titov barjak znam enje koje okuplja a ne razjedinjuje.
I što je posebice značajno, Tito je za Krležu utjelovlje­
nje sretna čovjeka, koji je za jedan ljudski život učinio
više no što smije očekivati smrtnik. U tom kontekstu i
Krležine su poruke nadahnute Titovim podvigom , tan ­
koćutni procjenitelj odvagao je nepogrešivo Titove za­
sluge. I nije u pitanju samo Titova strategija i Titovo
državničko iskustvo, već i Titova pokretljivost, zdravlje,
vitalnost, otvorenost prem a svijetu plus Krleži posebice
drag Titov osjećaj za skladno, zaokruženo i lijepo. N a­
pokon treba istaći i osobnu Titovu brigu za Krležu i
Krležinu zahvalnost zbog te brige, pak Krležinu realis­
tičku procjenu naših poratnih gibanja u kojim a je Tito
smiono razvijao barjake »novih bitaka«. Sve u svemu,
Krleža je znao da ima m entaliteta koji mu nisu skloni i
koji mu ne praštaju neke predratne osebujnosti, pak je

11
upravo zato uvažavao Titovu podršku i razum ijevanje,
znao što Titu u poratnom vremenu duguje. Nesklon ve­
likim prem ještanjima, prečesto zabrinut za »svoje tra ­
ljavo zdravlje« neće odbiti Titove pozive na neka puto­
vanja; da nije bilo Titove državničke misije Krleža ni­
kada ne bi vidio Egipat. I napokon Krleža zna da Titu
duguje realizaciju svog davnog enciklopedijskog sna,
zna da bez Titove hum anističke i južnoslovjenske kon­
cepcije ne bi bilo ni Jugoslavenskog leksikografskog za­
voda.
Iz priloženih pisam a vidljive su Krležine uspom ene
na m lade dane pak neki fatalistički odnos glede pre-
kratkog nam životnog igrokaza. Posebice pati što gubi
neke provjerene prijatelje, svjestan da svi mi na neki
način umiremo sa svojim prijateljima, da nem a nado-
mjestka za neke suputnike i da su »irréalisable« sva na­
ša proustovska traganja za »izgubljenim vrem enom «.
Čitatelj pisam a ima dojam da se smjenjuju razdoblja
pouzdanja i razdoblja sumnje i one krajnje skeptičnosti,
da nakon plime pouzdanja i uzleta slijedi period pri-
zemljivanja, trenutak sam osažaljenja, tjeskobe i nevjeri-
ce. Sumnje i kolebanja pak starački zamori i osjećanje
»potrošenosti«, a svemu tome nasuprot onaj uvijek isti,
prepoznatljivi Krleža koji se najboljim dijelom svoga
bića ne straši i ne predaje, bojovnik koji do kraja traži
spasonosne solucije, izlaz iz »m oralnih tjesnaca« i ka­
veza bioloških ograničenosti.
Krleža teško podnosi fenom en starenja i to je vidlji­
vo napose iz njegove korespondence. Imati trajno pred
sobom helenski ideal skladna čovjeka u kome se har­
m onično nadopunjuju lijepo tijelo i lijepa duša, oplaki­
vati usud dom obranskih efeba koji za prve svjetske voj­
ne postaju na bojištu i po špitaljim a m asakrirana torza,
kao da se ironijom usuda nadovezuje na vlastitu fizičku
degradaciju, na neotklonjivo i nezaobilazno gubljenje
»životna štofa«. Osjećajući se starim još tridesetih godi­
na, što je u najm anju ruku Krležina prerana lam entaci­
ja (Benešić je držao da Krleža pretjeruje u akcentiranju
svojih prekobrojnih jeseni, svog lošeg zdravlja i svojih
brojnih bolesti gledajući u Krleži i hipohondra pom a­
lo!), Krleža kad istinske nevolje zakucaju na vrata stoič­

12
ki podnosi nejednu kušnju, prihvaćajući starost kao do­
ba kostobolno mrzlo, kišno i maglovito. Doživljavati
vlastitu degradaciju, dekompoziciju a ne moći ništa ot­
kloniti i preduhitriti, za Krležu je vrhunski izazov i ona
vrhunska nepravda, naša sudbinska nem oć pred nekim
kozmičkim proračunim a, ukratko posve uzaludan na­
por da prekrojim o svoju sudbinu.
Ono što možemo, uprkos nesklonih nam zakona pri­
rode, možemo uprkos logike prem a kojoj sve i tako gre­
de prem a grobu, to je naš ljudski odnos prem a brojnim
suputnicim a, to je ona sim patija koje nikad nem a previ­
še »m eđu živima« a koju »treba postojano i svjesno
njegovati kao jedinu blagodat bijednih ljudskih prilika i
odnosa«. Iz pisam a sagleda se Krležina potreba za dru­
ženjem koje nije ni površno, konvencionalno, probitač­
no iliti koristoljubivo, a niti slučajno i prekratko, nalik
na spiritističke seanse »najbanalnijih duhova«. To je
druženje u kome posve precizno znam o sve dobre stra­
ne svojih životnih suboraca, prijatelja, pajdaša, pak je
na koncu ovog ili onog životnog puta veom a lako zatvo­
riti poneki krug. O Jušu Kozaku reći će Krleža da nije
shvaćen kako je trebalo pak »mislim da nas je ostavio s
punim pravom zlovoljan i ozlijeđen. Nismo, brate moj,
znali ni umjeli da mu priznam o pravu vrijednost«.
Krleža je, zna se, bio protiv borniranosti, dolazila
ona zdesna ili slijeva, a za slobodan, neusiljen dijalog,
za širinu i krajnju trpeljivost prem a svakoj ozbiljnoj es­
tetskoj platform i, što naravno ne podrazum ijeva i tole-
rantnost prem a gluposti, m alograđanskoj sebičnosti, p i­
janom nazdravičarstvu i šovinističkoj nametljivosti. Iro­
ničan katkada prem a onim »provjerenim vrednotam a«,
huncutski voljan da se našali na račun ove ili one tradi­
cije, Krleža se i kroz pism a otkriva kao duh krajnje kri­
tičan, pak kao sugovornik sklon šali, dosjetki, nerijetko
poput kakva dječarca podsmješljiv. U tome i jeste sva
privlačnost ovog nepredvidljivog Krležinog kaleidosko­
pa, svih ovih iznenađenja epistolarnih, jer nam otkriva­
ju Krležu, koji može biti i nujan i nakostrušen i lirski
navudren, Krležu posve dobro obaviještena o svim teh­
ničkim detaljim a u vezi s tiskom, pak je tu Krleža za-
Ijubljenički okrenut životu, nježan, sentim entalan, whit-

13
m anovski ponesen prirodom i njezinim sezonama a za­
tim nepovjerljiv, krajnje oprezan, zabrinut, mrk i starač­
ki um oran. Krleža željan prom jena i Krleža naučen na
uhodane staze, na provjerene kolotečine, Krleža spre­
m an na velike rizike i Krleža neporecive opreznosti,
Krleža enciklopedijske obaviještenosti i Krleža pun
udivljenja za ljepote životnih prem ijernosti.
I posebice treba istaći da su i pojedina pisma koja
nam djeluju nadahnuta konkretnošću ovog ili onog za­
datka bez suhoparne beam terske poslovnosti: tu i tamo
će se naći poneka m etafora, dosjetka, caka, varijacija
koja svjedoči o Krležinu artizmu, potvrđuje Krležin
prom atrački ili neki drugi dar. U kratko i »poslovna«
pisma, pism a koja bi po prirodi stvari m orala biti štura j
»ohlađena«, u Krležinoj radionici dobijaju drugo oz­
račje svjesni smo da ih je pisao m eštar koji se eto m ora
baviti i »kancelarijom «.
Fam a o Krležinoj eksplozivnosti, nepristupačnosti,
aristokratičnosti i samodovoljnosti dobija rječitu nega­
ciju u ovim pism ima iz kojih je vidljiv napose Krleža
tankoćutnik, Krleža voljan da do konca sasluša, Krleža
koji i sam zna posum njati, bolovati i posustati a spre­
m an je da i druge ne sudi odveć strogo, uvjeren da ni­
smo neizbježno odlikaši na svim presudnim životnim is­
pitima. Uvijek jednako sprem an da pom ogne prevodi­
teljim a svojih djela, da im objasni neke nijanse, pruži
relevantne informacije, Krleža daje bez krzm anja savje­
te i o nekim nužnim rezovima bez kojih savjestan spisa­
telj ne može, podučava one preopširne gdje to i što to
sve valja križati. Grozi se nenačitanosti, »nevježestva«
ali i prevelikog robovanja lektiri, sustavnog oslanjanja
na neke autoritete, trajnog poštapanja ovim ili onim
klasikom. U tom smislu kao da se šeretski veseli što Re-
đep nalazi Ahilovu petu jednom njegovom iskrenom
štovatelju, jer taj štovatelj prečesto šparta citirajući one
»nepogrešive«. Osjetljiv, točnije preosjetljiv na neke hi­
rove suvrem enika, svjestan što je literarna taština a što
neizbježni dom aći jal, Krleža naglašava da vrijeme u
kome smo se rodili nije sretno, ali da nism o imali dru­
gog izbora, pak da je roditi se u jednom »historijski in­
teresantnom vremenu« »perverzno prokletstvo, kakvo

14
treba željeti isključivo samo svom najgorem neprijate­
lju«. U natoč takvoj konstataciji uočava da nikad vre­
m ena nisu bila sretna, i da je na svakoj generaciji da
nađe svoje odgovore na nesavršenosti i dileme svoga
podneblja.
Ova pism a samo su dio goleme Krležine korespon­
dencije; uz sva ona već objavljena u zagrebačkom »F o­
rum u«, tu su i brojna pism a onih Krležinih znanaca ko­
ji su se ljubazno odazvali na apel Enesa Čengića i stavi­
li nam na raspolaganje dragocjenu prepisku. Bilo bi
idealno da je objavljena prepiska dvosm jerna pa da se
dobije uvid u ono što su sve Krleži odgovarali neki izu-
zetnici našeg Parnasa, ali na žalost upravo takova dvos-
m jernost nedostaje; prepiska sa Zogovićem sretan je
izuzetak, prilog kako bi trebalo idealno prezentirati
Krležino dopisivanje. »Forum « je objavljujući neka
Krležina pism a dao i objašnjenja ovih ili onih nedore­
čenosti, kratica ili aluzija. Koristili smo neke njihove
eksplikacije u interesu boljeg sagledavanja m aterije i na
uloženom trudu zahvaljujemo obrađivačim a.
Pišući o Balzacu Georges Poulet upozorava kako je
Balzacov svijet pokriven, poput zemaljskog, uočljivom
atm osferom koja prenosi utjecaje i u kojoj se oni križa­
ju. D oslovno: »K atkada se prostranstvo u njem u otkri­
va kao medij u kome u protivnim smjerovima streme
neke uzajam no neprijateljske želje...« Te želje po Pou-
letu kao da su izazvale dvije različite volje a što će do­
vesti do »dvostrukog paranja m unja«. I Krleža je bio
osobnost složena i razapinjana različitim dem onim a,
parana različitim m unjama, ličnost koja ne vojuje samo
prem a vani već se tu goetheovski rečeno boj vodi i »iz­
među dvije duše«, sućutna, lirska, bolećiva i ranjiva
»anim a Krležiana« suočava se s naturom koja je pole­
mička, britka, angažirana, nenaprsla i bojovna. Ova su
pism a nesumnjiv prilog rasvjetljavanju ne samo Krleži­
ne emotivne riznice već i izazov da bolje upoznam o
Krležu artista i čovjeka.
Saša VEREŠ

15
 IR IN I I BOŽI A L EK SA N D ER

D raga Irina (i Božek),

pozdravljam Vas mnogo i zahvaljujem Vam na paž­

nji, koju ste mi iskazali Vašom otvorenom dopisnicom
od 16. o. mj. iz St. Cloudskog zatvora i molim Vas da
uvažite da mom zakašnjelom odgovoru nije kriv nika­
kav moj nem ar, nego prosto to, što sam otvorenu dopis­
nicu od 16. o. mj. prim io tek preksinoć, to jest u predve­
čerje samog Badnjaka, tj. u predvečerje, predvečerje ro­
đenja našeg dragog Spasitelja!
A danas je opet rođendan K ralja Vjekova »Regis
Saeculorum «, te pošte ne rade, a sutra je opet dan sve­
tog Stjepana, Božjeg M učenika (zaštitnika i Im enjaka
našeg pokojnog Predsjednika Stipe), i pošta po svoj pri­
lici opet neće raditi, i tako - ako mi bude pošlo za ru ­
kom da uputim ovo pismo dvadeset i sedmoga, a Vama
stigne na Silvestrovo, to neka mi bude dopušteno, dra­
ga Irina Jefimovna, da se pojavim pred Vama i Vašim
Božom kao jedan od prvih čestitara sretnog Novog de-
vetstotinatridesetidevetog. Zdravo, Zdravo!...
Pišući Vam ovo božično, pa zapravo već silvestrov-
sko pism o, ja mislim dakako o brzoj prolaznosti svega
što gamiže na ovoj griješnoj kori zemaljskoj. Sve nesta­
je, a snage se ipak u svemiru ne gube. Tako se i naša
idilična sim patija od svemirskog događaja rasplinula u
ništa, u jednu običnu otvorenu dopisnicu napisanu pro­
tiv sveg boljeg uvjerenja i proste konvencionalne, dosad
obavezatnosti, a ipak, draga Irina, vidite, razlozi novo-
otkrivene atomistike djeluju i u m rvicam a najbjednijih

2 - K R L E Ž IN A PISMA 17
ostataka. Tko umije razbiti posljednju nevidljivu česti­
cu, pa bila ona i atom , a još uvijek pokreće svjetovima...
Sto rade oni Vaši francuski nazovi književni snobo­
vi? Javljam Vam da se ovdje pokreće mjeseca veljače je ­
dan književni mjesečnik, koji reflektira na Vašu surad­
nju i koji neće kao M r-Q u in -P e se ‘ oklijevati da objavi
Vaše književne radove do kojih nismo samo kao frazeri
držali mnogo, nego smo uvjereni da u Vama spava knji­
ževnik velikog m eđunarodnog tj. rusko-hrvatskog for­
m ata. Ako se uopće mislite vratiti u naš snob grad -
imajte na um u da će kod tog našeg m jesečnika biti veli­
ka pažnja posvećena recenzentskoj strani iz savremenih
književnih rusko-francuskih područja, te ne bi bilo zgo­
rega da nas o tim svim publikacijam a temeljito i valja­
no informirate!...
M nogo Vas oboje pozdravlja MK.
25. X II 1938. na Božić o podne.

P.S. Naslov lista još nemam o i nism o umjeli nikako

pogoditi pravo ime tog mjesečnika. Javite mi oko trista
Vaših Naslova!

Mili moj Božo, pozdravljam Te mnogo i zahvalju­

jem Ti na pism u od 15. VII. Ne mogu nikako da se ot-
mem jednoj slici iz ornitološke oblasti: Tvoje pismo,
upravo Tvoje pisamce, dolepršalo je do mene kao ka­
kav golub, svakako ptica, ptičica, upravo palo je ovamo
u m oju melankoliju kao ranjeni kolibri, iza duge šutnje,
i ja Ti potpuno raštiman, razglavljen, razdešen, razbit,
pom alo i um oran (po gospođi Irini »iščašen«) odgova­
ram stante calamo (tj. hoću da kažem odm ah, iz »ovijeh
stopa« - kak bi rekli m ontenegrini, a kako ne pišem
stopom , tj. nogom nego perom , - dakle calamus), i još
jed an p u t pozdravljam Te m nogo i više od toga! Elem,
dakle, ergo: Kad čovjek misli ono što priželjkuje, ili b a­
rem kad misli da tako misli (jer priželjkuje ili jer strahu­
je pred načinom ), onda takav čovjek ne misli ništa, ne-

1 Léon Pierre Quint

18
 go, brate, on bludi u svojim mislima, on sam obludi, ili
se predaje sam obludu, tj. intelektualnoj onaniji. Ja sam
oduvijek gubio tlo pod nogam a svojih (dvonožnih) na-
zovi-m isli kada sam priželjkujući ili strahujući izricao
ono u što u sebi zapravo nisam vjerovao, ali sam to p ri­
željkivao od straha ili od pom anjkanja sm ionosti da
gledam u oči neminovnostima. Prošle godine čitavog
sam srpnja sjedio pod riječkim platanam a, u onim m a­
džarskim kavanam a nasuprot riječkog kolodvora i čita­
jući m adžarske novine strahovao pred nem inovnim ja-
kože žaba pred lokomotivom. - M oja strava, m oja bez­
nadna strava, moje mračno predviđanje pretvorilo se u
tu nem inovnost koja mi je tako jasno stajala pred očima
još za sudetske krize 38, a koja se uvijek razvodnjavala
neprestanim retuširanjem , i sada se čitav taj m eđuna­
rodni akvarel pretvorio u Kraft-ebingovsku sliku, na
kojoj je naša fantazija zatajila u sveopćem preljevu: sve
se je takoreći zam usalo kao krvavi klozet papir... Tako
izgleda m agna charta naših iluzija... Četveronošci oko
nas, goveda, koje nazivamo našim znancim a i prijatelji­
ma, likuju (dakako!) Njim a je - dakako - sve to jasno...
E, pa jasno da je to njim a jasno što meni koji vrvim
protuslovljim a ne samo da to nije, nego se čudim kako
može biti da ima takvih kvadrupeda koji tvrde da ne sa­
mo da im je sve to jasno, nego još i ponose se time u to­
likoj mjeri da i nam a objašnjavaju da je sve to jasno, jer
da je jasno da bolesno umire i nesposobno da pogiba,
dakako, logično: naravna stvar. Nikom e ne protuslov-
ljujući, dane svoje u ustrajnoj šutnji sprovodeći samotu-
jem, i dok nižem ove svoje dragocjene misli na ovaj
pastelnoplavi papir (tako sličan boji svih naših burbon-
skih nada) slušam kako Budim pešta svira nekakvu rap­
sodiju od slavnog kom pozitora Angyal Ernoa... M uzika
m adžarskih sfera... Što se (pak) tiče Tvog pitanja o po­
vratku, ja lično mislim da bi najm udrije bilo da se vratiš
iz m nogih razloga, i to što prije, a ponajviše da središ
neka pitanja tzv. podloge, da Ti se ne dogodi da ostaneš
na tako lomnoj niti jedne improvizacije.
Javi se, mili moj Bože! Oboje Vas m nogo pozdrav­
lja i grli
Vaš
Zgb., srijeda 17. VII 940. M.
2*
19
 JOVANU AVRIŽANU*

Dragi moj stari druže,

Tvoje pismo od 5/7. o.g. obradovalo me je zaista i ja

Ti toplo zahvaljujem na prijateljskom pozdravu i do­
brim željama.
Oko nas svi su mrtvi. O našem pečujskom razredu
(da ne kažem klasi) objavio sam 1947. (znači prije tride­
set godina povodom mog prvog izleta u M adžarsku) je ­
dan oveći tekst i tam o sam bio fiksirao više od trideset
imena po mome sjećanju iz naših davnih pečujskih d a ­
na. Taj tekst bit će preštam pan u knjizi ove jeseni i ja ću
Ti ga poslati, ako Te zanima!
U Zagrebu još živi M ilutin Stipetić, a Mile Arko
um ro je prošle godine.
Do viđenja, srdačno
Tvoj stari
22. 7. 1978. M iroslav Krleža
M oja zgb. adresa: Zagreb
M. K. Gvozd 23/1

* Krležin školski kolega iz Pečuha.

20
 VLADIM IRU BAKARIĆU

Poštovani druže predsjedniče,

Potpisao sam Deklaraciju kao am andm an za izmje­

nu jednog ustavnog člana o nazivu hrvatskog i srpskog
jezika uvjeren da je takav zahtjev potpuno opravdan.
Da sam to učinio bez ikakve skrivene misli ili neke poli­
tičke kom binacije, smatram da je neosporno.
Zbog ovog potpisa moje je ime izvrgnuto na politič­
kim sastancim a, u školama, u fabrikam a, u štam pi i na
javnim zborovim a ruglu i najgrubljim pogrdam a, da
sam partijski i nacionalni izdajnik, sijač razdora, nepri­
jatelj narodnog jedinstva, senilni šoven koji je pljunuo
na svoju prošlost i tako dalje.
Da svojim pedesetogodišnjim radom i djelovanjem
u okviru našeg socijalističkog pokreta dokazujem kako
su sve ove teške riječi nedostojne insinuacije, mislim da
u ovom trenutku predstavlja jalov napor.
Priznajem Savezu kom unista pravo da poziva svoje
članove na disciplinsku odgovornost po kriteriju poli­
tičkog oportuniteta, ali kako danas, usred ove atm osfe­
re uznem irenih duhova, nisam u kondiciji da objektiv­
no obrazložim sve motive svog individualnog postupka,
to Vas druže predsjedniče, molim, da budete pred CK
tumačem moje molbe da me riješi članstva u CK.
Sa drugarskim pozdravom
U Zagrebu, 18. IV 1967. M. Krleža

21
 Član Predsjedništva C K SKJ, Vladim ir Bakarić, Z a­
greb.

Zahvaljujući Vam na toplim prijateljskim željama,

molim Vas, dragi druže Bakariću, da prim ite izraz svih
mojih simpatija.
Pozdravljam Vas srdačno, do viđenja,

23. VII 1976. M iroslav Krleža

22
 BECIĆEVIM A

Dragi Becićevi,

oprostivši se s Vama na Zujevinskom Kupalištu,

susreo sam na blažujskom putu relativno pristojan auto
(.fotografija autom obila) i tako sam stigao u Sarajevo.
N ad nam a letila su dva rajilovačka m otora, za po­
sljednji pozdrav. Es War sehr schon! (uz avione)
Putovao sam vrlo slabo mučen crijevnim katarom i
besanicom (uz čovjeka na klupi), i stigavši kući, nađoh
Belu ljepšu no ikada (slika žene) a njena SE KOSA
SJAJI KAO SVILA (verzalom tekstovi iz novina).

S bogatim fruštukom, što su mi ga servirali i na koji

nisam trebao čekati ni sekunde!!! {uz Japanku koja p o ­
služuje čaj)

Svršila se tako sretno moja K U PA LIŠN A SEZONA

1930

U ZA GREBU nema nikakvih NOVOSTI

( Uz Gretu Garbo) U Edison Kinu igra božanska

G reta, nad G radom i nad našom civilizacijom Sije sun­
ce (uz sunce), nad glavama nam zuje aeroplani kao u
Blažuju, (uz avion), a štam pa nam je još uvijek na ev­
ropskoj visini: PR EK ID E L E K TR IČ N E STRUJE. VA­
RA ŽD IN , 26. VIII. JU Č E R SE D O G O D ILO DA JE
JED A N POTROŠAČ OSTAO BEZ STRUJE, KOJU
t r e b a u s v r h u b e s p l a t n o g l ije č e n ja p a -

23
CIJEN A TA , TE JE RADI TOGA M ORAO PA C IJE N ­
TA O TPREM ITI. ODM AH JE JOŠ PR IJE PO D N E
POZVAO CENTRALU DA U K L O N I PO GREŠKU ,
ALI JE TO U Č IN JE N O TEK N A K O N PU N A 24 SA­
TA I TO NA PONOVNI POZIV, [dakle molim: najpri-
vatniji kratak spoj u Varaždinu, 9 redaka u jut. listu]

Za vas je utješno da ni slikarstvo nije napredovalo

za ova 3 mjeseca mnogo (uz portret mornara )

To je Vlatkova jedina nada i FO RTU N A

U Zagrebu je dosadno sivo i njuške se kreću po uli­

cama, antipatične kao uvijek. Budite sretni što niste ov­
dje! Lait Innoka sam naručio, prem sam uvjeren da je
svako mlijeko za gospu Ljubu suvišno, jer u njenim G O ­
D IN A M A JE VRHUNAC ŽE N SK E LJEPOTE

Zahvaljujem Vam dragi Becićevi na gostoljubivej-

šem gostoprim stvu i pozdravljam Vas
Bracu, Veru, M iru, Ljubu, Vlatka, M išu, Vladu, Til­
du, Ogija pak zatim Lolu, Švastla, et comp.

( U krugu, kao pečat) »si licet« »parva«

Vaš stari K.

Pečat U daren u Zagrebu 28. VIII 1930 u Našoj Dvoriš­

noj Rezidenciji Kraljice M. 32.

Dragi Becićevi,
molim, pozovite nas i u 1931. N adam se biti bolje
sreće!
M nogo Vas pozdravlja
Bela

24
5 \r ñ C f- /om /> W K* m ^^u.

I Kupališna sezona 1930 |

 novom
¿ A '.

JcaVvU'A.

bc; tv>-,u*sL

//K.-»-A C j> A ^ io i i \«<aA c '’ 'ZiXc

5;¿> .*

; Vi*A. ,w ^ a t
 t />l» Y* ,1^
^'5 *4*V «
VARAZDÍN. 36. VÜL J o t . r M dofo-
Jilo d a i* iad aa potroéa¿ e sta * Im i < ln -
i*. kotu t n k ■ *»rk« b a a p 'a te o f H at»
nia jia wiiaaa t i . U i m d i to ja mora»
pacMaaU etpt— iti. (M aufc m ¡a* prij*
p * r m c a a tra ln 4 a á W pa-
Ira tim , a li w U a ita ja a » tafc a a k a a f m |
M « a ta i to a a p a s a r a i p o n * .

/k»j
yíuic« ~ ¿ c,4l

7* V», a' «- V. -tw <*H> ^ 4, ^ 0 ^«.

■'1* o)* 3 /l<~ /W>^b

(o -C V¿&J U.O'ha-

-I

'U ¡I ¿ « O A “I v u /> ; \H> ,V /vx^ic*AjC Oí A°

Ua j /4*-T‘ j t W -tí <V > t l '* c ' #yt« /» U /» < 8 * 0 -* ^ /,

i . . Vv t 0^» > v v o C ^ ^ 'v m - ¿ í 'l y + . U o

- » —ti*-* *U¿- •(ru /iaW .Ó 'V -» t ^ JK t*-4 Í ^ '- -K a.

/Ua-C:¿xUo ^ ^ * ----- H—---

f c . v - f c C " 9’**
“ "*e«eoo(e
 , t w / ^ , M r 1 >u^ ' UitjU'

T¿Ua- , V r

<?*
j¡¿K /u "/ 6 ^ 0 a-* bt&%^~
 M A U RICETTE B E G IĆ -SU L L E R O T

Poštovana i draga gospođo Begić,

Odgovaram Vam na Vaše pismo od 8. II o.g. sa za­

kašnjenjem.
Vjerujem da tem a »Rekvijem a za K arinu« nije m ač­
ji kašalj, ali se pouzdano nadam da ćete Vi to Vašom in-
genioznošću uspjeti da riješite virtuozno.
Ukoliko mislite da skoknete u Zagreb tokom marta,
svakako Vas molim da me pravovremeno obavijestite,
da se ne bi desilo, da se ovaj naš sastanak prom aši, jer
stojim pred odlaskom u Austriju, a term ine ne mogu još
unaprijed da odredim .
Sve Vaše i Vas srdačno pozdravlja

Zagreb, 26. II 1962. M. Krleža

Draga gospođo M. Begić,

Primio sam Vaše pism o od 31. jula sa zakašnjenjem

na Tržiču, kamo sam stigao preko Brijuna jučer, otputo-
vavši iz Zagreba 1. augusta.
Sve smo u Zagrebu svršili brzo i dobro i prem a to ­
me, Vaše preispitivanje Vaše migrene, savršeno je suviš­
no posvećivanje pozornosti zaista spom ena jedva vri­
jednim sitnicama.
Prolog Vam ne mogu poslati, jer ga nem am pri ruci,
a što se paginiranja tiče, izvolite početi sa str. 1 s »Otvo­

29
renim Pismom«, tako da prolog može biti paginiran po­
sebno, a može biti uvršten i na kraju knjige kao epilog,
da se sada stvar ne kom plikuje čekanjem i očekivanjem,
jer se neću vratiti u Zagreb prije 20. 8. nikako.
Bilo mi je drago da sam mogao provesti s Vama u
poslu nekoliko dana i tako očekujući od Vas vijesti i
obavijesti s najboljim željam a za Vašu kćerku i njeno
ozdravljenje srdačno Vas pozdravlja

8/8. 1962. M. Krleža

Tržič, Bistrica

Draga gospođo Begić,

Vaše zadarsko pism o od 22. V o.g. prim io sam tek

jutros 28. V po povratku iz Beograda, i prem a tome, ko­
liko god mi je to žao, vijest o Vašem prolazu kroz Z a­
greb zatekla me je, kako vidite, post hoc.
Netko mi je u Beogradu rekao da ste proputovali
kroz Zagreb, a što se tiče izmjene naših pisam a, prizna­
jem da se osjećam pom alo nelagodno.
Čitavo ovo vrijeme, kako Vam se ne javljam , prati
me misao o Vašim brigam a, koje zaista nisu tako ne­
znatne te čovjek ne bi osjetio potrebe da Vam se javi, a
opet, kako vidite, nisam to učinio i ponovno Vas molim
da mi oprostite.
Calm ann Levy uzeo je »Banket« u posao, i knjiga
treba da se pojavi u novembru. Bit će potrebno da se
provedu neke rektifikacije teksta s obzirom na razlike u
Trećoj knjizi, pa kad stignu revizije, nadam se da ćemo
to provesti u samom tekstu.
Molim Vas ponovno da mi oprostite tako dugu stan­
ku, pozdravljajući sve Vaše srdačno, steže Vam ruku do
skorog viđenja Vaš

Zagreb, 28. V. 1963. M. Krleža

30
 M ILA N U BEGOVIĆU

Dragi Begoviću,

mislio sam da Te zamolim lično, ali kako sam izne­

nada otputovao, činim to pism eno, da mi učiniš vrlo ne­
znatnu ljubaznost, pak da onu noticu o Pragu i o mojim
prijevodim a pod naslovom »Naši u Inostranstvu« izba­
ciš iz sloga (ukoliko se mene tiče). Prvo zato, jer ne tre­
ba tim praškim narodno djivadelskim objavam a po d a­
vati preveliku važnost [Djivadlo je stavilo m oje stvari
na svoj repertoar najm anje do sada pet - do sedam pu­
ta], drugo jer ja ne mislim da uspjeh ili neuspjeh bilo
gdje mijenja na vrijednostim a same stvari, a treće jer Te
ja to toplo molim, nadajući se da ćeš tu sitnicu svakako
uvažiti. Od srijede sam u Stubičkim Toplicam a i molim
Te da mi »Savremenik« pošalješ tam o na staru stubičku
adresu.
Tvoju ženu i Tebe pozdravlja Z d rav o !

u nedelju ujutro, Krleža

4. 7. 1931.

15. VII. 1931.

Dragi Begoviću,

molim Te da mi javiš koji je posljednji term in da Ti

predam rukopis za »Savr.« o P. Dobroviću i dokle je
potrebno da se najkasnije snime njegove slike, jer ja

31
mislim da se vratim u Zgb oko dvadesetšestog, pak ako
je to prekasno, ja bih eventualno skočio tam o da to ure­
dim pravodobno. Inače se ovdje kupam u 44,5 C° i ži­
vim starački kostobolno, a po ovoj pasjoj žezi ne da mi
se baš naročito raditi.
Tvoju gospođu i Tebe pozdravlja

Stubičke Toplice Krleža

Kupališna Zgrada
Javi se kretom pošte!

15. VIII. 932.

Dragi moj Begoviću,

Šaljem Ti ovaj cvijetak evropske kulture, u čijoj je

sjeni naš veliki K osor napisao svoje remek djelo:
»D om «. Kako si? Bela se ovih dana vraća i detaljno će
Ti referirati o Parizu i o meni.
Tvoju ženu i Tebe
pozdravlja Krleža
Mnogo Vas i gospođu pozdravlja
Bela

Dragi M ilane Begoviću, Frascati, 10. 6. 937.

evo me u Frascatiju (koji je neka vrst rimskog Bisa­

ga) i tu me je neko jelo »saltinbocca rom ana« sjetilo da
sam tu riječ naučio od Tebe. Tvoju gospođu i Tebe po­
zdravlja mnogo
Krleža
Pozdravi,
Bela

32
 JU L IJU BEN EŠIĆU

Dragi gospodin Benešić!

Dugo sam razmišljao kako da Vas tituliram , pak

mislim da ovaj epiteton - dragi - ne može da zvuči kao
fraza. Jer sada u listopadu biti će punih pet godina što
smo se mi sastali na globusu. Vi ste onda još nosili
m odre trenerske parole i sablju, a ja sam čekao svetlost
da sine na Vašem oknu na Prilazu, te se sada samo ne
sećam kakvo je ono cveće bilo tam o na prozoru, pela-
gonije ili što. To je bilo davno. Od onda su prošle m no­
ge faze, a eto konačno ja sada sedim u Dugoj Reci (Ri­
jeci) te se dogodilo tako da ste Vi baš izabrali to selo u
služb. glasniku, a da ga niste, gde bi ja sada sedio?
I kada gledam unatrag, vidim da smo se pet godina
poslednjih gibali paralelno [bez većih incidenata, osim
onih neugodnih ispada, afekta, u zimi sedamnajste, ko­
jim a sam ja dabom e bio nesretni inicijator.] Držim da je
ono izravnano ne samo principijelno već i u biti, prem
se ono odm ah osećalo - pardon - kao mrlja na našem
inače ravnom odnosu. Od paralelnog se gibanja rađa
sim patija.
A osim toga ja osećam i neku kako da kažem poten-
cisanu obvezu spram Vas, koji ste m nogo Vaše energije
uložili u moje lične tendence, te mi često pomogli kod
velikih i m alih stvari. Odatle m otivacija za gornji epite­
ton s moje strane, koja m oguće i ne bi bila [kao uvod]
tako duga, da ne živim u samoći, te da ne važem sve
ono što se sa mnom zbilo tam o u onom dalekom gradu.
Ali kada analiziram , pa dolazim na dno onom životu,

3- KRLEZINAPISMA 33
gospode, kako malo se je životnih pojava gibalo tam o
sa mnom paralelno, ma i samo u sporednostim a, i kako
je silno malo ljubavi bilo u svemu onom . O datle to, što
plastičnije osećam Vas kao pozitivnost i odatle Vas po­
zdravljam pre svega kao dragog čoveka. Već sam Vam
više puta hteo da pišem, jer sam ovde već dva meseca.
O nda je još sunačni obruč bio velik a danas su već m ag­
le i blato i orasi su dozreli i jesen je. Vreme se strašno
brzo vrti, a u prvo vreme sam zidao kuću i pilio i cepao
i hodao po šumama, da nađem horizont, pa tako eto pi­
šem Vam tek danas, kada je jesen.
Uglavnom ovde nema one živčane groznice kao u
gradu gde ljudi gmilje po asfaltu kao crvi u trulom siru,
jedan po drugom. Ali je selo rastrovano do velike dub-
ljine a čovek nosi svoj mozak kao fenjer i uvek s istom
lanternom osvetljuje predmete. I bilo kam o se animal
cogitans makne uvek nosi sobom svoje krize. Iz grada
na selo, naravna stvar! Tu spasa nema.
Čitam apstrakcije [Berkeley, Locke, K ant i legalno
njihovo dete Schp.] i svršavam neke veće dram ate koji
me već godinam a muče. Mislim, da bi trebalo pre svega
neizrecivo mnogo raditi, da bi čovek mogao da sinteti-
zuje stvar. I kod Rusa, kojih je erudicija široka, tako se
često oseća kom ična strana plitčine znanja. A o našoj
maloj literarnoj kopiji, što bi se moglo još da kaže?
Im ade li što nova u kulturnom našem jezgru? Ne či­
tam novina već celo vreme, i ne osećam potrebu da ih
čitam, gotovo fizijološka averzija me hvata na novine, a
na našu žurnalistiku napose i ja sam radio po našim re­
dakcijam a najme]. To bi u glavnim konturam a bio pre­
rez moga stanja na selu. [Veselilo bi me da me posetite
na nekoliko dana. Vozom do Lepavine [pred K oprivni­
com] dva sata od Zgb. Onda kolim a dva sata i pol. Sa­
mo me obavestite barem tri dana prije na Ludbreg de­
pešom, da mogu kolima doći po Vas, jer pošta je ovde
azijatska i nema garancije.
Do viđenja! Pozdravlja Vas

Duga Rijeka Krleža.

Z. p. Ludbreg
11. IX (1920)

34
Dragi g. Benešić!

Već sam dva meseca ovde [vreme leti doslovno] i ni­

sam Vam se javio. Prvo sam vreme bio sprečen raznim
poslovima kao n. pr. klanje, a sada kad smo sa klanjem
svršili, sada sam počeo klati sebe i radim.
I tako uvek koljem.
Svršavam jedan veći rom an koji u prvom konceptu
nosi do 15 araka štam panih od prilike. Rom an je erotič-
ke [isključivo] naravi, a projeciran je na sredinu našeg
t.zv. liberalnog gibanja oko pada K huena. Dakle smrt
stoleća, ferm enti i naša horvacka katolička m očvara, a
u tome m ladi ljudi, nošeni, da upotrebim jed an nazo-
rovski izraz: erotičkom febrom.
Mislim stvar svršiti do konca m arta, ako se ne zgodi
štogod elem entarno kao kasarna ili slično, i onda ću je
doneti u Zgb.
Da li bi D H K moglo štam pati do 15 tabaka? Vreva
je u tom rom anu velika i ja sam ga pisao od četrnajste
na mahove, dakle dugo.
Kako stvar stoji sa G alicijom ? Nisam pisao onoj
gospodi u teatar ni slova. Ne da mi se. [Gospode! ltd .-]
Šta mi Vi djelate? [da se dugoriječki izrazim]. Čitam
Jutarnji list i divim se našoj sterilnosti koja je porazna.
Ništa! Sada posle R usa1 se vide naše maske - »teatral­
ne«. (I dugoriječani izgledaju - strašno prljavi, kad je
sve u iluminaciji snega). Molim Vas gosp. Benešić, a šta
Vi kažete na onaj skandal non plus ultra koji se zove
»Zenith«? Kod nas doduše dugo nije bilo granica, ali
sada kada smo ih konačno u R apallu dobili, to zaista
znači prelaz sviju granica.
Javiti ću se skoro i pozdravljam Vas u nadi, da će mi
prisežnik Trivun koji hoda preko brda, voda i dolina s
poštom kao sveti Hristofor sa božanskim detetom , do-

1 Misli se na gostovanje Moskovskog hudožestvenog teatra.

3'
35
neti skoro Vaše glase u moju villu dugoriječku, a ne
[h]erkulansku.
25/11 921 Pozdrav Krleža
D. Rijeka
z. p. Ludbreg

Dragi gosp. Benešić!

Ne znam jeste li prim ili moje poslednje pism o od

pred mesec dana po prilici? Molim Vas ovo:
Ako Galicija nije još u štampi [kao što verovatno nije]
molim Vas ne štam pajte je uopšte jer ja sam je preradio
i proširio za cela dva akta kao što je i bila u prvom kon­
ceptu zasnovana, ali sam je s obzirom na to, budući da
sam svakako računao sa m ogućnostim a našega teatra
[mrtvi i živi materijal] deducirao na onaj koncept koji je
i Vama poznat. Sada kada je sve to postalo bespredm et­
no ja sam se odlučio da je vratim u njenu prvotnu for­
mu. Ja se u ostalom nadam u aprilu u Zagreb pa ću Vas
onda potražiti.
M nogo Vas pozdravlja
23. III (1921) Krleža
D. Rijeka
p. Ludbreg

Dragi gospodine Julije,

Mnogo Vas pozdravljam i molim da me ispričate, da

Vam nisam već poslao Vaša dva eksem plara, ali mi smo
Panonci i Azijate, i »što se tu može čoveče? - Reci
sam!« (M. Angelo. M. K.)
Mislim od vrem ena na vreme na Vas prolazeći Prila­
zom i čini se da su Vaše fuksije u najvećem redu.
Odlučio sam - da produžim sa K. Republikom . Već
je bila u poslednjoj agoniji, [sa visokim pulzom defici­
ta], kada me spopala žalost nad umirućim organizmom
- sada se zaplićem u nove komplikacije.

36
 Ako možete što učiniti u interesu tog literarnog re­
konvalescenta tam o na dalekom istoku mile nam dom o­
vine, budite dobri2 i učinite. Javite se - i vratite se u
ovaj naš »tako dragi - beli - Zgb« -
Pozdravlja Vas
14. IV 926. F.3 Krleža
Uvažite! Kukovićeva 28.

Pozdravlja Vas mnogo Bela

RA ZG L ED N IC A 4

20. VII. 926 Zgb.

Dragi gosp. Julije,

»Knjiž. Rep.« br. 3 (III) nadam se da imate, već iz

obzira spram III klase, i radi simetrije. K ulundžija5je
otputovao za otok Hvar, rodno mesto Sibe M iličića. Do
viđenja - pozdravlja

Vas
Krleža

Pozdravlja Vas Bela

! U pismo Krleža ubacuje dvije riječi pisane na ruskom, prva je

napisana latinicom a druga ćirilicom, što sadržajnom kontekstu daje
višeznačnost.
3 Krleža se prvi put u svojoj korespondenciji potpisuje Frederi-
cus (F.), imenom koje ga prati od Ludoviceuma (Frigyes).
4 Nekoliko razglednica, koliko ih se sačuvalo u korespondenciji
Krleža - Benešić, svaka svojom slikom na prednjoj strani znači neku
poruku koja je potpuno dostupna adresatu i njegovim najbližim prija­
teljima. Tako je na toj slika djevojke u narodnoj nošnji iz okolice Za­
greba, a kraj nje je nadopisano: »ljubi«. To je ona stanovita gospoji-
Cđ.
1 Kulundžić, Josip (Zemun, 1899 - Beograd, 1970), dramski pi­
sac, redatelj, teoretičar, pedagog.

37
 R A ZG L ED N IC A 6

Plemeniti knezevich R eno7

Kod Kolaretza peje feno veno
jede usto ćevape sos hreno
dlake svoje sjajno je nabreno
zatim poštom u grad Agram kreno!

Ljubi Vam Ruke Vaš zahvalni nećak

Fridericus
Branko8 R. Imp.
Krešo Baranović
Florijan9 21. V. 1928.

R A Z G L E D N IC A 10

Pozdravlja Te
Tvoj
Krleža

6 Bizarnost teksta ove razglednice proizlazi iz slike na njezinoj 1.

stranici, koja prikazuje mačku, pa »pjesma« ime višeslojno značenje,
ne samo sadržajno već i direktno aluzivno na Benešićevu naglašenu
ljubav prema mačkama.
7 Prvi stih »pjesme« je nečitak, posebice druga i treća riječ.
' Gavella, Branko (Zagreb, 1885 - Zagreb, 1962), redatelj i teat­
rolog.
* Florijan je nadimak Josipa Kulundžića koji mu je dao Julije Be-
nešić primivši ga u kazalište.
10 Krleža sličnim tonusom piše i tu razglednicu. Nacrtavši nevješ-
to konture aviona i simbol ptice na »nebu« beogradske panorame,
popratio je crtež strelicama koje završavaju na nogostupu i čistom ne­
bu te rečenicom: »Ovo je moj avion.«

38
 20/6 30
Dragi Julije,

sjedim već tri nedelje u Dbk, neprekidne kiše. Javila

mi je Bela, da tražiš da odredim što da se prevede na
poljski? Ne znam , je li to u formi knjige ili samo manje
partije? M oja adresa do konca ju n a: M. K. p. a. Košta
Strajnić Dbk. Porat 300
Pozdravlja te Fridericus

Dragi moj Julije,

na Tvoju kartu u kojoj me pitaš o rukopisim a koje

bi trebalo prevesti:
Hrv. Bog Mars, M. Kir honv. novella, Bitka kod B. Les-
zne, = 500 str. u šesnaestini.
Ili: Vražji otok, In extremis, M lada Misa A. Tičeka =
500 str. To bi bile dvije knjige po 20 tabaka, a što je više
može se izlučiti po potrebi.
Ovdje je sparno, dosadno, skupo i prazno. M ore je
prljavo, gradić je tam na provincija i sve je žalosno i si­
romašno. Javi se.
Pozdravlja Te Tvoj
Fridericus
P. S.
Putujem u neko m alo selo u cavtatskom zaljevu s Bran­
kom G.
2/7 30

Dragi Julije,

N a Tvoje pism o od 13. X II. odgovaram Ti kako vi­

diš kretom pošte. Nisam Ti se javio u očekivanju Tvoga
pisma, a drugo, rekao mi je G jo k a", da si promijenio

" Kovačević, Doka, pomoćnik ministra prosvjete

39
još jesenas stan i adresu, a kako nisam imao Tvoje adre­
se, nisam ni znao kamo da Ti pišem. Ti si se dakle, hva­
la gospodinu bogu, vratio Tvojim starim frajlam a u so­
bu s balkonom . Tako jasno vidim tu Tvoju sobu, da
sam siguran, da je ne bi prepoznao u naravi: izgled na
ulicu Hoža i tramvaj na uglu i ona fantastična dama
raspuštenica visavis u drugom katu. Pozdravi je! Da
pređem o iz beletristike u poslovno:
Što se tiče ugovora za »Agoniju« s teatrom polskim,
oficijelno ovlašćujem Tebe, kao svoga zastupnika u toj
stvari, da sklopiš ugovor pod uslovima, kakve Ti sm at­
raš da su najbolji. S Albinijem ja imam jedan poslovni
ugovor za inostranstvo, ali to ću urediti ja s njime lično.
U smislu ovog mog pisma: punom oći što Ti ja prilažem
u prilogu »pod A« Ti u toj stvari imaš potpuno neveza­
ne ruke.
Još jesenas rekao mi je D oka, da si mu pisao, kako
će Glembajevi, koje je mislim taj isti direktor pročitao,
ići ove sezone. Što je to s ovom dragom mi porodicom ?
Onaj čovjek iz Katowicza javio mi se doista pismom i ja
mu nisam odgovorio. Nemar, prezira vrijedan u sva­
kom slučaju. Ali, molim Te, uzmi u obzir, da mi se takvi
prevađači iz raznih gradova i jezičnih područja vrlo čes­
to javljaju, te već godinam a iz raznih strana prim am po­
nude, od kojih se još ni jedna nije povoljno ostvarila,
osim praške, koja se pokazala najobičnijom smicali­
com, prevarom i skandaloznim prijevodom . Iz takvog
iskustva rađa se u čovjeku više sum nja, a kao popratna
pojava: nem ar i nehaj. Osim toga, taj se čovjek iz Ka-
towicza bio pozvao na Tebe: najavio Tvoju intervenci­
ju, a kako od Tebe nisam dobio ni slova, nisam ni nje­
mu odgovorio. Što se tiče štam panja »Tri kavalira« ja
lično ne slažem se s tim da se ta stvar štam pa. Stvar je
početnička i nezrela u mnogim partijam a, te mislim da
nije zgodno da se predstavim Poljacim a s jednom nove­
lom, koju sam napisao prije deset godina (i više: zapra­
vo dvanaest).
Hvala Ti na Tvome trudu oko mojih stvari. Veseli
me da direktor teatra polskog misli o meni tako super-
lativno, ali ovo iskustvo opet govori zato, da za place-
m ent jedne književne stvari u prvome redu dolaze u ob­

40
zir ljudi koji je plasiraju, a ne stvar sama. Vidi blagot­
vorno desetgodišnje djelovanje Prohaske u Pragu. Za fi­
jasko Tvog i mog Đ ure M arka Kraljevića Dimovića Ig-
njatija, paranoidnog pradinarca, ako si vjerojatno či­
tao? Ja radim , ali ne najbržim tem pom . Da li si čitao
Rilkea u »Hrv. Reviji«? N apisao sam studiju o Kranj-
čeviću, sada sprem am o M atoševoj lirici i polemikama.
Tu mi dobro dolazi Tvoj M atošev fascikl, koji je još
uvijek kod mene. U vezi s M atošem : sve Matoševe po­
lemike mi nisu poznate. Molim Te, da mi navedeš, ko­
jih se Ti polem ika sjećaš, s kime i po mogućnosti u ko­
jem listu? M ene više zanim aju odgovori. M oja tema
glasi: popljuvani Matoš. I drži sada svoje kažiprste da
vidim o Te don Basilio, u W arszawi si bogme se osilio!
Ove moje polem ike s kazališnim škribentim a imam u
planu da proširim do jedne knjige: suvremeno stanje u
našoj kazal. i likovnoj kritici, s ovim grupam a: M atoše­
ve svađe oko pisanja, O bzorovština: Lunaček. M oderna
i njeni počeci: Ivanov ect. Ne znam jesi li imao posljed­
nje brojeve književnika u ruci. Vlasnici lista opet su mi
po drugi put zabranili da pišem dalje o g. R. Maixneru.
Ja s njim a plešem kadrilu: čas s njim a, čas bez njih. Ali
zato ću ih sada po glavi s flašom i stolicom i nogom u
da oprostite - stražnjicu! Književne Novine su blago u
gospodinu izdahnule na filozofskim rukam a Zdenka
Vernića, a Begović pokreće Savremenik. U hrvatskom
loncu kotrlja se književni grah, a ja sušim za taj cušpajz
neka m asna rebarca. Hoće li iz svega toga biti juhe?
N apisao sam lirike za jednu knjigu. Ne znam gdje da je
štam pam ? N ađite mi izdavača za 1000 funti! Vama, kao
mom agentu 90%.
Zdravo moj stari Julije! Dosta smo se nasvađali u ži­
votu, ali sve iz simpatije! Kad prolazim Haulikovom
kod Tebe je često sve škuro, a Tvoj se balkon svijetli na
ulicu Hoža. Imaš li i gore graha i pelargonije? Javi se!
Tvoj Krležius Fredericus

18. X II 1930.

P. S. Ne znam da li si čitao da je Bela prevedena u

glumački status Zgb. kazališta? Ona je sada glumica u
činovničkom smislu, de facto statira u nekakvim straš­
nim stvarima. O na Te mnogo pozdravlja i želi Ti zajed­
no sa mnom
Sretan Božić.

Dragi moj Julije,

ne javljaš mi se ništa i molim Te obavijesti me što je

s Agonijom i misli li je Sziffman m ontirati do konca
ove godine? Sa mnom stoji stvar tako, da ja danas
imam u planu, da se početkom druge polovice novem ­
bra krenem preko Brna, ako naš prijatelj Branko ne bi
m eđutim ostavio Brno. Kao što se čuje u posljednje vri­
jem e, on um ire od nostalgije za zagreb. bridge-partijom
i misli se vratiti na dvomjesečno gostovanje u Ljublja­
nu. U tom e slučaju Ti ćeš imati čast da me vidiš'u War-
sz. i prije božićnjeg term ina, kada smo se bili dogovara­
li proslaviti zajedno taj panonski blagdan. Svakako javi
mi što je s Agonijom da bih znao da se prem a tom e rav­
nam. Glembajevi, Agonija i Leda s tekstom izlaze u de­
cembru kao prva knjiga s 460. str. »O sebi i o lažima
oko sebe« (knjiga u kazališnoj kritici, s osvrtom na pi­
sanje o meni) izlazi isto u decem bru. N e znam prim aš li
H R = Hrvatsku Reviju. Štam pan je essay o njem. lirici
i taj bih htio da Ti pošaljem ako je (tj. HR.) ne primaš.
Inače ovdje ništa nova. Kiša, jesen, lirika, delirika, iliri-
ka, paralirika. Veselim se da ćemo se skoro vidjeti.

Pozdravlja Te Tvoj stari Fredericus

Zgb. 26. X. 931.

Kraljice M. 32.

P. S. još 10./X. pisao mi je iz Katowicza g. Bazielich

u stvari autoriziranja »M lade Mise A. T.« U putio sam
ga na Tebe jer da si Ti moj m onopolizirani predstavnik
za Poljsku.

42
 Dragi moj Julije,

moj dolazak u W. zavukao se zbog moje putnice.

Još 26. oktobra predao sam spis na rješenje, od onda ga
m eđutim još uvijek nema. Ja ću [ako uopće budem m o­
gao] preko Brna. Glembajevi su u Brnu 4. X II. fiksirani.
Ako Branko ostaje preko Božića u Brnu, onda bih se ja
pojavio na warszawskom horizontu (ili OBZORU ali ne
Dežmanovom) oko Silvestrova. O svemu obavijestit ću
Te pravodobno i konkretno: o mom kretanju i o plano­
vima. Telefonirao mi je D oka da treba vojničke stvari.
Ja ih nemam i on će ti te stvari poslati preko Minerve.
Izašlo je međutim češko izdanje Boga M arsa u prijevo­
du O tokara K olm ana u nakladi Družstvena Prace u
Pragu. O tome smo jesenas govorili, a ne znam jesam li
Ti o tome pisao. Prvo izdanje bilo je izdanje u prijevo­
du C haba: Tri D om obrana. Pučko, jeftino 15.000 pri­
m jeraka godine 1926. Drugo izdanje O rel-Chab 1930.
6.000 prim jeraka. R asprodano u dva mjeseca. To isto
izdanje Orel-Chab ponovilo se kao II Izdanje knjige
»N a Frontu«: to sam doznao tek prije nekoliko dana, i
tako opet stojim pred procesom u Pragu. Zatim je Chab
izdao bolničke stvari u posebnoj knjizi pod naslovom
»Baraka V. B« (3000 pr.), a sada je Dr. Prace štam palo
zapravo petu varijantu te knjige (u 6000. pr.) pod nje­
nim originalnim Naslovom »Hrv. Bog M ars«, ali bez
Bitke kod B. Lesne; bez Tri D om obrana. Dakle opet sa­
mi fragmenti, a radi se zapravo o tome, da je to već tri­
deseta hiljada ove knjige na č. tržištu. Kritika je (u koli­
ko je meni došlo do ruku) vrlo pohvalna, gotovo više
nego superlativna, a ako Ti bude potrebna ja Ti je m o­
gu poslati. Žao mi je da je Sziffman odgodio Agoniju.
Ako Glembajevi dobro prođu u Brnu, pisao sam Bran­
ku da bi bilo dobro da m ontira Galiciju u novoj prerad­
bi: osjećaj krivnje neće više biti kontem plativno pasi­
van u licu onog ordonanca Orlovića, nego prenesen u
lice, koje kao oficir u tragičnom sukobu sa samim so­
bom m ora da lično objesi onu babu, na befel! Razmiš­
ljajući o toj G aliciji,12 uvijek se rado sjećam one gene-
12 Krležina reminiscencija na događaj kad je Galicija bila zabra­
njena pred samu premijeru (30. XII 1920).

43
ralne probe, kad smo sjedili zajedno u parketu, a Ti si
zaplakao nad Tvojom, M ojom i Njihovom sudbinom
našeg Croatenlagera. »Croate, wo hast du den Hals-
band gestohlen«? Bečka Arbt. Ztg. počela je da objav­
ljuje u prijevodu neke moje m anje stvari, beletrističke
varijante. Svršio sam knjigu o našoj kaz. kritici pod na­
slovom: Moj obračun s njima. Trebala je da se zove »Iz
Naše Književne Krčme«, ali kako će om ot knjige biti
fotom ontaža s glavama pojedinih listova: Soc. Misao,
Jut. List, Obzor, Riječ itd. to bi taj krčmarski naslov bio
utuživ po & 52. Z. O. Š. Tako sam odustao i krstio je
O bračunom . Naslovna stranica bit će oblijepljena izres­
cima novinskim s najglasnijim parolam a kao: barun
K onrad, Diam antstein, klanjao se Bachu, konjunkturis-
ta, Pilligrili, Zagorka, patološki dronjak, gradi kuću na
Peščenici VII. 33, živi u grad. blagostanju itd. itd. 280
stranica s popisom neistina i popisom spom enutih lica.
Obnovio sam tako polem iku oko slučaja Bach-Pecija,
baruna K onrada, M aixnera, H orvatha, St. Tom ašića, K.
M esarića, Ive Brlića i svih pitanja koja s time stoje u ve­
zi. Ovo kako se danas piše o kazalištu to je delirij nepis­
m enosti i neznanja. Gostovali su Osječani (Petra Ko-
njovića) s Trilogijom u Brankovoj režiji. Jedna od nje­
govih sigurno najboljih režija, izvukao je nesretnu »Tri­
logiju« do m aksimum a: rezultat? Svi su jednoglasno ot­
klonili tu Brankovu režiju kao sasvim deplasiranu i sla­
bu. G ospari iz Obzora i Jut. Lista! Javi mi, jesi li odgo­
vorio Bazielichu i je li se on Tebi javio? K ada Sziffman
misli Agoniju? Što je s Glem bajevim a? Kako i gdje mis­
liš štam pati Ratne Stvari? Jesi li čitao moj essay o »ne­
m irim a suvr. njem. lirike? Pjesme S. K. G lasniku? Izgu­
bio sam prilično vremena na redakciju svoga »O braču­
na«, ali sada sam se i toga riješio. Glembajevi, Agonija
i Leda s proznim tekstom kao kom entarom , izlaze kao
prva knjiga kolektivnog izdanja M inerve u januaru. O n­
da knjiga eseja, a poslije Uskrsa jedan rom an kao novi-
tet. Petar Dobrović izložio je ponovno u Am sterdam u
kolektivno, a Babić, Becić i Miše u Zgbu. Posjet relativ­
no velik, a i prodali su prilično. Inače ništa nova. N a­

44
dam se skoro vidjeti Te i porazgovarati se s Tobom o
svim tim velikim i malim stvarim a iscrpno. Javi se.

Pozdravlja Te Tvoj stari

Zgb. 27. XI. 1931 F. Krleža
K. M arije 32.

Dragi moj Julije,

nakon raznih peripetija u pitanju moga passeporta

(koje su trajale u glavnom od polovice oktobra do po­
četka decembra), stigao sam konačno u Brno. Tu sam
našao Tvoju kartu. Ostajem u Brnu do poslije Nove
G odine i sprem am se u W arszawu, zato Te molim da
me obavijestiš što je s Agonijom i da li je istina, kao što
mi reče Doka, da su kod Sziffmana probe već počele?
D oka (koji se je u ostalom pokazao kao vrlo ljubazan i
sprem an i susretljiv gospodin u pitanju mog besplatnog
i gratis poljskog vizuma i izgubio na to čitavo prije pod­
ne), veli mi još i to da si mu pisao, da je nekakav drugi
teatar, mislim gradski, uzeo Glembajeve. On mi je re­
kao i za Vysochku da i ona glembajizira. Glembajevi u
Brnu imali su (po kritikam a) gotovo 100% »uspjeh«,
ako su izvaci iz pojedinih kritika potrebni, ja mogu da
Ti ih pošaljem, a isto tako i moje ratne stvari prolaze
kao roba na tržištu i u češkoj kritici vrlo dobro. To je u
glavnom sve. Branko je mnogo zaposlen, a kao regisse-
ur Glembajevih prim io je mnogo priznanja što je za nje­
ga dobro, jer mu je to bila prva dram ska režija. On Te
m nogo pozdravlja, a ja se veselim našem skorom sas­
tanku.
Do viđenja.

U Brnu 16. XII. 931. Tvoj Fridericus.

Adresa Brankova: regisseur
Lepuské Divâdlo Brno
C.S.R.

45
 Dragi Julije,

bio sam u Brnu i preselio sam se u Prag, u prvi mo-

menat iz m aterijalnih razloga, jer je Č. K. m nogo jefti­
nija od polskog zlatog (u odnosu spram D inarske baze).
Od Tebe nisam nikako mogao da dobijem odgovor ka­
da Sziffman misli m ontirati Agoniju, i koji su razlozi da
je to zapelo?
Svršio sam preradbu Galicije, koja se sada zove
»Kroatenlager«. U tri čina, prva varijanta u četiri, sa
novim licima. Od starih figura ostala je samo ona onog
aktivnog oberlieut. Mislim da je stvar dobra, i čim bude
imao u ruci prepis poslat ću Ti ga.
Šaljem Ti svoju prašku adresu i molim Te da mi od­
govoriš što je s Agonijom, a prem a tome ću ja onda ov­
dje rasporediti moje planove. Radim i svršavam roman
za M inervu koji m ora biti gotov do m arta, a zato sam se
i najviše bojao doći do Warszawe, da ne izmijenim mili-
eu, i ne padnem pod utjecaj prom jena, da se ne rastre­
seni. I Galiciju sam radio punim tem pom u jedanaest
radnih dana dva puta po tri čina iznova.
M oja knjiga »O bračun« (sa zgb. štam pom i kriti­
kom) još nije izašla: leži na drž. odvjetništvu od 18. de­
cembra. G otova je, a ne može biti štam pana i tako se to
izdanje neprekidno odgađa.
Inače se osjećam dobro. Čitam u N ovinam a (po­
ljskim) da Ti sprem aju jubilej. Kada će biti točan d a­
tum te proslave? Javi se!
Pozdravlja Te

u Pragu, 11. I. 932. Tvoj Fridericus

M .K ./P ension F lo ra/P rah a X II./F ochova-O slicka 4.

Zbraslav, 5. II. 932

Oko tri sata noću
Dragi Julije,

na Tvoje pism o od 17. I, na obje karte od 23. I. i na

kartu od 2. II • Bio sam danas poslijepodne u Pragu i

46
digao sam poštu u Pension Flori: sve Tvoje tri karte. Vi­
dim po tome da nisi prim io moje obavijesti, da sam
prom ijenio adresu! Hvala Ti na pažnji i na pozivima.
Sa mnom stoji stvar ovako: preselio sam se ovamo u
Zbraslav (10 km južno od Praga) na Vltavi, nekoj praš­
koj varijanti Podsuseda, u jed an šumski hotel na obali
rijeke, gdje sam jedini gost. Preselio sam se ponajviše iz
toga, da budem sam i da mogu da radim. Svršavam ro­
m an za M inervu (kao što sam Ti već pisao) i hoću da
budem gotov do konca februara. Sada sam svršio oko
stopedeset stranica: koliko će imati točno ne znam. Ra­
dim dobro i vrlo lagano po 18-20 stranica dnevno. I sa­
da sam radio od devet neprekidno: bio sam u Pragu, ta­
mo je Petar D obrović priredio izložbu. Sa mnom u sobi
stanuje jed n a m ala božja ovčica ili kravica, ili volek,
(koja više sliči stjenici) i leti mi oko glave, i šeće se po
ovom pism u: do te je božje kravice Strindberg držao ne­
obično m nogo: mislim da u M odroj knjizi piše d a j e od
nje uvijek očekivao poticaj, kojim smjerom da krene: a
ona kao da sluti da pišem Tebi ovo pismo, leti nepre­
kidno u smjeru Istočnom : to bi bila Warszawa. Ja bih
m ogao da dođem u W arszawu ili Varšavu koncem feb­
ruara: ja sam onda slobodan, a sada nikako ne ću da
prekinem ovaj posao jer sam dobro koncentriran, a ov­
dje je očajno sam otno, te nem a ni kavane, a poslije de­
vet je hotel zaključan kao kasarna. No da se krenem ta­
ko daleko, bojim se da neću imati novaca prvo, a drugo
ne znam kako dugo Ti ostaješ u W? Sve mi to javi, kao i
to ne bi li Sziffman dao kakve pare, pak da se ja kre­
nem u smjeru tog predujm a. Galiciju sam svršio, to sam
Ti već javio i čim dobijem od Tebe odgovor, poslat ću
Ti je. Ja mislim da je dobra i u ovoj novoj varijanti sva­
kako najbolja ratna dram a, u koliko je meni ta ratnos-
censka literatura poznata. Drago mi je da Te je O bra­
čun im presionirao: žao mi je što im a prilično štam par­
skih grešaka, a m jestimično: vrlo važnih. Da štampam
O bračun imao sam potrebu, a sada neka laju što hoće,
savršeno me više ništa ne zanim a onaj svračji zakutak.
Inače sam zdrav i dobro. Pozdravljam Te mnogo i mo­
lim Te molim Te da mi se javiš što prije. Ovaj prekid
nastao je uslijed moga preseljenja, te uslijed toga što ni­

47
si dobio moje karte. Pišu mi iz Zgba da O bračun prolazi
neobično dobro.
Pozdravlja Te Tvoj stari
Krleža

P. S.
Meni bi lično odgovaralo da svršim posljednji retouche
mog rom ana u Varšavi, pogotovo, ako tam o ima netko
tko zna da piše na stroju hrvatski. M olim Te javi mi i
to.
Tvoj Fridericus

Dragi Julije,

Odgovaram Ti odm ah, u W eber-Tkalčevićevom sti­

lu: kretom pošte. Čim svršim rom an, a to će biti najkas­
nije za osam dana, otputovat ću u W arszawu, a dan do­
laska13 javit ću Ti pravodobno. Prepis rom ana naravno
da ću honorirati, i u Pragu sam te prepiše skupo platio,
a platio bi opet skupo da ih tu dam ponovo u prepis, i
to još vrlo loš.
Veselim se dakle skorome sastanku. Nemoj zdvajati,
strpi se. Nosim masu rukopisa, i pjesam a i proze: za do­
sadne večeri po našem starom običaju m nogo posla
(dosadnog) ali zato zanimljivog!
Pozdravlja Te Tvoj

u utorak, 9. februara 1932. Fridericus

popodne 2 h .l5 ’

Dragi Gjulije,

pokušao sam Ti telefonirati, ali nisam dobio spoja.

Pozvala me je još jučer gospođa N alkow ska da s nje­

13 M. Krleža stiže u Varšavu 17. veljače 1932. i ostaje do 31. svib­

nja 1932.

48
nom m ajkom i s njom odem na nekakvo njihovo dobro
u okolini Varšave, kako se zove, ne znam. Vratit ću se
oko pet poslije podne te prem a tom e ne mogu biti da­
nas kod Tebe na ručku i molim te da tu m oju ispriku
uzmeš kao form alnu likvidaciju našeg današnjeg ručka!
Bit ću kod Tebe na veče kao obično na večeri. U slučaju
da si okupiran (iz meni nepoznatih razloga) ostavi mi
glas kod Post [zvoni].
Do viđenja
o podne pozdravlja Te Krleža
8/5 32

Dragi Julije,

stigao sam dobro, noć je bila neobično hladna. Beč

je dosadan kao i obično: grad koji je ostao neopisan i
književno neostvaren. Bedast i gemütlich.
Zahvaljujem Ti na gostoprimstvu i pozdravlja Te
2. ju n a 932. Tvoj Krleža

Dragi Julije,

još sam u Beču i večeras putujem u Pariz. Pozdrav­

ljam Te u dvije riječi, čim stignem javit ću Ti se. Uredi
molim Te onu pošiljku za Lavov Berta Hirsch 50. zl. a
ovom pism u prilažem nam iru na tih 50 zl. jer sam ja tu
svotu ovdje primio.
7. ju n a 932. Zdravo. Tvoj Krleža

Dragi Julije,

pišem Ti konačno iz Pariza, gdje sam bio davno, pri­

je devetnaest godina. Čudno je to gledati ulice i kuće na
istom mjestu s očima koje su na žalost devetnaest godi­
na starije i ništa se nije izmijenilo, a u glavnom ipak iz­
mijenilo se je sve i ostarilo devetnaest puta. Bečku moju

4 - K R L E Ž IN A PISMA 49
kartu nadam se da si prim io i pism o s nam irom na 50
zlotyh.
Ti si po svoj prilici već u putnoj groznici i sprem aš
se dom a, da ostaviš Pahulske i Šniadecke. Prilažem Ti
parišku adresu i još Ti jedanput zahvaljujem na gostop­
rimstvu.
Do viđenja
Tvoj Krleža
10. ju n a 932. u Parizu

M. K. Pariš XV.
Rue de la Convention 16/bis
Hotel Ceres
Pozdravlja Vas m nogo
Bela

Dragi Julije,

zahvaljujem Ti na Tvojoj karti. Nisam imao vrem e­

na da se oprostim s Tobom , i tako sam u Bgdu već tri
tjedna, okupiran poslovim a oko »D anasa«, te ne znam
gdje mi stoji glava. Sve to trčkaranje, to pretpripravno
dogovaranje, osiguravanje tzv. kredita, gubljenje vrem e­
na po štam parijam a, taj posao oko same stvari, sve to
mnogo je napornije nego samo pisanje teksta. Čovjek je
tu i organizator, i štam par, korektor, adm inistrator, taj­
nik, urednik i saradnik u jednom licu. Veseli me da će
napokon Agoniju agonizirati u Warszawi, ali moram
priznati, da se bojim Potocke kao Laure. Javi mi, ako Ti
nije teško, kada misle tam o to igrati? U Bgdu znaš kako
je. Vrlo važno! D obar dan! Kako ste? Vrlo važno! Prav­
da! Politika, Škembići i čorbast pasulj s pastrm om ! Pi­
šem ti u svojoj redakciji u ulici Zm aja od N oćaja: tri so­
be, dva balkona, košava u dim njaku, a na blatnoj du­
navskoj žutoj (svijetložutoj) vodi (koja izgleda kao dječ­
ji proljev) jedna lađa, trula građa, potopi se lađa. Ovo
je Gheto gdje ja stanujem , dorćol, dorćolska posla, u

50
sjeni džamije i perzijskog poslanstva, bog nas blagoslo­
vio nas bijedne singidunum ce i hadram autovce.
M nogo Te pozdravlja Tvoj

Bgd. 16. X 933. Fridericus

Hotel Royal, Ulica Kralja Petra 56.

U Beogradu, 3. novem bra 1933.

Dragi Julije,

nisam Ti se javljao preokupiran poslom. Prvi broj

našega časopisa izlazi po svoj prilici koncem novembra,
i sada radim m nogo te u glavnom i ne znam gdje mi sto­
ji glava, a i sam vrlo dobro znaš kakve su to gnjavaže.
Što se tiče Papierkovskoga, on se je bio obratio na
mene prije dvije-tri godine, ali sam ga ja bio uputio na
Tebe, a Ti si, ako se ne varam , s njime stvar likvidirao.
Ja s Papierkovskim nisam poslije izmijenio ni jednoga
pisma.
Za naš list je ovdje veliki interes, imamo i redakciju
i ja sada pišem Tebi ovo pismo na U nderw oodu »Da-
nasa« u sobi glavnoga urednika u Zm aja od N oćaja uli­
ci 10, a kako mi je to drugo ili treće pismo u životu, uči­
nit ćeš mi veliko zadovoljstvo, ako ga budeš čitao s isto
toliko pažnje s koliko sam g a ja truda napisao. Čim iza­
đe prvi broj poslat ću Ti ga. Pozdravi m nogo gospođu
N .'4 kojoj ću isto tako poslati »D anas«.
Javi se! M nogo Te pozdravlja Tvoj

Adresa: Fridericus
Hotel Royal,
Ulica kralja Petra 56.

14 Inicijal N. mogao bi se odnositi na književnicu Zofju Nal-

kowsku.

4* 51
 Dragi Julije,

Tvoje pismo od 28. XI. 33. (kojim mi javljaš da si

bio na predstavi Agonije (20 toj) i Tvoje dvije dopisnice
i to onu od 28. X II. 33, i 13. I. 34. prim io sam tek jučer
21. I 934. povrativši se u Beograd. Još koncem novem ­
bra, obolio sam od prilično jake gripe, kao rekonvales­
cent sam otputovao u Zgb početkom decem bra i odm ah
sam u Zgb legao od teškog napadaja ischiasa i tako je
došao Božić. Tvoja preporučena pism a su mi slali za
mnom, te sam tako dobio sve recenzije i m nogo Ti za­
hvaljujem na pažnji. Pom utnjom m eđutim , jednog ho­
telskog sluge, ostala je jedna partija moje pošte kod nje­
ga u ličnoj pohrani, i tako se je stvar kom plikovala, a
sada se je i rasplela. Kako nisam znao što se s Tobom
zbiva, a od Tebe nisam dobio za čitavo ovo vrijeme ni
slovo, nisam mogao da shvatim zašto mi ništa ne javljaš
o Agoniji. Ja sam Ti se posljednji puta javio koncem
novembra. 13. I. pitaš me što da radiš sa Szyfmanom?
Ako postoji ugovor na 5% onda da uzmeš 697 zlotyh, a
ako ugovor po njemu nije održan, ako je on igrao stvar
poslije ugovorom fiksiranog term ina, ako dakle ugovor
nije punom oćan, onda postupi po vlastitoj odluci, samo
Te molim da stvar požuriš, iz raznih razloga. »D anas«
sam Ti poslao preko Legacije, i molim Te javi jesi li ga
prim io? Ako nisi, poslat ću Ti ponovno preporučeno.
»D anas« prolazi izvrsno, prvu smo nakladu 1. broja u
glavnom iscrpli u 3 nedelje. Samo u knjižaram a u Zgb i
Beogradu prodano je oko 1000 egzem plara, a u provin­
ciji oko 300. Rekord. Javi se molim Te odm ah, ali i m o­
lim Te da me ispričaš zbog ove stanke, ali ja nisam kriv.
Što da radim s onim danskim novinarom ? Ti mi javljaš
da on ostaje u K openhagenu 3 nedelje, da šaljem ruko­
pis za njim bilo bi bespredm etno!?
M nogo Te pozdravlja Tvoj stari F.

U Beogradu, 22. januara 1934. Hotel Royal, Kralja

Petra 56.

52
 Dragi Julije,

Čekam na Tvoj odgovor već mjesec dana, a kako od

Tebe nema glasa, a iz Zagreba mi javljaju da si pisao S.
Bat.,ls da Ti ništa ne odgovoram , to zaista ne mogu da
shvatim koje su se više sile odlučile da sm etaju našem
poštanskom spoju (da tako kažem). Poslao sam Ti od
mog posljednjeg pism a: knjigu Legende i knjigu Simfo­
nije preko Minerve, 1. i 2. broj časopisa »D anas« preko
adm inistracije lista, jedno preporučeno pismo oko 20.
januara i jedno obično početkom ovog mjeseca, a na
sve to nemam odgovora.
Objasnio sam Ti: da sam bio bolestan u Zagrebu, da
sam ležao prije toga u Bgdu od prilično teške angine,
da je Tvoja pošta decem barska dospjela u moje ruke
tek u februaru, da mi javiš što je sa tantijem am a, da ni­
sam prim io od teatra poljskog nikakav acto, što da ra­
dim s pozivom za Dansku, itd. itd.
Pišem Ti ovo pismo u nadi, da se sva ta korespon­
dencija nalazi negdje u poslanstvu, a ako nisi prim io ni­
šta molim Te da me obavijestiš, kako bih mogao da ur­
giram preko pošte za reklam irana pisma. Ja sam zdrav.
Danas ide dobro. Molim Te javi se odm ah.
M nogo Te pozdravlja Tvoj
J £ r ]

U Beogradu 16. februara (1934)

adresa: M. Krleža, Časopis Danas

Kralja Petra 59.

Dragi Julije,

- sivo, dosadno, oktobarsko poslijepodne, s dalekim

klopfanjem tepiha, sa »vazduhoplovnim napadom «
(kao predigrom ), pred selidbom , sav u prašini i u gomi-

l! Batušić, Slavko (Novska, 1902 - Zagreb, 1979), književnik i re­

datelj.

53
lama knjiga, žalostan, gotovo m elanholičan, pozdrav­
ljam Te i zahvaljujem Ti na pažnji i na usluzi koju si mi
iskazao poslavši mi Studickog, koga sam sa zahvalnoš­
ću prim io, razrezao i prolistao ne imajući vremena za
čitanje između Blitve i hiljadu drugih (sličnih) pustolo­
vina. Bela je otputovala u Split (na turneju) i tako sam
ostao »sam i ostavljen« da sredim svoje knjige ne im a­
jući pojm a da su knjige takva napast - kad nemaš nova­
ca da ih vežeš, a nemaš energije da ih baciš kroz prozor
i nemaš kupca da ih prodaš, a sve izgledaju suvišne, a
onda je čovjeku ipak žao da se odvoji od tog prljavog
papira, kojim se bori protiv prolaznosti »à travers des si­
ècles«.
Ovdje kod nas sve dosadno kao u Blokovoj pjesmi o
provinciji: »fonar i apteka«, Lazica M arković je napi­
sao knjigu o hrvatskom pitanju, a zlatousti Miško Ra-
došević ima (kažu) kraj Rimskih Toplica dvorac sa 28
soba, Našički proces traje, hrvatska zastava je zakonom
dozvoljeno sredstvo kojim se od sada može m anifestira­
ti rodoljubni zanos, svi ro- i dom oljubi postali su pro-
-dom oljubi i u glavnom : blago nam a koji smo imali čast
da se rodim o »m eđu nam a« (entre nous): kakvi smo,
takvi smo, svoj smo, pak svoj k svome i lijepa naša pu­
na flaša, ko p ro t’nam a s njim h ajd ’ pod pete I. H. K. K.
i G. T. S. V. D. D. u Zgbu podnačelnik Krčelić! Zdravo!
M nogo Te pozdravlja Tvoj

U Zgbu, 19. listopada 1935. Krleža

Još uvijek u Kraljice M arije ulici 32.

Od 5. novem bra: M ihanovićeva 16. II.
m: nema broja.

Split, 10. XII. 936

Dragi Julije, prim io sam Tvoju kartu i čim stignem u

Zgb javit ću Ti se opširnije i svršiti sve što je potrebno u
stvari porodice Glembay. Tu sam već deset dana i osta­

54
jem do 17-tog decem bra. Ovdje je sunčano, vedro i top­
lo.
M nogo Te pozdravlja Tvoj
Krleža

Frascati, 10. ju n a 1937. Evo me u Rimu, gdje već drugu

nedelju rimujem. Jutros, na polasku za Frascati došla
mi je poštom iz Zgb (preko Slavka) Tvoja Adresa i tako
Ti se javljam sa zakašnjenjem , što ne znači da sam Te
zaboravio. Do viđenja u Zagrebu.
M nogo Te pozdravlja
Tvoj Krleža
Pijemo Frascati u Vaše zdravlje! Vaša Bela K.

Dragi Julije,
pozdravljam Te iz Fjorencije, za koju moram pri­
znati da spada m eđu veće deziluzije mog putničkog ide­
alizma. N adam se stići Te u Zgbu.
Zdravo.
U Firenci, 4. VII. 937 M. K.

Pozdravljam , Bela

R A Z G L E D N IC A 16

Dragi G yula,"

pišem Ti sa terena bivšeg corpus-separatum a, s ove

nagodbenjačke krpice, zbog koje se kod nas prolilo pri­
lično m nogo tinte, iz grada D ežm ana Ivana, Tvog lju-

“ Na razglednici je portret G. D’ Annunzija, što je relevantno za

sadržaj Krležina teksta.
17 Gyula je Benešićevo ime u madžarskoj transkripciji.

55
bimca, iz grada Frana Šupila i Gjiva D ’Annunzia, i po­
zdravlja Te mnogo
Tvoj
13. VII. 939 m . K.
M argaretinje
Pozdrav, Bela

Exp. M arijan Stilinović, Borba, Beograd

Dragi moj Julije,

otputovao sam iznenada i nisam imao prilike (teh­

ničke) da se oprostim i tom te prilikom molim da to uz­
meš na znanje kao ispriku form alne naravi. Pišem Ti
(na brzu ruku - dvije-tri riječi) o jednoj konkretnoj
stvari.
Bilo bi potrebno da se napiše pregled datum a kako
slijede kalendarskim tokom od 1. jan u ara do Silvestro-
va i da se u okviru ovakvog kalendarskog pregleda po-
pišu svi kulturno-historijski, književni i politički datumi
naše (hrvatske) historije od početka do danas. Odgovori
mi, molim Te, u načelu, bi li Ti bio voljan da se primiš
toga posla? H onorar iznosi četiri hiijade dinara. Odgo­
vori mi na adresu: M arijan Stilinović, uredništvo »Bor­
be«, Dečanska 31, za M. K.
Mnogo te pozdravlja

Beograd, 1. 2. 946. M. Krleža

Dragi moj Julije,

na Tvoje pismo od 4. II. 46 u stvari kronološkog

pregleda kulturno-historijskih i političkih datum a
(hrvatskih) bilo bi potrebno da se taj posao svrši na ba­
zi enciklopedija i n. pr. zbornika »Znam eniti Hrvati«
etc. i da to budu samo glavni dom inantni udari našeg
bubnja ili gonga ili truba u sinfonijskoj poemi naše kul­
ture: »Die Paukenschlage in der Simfonie«. Takav po­

56
sao ne bi bio vezan na biblioteku nego na Tvoj ilirski
kabinet. Ako Ti međutim ne odgovara, mislim da bi bi­
lo najbolje da pišem Slavku B. Sto se tiče knjige N. Ni-
kolića18 obavijestit ću Te tek pošto budem dobio odgo­
vor od NZH. Ja sam tam o bio ugovorio honorar za
Tvoju redakciju i ako se ta stvar (u koju si Ti već uložio
jedan dio svoga vremena) vrati njim a ne znam kako će
se riješiti pitanje honorara. Ja nisam imao prilike da Ti
se javim.
Ostaj mi zdravo, stari moj supatnice u kostobolji

Pozdravlja te Tvoj
8. II. 946 Beograd M. Krleža

M. K. Kneginje Perside 76
(kod M ilentija Popovića)

Mnogo Te pozdravljam iz daljine od 200 stoljeća,

9. V. 950. M. Krleža
M ontignac

17. III. 1956.

Dragi Julije,

Primio sam Tvoje pism o u predvečerje M artovskih Ida,

i koliko god to nije ni u kakvoj vezi s Tvojim honora­
rom, sjetio sam se da je m inulo ravno dvije tisuće godi­
na od političke likvidacije Julija Cezara, koga su ubili
zapravo M onarhiste, slavljeni vjekovima potpuno krivo
kao republikanci. Pitanje Tvoga honorara dao sam ad
referendum m jerodavnim faktorim a u Akademiji i ne­
tom dobijem izvještaj o stanju fakata obavijestit ću Te.
Srdačno Te pozdravlja
Tvoj M. Krleža
18 Riječ je o knjizi Jasenovački logor liječnika Nikole Nikolića ko­
ju je objavio Nakladni zavod Hrvatske 1948.

57
 M ILA N U BOGDANOVIĆU

Dragi moj B,

u očekivanju Tvoga pisma s korekturam a nisam Ti se

javio i ovo Ti pišem strogo poslovno, u dvije-tri riječi.
Šaljem Ti:
1) članak Bogd. o mrtvima u M atici srpskoj. To da uđe
ekavštinom, a ti preradi mjestimično, ako misliš da je
potrebno, bez potpisa.
2) dodatak za članak B. Gavelle o režiji, kao uvod u nje­
gov članak. (Mislim naknadno da je dobro da se njego­
vo ime javi već u prvom broju)!!
3) K njige u Rusiji (ako je potrebno)
nisam
4) N ajnovija anatem a moje malenkosti.
zado­
5) N ekrolog o Loosu. (ako je članak o Loosu,
voljan
što si ga prim io, po Loosa negativan, onda
samo ovaj moj nekrolog štampaj!)

Sjutra poslat ću Ti poštom ekspres:

- o am sterdam skoj Internacionali (od mene)
- o Roerichu (jednom ruskom hohštapleru slikaru, koji
se sprem a k nam a u pohode)
- o zagrebačkim časopisima, pregled.
M oju studiju o književnom prepisivanju razradio sam,
ona je zauzela »ogromne« dimenzije, prevelike za ovaj
prvi broj, po svemu već preopterećen, isto tako i nekro­
log o Čerini. Šaljem Ti u prilogu jed an egzem plar za­
grebačke pretplatnice. Molim Te da se m aterijal adresni
sredi, da se adrese polagano prepisuju, jer ćemo pro­

58
spekte poslati paralelno s prvim brojem , da ne zakasni­
mo ! M olim Te obavijesti m e ka ko stvar s tim e stoji! Ov­
dje su akviziteri počeli da skupljaju pretplatu i to dobro
ide. D okum ente o sebi i svojoj građanskoj ispravnosti
šaljem sjutra. Novce sam primio. Javi se tako Ti gospo­
da, da ne zakasnimo. Za drugi broj dogovorio sam u
glavnom m aterijal za 80 stranica ovdje. Treba misliti na
treći broj.

Zdravo, Tvoj stari Krleža

u ponedjeljak 11. decem bra (1933)

P.S. Agonija u Varšavi igra se već mjesec dana nepre­
kidno svakoga dana u seriji, pak nije propala kao što je
meni izgledalo!
P.P.S. pozdravi M arka1 i sve ostale i M aslačeka.2

trećeg jan u ara (1934)

Dragi moj Bogdanoviću,

tek sam danas poslije podne prim io Tvoje pism o od

prvog januara, isto su tako brojevi naše revije (300 ko­
m ada) stigli danas poslijepodne. U dvije riječi: tehnička
oprem a je što bi Poljaci rekli »pierwsza klasa«, a sa
sadržajem nisam zadovoljan već od početka. Treba m e­
đutim uvažiti sve okolnosti, spoznati sve naše vlastite
krivnje i uznastojati da drugi broj bude 100% bolji. Niti
taj prvi broj nije baš tako slab (pogotovo u relaciji des­
noj ili lijevoj), a da osim ovog teksta koji je sada objav­
ljen ima još jedan tabak prikaza knjiga i aktuelnih tem a
bio bi m nogo bolji. Zahvaljujem Ti u ime pedesetpos-
totnog m oralnog uredničkog šefredaktorskog autoriteta
na svemu, jer znam i vjerujem koliko si se izmučio, na-
trčao i naznojio. Osjećao sam da nešto nije u redu, i do­
bro je da mi nisi javio kom plikacije s popisom , jer bi se
bio još više iznervirao. I plakat je u Politici vrlo dobar.
1 Ristić, Marko
1 Masleša, Veselin

59
Javi mi, kakav je odziv, kakvo raspoloženje, što se go­
vori, misli i laje? (Bojim se da Tvoj članak o teatru ima
nekoliko pravno utuživih verbalnih injuria!) Tvoja knji­
ževnost danas, da je ilustrirana s dva-tri konkretna pri­
mjera bila bi mnogo jača. A. C.J novela je slaba. Masla-
čekov prikaz M arksa dobar, o dugovima predug. Piši
mi što je s Nazorom i molim Te vrati mi njegov rukopis
o jedanaestercu, što sam Te molio još preko Vranešića,
ali si u poslu oko svršavanja lista zaboravio da mi poša­
lješ, a stari me urgira! Molim Te isto tako: pošalji m i to­
čan popis rukopisa koje im aš i materijala što je složen.
Ja ću Ti svoje rukopise poslati do desetoga. Primivši
300 egzemplara »D anasa« ja sam ih odm ah raspačao, i
molim Te odm ah još dvije stotine, ali svakako zapakuj
bolje, jer su ovi paketi došli prilično oštećeni! O tome ti
sjutra šaljem depešu. Šaljem Ti u prilogu prvu partiju
pretplatnica i molim Te da se točno uvedu u kartoteku.
Svim tim pretplatnicim a (osim četvorici, naznačenim
crvenom olovkom) bit će broj uručen preko m ene ovaj
puta i tako neka se naznači, da se to zakašnjenje po m o­
gućnosti što više smanji, a februarski broj poslat će im
se izravno od administracije. Sa Zagrebačkim knjižara­
ma radim preko Minerve, jer je to za ovaj broj mnogo
jednostavnije. Sjutra, poslat ću Ti pismo za*

u ponedeljak 15. I (1934)

Dragi M. Bogdanoviću,

šaljem Ti dva obračuna, obadva od akviziterke Vere

Škorićeve, zajedno sa priznanicam a i uplatnicam a, kao
dva priloga. Prvi od 6. I 1934. na 1010 dinara, a drugi
od 14. I 855 d. Novac na moj obračun! M odre potvrde
bez pretplatnice im aju svoju potpisanu pretplatnicu u
administraciji, kam o sam j e već prije poslao. Najbolje
je da se u kartoteci za svakog pretplatnika zavede po
jedna kuverta, da se svi podaci i dokum enti o jednom
pretplatniku mogu pregledno čuvati.
3 Cesarec, August
♦Napomena: Završetak pisma zagubljen.

60
 Naša pisma su se unakrstila, čekove sam prim io i
odm ah poslao dalje, a čekao sam prilično dugo. D ola­
zim najkasnije dvadesetoga da Ti pom ognem , jer znam
da si pretrpan poslom . Što je sa prospektim a? Što je i
kako je s rukopisim a? Javi mi što misliš o Amsterda­
m u? Ja bi mu dao jedan neozbiljniji naslov, kao »pre-
potopne varijacije« ili »diluvijalne varijacije«, ili »bro­
dolom i bez happy enda« ili »am sterdam ske varijacije«
ili nešto slično, kao grom ovod, (grom obran po Vinave-
ru), da spriječimo naslovom udarac eventualne munje.
N adam se da će drugi broj biti bolji od prvoga, ali još
uvijek nije to ono što bi trebalo da bude. Meni će ne­
krolog o Georgeu ispasti nešto veći nego što sam mis­
lio, tako da Lunačarski otpada za ovaj broj, jer neću da
ga sprčkam , a i tem a je važna i delikatna.
Javi se. Javi mi kako tam o prolazi D anas? Imam im­
presiju, kao da je nešto zapelo.
M eni ovdje treba još 300 komada i to molim Te p o ­
šalji mi odmah, da bi mogao rasporediti prije svog od­
laska za Bgd. To će svega biti za Zgb 1250 za prvi broj,
što svakako nije malo.
Pozdravi M arka. Što on radi? Izradio sam nacrt te­
ma i sadržaja za slijedeće brojeve, jer sada je već m ar­
tovski na dnevnom redu, a s njim svršava i prva knjiga,
koju ćemo vezati i prodavati posebno.
Javi se.
Zdravo. Tvoj Krleža
P.S. D anas sam prim io 40 »D anasa« u potpuno ruinira­
nom, blatnom i zaprljanom stanju. Ne znam odakle su
dolutali i na koji račun, kakva je to četa?

Dragi M ilane,

očekujem od Tebe obećano pismo i molim Te javi

se, jer smo svi ovdje u potpunoj neizvjesnosti, a nekima
(meni ne) ne izgleda ta neizvjesnost beznadnom . V.
Gluvi je bio ovdje na proputovanju i ja sam mu dao
3000 d na račun naše mjenice. U dvije riječi molim Te
još i ovo: paralelno s ovim pismom poslali smo na adre­

61
su Petra Dobrovića rukopis moje knjige: Evropa D a­
nas, kao što je Vasek4 za svog posljednjeg beogradskog
boravka bio dogovorio i ja te molim da učiniš po dogo­
voru sve da se taj p araf što prije svrši jer rukopis treba
da ide u štam pu. Moj moral je u glavnom dobar, radim
i sprem am se na veće pothvate, a mislim da bi trebalo
sprem ati rukopise u svakome slučaju. Javi se, stari Vuče
Vučkoviću,5 stavi se u vezu s Petrom, koji će Ti reći sve
što je potrebno. Štampali smo i prospekte i tako stojimo
opet pred novim pothvatim a.
Selenu, gospođu mamu i Tebe m nogo pozdravlja Tvoj

25. I 5h pop. Zgb. (1934) stari i iskreni Krleža

Dragi M ilane V. B,

na Tvoje posljednje pism o nisam Ti odgovorio iz m no­

gih vrlo zapletenih razloga što ćeš ih razabrati iz pisma
gospođe A. Prije svega bio sam u poslu, odležao sam vi­
še od tri nedelje od teškog kostobolnog napadaja, a
osim toga A-ovi6 su bili u Švicarskoj itd. Kako su se sa­
da A-ovi vratili, a mene je moja kostobolja nešto popus­
tila bilo bi logično da sada što prije dođeš u Zgb, ali ka­
ko sam ja vezan lično na rok do početka maja, te se
nadam preko aprila raditi neprekidno, mislim da bi bilo
najzgodnije da odgodiš svoj dolazak do početka maja.
Toliko stvarno u dvije tri riječi, kao popratno tum ače­
nje uz pism o gospođe Irine,7 a ovih dana, čim stignem,
javit ću Ti se opširno. Bilo bi dobro da se zaplet sa
štam parijom Zadruga Zemlj. Saveza što prije privede
kraju i da me o tome obavijestiš što prije.
Pozdravlja Te Tvoj M. Krleža
M nogo Vas pozdravlja Vaša Bela

4 Bogdanov, Vaso
5 Krleža je Bogdanovića tako nazivao po ocu Vučku.
* obitelji Aleksander
1 A leksander Irina, Kunjina

62
 D ragi m oj B ogdanoviću,

pišem Ti poslije duže pauze, a nije ni potrebno da Ti

objašnjavam potanko koji su sve to razlozi te moje du­
gotrajne, mučne i neugodne šutnje, koja je samo jedan
od m nogih sim ptom a tog našeg zajedničkog, m omenta-
nog neugodnog, dugotrajnog, i m učnog stanja u kome
živimo već više od mjesec dana. Pravo da Ti kažem,
dragi Vučkoviću, ja Ti se ne nadam u uspjeh naših in­
tervencija. Uvjeren već prilično dugo o ništavnoj ništi-
čavosti samoga sebe u svem tom našem današnjem zbi­
vanju, ja sam se samo jedanput više uvjerio da sam
savršena nula ili ništica, predrasuda, fantom ili kao što
si Ti rekao u svom posljednjem pism u: muha!
Padaju kiše (kao u svim mojim novelam a), bio je ovdje
M arko sa Ševom8 nekoliko dana, otputovao je sinoć, od
Tebe očekujem svakoga dana vijesti, kao pismo sa ne­
kog brodolom a, a znam dobro da su lađe potonule i da
je očekivanje pošte od utopljenika jalovo, no ja svejed­
no čekam i tako ne radim ništa, živim u pospanoj letar­
giji i već je eto i treća nedelja m inula od moga povrat­
ka. Trebalo bi da radim, čeka me m nogo posla, ne da
mi se pisati jer sam uvjeren d a je svaki napor jalov, neu­
godno je uopće i jedini moj program sada je očekivanje
Tvoga dolaska. Šta je sa Selenom? Piši mi jeste li obavi­
jestili pretplatnike, a M arkova ideja da pošaljete šifove
na predcenzuru nije loša! Pokušajte, kao da se ništa ni­
je dogodilo! Ja doduše ne vjerujem mnogo, ali možda
ipak.
Očekujem da mi javiš rezultat Tvog posljednjeg razgo­
vora sa B.9 jer najposlije u tih mjesec dana već je i on
mogao da uvidi da se nitko ne drži njegovih sugestija,
ako ih je uopće dao, u šta isto tako sum njam pošto mi
nem am o razloge da bilo kome vjerujem o. Svejedno.
Ovako ili onako, mi smo još živi i treba da radim o da­
lje. Javi se! Ako ti je neugodno pisati (jer nemaš što) a
Ti mi javi to da nema ništa, pošto ja očekujem od Tebe

8 Ševa Ristić, supruga M arka Ristića

’ Vjerojatno Bogdanov, Vaso

64
vijesti neprestano, jer je neizvjesnost još nesnosnija ne­
go i najnegativnija izvjesnost.
Sve prijatelje pozdravlja, a Tebe srdačno i toplo

5. ju n a pop. 5h (1934) Krleža

Dragi moj Bogdanoviću,

pišem Ti ponovno i očekujem od Tebe odgovor. Ideja

da se šifovi pošalju na predcenzuru (za koju mi danas
M arko javlja da Ti je saopćio) dobra je i ako je usvajaš
molim Te pošalji tih nekoliko preostalih i još necenzuri-
sanih šifova kao eksperimenat, m ožda će ih primiti.
Osim toga nemam od Tebe glasa što je sa kom pletim a i
tom ovim a u tamnosivom novom platnenom povezu što
smo ih dali u posao nekako pred moj polazak. Bilo bi
dobro, ako taj posao nije svršen, da se što prije svrši, da
se kom pleti što prije razašalju knjižaram a u Bgdu i
Zgbu i po unutrašnjosti. Ja ih u Zgbu trebam odm ah
oko 10, a za Sarajevo isto tako imam 10 narudžaba te
ću Ti tu sarajevsku adresu odm ah poslati čim je dobi­
jem. Molio sam Te (po M arku) da mi pošalješ Bonifači-
ćev rukopis o Ikaru, jer me gnjavi pak treba da mu ga
predam što prije. Što radiš? Kakvi su Ti planovi? Javi
se. Očekujem od Tebe glase i mnogo Te pozdravljam .
Pozdravi sve svoje, a naročito Selenu, a ako vidiš koga
od naših pozdravi ga isto tako mnogo.
6. juna 1934. Tvoj Krleža

Dragi moj Bogdanoviću,

primio sam Tvoju depešu i Tvoje pismo. Odgovaram Ti

preko Petra koji se danas vraća u Bgd. Trajno sam i je d ­
nako neraspoložen: depresija, više m oralne naravi, ali
prilično intenzivna. Ja ne vjerujem u te njihove trikove i
mislim sve ako se i budem o vratili na predcenzuru da
smo ipak otpjevali našu ariju. Ove šikare koje nas čeka-

5 - K R L E Ž IN A PISMA 65
ju (neizbježno) i sve to u toj novoj rundi (danas još pot­
puno hipotetičnoj) sve to više neće biti stanje od 1-4
broja. Svejedno očekujem od Tebe svakodnevno pismo
i obavještenje ili depešu, a glasa nema, a eto već je ne­
djelja dana što sam u Zagrebu. U ovim malim prilika­
ma, sivim sam oćam a, uvijek jednim te istim krčm ama, u
ovom hijenskom kavezu, u moralnim tjesnacim a, u
ovim bezizlaznim jadikovcim a, sa mrakom oko sebe i u
sebi (Sic! to je pesimizam) očekujem Te u svakome slu­
čaju da dođeš, da se porazgovorim o i dogovorim o (ako
se brodolom pokaže definitivnim) da se vidimo stari
druže i prijatelju.

Pozdravlja Tvoju gospođu majku i Selenu,

a Tebe naročito
Tvoj Krleža
u subotu oko 11 h prije podne (1934)

Dragi moj Bogdanoviću,

ne javljaš mi se i ja naslućujem i pretpostavljam , upra­

vo znam i ne sum njam da su te neizvjesnosti jednako
mračne i negativne, da nemaš ništa konkretno da mi ja ­
viš i da tako odgađajući iz dana u dan svoje pismo, gu­
biš na vremenu, ono protiče, a jedno se pitanje javlja
pred nama sve jasnije da treba zatvoriti dućan i činjeni­
cama pogledati u oči, kakve su da su, takve su i najpos-
lije naše su.
Pišem Ti i ovo Ti pism o nosi naš saradnik Kikić Hasan
koji me je molio da Ti u njegovoj stvari napišem nekoli­
ko riječi što sm atram da je suvišno jer ćeš mu i onako
učiniti sve što budeš m ogao, a u njegovom slučaju da se
premjesti u Karlovac m ožda da će mu biti potreban
Tvoj savjet na koga da se obrati i kako.
Javi se, stari druže, jer žedno očekujem od Tebe vijesti i
nadam se da ćemo se doskora ipak i unatoč svega, vi­

66
djeti! Piše mi M arko iz Vrujaca i on bespom oćno la­
mentira i nariče biblijski u samoći i očaju.
Zdravo, Tvoj stari
Krleža

19. VII 7h pop. Zgb. (1934)

U slučaju da se sprem aš u Golnik javi to točno unapri­

jed da bismo taj Tvoj prolazak kom binirali sa Celjem,
gdje će naš prijatelj biti od prvog do 14. augusta, a ja si­
gurno između prvog i sedmog.
Kako ide Seleni? Kad joj pišeš isporuči joj moje po­
zdrave, a ne zaboravi isto tako pozdraviti gospođu m aj­
ku!

Dragi Milane,

pišem Ti, a Vasek koji putuje večeras u Bgd predat će

Ti ovo pismo. Poruka koju nam je donio od Tebe Ha-
san K .10 digla je naše raspoloženje, m eđutim po Tvojoj
šutnji i po poruci koju mi je donio dr F. izgleda da se
stvar ne miče s mjesta. Posavjetuj se s Bogdanovim, pre­
gledajte stanje fakata i odlučite se, jer najposlije evo sti­
že jesen, a u ovim odgađanjim a punim neizvjesnosti ne
bi bilo dobro da ostanem o pasivni. Sa svim vašim pred-
lozima i eventualnim zaključcima ja ću se (dakako) slo­
žiti, a u tom slučaju ako se budem o odlučili za likvida­
ciju treba pozvati i M arka da čujemo i njegovo mišlje­
nje.
Ja putujem sjutra u Novi Vinodol i tam o ostajem do 15.
eventualno do 20. augusta. Pišem Ti to zbog obavješte­
nja, jer ako misliš (kao što mi reče dr F.) u Golnik, ja
sam izmijenio svoj program i neću s njim u Celje nego
eventualno tek poslije 15. augusta a bilo bi mi vrlo dra­
go da se vidimo, a to bi bilo (mislim) i potrebno.
Javi se na moju adresu: Novi Vinodol, Glum ački Dom.

10 Kikić, Hasan

5* 67
Pozdravi sve poznate, Tvoju gospođu majku, a Tebe
m nogo i toplo pozdravlja
Tvoj Krleža
1. augusta 934. poslije podne oko tri.

Dragi moj stari druže,

evo Ti pišem po drugi put, a ovaj puta na adm inistraci­

ju našega (još uvijek) prividno (barem) živog časopisa.
Sve te kom plikacije oko Tvog proputovanja u augustu
objasnio sam Ti u svom posljednjem pismu, a mislim
da je suvišno da Ti ponovim kako mi je žao što se ovaj
puta nismo mogli sastati. Ja sam se vratio iz Novog, a
što se tiče naših planova svakako je potrebno da prodis-
kutujem o situaciju, a bilo bi dobro kada bi i M arko bio
prisutan. Ja ponavljam što sam Ti preko Vaseka (i pis­
meno) već poručio: ja sam za ideju književnog alm ana­
ha bezuslovno, ali mislim da bi bilo najbolje da se u to­
me slučaju spremi jedan fond od prihoda koji bi skupili
na temelju predavanja, jer izletiti ponovno u slijepu ne­
izvjesnost ne bi imalo mnogo smisla. Glede svega toga
predlažem Ti naš sastanak za prvu polovinu septem bra
(jer ne treba suviše odgađati) i to ili da se taj sastanak
veže s Tvojim proputovanjem za Golnik, ako misliš još
jedanput do Selene, ili da ja dođem u Bgd i da najposli-
je nešto odlučimo. Inače ja čitam prilično, sav sam još
uvijek razdrt, sprem am se na neke veće skokove, ner­
vozan sam: ni tu ni tam o, kao plivač između dvije oba­
le, ali siguran samo jednog i to osjećam im perativno: ne
treba klonuti. Drago mi je da sa Selenom kreće na bolje
i ako joj pišeš pozdravi je mnogo.
Očekujući Tvoj odgovor mnogo Te pozdravlja
Tvoj Krleža
29. augusta oko 4 poslijepodne. 934.

Dragi Milane,

Tvoje mračno i neraspoloženo, sivo i teško, žalosno i

depresije najsvakovrsnije puno pismo prim io sam jut-

68
í
ros i evo odm ah Ti i odgovaram. Ni ja nisam mnogo
bolje raspoložen od Tebe i pun sam briga i zabrinutosti
za našu zajedničku stvar, sprem am se na neke veće po­
slove i javljam Ti da najposlije uviđam da je potrebno
da se dogovorim o i sastanemo i porazgovorim o i posav-
jetujem o i tako nastojat ću da se svakako poslije dvade­
setoga krenem za Bgd, a sve ćemo ostalo riješiti usmeno
i u dogovoru. Pišem paralelno s ovim pismom i M arku
(od koga sam prije nedjelju dana prim io isto tako pis­
mo puno lam entacija), da stižem dolje i da ćemo ga po­
sjetiti u Vrujcima, ako on ne bi mogao do Bgd, a ja mis­
lim da odemo do Vrujaca s kolim a Vlade R .“ kao i pro­
šli put. Javi mi dakle generalno da lije to definitivno da
Ti ostaješ u Bgd, a ja ću Te o dolasku obavijestiti brzo­
javno. Ne treba biti m alodušan, ni klonuti, jer najposli­
je tako kako trajem o, trajem o već više od dvadeset go­
dina, a najposlije ni slijedećih dvadeset ne trebam o se
nadati da će biti povoljnije. Teško je u panonskim prili­
kam a pisati knjige.
Tvojoj gospođi majci, za koju se nadam da je zdrav­
lje dobro služi, izruči moj rukoljub, a Tebe mnogo
pozdravlja i ruku Ti steže Tvoj
u ponedeljak Krleža
17. IX 934.
oko pet poslijepodne

Dragi M ilane,

pišem Ti po Vaseku koji putuje u Bgd te će biti tako lju­

bazan da Ti ovo pism o preda pošto i on svakako misli
da Te lično nađe i da se porazgovori s Tobom. Ja sam
početkom oktobra počeo ozbiljno raditi, onda sa preki­
dim a, bio sam kod moga kuzena u provinciji, vratio
sam se kući, sprem am se da radim i očekujem od Tebe
inform acije u svakom pogledu. Ne znam zašto nisi po
planu pošao na Golnik, a ne znam ni to je li još Selena
gore i kako dugo ostaje i misliš li je posjetiti ili ćeš poći
" Ribnikar, Vladimir

70
po nju kada se bude vraćala? Javi jesi li likvidirao re­
dakciju jer znaš da me svaki pa i najm anji detalj o tome
zanima. Da smo mi, upravo naš krug oko D anasa koji
se je tek počeo stvarati jedina svjetlija pojava u ovom
našem panonskom i tračkom prastanju, danas iz današ­
nje retrospektive to je više nego sigurno. Ja ne znam ni­
šta o položaju u kome se nalazim o i pretpostavljajući
najraznije mogućnosti ja očekujem od Tebe vijesti.
Tvojoj gospođi majci molim Te isporuči moje po­
zdrave, a Tebe m nogo i toplo pozdravlja Tvoj
3 1 .X 934. Krleža

Dragi moj stari M ilane,

Tvoje pismo od šestoga novem bra, to Tvoje tm urno i

m elankolično pismo s m račnim slutnjam a o Seleni, zbu­
nilo me je potpuno, a od m om enta kako mi je Vasa B.u
telefonirao da Selene više nema, u mislima sam s To­
bom i savršeno svjestan kako je u sjeni ovoga događaja
svaka riječ suvišna, ja ipak osjećam potrebu da Ti se ja ­
vim.
Ovo se obara na Tvoju glavu čitav niz m račnih datum a,
a sve te nem inovnosti doim lju se tim bolnije kad nisu
neminovne, a kada su tako iznimne, tako izazovno ne­
logične kao u ovom slučaju, čovjeku staje pamet.
Potaknut teškim, da, upravo sasvim crnim raspoloženji­
ma koja govore iz Tvog posljednjeg pisma, razgovarao
sam u mislima s Tobom već nekoliko dana, bio sam za­
okupljen Tvojim vlastitim sum racim a, a upravo u tim
mojim dijalozim a s Tobom zatekla me je vijest o Seleni-
noj smrti, te sam se i sam izgubio u tupoj bespom oćnos­
ti u kojoj se svi mi gubimo u odnosu spram snaga što
nas satiru u vječnim nem irim a tim m račnijim i tim dub­
ljim, što nam svi naši napori da to sve subjektivno svla­
dam o, m oraju izgledati jalovim poslom.
Sve što je meni lično od Selene ostalo to su slike uspo­
mena na neke naše zajedničke doživljaje: na sunčanu

12 Bogdanov, Vaso

71
sobu našega časopisa s izgledom na žutu crtu Dunava,
naši sastanci pred Spom enikom , njeno lice u zadružbin-
skom dimu, a iznad svega ona blaga, poslijepodnevna
majska rasvjeta pod akacijam a u Vojilovici, kad smo
prvoga maja (1934) otplovili u Pančevo, kad je sve iz­
gledalo tek na početku, a Ona je neprestano ponavljala
»da mi imamo vrem ena, a da se njoj žuri!«
»D a se njoj žuri«, te su riječi danas dobile svoj sim­
boličan smisao, jer se njoj doista žurilo i ono tiho pred­
večerje na Dunavu, na povratku s izleta pančevačkog,
kada su oko nas kružile lastavice (a ja sam Vas slikao
na mokroj palubi) sve to mi danas izgleda kao oprašta­
nje s njenim likom jer to je tada bio naš posljednji izlet,
a nekoliko dana poslije je propao »D anas« i sve je već
bilo određeno da se razvije u smjeru G olnika i naših is­
prekidanih razgovora po kolodvorim a, kad je već dra­
ma zapravo u pozadini rasla sve više iz dana u dan.
Ja vrlo dobro osjećam, ja jasno znam i ja sam toga p o t­
puno svjestan da je to sve za Tebe težak ispit, a izgleda
mi danas jasnije nego ikada da si se Ti u slutnjama tih
mračnih sudara nad Tvojom glavom zapravo pritajio,
da se već godinama uvlačiš u sebe, da mi izmičeš odluci
jer, dakako, da takva iskušenja nisu najsvakodnevnija
proba snage! Ali isto tako danas više nego ikada ja vje­
rujem u tiho junaštvo Tvoje naravi, u jaki nagon Tvoga
tijela, u nešto što se ne da riječima jasno odrediti, što
nije osnovano isključivo na prijateljskoj simpatiji, u ne­
što što mi daje nade da ćeš Ti sve to znati i umjeti pre­
vladati. Kriza Tvoje volje, Tvoga htijenja uopće, Tvoja
jako naglašena udaljenost od svega što Te okružuje već
godinam a, Tvoje sve jače odbijanje od okoline, sve je to
bilo uslovljeno slutnjama, a danas kada je došlo do slo­
ma, danas u tim ruševinama Tvoga straha i Tvojih neus­
pjeha, ja vjerujem da ćeš Ti to znati da svladaš i kao po­
bunu slijepih sila, ali i kao stanje jake poplave koja nas
nosi, ali nije tako jaka da se ne bi dala preplivati! U pra­
vo TO nalaže nam se imperativno. Baš zato jer intenziv­
no i iskreno osjećam svu ranjavu i bolnu dubljinu te
najnovije ozljede Tvog Subjekta, ja Te, dragi moj stari
druže, molim da mi vjeruješ da saosjećajući s Tobom
osjećam i to kako je neophodno potrebno preboljeti sve

72
ranjave kolute naše. subjektivnosti, ostati stojati u sva­
kom smislu: u prkos slijepim snagam a oko nas i u na­
ma.
Mislim konkretno da bi za Tebe najbolje bilo da se
na d v a-tri mjeseca preseliš u Zagreb da promijeniš sre­
dinu. Ja sam se preselio u M ihanovićevu 16/11, radim
pom alo i očekujem prije svega Tvoj odgovor.
Bela Te mnogo pozdravlja i ona Te moli da primiš
izraze njenog saučešća, kao i Vranešić i Vasa B. i
K rsto13 a i Slavko Flegl koji su Ti se svi javili poštom.
Pozdravi svoju gospođu Majku,
a Tebe voli Tvoj

21. XI 935. Zgb Krleža

M ihanovićeva 16/11

Dragi moj Milane,

sprem am Ti se već nekoliko tjedana na veliko pis­

mo, ali iz razloga što Ti je i Bela naprijed navela vidiš
kako je. Što se tiče moje knjige u S. K. Zadruzi: za novi-
tet je bespredm etna stvar jer još nisam gotov ni s Blit­
vom; a mislio sam na Latinovicza (jer je ovdje raspro­
dan, jer ga u prometu nema) da bi bilo zgodno; u prvo­
me redu mislio sam na Danas i na sve naše obveze u ve­
zi s tim našim brodolom om da ih donekle pokrijem o
tim honorarom . Ne čekaj od mene vijesti, ali Te molim,
piši mi što više i što prije! Bojim Te se sada pozvati: bi­
lo bi mi žao da dođeš a ja da ne budem s Tobom , ali za
sada sam upregnut i radim punom parom . Javi se od­
mah.
Pozdravlja te tvoj stari

Pozdravi svoju m am u. Krleža

U Zgbu, 1. m arta 936.

Mihanovićeva 16/11
l! Hegedušić, Krsto

73
 Zgb, 21. V. 1936.
Dragi M ilane,

primio sam od O kružnog suda za grad Bgd poziv na

prvo ročište u stvari tužbe zadružne štam parije za duž­
nih 19.000 d (točno 19.200 d) za 26. V 1936. u 12 h. Pret­
postavljajući da si Ti isto tako taj poziv prim io molim
Te da se posavjetuješ s jednim od Tvojih prijatelja ad­
vokata u toj stvari, da dođe između štam parije i nas
dvojice do arrangem enta: kako da se ta svota isplati, na
koji način i u kom roku.
Kako se ovdje na proputovanju slučajno našao moj
znanac dr Vorkapić, koji je otvorio advokatsku kancela­
riju u Bgdu, kako baš sjutra putuje u Bgd, to sam ga za­
molio da bude tako dobar da Te potraži i da se posavje­
tuje s Tobom u toj stvari, pošto ja mislim da nije po­
trebno da specijalno u toj stvari dođem u Bgd. Javi se,
stari druže! Oprosti mi što Ti se nisam javljao preko ci­
jele ove duge zime! Ja sam u trajno m račnom , bolje re­
čeno sumračnom raspoloženju, a svakog dana se oko
nas gasi po koja svjećica pameti ili morala.
Pozdravlja Te Tvoj stari
Krleža

Dragi moj stari druže i prijatelju,

dugujem Ti odgovor već mjesecima, a glavni razlog što

Ti nisam pisao je taj što se spremam u Bgd, te sam tako
odlagao taj svoj razgovor s Tobom iz dana u dan, a ka­
ko se je sve sada opet spetljalo i uslijed prom jena reper-
toirea moj dolazak opet odgođen do konca novem bra
(možda čak za decem bar) to Ti se javljam i molim Te da
mi oprostiš tu moju dosadnu, dugotrajnu i nepristojnu
šutnju.
Milane, druže, često mislim na Tebe, uvijek sa sim pati­
jom a mislim d a je suvišno da Te gnjavim uvjeravanjem
kako ovi naši ispretrgani i prekinuti spojevi još uvijek
ne znače da prestrujavanje ne traje i dalje: neizgovore­
ne riječi i nenapisana pism a još uvijek ne dokazuju da

74
 nema dodira, sim patije i spoja mnogo jačeg od nekih
naškrabanih riječi koje i onako ne mogu da budu ono
što bi trebalo da se kaže.
A ono što bi bezuslovno bilo potrebno da se kaže je to
da je doista krajnje vrijeme da se nešto kaže. Suviše se
ukiselismo kao stari krastavci, a pasji su dani već davno
minuli. Ne znam jesam li Ti poslao Petricu, t. j. da li Ti
je nakladnik poslao jer ja sam mu poslao popis, a za
Tebe spremio sam jed an uvezani egzem plar da Ti ga
predam kako kažu: vlastoručno.
Pravo da Ti kažem: drago mi je što se nisi pojavio u
onom om nibusu, koji se zove »Stvarnost«.
Javi se. Veselim se da Te vidim što prije.

M nogo Te pozdravlja Tvoj

12. XI 936. Krleža

M ihanovićeva 16./II

P. S. Izruči, molim Te, moj rukoljub Tvojoj gospođi

majci za koju se nadam da je zdrava.

Dragi Bogdanoviću,

pišem Ti dobrotom M arkovom. U poslu sam do dvade­

setoga juna. Vidim po Tvome pismu da nisi najbolje i
zato sam se posavjetovao s M arkom da bude tako lju­
bazan i da riješi tu stvar sa Saveznom štam parijom po
Tvom posljednjem prijedlogu. Glavno je da oni dignu
zabranu sa tantijem a u Beogradu. Od ove svote mogu
naplatiti 10.000 dinara, ostalo mjesečno do 19.000 dina­
ra plaćam ja, do konačne isplate. Samo da ta stvar bude
već jedanput likvidirana! Inače sam dobro i mislim da
bi i za Tebe bilo najbolje da se primiš kakvog većeg po­
sla. Ljeto ili barem juli provest ću na Sušaku, onda se
vraćam u Zgb na posao. Ako misliš u Zagreb bilo bi
najbolje da organizuješ Tvoj dolazak za drugu polovicu
septem bra jer prije toga roka nisam slobodan. Javi mi

75
kako je ta stvar svršena, jer ovako otvorena - postaje
sve enervartnijom.
Mnogo Te pozdravlja Tvoj stari

10. juna 938. M. K.

Zagreb, Radišina 14/IV

Dragi moj stari M ilane,

u Belino i svoje ime pozdravljam Te, prije svega, srdač­

no i prijateljski s najboljim zaista sentim entalnim i is­
krenim željama da Te što prije vidimo zdrava tj. u kon­
diciji da se nađem o oko prijateljske trpeze i da produži­
mo naše symposione ad infinitum. To je prvo i najvaž­
nije u ovome trenutku, a drugo da vidimo gdje i kako
da se nađemo i da provedem o ovo ljeto ili barem jedan
dio ovog ljeta zajedno. To planiram o već godinam a i ja
se pouzdano nadam da ćemo to ove godine i ostvariti.
M ožda na Jadranu možda u Crnoj Gori, svejedno gdje,
na kraju, i kada, a to ćemo dogovoriti kad se vratim u
Bgd, u prvoj polovini juna.
Nisam htio da Te uznemirujem i mislim da je to dobro,
m udro i logično, što ne znači da nisam trajno u mislima
s Tobom, stari moj šefe!
Pišem Ti ex abrupto iz Saveza, večeras idem u Tvoje
pozorište s Belom, sjutra se vraćamo kući, do skorog vi­
đenja
voli Te Tvoj

U Bgdu M. K.
28. V 960.

Dragi moj stari Milane,

Tvoje pismo od 24. VI. o. g. primio sam po povratku u

Zagreb i tako Ti odgovaram sa zakašnjenjem. Drago mi
je da si dobro i pozdravljam Te srdačno.

76
 Ukoliko misliš da bi 650 m nadm orske visine odgo­
varalo Tvom raspoloženju, St. Jurij pri Tržiču, koji se
danas zove »Vila Bistrica« jeste takva vrsta pied a terre,
da bi se Ti u svakom slučaju osjećao prijatno. Detaljne
informacije dat će Ti M arko R. kome su prilike u toj
kući dobro poznate. Beli i meni bilo bi drago da se sret­
nemo. Mi putujem o danas poslije podne, a nadam se
ostati tam o dvije do tri nedjelje.

Javi se preko Vidmara, doviđenja, voli Te

Tvoj Krleža
Zagreb, 5. VII. 1960.

Dragi moj stari M ilane,

Stiglo nam je Tvoje pismo sa fotografijam a i ja Ti u

Belino i svoje ime toplo zahvaljujem. Bela, koja je veo­
ma m udro još jedanput skočila na more, na nekoliko
sunčanih dana, obradovat će se Tvojim snim kam a, jer
su to zapravo prve dobre fotografije sa Svetoga Jurja,
poslije petnaest godina kako tam o plandujem o.
Drago mi je da si dobro i da se dobro osjećaš, a po
svima zakonim a naravi, pameti i srca mislim da nem a­
mo razloga da se uznemirujemo.
N ikada se u životu nisam tako prepao kao onda ka­
da si se skotrljao niz one proklete skaline na Svetome
Jurju. Prokleo sam sve Triglave i sve oblake i sve vjetro­
ve, prognoze i barom etre na sedam desetisedm u poten­
ciju, uvjeren da si pao kao što (danteovsko) »Mrtvo ti­
jelo pada«, a kad tam o sve je bilo »ko da ništa bilo ni­
je«, što se, na kraju, pokazalo i dokazalo, da si još uvi­
jek, bogami, stara vučina, šućur Alahu, koji još uvijek
bdije nad pravovjernima.
Koncem septem bra nadam se u Beograd, a dotle
zdravo i do viđenja

Zagreb, 9. IX. 1960. Tvoj Krleža

77
 D ragi M ilane,

U vezi s Tvojim pismom u stvari D. Jovičića (»koji

nam je zabranio D anas«), javljam Ti, nažalost, da ne
mogu učiniti ništa. Ove redukcije su stvar komisije, u
tom poslu ja ne učestvujem, a radi se o platnom fondu,
i prem a tome o odluci nezavisnoj od subjektivne volje
Komisije i šefa ustanove.
Drago mi je da si dobro, srdačno Te pozdravlja

Tvoj stari,
Zagreb, 12. VII. 1962. doviđenja K r,eža

Dragi moj stari Milane,

Hvala Ti na pismu.
Prolaze, eto, dani, ne javljam se, ne viđam o se, spre­
mam se u Beograd ovih dana, pa kada stignem svakako
ću Te potražiti.
Stiže mi od vremena na vrijeme haber da si dobro i
uvijek mi je milo kad to čujem, jer prem da smo se, ne
dopisujući se, zalijenili, čovjek u mislima prati svoje
stare agbabe, s kojima je terao belaja, a pouzdano nad­
ajući se da ti davni dani još uvijek nijesu minuli tako te
se ne bi mogli obnoviti.
Eto me doskora da Ti stegnem ruku, sve Tvoje i Te­
be, do viđenja, srdačno pozdravlja
Tvoj stari Krleža

Zagreb, 2. III. 1963.

78
 JO SIPU BROZU TITU I JOVANKI

Dragi druže Tito,

Još od decem bra prošle godine, m nogo intenzivnije
nego obično, u mislima sam veoma često bio povezan s
tobom i s Tvojim brigama, jer Tvoje brige brige su sva­
kog našeg čovjeka koji umije logično misliti.
Uvjeren godinam a i to ustrajno i nepokolebljivo, da
je Tvoj put jedini mogući put našeg historijskog kreta­
nja, jer sam se od ponovnog našeg sastanka u Beogradu
(1945), svjesno podredio svim im perativim a našeg po­
kreta, kome si Ti Tvojim darom i Tvojim ličnim svoj­
stvima dao ono historijski nesumnjivo pozitivno znače­
nje od prvoga dana kako si se pojavio na odgovornom
partijskom položaju partijskog sekretara.
I zato danas, kada sam Tvojom dobronam jernom
inicijativom (uvjeren da je ta inicijativa lično Tvoja) po­
stao sudionikom ovog posljednjeg, svakako visokog pri­
znanja1, osjećam iskrenu potrebu da ti se prijateljski za­
hvalim na pažnji koju si mi pred svima iskazao riječima
teškim i za mene svakako obaveznim.
Priznajem da nisam spadao m eđu Tvoje najdiscipli-
novanije suradnike, ali već u samom ratu ja sam spoz­
nao da je Tvoja koncepcija jedina razum na, ispravna i
poštena, a to svoje uvjerenje slijedim već više od deset
godina, danas više nego ikada svjestan da nam je svima
dužnost, da Te slijedimo na Tvom smionom i prkosnom
putu do kraja.
1 Riječ je o O rdenu junaka socijalističkog rad a kojim je Tito odli­
kovao Krležu.

79
 ststsvi J¿£o (

»« ’**■* •- e y t^ v

ToU(
p«* M^ '
yC»'Hs< 4U.
#U «X« / W ^' o Jlbf^y ft-^ c '• ÿ i^ / »*« * /Ćdi “/v v l #

J«A* *M X-» .««■■rnf fc*€^cI ^ty/ *U^>'V^ j

-V^x y»oL' / /9« W V«*«Zi ov*<«s.
a/ A At*w ^>"
JU<*+*.. JtiMt» /X. / r <1*0 ,*<»* *4 4i4i '6 t' c^k*
.¿ .^ •.'- m : - t- t -e-K-xt«^ 7o-^-. «»-»*, -eu cV -w —
^ L , ^ , /M C . e i ^ M . A ^

<t£ .*». »V ^>1~. *-l '^ l*' *<-•• -^-v.

^ ^ « 4 /t^W Ct^* ^^*1Á¿Í4- -£ * -'«'»■** O
j,^ t-K< OUl Ti- ^ A í'-h- ^ ! f¿L(U>
AVI «_-Ä-V^Co/, .

„• A .

*1 ^ Ia^âZm^t ^ • 4 ff 6'
 Velika je sreća kada je čovjek koji se nalazi na čelu,
čovjek harm oničan i uzvišen nad sitnim ljudskim sla­
bostim a, kada je čovjek, koji upravlja sudbinam a ljud­
skim, nadaren i sklon da njeguje najdragocjenija ljud­
ska svojstva (a to su osjećaji za pravednost i ljepotu), a
upravo to su oni elementi koji Tvoju ličnost čine za sve
nas toliko dragom. Razmišljajući o svim tim stvarima i
pojavam a ovih dana više i intenzivnije, ja Ti se toplo
zahvaljujem na Tvom gestu i pozdravljam Te odano u
nadi da ću imati prilike da budem lično tumačem svih
mojih iskrenih osjećaja.
U Zagrebu, 10. II 1954. M. Krleža

Dragi naš druže Tito,

prim io sam čitavu jednu vreću kave, a kako osim

Tebe u ovoj našoj zemlji nema nikoga, tko bi pokraj
svih svojih preokupacija vodio brigu još i o tome da po­
klanja čitave vreće kave, moja pretpostavka da se radi o
Tvojoj pažnji, mislim da je tačna.
Tako se u našoj kući pije zapravo Tvoja kava već
godinam a, sa postojanom i intim nom željom da se to
naše kafenisanje produži još mnogo godina. Stvari su te
veoma jednostavne i neobično logične: dok budem o pi­
li Tvoju kavu, bit će nam dobro na ovom i na svim osta­
lim poznatim svjetovima.
N adam o se da si ovu zimu prevladao dobro i zdra­
vo, a ja se naročito veselim, budem li imao prilike da Ti
se lično zahvalim na pažnji, početkom marta.
Drugaricu Jovanku i Tebe prijateljski odano
pozdravljaju
U Zagrebu, 20. 2. 1956. Bela i M. Krleža.

Dragi druže Tito,

Primivši Tvoje knjige, spontano sam odlučio da kre­

nem u Beograd i da Ti se lično zahvalim na ljubaznoj
pažnji. Kako sam međutim doznao da si otputovao na

6-K R L E Ž IN A PIS M A 81
Brione, u ovom trenutku, prije nego što stignem da Ti
osobno izrazim svoju zahvalnost, molim Te da mi vjeru­
ješ, da su me tople, prijateljske riječi Tvoje posvete veo­
ma uzbudile. Bio je to zaista intiman doživljaj radosti i
priznanja, kakav se ne zboravlja.
Knjige su čudna i tajanstvena pojava u životu čovje­
ka. U našim knjigama živi čitava naša sudbina, sva naša
stradanja, sve naše nade i iluzije. A Ti si sretan čovjek,
dragi naš druže Tito, je r je u Tvojim knjigam a zapisana
čitava naša historija ovih slavnih dana, kad se naša
zemlja otela svom kobnom udesu. U Tvojim knjigama
zapisano je poštovanje ovog našeg perioda, m ožda naj­
tragičnijeg u čitavoj našoj narodnoj prošlosti, ali perio­
da koji će ostati u znaku Tvog imena kao period patnje
i stradanja, ali isto tako period slave i pobjede. Nije se
rodilo mnogo takvih da su svoju dužnost izvršili ne sa­
mo predano nego i sretno: a Ti si, dragi naš Tito, jedan
od tih rijetkih sretnika, koji si i nam a svima, koji smo se
našli u Tvojoj blizini, na djelu pokazao kako čovjek tre­
ba da živi i da djeluje kao čovjek i kao revolucionar.
Zahvaljujem Ti na svim Tvojim prijateljskim skrb-
nostim a i molim Te u ime Belino i svoje da drugarici
Jovanki isporučiš sve naše pozdrave.
O dano Te pozdravlja

U Zagrebu, 23. X 1959. M. Krleža

Dragi naš druže Tito,

U Pločama rastali smo se u trenutku kada si iznena­

da bio nestao u pratnji Staroga Đ ure Pucara i bosan­
skih prijatelja, i tako nisam imao prilike da se oprostim
od Tebe i da Ti se zahvalim na ljubaznom pozivu da
posjetim Afriku.
Da me nisi Ti, tako reći, poveo, Afriku, siguran sam,
iz vlastite inicijative, ne bih bio vidio po svoj prilici ni­
kada, a danas, pri povratku drago mi je da sam bio, jer
je jedna stvar poznavati zemlje i predjele iz knjiga, a
druga vidjeti ih vlastitim očima. Bilo je kratko i brzo, a

82
ipak iz retrospektive m nogo sam toga vidio i naučio, za­
hvaljujući isključivo Tvojoj inicijativi. Zahvaljujem Ti
na svim ljubaznostim a i oboje Vas toplo pozdravljam ,
do viđenja, srdačno i prijateljski.
U Zagrebu, 5. III 1962. M. Krleža

Dragi naš Tito,

Primili smo Tvoje nilske, nubijske i sudanske fotog­

rafije (za dokaz da nisi samo fotoreporter, nego pravi
fotograf profesional, koji razvija vlastite snimke, što je
za mene neshvatljiva tajna), i ne treba da naročito na­
glasim kako si nas obradovao Tvojom ljubaznošću.
Promatrajući razne motive na Tvojim slikama, plo­
vidbu Nilom iznad srušenih hram ova, sela nubijska,
G ordonovu rezidenciju u Kartum u, asuanske katarakte,
a i neke scene iz parka u Luksoru, mislim, eto, našao se
na kraju fotograf kome je palo na pam et da slika nilske
krajeve i predjele, a ne samo scene po zatvorenim pro­
storima. Zaustavio si tako svojom kamerom m nogo sli­
ka, koje će nam služiti kao podsjetnik na davne dane
jednog izleta, gdje smo se sastali sa sudanskom mjeseči­
nom i nilskim žabam a i sa nezaboravnim prelijetanjem
pustinje (od čega je u ovoj seriji preostala sam o jedna
snimka).
U Belino ime, koja je jutros otputovala na Brione, i
u svoje još jedanput hvala s m olbom da isporučiš naše
pozdrave drugarici Jovanki,
a Tebe srdačno prijateljski pozdravlja Tvoj odani

U Zagrebu, 23. VI 1962. M. Krleža

Dragi druže Tito,

Primio sam Tvoj pozdravni telegram tek jutros, na

povratku u Zagreb i tako te molim da mi oprostiš što Ti
se javljam sa zakašnjenjem.
Prolazi, eto, već trideset peta godina kako sam stje­
cajem okolnosti stigao u intimnije relacije s Tvojom

6* 83
sudbinom , kada si kao kandidat za lepoglavsku robiju s
nam a zajedno brigu brinuo kako da se spasi od propas-
ti Tvoja obitelj.
Od onda je, dragi moj stari druže Tito, protekla eto i
»druga polovina našega života« (kao što bi to rekao
pjesnik), a ja imam potrebu da Ti izjavim kako prateći
Tvoj životni put u stopu uvijek iznova osjećam snagu
Tvog životnog elana.
Za posljednjih petnaest godina Ti si mi uvijek bio
sklon i onda kad mi nije baš najbolje išlo, a i danas ne
umijem drugo nego da Ti ponovo naglasim svoju punu
zahvalnost.
Prijateljski Te pozdravlja Tvoj

15. VII 1963. M. Krleža

Dragi naš druže Tito,

Zahvaljujući Ti na srdačnim riječima, molim Te i

ovom prilikom da primiš izraz mog dubokog poštova­
nja spram Tvoje ličnosti, koju pratim , eto, na dugom i
tegobnom putu, s osjećajem prijateljskih sim patija već
četrdeset i više godina, još od davnih dana iz vrem ena
Kutnjaka, Ilice 55 i Književne republike.
Nadajući se da će se ukazati prilika da se sretnem o
još tokom ovog ljeta, u Belino i svoje ime molim Te da
budeš tumačem našeg poštovanja spram drugarice Jo-
vanke,
a Tebe srdačno pozdravlja, do viđenja

Tržič, Bistrica, 9. 7. 1967. Tvoj M. Krleža

Dragi naši, druže Tito i drugarice Jovanka,

želimo Vam, prije svega, Sretno Novo ljeto, a zatim

sretan put, a naročito pak sretan povratak, da se vratite
(svima nama koliko nas u ovoj zemlji ima) zdravi i za­
dovoljni!

84
 Mislili smo da Vas obiđem o na Brionima, ali kako
je došlo do promjene rasporeda, javljam Vam se eto
pismeno s najboljim željama.
Paralelno s ovim pismom uputio sam Ti, dragi druže
Tito, tri knjige Opće enciklopedije (Svesku I, II i III
drugoga izdanja) i prvu knjigu Poljoprivredne enciklo­
pedije i četiri prim jerka kalendara i tekst Zavoda u
znak pažnje uz novogodišnju čestitku.
U Belino i svoje ime pozdravlja Vas oboje prijatelj­
ski kao uvijek
U Zagrebu, 26. 12. 1967. M. Krleža

Dragi naš druže Tito,

Tebe i drugaricu Jovanku pozdravljam u Belino i

svoje ime s najboljim, prijateljskim i toplim željam a za
Sretno Novo ljeto 1971.
Da nam poživiš u zdravlju i ličnom zadovoljstvu još
dugo, dugo, to je jedina misao koja me zaokuplja u
ovim danim a punim briga, koji ni približno nisu tako
neizvjesni kao što su bili, kad smo se našli na početku
našeg puta prije m nogo godina.
Vjerujem u Tvoju sretnu zvijezdu, molim Te da pri­
mite izraz svih naših prijateljskih sim patija i poštova­
nja.
U Zagrebu, 22/12. 1970. Tvoj M. Krleža

Dragi naš Tito,

U prkos ovoj ludoj trci godinam a u nam a i oko nas,

Ti odolijevaš napastim a raznoraznim i naporim a sve ve­
ćim koji iz dana u dan rastu sve više, a jedino čemu se
nadam o da će Te Tvoje zdravlje poslužiti i dalje po za­
konu Tvoje naravi, a to je jedino što Ti želimo i ovom
prilikom : dobro zdravlje!
Prateći Te takoreći dnevno raduje nas da si dobro,
pa ipak mislimo da bi bilo m udro voditi računa o sebi

85
m alo više, jer, na kraju, zdravlje je čudna briga na koju
ne treba zaboraviti!
Nas dvoje nismo baš naročito, sve se oko nas vuče
nekako traljavo i tako žalimo što nismo u prilici da Ti
lično zaželimo sve najbolje, ali se nadam o skorom sas­
tanku na Vangi, kamo se, koliko čujem, spremate već
početkom lipnja.
Pozdravljajući srdačno drugaricu Jovanku molimo
Te da primiš izraz svih naših dobrih želja i prijateljskih
sim patija, do viđenja,
srdačno Tvoji,

U Zagrebu, 20. 5. 1973. Bela i Miroslav K.

Dragi naš druže Tito,

ovoga m om enta javili su mi sa protokola i prenijeli

Tvoj ljubazan poziv da dođem o do Vas na dan Tvog
»godovna«, i ja Ti srdačno zahvaljujem u Belino i svoje
ime.
Bela je, na žalost, već dva mjeseca u Opatiji sa svo­
jim bronhitisom , a mene ovog proljeća muči noga, ar­
troza neobično uporno i postojano tako da sam jedva
pokretan uz najveće napore. Baš sam Ti bio uputio naše
čestitke i ovu zahvalnu epistolu upućujem naknadno sa
srdačnom molbom da nas ispričaš.
Vas oboje srdačno pozdravljaju
i vole
21/5 973. Bela i Miroslav K.

Dragi naš druže Tito,

Zahvaljujem Ti na toplim prijateljskim riječima koje

na kraju puta djeluju utješljivo.
Zahvaljujem Ti isto tako na visokom priznanju2

! Krleža je odlikovan O rdenom jugoslavenske zvijezde s lentom,

u povodu osam desetogodišnjice života.

86
kakvo, mislim, s obzirom na Tvoje motivacije, i nisam
baš naročito zaslužio.
Ti znaš kako sam uvjeren da je Tvoj put jedini mo­
gući put u ovim našim traljavim i zaostalim prilikam a s
obzirom na davno već preživjele m entalitete, a u ovoj
dugotrajnoj borbi u Tvojim redovim a nisam bio baš na­
ročiti borac, ali opet nisam bio m eđu posljednjima.
G ledao sam Te upravo slušao kako govoriš na Sut-
jesci! M oram priznati bez trunka staračkih zavisti da je
to bio jedan od Tvojih najboljih govora i to ne samo s
form alne strane i ne samo s obzirom na glupu frazu o
»poodm aklim godinam a«.
Radujući se skorom susretu molim Te da u ime Beli-
no i moje izručiš drugarici Jovanki izraz našeg prijatelj­
skog poštovanja,
a Tebe srdačno pozdravlja kao uvijek Tvoj

12/7 973
Bistrica pri Tržiču M. Krleža

Dragi naš druže Tito,

Pozdravljam o srdačno Tvoj rođendan sa toplim pri­

jateljskim željama, prije i iznad svega za dobro zdravlje
i to da nam potraje još dugo dugo, jer je to ipak najvaž­
nije...
Prateći Tvoje kretanje takoreći iz dana u dan (na TV
ekranim a), radujem o se Tvojoj nesvakidašnjoj naravi,
Tvom nesvakidašnjem životnom zanosu, koji traje sve­
mu u prkos nesrazmjernom snagom.
Zahvaljujući i Tebi i drugarici Jovanki na ljubaz­
nom pozivu za 25. maja, mislim da ne moram naročito
naglasiti kako zaista žalimo što nismo u dobrom stanju
da prisustvujemo kod svečanog objeda. Naše kondicije
počele su se, na žalost, kvariti, osjećam o se oboje prilič­
no traljavo. Ja sam sve teže pokretan, poštapajući se
krećem se sve sporije, tako da mi je batina postala vjer­
nim pratiocem , a to još nisam prevladao psihološki i to
me, m oram priznati, smeta kao osjećaj manje vrijed-
nosti.

87
 N adajući se uvijek skorom sastanku na Brionima
molim Te, dragi naš Tito, da isporučiš sve naše pozdra­
ve drugarici Jovanki,
a Tebe vole Tvoji
Bistrica 20/5 974 Bela i M. Krleža

Dragi naši Tito i Jovanka,

zahvaljujući Vam na toplim rođendanskim željama

pozdravljam o Vas srdačno s nadom skorog brionskog
sastanka,
Vaši kao uvijek prijateljski odano
9 /7 975 Bela i M iroslav

U Zgbu 25/12 1975.

Dragi naši Tito i Jovanka,

Zahvaljujem o Vam prije svega na srdačnim pozdra­

vima iz Skadarlije i na tome da nas opet jedan put niste
zaboravili. Takva svjedočanstva sim patije djeluju uvijek
dirljivo.
Pišem Vam m eđutim kao rekonvalescent, oporavlja­
jući se od dugotrajne i dosadne bronhiopneum onije,
koja me je prikovala u postelju mjesec dana i kako po
preporuci liječnika čuvam sobu, neću smjeti riskirati da
Vas sretnem u Silvestrovskoj noći, za koju sam jutros
dobio poziv.
Ne treba naglasiti koliko je Beli i meni žao što neće­
mo osobno moći da Vam za Novu 1976. zaželimo sve
najbolje, da se pouzdano nadam o da se u Novoj svaka­
ko sretnem o u dobrom zdravlju.
Izražavajući još jedanput našu žalost što se nećemo
sresti, molimo Vas da primite izraz svih naših prijatelj­
skih sim patija, s najboljim željama.
Vaši
Bela i M iroslav Krleža
 D ragi naš druže Tito,

U ime Radnika našeg Leksikografskog zavoda i svo­

je vlastito čestitam Ti Novu 1976. s najboljim željama
za lično zdravlje i zadovoljstvo. Paralelno s ovim pis­
mom šaljem ti po starom običaju Prvu svesku Enciklo­
pedije za fizičku kulturu koja je naišla na dobar odziv,
tako da se nadam da ćemo tokom godine pristupiti dru ­
gom izdanju. Ova sveska je ujedno stota enciklopedij­
ska sveska što smo je štampali za ovih 25 godina našeg
rada. N adajući se da ćemo i dalje sačuvati sve Tvoje
sim patije kojima pratiš rad našeg Zavoda, pozdravljam
Te drugarski s izrazom drugarske solidarnosti.
U Zagrebu, 27. 12. 1975. M iroslav Krleža

Dragi naš Tito,

Zahvaljujući Ti na svim pozdravim a i brizi, na lju­

baznom pozivu i na dobrim željama, odgovaram Ti s
molbom da mi oprostiš što se javljam sa zakašnjenjem,
ali, eto, ima tek nekoliko dana što sam se vratio iz klini­
ke.3
Bilo je u »šok sobi« obilato prilike za istinito raz­
mišljanje o sebi samome, o čitavoj bilansi svojih vlasti­
tih iluzija i zabluda, pa ipak, najvažnije, što čovjeku
preostaje u ovom životu jeste pom isao da nije osamljen
i da ima netko tko ga nije zaboravio, a tako utješno i
ljekovito stigle su mi Tvoje tople riječi i poruke.
Hvala Ti!
Nadajući se skorom sastanku, molim Te u Belino i
moje ime da drugarici Jovanki isporučiš izraz svih naših
sim patija,
a Tebe srdačno pozdravljaju
Bistrica pri Tržiču Tvoji Bela i M. Krleža
25/7 976

3 Krleža je bio operiran na Ljubljanskoj klinici.

89
 D ragi naši Jo v an k a i Tito,

Srdačno Vam zahvaljujem o na toplim željam a i mo­

lim Vas da ovom prilikom primite izraz svih naših sim­
patija.
Mi smo se smjestili u vili Bistrica pri Tržiču, pod
planinom Dobrčom, u podljubeljskom kraju, gdje ljetu­
jem o već tridesetak godina, a što se mene tiče, nisam
baš u najboljoj kondiciji. Sve teže pokretan tavorim, vu­
carajući svoja oba koljena, nadajući se ipak da će se na­
ći prilika da se sretnem o, budete li skočili na Brdo.
Prateći Vaše kretanje, koje je, hvala bogu, poprilič­
no burno, Bela koja isto tako nije u najbriljantnijoj for­
mi, često Vas ističe kao idealan uzor kako treba svemu
prkositi snagom volje. E, pa sad, nije to svakome dano!
Srdačno Vas pozdravljaju

Vila Bistrica 24/7 977 Bela i M iroslav Krleža

Dragi naš druže Tito,

Zahvaljujući Ti na dobrim željama molimo Te da

primiš izraz naše prijateljske odanosti.
10. VII 1979. Tvoji Bela i M iroslav Krleža

90
 M IO D R A G U Č E K IĆ U

P. t. prof. dr M IO D R A G ČEK IĆ,

Zahvaljujući Vam na knjizi i na pismu (od 14. IV o.

g.), pozdravljam Vas.
Po Vašim godinam a vidim da niste daleko odmakli
od »sredine našeg životnog puta« i prem a tom e imate
još mnogo vremena za nekoliko stotina Vaših novih stu­
dija i članaka.
Ne znam što Vas je potaklo da mi pošaljete Vašu
knjigu poslije dvije godine (1972-74). Poslije letimič­
nog pregleda Vaših sentenca javit ću Vam se i budete li
prolazili kroz Zagreb bit će mi drago da se sretnemo.
S poštovanjem

Zagreb, 16. IV 1974. M. Krleža

91
 B R A N ISLA V U C H O M I

Dragi i poštovani druže Choma,

Stigla je jutros knjiga »Vjetrova« itd. i ja Vam toplo

zahvaljujem na ljubaznim riječima posvete.
Prošlo je prilično mnogo vremena od našeg posljed­
njeg sastanka, pa se nadam da će doskora biti prilike da
se ponovno sretnemo i porazgovorim o o raznim stvari­
ma i planovima. Ne znam kako stoji s Vašim nam jera­
ma, sprem ate li se u dogledno vrijeme k nam a? Bit će
mi drago da se sretnem o a dotle sve Vaše i Vas srdačno
pozdravlja,
VciŠ
Zagreb, 5. III 1974. M. Krleža

92
 VERI C R V E N Č A N IN -K U L E N O V IĆ *

Draga naša Vera,

Ode nam Skender, nema ga, a ja Vam se, eto, jav­

ljam još uvijek bolno dirnut njegovim odlaskom.
Pišem Vam svjestan kako ljudske riječi u vezi sa
smrću ne znače, na žalost, mnogo više od konvencija,
jer što se već može reći o nekome tko nas je ostavio -
kako nam je - što ga više nema?
Za ovih tridesetak posljednjih godina, nisam se sa
Skenderom sretao m nogo ni često, jer mislim da nas ni
srodnost nekih pogleda nije naročito vezala, a sad kad
ga nema, žalim što ga više neće biti i javljam Vam se,
draga moja Vera, jer znam da ni Vama ni Vašoj djeci ni­
je lako i tako Vas molim da u Belino i moje ime primite
ovih nekoliko riječi kao izraz naše tople sućuti i tuge za
čovjekom koga smo voljeli više nego što smo to i sami
znali kad je bio s nama.

Sve Vaše i Vas prijateljski pozdravljaju

Vaši
1. III 1978. Bela i M iroslav K.

* C rvenčanin-K ulenović, Vera - dram aturg i režiser (supruga

Skendera Kulenovića).

93
 z o l t An u c s u k i

Poštovani i dragi Zoltane Csuka,

Pozdravljam Vas prije svega i zahvaljujem Vam na

Baladam a. U uvodu ove epistole, kao u nekoj vrsti
predgovora, bilo bi po svim zakonim a učtivosti potreb­
no da Vam se objasni, kako je došlo do toga da Vam
dugujem nekoliko odgovora.
N a Vaša pism a koja su stizala, a o koja sam se oglu­
šio s takvom postojanošću te bi moglo da se pričini kao
da je dosljedno i zlonam jerno neučtiva, odgovaram
Vam danas, mislim iscrpno. Nisam se javljao to je istina
i gorčina Vaših prigovora ne bi bila neopravdana. U
stvari, m eđutim , kad bih u obliku svog plaidoyea naveo
samo nekoliko od m nogobrojnih razloga zašto se nisam
u posljednje vrijeme upustio u dopisivanje, ne vjerujem
da ih ne biste primili kao obrazloženu odbranu i zato
Vas molim, dragi Csuka, da me lišite tog zapravo for-
malističkog, više-m anje bon-tonskog napora.
Bit će, mislim, dovoljno, budete li mi povjerovali da
moje ćutanje nije bilo uslovljeno nikakvim subjektiv­
nim neraspoloženjem spram Vaše m nogopoštovane lič­
nosti i ja Vas molim da ovaj pream buo uzmete ad no-
tam kao protokolarnu ispriku, koja je po svojoj speci­
fičnoj težini takva te pro futuro ne ćete imati razloga da
me ne počastite Vašim odgovorom.
Hvala Vam još jedam put na Baladam a, to jest na
ovom prvom dijelu rukopisa što ste mi ga priložili Va­
šem prvom pismu o Petrici K erem puhu, a koje sam pro­
čitao s veoma velikim interesom.

94
 Kao što ste spom enuli i sami, upustili ste se u jednu
od prevodilački najopasnijih pustolovina, da pom adža-
rite jednu poetsku tem u, samu po sebi pustolovnu, izgo­
vorenu davno već zaboravljenim jezikom, koji se danas
ranjen, izubijan i perforiran sa sviju strana, kreće još sa­
mo kao sjenka na čudnoj spiritističkoj seansi, više senti­
m entalan uzdah nad grobovim a, nego živa riječ, za koju
je autor bio uvjeren da predstavlja takvu jezičnu zago­
netku, te je podesna da se njom izrazi jedna u lirici od
najtežih tem a, a to je tem a revolucionarne tendenciozne
parole, izgovorene neposrednim i istinitim, takozvanim
autentičnim lirskim sredstvima.
O dm ah na početku mislim da je dobro i mislim da
je oportuno da anticipiram : u Vašem jeziku, u Vašoj
m adžarskoj frazi, u dinam ici Vašeg govora, u uvjerljivoj
podudarnosti Vaših slika ima prilično mnogo takvih
elem enata koji djeluju frapantno, iznenađujuće tako,
da se mjestimice tekst ovih krvavih balada čita kao ori­
ginal neposredne m adžarske instrum entacije. Original
jednog »De profundis« motiva, ne samo po snazi jezič­
ne fraze, nego po m entalitetu, a što je još sugestivnije i
čudnije (a zapravo nije čudno), sredine ili onog što se
zove am bijent ili milieu.
U Vašem prijevodu ima stihova koji zvuče autentič­
no m adžarski s obzirom na beskrajno veliku količinu
raznovrsnih kom ponenata tog jednog te istog prostora i
vrem ena u kome su stvari i događaji rasli na Dunavu i u
Panoniji u davnoj historijskoj prošlosti kao što su rasli i
koji su na kraju bili i ostali vrelom one mizerije koja je
uslovila ove Balade, kao neku vrstu rekvijema nad dale­
kim historijskim tragedijam a, u davnoj prošlosti...
Htio bih na početku odm ah naglasiti, kako sam po­
slije prve lektire Vašeg prijevoda (prim a vista) stekao
im presiju, kako pom isao, da se ove Balade mogu izgo­
voriti i m adžarski nije tako bizarna i nije tako neostvar-
ljiva, kao što je meni, rođenom sumnjivcu, na početku,
u principu, izgledalo.
Vjerujem da se stvar može, kao što Vi i sami kažete
još cizelirati i dotjerati, m ožda usavršiti ili još bolje uz­
dići do one čistoće izraza, kakav je uresom svih dobrih i
iskrenih prijevoda, kakav Vaš u svakom pogledu jeste, a

95
tam o gdje još nije, ima šanse da postane, jer se, kako vi­
dim, rađa i nastaje u intim noj tem peraturi kakva je po­
trebna da stvari postanu jednostavne, žive i neposred­
ne. Poslije ove prve lektire uvjeren sam da će Balade,
budu li se jednoga dana pojavile kao knjiga, progovori­
ti upravo o onom e što je i bila svrha ove poezije: da su
narodi m nogo bliži jedni drugim a po patnji, po strada­
nju, po krvavim bubrezim a i po vješalima, mnogo bliži
nego što se to misli u onim m nogobrojnim negativnim
shem am a, u gornjim spratovim a društvene hijerarhije i
izopačene svijesti, koji narode kroz vjekove trajno raz­
dvajaju po starom poznatom receptu: razdvajaj i vla­
daj...
U smislu konzultacije, o kojoj mi pišete u Vašem
pism u, prelazim na razm atranje same teme:
O dm ah na početku javlja se jedno od osnovnih pita­
nja: kako da se pomadžari ime Petrice Kerempuha?
Da se ostavi naslov Balada kao »Balade Petrice Ke­
rem puha«, u m adžarskoj varijanti mislim da se ne bi
moglo braniti nikakvim argum entim a, jer ime ovog
hrvatskog Tili Eulenspiegela ima simbolično značenje i
kao takvo treba da govori živo svakom onom m adžar­
skom čitaču, koji uzima u ruke tu knjigu. Petrica Ke-
rem puh m adžarskom uhu (ili ako hoćete uvetu) zvučat
će vještački, mrtvo i što je još fatalnije nerazgovjetno.
Chim aera bom bynans in vacuo.
Etymon i sim bolika ovog im ena objašnjeni su u tu­
maču i rječniku u izdanju Zore 1946/X, strana 171. Os­
taje da se ponovi, osim onoga što je već tam o rečeno,
da Kerempuh kao simbol živi u sjeni čitave jedne mase
jezično izvitoperenih germ anizam a, kakvi su djelomič­
no navedeni i u citiranom tumaču.
Kerem puh, u širokim krugovima ne samo auditivnih
asocijacija podudara se sa pojm om burag (od rum unj­
skog burik), drobina, žderonja, proždrljivko, bonkulo-
vić, čovjek koji se hrani filekima, dakle škembićima,
prem a tome škem bar ili škembonja, upravo škembo, to
jest trbonja. Ono što se talijanski zove trippone. Poslije
spanske varijante Sancho Pansa, talijanska Pedro Pan­
d a , to jest Trbonja Kuljenović, kod koga je venter ani-
malis, kao kod preživača, koji su se naduli, prilično vo-

96
luminozan. Čovjek jede tripe, hrani se i pijančuje po tri-
perijam a, gdje se kuhaju krvave utrobice (intestin, en­
trailles, crijeva, crijevca ili tripice). Viscere. K aldaune,
K aldaunenfresser, K aldaunenhocker, K aldaunenhän-
dler, Kuttelfleckenfresser, Gekroesensieder, Flecksie-
der, Kuttelwascher, znači govnar, sudoper svinjskih cri­
jeva. Ili: Dickwanst, Schm erbauch, D ickbauch, čovjek
koji jede Vampe, mekušac, koji je sam vampig, (kuljav-
ko, trbulja, trbušast).
Kako da se ovaj simbol pom adžari, nije mi jasno.
Kad je već riječ o škembićima i o filekima, m ožda da se
m adžarizuje kao Petricza Paczal, ili Nagybéli Péterke,
ili Gezengüz Petrica, a mislim da bi m adžarski najbolje
zvučalo, pošto se o Petrici i u originalu govori kao o
Grabancijašu, Petricza Garaboncziâs. To su dakako ši­
roki krugovi auditivnih asocijacija, a hoće li instrum en­
tacija tog simbola Till Eulenspiegel, Ulenspiegel, Ul
den Spiegel, što znači zapravo pogledaj se u guzicu kao
u ogledalo, zvučati dobro m adžarski, dobro kao Gra-
bancijaš - Garaboncziâs, to je pitanje potpuno otvore­
no. Ja subjektivno mislim da bi bilo bolje tako kao što
sam predložio.
Uzimam za prvi pokušaj analize prvu baladu: Petri­
ca éz az Akasztôfavirâgok.
Žao mi je, odm ah na početku, da Vas ne bih demo-
ralizovao, da Vam je prijevod prve balade relativno naj­
slabiji. O dm ah prvi stih:

Fönn a bitôn hârom virâg lôg,

gdje ova tri cvjetka vise kao cvjetovi (hârom virâg) pa­
rafraza je naslova, i mislim da ne zvuči dobro. Dok Ak-
sztôfavirâgok ima svoje simbolično značenje, kad ste
»virâg« odvojili od vješala, ne zvoni dobro.
Posljednjih stih:

tam burân jâtszik Kerempuh

uzimam kao primjer, gdje K erem puh m adžarski zvuči

artificijelno.
Druga strofa, treći stih:

7 - K R L E Ž IN A PISMA 97
 G las p o slu h n ete kajkavskog jazb eca!

Vi ste preveli kao: A kaj enekösre! Ostat će nejasno, jer

u ovom slučaju jazbec, kao jazavac (Meies taxus),
Dachs, znači životinju, koja stanuje u jazbini, ein elen­
des Loch, eine schlechte W ohnung, Diebsnest, R aub­
nest, dakle pojavu sa socijalnog dna, lukavca koji izmi­
če svim pasjim hajkam a po staroj poslovici: Pas kre­
pan, a jazbec živ! Ovdje, prem a tome, »jazbec« ima u
svakom slučaju značenje dublje, u alegoričnom smislu,
nego što ste mu dali Vi kad ga prevodite sa enekös. I taj
enekös bolje bi bilo da ne bude dalnok, kao što se kas­
nije javlja, nego igricz, staroslovjenska m edievalna ri­
ječ, koja je poznata i M adžarim a u istom smislu.

M indez itt ördögi szoveveny,

talpunk alatt parazsal telt edeny.

»nije pod tabanom goroča žerjavka«, jer posuda punje­

na žeravicom, kao što Vi prevodite, jeste neka vrsta
brassera, a ovdje nije riječ o brasseru nego o običnoj že­
ravici kojom se pale tabani.
Slijedi dalje stih:
»A hudodelnika raščetverenje, — pripečenje, — kaš-
tiga, — liga,« imenice su koje se rim uju, a Vi ih rime ra­
di prevodite glagolima.
Vi i sami ističete, dragi Csuka, da se trajno borite sa
poteškoćama rim ovanja (ritma i asonanca), a ja imam
impresiju, bez obzira što mi je poznato da je problem
madžarske rime jed n a veoma kom plikovana stvar, da bi
se rimovanje imenica moglo veoma često provesti bolje
i dosljednije nego da se pretvaraju u glagolsku form u:

Mindez itt ördögi szoveveny,

zvuči mi suviše jednostavno, kao »szoveveny«. Tu bi

trebao jedan m nogo jači, dinamičniji izraz, jer se riječ
»zamotävka« podudara sa pojmom kaotične intrige,
zlonamjernog podvaladžijskog zapleta, da, upravo di­
rektne podvale, a szoveveny zvuči nekako kao lirsko
tkivo, suviše blago.

98
 Stih:

»Zgubljénje glavno, strašna kaštiga,

človek se denes friga kak liga«

jednostavno i jasno, riječ je o imenicam a, a Vi se gubite

u opisnom elem entu devijacije objašnjavajući »zguble-
nje glavno« kao: Szórnyü buntetés-kent.
Vesszozóttek, bélyegesek, kik orr nélkül szipogtok,
bilo bi m ožda bolje: orr nélkul mit szipogtok.
Stih:
»Kaj nikaj pam etnog zmislil nesem
neg tožnu ovu kerem puhovsku pesem
pod galgami kaj ju ztam bural jesem«

mislim da nije uspio, je r onaj - kiséret, t. j.

bitók alatt tam burazom el e kiséretet

predstavlja zapravo pojam muzikalne pratnje, i jednos­

tavnost fraze i sve što se njom htjelo reći tu se gubi.
Slijedeći stih:
»Tak je na svetu da za najvekšeg suca
smert se z kosum vre okolo smuca«
mislim da niste dobro preveli. Ñe radi se tu o ljudim a
koji su žigosani, i ne radi se tu o tome da je sudbina svi­
jeta takva da se oko žigosanih ljudi kao najviši sudija
kreće smrt sa kosom, nego je to prijetnja za »najvekšeg
suca« da mu već prijeti smrt. U tom stihu zvono zvoni u
obliku m em enta kao prijetnja upravo onom sucu, koji
vješa žigosane ljude! U Vašem prijevodu je to opisiva­
nje prijetnje (sm rtne) onim a koji su osuđeni na smrt, a
zapravo se radi o prijetnji i o smrti koja će nem inovno
uslijediti za samoga suca.
Vaš prijevod od »Signare cum ferro« i t. d. sve do
Matije G upca zvuči autentično i čita se veoma dobro.

Bitó, palca, faág, m áglyalángok

kenben izzó Szent, M ihály lova,
pellengér és kaloda,
s m indennem ü más halálok,

7» 99
 tomlocben, ketrecben veres paradek
jobbagyi foert tane, hol nincs kegyelmi szandek,
ily szurkos balladak a pokolban sem voltak,
hogy koldusok, kik ehsegiikben loptak,
vegul urava lettek volna a nyomornak...

Palca i faag trebalo bi neku jaču riječ mjesto palca

kao »bot« na prim jer! A faag je opet »soha«, što znači
vješala.
Jobbagyi foert tane, hol nincs kegyelmi szandek, bi­
lo bi bolje da nije opisno nego da je »Bez pom enjše
gnade« prevedeno direktno kao »kegyetlen« ii irgal-
matlan.
Isto tako »szurok« jeste smola, ali »szurkos« zvuči
m nogo slabije nego smolav - njemački pechartig.
Posljednji stih ove partije:

»D a ne bi gladnuš bogec ki od glada krade

na kraju konca zvitezil svoje jade«

mislim da nije sretno riješen.

Stih:

»G da biškupi kak klafrave papige,

pod galgama se mole za blagoslov verige«

nije dobro preveden! Bilo bi bolje da se biskupi preve­

du direktno kao »klafrave papige« - a puspoki fecsego
papagajok, koji se mole za blagoslov verige: lanezert al-
dast k6nyorognek.
Stih:

»A da bi ga oprali od smertnega greha«

do kraja zvuči autentično.

Predlažem Vam da se Vaš prijevod:

Herodesi virgacs, korbacs, futas vesszok alatt

parafrazira i pojednostavni:

100
 »Enekli mi irva vagyon misszalegkban«

Stih:

»Enekli mi irva vagyon misszalegkban«

da se interpolira sa jednim adjektivom : odon misszalek-

ban.
Posljednji stih:

»K ad bahovnica s pilkom po orsagu jaši,

s hahari, grobari, peklenskimi pajdaši«

mislim da nije sretan. Vas je zavela riječ orsag, a u m a­

džarskom prijevodu je ova riječ potpuno suvišna. M jes­
to: Sircsoszokkel trebalo bi nekako pojednostavniti.
Posljednji stih predlažem da se parafrazira:

Aki nem tudja kopenyet a szellel forgatni

mint gyertyalang szelben ugy fog kialudni.

Pošto sam Vas tem eljito izgnjavio s ovom prvom po­

emom, prelazim na drugu »Ni med cvetjem ni pravice«.
Za razliku od prve, čitava zvoni dobro kao autentična
m adžarska poema. Jedino bih Vam predložio da se pa­
rafrazira:

»pak rekel je gum bek: ti si bedak,

to je tak vola božja, pak ima biti tak«

kao autentična superiorna direktiva:

sose fogss te buta fejjel semmire sem menni,

ez az Isten akarata, igy kell ennek lenni.

Mislim da bi bilo bolje: De ha ugy lesz, ahogy en­

nek lenni kell a vilagon, mjesto a da bude - e vilagon,
isto tako u stihu

de en, irigy ehenkoršsz, z mihaszna

101
da bude mjesto »de« - akkoren -
»Gum belium roža fino diši« zvoni čitava, samo bih
posljednji stih »hej, haj, nek cvate maj« izmijenio, ne
»majus mosolya«, nego majus viraga, inače imprima-
tur. Mislim da se ni u kom slučaju ne bi moglo prevesti
bolje.
Ad »Vigilia«. Vlaškovuličanec treba da se prevede
kao Taljanutcai, jer to je onaj kvart medievalnoga Za­
greba, koji se je zvao Vicus Latinorum . Vlaški je talijan­
ski, kao olasz, a ne olah. I Poljaci zovu Italiju zemljom
wloszkom.
S tih :

»Z nuternje prorokujući«

Vi prevodite kao »az bensonkbol m egjosolja«, mislim

da bi bilo bolje: belegbol.

»Skoznujuči, m alajuči,
laži v biškupov misal«

bilo bi bolje da se direktno kaže: hazudik a mise-

konyvbe.
Stih:

»V kronike kak dični muž

ostal bu taj grešni guž«

bilo bi bolje da se prevede: kronikaban ez a kigyo

m egm arad m ind dicso...? diszno -
Isto tako Vaš prijevod slijedeće strofe o Vatikanu:

Atlepven a Vatikani kapukat

da se opisno riješi: a Vatikani szalonokban.

Sve što ova mizerija od meštra artis scribendi sanja
o svome biskupu, to treba da ostane u futuru, a ne kao
kod Vas u prošlosti. Čovjek sanja sarkastično, da će se s
m agaretom od biskupa dogoditi još i to da bi mogao
postati papa, a ovako izgleda kao da se to već dogodilo.
Inače do kraja im prim atur, čita se vrlo dobro. Riječ

102
Kaptol ne bih ostavio u m adžarskom prijevodu: bolje
K aptalan.
Čitam dalje i poslat ću Vam nastavak pisma kad do­
vršim lektiru, a isto tako očekujem od Vas i daljnje pri­
jevode i odgovor.
Pozdravlja Vas

19. 9. 1958 , Zagreb M. Krleža

Dragi i poštovani Csuka Zoltan,

Na povratku iz Beograda prim io sam Vaše pismo sa

zakašnjenjem i molim Vas da to dobronam jerno uzmete
ad notam kao ispriku.
»M isao koja se je pojavila« i o kojoj mi pišete da se
je »m eđutim pojavila« a ne određujete ni jednim slo­
vom kako se je zapravo ta »misao - m eđutim - pojavi­
la« i zašto se je pojavila i na kraju krajeva u čijoj se gla­
vi pojavila, naim e misao, da bi se m adžarskom e uhu
prislušnije, razumljivije, pristupačnije ili kao što Vi ka­
žete »uholažnije« priljubilo ime nesrećnog Petrice Ke-
rem puha, i da je, prem a tome, poslije dugotrajne raspre
palo nekom e na pam et« i to još u »obliku trika«, da bi
se knjizi Balada dao nadnaslov: »M . K. Eszakanak
virrasztoja« i tako dalje, što doslovno znači da je autor
ovih Balada M. K. »virostovnik« to jest - Eszakanak
virrasztoja... Što znači ta riječ? Ta riječ znači da je čov­
jek bdjelac, da je virostovnik, vendsko-međimurski
hungarizam , koji je opet slavenskog podrijetla, a znači
čovjeka koji bdije, od glagola bdjeti, to jest: vigilare, to
jest biti budan ili ne spavati, to jest čuvajući stražu noć­
nu od lupeža, od provalnika, čuvajući mrtvaca ili stado,
ulice, gradove od požara, bdjeti na molitvi ili na poslu
ili u alegorijskom smislu čuvati se od grijeha, biti spre­
man na žrtvu, na bitke dakle biti bdjelac ili bdjenik, ka­
ko mu drago, opet dolazi kao part. vigilans u vezi s noć­
nim bdijenjem , a nikako u vezi sa autorom , koji objav­
ljuje ove Balade. A utor ovih Balada nije nikakav no­
ćobdija, a osim toga ovaj nadnaslov zvuči mi, oprostite

103
dragi Csuka, kao pleonazam , mert hogyan lehet virras-
ztani kerem alazatosan ha nem ejjel, prem a tome esza-
kanak virrasztoja jeste pleonazam, a nije ni tačan prije­
vod jer »virostovnik skoznujuči« je čovjek koji bdije či­
tavu noć do svitanja, a nije noćobdija. N oćobdija može
da legne i da prekine bdijenje, ako ima zamjenu... Pre­
ma tome, riskirajući da Vas beznadno razočaram , jav­
ljam Vam da s tom varijantom nisam saglasan, ali ako
ste tako odlučili ja ću se i s tim pom iriti, jer mislim da
je u ovom slučaju to jedino oportuno i protokolarno
podudarno sa bon-tonom , pošto ne ću da zamećem kav­
ge na kraju našeg puta.
Pitate me što znači »hispanjski kipec«? To je slika,
a nije kip kao spomenik, szobor. Opet fraza »rog za svi­
jeću«, koja Vam nije jasna. Kako Vam nije jasna? D ub­
lji smisao fraze je prevara! Kupujem rog za svijeću, što
znači mislio sam da će mi svijetliti, a ne svijetli, jer je
rog.
Javite se, doviđenja, pozdravlja Vas - srdačno

Zagreb, 17. III 1959. M. Krleža

Dragi Csuka,

prim io sam oba Vaša pisma i ono od 25. jula i ono

augusta, i obje publikacije sa zakašnjenjem , odsutan iz
Zagreba, i prem a tome molim Vas da me ispričate što
Vam isto tako odgovaram sa zakašnjenjem.
Vaša obavijest da Petrice više nem a u knjižaram a,
obradovala me, a kad bi, a to je samo pusta želja, ljudi
pristupili drugom izdanju, bio bi to dokaz da su te bala­
de zaista zavrijedile da budu prevedene.
Pišete mi o N em ethu. Ne bi li bilo moguće da se or-
ganizuje jedan njegov izlet u Jugoslaviju? M ogla bi ga
pozvati jedna od Akadem ija ili Savez književnika. Bilo
bi dobro za takozvano »produbljenje« m eđusobnih od­
nosa.
Ako možete da mi pošaljete Kodolanyi-a, mislim,
po temi o kojoj je riječ u njegovoj knjizi, da bi mogla da
pobudi interes kao djelo koje bi trebalo prevesti.

104
 Što se tiče Jugoslavenske Enciklopedije, naš adm i­
nistrativni personal nalazi se m om entano na godišnjem
odm oru i dok se oni ne vrate, ne mogu Vam javiti ništa
pouzdano, jer se bojim da su nam sve rezerve iscrplje­
ne.
Enciklopedija je rasprodana...
Srdačno Vas pozdravlja Vaš
24. VIII 1960. Krleža

Dragi Csuka, Zagreb, 4. X. 1960.

U vezi s Vašim pismom od 27. IX. o.g. uvažite, mo­

lim Vas, da sam zaista sklon poduzeti sve što je u mojoj
m ogućnosti da predam Nem ethovog »G alileja« i
Illyesovog »Dožu« teatrim a da vide šta se može učiniti,
ali tako dugo dok nisam primio rukopise, nisam prosto
tehnički u stanju da pristupim izvršenju tog zadatka.
Zato Vas molim da mi pošaljete navedena djela što pri-
Je-
M adach, mislim, ne bi došao u obzir, bez obzira na
spektakularnu stranu ovog djela. Obećali ste mi poslati
rom an o Pečujskoj republici, a nisam prim io ništa. Po
temi, mislim, da bi ovo djelo bilo m ožda najinteresan­
tnije.
Primio sam svojevremeno nekoliko m adžarskih
knjiga od gospode iz Am basade i predao ih nakladniku.
M eđu tim knjigama nalazi se i »K arpatska rapsodija«
od mog starog i davnog znanca i prijatelja Illyesa Bele,
s kojim podržajem prijateljske veze već više od četrde­
set godina i ja sam lektorima skrenuo naročitu pažnju
na tu prozu. Molim Vas ne zaboravite da Beli prenesete
ovom prilikom moje srdačne pozdrave. Stvari su u lek-
toratu još na razm atranju i budem li nešto doznao kon­
kretno, ja ću Vas pravovremeno obavijestiti.
N adam se da ste dobro, pozdravlja Vas srdačno

K rleža M.

105
 D ragi Z o ltan e C suka,

primio sam Vaše pism o od 5. I. o. g. i »Nagy Vilag«

63/1 sa »Zastavam a«, i Vašim pream bulom kao nekom
vrstom uvoda ili kom entara uz sam tekst.
Čitajući godinam a (znači pedeset i više godina) da
sam bio kadet i Ludovicus etc., što nije ni u kakvoj knji­
ževnoj, estetskoj ili bilo kojoj drugoj bitnoj vezi, sa bilo
kojom vrstom mog literarnog rada, priznajem da mi je
sve to temeljito dosadilo, ali pročitavši u Vašem kom en­
taru da su »Zastave« rom an po m odelu, ili kao što Vi
kažete »kulcs-regeny«, priznajem da sam ostao neugod­
no iznenađen.
»Kulcs-regeny«, prije svega, i u m adžarskom jeziku
nije nego najvulgarniji germ anizam »Schlussel-rom an«,
koji ne govori baš ništa, to jest to bi trebalo da bude po
svoj prilici neka vrsta »Ključa« za »bravu« koju bi tre­
balo otključati, a da bi je čovjek otključao, treba mu da­
ti uputu kako se to radi, što ste Vi i učinili, otkrivši čita­
ocu tajnu, u obliku »K ljuča« da je Ana Borongaj u
»Zastavama« Ana Lesznai, a njen suprug Erdelyi da je
O. Jaszi, a autor rom ana da je zapravo neka vrsta glav­
noga lica, koje čitavu tu priču priča po svome sjećanju.
M eđutim, uvažite dragi Csuka da Ana Borongaj nije
Ana Lesznai, a Erdelyi da nije Jaszi, i da »Zastave« au­
tor kao »sedam desetogodišnjak« nije napisao kao neku
vrstu svog autobiografskog sjećanja na davne dane. Sve
su to krive pretpostavke i prividni zaključci, a od svega
toga preostaje nam samo to da ispitam o, kakvu Vi za­
pravo imate sliku o piscu, koga prevodite godinam a,
kada mislite da piše rom ane po m odelu živih lica i to s
prozirnom nam jerom da bi ih prikazao u negativnom li­
ku?
Šta će na to reći gospođa Lesznai u New Yorku, kad
bude čitala ove moje, po Vama, takoreći autobiografske
zapiske, kako me je takoreći deflorirala na Duhove go­
dine 1910, na našem izletu u Tihanjsku O patiju, kada ja
gospođe Lesznai nikada u životu nisam vidio, kada na
nju, pišući »Zastave« uopće nisam ni pom islio, i kada
ova moja kom pozicija sa gospođom Lesznai baš nikak­
ve veze nema?

106
 Vi pišete, osim toga, da se rom an odigrava u prvome
deceniju ovoga stoljeća, a on se odvija sve do godine
1922, znači do trećega decenija, a ne odvija se samo u
M adžarskoj, nego isto tako u Beču, u Zagrebu, kao i u
Beogradu. U jednu riječ, molim Vas, da u obliku nekog
naknadnog kom entara redakciji »Nagy Vilâga« objas­
nite da se radi o krupnom nesporazum u, a to biste mog­
li eventualno da učinite u vezi sa publikacijom slijede­
ćeg fragmenta. Ne mislite li Vi to učiniti sami, iz vlastite
inicijative, učinit ću lično ja, jer mislim da sam to dužan
spram gospođe Lesznai, koje nisam poznavao, ali koju
kao poetesu od ranga veom a visoko cijenim i poštujem,
te ne bih želio da se nađem s njom u nekoj prilično ne­
inteligentnoj relaciji - qui pro quo - za koju zaista ni­
sam lično odgovoran.
Očekujući od Vas odgovor, pozdravljam Vas

Zagreb, 8. I. 1963. M. Krleža

Dragi moj druže Csuka,

Odgovaram Vam na Vaše pismo od 1 7 .1. o. g. sa za­

kašnjenjem, i molim Vas da me ispričate.
Sto se tiče »Zastava«, ne treba dram atizirati: Nisam
imao namjere da Vas izenerviram, no ipak, kada stvari
stoje tako kako stoje, to jest, kada je gospođa Lesznai
još uvijek živa i zdrava kao i njen suprug O. J., nije
stvar naročito protokolarna, priznat ćete i sami, kada
se, na temelju nekih Vaših aluzija, može dešifrirati, da
su to portraiti određenih ličnosti, a naročito pak, kad je
takva pretpostavka lišena svake stvarne vjerodostojnos-
ti.
N adam se, da ćete Vi već otkriti pogodnu formu da
se ta stvar, po mogućnosti, ispravi, i u tom pogledu ja
Vam unaprijed zahvaljujem.
Srdačno Vaš
Zagreb, 27. II. 1963. M. Krleža

107
 D ragi i poštovani C suka,

Hvala Vam na pismu od 22. XI. o.g.

Žalim što me nije bilo u Zagrebu za vrijeme Vašeg
prolaza, a i na Vaše posljednje pismo odgovaram Vam
sa zakašnjenjem, na povratku iz Beograda.
Pozdravljam »Evropu«, sve oko »Evrope«, a naro­
čito Liviju Biro!
Druga knjiga »Zastava« ne će biti objavljena u cjeli­
ni prije početka jula 1964, a njemački prijevod Prve
Knjige izlazi isto tako početkom jula 1964. Druga K nji­
ga pojavit će se u njemačkom prijevodu godinu dana
kasnije, znači početkom 1965.
Što se tiče Vaših depresivnih raspoloženja, najm ud­
rije je raditi svoj posao u miru i ne dopustiti da čovjeka
uznemiruju i smetaju efemeride.
Hvala Vam na Vašoj Historiji.
Srdačno Vaš

Zagreb, 3. XII. 1963. M. Krleža

Dragi i poštovani Zoltâne Csuka,

Hvala Vam na pismu od 14. III. o. g. Hvala Vam is­

to tako na Lôkôsovoj recenziji, koju mi je netko prenio
u Vaše ime.
Što se tiče »M artijanečke garniture«, to je garnitura
hrvatsko-slavonsko-dalm atinskoga bana barona Pavla
Raucha, m artijanečkog vlastelina, vlasnika feudalnog
posjeda M artijanec, između Varaždina i Ludbrega. Ta
banska pijana m artijanečka garnitura, bila je družba
političkih ništica, deklasiranih džentri probisvijeta i
pustolova, koji su se našli pod protektoratom stare ban­
ske pijandure na čelu hrvatske vlade u vrijeme aneksio-
ne krize godine 1908, kada je u Zagrebu bio insceniran
poznati veleizdajnički proces, koji je u Evropi izazvao
ogromne političke skandale. Ta »M artijanečka garnitu­
ra«, satavljena od političkih golaća i hohštaplera nesta­
la je sa političke pozornice katastrofalno poražena na

108
izborima, djelujući destruktivno iza kulisa i dalje sve do
austrijskog sloma 1918.
Drago mi je, dragi Zoltane Csuka, da Vaš posao oko
»Zastava« napreduje tako brzo. Deset tabaka nije m a­
lo.
»Zastave« kao kom plet obuhvatit će oko 1500 stra­
nica štam panog teksta. Za njem ačko izdanje (a prijevod
prve knjige je dovršen), dogovorio sam da se štam pa u
dvije knjige. Prva knjiga svršava sa tekstom koji je ob­
javljen u broju 1-2 »Forum a« za god. 1964. sa završnim
poglavljem »Bitka kod G rodeka Jagiellonskog«, pod
generalnim naslovom »Zastave«, a podnaslovom Prva
knjiga »Pod crnim orlom 1913-15« i Druga knjiga
»Pod bijelim orlom 1918-22«. Ovu istu podjelu predla­
žem da provede i peštanska »E uropa«, a Vi ćete biti lju­
bazni da im prenesete moju sugestiju.
Njem ačko izdanje pojavit će se koncem ove jeseni, a
ukoliko je »Europa« sklona da postupi na isti način,
mogli biste isto tako dati prvu knjigu u štampu.
Primio sam poziv peštanskog PEN -a da prisustvu­
jem prem ijeri »Agonije«, a u toj stvari obavijestio sam
Vujičića, u pism u koje šaljem paralelno s ovim o svim
peripetijam a mog eventualnog izleta.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš

Zagreb, 30. III. 1964. M. Krleža

Dragi i poštovani Z. Csuka,

Hvala Vam na pismu i na kritikam a od 15. juna o. g.

Izručite moje pozdrave Vujičiću, koji mi je isto tako lju­
bazno poslao sve što je dosad štam pano.
D rago mi je da Vam »Zastave« idu od ruke, i ukoli­
ko biste taj posao svršili do konca augusta, svakako Vas
molim da mi pošaljete jednu kopiju.
Ne znam da li je M ajor prim io »A reteusa«? Javite
mu da ne zaboravi, kao što sam bio s njime dogovorio,
da mi piše o svojim impresijama. Ukoliko bi bilo po­
trebno, ako se odlučio da igra Areteja, neka se posavje­

109
tuje sa Aczelom, s kime sam isto tako to principijelno
dogovorio.
Vratili smo se dobro.
Oboje Vas srdačno pozdravlja.

Zagreb, 19. VI. 1964. M. Krleža

Dragi Csuka,

Hvala Vam na pismu od 29. X. o.g.

Što se tiče teksta »Agonije«, meni nije potreban či­
tav prijepis teksta, nego samo onaj dio posljednje scene
II. čina, gdje je kontam iniran tekst u redakciji B. Stupi­
ce sa finalom trećega čina.
N em ojte dakle prepisivati čitav tekst, nego samo ne­
koliko posljednjih stranica, gdje su, ponavljam , poveza­
na dva čina: II. i III. u Stupičinoj verziji, tako kako su
odigrani u »M adachu«.
Pisao mi je Stojan' i ja sam mu javio da prva knjiga
»Zastava« završava sa »Bitkom kod G rodeka Jagiel-
lonskog«.
Oboje Vas srdačno pozdravlja

Zagreb, 2. XI. 1964. M. Krleža

Dragi Csuka,

Hvala Vam na pismima od 16. X II. i 23. X II. 1964.,

od 2. I. i 9. I. 1965. Odgovaram Vam, kako vidite, su­
m arno, a čudi me što Vaš questionnaire nije veći i opšir­
niji. Mislim da u samom tekstu »Zastava« ima najm a­
nje oko stotinjak takvih term ina, koje bi za m adžarskog
čitaoca valjalo u svakom slučaju historijski, kulturno-
historijski i lingvistički temeljito prokom entirati.
1 Vujičić, Stojan

110
 Što se tiče himne (madžarske), ostanite kod himne,
dakle izmijenite tekst Szôzata sa: Isten aldj’meg..., jer
ono je sa Szôzatom-lapsus calami.
Da je stari Lenac »Jozuin telac«, jeste, to je pravi
»telac«, znači tele, to jest to je tele Jozue Franka, a to je
fraza politička iz pamfletističkog perioda onoga vremena
i tu bi trebalo prokomentirati, jer vidim, po svemu, kao
što se čini, nije ni Vama baš jasna. Pitam Vas što su poli­
tički telci? Politički telci su telad muškoga roda, jer da su
ženskog roda, zvali bi se telice, a to su ljudi, koji se bave
politikom na način telaca, znači političkih glupana i idi­
ota, to jest slijepih trabanata, koji slijepo vjeruju u svoje
političke voždove i u njihovu nepogrešivost.
»K uker je«, slovenska fraza, treba citirati čitavu re­
čenicu - »se vemo kuker je«, znam o kako stvari stoje,
to jest koliko je sati.
»Fajm oštri«, opet slovenski, seoski župnici iliti plo-
vani.
»Fresca supilovština«. Trebalo bi zahvatiti duboko
natrag, u vrijeme Friedjungova procesa, kada je Šupilo
bio difam iran po austro-m adžarskoj štampi kao doub­
le-agent srbijanski i bečki. Njegovo ime bilo je difam i­
rano u javnosti, i u političkoj pamfletistici upotreblja­
vao se term in »supilovština« kao sinonim za političku
prevaru, podvalu ili intrigu. Iz sam oga teksta izlazi veo­
ma jasno da se radi o nekoj »svježoj«, to jest, »friš« su-
pilovštini, ili prevari, a kako tu frazu izgovara Fiuma-
nac, ostala je fraza talijanska - »fresca«.
Zatim još jedno ime za koje me pitate tko je. Swie-
ten, G érard, poznat kao van Swieten, flam anskog pod­
rijetla m edicinar, slavno m edicinsko ime svoga vreme­
na, organizator bečke medicine, čovjek punog povjere­
nja austrijskog dvora Marije Terezije, njen najintim niji
prijatelj, jedan od inauguratora bečke politike takozva­
nog prosvijetljenog apsolutizma. Pa kad se govori da je
jedan od Emeričkih imao s njime veze, da mu je bio
»protégé«, bio je to što se kaže, prijatelj van Swietena.
Stvar je po sebi jasna.
Ne znam, ne pišete mi o tom e ništa, da li ste Prvu
knjigu »Zastava« završili sa bitkom kod G rôdeka, kao
što sam Vam pisao i kao što smo bili dogovorili?

111
 D rago mi je da je stvar ušla u štam pu i bit će mi mi­
lo bude li do juna štam pana. N a prem ijeru »Lede« ne
ću dolaziti, a ostalo sve ćemo dogovoriti.
Sve najbolje za 1965. Javite se, Stojana Vujičića i Vas
pozdravljam , Vaš
Zagreb, 12. I. 1965. M. Krleža

Dragi Csuka,

Odgovaram Vam na pismo od 9. m arta o. g. Po­

zdravljam Vas.
Jedna principijelna napom ena, o kojoj sam već htio
da Vam pišem ali sam zaboravio. Vi Kam ila Emeričko-
ga u svome prijevodu prekrstiste u »K am il«, a tako ga i
sklanjate. Ne znam zašto m adžarski ne bi ostalo Kami­
lo, kad može i kad protiv toga ne govori nikakav princi­
pijelan razlog?
Zatim : pitate me tko je bio lukaveci M ikula, a u vezi
s tim odgovaram Vam ponovno: što se napom ena tiče,
mislim da bi tom pitanju trebalo pristupiti metodički,
kao što sam Vam to već bio i predložio.
Učinite, budite ljubazni, jedan sistematski popis
svih, za prosječnog m adžarskog čitaoca, nejasnih poj­
mova, pojava i imena, a onda ćemo ih nastojati riješiti
eri bloc! Ovako na preskok da rješavam o sada Benka
Bota, a sada Mikulu iz Lukavca, nem a m nogo svrhe, jer
na prim jer taj Mikula, o kome mi pišete, jedan je od be-
letrističicih fantom a ovoga rom ana, ove historije, ili ove
kronike, ako hoćete, i ne znam što da vam odgovorim u
obliku ozbiljnog kom entara. Treba ga vidjeti u kontek­
stu, a ja ga, m om entano, zaista ne vodim u evidenciji,
jer tih imena i ličnosti u »Zastavam a« ima nekoliko sto­
tina.
Nije mi jasno, a ni poslije razgovora s ljudim a iz
Novog Sada, tko ima da vodi brigu o drugoj i trećoj
knjizi »Zastava«? Interesiralo bi me kako daleko ste
doprli u prijevodu druge knjige.
Što se tiče Jugoslavenske enciklopedije, ja nažalost
ne ću moći da tu stvar riješim tako brzo, jer mi sami u

112
Leksikografskom zavodu ne raspolažem o nikakvim re­
zervama.
Pozdravlja Vas srdačno Vaš

Zagreb, 16. III. 1965. M. Krleža

Dragi Csuka,

U vezi s Vašim pismom od 16. I. o.g.

Ako su se Radio i E uropa zaista odlučili na »G olgo­
tu«, onda predlažem novi naslov za m adžarsku varijan­
tu: »K alvaria«. Predlažem to iz razloga koje mi navodi­
te s obzirom na Tolstojev roman koji se pod naslovom
»G olgota« pojavio u m adžarskom izdanju, da ne bi bi­
lo nesporazum a.
»Kalvaria« mislim da je vrlo dobra form ula, jer se
podudara s originalnim naslovom u svemu.
Ukoliko je taj prijedlog zaista aktuelan (što se Radi­
ja tiče), javljam Vam da sam prije nekoliko godina na­
pisao toj stvari i prolog i epilog. To su dvije kratke sce­
ne koje imaju smisao kom entara i te bih Vam poslao.
Ovaj tekst bit će prem a tome u m adžarskoj varijanti ob­
javljen po prvi put.
»Zastave« su na putu.
Suprugu Vašu i Vas pozdravljam s poštovanjem Vaš

Zagreb, 22. I 1969. M. Krleža

Pozdravite, molim Vas, bračni
par ST. Vujičiće. Ne javljaju se.
Sto je s njima? Da li su zdravi?

Dragi Csuka,

Drago mi je da Vam se polagano doduše ali, na kra­

ju, ipak ostvaruju iluzije. Vi ste Vaše sim patije za našu
literaturu pošteno platili i ja Vašu suprugu i Vas u vezi s
tim srdačno pozdravljam.

8 - k r l e Zin a pis m a 113

 Zahvaljujući Vam na ljubaznom pozivu, molim Vas
da me ispričate što, nažalost, neću prisustvovati kod Va­
še proslave iz m nogih razloga: svršavam neke knjige ko­
je su vezane za term ine.
Nadajući se da će biti prilike da se doskora poraz-
govorimo o eventualnim Vašim novim planovim a o ko­
jim a mi pišete, molim Vas, dragi Csuka, da vjerujete da
ću biti u duhu prisutan kod ove Vaše proslave, sa svim
prijateljskim sim patijam a.
Srdačno, Vaš
Zagreb, 1. XI 1969. M. Krleža

Dragi Csuka,

Sve su moje sim patije na Vašoj strani. Poslije N o­

vog Sada nisam Vam se javio. Vi znate, ne volim jubile­
je ni svoje ni tuđe, sva ta priznanja nisu drugo nego
dim.
Drago mi je da Vam na kraju priznaju vrijednost
Vašeg nezahvalnog posla, drago mi je da ste još uvijek
puni planova i elana. Čekam »Put u raj«. Spremam šes­
tu i sedmu knjigu »Zastava« i nadam se da ćemo ko­
načno završiti i taj posao.
U slučaju Vašeg izleta u Zagreb bit će mi drago da
se sretnemo.
Pozdravljam srdačno Vašu ženu i Vas, Vaš

Zagreb, 5. X 1971. M. Krleža

Dragi Csuka,

Hvala Vam na Vašem decem barskom pismu.

Paralelno s ovom mojom epistolom šaljem Vam je ­
dan egzem plar »Razgovora« (poštom preporučeno), a
Vi gledajte dalje šta već znadete i umijete.
Piše mi Stojan Vujičić da je »Put u raj« rasprodan.
Osim onog egzem plara koji ste mi Vi poslali nem am ni

114
jedan, a bilo bi u redu da mi nakladnik pošalje ono što
me pripada. Nadam se da ćete to urediti.
Javite se!
S najboljim željam a i mnogo zdravlja Vašoj mnogo
poštovanoj i dragoj supruzi
a Vas srdačno pozdravlja, Vaš

Zagreb, 25. X II 1971. M. Krleža

Dragi moj Zoltane Csuka,

Vaše pismo od 26. VIII o.g. prim io sam po povratku

u Zagreb i tako Vam odgovaram sa zakašnjenjem tek
danas s molbom da me ispričate itd.
O našem peštanskom izletu u septebru nem a naža­
lost govora, Bela ima neke fam ilijarne brige oko svoje
jedine bolesne tetke, i to će se, bojim se, zavući preko
čitave jeseni.
Što se tiče sastanka sa Jancsom M iklošem prilažem
Vam pismo Hunnia filmskog studija od 15. augusta.
Molim Vas javite se Hunniji, i ispričajte me tam o što im
se preko Vas javljam indirektno. Ako oni polovinom
septem bra misle da dođu u Zagreb, bit će mi u svakom
slučaju drago da se sretnemo.
Imam na Vas još jednu molbu, dragi Csuka. Primio
sam od »K ortarsa« pism o i ponovno poziv od 28. VIII
da čekaju moj članak o Petofiju za jedan jubilarni zbor­
nik što ga spremaju. Izgubio sam njihovu adresu i m o­
lim Vas da im javite u moje ime da mi oproste što im se
nisam javio, bio sam odsutan iz Zagreba. Pišite im u
moje ime ili obavijestite ih kako žalim što nisam u kon­
diciji da im pošaljem svoj rukopis, jer ima već više od
šezdeset godina što nisam imao Petofija u ruci. Ne že­
lim i ne umijem improvizirati. M eđutim, od raznih m o­
jih varijacija na istu tem u, o Petofiju dala bi se sastaviti
mala Petofijana citata, a taj posao mogli biste izvršiti Vi
za račun »K ortarsa«. Molim Vas ponovno budite dobri
i pišite im u tom smislu.
Šesta knjiga »Zastava« neće se u »Forum u« pojavi­
ti prije proljeća.

115
 Što se tiče »D nevnika« u izdanju »K ossutha« zani­
ma me tko će izvršiti izbor teksta, hoće li se to štam pati
in extenso? Ukoliko biste se Vi primili toga posla, bilo
bi dobro da se prethodno posavjetujemo.
Kad budem dobio neke fotografije dubrovačke
predstave »Areteja«, zamolit ću M atkovića da Vam ih
pošalje.
Vašu gospođu i Vas srdačno pozdravlja

Zagreb, 4. IX 1972. M. Krleža

U prilogu dopis Hunnie.

Dragi moj Csuka,

Oprostite što Vas gnjavim, pišem Vam zbog »Hun-

nije«. Poslali su mi nacrt ugovora za filmsko izvođenje
»Areteja« u dvije varijante. Ne razumijem zašto kom-
plikuju ovaj ugovor, kad je stvar sam a po sebi jasna od
prvog dana.
Rekao sam »H unniji«, a u tom smislu poslao sam
im i jedno svoje pism o putem Autorske agencije da za
m adžarsku filmsku izvedbu »Areteja« tražim 7.000.-
D olara, jer ta suma otprilike odgovara visini honorara
kakve prim am i kod nas za svoje scenarije. U tu sumu
ni u kom slučaju ne ulazi honorar za m eđunarodne
ugovore i angažm ane. Predlažem jednu paušalnu sumu
od 5.000.- Dolara.
Što se tiče scenarija, jer se Ranody ne javlja samo
kao režiser nego i kao scenarista, predlažem da mi se u
okviru ugovora osigura konzultativno pravo kod pisa­
nja scenarija, jer je meni do scenarija nerazmjerno više
stalo nego do honorara.
Imao sam nam jeru da ovaj nacrt ugovora popratim
juridičkom analizom , m eđutim , po posljednjoj telefon­
skoj intervenciji drugovi od »H unnije« čini se da su
nervozni i ja Vas molim da im ovo moje pismo prevede-
te da ne bi ponovo riskirali jedan izlet u Zagreb a da te
stvari prethodno nisu razbistrene.

116
 Molim vas da me razum ijete, upravo bolje da me
razum iju drugovi od »H unnije«: ne sustežem se od pot­
pisa ugovora, ali principijelno ne želim ustupiti svoje
autorsko pravo izvan M adžarske za one neznatne sume
koje navode. I Ranody je uputio M atkoviću jedno ner­
vozno pismo i zato Vam se javljam da smirite gospodu,
neka ne budu nervozni, sve ćemo riješiti u najboljem re­
du i prijateljstvu.
Do viđenja, Vaš

Zagreb, 4. II 1974. M. Krleža

Dragi moj stari Csuka,

Hvala Vam na Vašim pismima, na recenzijama i na

štampi.
»G olgota«, čini se, da je dobro prošla u Subotici,
Kečkemetu, u Segedinu i u Pešti. To me raduje.
Isto tako veseli me da radite i to marljivo na »Na
rubu«.
Što se tiče »Areteja« ne razumijem ništa. Pisao mi je
i Vujičić, još mu nisam odgovorio, jer nemam šta da mu
odgovorim . Moji su uvjeti jasni od prvoga dana, a zašto
se stvar zapliće nije mi jasno.
Govorio sam sa G oldsteinom o bilingvističkom iz­
danju »Balada«, no čini se da je »Liber« za ovu godinu
jako zauzet vlastitim planovima.
Pozdravljam Vas oboje srdačno, do viđenja, Vaš

Zagreb, 27. III 1974. M. Krleža

Dragi Csuka,
Prije svega: Sve najbolje za 1975. Vašoj supruzi i
Vama.
Šta je s »Aretejem «? Nem a od njih glasa. Šta je s
»N a rubu«? Hoće li se konačno pojaviti? Šta je s »Blit-
vanijom «? Hvala na studiji Galovoj o Babitsu.

117
 Što se razgovora Feito-M. K. godine 1934-35. tiče,
nisam siguran da će to ljude danas poslije četrdeset go­
dina interesirati. Predat ću rukopis M arijanu Matkovi-
ću, neka mu netko prevede, on nem a pojm a o m adžar­
skom jeziku.
Javite se! Srdačno Vas pozdravlja

Zagreb, 22.1 1975. M. Krleža

Dragi moj Csuka,

Imate pravo, dopisujem o se na prekide kao da im a­

mo još puno vremena, a ono se ludo žuri, m nogo brže
nego Vaš Dunav o kome mi pišete da ga je proteklo po­
prilično m nogo od Vašeg prošlog pisma.
Prije svega, dragi moj Csuka, da Vam čestitam na ta ­
kozvanom m eđunarodnom priznanju! Vi ste ga zaista
zaslužili a i dobro je da je stiglo konačno već zbog Va­
ših internih prilika, koje su uvijek, kao što je poznato,
neugodno zbrkane, pune zavisti i profesionalne ljubo­
more.
Što se tiče Vašeg rukopisa, upravo Vašeg prijevoda
od 17 tabaka o kojima mi pišete, taj rukopis, nažalost,
još uvijek nije stigao i prem a tome nisam imao prilike
da ga pregledam , pak Vas molim da i u moje ime po­
zdravite gospodina Nyiro i da mu poručite kako bi bilo
dobro da se konačno odluči da pošalje nešto što je tre­
balo uraditi već mnogo prije.
Hvala Vam na Stojanovom, upravo mom nekrologu
o Ady-u. Pozdravljam Stojana. Davno je to bilo, zabo­
ravio sam taj nekrolog, a nije ni tako slab da mu ne bi
trebalo dati publicitet, prem a tome je dobro da ga je
štam pao kao kuriozum.
Stojan (za razliku od svoje žene), nije u naročitoj
mojoj milosti. Htio sam mu svojedobno pisati, a nisam,
pa mu sada preko Vas indirektno odgovaram na njego­
vu nespretnu frazu: »Da se ne ćemo cenjkati«, kad sam
mu bio odgovorio da su ona gospoda oko »Areteja« ne­
ozbiljna, a on me je svojom frazom o »cenjkanju«, mo-

118
 c 2 ^ > -¿—»- Ce c**.^ *<y* <*
*MFt-Jf -O¿3w/ t o - ^
^¿*> > -M 5 « ^ '« ^ /wM,/il| J -x? MJ*W 4<ul y ^»tfUfC. -^'-1
u ft ««tltt'U , J«
^ t* 5 > 'A »f lti<«. -«^1^'jii. i i •« ^»oeWiA ■=««(,
^rW-'.5u ¿lS-»»<.f< -«¿tili u*n7( » A ^»)t
y4*<f« —' ’ /Kt. AyC c»<«.*
-*M.V 1^" V JW I'i-> g, -fc «_*- t^»Z
■^*Jw f /M«Uv. 0 4 4a O* -X 'H
y»~ -i- -->*-* x^A
i/», j-. +»->M»ur * j-*7- -»■•— >
_____ _______ .__ Xt lhtJC>'-^i. , •>•**■«. ’"■««•
! li ■

ram priznati, pecnuo, kao kopriva, doduše, ali me je za-

peklo.
Pitam ja Stojana kad sam se ja »cenjkao« i kojom
prilikom , i što je njemu dalo povoda da upotrebi tako
grubu riječ, kao da sam ja sitna duša iliti srebroljubac?
G ore u Pešti, kod neke državne ustanove, još danas leže
moji honorari od prije deset ili petanest godina, koji i
onako ne vrijede ni prebite pare, a on mi piše da se
»cenjkam « s Aretejcima, koji su tri puta dolazili u Za­
greb i tri puta potpisali razne ugovore, a da je od onda
prošlo nekoliko godina, itd.
Pozdravljam Vašu ženu, žalim što je stradala i na­
dam se da su stvari krenule na bolje, a što se Vas tiče
molim Vas da prim ite sve moje sim patije, do viđenja,
Vaš
Srdačno do viđenja

Zagreb, 12.V 1977. M. Krleža

119
 Dragi moj stari Csuka,

Javljam Vam se poslije duge duge stanke s molbom

da ovu moju ispriku prim ite dobronam jerno, prijatelj­
ski velikodušno!
Nisam dobro! Bit će, eto, već puna godina dana da
nisam nogom stupio na ulicu. Artroza u oba koljena!
Vučem se po sobi na štakam a, pom alo sve više invalid!
Analgetici ne djeluju. Bolne, duge, besane noći. Još se
ne dam, ali dobro nije.
Evo, od jan u ara leži na mome stolu knjiga Vaše po­
ezije, povijest Vašeg života, obračun na kraju puta, po­
klon što sam ga prim io s Vašim pismom od 23/1 78, a
trebalo je da Vam se javim odm ah, tek što sam je prelis­
tao, sa svježim utiscim a, prim a vista, a od onda je m inu­
lo nekoliko mjeseci što Vam dugujem odgovor i izraz
zahvalnosti što me niste zaboravili. Vi ćete se m ožda ču­
diti mom ukusu, ali meni je najbliže [...] Vaša refleksiv­
na kantilena tipa (»halk oszi dal«), ona je bezazlena,
neposredna topla, poluglasna pom alo bolna i ona mi
govori više od Vaših velikih Saznanja iz kruga poezije
»de circonstance«.
Ne znam da li su Vam poslali pet knjiga »Zastava«.
Što je sa »D nevnicim a«? Misle li pt. gg od »Europe«
da ih doista štam paju? Jeste li pristupili tom nezahval­
nom poslu? Ima te »H ungaricae« u mojim tekstovim a
više, nego što bi se čovjek nadao. Primio sam jedno ve­
oma ljubazno pism o od redakcije časopisa »B udapest«,
gdje mi javljaju da se ta m oja proza čita sa zanim anjem
i mnogo. To me veseli. Još jedam put: oprostite! Javite
se!
N adajući se da ste oboje dobro,
pozdravlja Vas srdačno Vaš
M. K.
U Zgbu 2 5 / 4 78

120
 E N E SU Č E N G IĆ U

Dragi Čengiću,

Čitav dućan razne robe razastrli ste po Vašoj tezgi,

pa sad izvolite, i film i enciklopediju i jezik i Ivu Andri-
ća i BiH literaturu i Solženjicina i Pečat i A ntibarbarus
i još takvih dvadesetak pitanja. Za jedan razgovor u
svakom slučaju suviše.
Dajem Vam nacrt za intervju o filmu i o jeziku, da­
jem Vam teze, a Vi izvolite postaviti odgovarajuća pita­
nja. Onda ćemo pregledati materijal, da vidimo šta mo­
že da ide.
Pozdrav
M. Krleža

Dragi E. Č.

Potpisali smo naš ugovor na brzu ruku i ostavili niz

pitanja otvorenih i nejasnih, što nije dobro. Isto tako ni­
je dobro i ne bi bilo da se o tome ne porazgovorim o
pravovremeno, kako ne bi došlo do nesporazum a, do­
tično do razilaženja u tum ačenju pojedinih ugovornih
točaka.
Tek naknadno, kod ponovnog čitanja ugovornog
teksta, prim ijetio sam da smo zaboravili na m eritum sa­
mog ugovora.

121
 U pream bulu, trebalo je, prije svega, naglasiti da au­
tor ustupa izdavaču ovaj izbor iz svog djela ispod m ini­
malne cijene uobičajenog honorara isključivo samo u tu
svrhu da ovo izdanje bude jeftino, tj., da cijena jedne
knjige, kao što je bilo dogovoreno, ne bude više od tri­
deset dinara po knjizi. O tome se u ugovoru ne govori i
mislim da bi tekst ugovora trebalo nadopuniti u formi
dodatka, jer bi to bilo form ulirano kao jedan od uvjeta
ugovornog odnosa.
Osim toga: predm et ugovora je jubilarno izdanje u
povodu osamdesetogodišnjice autora, m eđutim u T .l.
ugovora govori se o trajnom pravu izdavanja izbora iz
djela autora. Što se tiče stilizacije ove prve točke ugovo­
ra, bio sam stavio prim jedbu na prvi pogled, kako mi
nije jasno što znači ovo »trajno pravo«, ali mi je advo­
kat objasnio da je to pravno uobičajena form ula. M e­
đutim kod pom nijeg čitanja samog teksta prim jećujem
da se ne radi o »uobičajenoj form uli«, već o trajnom
pravu izdavanja, dakle, ne samo ovog jubilarnog izda­
nja, nego izdavanja uopće, jer se odm ah u T.3. ugovora
ovaj »jubilarni izbor« definira kao »prvi izbor, u tri ko­
la«. To znači, »prvi izbor u tri kola«, da izdavač može u
smislu ovog ugovora pristupiti drugom i trećem izboru,
jer je ovim ugovorom stekao na to trajno pravo. Stekav­
ši to pravo trajno, izdavač je prem a tome, stekao spram
ostalih izdavača neku vrstu isključive prednosti, a autor
se odrekao svog prava u korist izdavača bez ikakve re-
kompenzacije.
Ne ističem ovo zbog m aterijalnih zahtjeva nego
zbog pravne logike, jer pojam trajno stečenog prava ve­
om a je elastičan i može da izazove razne smutnje i
smetnje - pro futuro.
Pod T.4. navodi se u okviru prvog kola devet mjesto
deset knjiga i to: Hrvatski bog M ars, Polemike, Izlet u
Rusiju, Povratak Filipa Latinovicza, Eseji, Novele,
Banket u Blitvi, G ospoda Glembajevi i Moj obračun s
njima. M eđutim, Banket u Blitvi sadrži tri knjige, a
G ospoda Glembajevi dvije, i prem a tome tako prvo ko­
lo nije točno određeno.
Osim toga, koliko se sjećam, Vi ste spom enuli da bi
u ugovoru trebalo navesti i troškove za definitivnu teh­

122
ničku redakciju, koju vrši dr M alinar uz moju suradnju,
a ovaj posao nije tako neznatan te ga ne bi trebalo ho­
norirati.
Molim Vas dragi E. Č. da ovo moje pism o, pisano
dobronam jerno bez ikakvih skrivenih misli, pošaljete
na ruke Vašeg generalnog direktora - ad captandam be-
nevolentiam.
Pozdravlja vas Vaš
Zagreb, M. K.
l.V III 1972.

Dragi moj Enes,

Zahvaljujem Vam na ljubaznom pozivu. M olim Vas

da isporučite izraz svih mojih sim patija Vašoj divnoj
gospođi i njenoj nadasve šarm antnoj jedinici.
Vaš
2 6 /11973. M. Krleža

Dragi moj »pleno titulo Beže« ili druže Enes,

M inule su, eto, već dvije pune nedjelje, a ja Vam se

javljam tek danas, pozdravljajući prije svega sve Vaše i
Vas srdačno.
Ostajemo na Št. Jurju, bude li nas i dalje tako služi­
la ova topla jesen, sve do konca septem bra, a planiram o
i jedan izlet do Kvarnera.
Toliko o nam a, a što se Vas tiče, nadam se da ste do­
bro! Govorio sam sa dr M alinarom . Kaže da ona pano­
ram a od »Krležijana« neće u štam pu prije oktobra!
Mislite li skočiti ovamo, javite se svakako telefonski
prije svega zato da budem o sami (jer ovdje ima uvijek
prilično mnogo svijeta), a i zato da ne bism o odlutali
nekam o na izlet, što se isto tako može lako dogoditi.
Dakle, do viđenja i srdačno,

1 4 /9 974 B. i M. K.

123
 Dragi moj proto Enesije,

Teško li je jariće krstiti.

Prije svega: izmijenite boju prospekta, ako boga
znate! Ova Vaša zagasito uvela rum ena boja je boja ok­
sidirane krvi, boja um orstva, klaonice, pa bilo koja dru­
ga, bit će bolja! Ili oker, ili kanarinac, mliječna čokola­
da, plavo nebo, stavite više smeđe (braon) boje, bit će
tam no narančasta!
Osim toga: onaj Vaš m edaljončić s tužnim autoro­
vim likom, uokviren crnim velom, djeluje pogrebno,
kao biva: Eto, priprem ili smo lijepi prospekat, a naš
jadni autor je um ro i šta nam preostaje nego da ga oki­
tim o sim bolim a tuge nad otvorenim grobom.
Što se tiče »K rležiane«, pustite, molim Vas, njenu
»m arksističku angažiranost«! O tome su mišljenja (s
pravom ) podvojena, a osim toga »K rležiana« vrvi sum­
njivim i kom prom itantnim citatima...
Stvaralac stvara, to je istina, ali u koju vrstu životi­
nja spada ovaj vaš »istaknuti stvaralac«? Ovaj pridjev
»istaknuti« spada u duhovno trom e klišeje kao što su
»složen, sagledan, angažiran« itd. itd.
Nije riječ o 300 autorovih djela, nego naslova!
»Više desetina tisuća autorovih misli«, briši deseti­
ne, već više tisuća zvuči kao bom bast!
»Od Adlera Friedricha do Am sterdamskih marksis­
ta« itd.! Postoje tri slavna Adlera! Viktor, Friedrich i
Max! Viktor je otac Friedricha, a Max je treći, ali nema
veze sa ovom dvojicom. Viktor je bio jedan od kardina­
la austrom arksizm a, a njegov sin, Friedrich, ustrijelio je
grofa Stiirgkha i postao kasnije sekretar 2 1/2 Interna-
cionale. Adlera Friedricha u »Krležiani« nema. Frideri-
cus, Frederic, je kneževsko i kraljevsko ime, ima ih na
stotine, a živio je i jedan slikar i jedan kipar, ali ni je ­
dan se nije zvao Adler!
Ova vrsta greške u prospektu je kom prom itantno sa-
m oubijstvena za sva vrem ena, amen!
N a je d n o m mjestu sam »istaknuti stvaralac«, a sada
na drugom »marksistički stvaralac«! Ako već mora da
bude stvaraotac, bolje bi bilo - stvaramama.

124
 Sve ono o najstarijem članu KPJ ili osnivaču KPJ -
briši!
Što se tiče »neposredne suradnje autora«, ispada ta ­
ko da je »izbor izvršio M alinar uz neposrednu suradnju
autora«, što znači da je autor neposredno sudjelovao
kod izbora teksta, što opet nije istina! A utor uopće nije
sudjelovao kod izbora teksta, nego isključivo i individu­
alno A. M alinar. A utor je izvršio naknadne mjestimične
stilističke izmjene ili sintaktičke retuše, što je bitna raz­
lika od sudjelovanja kod izbora citata! Da se razumije­
mo!
Što se tiče fotografske snimke, prepolovi tu prokletu
fotografiju oko pupka, da se ne vide zbrčkane, zgužva­
ne, neispeglane pantalone starog profesora srednje ško­
le, a naročito pak ne pretjerano ravne noge njegova pra­
tioca.
O »Zastavam a«
Recimo da su »Zastave« zaista nekakav »vrhunac«,
ali kad se za jedan vrhunac kaže da je »svojevrstan«,
onda to znači da se taj »vrhunac« stavlja pod znak pita­
nja. Kad se kaže za nekoga da je - svojevrsno pošten
čovjek, ili za neku ženu da je - svojevrsno kreposna, to
zvuči dubiozno, sumnjičavo, to svakako smanjuje
vrhunsko značenje pojm a, što isto tako vrhunski spada
u stilske nakarade! Briši ovu alpinističku frazu!
Zatim dalje! Nije riječ samo o »hrvatskom udesu«
nego o balkanskom , o južnoslovjenskom , o podunav­
skom, o austro-m adžarskom , a zapravo o ljudskom, i to
isključivo ljudskom , udesu, a to se u slijedećem stavku i
objašnjava.
Kad je riječ o romanu ili beletristici, ne može biti ri­
ječ o »osobam a« (»nekoliko stotina osoba«), nego o li­
kovima, o ličnostima ili o karakterim a itd.
Ono o »najvišem poslanju jednog pjesnika: da bude
savjest svoga naroda i svoga vrem ena« - briši. Šta znači
savjest jednog vremena?...
Pozdravljam Vas srdačno Vaš

Zagreb, M. Krleža
26. II 1975.

125
 Dragi Enese,

Hvala vam na srdačnom pismu od 23. IV o. g. Što se

tiče teksta Branka Ćopića, molim Vas da se svakako is­
pravi jed n a om aška koju Branko ponavlja u svim svo­
jim štam panim tekstovim a kada govori o meni kao o
Z m aju1 (Jovi). Ona naslovna strana na om otu knjige
»Hrvatski bog M ars« o kojoj Branko piše toplo, senti­
m entalno, nije se pojavila u izdanju »Binoze«, nego
»M inerve« 1933!
Toliko o tome. Koliko je godina bilo Branku 1933?
Pozdravite ga mnogo. On se zaista šarm antno predao ili
posvetio piscu ovih redaka i tako se ustrajno gnjavi, a ja
mu toplo zahvaljujem. Nisu ljudske riječi mrtve stvari.
Čovjeku je uvijek drago kad osjeća da ga netko prati sa
sim patijom .
Mi smo manje-više traljavo, ali uglavnom dobro.
Sve Vaše i Vas srdačno pozdravljam .

25. VI 1976. M. K.

Dragi i nadasve poštovani Enesije,

Šaljem Vam ovu zahvalnicu2 s m olbom da je date

pom no prepisati i da je predate štam pi, a ja se nadam
da nećete odbiti ovu sitnu uslugu. N adajući se da će bi­
ti prilike da se susretnem o na St. Jurju, molim Vas da
nam oprostite što Vas uznem irujem o raznim gnjavaža­
ma, ali, eto, tako, našlo se dvoje staraca bez roda i ikog
svoga kao dvoje spadala, pa tuguju jadni i osamljeni.
Srdačno Vaš
26. VII 78. M. K.
Št. Jurij pri Tržiču
Vila Bistrica

1 Riječ je o Ćopićevom predgovoru prvoj knjizi Krležine školske

lektire pod naslovom Dječak prati zmaja.
1 Z ahvalnica Krležinim čestitarim a (prigodom osam deset i petog
rođendana).

126
 Â.-ÙL-C. /

STL. t -• -1*-f -<6^V- yC-<- /hJULjjJL^

O- ^A- '^-*~ ■»« f*- 'tok- f po -t,l~**~x\r~-y^¿<

-f^ -y -'* k,TS' K \Av>5 —' U** p->—Cl-C-^o .

yV**. ^(h*J><4 /Ćt6«

s^tl-Sl %
X%. t?«*-« /(*y4* fsOsA. *M~0 UtstisC*. <X^p, 14-^is-*^.,
¿L ^(•^'A'bUo X •t^*/ "°(* ,

"JoCl* * <] ^ -^i ^ frva .

iw-nj -7 «- X, /(¿vtr — . A ^i «4« ®

^»axi»w>^» oa ¿i£i-f\^»^-* ^>ty ci
J c -V^6 -•» U,CJb o*^^j ' -y~~*** **
'\ZJU±^ u. '’•*+■ ^

^ ^ — ^ * ^ 9 -5*

^ ^ '*wz'r “* f
¿¿LU , ^ n^Ct^y. ,

8 t jU '£ ~
 ZVANI ČR N JI

Dragi Črnja,

Šaljem Vam ovaj fragm enat1, da ne biste čekali na

obećani rukopis.
Brest-Litovsk počeo je da raste sa raznim kom enta­
rima na tridesetak i više stranica, a to ne bi stiglo na vri­
jeme.
Pozdravlja Vas

Zagreb, 8. III 1967. M. Krleža

Dragi moj Zvane Črnja,

U vezi s Vašim pism om od 9. I o.g., molim Vas, bu­

dite ljubazni i obavijestite D. Ž.z neka mi se javi da se
dogovorimo za sastanak. Sve najbolje za 1968.
Srdačno Vaš
Zagreb, 13. I 1968. M. Krleža

1 Ulomak iz Zastava objavljen u »Riječkoj reviji«, br. 2-3, 1967.

2 Darivoj Žilić, tadašnji direktor Izdavačkog poduzeća »O tokar
Keršovani«, Rijeka.

128
 Dragi Črnja,

Vaši časopisi, kao što mi javljate, rađaju se, po mom

skromnom mišljenju, m ožda malko malčice za jednu
trunčicu - suviše nervozno.
Da je status-quo na Rijeci takav kakav jeste, sklon
sam vjerovati, ali da se intelektualno-m oralni profil
ovog stanja fakata ne će izmijeniti, bojim se, pokreta­
njem nekih novih časopisa, to je više-manje sigurno.
Ova vrsta časopisa javlja se uvijek kao ptica nad m oč­
varom, da bi već slijedećeg trenutka zaglibila poslije
okomitog pada, kakav je obično, nažalost, egzaktno-na-
učno predvidiv (u dijalektičkom smislu).
Ovo što mi pišete o rubrici koja treba da se javi pod
naslovom »Javna korespondencija«, bojim se da je ap­
strakcija. Dosta smo se, brate, nakorespondirali, a istar­
sko stanje fakata i čitava problem atika koje se o to sta­
nje nadovezuje, ne može se riješiti ni dopisivanjem ni
zapitkivanjem, bilo ono provokativno ili neugodno ili
ne.
Rukopis ću Vam poslati na istarsku tem u iz godine
1948,3 samo mi molim Vas javite posljednji rok, da bih
imao vremena da rukopis definitivno uredim.
Pozdravlja Vas

Zagreb, 24. II 1968. M. Krleža

Dragi Zvane Črnja,

U vezi s Vašim pismom od 15. X II o.g. nisam za
Fluminensiju, barem ne u ovom broju novogodišnjem.
Možete li čekati, nastojat ću da Vam priredim neki
rukopis, samo Vas molim da mi javite zadnji term in, po
mogućnosti do konca decem bra.
Srdačno, do viđenja, Vaš
Zagreb, M. Krleža
18. XII 1968.
3 Odnosi se na zapis Pula, svibnja 1948. objavljen u »D om etim a«
br. 1, 1969.

9 - K R L E Ž IN A PISMA 129
 Dragi Crnja,

Slavimo Frana, a na Antu smo zaboravili. Ja, u

prvome redu! Kajem se. Sve one moje antitrum bićevske
političke invektive bile su tada uvjetovane datum im a
(1918 do 1925), bio sam, prem a tome pristran na štetu
objektivne ocjene, a Ante ni po čemu nije m anje egzak­
tna form ula hrvatske političke bijede 1895-1905-1906-
-1918. nego Frano. Borio se do svoje smrti.
Prema tome m ogao bih Vam poslati nekoliko strani­
ca o Anti Trumbiću za Vaš Supilovljev broj »D om eta«,
ako Vam odgovara. M olim Vas da me o tome obavijes­
tite.
Oboje vas toplo pozdravljam o

Vaš
Zagreb, 6. XI 1970. M.K.

Dragi moj Zvane Crnja,

našao sam se u blesavoj situaciji (vlastitom kriv­

njom) i molim Vas da mi oprostite što Vas gnjavim stva­
rim a nimalo interesantnim .
Riječ je, naime, o rukopisu Lea Via. N ajprije sam
vas molio da ga štam pate, a sad Vas opet molim da ga
ne štam pate! M adam e Vio, naime, misli, da bi te neke
antitalijanske invektive mogle djelovati kom prom itan-
tno što se tiče Sjene Njenog Supruga itd. Ja se, dakako,
sustežem od bilo kakve ocjene takve logike, ali kako je
stvar urgentna, nadajući se da ta stvar još nije u slogu,
molim Vas da spriječite publikaciju. To je sve na brzu
ruku. Do viđenja!
Pozdravlja vas oboje Vaš

25/2 971. M. K.

130
 Dragi naši Črnje,

Zahvaljujući Vam na pismu i Zborniku (od 6/9.

o.g.) odgovaram Vam sa zakašnjenjem sa skrom nom
molbom za oproštenje što Vam pišem tek danas, ali,
eto, sticajem okolnosti, stvar je zapela negdje oko P.t.t.
organizacije (na pošti) i hvala dragom Bogu da je uopće
stigla.
Zahvaljujući Vam, dakle, ponovo pozdravljam o po-
štov. gospođu Črnjinicu i Vas, dragi Zvane, nadajući se
da će biti prilike da se doskora sretnemo, jer se sprem a­
mo k Vama na Kvarner. M eđutim, dok još traje ova
staklena, blagoslovljena, čista jesen, ostat ćemo ovdje
na Št. Jurju, a kad stignemo u Am basador, javit ćemo se
pravovremeno.
Srdačno do viđenja Vaši

U subotu, 14. rujna 1974. B. i M. K.

Dragi naši Črnje, evo nas po ne zna se koji put u

Kranjskoj Deželi u m aglam a i u kiši, gdje izgaramo od
treperjenja (čežnje ili dom otožja, tj. nostalgije) za top­
lim Jadranom , tj. zapravo za Brigitom! Pozdravljajući
vas srdačno nadam o se skorom viđenju.
Vaši M. Krleža

Št. Jurij pri Tržiču, Voli M arijana4 M. K.

Villa Bistrica
22/5 975.
Grlim o vas oboje i M arijančeka4 jer ne znamo adre­
su.*

Tukaj smo. K onačno od 18. o.m.

Dođite, ah, dođite, čekam o vas čista srca i savjesti, a
vi samo brzojavite ili brzoglasite, ali ubrzo brzajte da se
4 M atković, M arijan
* Posljednja je rečenica dopisana Belinom rukom.

9‘ 131
svi pobezjačim o i pretvorimo što brže, jer mnogo vre­
m ena više nemamo!
Do viđenja M. K.

Jeste li primili iz Zgb. naš telegram ? Do viđenja, grli

vas vaša Bela.*
(1976)

Dragi naš Črnja,

stigoše Vaši i Bezak i tovar. Obojicu smo srdačno

primili. Kod nas im neće biti slabo. G ovor Vaših H rvat­
skih kraljeva nije N azor nego la poésie la plus pure. Da
živi Žminj u slavi od mjedi neprolaznoj. Pozdravljam
Vas oboje. Do viđenja.
Vaši
12/6 976 Bela i M iroslav

* Posljednja je rečenica dopisana Belinom rukom.

132
 M ILA N U Ć U R Č IN U

Dragi gosparu,

Ponajpre hvala Vam na briganju. U stvari one mol­

be bilo bi udešeno i doista prirodna je stvar da se naj-
pre piše molbenica. I ja to nisam zaboravio, nego kada
sam ono u lipnju bio u Zagrebu bilo je sa dr L. sve prin­
cipijelno udešeno i ništa konkretna, a po drugi put isto,
te po tom e i nije m oja krivnja da m olba nije poslana.
M oja je žena pisala svojoj majci i ona će obaviti sve
te form alnosti, jer se meni po ovoj vrućini nije isplatilo
da trčim u Zagreb, kada za dva tedna ionako pakujem
definitivno - valjda iz D. R.
M nogo me zanim a da li se knjiga već štam pa i jeste
li uvrstili K adavera? Č udilo me da ste Galiciju odložili,
i G alicija je uostalom bila novela i ja ću je opet natrag
u novelu preraditi, samo da uhvatim mrvu vremena. Za
koje ste se fragm ente M elanije odlučili? (Papirnati lju-
di>-
Bio sam počeo da stvaram neke veće stvari ali s jed ­
ne strane silna tem peratura koja je i noćim a visoka, a s
druge opet sam m aterijal, sve se to zgužvalo i tako sada
već celi tedan ne radim ništa zapravo.
Pozdravite gosp. Lazu P. ako mu pišete.

Vas pozdravlja mnogo

D. Reka 4. VIII (1921) Krleža

p. Ludbreg

133
 PERI D A M J A N O V I Ć U

Dragi druže Dam janoviću,

U vezi s Vašim pismom od 24. I o. g. zahvaljujem

Vam prije svega na knjizi o kojoj nisam imao pojm a da
se pojavila, a to je nadasve značajno, za naše ljude i
krajeve, za naše prilike i neprilike, u jednu riječ, za sve
nas kakvi smo i kakve nas je Savaot stvorio na svoju sli­
ku i priliku... Ne znam da li se neko osvrnuo na Vašu
knjigu, ja nisam o njoj nigdje pročitao ni slovceta, a
opet, mislim, nije ova tem atika takva te o njoj ne bi tre­
balo reći po neku, ili ne samo po neku, riječ! Govorim
o nekim utiscima prelistavajući je na prvi pogled.
Prije svega o nastupu T.1 na Prekrižju 1928. i o sve­
mu onom e što je u vezi s tim uglavnom nepoznato! Nije
ono bila nikakva epizoda lokalnog karaktera, nego zais­
ta jedan datum , kao što se pokazalo. Bilo bi zanimljivo
ispitati kako je sve ono izgledalo ili moglo izgledati iz
tadanje subjektivne perspektive itd., itd., a to ste i sami
primijetili da bi bilo važno da se tom e posveti veća po­
zornost.
Cvijić (Đuro) nije bio prisutan, to znam sigurno, ali,
koliko se sjećam, Kamilo Horvatin jeste. Kamilo Hor-
vatin je pokretač i urednik »Borbe«, koga je »Borba«
proglasila madžarskim emigrantom iz grupe Bele Kuna
itd. Dobro je da ste otvorili nadasve potrebnu pionirsku
diskusiju i bilo bi mi drago da se jednoga dana sretne­
mo, itd., itd.

' Broz, Josip - Tito

134
 Što se tiče Skupa o M o ši\ tu, nažalost, ne mogu da
se odazovem Vašem ljubaznom pozivu iz m nogih razlo­
ga, a ponajviše što sam prezauzet raznim poslovim a ko­
ji su vezani za određene term ine. Hvala Vam na pozivu
i na knjizi, do viđenja, pozdravljam Vas,
s poštovanjem, Vaš

Zagreb, 28. I 1977. M. Krleža

2 Pijade, Moša

135
 PETRU I OLGI DOBROVIĆ

Javi mi Nikolinu prašku

adresu: zametnuo sam je
Dragi moj Petre,

Primio sam Tvoje posljednje pism o, iz Pariza i Haa-

ga. Odgovaram na sva tri najedanput, sa zakašnjenjem.
Ti ćeš znati oprostiti moje neraspoloženje spram kores­
pondencije, ako uvažiš moju sadašnju situaciju: neiz­
vjesnost i nemir. Moja stvar još uvijek čeka da bude ri­
ješena. S tim pitanjem i ja lično nalazim se u predsob­
lju, i tako antišam brirajući po tuđim predsobljim a, če­
kam. Svršio sam međutim knjigu o štam pi: trebala je da
se zove Iz naše književne krčme, ali kako je to utuživao
po $ 52. Z. o štampi to će se zvati: M oj obračun s njima.
Oprem a će biti fotom ontaža raznih novinskih izrezaka s
najglasnijim izrazima kao: him nopojac barunu Konra-
du, Karlist, gradi kuću, pjeva hvalospjeve austrijskim
princezama, živi u građanskom blagostanju itd. Z apra­
vo, da one noći nisam došao na ideju da Ti pročitam
nekoliko odlom aka, do te knjige ne bi uopće bilo došlo
(ovaj put), i bila bi ostala na stolu još koju godinu. Za
Savremenik sam svršio, očekujem ga svaki dan da bude
štam pan i reći ću Begoviću da Ti pošalje nekoliko pri­
mjeraka na adresu koju ćeš Ti međutim naznačiti.
Nikoli sam poslao njegove klišeje u Ljubljanu za ča­
sopis »Arhitekturu« i o tome ga obavijestio. S Kirinom
sam za »Hrvatsku reviju« govorio: drži se m udro i re-
zervisano. Dru. E. D. rekao sam da pošalje novce Olgi:

136
 ■/ J . i ,

{ l +
f 1 s1 *i ?
, * « 1 1 * M
* *■ i •
-í
.5
i I ^ 1 \ I ;H i 1
¿ ¿ i f. I j n i , 4 ï t ï *
J J í .« i
11
h u < i b *
' 15 i I < M i ! i
■t í
9 ■** rr~ s *
-â t i
i î î U i ü h i !
4 U t í l U ' Í
«i

i ■{ i -¿ ■$ ! *
i

? v a t i l ' í ;
'S 4 \ r i. 1 > j

í
i i

,á

*
i í *
* , ? f I iw

H 'i i U U 5
on je obećao. Još nešto: govorio sam sa Slavkom F. o
čitavom slučaju one nesretne kupnje slika. Postoji, reci­
mo, u tome pitanju jed an kompleks nesporazum a. Ov­
lastio me je da Ti pišem da je sprem an da one slike od
Tebe otkupi u slučaju, ako ih ne prodaš u inostranstvu;
to jest, kada je čuo da si izložio u Beogradu s »O bli­
kom«, on je htio da otkupi tam o izložene slike, ali ja ni­
sam znao da ga inform iram , kad nisam znao ni da si iz­
ložio ni što si izložio.
Javi se.
Pozdravlja Te
27. XI 931. Zgb. Tvoj Krleža

Draga moja O lga,1

Ljudske riječi su čarolija, a Vaše riječi djeluju ne sa­

mo ljekovito nego i utješno. Hvala Vam na pismima!
Uvijek sam tvrdio da stojite trista kopalja više od svih
naših slikarskih žena koje sam poznavao. Ostali ste Pet­
rovom slikarstvu vjerni svima usprkos, a to nije mala
stvar.
Što se mene tiče, ja nisam dobro. Ja nisam više
brod, ja nemam ni korm ila ni jedra, ni fenjera ni kape­
tana. Ja ležim već petu godinu u sobi vucarajući se kao
prebita mačka. Ja sam olupina u medicinskim rukam a
sa šesnaest dijagnoza, u borbi s elementima.
Nadam se, m eđutim , da ću sve te idiotizm e ipak
prevladati i da će biti prilike da se doskora sretnemo.
Hvala Vam na ružam a koje su mi stigle kao pozdrav
iz naših davnih dana o kojima često razmišljam.
Enes je, eto, ljubazan pa je veoma pom no napisao
ovaj diktando koji nije zato manje sentim entalan.
Voli Vas Vaš
13. X 1981. Krleža

' Dobrović, Olga - supruga Petra Dobrovića.

138
 Miroslav Krleža
Kjndheit

\j~urU\-~ V**, -a. u« f i

-S-Í.J)_ t ’cLK--
/ L / p u --
Fç.Ü.«ï • -/?rlHo £-vrtt cV ■
^ =*<3 -*
^■L^'6-y^s .
3
- -^ / . J * • '» - ¿ k ' n-c-A. '(>x-t~
l /* * - » '

ç ^ ^ j _' — p- M.q_ yu sjU ^ .

3 t* V/-*^ i t/*-> V A«y

^ ^ 3/ ^ u ; - -

* — <V « ^ W g g w , Djai„jsIVO
 19. X 1981.

Draga moja Olga,

... Sve su to glasovi iz velikih daljina, iz svjetova koji

su davno otputovali i kojih više nema. N a žalost, to je
naša mladost, kad smo bili čisti i prozirni kao kristali,
bezazlena djeca, zapravo artisti u najbanalnijem smislu
te riječi. Bili smo divni i nitko nam nije bio ravan. Vje­
rovali smo u svoje pozive i danas nema nikakva razloga
da se žalimo sjećajući se tih davnih dana našeg dante-
ovskog sretnog vremena.
Svi ti osjećaji, puni blage čežnje za davnim danim a,
progovaraju iz Vaših pisam a i ja Vam zahvaljujem na
svim Vašim sim patijam a, a više od toga - na ljubavi.
Kao što sam Vam pisao, sa mnom nije dobro, Već
petu godinu nisam stao nogom na ulicu, pa sam, prem a
tome, normalno, i nervozan. Rekao sam Vam, kod na­
šeg prvog razgovora na telefonu, da ste se između m no­
gih koji brinu brigu o meni pojavili kao anđeo.
Ovo je diktirano na brzu ruku, a Enes je preuzeo ne­
zahvalnu ulogu pisca i eto, muku muči da sastavi rep s
glavom.
Mnogo Vas voli, kao i uvijek, Vaš
M. K.

140
 M ILU DORU

Dragi M ilo,

Odgovaram Vam na Vaše pism o od 16. VI o. g. s

ovijeh stopa, kao što vidite, i pozdravljam Vašu gospo­
đu Elizabetu, Vašeg King Charlesa, pa i Vas, nadajući
se da će biti prilike da se sretnem o još ovoga ljeta i po-
razgovorimo o svim stvarima o kojim a mi pišete.
Sto se tiče »Galicije« u Stuttgartu, s obzirom na ne­
gativno iskustvo u Grazu, mislim da bi bilo dobro da se
u svakom slučaju vidim sa Schaafom. Ne znam da li ste
s njim u vezi i molim Vas, ako m ožete,javite mu se u
tom smislu, da ga molim n tk a mi piše. Želio bih se po-
razgovoriti sa čovjekom o raznim otvorenim pitanjim a
koje ovakva prem ijera treba da riješi i što se tiče kon­
cepcije pojedinih likova, tem pa same predstave, a naro­
čito podjele uloga. Bilo je ludo m ontirati »G aliciju« u
G razu, i spram tog pothvata, koji je svršen na brzu ru­
ku, bio sam od početka skeptičan, s naročitim obzirom
na m entalitet samoga gradačkoga am bijenta. U Stutt­
gartu, ako do premijere dođe, ne bi trebalo ništa riskira­
ti u obliku improvizacije, jer se to na kraju ipak osveću­
je. . . . .
Sto se tiče »Sprovoda u Terezijenburgu« bilo bi isto
tako dobro da se vidimo zbog M arijanovog1 sinopsisa.
Ne sjećam se kako je on tu stvar riješio, potražit ću ga
da vidim rukopis, no u svakom slučaju, ukoliko mislite
voditi pregovore da se prethodno i u toj stvari posavje-
tujemo.
1 Matković, Marijan

141
 Ne znam kako stoji s Vašim ljetovanjem ove godine
u Rovinju? Augusta mjeseca bit ću po svoj prilici na
Brionima, onda možemo da dogovorimo sastanak, da
skoknem do Vas, a u tom smislu očekujem od Vas vijes-
ti.
Pozdravljajući Vašu gospođu srdačno u Belino i
svoje ime, molim Vas itd., do viđenja,
Srdačno Vaš

Zagreb, 21. VI 1972. M. Krleža

Dragi M ilodore,

Oprostite mi što Vam na Vaše pismo od 18. IV o. g.

odgovaram tek danas sa zakašnjenjem po povratku iz
Opatije.
Sto se tiče'»G a!icije«, primio sam jutros »Theater
heute« od 4. aprila 1973. sa punim tekstom. Interesirale
bi me slike scene i glumaca, a isto tako i kritike. Kad
jedna stvar već 55 godina histerizira ljude, onda, čini se,
da još nije mrtva. Vidim da je igraju, a čujem i da om la­
dina halabuci. •
Ne dijelim Vaše mišljenje što se tiče pasivnosti. Vi­
dim isto tako i iz »Theater heute« da nije trebalo pre­
pustiti stvar kao da nas se ništa ne tiče. To isto vrijedi i
za »G. G.« u Diisseldorfu. To isto vrijedi i za »Ledu« u
Stuttgartu. To isto vrijedi i za »Ledu« u Beču. Trebalo
bi vidjeti što će onaj u Diisseldorfu da briše. Ne treba
biti nem aran. Trebalo bi njem ačke fraze ili italijanizira-
ti ili pofrancuziti. Ne sve, ali barem neke, zbog kolorita.
»G. G.« su sje d n e strane Venecijanci, s druge Triestini,
Fium anci i Portofrankisti. Sve bi to pravovremeno tre­
balo dogovoriti s režiserom.
Imam na Vas još jednu molbu. Pronađite, molim
Vas, m nogo poštovanog gospodina Fritza Zechu (gra-
dačkog režisera »Galicije«), on je ponio i kod njega se
nalazi unikat njem ačkog prijevoda »Areteja«. Bila bi
šteta da se to izgubi. Pokušajte svakako da Vam ga vra­
ti. To predstavlja m aterijalnu vrijednost, a prijevod Bo-

142
žene Begović je dobar. Iz onog teksta po dogovoru
mogli bismo bez većeg napora da preradim o scensku
adaptaciju za Universal-Edition.
Isto tako potpišite ugovor sa »Universal-Edition«
što se tiče »Lede«. Javite se.
Bela je još ostala u O patiji, a ja Vas oboje srdačno
pozdravljam , do viđenja

Zagreb, 7. V 1973. M. Krleža

Dragi M ilodore,

Hvala Vam na pismu od 18. IX o. g. Vratio sam se

22. IX, znači poslije tri mjeseca i prem a tome, u vezi s
Vašim lirskim uzdahom da baš ne moram da Vam od­
govaram na svako Vaše pism o, molim Vas da me pardo-
nirate, jer, eto, odgovaram Vam s ovijeh stopa.
Šta će oni da urade u D usseldorfu i u Stuttgartu,
bog bi sam znao!
Ovo je važno! »Aretej« je preveden već prije dese­
tak godina i to sam Vam već javio. Prijevod Božene Be­
gović je dobar. Jedan prim jerak nalazi se kod Zeche,
što sam Vam isto tako javio, a drugi je kod mene. Uva­
žite to da se ne bismo primili suvišnog posla.
Što se »Agonije« u A kadem ietheatru tiče, svakako i
bezuslovno trebalo bi da se prije toga vidim sa režise­
rom.
Bit će mi drago da se sretnem o, ja ostajem u Zagre­
bu, i prem a tome javite se.
Oboje Vas pozdravljam o srdačno, Vaš

Zagreb, 25. IX 1973. M. Krleža

Dragi M. D.,

U vezi s Vašim pismom od 31. I o.g.

Šta je sa »G. G.« u D usseldorfu? Vidim iz štampe
a su bili na repertoaru tri mjeseca. Ovaj Vaš agent ne

143
 pokazuje m nogo interesa za stvar kao što se čini. Bilo bi
logično da imamo pregled štampe. Ponavljam Vam: tre­
ba kod tih stvari biti prisutan, ne treba te stvari (stare
pedeset godina) bacati kroz prozor kao krepane mačke.
Tko je režirao i kako, pojm a nem am o, kao da nas se ne
tiče.
Vidio sam ili prisustvovao sam nedavno jednoj
predstavi prvoga čina »G. G.« beogradskog N arodnog
pozorišta na gostovanju u Zagrebu. Gledao sam jednu
predstavu kao autor beogradske kuće gdje sam takoreći
dom a već više od četrdesetipet godina. Bolje da se ni­
smo sastali na onom glembajevskom balu tako je sve
ono bilo ispod svakog nivoa, a ta se stvar igra na njiho­
vim daskam a već četrdeset godina, ne znam koliko pu­
ta. Šta znam o dakle o Diisseldorfu kako je to izgledalo?
Što je sa »Ledom« u Stuttgartu? Pišete mi da je
sprem aju. Opet ćemo jedanput biti odsutni. Ne znam
šta je sa Bernom? Sa Burgtheatrom ? »Pannoniju« sam
prim io, hvala Vam.
Dolazim s jednom molbom. Slučajno sam slušao si­
noć (13. II) radio-emisiju »Oesterreich-Einz« (pola
osam - osam). Čitali su ljubavnu liriku Jutte Schiitting,
koliko sam mogao razabrati ime poetese. Čitali su nje­
nu ljubavnu poeziju povodom njene knjige pjesam a,
koja se netom pojavila, naslov knjige nisam mogao da
razaberem . Dragi moj M. D., ako ikako možete da mi
nabavite tu njenu knjigu ili uopće sve što se od te Jutte
može nabaviti. Rekli su da je negdje »M ittelschul-Leh-
rerin«. Em fatičnija i tem peram entnija, u svakom sluča­
ju neposrednija od Else Lassker Schiiller, ako to ime
nešto Vama znači, jer Vi ste predstavnik onih pokolje­
nja koja su stigla poslije ovog posljednjeg rata. Smiona,
bezazlena, iskrena i blistava.
N adajući se da ćete jednoga dana zaista stići, a bilo
bi dobro da se porazgovorimo o raznim stvarima. Po­
zdravljam Vašu nadasve sim patičnu i dragu Elizabetu,
srdačno, Vaš
M. Krleža
Zagreb, 14. II 1974.

144
P. s.
Pišete mi o šilinzima (o param a, tj. o novcu). Da li su u
toj sumi obuhvaćeni svi honorari od Saarbiickena i
G raza, od »Agonije«, »G. G.« i »G alicije«? G dje je taj
novac deponiran?

Dragi M ilodore,

U vezi s Vašim posljednjim telefonskim pozivom,

Bela Vas je obavijestila da nam jerava skoknuti do Beča
na probe, po mogućnosti u finišu.
Ako je prem ijera »G. G.« određena za 22. X II, bilo
bi to oko 12. do 15. decem bra kad bi ona stigla, a za taj
slučaj bit će potrebno da se dogovorim o o tehničkim,
sitnim i na prvi pogled nevažnim, a zapravo ipak važ­
nim detaljim a oko njenog bečkog izleta. Kako u Beču
m om entalno nemamo nikog na koga bi se mogli obrati­
ti za ovu vrstu usluga, bilo bi dobro da se sporazumije-
mo o hotelskom rezervatu i 0 dočeku na kolodvoru, jer
zagrebački brzi jutarnji stiže veoma rano, a tam o, kao
što čujem nema ni nosača ni »fijakera«. Bilo bi prem a
tome dobro da utvrdimo putujete li Vi u Beograd i kada
se otprilike vraćate u Beč.
Bela Vam je rekla da ne mislim dolaziti, no bez ob­
zira na to bilo bi poželjno da i Vi skoknete do teatra da
vidite tko je režiser i kako probe teku, itd. Prema tome
molim Vas da javite Vaš raspored pravovrem eno tele­
fonski (a najsigurnije između 14 do 15 sati ili 22 do 23
sata na telefonski broj Gvozd, Zagreb, 38-117) ili da ja ­
vite pism eno kada ste sigurno kod kuće da Vam se mo­
žemo javiti isto tako telefonski.
Javili ste da u Akademie Theatru sprem aju »U ago­
niji« pa bi bilo dobro da znamo kada je prem ijera, itd.
Što se tiče Vaše TV-reportaže dogovorit ćemo se us­
meno ako namjeravate da se vratite u Beč preko Zagre­
ba.
Oboje Vas srdačno pozdravlja, Vaš

Zagreb, 18. XI 1974. M. Krleža

10 - K R L E Ž I N A P I S M A 145
 Dragi M ilodore,

Odgovaram Vam na Vaša dva pisma, na ono od 27.

II i na ovo jutrošnje od 19. IV.
27. II javljate mi da ste dali nalog svojoj banci da mi
se isplati suma od S 25.292,50 na račun tantijem a od de-
cem bra-januara s onim ostatkom od S 2.045,25, m eđu­
tim, kao što sam Vam već bio rekao i telefonski, te pare
nisu stigle.
Što se tiče resta o kome mi pišete S 7.767.- neka za­
sad ostane na Vašem računu da vidimo šta ćemo s tim.
Što se Trsta tiče savršeno sam dezinteresiran, a isto
tako što se tiče talijanske ili francuske distribucije. Tu
ne treba ništa improvizirati.
Javite, molim Vas, Vašem, upravo našem agentu,
kad već prepisuje ime autora u dokum entim a, neka ga
prepiše korektno (Krelza).
Pišem Vam dragi M ilodore o »Agoniji«, da se na
vrijeme pobrinete za verziju sa tri čina, da se ne bismo
našli iznenada u neprilici, pak da improviziramo.
Isto tako da se iz teksta »Lede« prevede onaj do d a­
tak koji je naknadno štam pan u trećem činu »Zorinog«
izdanja, sa novim Klarinim tekstom i replikam a u okvi­
ru pijane scene.
Uzmite Piperov »Requiem für H absburg«, tam o je
»Leda« prepričana u okviru novele »K lanfarova ženid­
ba«. Onaj tekst sam ja sam napisao kao što je štam pan i
može se upotrebiti kao reklama.
Nadajući se da će biti prilike da se doskora sretne­
mo i o svemu tome porazgovorim o kako valja,
pozdravljam Vas oboje srdačno

Zagreb, 23. IV 1975. M. Krleža

Dragi M ilodore,

Nismo uspjeli da se sretnemo ovog ljeta, što žalim,

jer bismo se bili dogovorili razne stvari, a tako je ostalo
sve u zraku.

146
 Prije svega, šta je s »Ledom «? Da li su počeli da je
probaju, boga mi, ne znam da li u Heidelbergu ili u Tii-
bingenu? Šta je s »Ledom « u Volkstheatru? N ikako ne­
mojte propustiti onu em endaciju, upravo onaj dodatak
teksta u trećem činu.
Molim Vas za jednu uslugu. Primio sam od doktora
K rausa već drugo pismo, gdje me s pravom opom inje,
da mu nisam odgovorio hoću li se angažirati u Zborni­
ku za M anesa Sperbera. Mislim da sam mu odgovorio
na prvo pismo negativno, a drugo me je stiglo sa znat­
nim zakašnjenjem, sa poštom koju sam prim io poslije
d v a-tri mjeseca odsutnosti iz Zagreba. M olim Vas da
mu se javite pism eno ili telefonski u moje ime i da ga
zamolite da mi oprosti taj propust, no uza svu svoju
najbolju volju nisam u kondiciji da se posvetim slučaju
M anesa Sperbera za jednu vrstu spomen-spisa. N apa­
met ne bih se usudio da pišem, a da se pozabavim spe­
cijalnim studijem, u ovome trenutku nemam za to vre­
mena. Nadam se da Vas to neće omesti u Vašim preo­
kupacijam a. U svakom slučaju bit će mi drago da se ja ­
vite.
Srdačno sve Vaše i Vas pozdravlja

Zagreb, 14. X 1975. M. Krleža

10* 147
 kalm An u d ud a šu

Dragi D udaš,

Na Vaše pismo od 8. augusta o. g. nisam mogao od­

govoriti, jer nijesam bio u Zagrebu. S M ajorom bio sam
na Bledu, ali on meni nije ništa govorio o Glembajevi-
ma, pa prema tom e o tom pitanju nismo uopće razgova­
rali. Od Csuke dobio sam pismo prilično neodređeno o
raznim stvarima, ali mu po svom dobrom običaju nisam
odgovorio, a vjerojatno i ne ću. Piše mi između ostaloga
kako ne mogu da štam paju za sada moj esej o Ady-u,
jer razne redakcije strahuju pred tim, da bi taj moj esej
mogao da povrijedi neke prom inente. Da li je taj argu-
m enat tačan ili ne ne mogu da prosudim .
Što se tiče teksta »U agoniji« ja sam doista napisao
treći čin i u koliko bude došlo do m adžarske izvedbe,
mislim da je bolje da se igra s tim trećim činom. Ta
stvar za sada nije aktuelna.
Glede Vaše stvari intervenirat ću na Savezu kad stig­
nem u Beograd, a to će biti, nadam se, u drugoj polovici
septembra.
Oprostite mi, što Vam nijesam odgovorio, ali zbog
tog tehničkog zakašnjenja nema na meni nikakove na­
ročite subjektivne krivnje.
M nogo Vas pozdravlja Vaš
Zagreb, 5. rujna 1947. M. Krleža
Poštovani gospodine,
Odgovaram Vam na Vaše pismo od 4. VI. 1956. sa
zakašnjenjem.

148
 Smatram da je abnorm alno da se pristupilo štam pa­
nju Glembajevsice proze bez mog im prim atura. Drugo,
smatram da je isto tako abnorm alno, da je knjiga od­
štam pana, a da do dana današnjega nisam o tome do­
bio nikakva obavještenja, od nakladnika.
Smatram da je abnorm alno da se te stvari rješavaju
bez pravnih form alnosti.
Pišem Vam kao prevodiocu, svjestan da niste odgo­
vorni za čitavu tu proceduru, ali kako već stojim s Va­
ma u korespondenciji, molim Vas da budete ljubazni i
da pravovremeno skrenete pažnju svim m jerodavnim
faktorim a, da ću veoma rigorozno postupiti u pitanju
zaštite mojih autorskih prava, ukoliko se ona tiču izvo­
đenja mojih dram a na sceni.
Glembajevska proza, kao što Vam je poznato, pred­
stavlja isključivo samo kom entare za dram e, i odvojiti
je od dramskog teksta, potpuno je nelogično. N aklad­
nik stavio me pred svršen čin, a kako se ta knjiga nalazi
navodno već u izlozima peštanskih knjižara (po izvješ­
tajim a u našoj štampi) smatram da bi bilo logično, da
mi nakladnik o svemu tome pošalje potrebna obavješte­
nja.
Arhitekt Stupica, koji je kao režiser D unda M aroja
razgovarao u Pešti u N arodnom pozorištu o Glembaje-
vima, obavijestio me, da N arodno pozorište ima nam je­
ru da ga pozove kao režisera, da on lično postavi tu dra­
mu na scenu m adžarskog pozorišta. Mislim da bi to bila
najsretnija solucija, ukoliko su gospoda u teatru odluči­
la, da ovu stvar stave na repertoar buduće sezone. Budi­
te u tome smislu, molim Vas, tumačem ovog mog pisma
pred upravom toga pozorišta.
Očekujući Vaš odgovor,
pozdravlja Vas s poštovanjem

Zagreb, 12. VII. 1956. M. Krleža

M. Krleža,
Leksikografski zavod FNRJ
Štrosmajerov trg 4
Zagreb

149
 Dragi D udäs K älmän,

U vezi s Vašim pismom od 7. VI o. g., ne znam što

da Vam kažem?
U svijetu, mislim, naime, u ovom stvarnom svijetu, u
kome smo se našli, postoji jedan jedini regulativ, a to je
zakon - snage i otpora... Da »laktašenja« ima, o tome
sum nje ne može biti nikakve, ali da sam spram svega to­
ga što se oko mojih prijevoda zbiva, nerazmjerno ne-
moćniji nego Vi, i to je istina.
Što se tiče moje Lirike, mislim da su Vam u tom po­
gledu ruke potpuno slobodne, a ukoliko su neka, kao
što Vi kažete, »gospoda«, uspjela da svoje prijevode
plasiraju i da plasm an svojih prijevoda u obliku ugo­
vornih odnosa osiguraju s pojedinim izdavačima, šta ja
tu mogu, kada me o tome poslu obavještavaju i prevo­
dioci i izdavači obično poslije svršenog čina? Sve se to
radi na brzu ruku, a i ja sam ne vodim te stvari u nekoj
naročitoj evidenciji, jer sam prenatrpan raznim obave­
zama i datum im a, a pom alo mi stvar postaje sve više
dosadna.
Žao mi je što se nismo sreli i nadam se da će se to
ostvariti ipak jednoga dana, u dogledno vrijeme.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš

Zagreb, 14. VI. 1963. M.Krleža

Dragi i poštovani D udaš Kalm an,

Vaše pismo od 26. III o. g. prim io sam tek jutros 7.

IV po povratku u Zagreb.
Čudi me što niste primili moje pismo u vezi s Vašim
prevodilačkim brigam a i neprilikam a, koje traju i kom-
plikuju m eđusobne odnose autora i prevodilaca od po­
četka svijeta, a po mom negativnom iskustvu javljaju se
isto tako već godinam a, kao gnjavatorska pitanja na ko­
ja nema odgovora.
Ponavljam da me čudi što niste primili moj odgovor
na Vaše prošlogodišnje pismo, pošto ja sva svoja pisma

150
rekom andiram u principu, a za svoj odgovor imam i po­
tvrdu.
Odgovorio sam Vam i ponavljam Vam da žalim što
su se stvari zaplele do tog stepena, ali danas, rebus hic
et nunc stantibus, ne bih dirao u tu zavrzlamu, a mislim
da bi bilo oportuno da i Vi rezignirate.
Ljudi su izvršili taj posao - bona fide, oni su potpi­
sali ugovore, pak ne bi imalo smisla kidati te ugovorne
odnose ni onda kada bi razlika u kvalitetu prijevoda bi­
la očita, a da li je tako, ne bih želio da preuzmem ulogu
arbitra, kao što sam Vaš već i obavijestio. Rješavati, me­
đutim , to pitanje pred nekim eksternim forumom, isto
tako, mislim, danas, post hoc, nema više ni svrhe ni raz­
loga.
Ukoliko ste, dragi D udaš, još uvijek skloni da se an­
gažirate za neki novi posao, predlažem Vam da se ta
stvar - pro futuro, riješi planski, po dogovoru, uz auto­
rizaciju, a to bismo mogli da dogovorim o u okviru jed ­
nog našeg eventualnog sastanka, budete li se opet je ­
danput pokrenuli na neki izlet u našu zemlju.
Pozdravlja Vas, s poštovanjem

Zagreb, 7. IV. 1964. M. Krleža

Dragi i poštovani D udaš Kalman,

Hvala Vam na Vašem pism u od 15. aprila o. g.

Molim Vas budite ljubazni isporučite moje prijatel­
jske pozdrave M ajor Tam asu i njegovoj supruzi. Zahva­
ljujem se na M ajorovom pozivu, a spremam se u Peštu
u drugoj polovini maja, a to ne m ora da bude ni u kak­
voj vezi sa pedesetom predstavom »Lede«.
Drago mi je da je »Leda« dobro prošla, a treba da
Vam kažem, da sam iznenađen što ste mi se tako kasno
javili.
U pitanju rukopisa dram atizacije »N a rubu pameti«
bilo bi najoportunije da se obratite direktno Veri
Crvenčanin, jer ja nemam nikakve kopije njene dram a­
tizacije, a osim toga mislim da bi bilo, što se prikaziva­

151
nja te dram atizacije tiče, u svakom slučaju potrebno, da
se prije eventualnog prikazivanja same dram atizacije,
pojavi i roman u prijevodu m adžarskom.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš

Zagreb, 28. IV. 1965. M. Krleža

152
 SILVIJU FER RA RIJU

Odgovarajući Vam na Vaše ljubazno pism o od 4 /4

o.g. molim Vas, dragi i poštovani Silvio Ferrari, da pri­
mite izraz moje zahvalnosti na svim sim patijam a koje
iskazujete mojim tekstovima.
Čitam talijanski relativno slobodno /o d vrem ena na
vrijeme, na žalost uz pomoć rječnika/, no uprkos tome
mislim d a je moj sluh za talijansku frazu ipak toliko is­
tančan da mi sintaktička tajna talijanskog jezika nije ni­
kakva zagonetka. I tako čitajući te moje odlom ke u Va­
šem prijevodu, mislim da zvuče sa kadencom original­
no podudarno, što ni u kom slučaju nije vještina tako
neznatna te ne bi trebalo da joj se oda priznanje kakvo
zaslužuje.
No što se tiče tzv. débuta talijanskog, to jest mog
prvog nastupa pred talijansko intelektualnom , nazovi­
mo je tako, elitom, postavlja se pitanje ne bi li bilo
uputnije, da se talijanskoj sredini koja o piscu ovih re­
daka pojma o pojmu nema, skrene pozornost na belet-
rističke teme, ili još važnije, na teme iz kulturnohistorij-
ske problem atike naše, istočnojadranske obale, koja je
za Italiju još od Ferdinandovih vremena zemlja daleka i
nepoznata.
Zahvaljujući Vam na Vašem dobronam jernom napo­
ru i razumijevanju molim Vas da prim ite izraz sve moje
simpatije.
Pozdravlja Vas Vaš
U Zagrebu M. Krleža
19/4 977

153
 Dragi naš Ferrari,

prim ili smo Vaše pismo i Vaš rukopis za našu novu

knjigu. To je rezultat dugogodišnjih Vaših napora i tre­
ba Vam svakako skinuti šešir i izraziti Vam svu zahval-
nost što ste izgubili masu vrem ena na ovakve jalove
stvari, kao što je bilo traženje jednog izdavača za je d ­
nog pisca koji predstavlja nacionalno m inorne takozva­
ne literature iz talijanske perspektive, očito ni po čemu
naročito zanimljive.
Sve ovo što pišete, Vaš dnevnik, ako ste ga vodili iz
dana u dan, on je sam po sebi jedno izvanredno dobro,
interesantno svjedočanstvo, dana i vrem ena i prilika u
kojim a Vi radite, a naročito što se tiče plem enitog Va­
šeg stava i oduševljenja za pisca o kome je riječ i kome
hoćete da date punu dimenziju u takozvanom talijan­
skom javnom mišljenju, da bi konačno došlo do toga da
netko pročita riječ, dvije o piscu o kojem uglavnom u
Italiji nije poznato ništa.
Sva imena koja Vi navodite kao dokum entaciju da
su imala neki kontakt sa tim piscem direktno ili indirek­
tno, kao neki profesori na univerzitetima ili neki istak­
nuti suradnici iz lijeve štam pe, sva ta im ena koja navo­
dite ne vrijede sa stanovišta reklame baš ništa. Sa stano­
višta reklame ne treba pisca prikazivati da li je pisac
vrijedan ili nije vrijedan, u nekim situacijam a bio ili ni­
je bio ispravan, nego koliko je knjiga štam pao na raz­
nim jezicima. Važnije je da se kaže da je preko 150 nje­
govih jedinica štam pano na tridesetak m eđunarodnih
jezika, nego sve ono drugo što se o tome govori ili nego
što o tome drugi misle. Ispada da Vi zaludu tražite, na
koncu, nakladnika već godinam a za jednog pisca koji
sam po sebi stoji kao prosjak na mostu sa svojom har­
monikom, čekajući da se netko smiluje da ga štam pa, a
za početak da štam pa te neke stvari koje su napisane
prije šezdeset godina i više. I na koncu-neke stvari koje
su prije šezdeset i više godina bile, ako hoćete staro
gvožđe. To Vam savjetujem prosto iz iskustva s ovog ta­
kozvanog boks ringa koji predstavlja javno mišljenje o
kome Vi nemate dovoljno iskustva, jer vidi se da ste u
tom pogledu zaista bezazlen početnik. Svijet javne trke

154
ili štam panja nekih knjiga ili ne, je svijet neobično
grub, kao što je uopće gruba stvarnost kojom smo okru­
ženi. I prema tome, ne treba davati ljudima prilike niti
povoda, da pisac o kome je riječ, o kome hoćete da go­
vorite patetično, ispada uglavnom smiješan prosjak koji
do dana današnjeg nije mogao da stekne niti to da bude
štam pan na jeziku susjednog naroda. To su asocijacije
koje Vam sada govorim iz prve ruke, bez ijedne skrive­
ne misli i diktiram to u diktafon da dobijete to kao avi-
zu ako možete da obustavite predgovor, da ga u svakom
slučaju svedete na m inimum , jer na koncu time ne po­
mažete stvarima, piscu najm anje, a bogami ni sebi, kad
se već za takvu mizeriju od pisca interesujete.
Javite se, dragi Ferrari,
srdačno Vas pozdravljaju Vaši

5. XI 1981. Čengić i Krleža

155
 O TOKA RU FISCH ERU

(1 /2 1920)
Gospodine!

Ljubaznošću donosioca ovog pisma, šaljem Vam

evo svoje četiri drame, budući je sada poštom slati pro­
blematično.
Rečeno mi je, da savladavate u toliko hrvatski, da
ćete moći da se orijentirate, jeli su stvari za Vas vredne
- i možete li ih uzeti u repertoar Vašega kazališta. U
knjizi su »Kraljevo« (1915) i »Colon« (1917). »Miche-
langelo« (1918) i aktovka »Predvečerje« (1912) označe­
ne crvenom olovkom nalaze se u »Plam enu«, reviji ko­
ju sam prošle godine ovde u Zagrebu izdavao.
Mislim, da je bolje da prolistate u originalu nego u
nemačkom prevodu, jer samo s nemačkim prevodom
raspolažem. Ja publiciram u kontinuitetu tek poslednje
dve godine, a izdao sam do sada više knjiga pesama.
Uprava našeg narodnog teatra mi je dram e konstantno
odbijala, pa bi me veselilo da mogu da ih vidim na sce­
ni, kad sam uveren da ne znače nerešivi scenski pro­
blem.
Molim Vas gospodine imajte dobrotu i obavestite
me pismeno o rezultatu.
Sa poštovanjem

Zagreb, Miroslav Krleža,

Prilaz 13. I.

156
 CVITI F IS K O V IĆ U

Dragi Fiskoviću,
Odgovaram Vam na Vaše pism o od 26. IV. 1951. s
malim zakašnjenjem i molim Vas da mi to oprostite. Z a­
tim: kolikogod nisam form alista, a uvijek sam se borio
protivu socijalne borniranosti, bila ona lijeva ili desna,
to ipak ne mogu da razumijem kako je to, da ste me u
svome pismu počastili sa visoko odnjegovanim naslo­
vom »mnogo poštovani gospodine.«
M nogo poštovani gospodine Fiskoviću! Po dužnosti
potpredsjednika Jugoslavenske akadem ije znanosti i
um jetnosti javljam Vam, da ćemo zamoliti gospodina
predsjednika, koji Vam je »ljubazno obećao da će po­
spješiti tiskanje Vaše radnje« i koji se nalazi u inostran-
stvu, da nabavi potrebne filmove na račun akadem ijinih
deviza.
Izvolite primiti, mnogo poštovani gospodine dokto­
re i ovom prilikom izraz mog osobitog poštovanja.
I ova posljednja završna form ula samo je citat Vaše­
ga pisma.
Krleža
Zagreb, 5. V. 1951.

Dragi Cvito Fiskoviću,

Hvala Vam na prijateljskim i toplim riječima za N o­

vu godinu.
Jedino što nam još preostaje to su sentim entalni, lir­
ski trenutci, koji nisu nikakvo naročito saznanje, a ipak,
ništa na ovome svijetu nije saznanju bliže nego upravo

157
ovi sentimentalni momenti spoznaje, kada žalimo za
onim a kojih više nema...
I upravo zato nikada nema dovoljno sim patije me­
đu živima, koju treba postojano i svijesno njegovati kao
jedinu blagodat bijednih ljudskih prilika i odnosa.
Clair-obscur odsjaja na polituri Vašeg pokućstva, u
blagoj rasvjeti septem barskih sum raka (sa smokvam a i s
travaricom), i sa aretejskim tekstom, (koji se, čini se, na­
sukao na sveopćem nerazum ijevanju, što me uostalom
nije ni iznenadilo), i meni će ostati draga uspom ena.
Do viđenja, zdravo!
Vašem sinu i Vama sve najbolje žele Vaši Bela i

Zagreb, M. Krleža
4. I. 1960.

Dragi Cvito Fiskoviću,

Bez uvoda, s neba pa u rebra, s alarm antnim akcen­

tom , da uvažite kako se nam a u L. Z. radi o term inim a
koji su, nažalost, neodgodivi, molim Vas da mi oprosti­
te što Vas uznemirujem svojim SOS-pozivom u posljed­
njem trenutku, da bism o dali Vaš rukopis pravovrem e­
no u štam pu, jer nas mašine i datum i čekaju.
Radi se, naime, o Vašem svečanom obećanju (da ne
kažem o poštenoj riječi) da ćete nam najkasnije do po­
četka jeseni poslati Vaš rukopis o Talijansko-hrvatskim
odnosim a s obzirom na likovne veze jedne i druge oba­
le à travers les siècles.
Na pismo Borka Vr.' od 27. IV o. g. upućeno Vama
u istoj stvari nije bilo ni glasa ni habera i ja sam se, eto,
odlučio riskirati još jednu skromnu molbu, još jedan
sentim entalan poziv, jedan vapaj usred pustinje našeg
kulturno-historijskog duha, da se smilujete i da nas ta ­
ko spasite iz brodolom a do kog je došlo bez naše kriv­
nje.
Kruži glasina, dragi moj Cvito, da ćete osvanuti u
Zagrebu na predavanju u K ulturnom centru (14. o. mj.).

' Vranjican, Borko

158
i ja se nadam da će tom prilikom biti prilike da se sret­
nemo i prijateljski dogovorim o kako da konačno riješi­
mo ovo pitanje oko kog sam izgubio više od dvije godi­
ne dopisivanja i m oljakanja, a ja kao urednik E. J. ni
kao privatno lice, da ne kažem »osoba«, nemam više
mnogo vremena.
Do viđenja, srdačno, Vaš

Zagreb, 10. XI 1970. M. Krleža

Dragi Cvito F.,

U vezi s Vašim pismom od 25. I o. g. pozdravljam

Vas prije svega, a zatim Vam javljam da ćemo Vaš tekst
iz »Forum a« tehnički po mogućnosti skratiti i onda
Vam poslati na im prim atur.
U m eđuvrem enu razveselili biste nas (mislim u
ovom slučaju »L. Z.«) da nam pošaljete Vašu bibliogra­
fiju, koja za našu ediciju nije m anje važna od samoga
teksta.
N adajući se da će biti prilike da se jednom nađemo
na nekoj seansi koja se neće rasplinuti istoga trenutka
kao spiritistički sastanak najbanalnijih duhova, sve naj­
bolje,
do viđenja, Vaš
Zagreb, M. Krleža
30. I 1971.

Dragi Cvito Fiskoviću,

U vezi s Vašim dopisom od 3. IV 1973. poduzet ću

što mogu i nastojat ću da se ta stvar riješi u interesu Va­
šeg sveučilišnog Centra.
Javite se, uvijek mi je drago kad Vas čujem gdje pri­
čate - i kako pričate - i uvijek žalim što nećete da piše­
te (mislim beletristiku).
Pozdravlja Vas srdačno
Zagreb, M. Krleža
10. IV 1973.

159
 Dragi Cvito Fiskoviću,

Oprostite, molim Vas, što Vas uznemirujem jednom

za Vas doista dosadnom misijom, a to je, da budete pri
ruci jednom putniku, jednom prolazniku, kakvi nas
gnjave na buljuke, ali kako se radi o jednom mom dav­
nom znancu, to Vas molim da mu budete pri ruci i sklo­
ni da mu pom ognete, u koliko se ne bi sam snašao pred
nekim tehničkim i organizacionim pitanjem puta i bo­
ravka u Splitu.
Radi se o M anesu Sperberu, za koga ste po svoj pri­
lici već čuli, o čovjeku, koji je kao apatrid proboravio u
našoj zemlji prije 25 godina duže vremena, a sada je u
Parizu glasno i istaknuto književno ime i pojava. Zam o­
lio me da mu poravnam staze i bogaze i ja to činim uv­
jeren da sam ovim rukopoloženjem čovjeka stavio pod
najsigurnije okrilje.
Do viđenja Vaš

12./8. Brioni M. Krleža

160
 M A TI H A N Ž E K O V I Ć U

Dragi moj Mate,

Dne 10. maja oko 11 sati noću um rla mi je majka.

Ostala je ogrom na i ranjiva praznina u meni posle te
smrti i ja Ti se nisam javio konvencionalno, nego tek
danas, posle nekoliko dana razm aka, kada gledam celi
taj događaj iz neke razumne perspektive mogu da ti ka­
žem iz iskustva: pazi da ne bi tek u retrospektivi i me­
moriji trebao da oceniš svu važnost m ajčina života i svu
vrednost njene egzistencije po naš vlastiti mir i harm o­
niju. Ja sam bio onoga dana u kavani i čekali smo Te
(L jubo,1 Cesarec i ja), ali čini mi se da je bio onaj pro­
lom oblaka razlogom da nisi došao. Svejedno. Još ćemo
se videti. Zdravstvuj!
Mnogo Te pozdravlja
16. V 926. Krleža

Dragi moj Mate,

Nisam mogao doći u Dubicu i na žalost neću ni m o­

ći da dođem. (N adam se uostalom Tvom skorom dolas­
ku u Zgb).
G lede onih novaca (što smo dogovorili u Zagrebu),
molim Te ako možeš, da mi pošalješ najkasnije do 26.

' Babić, Ljubo

II - K R L E Ž I N A P I S M A 161
IX. 1926. jer mi ovi barabe prete ovrhom (3000 D. do
novembra).
Javi se svakako. Zdravo.
24. IX. 926. Tvoj Krleža

Dragi Mate,

pre svega da Ti po mogućnosti objasnim moju du­

gotrajnu i konstantnu šutnju. Nisam Ti pisao posled-
njih nekoliko meseci iz neke duboke depresije, u glav­
nome nevažne, no ipak tako jake, da u ovo m eđuvreme
nisam gotovo nikome odgovarao i tako u korespodenci-
ji silno zapeo. Očekivao sam da se pojaviš u Zagrebu, i
čuo sam od nekih da su Te videli, a m ada Te nije bilo,
itd. itd.
Zatim sam pročitao Tvoj odgovor u Hrvatu od 12.
III i molim Te da uvažiš, da ja nisam imao nikakve na-
mere da Te »zajebavam« kao što si se Ti blagoizvolio
izraziti na Tvojoj poslednjoj karti. Ja sam Te u svom
članku spom enuo samo jedanput i to slučajno.
Nije mi jasno čemu Ti gotovo ironično spominješ
moj marksizam pak moje internacionalstvo, kada taj
moj članak u Književnoj Republici o Hrvatstvu nije ni
marksistički ni internacionalistički nego - na žalost još
uvek sentim entalan, (kao što si i sam prim etio) a senti­
m entalno nije marksistički nego prosto sentim entalno.
Čem u si našao potrebnim da u toj našoj tzv. javnosti
digneš glas kao na obranu gospoje Berte, kada si u raz­
govoru o našem stanju fakata, i kritici onih istih krugo­
va u »palais« Buzati, Ti lično, daleko prebacio svaku
granicu moga članka u Književnoj Republici? (Tri puta
podvučeno!!!) Zatim, molim Te objasni mi čemu me
konstantno ironično zoveš Fric K? Ja ne želim, (te mis­
lim da ne bi imalo ni naročitog smisla), da se pravdam s
tobom o tome imade li kod nas proletarijata ili nema, i
da li radnici prim aju 70 D dnevnice? (U Batini Gornjoj
K otar Zlatar n.pr. prim aju kopači vinograda 5 D dnev­
no bez hrane, na otocima dalm atinskim žene 4-7 D

162
 y. r- u ,v _ .......^

Mç*.** y t , h W , ■**-•X ^lCe jjJ u f A * .*. <**, v-n+^-f

4 iv A v - ^ .1 « u » U < „-.«A ^H W V ) /V A »U » ^ Â * ^ S ( W l« x U t< t,< * l€ i« "*-af

O&iU+A. . , * * _ ^ oc r^yt-rX ^.t»., V ^ ,ol*¿l. ^ ï

rvvU.1. ( a ttvtj J< (À^*. ;;jLa. rf«*.
TaLaa- /osc^ T^- aAtyxH-f ¿4 U « \ ,. -Jf ^
u jO lzU , A i .ji .it* * * - / w A*io< ^A K A ^t <U A X A jtA nL + a.^J'

-vi ■>« "Z‘ {¿.‘KyiU»tL» AlWlit m4 îtyj ^KUpU^j ,¿<4V\X. . |a _7, «_

ÿvvO 'W Ć ^A i^lU . , t p - l « <»■** /] A u v y ^

XjC r " “ «"■*• U y t « .<*. ^ u * ot«~*.~¿í;

.VIM Û ,v w tf r» * tA .C Ù > H * M i» , XVA« ^ / t ^ ¿ ¿ W a it ^ - / ( .f i t u *
- w-A.’Ufcï* j . n^A . - ___ ■*■ /«Ai
.u«\tUi‘» t îK i i « ^ •*-t*/t*cvc4>-M^ti9A»í'l»«; ( ^»ay, r ~ ^ a u t/ u - t4 ,i .f _( ( Jt®, ^ _
r t.U s
a /» c * J ;« v iu W * * « -t* ^ i t f< , «^*^o

¿A*«- /X -H»ÎA« pj>A,tfrnin~. Aa A- Af '■»w^ ^ ÿ*~tKa^ ,r

> v2l o ^ ' " - y -» ii* * ;* <V**e , .f t< * u /K a- > a ^ ^ v -«a ^ 0 > W ^ A

-ks. -t; u _c *>-. !« <¿»*-1 tt**^Q+* A- f a U i« <ßnn*ik , 7<(. ç ^ A*Uuf

/y ta ltK . tW U * « ,*. ft. ^

V A m Ii ¿ 4 U ~».f>Tr* * ~J*^C ^

,»-« Alt«' -V'-' . (♦.' M * ^ ío i- M -w ■&* V U u S t /W -KA /0¿-Í«J> ^ ^ ^ ^ ^ ,

O 7<Vo w « 0 W i* -e i-v^aAí. X-- 4 U , ¡U Í aj ^i ÿ*Àx. ¿X< A-t_ t „• üC , £_. i r r t l _.--,

i) /0U<JvW«f ; fcot^u fy'^t4) M^bxsr ^ ^ AUf+Z;

^ia^y»A oU i T A ^ b v u -t. ( a ^ » C v 4 o a .v » 4 -A i^ î * ^ 4^.

* -a A i*-^' ^V a^s /t< to X*ao L k w ^ A iu s ^ '/tí» -X ^>«c*p_t«Aj flL- ^

/< ^ a* ; x tf iA ^ . yvfl’Xy ^r»v 0 ¿ aa, ^ ¡ iMtyv-^jku ^ ^

S7% /U^i«ÿ '»»^ -t* /^

Vy AV- ^ ^ . X. 3 ff. / K ^ t,, ij—

OAAA^OV, HYj M**<0 ,4-f / X lu u ^ ^ • -

^»tlhrfrt , «.p r«t X. -JW.il, jK „•

oi* /] « y« ->r /» ^ i^ y v u i . á a itíí Ueaiđ (\iii*~, ^«?Ä .» . ^ u ,'

__ f b\fa-Zs>
'IHV f/> -----------
) ' iaM ovCu L* 2 i-

11*
dnevno na berbi višnje.) Naše selo kao takvo strahovito
se socijalno diferencira i ne samo da i danas postoje još
feudalni odnosi spram veleposjeda (a više od 57% naših
seljaka nema svoje sprege te dakle rabotuje opet onom
seljaku koji mu izore polje), nego svi mi, tj. na 3 M.
Hrvata u feudalnom smo odnosu spram Beograda. Mi
smo raja beogradskog pašaluka u turskom smislu. Taj
odnos ne samo d a je marksistički, nego je još i antem ar-
ksistički tj. predmarksistički, tj. još stoput gori od m ar­
ksističkog. »M ehrw ert«, koga po tebi u Hrvatskoj ne­
ma, itd. itd. sve netačno! i što je još gore nejasno. D ak­
le, kada budeš došao u Zagreb javi se.
Zdravo,Krleža
14. III. 927. Kukovićeva 25

164
 KRSTI H E G E D U Š I Ć U

Dragi H egedušiću,

Vaše prilično arogantno pismo (u kome me šaljete k

vragu) prim io sam i pozdravljam Vas mnogo. Drago mi
je da Vam Brajgl (moja stara sim patija) govori više od
Lota. I meni isto tako, ali zato niste trebali u Pariz. U
Beču im ade 8 Brajgla. Sve ostalo što pišete o našem sli­
karstvu, stvar je prirodna i prosto shvatljiva, već prilič­
no često izrečena, napisana i štam pana i po mojoj m a­
lenkosti i po drugim a vrednijim a i m udrijim a od mene.
To otkrivenje nije nikakovo, ali je to um etnički stav isti-
nitiji, ili barem istinoljubiviji od ostalih, po svojim m o­
tivima, i kao po nekoj objektivizaciji stvarnosti. Vredi
za knjigu i za pero podjednako. Prilažem Vam posled-
nji broj Književne republike i pozdravlja Vas Krleža.*
18. X II 1926.
* To je Krležin odgovor na pismo Krste Hegedušića iz Pariza, či­
ji fragm ent donosim o:
... A kad naši dečki koji ovamo dolaze sa škapularim a i Svetim
pismom u džepu počinju raditi kao M atisse ili ko drugi, onda je to
smešno i tragično. G ospodin Babić mi je na odlasku rekal da će me
Pariš ubiti. Samo ne znam kako? N a koji način? Ima ovdje sjajnih
stvari da se vidi i čast francuskoj kulturi i prošlosti, ali može se ostati
nezavisnim i slobodnim... Ali ja se tući od Parisa nedam . D osta je,
um oram sam. Volio bi kad bi mi se javili da li ste primili taj list i kako
mislite? Jer ako Vi to ne razmete, eh o nda ote i Vi k vragu... Vi ste je ­
dini koji niste slikar, a bavite se i pišete o slikarstvu... Bunite se, želite
bolje odnose, i jedini koji bi me mogli razmeti. I u uvjerenju da ćemo
jednoć ipak uspjeti da se oslobodim o svih tih predrasuda, svih tih Pa­
risa, M unchena i t.d. i da će nam uistinu uspjeti da dođem o do našeg
izraza i do našeg slikarstva, Bog Vam daj zdravlja, a M ajka božja pe-
nez. Mnogo Vas pozdravlja Hegedušić.«

165
 JOŽI H O R V A T U

Dragi prijatelju,

Pozdravljam Vas prije svega i molim Vas da mi op­

rostite što Vam se nisam javio, što opet, dakako, ne zna­
či da na Vas nisam mislio ili da sam Vas zaboravio ili
da često već nisam bio na najboljem putu da Vam pi­
šem, kada i sami znate da je s pjesm am a kao i s pism i­
ma: dolaze i prolaze kao inspiracije. U jednu riječ: lanj­
skoj kiši kišobran je suvišan, pak prem a tom e čemu da
sada zvonim nad otvorenim grobom nenapisanih pisa­
ma, kada je logično taj moj korespondencioni ili dopis­
ni grobić ionako prazan, pošto i sami znate da u njemu
nema ni jednog pism a, ali mnogo dobrih isprika. Sto je
opet sve u skladu sa Svetim Jeronim om , našim glavnim
zemljakom, koji je svoje m nogobrojne epistolae uvijek
započinjao dugim i savršeno bespredm etnim uvodima,
u kojima je molio za oproštenje što nije pisao ali, kaže,
nije imao vremena. Elem, nije imao vrem ena, a ono što
je onda napisao, gledano iz naše subjektivne perspekti­
ve, opet nije ni zavrijedilo da bude napisano. I tako: ha-
bent sua facta epistolae hieronym ianae!
Nadam se vidjeti Vas koncem ovog mjeseca u našoj
Zagabriji. Zaposlen sam prilično i radim mnogo. O Re­
publici našoj da Vam kažem, da nema dobre kuće bez
crnog odžaka i tako doista: ekspedit njen za Beograd
ne vrijedi mnogo. G otovo ništa. Po izlozima i po knjiža­
ram a uopće je nema. Nevidljiva je. A interes za moj list

166
još uvijek postoji u najširim omjerima. O svemu tom e i
o mnogim drugim stvarim a usmeno.
Vašu Renatu i Vas mnogo pozdravlja

U Beogradu, M. K.
14. III 1946.
Kneginje Perside 76
(K od M ilentija Popovića)

167
 G Y ULI ILLYESU

Dragi moj Illyes,

Po povratku u Zagreb odgovaram Vam sa zakašnje­

njem s molbom da me ispričate što Vam se javljam tek
danas.
Riječ je o onoj anketi o velikim i malim narodim a, o
velikim i malim literaturam a, o velikim i malim jezici­
ma, o »svjetskoj« vrijednosti pisane riječi, to jest »vječ­
ne poezije« i ostalim m nogobrojnim , smijem li tako
skrom no primijetiti, praznim frazama.
Klonim se takvih anketa po mogućnosti prije svega
jer su lišene dobrog ukusa, jer spadaju pod pojam biz­
nisa i jer se rentiraju tam o gdje je takva reklama dobro
plaćena, a osim reklame neke naročite svrhe i smisla ne­
maju.
Nema »velikih« i »m alih« naroda, i nema »velikih«
i »m alih« jezika! Veliki ili mali jezici vrijede upravo to­
liko koliko iza tih jezika stoji ili u njihovo ime progova­
ra gomila dobro nabrušenih golih noževa. Vi i sami zna­
te kako je prava poezija neprevediva i što već ostaje od
vrijednosti originala kad netko prevodi Joycea ili Celi-
nea ili Paulhana ili na prim jer Vas i sve ono što pred­
stavlja Vašu poeziju ili prozu kao nešto što se zove au­
tentično svjedočanstvo m adžarske kulturne svijesti da­
nas. Svi smo mi, dragi moj Illyes, zatvoreni u našim
vlastitim ljuskama kao žirevi, koji su dobra m ateria pri­
ma za one mile životinje koje rokću i koje se veoma
m udro pretvaraju u kobasice.

168
 Vi i sami po svom negativnom iskustvu veoma do­
bro znate kako je najbolje - ne poznavati onaj jezik na
koji je čovjek preveden... Neka netko prevede Csokona-
ia kad prevodi Amintu da bi sebi stvorio prikladnu pa-
nopliju za svoj vlastiti poetski posao! Svi mi, koji piše­
mo u gaćama i opancim a, stojimo pred opasnim zidina­
ma evropskog analfabetskog antem urala kao goloruka
raja koja očekuje Osm anlije za naše M ohacse i Sigete.
Često mislim na Vas i maštam o tome kako bi bilo
dobro da se jednoga dana prije odlaska još jedanput
sretnem o i porazgovorim o more croato-hungarico et de
quibusquam aliis...
Srdačno sve Vaše i Vas pozdravlja Vaš

Zgb. 28/11 1977. K. M.

169
 Ž I V K U J E L IČ IĆ U

Poštovani i dragi druže Jeličiću,

Primio sam obje knjige, i Vašu i onu Grge Novaka i
srdačno Vam zahvaljujem na pažnji. Hvala Vam isto ta­
ko na obavijesti o mom eventualnom smještaju Split­
skom. Ukoliko bih se odlučio da krenem u Split, bit ću
slobodan da Vas o tome pravovrem eno obavijestim.
Prijateljski Vas pozdravlja Vaš
Zagreb, M. Krleža
10. III. 1958.

Zagreb, 23. II 1959.

Poštovani i dragi druže Jeličiću,
S ovim pismom paralelno šaljem Vam svoj »Izlet« i
molim Vas da me ispričate što se javljam sa zakašnje­
njem. To se može razum jeti, ali opet, u svakom slučaju
je bolje i sa dobrim običajim a »spojivije« kada se ljudi
vladaju po propisim a pristojnog i dobrog tona, vještine,
koja se, kao što i ovaj slučaj pokazuje i glasno svjedoči,
tako slabo njeguje po našem svijetu i u našim krajevi­
ma.
Hvala Vam na pažnji koju ste mi iskazali s Vašim
Držićem. Pročitao sam knjigu i koliko mogu prosuditi,
mislim da ste pogodili odgovarajuću intonaciju, pak me
čudi (ili upravo ne čudi), da nisam naišao nigdje ni na
kakav osvrt u kaurskijem hingjelam a. Ostajem kod je d ­
ne svoje ranije ocjene Vaših žargonskih, beletrističkih
varijanata: u Vašim motivima (splitskim), taj ton je au-

170
tentičan, ali da li je ta pom etovska, šeret-budalasta kon­
stanta bila jedini način da se piše o pjesniku sve do kra­
ja - usque ad finem poetae, to je delikatno pitanje stila
i kom pozicije? Toliko kao protokolaran uvod u ovu
epistolu poslovne naravi.
Pitam Vas, dragi Jeličiću, da li su »M ogućnosti« za­
ista sklone, da objave jedan od mojih tekstova, kao što
ste bili ljubazni da mi objavite u nekoliko navrata, prili­
kom naših konvencionalnih susreta en passant? Pitam
to, dakako, potpuno form alno, više zbog radi učtivosti,
koje ima sve manje na ovome svijetu, a i zbog toga da
biste mi odgovorili u svojstvu urednika, kako bih m o­
gao da Vam na vrijeme pošaljem svoj rukopis, o kome
je riječ. Radi se o raznim varijacijam a na razne naše te­
me, u opsegu od 50 - 60 kucanih stranica. Ako su »M o­
gućnosti« zaista u mogućnosti da objave taj moj tekst u
jednom e od svojih narednih brojeva, javite mi, molim
Vas za koji broj t.j. za koji mjesec dolaze u obzir i koji
je posljednji datum , da bih Vam tehnički m ogao uputiti
rukopis pravovremeno.
Još jed n a stvar, nezavisna od poslovne, u obliku
Post scriptuma. U Splitu živi jedan osam ljenik, čovjek
po mom mišljenju nesretan, a isto tako nije da nije na­
daren, a zove se Bavčević. On piše stihove. Ukoliko Vas
bude potražio kao urednik »M ogućnosti«, da bi Vam
predao svoje pjesme, posvetite mu potrebnu pažnju, po
m ogućnosti punu lirske sućuti, a o čitavom tom slučaju
javit ću Vam se jednim pismom. Ovo samo kao navješ-
tenje eventualne Bavčevićeve posjete.
Očekujući Vaš odgovor, pozdravljam Vas
M. Krleža

Dragi Jeličiću,

U vezi s našim razgovorom javljam Vam, da ću Vam

najkasnije do subote 21. o. mj. poslati m inim alno 30 ot­
kucanih stranica svoga rukopisa za Vaš aprilski broj.
Pozdravlja Vas
Zagreb, M. Krleža
16. III. 1959.

171
 Dragi Jeličiću,

Šaljem Vam 45 stranica svoga rukopisa, pod naslo­

vom: Varijacije na razne teme, za M ogućnosti. Molim
Vas da posvetite punu pažnju oko revizije, da se ne bi
podvukle neke naročite gluposti. Ukoliko neka imena
nisu tačno pisana, molim Vas neka ih netko pregleda
još kod Vas u redakciji. Nazivi pojedinih varijacija mo­
gu se složiti antiqua verzalima, tekst garm ondom , a
podnaslovi pojedinih teza kurzivom. Sve što je podcrta­
no, molim neka se složi kurzivom, a što je naznačeno
kao petit, petitom.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš

Zagreb, M. Krleža
21. III. 1959.

Dragi Jeličiću,

Odgovaram Vam na Vaše pismo od 20. III. o.g. po

povratku u Zagreb. Nadam se da ste u m eđuvrem enu
primili moj rukopis, da je stigao pravovrem eno i da se
prem a tome nalazi u slogu.
M olim Vas, ukoliko Vam je to ikako tehnički m ogu­
će, da mi ipak pošaljete mašinsku reviziju, a ja ću Vam
je vratiti u roku od dvadeset i četiri sata.
Pozdravlja Vas
Zagreb, M. Krleža
26. III. 1959.

Zagreb, 18. IV. 1959.

Dragi druže Jeličiću,

Odgovaram Vam na Vaše pismo od 16. IV. o.g. i vra­

ćam Vam izvršenu reviziju sa rukopisom po vašoj želji.
Pozdravljam Cvitu Fiskovića i zahvaljujem mu na
njegovoj intervenciji. Ona je, dakako, na mjestu, pak

172
prem a tome, logično, sjedi... M eđutim : kako autor ovih
redaka govori o tezi Šiško - Barada, a ukoliko je ona
neosnovana i netačna (a ona to po argum entim a C.F.
nesumnjivo jeste), trebalo bi čitavu varijaciju prestilizo-
vati ab ovo... Mislim da je to jedva izvedivo - hic et
nunc. Značilo bi: kitim se perjem C.F., što bih u svako­
me slučaju veoma rado i učinio, ali kako sam pred od­
laskom u Bgd, mislim d a je bolje neka ostane kako jeste
- u prvoj verziji.
Izbacio sam tačke iza rednih brojeva, koje je netko
u redakciji naknadno veoma diskretno ubacio u ruko­
pis, a koje su po našem leksikografskom uvjerenju i me­
todam a, zapravo suvišne. Izmijenio sam na nekoliko
mjesta riječi, kao na prim jer na strani 1) charcuterijski
u kobasičarski i.t.d., a ostalo sve, uz neke sitne izmjene
u interpunkciji: nihil obstat et imprim atur.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš
M. Krleža

Dragi Živko Jeličiću,

Hvala Vam na pism u od 20. X. o.g.

Toliko se davim u leksikografskom gulašu, da tek
što se nisam ugušio od gnjavaže koja »traje i ne će da
stane«, kao zubobolja u jednom mom već davno zabo­
ravljenom stihu.
Od Vašeg pism a udišem onaj vozduh m nogo slo­
bodnije, kad ste skinuli s moje dijafragme onu gadnu
moru što se tiče term ina za »M ogućnosti«, jer nisam
mogao oka sklopiti od strave pred bubnjevim a Vaše re-
daktorske ovrhe. Hvala Vam na ženeroznosti. Sad je
dobro.
Eto, kako predlažem tehničku stranu posla: Do 20.
XI. poslat ću Vam pogovor za »Areteja« (40 - 60 stra­
nica), a dalje već kako stvari budu tekle, da vidimo, jer
ipak ne bih želio da tekst bude objavljen prije no što će
ga izgovoriti sa scene, a izvedbe u Zgb i Bgd zapinju, te
ne će uspjeti da se ostvare prije konca ove godine. Pre­
ma tome mislim da bi najoportunije bilo da se stvar po­
javi u novogodišnjem broju.

173
 Pročitao sam sa velikim interesom fragm enat Vaše
proze u »M ogućnostim a« i očekujem nove tekstove sa
isto tako nesm anjenim interesom.
Sve Vaše i Vas srdačno pozdravlja

Zagreb, M. Krleža
22. X. 1959.

Dragi Jeličiću,

Po Vašem telegram u (što sam ga zatekao po povrat­

ku iz Beograda), vidim da ste rukopis primili i predali u
štampu. Molim Vas posvetite punu pozornost grafičkoj
strani sloga; a zatim, nemojte nikako propustiti da mi
na vrijeme ne pošaljete drugu reviziju.
U tekstu ima nekoliko lapsusa calami, a osim toga
imam namjeru da izvršim neke neznatne izmjene, pak
ne bi bilo uputno da stvar bude štam pana bez naknad­
ne kontrole. Na odlasku, u žurbi, nisam imao više vre­
mena da pregledam rukopis.

Javite se, pozdravlja Vas

Zagreb, M. Krleža
23. XI. 1959.

Dragi Jeličiću,

Šaljem Vam reviziju »Areteja« i molim Vas da pod-

uzmete sve što je tehnički provedivo, da se sve varijante
teksta unesu u slog kao što je naznačeno.
Da mi šaljete ponovno reviziju mislim d a je suvišno,
a što se tiče kom entara, ne mogu Vam dati nikakvo obe­
ćanje. Nisam stigao da ga svršim i ne znam hoću li ga
uopće svršiti do prem ijere, i prema tome, što se tog po­
govora tiče, molim Vas nemojte računati s njim.
Pitate me koliko separata da štam pate?

174
 Što se lično mene tiče, ne bi ih uopće trebalo štam ­
pati. Za Vas, iz m erkantilnih razloga, imalo bi smisla da
ih štam pate samo u onom slučaju, kad biste im cijenu
potrostručili u najm anju ruku (spram norm alne cijene
Vašeg lista), a i to m nogo opravdanja nema. Da ih pro­
dajete uz norm alnu cijenu, ne bi, mislim, bilo naročito
obzirno spram nakladnika, i tako Vam predlažem da ih
uopće ne štam pate (m ožda svega desetak za privatnu
upotrebu).
Kao što se vidi iz teksta, čitajući ovu reviziju, na ne­
koliko sam mjesta izmijenio tekst. Te su izmjene važne,
i molim Vas da im posvetite punu pozornost.
Javite se. Cv. F. i Vas pozdravlja

Zagreb, M. Krleža
3. X II. 1959.

Dragi Jeličiću,

Hvala Vam na pismu od 18. I. o.g.

Žao mi je što mi se niste javili. Bio sam kunjao od
bronhijalnog katara, koji se kod staraca javlja u tihim
vatricam a subfebrilnog stanja, ali nisam bio u takvoj
kondiciji da me ne bi bilo obradovalo da Vas vidim.
To što pišete o lavežu, nije mi jasno da Vas je »zbu­
nio«. Kako je to m oguće? Prije svega, to su norm alne
alergične reakcije na tekstove, koji već četrdeset i više
godina izazivaju tačno iste, norm alne alergične reakci­
je. Bili ti tekstovi loši ili dobri (u konvencionalnom
smislu te riječi), oni su svakako takvi da razdražuju i
ukus i m oralno-politički mutljag u nekim glavama, koje
se eto već četrdeset godina javljaju u našoj štampi kao
pouzdani simptom palanačke zaostalosti i bijede in mu-
sicis et in artibus. Nije to ni žalosno ni važno, ali je ta­
ko.
Bili ste mi obećali poslati Vaše rukopise, pak ništa...
Čekam da pod M arjanom procvjeta slatko drvo bade-
movo, pak da skočim do ulice Vlade Bagata na nekoli­
ko dana. Samo bi trebalo da mi se osigura topla kam a­

175
ra, kako bih se mogao ogrijati na kaminati u hladno
predvečerje.
Javite se, srdačno, Vaš

Zagreb, M. Krleža
21. I. 1960.

Dragi moj Jeličiću,

U vezi s Vašim pismom od 3. VI. o.g. sa boljkom u

srcu moram da Vam razbijem sve iluzije, da biste mogli
u određenom term inu računati sa bilo kakvim mojim
rukopisom (kao obećanjem), jer je stanje fakata oko
mene tako nesklono M uzama, da zaista ne mogu ni u
snu predvidjeti kad i na koji način bih mogao da se ot-
mem zulumu L.Z.
Vraćam se u Zagreb koncem lipnja i ako Vas sreća
bude nanijela preko ovih naših zagrepskijeh ilica i čer-
nom eraca, bit će mi drago da Vas pozdravim kao gosta,
što mi do dana današnjega - đavo bi ga znao zašto - ni­
je pošlo za rukom.
Sve Vaše i Vas srdačno pozdravlja

Zagreb, M. Krleža
7. VI. 1960.

Dragi Jeličiću,

Po povratku iz Beograda našao sam Vaše pism o ko­

jim mi javljate da ste se odlučili za novu plovidbu. Za
koji tren, ako Vam je za vjerovati, eto Vas gdje dom alo
nestajete sa Vašom korabljom »na nekoliko godina« sa
naše slavne književne obale, a nam a, preostalim ostav-
ljenicim a (ako smo dobro pojmili dublju sim boliku Va­
šeg navještenja), što nam preostaje, nego da Vam rados­
nim dom ahivanjem naših rukopisa zaželimo srdačno
zbogom, i srećan vam put.

176
 Što se tiče Vaše »Kože«, ovo pismo samo je uvod u
protokolarnu epistolu o kojoj je bila riječ na prošlom
plenum u. U obliku utjehe ili opom ene, nisam siguran
da li će se ovo pismo, koje se rađa u mojim mislima, u
dogledno vrijeme i ostvariti, prem da, kako vidite, upr-
kos svemu, nisam zaboravio na svoje obećanje, i zato
Vas molim da me ispričate, jer sam trajno, (kao što Vam
je poznato) ometen raznim svojim preokupacijam a, ko­
jim a ne vidim ni kraja ni konca.
Čitajući ogromnu grafičku masu od sedam stotinai-
pedeset stranica Vaše proze, poznavaocu Vašeg m ikros­
kopskog rukopisa javlja se i nehotice pom isao, kako ste
svoju m etodu sitnoslikarskog posla i načina primijenili
na obrađivanje Vašeg dekorativnog panneau-a, koji po
svojim razmjerima između Dobrice i Konstantinovića
poprim a razmjere rom ana-rijeke, ne rijeke, nego veleri-
jeke, zapravo Amazone.
Nepreglednom masom sitnih detalja, još više usit­
njenih isključivo Vašom individualnom , m ikroskop­
skom, m inijaturističkom tehnikom , Vi ste, dragi moj, is­
punili ogrom an prostor najvećih raspona tako, da čov­
jek, prateći tok Vašeg teksta ima da se podvrgne Vašem
pedantnom prom atranju, koje se ispred široko zahvaće­
ne tem atike pretvara u ispresjeckan i izmrvljen tem po
trom og kretanja oko detalja tako da se uslijed pom an­
jkanja potrebnog razmaka gubi pregled preko sveukup­
ne kom pozicione cjeline.
Vaš govor pretvara se u razlivenu temu koja teče po­
lagano, tako reći vodoravno, bez prividno određenog
cilja i svrhe, prosto po zakonu reliefa, bez vidljive per­
spektive, i ako ova takozvana perspektiva uopće i po­
stoji, ona je nedogledna, upravo sakrivena usred og­
romne količine nagomilane građe koja se valja
nedovoljno izdiferencirana. Postoji kod pisanja proklet­
stvo preobilja upravo tako kao i prokletstvo neimaštine.
Ni jedno ni drugo nije dobro, upravo dobro je samo
ono što nije ni suviše ni prem alo, po starom pravilu.
Jedno je zapažati, a drugo je m ontirati. Jedno je biti op-
servator, dobar crtač, kroničar svoga vrem ena i živo
uho, što u Vašem slučaju nikako ne dolazi pod znak pi­
tanja, a drugo je biti metteur en scène, upravo arrange-

1 2 - K R L E 2 I N A P IS M A 177
ur svoje vlastite robe, a kaže li se, da ste Vi slab arran­
geur Vaše dobre robe, to jest, da Vi nikako ne um ijete
servirati tu robu ili još bolje, da postupate uvijek obrat­
no po pravilu od onog arrangem enta koji bi Vama kao
piscu bio od koristi, nije se reklo mnogo. K ada kažem
da Vaše djelo nema perspektive, ne mislim samo na sli­
karsku perspektivu (koja se u jednom jedinom trenutku
otvara kod sveobuhvatnog prom atranja jedne slike), ne­
go na onu vrstu panoram skog pregleda, koji treba da se
osjeti iz konstrukcije takozvane kosturne građe same te­
matike, javljajući se u svijesti čovjeka štioca kao - »ono
nešto«, što se u beletristici prošloga stoljeća zvalo veo­
m a neodređeno »M isao Vodilja«. Ne mislim na »misao
vodilju« isključivo u intelektualnom oralnom pogledu,
nego m nogo više i prije svega u estetskoliterarnom . Jed­
na proza od osam stotina stranica predstavlja po samoj
naravi stvari dugotrajno kretanje u prostoru i u vrem e­
nu, sastavljena od ogrom ne mase pojava i lica, a Vaša
se stvar kreće tako polagano te nije pretjerano reći da
stoji na istome mjestu gotovo nepomično.
Vaša tema nije dosadna, ali, bojim se isto tako, da
za veliki prosjek onih koji se od razbibrige bave čita­
njem »rom ana« ne će biti zanimljiva u onom banalnom
smislu, po kome ljudi obično hoće da čitaju zabavnu
prozu za razonodu. Vaša proza sve je prije nego »za­
bavna«, to jest, ona je upravo protupojam svemu što se
zove rom ansirana tem a sa jednim određenim sujetom.
Ova proza pisana je s nesumnjivom nam jerom , moglo
bi se reći s nervoznom tendencom , da ne bi ni jednog
trenutka pala u iskušenje, da bude izražena po pravilu
poznatih kalupa. To ste proveli dosljedno i, prem a to ­
me, mora Vam se priznati, Vaša knjiga nije »ukaluplje­
na«. Ona spada u red onih beletrističkih tem a koje ne
će da budu narativne, i u tom pogledu ona je suvrem e­
na, s namjerom da djeluje glomaznošću svoje specifične
težine. Po množini Vaših slika i asocijacija, po simulta-
nitetu Vaših zapažanja, lijevo i desno od svake Vaše sli­
ke teku poplave odraza tih istih slika, i tako, strahujući
pred otrcanom starom odnošću stila i načina, Vi se uka-
lupljujete po uzoru jednog novog pom odnog principa,
koji je diktiran ukusom našeg vrem ena, a kome je os­

178
novna oznaka: pluralistička istovremenost slika i doj­
mova.
I poslije ove Vaše knjige ostajem kod svoje prvotne
ocjene Vaših tekstova: u okviru proze koja se kod nas
za posljednjeg decenija javlja, Vaši se tekstovi odvajaju
neposrednom živošću zapažanja, ali istodobno subjek­
tivni svijet Vaših ličnih originalnih dojm ova gubi od
jasnoće prosto zato, jer istovremenim nagom ilavanjem
detalja Vi zasjenjujete ne samo jedan jedini dojam nego
istodobno i čitavu kom poziciju tolikom masom sve uvi­
jek novijih i novijih detalja, da se jasnoća gubi i da ne­
staje u nepreglednim količinam a m utnog kvantiteta, ko­
ji u svakom slučaju sm anjuje pozornost čitaoca.
Čitajući Vaše tekstove imam impresiju da bi Vas tre­
balo osloboditi autosugestivne opsjednutosti kojom se
teme nameću Vašem peru. Kod Vašeg posla prije svega
trebalo bi izdvajati, retuširati i eliminirati. Bojeći se si­
romaštva i golotinje izraza, Vi se veoma često gubite u
suvišnom nagom ilavanju fraze, a s druge strane pak u
suvišnom nagom ilavanju sitne i krupne građe tako, te
se osjeća kako niste svladali sve ono što se u čovjeku, u
prvotnoj fazi zapažanja, javlja redovito sm ušeno, a isto­
dobno silovito, sve ono što bi trebalo bezuslovno srediti
i reducirati, jer to i jeste i ostaje prvenstvenim zadat­
kom kom pozitora da odvaja, da prevladava i da sređu­
je, postizavajući tako najveće uspone i najsretnija os­
tvarenja rom ansjerskih zamisli.
Svi mi djelujem o trajno ostvarujući našom uobrazi­
ljom uvijek podjednako postojano im aginarni um jetnič­
ki dekor kao odraz ili kao sliku stvarnosti, a zapravo
sudjelujući u samoj igri, mi glumimo usred pozornice,
na kojoj su svi prizori nerazm jerno fantastičniji od sve­
ga što bismo i u snu mogli dočarati sebi i onim a koji
nas čitaju. Treba gledati oko sebe i vidjeti što je sve to
oko nas ostalo neopisano, pak će se veoma brzo otkriti
da do danas zapravo nije tako reći opisano još doista
gotovo ništa. To, kako do danas ništa još nije izgovore­
no i rečeno o svemu što smo doživjeli za posljednjeg
upada raznih vojska u našu zemlju i naše gradove, to
obrađuje prvenstveno i ova Vaša tema, što ste je tako
nesretno prozvali »M lakom kožom«, a ne bi bilo dobro

12* 179
da ste se odlučili za naslov »Vojvoda«, jer Vaša knjiga
nije o »Vojvodi«, nego o čitavoj galeriji likova od Voj­
vode i Vojvodkinje do Dalmazza i do Vaše M arije, koja
Vam je ostala dom inantnom usred čitave kompozicije.
Između svih Vaših fantom a, M arija Vam je m onu­
mentalna, živa i jasna ličnost. Pomalo shyzoidna, luc­
kasta (ono što se u ruskoj beletristici osam desetih godi­
na zvalo »jurodjiva«), uvijek rastresena, duhom odsut­
na, vidovita, dobra evangelička duša, koja voli svoga
mačka upravo kao i svog svetog Antu, kojoj su svi ljudi
podjednako zagonetni i koja spram vrhunaravne pojave
Vojvode i njegovih čizama u prolazu, spram odjeka nje­
govih koraka na spratu ima fantastičan odnos jednog
bića, koje između drvenih svetaca, žalfije i kamomile
pojm a nema u kakvom svijetu živi.
Mislim, kad biste bili ovu temu o izgubljenosti je d ­
ne dobre, čiste i osamljene duše, usred ludila takvih da­
na kao što su naši, uzeli za centralnu ličnost, i da ste je
oslobodili ogromne povorke zapravo sporednih i prema
tome nužno jednoplošnih lica i događaja, Vaša tem a bi­
la bi nesumnjivo dobila na plastici.
N apisao sam Vam, eto, ovo pismo da Vam se zahva­
lim na knjizi, a bojim se, da osim ovog mog pism a m no­
go takvih pisam a primiti ne ćete, i zato je ono samo ne­
ka vrsta predgovora, predujm a ili uvoda u sve ono što
bi bilo potrebno da se izgovori oko Vašeg tako savjesno
i naporno izvršenog posla, a bilo bi, mislim, sve mnogo
jednostavnije, da smo počeli ovaj naš razgovor oko
stvari za vrijeme samog pisanja.
Srdačno Vas i sve Vaše pozdravlja

U Zagrebu, 8. IV. 1961. M. Krleža

Dragi Jeličiću,

Ne znam da li Vam je Cvito pokazao moje posljed­

nje pismo u vezi sa J. A.?
Vaša lam entacija o Radosavu Đokiću govori o tome
kako niste krokodil, nego nježna žabica iz vrste ranidae,

180
mala gatalinka, Rana tem poraria, veoma nježno lirsko
biće, koje neurastenično reagira na najneznatnije baro-
m etarske prom jene, strepeći od svakog i najnevinijeg
zmijskog pogleda. Kako naše časopise uređuju nevini
sljepici, isključivo je samo od neurovegetativnog žab­
ljeg srca i sistema ovisno, kako reagira na ove zaista ne­
vine opasnosti. Pogriješili ste što pišete knjižurine, a ne
nježne lirske knjižice, i to svakih petnaest godina po
jednu od jednog do dva tabačića. Tko piše m nogo (i do­
bro) njega čitaju s antipatijom , a s tim se m orate pom i­
riti, definitivno!
Zdravo, do viđenja Vaš

Zagreb, M. Krleža
19. V. 1961.

Dragi Jeličiću,

Hvala Vam na pismu, prećeraste, brate, i na kraju

ne vrijedi sve to baš mnogo, jer nije riječ ni o kakvoj us­
luzi nego, prosto, o uvjerenju, i prem a tome,
srdačno Vas pozdravljam

Zagreb, M. Krleža
27. VI. 1962.

Dragi Jeličiću,

Stigli ste u trenutku kad sam bio usred golemog po­

sla. Svako ima, na kraju, svoje preokupacije, pa kao što
sam Vam već bio i rekao, žalim što toga dana nisam bio
u kondiciji za duže razgovore. Toliko o onom našem
prom ašenom sastanku.
Što se tiče T. Tanhofera, ne znam što da radim ?
N adam se najboljem i vjerujem da će čovjek prevladati
ovu nepriliku. Sve što mi o njem u pišete (o njegovim in­
timnim relacijam a spram moje ličnosti i literature) p o ­

181
znato mi je. Sve su moje tople sim patije posvećene nje­
mu kao čovjeku i kao prijatelju. D a mu pišem, nisam
bio siguran smijem li to riskirati, da ga ne bih uznem i­
rio. Viđate li ga, prenesite mu moje pozdrave i poručite
mu da se mi svi ovdje trajno interesiram o za njegovo
zdravlje s najboljim nadam a. A što se tiče »onog dru­
gog čovjeka« pišite mu neka mi se javi. Učinit ću što
mogu.

Pozdravlja Vas
Zagreb, M. Krleža
23. IV. 1963.

Dragi Jeličiću,

Hvala Vam na knjizi.

Ne bih je bio tako prozvao, jer nije zbirka usputnih
zapisa, a ovako zvuči, kao biva, »usput«, tako reći le­
žerno, »perolako«, što zapravo ipak ne će da bude i,
prem a tome, pod krinkom naslova krije se prividna, u
svakom slučaju fingirana čednost, da se ne bi reklo da
je knjiga pisana s nekom naročitom preuzetnošću, što,
uostalom, i, uzme li se pravo, - nije da nije, ako se riječ
»preuzetnost« ima da svede na njeno pravo značenje,
to jest da bude podudarna s pojmom »pretenciozno«,
što bi uostalom, najzad, razumije se, bilo sasvim na svo­
me mjestu i potpuno, više-manje opravdano...
Trebalo je dakle već u naslovu naglasiti da je knjiga
pisana nesumnjivo s nekom višom svrhom, dakle na­
mjerno pretenciozno, a osim toga ne bi bilo na odm et a
ni na štetu, da se ova pseudoskrom na nazoviusputnost
prom etnula u doista nadahnut, da ne kažem naduveni
ili nadahnuti ton, kada je riječ o »Svicima«, na prim jer,
ili o »Suvremenoj hrvatskoj prozi« i tako dalje, a u vezi
s ovom posljednjom temom dopadoše mi, što je veoma
značajno uostalom, ove Vaše varijacije u ruke prvi put i
to ovom prilikom kad prim ih Vašu knjigu na poklon sa

182
zahvalnošću, što sam već bio naglasio i u uvodu ove
epistole.
Sve Vaše i Vas pozdravlja srdačno, Vaš

Zagreb, M. Krleža
9. III 1967.

Dragi moj Jeličiću,

Zahvaljujući Vam na pismu ponajprije, a zatim i na

knjigama isto tako toplo i srdačno, molim Vas da prim i­
te izraz svih mojih sim patija, s molbom da mi oprostite
što Vam se javljam sa tako grubim zakašnjenjem.
Nisam u dobroj »form i« (kao što bi se izrazile pro-
šlostoljetne frajle), gnjavi me artroza, i to baš u lijevom
i desnom koljenu podjednako (blesavo), i tako kunjam
traljavo po sobam a već više od pola godine, čitajući is­
todobno do tridesetak knjiga, pak su mi i Vaše stigle u
takvom jednom sretnom m om entu i Vi se nećete iznena­
diti: pročitao sam ih sve od reda, od repa do glave. O
Čerini trebalo bi reći m nogo više, a tu sam i ja pom alo
kriv što je pao u zaborav. Našli smo se 1914. kao nepo­
mirljivi antipodi, on u onoj svojoj pubertetskoj grozni­
ci, a ja poslije m akedonske anabaze! Bili smo drugovi
iz gornjogradske gimnazije, 1906-7, gdje sam ga našao
kao »repetenta«, a onda sam ja propao, a on je iz zagre­
bačkog »plemićkog konvikta« odmaglio na Rijeku, pa
kasnije u Italiju. Tam o je po rimskim kavanam a naučio
u godinu-dvije sve što mu je trebalo za njegovu publi­
cističku karijeru, pa kao što se sada vidi iz retrospekti­
ve, za jednog dvadesetogodišnjaka bio je doista nat­
prosječno nadaren!
Onaj njegov natpis o Augustu Cesarcu je divna,
bezazlena, čista dječačka poem a na početku dugog poli­
tičkog puta koji je za obojicu završio tragično. Ima tako
tekstova koji ostaju kao svjedočanstvo i kao form ule za
razumijevanje čitavih perioda - a naročito onog našeg
u predvečerje Sarajeva i 1914-te.

183
 '¿~+~l"'f'**~*"('6a«.JC,'*, -V !^uUt>
?~ f**); T n * * ~~< ^ ^ ^
-i* » ‘ -** -t-L j J J -* -.--- _ ----- L t r f t s u ^ -}«XjLl 4_= lA *~-¿t+ . ( - 6 - ¿ L - ,a _ ^ ^ j

-J' y^* o o A ^ 7^-

¿U .—^ a A c .C ¿ 3 ^ 0 jL< strn_~~ &Uj J f r i v tj- , \M . ti^ y C ^ i. I Í^ V > 3 ¿ /^ K í ■

jmjz M ^ xt^ 1 <t‘ 1 ^ * ^ > l / ¿ w ^ v s . / - c í t u . - * — ¿¡L,

<M->oUi
^ ^ik- ^ae »L js\-X*~e\J^h. .* ¿ v u '-xj'-*- oC. ^dn»< _

y() w
c 5* Vr i>
t ' V*M
W f/fc e—
' ■ A * (?
*• /4» ^r* sy» * <
» •i /iA
»-------- — .^ f F t * * ^/ o *"»
w ------- ' —»*
• /f k x s k +aU*

ŽU* y ji*» ^ . Áfads* *** -/‘fVy U-~+-*

/^ /^ v u ,'^ W jX4*cÍa^o'*4jCmf ^ -^* ^OVtj ptNy^j- •/»

o^¿p -oo*_ ^ j & <jv» ^y -tr

JtyCtA+t. ¿Uf ^*/' "uV / « '"•** p4j+*ù*. f yt^ Ua^-K^gs,
"J /^ -y ----- ~
Jr.H fU -CAitc.lt. - /*
<h ' m - -<¿ r y d Z -tt-J s tZ ' p* l* J* ~ f vU U >>~}7V ^u,--* 7 ^
/^ x ^_ ^ c U d ^ “6 c ^ o í^ _ a -v - ¿ -« - * '
 0 ,

. D- j ' ^t-ek.¿"¿j,
- ^ C ^ r^ -, i. ^ . Â ^
u,^t^t 1 V**ž*
X k- -í~£* ÜJ^ e v t ^
¿«* ¿6a -M^¿í <2t /~.yft f t
0 ^ .c - ^ ^ r S *~ r»* ^ -* * /< /? ,
/ ^ y V- ^ ./o ^ -r-^
dL'vb'**. ar <^C -****< yn^t^.Uc^ -t-«R ca/CiA^, >

^J-6 ^ ""^V ^ vk -n^’^ lS!yW^£o *'*'1* /«-I -V>

-íu ¿Oa(
/la, y4~UsfA* — iT**) '+'** «»<VL^. o(* -<AA^-t,
yO* — ,l-o-T C."«•*»£;&,• /-¿o-fAT. ‘J’ iMVu »■K*-»~I

ic f . . -, - c+ * * -r,J ž - ' . -i
-—
[icïctx ï T ^ ^ v / T «A’ 'w ' >t' 'v«-¿ '^ ~
¿ £ » /¿ Of l4 i.-» « ít» o ^ ,.
!* A v i/ 7:^ > ' /
J/tsh rm*~\*1&¿~L * i/ ^"<7-» ■»••'■* ^

¡/Oj^ ryUjA~*J< **-* ^ c u ^ y o* ^ cJ» —**-v* V^vy*

'k ?7 r
?' * PcrU^J, Cn >ÜX_/
 Dobro je što ste objavili Tomu i onog trogirskog
gospara, a šteta je golem a što nisu prevedeni na čakav­
ski! Goldonijeve »Ribarske svađe« nikad ne bi bile kod
nas postigle onaj prodorni uspjeh da nisu bile prevede­
ne na naš ćozotski jezik! Govorio sam našim intendan­
tim a, režiserima i dram aturzim a godinam a neka preve­
du i igraju Pagnola čakavski, ali nisu bili skloni tim
»ekstravagancijam a«! D obro je što ste se zabunkerisali
u svome Lenu (fjef, fief), ali ste Svi jezivi regionalci! Ne
bi vam škodilo da nekog optirate i iz banovine b an a Je-
lačića.
Kad stignete u Zagreb, javite se, bit će mi drago da
se sretnemo
Sve Vaše i Vas srdačno pozdravlja

U Zgbu, M iroslav Krleža

14/12 77

P. S. Pozdravite Cvita!

186
 B R A N K U JE R IĆ U

P oštovani g o sp o d in e,

Vraćam Vam Vašu dopisnicu, kao i fotografiju, koja

bjelodano dokazuje da mi bogovi nisu skloni što tako
izgledam, ali ni novinari koji tu vrstu fotografija uvršta­
vaju iz zlobe, jer tako izgledam.
S poštovanjem
Zagreb, M. Krleža
8. I. 1963.

187
 P o što v an i gospodine,

Vraćam Vam Vašu dopisnicu, kao i fotografiju,

koja bjelodano dokazuje da mi bogovi nisu skloni
što tako izgledam, ali ni novinari koji tu vrstu
fotografija uvrštavaju ia zlobe, jer tako izgle­
dam.
S poštovanjem

M. Krležjf

Zagreb, 8. I. 196}.
 IN I JU N BRODA

D raga i m n ogo p o što v a n a g o sp o đ o Broda,

Zahvaljujući Vam na »Baladam a«, pozdravljam Vas

i molim da i ovom prilikom prim ite izraz svih mojih
sim patija.
Im a već nekoliko godina što ste se posvetili ovom
jedva rješivom zadatku da prevedete »Balade«, što za
prevodioca predstavlja, nema sumnje, jedan od najtežih
napora.
Vi ste pristupili ovom poslu sa čistim oduševlje­
njem, a m ora se priznati, da ste sve poteškoće svladali
majstorski.
Lirske partije kao i dram atski detalji u Vašem prije­
vodu dolaze do punog i uvjerljivog izražaja tako da se
»Balade« čitaju njemački veoma jasno i sugestivno, a
to je, na kraju, najviše što se za jedan prijevod može
reći.
S poštovanjem
U Zagrebu, maja 1968. M. Krleža

189
 EDVARDU K A R D EU U

Dragi naš druže Kardelj,

Pozdravljajući Vas, drugaricu Pepcu i sve Vaše s

najboljim željama za Novu 79-tu, molim Vas i u Belino
ime prim ite prije svega izraz svih naših trajnih i toplih
sim patija.
N adajući se da će u Novoj godini biti prilike da se
ponovno nađem o i porazgovorim o, a naročito o eventu­
alnoj lekturi Vaših političkih uspom ena. Bila je o tome
riječ na Št. Jurju na Bistrici, a onda smo se iznenada
rastali i razgovor se o tome prekinuo.
Nisam Vam se javio iz konvencionalne form alnosti,
a opet mislim da je suvišno da se naglasi kako Vam u
svakom pogledu stojim na dispoziciji.
Još jedanput, dragi naš druže Kardelj, sve najbolje,
srdačno Vas pozdravlja Vaš

U Zagrebu, Gvozd 23/1, M. Krleža

28/12 78

190
 D U Š A N U K A R P A T SK O M

Dragi moj Karpatsky,

Zahvaljujući Vam na postojanoj simpatiji za autora

i njegovo djelo, pozdravljam Vas iza duže stanke, pa
mislim da je suvišno da Vam naglasim kako mi je milo
što ste se javili.
Da se »Balade« štam paju dotično da se doštam pa-
vaju i da će to još jedno vrijeme potrajati i da kod toga
baš ničije krivnje nem a, sve ja to znam, dragi moj, i svi­
ma Vama, Ireni' i Hiršalu ponovno zahvaljujem na paž­
nji koju tako druželjubivo posvećujete tim mojim stva­
rima.
Raduje me isto tako da izlazi »Aretej«, samo ne
znam što je sa pogovorom, objavljenim u »Forum u«?
Za Eseje uredio sam, i nadam se da će Vam ih »Zora«
poslati. Kao varijantu mjesto G ovora na Plenum u (be­
ogradskom ) uzmite Erazm a, ili neku drugu stvar.
Prelazim na tem u Vašega Predgovora za »Balade«.
Sve ono u uvodu, gdje se citira Davičo, predlažem da se
briše. Koliko god je taj sud o »Baladam a« laskav, mis­
lim da je suvišno da bude objavljen na početku Vašega
teksta.
»Balade« su pisane jezikom kojim se govorilo i pi­
salo oko Zagreba polovinom XVI st., u eri reformacije.
M jestim ična arhaizacija vršena je iz dekorativnih razlo­
ga. Što se tiče topografske karte kajkavštine, bilo bi do­
bro da je proširite do Podravine, od Varaždina, nizvod­
no sve do Virovitice, a u Posavini do Siska, pa uz Kupu
1 W enigova, Irena

191
do Karlovca (uz staru tursku granicu i uzvodno uz Ku­
pu do Čabra). Područje kajkavštine do početka XVI st.
(do provale Turaka) prostiralo se sve do Valpova na is­
toku i do Bihaća na jugu, a onda je svedeno, uglavnom
na zagrebačko-varaždinski centar, uz kranjsku granicu,
gdje se preko Sutle i Krke širi i danas na jugu sve do
Trsta i do Celovca na sjeveru.
To nije bio dijalekt, nego književni jezik sa zagre­
bačkim centrom, sa nekoliko stotina registriranih imena
i štam panih djela, od kojih su neka više nego svjedo­
čanstvo pism enosti i kao takvo dokaz da se interes za
knjigu nikada nije ugasio, prem da su se te knjige pisale
»pod ždrijelom turskih topova - vjekovima«.
Toliko o toj »patetičnoj« prošlosti jednog historij­
skog perioda i jezika, koji se u samim »Baladam a« pri­
kazuje iza kulisa veoma intim no, o čemu i sami pišete u
predgovoru opširno i inform ativno.
Uz moj vlastiti kom entar imena, simbola i pojave
Petrice, što ga citirate u predgovoru, za ČS publiku
moglo bi se dodati još kao tertium com parationis, da je
to ime neka vrsta Sancha Panse, bez gospodara, jer
Pedro Pancia znači otprilike to isto što i »Pero Trbuši-
na« ili »D robina«, kako su ga i M adžari uznastojali
približiti pučkoj fantaziji.
Da je ova knjiga im ala aktuelni politički karakter, to
je poznato i provjereno po raznim anegdotam a i doga­
đajim a, kada su se seljaci, tuženi zbog raznih pobuna i
žaicerija, branili protiv pozitivnih zakona pred sudovi­
ma na političkim procesim a citatim a iz te knjige (1937—
38), što se, uostalom , i iz Vašeg teksta vidi, i što ste na­
ročito naglasili. Ideološka analiza ovog baladesknog
protutiranskog motiva u Vašem je predgovoru iscrplje­
na usque ad finem, i što se toga tiče ništa ne bi trebalo
ni dodati.
Nešto što bi eventualno jednostranost Vaše kom po­
zicije uravnotežilo, bilo bi, da se progovori o estetsko-
m orfološkoj strani samih pjesama. O vrstama stiha, o
ritmu, o riskantnom pokušaju da se jednim mrtvim knji­
ževnim govorom i jezikom u vezanom obliku sa rimova­
nim slobodnim stihovima progovori na socijalno ten­

192
dencioznu tem u, politički aktuelne poezije, što se kao
pokušaj i ostvarilo, a kao takvo ostalo kuriozum.
Sve to, dragi moj Karpatsky, nije od neke preponde-
rantne važnosti, a sve ste to Vi uostalom u glavnim po­
tezima Vašim predgovorom i tangirali.
Ponovno Vas molim da isporučite naše pozdrave
Ireni i Hiršalu,
a Vama steže ruku Vaš
Zagreb, M. Krleža
3. X II. 1962.

Dragi Karpatsky,

Hvala Vam na pismu od 5. I o. g.

Žalim što se ne ću odazvati Vašem pozivu, da odgo­
vorim na anketu u »Plam enu«, i to prosto zato, jer je
moj negativan stav principijelne naravi, pošto ankete
sm atram potpuno suvišnom dekorativnom glupošću.
»Što treba da se uradi«, to su se prije nas pitali već
mnogo m udriji i m nogobrojni ljudi, a da s anketam a i
bez anketa nije na ovom svijetu dobro, to je jasno da ni­
je, ali tome ankete neće pom oći ništa, jer one mogu da
utvrde samo to što i sami kažete, da nije dobro.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš
Zagreb, M. Krleža
11. I. 1963.
P. S.
Zam olio sam M arijana M atkovića da Vam pošalje one
brojeve »Forum a« koje tražite, to znači 1, 2, 4-12.

Dragi moj Karpatsky,

Odgovaram Vam na pismo od 23. I. sa znatnim za­

kašnjenjem kao obično. Molim Vas da ispričate ovaj
moj način, koji se kod nas - more balcanico - pom alo
pretvara u narodne običaje, koje njegujem sve po našim
lijenim, rasnim, urođenim sklonostima.

1 3 - K R L E Ž I N A P IS M A 193
 Pošto sam se tako izgrdio u uvodu kako treba, slo­
bodno mi je pristupiti po toj logici da i Vas uzmem me­
todički, što kažu, na m indros, i da Vas dobro proreše-
tam.
Pišete mi da je Vama i Vašoj redakciji žao što se ni­
sam odazvao pozivu da učestvujem u anketi »Plam e­
na«, i poštujući moj stav Vi se slažete sa mnom, da te i
takve ankete nem aju baš nikakva smisla, a ja Vas pitam,
dragi Karpatsky, a što žalite onda dovraga što se nisam
odazvao nečemu što nema smisla? To sam Vam naveo
kao uvod u pismu da bude veselo, jer mi je milo, kao
što mi javljate, da »Glembajevi« slave svoju stotu pred­
stavu u Pragu. Isto mi je tako drago da »Orbis« štam pa
čitav tekst dram e kao i to da ulaze u štam pu »N a rubu«
i »Aretej«, samo ne znam tko je preveo »N a rubu«, a
tko »A reteja«?
Što se tiče pošiljke »Zorinih« knjiga, ona Vam ne
može poslati ništa, jer nema ništa, i jer sada doštam pa-
va drugo izdanje prve serije od dvadeset knjiga, a ja
sam paralelno s ovim pismom molio beogradski »No-
lit« da Vam pošalje svih svojih pet knjiga ćirilicom.
Strpite se dok ne stignu »Zorina« izdanja.
N adajući se skorome viđenju,
srdačno Vas pozdravlja Vaš

Zagreb, M. Krleža
11. II. 1963.

Dragi moj D. K.,

Hvala Vam na ljubaznom i prijateljskom pismu od

29. I. o. g. i na Vašoj knjizi.
O prem a i korice (naročito korice, da ne kažem po­
vez ili ovitak), mislim da su uspjele sa vrlo dobro m on­
tiranim kontrastim a: crveno-crno-bijelo. Zahvalite M.
G.2 u moje ime. Što se tiče papira (mislim kvalitete) i 42
retka na stranici, s obzirom na grafičku masu, a naroči­
1 M ilan G rygar, češki slikar i grafičar, oprem io Krležinu knjigu
Na pokraji rozumu (Praha, 1964).

194
to pak na samu specifičnu težinu teksta, bojim se, s pra­
vom, da će lektira, mislim tehnički, biti prilično teška i
naporna. Hvala Vam na svemu. Paralelno s ovim pis­
mom šaljem Vam Eseje 3 i 4. Eseji 1 i 2 su rasprodani, a
5, 6 i 7 izlaze još ove godine. Poslao sam Ireni jučer, po­
slije našeg telefonskog razgovora, sve dopune i emen-
dacije za »Logor«. Nadam se da će sada sve biti u redu.
Ova Vaša knjiga zapravo je m oja četrnaesta knjiga
kod Vas, respektive šesnaesta, ako se ubroje i druga iz­
danja.
1) Tri dom obranci, D obra četba, Nakladatelstvi Po-
krok, 1926; 2) Na frontu, Vaclav Chäb (i drugo izda­
nje); 3) Chorvätsky büh M ars, O tokar Kolm an, 1931; 4)
Navrat F. L., Vera Vrzalovä, 1936 (i drugo izdanje); 5)
Baraka Pet Be (meni se original izgubio, ne sjećam se ni
godine ni izdanja), dobro bi bilo da se to potraži; 6)
Däblöv oströv, A. Jenikovä; 7) Balade u prijevodu Hir-
šal-Irena; 8) Glembajevi, Irena; 9) N a rubu pam eti, u
Vašem prijevodu; 10) Aretej, u Vašem prijevodu; 11)
Navrat F. L., Vrbacky; 12) Certov Ostrov, Vrbacky; 13)
Hrvatski bog M ars, Vrbacky; 14) Pani Glembayovci,
Branislav Choma.
Prema tome, Eseji u Sabranim djelima bit će zapra­
vo petnaesta knjiga.
Dragi moj D. K., pišem Vam ovo usput, prem da nije
važno, ali ipak, molim Vas da gledate da se u reklam ­
nim tekstovima ne bi više ponovilo da sam potpredsjed­
nik J. A. Biti počasni funkcionar u takvoj vrsti ustanova
nije doduše nečasno, ali nije ni tako preponderantno
važno te bi bilo potrebno da se to ističe s akcentom to
više, što ja te funkcije ne vršim već punih osam godina.
Ima situacija kad se čovjek nađe u takvoj nezavidnoj re­
laciji, da mu se desilo te se našao na takvom mjestu
prosto zato, jer nije htio biti predsjednik, smatrajući,
ako već ima da vrši neki posao, da je bolje da ga vrši vi-
še-manje, anonim no, no, međutim, pokazalo se da je to
bila kriva pretpostavka. Ovakvo naglašeno isticanje biv­
ših funkcija moglo bi se protum ačiti s jedne strane kao
ambiciozan napor da se čovjek domogne slave ili časti,
a s druge, zvuči, oprostite mi, pom alo filistarski i smi­
ješno. Molim Vas, prem a tome, ukoliko imate ingeren­

13’ 195
cije kod takvih tekstova, a bojim se da će tih reklama
biti prilično, da uznastojite da se to briše, a naročito da
sam direktor Leksikografskog zavoda, jer na kraju sve
to nema nikakve veze s literaturom.
Na kraju: pročitao sam Vaš pogovor. Što može au­
tor da kaže svom zlatoustom proroku drugo nego hva­
la? Hvala Vam i Vama i Ireni, Vi ste se zaista posvetili
reklami oko jednog pisca, bez rezerve. Vodite računa o
pravoj mjeri, jer ovo Vaše uzvisivanje puno je opasnosti
za veoma duboke i niske padove.
Ne vladam, nažalost, češkim jezikom toliko da bih
mogao da ocijenim vrijednost Vaših prijevoda. Čitam,
dakako, pasivno, i to još sa pristranom simpatijom za
prevodioca i za autora podjednako, što se može oprosti­
ti kao ljudska slabost. Koliko se meni čini, Vaš ton, ri­
tam Vaših rečenica, elan kojim taj govor teče, u jednu
riječ čitav Vaš posao kao napor mislim da se može pri­
miti u svakom pogledu kao gosao dostojan priznanja.
Pročitao sam partiju Valenta Zganca, a to su bile za Vas
opasne Scile i H aribde, i ukoliko je to superlativna oc­
jena, mislim da se ni po čemu ne razlikuju od originala.
Partija o mjesečini (sedm o poglavlje) ostala je m elanko­
lična lirika i ukoliko je ono poezija, ona je izgovorena
adekvatno Vašim riječima. Ništa mi ne pišete o »Arete-
ju«. Da li ga je netko prim ijetio kao pojavu koja se m o­
že primijetiti?
Ne zaboravite pogovor!
Sve Vaše i Vas i Irenu pozdravlja srdačno, Vaš

Zagreb, M. Krleža
5. II 1964.

Dragi moj K arpatsky,

Vaše ljubazno i drago pismo od 30. IX. o. g. stiglo

mi je tek jutros sa znatnim zakašnjenjem. Hvala Vam.
Vas je B. Srba obavijestio o premijeri Areteja koja je
fiksirana za 5. X II. o. g., a niste mi javili tko Areteja re­
žira u Brnu, jer bi bilo oportuno da mi se režiser eventu­

196
alno javi, kako bih mu dao neke izmjene i dopune u
tekstu prvoga čina, na temelju negativnih iskustva s na­
šim prem ijeram a u zemlji.
Sto da Vam kažem? Raduje me što se Aretej sprem a
i u Pragu, a naročito što se za taj posao odlučio Hude-
ček. Da je Aretej dobar teatar, to me po mišljenju ovih
režisera ne iznenađuje, jer, pišući Areteja, tako sam i
sam mislio, a nisam nakon raznih izvedbi (koje nisu bi­
le baš naročito dobre) imao nikakva razloga da izmije­
nim svoje mišljenje.
Zahvaljujem i Vama i Ireni na svim Vašim brigam a i
naporim a oko mojih knjiga, i mislim da ne treba da
Vam naglasim kako bi mi bilo milo da mi pošaljete prve
otiske Prvog Sveska »O pera om nia«, čim se pojave.
Radim i u poslu sam, i prem a tome za sada, naža­
lost, ne planiram nikakav izlet do Praga, međutim kako
mi javljate da ćete oko 5. X II. biti u Beogradu, neće biti
potrebno da se trudite do Zagreba. Kongres naše parti­
je počinje 7. decem bra, i tako ćemo se, po svoj prilici
sastati u Beogradu, a naš rendezvous fiksirat ćemo još
pismeno.
Sve Vaše i Irenu i Vas srdačno pozdravlja Vaš

Zagreb, M. Krleža
7. X. 1964.

Dragi moj Karpatsky,

Raduje me da moje knjige stižu iz štam parije, pa

m akar i u korekturi, ali ipak, eto, stižu, i koliko god se
Vi gnjavili tim stvarima, drago mi je da se gnjavite, jer
ste, na kraju, tu gnjavažu sami skrivili, i ja Vam prija­
teljski zahvaljujem.
Što se tiče eventualnih izmjena u tekstu »Areteja«
(za premijeru u Brnu), ja, dragi moj Karpatsky, nemam
u ruci ništa osim ideja, a te su, kao što i sami znate, kao
vrapci na krovu...
Za konkretizaciju mojih eventualnih dopuna aretej-
skog teksta bilo bi potrebno da znam kako režiser rješa-

197
va prvi čin, to jest, koliko je brisao iz teksta i što i kakva
mu je mise en scène, jer u vezi s mojim eventualnim do­
punam a bilo bi potrebno da se izmijeni i sama režiser-
ska kompozicija.
Kako mi, m eđutim , sve to nije poznato, a kako je
prem ijera određena za decem bar, bojim se da bi sve
eventualne naknadne prom jene bile možda i suviše ris­
kantne i tako mislim da se tekst ostavi kakav jeste, to
jest da se za vrijeme Vašeg zagrebačkog boravka even­
tualno na temelju m aterijala, koji biste mi mogli donije­
ti, dogovorimo što da se radi.
Što se tiče Vašeg zagrebačkog izleta, nadam se da će
biti prilike da se porazgovorim o o svemu, samo Vas
molim da me tačno pravovrem eno obavijestite o Vašem
dolasku, da se ne desi, kao prilikom Vašeg posljednjeg
boravka, da se izgubimo u improvizacijama.
Sve Vaše, Vašu suprugu, Irenu Wenigovu i sve osta­
le prijatelje
srdačno pozdravlja Vaš
Zagreb, M. Krleža
29. X. 1964.

(7.7. 1971)

Dragi moj Karpatsky,

Na Vaše m elankolično, bolje, sladogorko (douce-

-amere) pismo od 29. VI o. g. (a to je dan Svetih Apos­
tola Petra i Pavla), što da Vam odgovorim ?
Sve što se zbiva s nam a nije, nažalost, prem ijera, a
te predstave traju već dugo, ako Vam ova floskula može
poslužiti kao utjeha.
Što se tiče mog izleta do Praga, mislim da ne biste
trebali da imate nikakvih iluzija! Tu smo, gdje smo, lje­
to je u punom e toku, sunce se vraća u Sudan, noći po­
staju duže, a dani kraći, a mi nismo stvorili još nikakav
plan što se tiče ljetovanja. Nije to samo trom ost duha,
nego i godina. No, uprkos svemu, nadajm o se itd.

198
 Zahvaljujući Vam na dobrim željama Emu i Vas
srdačno pozdravlja,
Vaš

P. S. M. K.
Viđate li Irenu W enigovu?
M olim Vas isporučite i njoj
čitav jedan maleni paketić
mojih srdačnih pozdrava.

Dragi moji Karpatskyevi,

Prolaze dani i godine, a mi se sve rjeđe viđamo i do­

pisujem o, pa kad je stigao Vaš novogodišnji pozdrav,
ne treba, mislim, da Vam naročito naglasim, kako me je
Vaš glas da nas niste zaboravili nekako dirnuo, i tako
Vam pišem pom alo sentim entalno.
Javite se, dragi moji, kako ste, šta mi radite, jeste li
zdravi i ima li neke nade da se sretnem o poslije duže
pauze, jer, uvažite, ja baš više m nogo vremena nemam
da Vas čekam, pak prem a tom e da poduzm em o nešto
doista da se nađem o kod nas u Zagrebu.
Mi smo, uglavnom, dobro i pozdravljam o Vas prija­
teljski,
srdačno Vaši
Zagreb, 13. I 1976. B. i M. Krleža

199
 A LEK SA N D RU KEŠKU

Poštovani i dragi druže Keško,

N a Vaše pism o od 3.VII. o.g., kojim me pozivate u

goste, javljam Vam, da ne ću nažalost moći da se oda­
zovem Vašem pozivu, pošto napuštam Zagreb u drugoj
polovini jula, a ne ću se vratiti sve do septembra.
Pozdravljam Vas i sve Vaše drugove s najboljim že­
ljam a da postignete povoljan uspjeh u Vašim naporim a,
u Vašem konstruktivnom radu, koji je zaista m udar i
slavan, jer graditi ceste i otvarati nove putove predstav­
lja, nem a sumnje, pobjeđivanje slijepe prirode, čovjeku
i njegovom kretanju svijetom tako često nesklone.
Budete li prolazili kroz Zagreb javite se.
Pozdravlja Vas
Zagreb, 8. VII. 1958. M. Krleža

Zagreb, 5. IX. 1958.

Dragi A. Keško,

O tsutan iz Zagreba, prim io sam oba Vaša pisma i

prem a tome odgovaram Vam sa malim zakašnjenjem is­
tim redom kojim ste mi uputili čitav niz pitanja.
Posao oko Enciklopedija toliko je važan te vrijedi
svaki trud i napor, i prem a tome svi Vaši argumenti gu­
be na snazi, bez obzira o kome se radi.
Što se tiče raznih fam a koje kruže o mojoj ličnosti,
zašto pišem ili zašto ne pišem, sve su to puste riječi, i

200
sve to zaista nije važno. Krive pretpostavke i sasvim kri­
vi zaključci.
»Izlet u Rusiju«, štam pan je u Beogradu m aja m je­
seca ove godine u nakladi »N olit-a« (ćirilicom).
Da »Zora« ne objavljuje moje knjige onim tem pom
kako bi to bilo potrebno, krivnja je isključivo m oja vlas­
tita.
Što se tiče - m oralno - intelektualne krize, mislim
krize Vašeg pokoljenja, uvažite, dragi Keško, da nije bi­
lo još ni jedne jedine evropske generacije od Dante-a
do Plancka, za posljednjih 5, 6 vjekova, da se nije pro­
bijala kroz raznovrsne krize. Prema tome, izvolite i Vi
zajedno s Vašom generacijom da se potrudite oko izna­
laženja novih i potrebnih form ula kako da se popravi
ovaj svemir, koji po svemu, od početka, nije naročito
sklon ljudskoj pojavi na ovoj sitnoj planeti.
Tekst »o parlam entarizm u i o dem okraciji« objav­
ljen je u knjizi »Deset krvavih godina« u izdanju »Zo­
re« 1957.
Na sva Vaša pitanja koja se tiču kom pleksa od Raj-
ka - 1956 Gom uike i »Lova na vještice« i t.d. i t.d. naći
ćete odgovor u nekim slobodnim varijacijam a na tu istu
temu u mome govoru »Kako stoje stvari« što sam ga
održao u Zagrebu prije 6 godina pred Zagrebačkim ofi­
cirskim korom.
Kada budete svršili Vaša 2 eseja o novijoj historiji
hrvatske književnosti, pošaljite mi ih, a ja ću Vas obavi­
jestiti šta mislim o tome tekstu koji me interesuje.
Nisam funkcioner Jugoslovenske Akadem ije već
pune dvije godine i prema tome tam o ne učestvujem ni
u kakvom organizacionom poslu.
Flacius-a »Catalogus t. veritatis« preveden je već
davno, na moju inicijativu, i stoji pred štam pom.
O krugu Ignjata M artinovića objavio je V. Bogda­
nov nekoliko svojih tekstova i u koliko Vas taj slučaj in­
teresuje obratite se direktno profesoru Bogdanovu.
Vaniček je nesumnjivo veoma dobar kom pendij, ali
koga te stvari interesuju, neka ga čita u originalu. M no­
go m udrije bilo bi kad bi netko od naših historiografa
napisao iscrpan prikaz ovoga djela, što se, bojim se, ne
će dogoditi u dogledno vrijeme.

201
 M arina Držića komedije štam pane su u izdanju JA
u Rešetarovoj redakciji prije 40 ili 50 godina, knjiga se
može kupiti, o Držiću objavljuje u posljednje vrijeme
nekoliko autora nove i originalne tekstove.
N a kraju ne znam kako ste pali na Abramovića, za
koga tvrdite da je »najveća muzička ličnost u Hrvatskoj
u X IX stoljeću«. Čovjek se prije svega ne zove Abra-
mović, jer da se tako zove, bio bi više izraelitskog nego
hrvatskog podrijetla, po svojoj prilici Abrahamovicz.
Poznat je pod imenom Adelburg, zbog svoje polemike
sa Lisztom, kad je dokazivao Lisztu da m ađarska m uzi­
ka nije ciganskog podrijetla. Da li je njegov »Zrinski«
bolji od Zajca, to ne znam. Bio je poznat kao violinista,
svršio je u ludnici a isto tako ne znam zašto se ističe da
je hrvatskog podrijetla? Sa hrvatskom muzikom nema,
mislim, nikakve veze i prem a tome, mislim, da je ne­
sumnjivo da nikako ne spada m eđu »najveće muzičke
ličnosti u Hrvatskoj u XIX stoljeću«. Nije se zvao Ab-
ram ović nego Abranovics. Osim Zrinskoga napisao je
još dvije opere: W allensteina i M artinuzzia.
Pozdravljam Vas
M. Krleža

Dragi Keško,

U vezi s Vašim pismom od 10.XII. o.g.: drago mi je

da ste se smjestili, pa i u Kutini. Mislite li dolaziti u Za­
greb, javite se svakako nekoliko dana prije, da se ne bi
desilo da me ne nađete. Ukoliko nem ate novaca, ne ig­
ra uloge, bit ćete mi gost.
O kanoniku Filipoviću ne znam ništa više od Vas, to
jest ne znam ništa.
Što se tiče Vaše disertacije na tem u »D ram ski rad
M.B.1«, slažem se generalno s Vašom ocjenom toga pis­
ca. Svakako je on kao lirik nerazm jerno interesantniji
od svega što je napisao za scenu, a naročito intere­
santniji od svoje proze, koja zaista ne vrijedi mnogo.

1 Begović, Milan

202
 Njegova pojava početkom ovoga stoljeća, znači do­
ista događaj u našoj lirici. N azor je spram toga produ­
ženje talijanske retorike, koja je kod Tresića bila neraz­
mjerno intenzivnija.
A.B.C. je Bogomir Herm an, rodom iz Vukovara, bio
je činovnik jednog beogradskog ministarstva, mislim za
poljoprivredu, i danas živi u Beogradu. A.C.,2 nikako
ne dolazi u obzir kao kom binacija.
Do viđenja, pozdravlja Vas
Zagreb, M. Krleža
11. XII. 1962.

2 Cesarec, August

203
 D A N IL U K IŠ U

D ragi D a n ilo Kiš,

Zahvaljujući Vam na ljubaznom pozivu, žalim što

neću prisustvovati Susretu iz m nogobrojnih objektivnih
i subjektivnih razloga i okolnosti koje da navodim , mis­
lim, da je suvišno.
Spadam među m nogobrojne ili rijetke (sad svejed­
no) sasvim bezazlene i iskrene poklonike Vašeg neobič­
nog dara (bolje talenta), i bit će mi drago budem o li se
jednom prilikom sreli.
Pozdravlja Vas
Zagreb, 11. X 1973. M. Krleža

Zagreb, 5. listopada 1976.

Dragi Danilo,

U vezi s Vašim pismom od 30. 9. 1976, molim Vas,

prije svega, ne dram atizujte stvar samu po sebi sasvim
naravnu i logičnu.
Svojim perom Vi dražite svijet oko sebe, više od to­
ga, Vi ga razdražujete nam jerno, pa šta se čudite tome
kao Pop J o d n a Frajla?

204
 Pustite tu olujicu (u čaši vode) neka prohuji, a da se
požurite ispred ruda, na vrat na nos (précipitam m ent)
nema smisla!
Kao za utjehu, doviđenja,
srdačno Vaš
M. K.

P. S. Polovinom oktobra sprem am se u Opatiju.

Dragi moj Danilo Kiš,

U vezi s Vašim pismom od 8. IV 1977. molim Vas

neka mi BIGZ* (Bertolino) izvoli uputiti pismeni pri­
jedlog sa svim elem entim a autorskog ugovora, kao što
je to običaj.
Neka BIGZ uredi pitanje pravno-juridičkog odnosa
sa Rkalovićem, jer ne bih želio da se stvari zapletu oko
nekih pravnih form alnosti kakve vrve na sve strane kao
zamke i smicalice.

* Dragi Enese, Beograd, 16. oktobra 87.

N ekoliko reči nakon našeg telefonskog razgovora.

Evo ti, dakle, šaljem foto-kopije Krležinih pisam a: Ti ćeš već
znati da ih upotrebiš na najbolji mogućni način. Evo i nekoliko
objašnjenja:
Pismo od 11. IV 77. odnosi se na jednu nerealizovanu saradnju
između BIGZ-a i Krleže. Naime, meni je bilo povereno od strane
B IG Z-a da izvršim za džepnu knjigu izbor iz Krležinih pripovedaka.
Kao što vidiš iz pisma, stvar je »pravno-juridički« propala.
Pismo datirano 11. X 73. odnosi se na zvaničan poziv za O kto­
barske susrete pisaca, čiji sam ja tada bio sekretar ili predsednik, ni
sam ne znam. Tek ja sam potpisivao pozive.
U pismu od 5. listopada 1976, Krleža odgovara na jedno moje
pismo, gde se ja, zaista »kao Pop Jocina Frajla«, iščuđujem zbog o d ­
bijanja moje knjige »G robnica za B. D.« od strane jednog zagrebač­
kog izdavača i zbog započetih polem ika oko nje. U to vreme već sam
se Bio upoznao sa Krležom i imao zadovoljstvo da provedem sa njim
nekoliko sati. U slušanju. I divljenju.
Tebe i Tvoje najsrdačnije pozdravlja,
Tvoj
D anilo Kiš

205
 Tako dugo, itd., žalim, ali svi naši razgovori sa
BIGZ nisu drugo nego - na vrbi svirala.
Nadajući se da ste dobro,
pozdravljam Vas srdačno, Vaš

Zagreb, 11. IV 1977. M. Krleža

206
 M ILI K L O P Č IČ U

Dragi m oj M ile K lop čiču ,

hvala Ti što me nisi zaboravio. Uvijek je čovjeku mi­

lo kad vidi da netko na njega misli.
Pišem Ti, evo, slučajno, na povratku iz Ljubljane i
to na dan kad će našeg Juša predati zemlji.
Proveo sam na Št. Jurju pri Tržiču čitav mjesec au­
gust, a nije bilo dana da se nisam bavio idejom , koleba­
jući se, da obiđem Juša...Stizali su glasovi da mu nije
dobro, no kako je to već trajalo dvije godine, nadali
smo se da neće biti fatalno.
D anas je dan pogreba jednog čovjeka, koga sam go­
dinam a volio možda više nego što sam to umio izraziti.
Na sprovode principijelno ne idem (ako baš ne moram
iz protokolarnih razloga). N apisao sam o tim pogreb­
nim kom edijam a čitav niz panfleta i priznajem da pa­
tim od duboke idiosinkrazije spram ovih glupih provin­
cijalnih predstava, kojom nisu poštedjeli ni Juša, a po­
uzdano znam da je o tim stvarima mislio isto tako nega­
tivno. Kako su nas počeli ostavljati naši prijatelji, s ko­
jim a smo vezani godinam a više nego intim no, čovjek se
takvom prilikom ne osjeća u dobroj kondiciji, prije sve­
ga zbog neke glupe krivnje, da nije on lično taj koga
spuštaju u grob, nego baš drugi, kome je bilo suđeno da
ode prije nas.
Volio sam Juša i s njim su otputovali i_posljednji da­
ni naše zajedničke mladosti, puni iluzija. Sto se tiče nje­
govog umjetničkog profila, mislim da nas je ostavio s
punim pravom zlovoljan i ozlijeđen. Nismo, brate moj,

207
znali ni umjeli da mu priznam o pravu vrijednost. N ad ­
am se da ćeš sresti Bratka Krefta, i molim Te da ga po­
zdraviš u moje ime.
Srdačno Tvoj
Zagreb, M. Krleža
1. IX 1964.

208
 OTOKARU K O LM ANU

Pošt. gospodine Kolman,

prim io sam Vaš preporučeni zam ot s jednim pri­

mjerkom »Raspr. Adv.« gdje je bila odštam pana kritika
o Bogu M arsu. Tražio sam Vašu adresu preko N aklade
Dr. Pr. u Pragu, ali unatoč urgencija ponovnih, ti mi
ljudi ne odgovaraju već više od pola godine. Ne šalju
mi naravno honorar i ne javljaju se ni jednim znakom!
Ne znam je li knjiga uopće zapažena na tržištu, kako
ide, ima li odziva, i kakav je stav uzela spram nje kriti­
ka? Zanim a me to sve i iz tog razloga, što se »Glemba-
jevi« igraju u Brnu 21. o. mj. a »Agonija« i »Glembaje-
vi« trebali bi biti igrani u Pragu još ove sezone. Molim
Vas javite se i javite mi. A, kako to da mi niste odgovo­
rili na moje posljednje pismo, što sam Vam ga uputio
ima tome već više od godinu i po dana o event. dalnjim
prijevodim a mojih stvari. U nadi da ćemo ostati u kon­
taktu pozdravlja
Vas s poštovanjem

Zgb 12. XI. 1931. M. Krleža

Kraljice M arije 32.

14- KRLE2INA PISMA 209

 JU ŠU K O ZA K U

D ragi m oj g osp . Juš,

Hvala Vam na pismu, na brizi i na sim patiji za mene

i boga M arsa. Pisao sam Minervi da mi javi što misli o
slovenskom izdanju, jer u smislu ugovora što ga imam s
njom, M inerva ima prvenstveno pravo naklade i na slo-
venštini. Čim dobijem odgovor, obavijestit ću Vas kre-
tom pošte. I od nakladnika sam dobio ponudu, ali se
bojim da neću moći pristati na njegove predloge. Moj
bi m inim um bio četiri hiljade a o razlozim a, mislim nije
potrebno da Vas gnjavim, zašto. Ja sam profesional, a
ako mu ta knjiga nije dobra roba neka je ne izda, itd.
Pisao sam mu neka mi javi svoj minimum . Žalim što ni­
ste svršili s rukopisom . Evo me u Beogradu već mjesec
dana, a toliko sam dekocentrisan raznim sitnicam a oko
sam oga lista, da još nisam dospio ni na sam list. Sve je
još u pretpriprem noj fazi.
Jesen - Kiša - Starost - K ostobolja - Dugovi - Ža­
losno - Vjetrovi - ribe, vino, čorbast »pasulj s pas-
trm om «, vrlo važno: Pravda; »m aca om acila sedam na­
est m ačića«, vrlo važno!
Javite se, dragi moj druže i prijatelju.
Pozdravite Vašu dragu gospođu,
a Vama sve dobro želi Vaš stari

Beograd, 16. X. 934. Krleža

Hotel Royal, Kralja Petra 56

210
 D ragi m oj g o sp o d in e druže i m ili prijatelju,

pozdravljam Vas m nogo i molim Vas da me ispriča­

te što Vam se nisam odm ah javio, ali Vaše pism o (od
13. X 939) primio sam tek u subotu, tj. 21. X o.g.
Što se tiče »Pečata« br. 7, javljam Vam da je naklad­
nik u vojsci i da sam naredio adm inistraciji da Vam po­
šalju taj broj, ali oni to još nisu učinili. Šaljem Vam po
želji m adžarska imena.

malograđansko pučka: Lubóczi Zsófia, K atona

Rózsika, Szakács Etel, Nagy Erzsébet.
nešto otmjenije pomalo s plemenitaškim prizvu­
kom: Csáthy M argit, M indszenthy Frida, Szerelem-
hegyi Anna, Heltai Ilona, Wbassics Renée;
Kancelistički subalterna: Loyko Jakab, Sinko Si­
mon, Fazékas István, Hóvér Ida, Vajda Pál;
Podrijetla plemićkog, u autonomnoj županijskoj
službi: Lovasszy M iklós, Szemere Bertalan, Wesselényi
Antal, Bornemissza M enyhárt, Csáky Alajas.
Husarska-gentry imena: Bogyai de Nagy M ád et
Várbogya Janöke, Rittm eister des K. u K. Husarenregi­
m ent N °l.
Darvas von und zu Nagyrét K ároly; Szentkirályi et
Sepsi-Királyi A rpád; M attyassovszky de Alsómátyás-
falva Z oltán; Kisfaludy-Liptay Lajos;
Iz »Gothaisches gen, Taschenbucha« za g. 1916,
Das allesvornehm ste und nobelste was m an sich extra
H ungariam kaum vorstellen kann:
Eszterházy von G alántha, M aria, Franz, Paul, N ikola­
us, Aloysius, freiherr zu G alántha, Helen G räfin An-
drássy Louise, Karoline, W ilhelmine, Anna.

Etc. etc...
Ako Vam treba više, molim Vašu milost neka mi o
tom e više piše!
D anas je pedeset i četvrti dan rata i sve, što je o tom
ratu, o ratovim a prije ovoga rata i o budućim ratovima
rečeno, sve to je, mili moj, fraza!

14' 211
 Veselim se Vašem dolasku i svakako Vas molim da
me o tome pravodobno obavijestite. Vašu gospođu u
ime gospođe Bele i u ime Svoje mnogo pozdravlja,
a Vas voli Vaš
M. K.

Pozdrav svim našim zajedničkim znancim a i prijate­

ljima: Župančiču, Bratku,1 Brnčiču, Klopčiču, Vašem
bratu, Kerm aunerju, etc.
Da živi m eđunarodna blitvinizacija!
U Zgb,
23. X 939.

nedjelja, 28. jan u ara 940.

Dragi moj prijatelju i druže,

pozdravljam Vas i molim da mi oprostite što Vam se

nisam javio na Vaša dva ljubazna pism a, još u mjesecu
prosincu. Bio sam, tada, doista - zaposlen. Hvala Vam
na inform acijam a o B. K.2 Moje je mišljenje da kod tog
prekida nije igrala ulogu samo i isključivo njegova sub­
jektivna volja. Poslao sam Vam »Pečat« i ne znam jeste
li ga primili i jeste li pročitali A nti-Barbarus? Zanim alo
bi me što mislite o tom Anti-Barbarusu, (sada u ovoj
formi) a svakako Vas molim da me obavijestite pravo­
dobno mislite li o toj diskusiji progovoriti, a u pozitiv­
nom slučaju, pošto je situacija danas zapletenija nego
ikad, držim da bi bilo dobro da se prije toga svakako
sastanemo i porazgovorimo.
Kako ste? Ovih dana izlazi prošlogodišnji zaključni
trobroj »Pečata« na 196 stranica. Zaključili smo produ­
žiti u četrdesetoj... Molim Vas da mi javite koju bismo
(ili koje) Vaše stvari trebali da preštam pam o (tj. objavi­
mo u prijevodu) u slijedećem godištu? Ako Ivo Brnčić
ima kakav rukopis neka mi se javi, a kako ne znam nje­
gove adrese, molim Vas da ga o tome obavijestite! Sa
1 Kreft, Bratko
2 Kreft, Bratko

212
polem ikam a u dijalek-antibarbarskom smislu nisam
produžio u ovom broju iz stanovitih obzira, ali ako ne
dođe na proljeće do katastrofe, produžit ću do konca...
O bradio sam čitav niz daljnjih pitanja i sve mi se više
nameće zaključak da se ovdje kod nas ne radi o dijalek­
tici nego o čistoj, kliničkoj-parano/?. To je, dakako, teš­
ka riječ, prem da je kod nas u posljednjih (tj. prvih) pe­
deset godina naše književne civilizacije vulgarizirana
do sveopće, banalne i vrlo često upotrebljavane fraze,
ali nije zato ništa manje istinita.
Sve Vaše i Vas pozdravljaju
Vaši Bela i M. Krleža

Dragi moj prijatelju,

ako imate u planu da se vratite preko Zagreba (kao

što ste to najavili Vašom posljednjom kartom ), molim
Vas da me o svome dolasku pravodobno obavijestite,
jer se: prvo - veselim Vašem dolasku, a zatim u Zgbu
ostajem neprekidno do konca ovoga mjeseca.
Sve Vaše i Vas mnogo i srdačno pozdravlja
Vaš M. Krleža

U Zagrebu, dne petnaestoga srpnja, godine hiljadu

devet stotina četrdesete, jedanaestog mjeseca druge me­
đunarodne vojne u G ospodinu Našem Amen.

Dragi moj gospodine druže i prijatelju Kozače,

zahvaljujem Vam na novogodišnjoj čestitci i po­

zdravljam Vas i sve Vaše mnogo, odgovarajući Vam, ka­
ko vidite, iznenađujućom brzinom i to tako hitno da se
nije dogodilo - tek što nije bilo tako reći smjesta! Z dra­
vo, dakle, i bože pomozi na tom m ladom letu...

213
 A što se tiče Šolohova, dragi i ljubazni i mili moj
brate Josife [i Im enjače etc...] budite toliko blagonaklo­
ni i uzmite na znanje ovih nekoliko redaka, što slijede
preponizno, u čitavoj svojoj tužnoj golotinji tzv. činje­
ničnog stanja fakata.
Njegova Preuzvišenost naš Svijetli Ban, G ospodin,
G ospodin i doktor Ivo Šubašić izrazio je želju prije ne­
koliko dana pred jednim od svojih presvijetlih banskih
trabanata, da bi htio da pročita Solohova u originalu...
Naš junački ban, naše bansko miljenče, naš vojvoda pu-
čanin, naš advokat iz karlovačke kavane A eroplan, bio
je, kao što Vam je poznato, u svom banskom predživotu
ili ako hoćete u svom predbanskom životu i dobrovo­
ljac, jugoratnik u Rusiji, tam o je naučio ruski, tam o ga
je za bana form irao Maksim Gorki (kao što smo čitali
ovog Božića u žurnalu pokojnog Tonike Šlegla, koga je
opet za konfidenta form irao Hercen i dekabristi), elem,
i tako dalje, i kada je ta preuzvišena banska želja doprla
do gospodina Stanislava Kopčoka vlasnika i izdavača
B.N.P,3 Pečata i M .K.4 sve - sveukupnih djela, taj je
subjekt, taj banski građanin, ta banovačka ništarija ili
nakladnička m izerna dušica, posudila je banu Vašeg
Šolohova i taj se sada nalazi na gričkom brdu, na Gra-
decu, u tvrđavi i kako mu je rečeno, poduzete su sve
prepokorne akcije staleža i redova da Vi dođete u p o ­
sjed Vašeg djela, Vaše knjige, Vašeg Šolohova i to što
prije.
Uz banderijalan pozdrav,
Vaš banovac
14. I 941. M. Krleža
Zgb

Dragi moj Josipe, (imenjače zaručnika Prečiste nam

djevice), gdje si i zašto se ne javljaš i zašto ne dolaziš u
Zgb. Putujem u Bgd oko 20. I. na mjesec dana, a kada

3 Biblioteka nezavisnih pisaca

4 Krleža, Miroslav

214
4 *-
se budem vratio nadam se, da ćeš nam doći u goste u
Zgb, gdje te već nije bilo jednu vječnost.
Vlastu, Tebe i sve Tvoje pozdravlja Tvoj M. Krleža.

Vaša Bela želi

Vam plodnu i veselu 1948!

Dragi Juš,

pisao sam Ti, upravo poslao sam Ti poruku po Vi-

dm aru i po Tvome bratu Ferdinandu u stvari repertoara
za buduću sezonu. Mislim da je dovoljno, da staviš na
repertoar »Vučjaka«, iz form alnih razloga, a ukoliko bi
došlo do preradbe što se tiče četvrtoga čina i interme-
zza, to ćemo se dogovoriti. Da dram atizujem »Banket u
Blitvi«, nemam vremena, te prem a tome, molim Te, da
ne računaš s tom dramatizacijom.
Pišem Ti, osim toga, u stvari gospođe Sofije Boršt-
nik - Zvonarjeve. Udovica staroga Borštnika i glumica,
koja je više od 25 godina stajala u prvome planu svih
južnoslovjenskih repertoara i kazališta od Sofije do
Ljubljane, danas je navršila 80 godina i živi od 3.000.-
dinara mjesečno penzije. Bila je kod mene i ja Te m o­
lim da učiniš sve kako bi joj ili Prezidij sa Vidmarom ili
N arodna Skupština s Tvojim bratom Ferdinandom ili
Ti u ime Slovenskog gledališča poslali što prije neku
novčanu nagradu. To bi bilo u svakom slučaju dobro
djelo i ja se nadam , da ćeš me o tome obavijestiti.
Sve Tvoje i Tebe mnogo pozdravlja Tvoj

Braće Kavurića 23/1 M. Krleža

Zgb, 15. lipnja 1948.

Dragi moj Juš,

prim io sam Tvoje pismo od 14. 12. Hvala Ti. M is­

lim, m eđutim , da si ti jednu posve nevinu stvar, upravo
vic, shvatio suviše nordijski (da tako kažem) teško. Iz

216
jedne šale nastaje eto psihološka zavrzlama. Sada mi je
još i »Slon« vratio pare, a ja, na časnu riječ, nisam imao
nikakve druge namjere nego da budem duhovit. D uho­
vit, dakako pod izvjesnim okolnostim a, bez ikakve skri­
vene misli. M eđutim: ad acta sve.
Vlastu, M iklauža, Dam jana i sve Tvoje potom ke u
trećem i četvrtom koljenu pozdravlja Tvoj
(29. X II 1953) M. Krleža

Dragi moj stari Juš,

O bradovalo me je Tvoje pismo i očekujući obavijes­

ti u obliku bulletina što mi ih šalje Tvoj M iklauž, zahva­
ljujem Ti na epistoli i pozdravljam Tebe i sve Tvoje
srdačno i toplo.
Paralelno s ovim pismom šaljem Ti drugo ljubljan­
sko izdanje »Balada«, sa sjećanjem na stare dane kada
si i Ti brige brinuo i muku mučio da se taj nesretni Pet-
rica pojavi u Triglavskoj lirskoj deželi, ovaj božji bogec
bistrički, po lirskom protokolu i paritetu priznat po gro­
movnicima.
Osim toga šaljem Ti separat sa fragm entim a Dnev­
nika iz godine 1942, kao ilustraciju i okvir za ovo neko­
liko novih fragm enata iz istog Dnevnika, nekoliko dana
kasnije, o čemu sam Ti bio govorio još 1945.
Pod datum om od 21. VIII 1942. na kraju jednog za­
pisa o snu, gdje se javljaju neke zagonetne grofice u
kostimima a la Diaghileff i Benois (Djagiljev i Benua),
koje ostaju nepoznate i tajanstvene do kraja teksta, či­
tam:
Stigla je iz Našica jedna gospođica i donijela mi je
glas i pozdrav od Miklauža Jušovog. Juš skomrači ne­
gdje u centralnoj Italiji, a bio je u Firenzi...
Slijedi tekst. Citiram:
O prijateljstva sjenko, o tiha tugo suze,
o drage slike, uz pratnju pogrebnih poema,
o slavni, davni dani, kojih više nema,
što ponijela ih glupost m račna, nijema,
sa otrovnim, strašnim pogledom M eduze.

217
N ad prijateljstvom danas govore nam suze.
U kantileni gorkoj to su uspom ene
na sobe, na lica, na rasvjete i žene,
uz um iruće ruže prijateljstvo vene
u tam noj boji: m račna krv iz vene.
I sve se gasi: likovi i kretnje,
blijede krinke, svitanja i tmine.
Prijateljstvo naše glas je iz daljine,
to su pjesme i šetnje kroz davnine.
Sa sjenkam a po oblacim a svijetlim
u svitanje, po ulicam a sivim...
Prijateljstvo živi kao sve što živi,
ta svjetiljka topla koja milo svijetli
nad kolijevkom dana kad jadikuju pijetli.
Prijateljstvo to je odjek mrtvih riječi:
priviđenja govor, šapat gnjilog lista...
Pa ipak: prijateljstvo utjeha je čista
u žalosti što ne da se izreći.
U nadi novih susreta u sreći,
iz daljine neponjatne i plave,
stići će nam dobre, drage glave
uz tutanj gvožđa, u dočeku slave.

I bit će opet sve ko nikad da nije

bilo ovog gorkog otrovnog trenutka,
kad mrtvo prijateljstvo pluta kako lutka
u vrtlogu gorkom žalosti pelina.
Zvonit će čaše u opojnosti vina,
uz bljesak trijum fa, u grmljavini šina,
rakete će da lete ko fosforne planete
i pljuštat sa visina.
I sve će za nas biti zanos, radost,
trenutak blistav i naivan ko mladost!
Na sastanku tom u uskrsnuću sna
znat ćemo što samo onaj zna,
za prijateljstvom koji je mrtvim plakao
na ukletom putu u nepovrat i pakao.
 Ovim ausklangom završava tekst Dnevnika sa datu­
mom od 21. VIII 1942.
N adam se da se osjećaš dobro, upravo vjerujem da
će sve biti bolje, pa kad stignem u Ljubljanu, evo nas da
se nađem o kao tridesetih godina kada smo po sivim
ljubljanskim ulicam a uz jadikovku pijetlova orali obla­
ke.
Zdravo, Tvoj
Zgb, 29. IX 1960. M. K.

Dragi moj stari Juš,

hvala Ti na pism u od 7. I. o. g. i u vezi s tim po­

zdravljam Te srdačno i prijateljski. Drago mi je da si
dobro, a to mi je bio javio već i M iklauž prije nekoliko
dana, kome sam se upravo sprem ao da pišem tako, da
je ovo moje pismo zapravo odgovor i M iklaužu.
Što se tiče Plenum a, sve ćemo mi to riješiti već kako
budem o znali i umjeli, kao što i sam kažeš »u stenograf-
skom stilu«.
Bio sam Ti već pisao da Kalm an Vajs (»N aprijed«)
očekuje prijevod od G. K., a nadam se da ću toga pre­
vodioca sresti sutra na plenum u, i kad od njega dobi­
jem potrebne inform acije, kako stoji stvar s tim term ini­
ma, javit ću Ti »kretom pošte«.
Ja sam dobro, u poslu, i nadam se još ovoga prolje­
ća skočiti na dan-dva u Ljubljanu.
Sve Tvoje, a Tebe naročito pozdravlja Tvoj stari,
do viđenja
Zgb, M. Krleža
10. I 1961.

Dragi Juš,

hvala Ti na pismu od 8. V o. g.
D oznao sam od M iklauža da si na Bledu i vidim da
je bio ljubazan da Te o tome obavijesti, kako sam imao

219
nam jeru da Te potražim . Mislio sam da Te posjetim i
na Bledu, ali su me omele kiše i iznenadan odlazak sa
Tržiča.
Drago mi je da si dobro. U nadi da ćemo se sresti
još ovoga mjeseca m aja pozdravljam sve Tvoje i Tebe,
Tvoj
Zagreb, M. Krleža
11. V 1961.

Dragi moj stari Juš,

prim io sam tvoje »Izpovedi«, i pregledavši ove tek­

stove, oživjele su u meni razne drage uspom ene na dav­
ne dane. Zahvaljujem Ti mnogo i molim Te da mi op­
rostiš što Ti se javljam sa zakašnjenjem , ali kako sam
zaboravio Tvoju novu adresu, pišem Ti, eto, i ovo svoje
pismo preko M iklauža.
N a prolazu kroz Ljubljanu potražio sam Te, ali Te
nije bilo. N adam se da si dobro.
Tebe i sve Tvoje srdačno pozdravlja
Tvoj
Zagreb, M. K.
14. IX 1961.

220
 BRATK U K REFTU

D ragi m oj stari K reft,

Zahvaljujući Ti na Tvojim srdačnim i prijateljskim

riječima, pozdravljam Te iza duže pauze.
Sve što bih mogao da kažem o svemu o čemu mi pi­
šeš jeste, da me već, eto, punu godinu dana ne napušta
osjećaj stida, i sve što bih mogao da izgovorim jeste jed ­
nostavno - da se stidim.
G odinam a sam mislio i vjerovao da su sve ove stvari
oko nas tako jednostavne te bi se mogle riješiti jednom
jedinom m udrom , ljudskom i istinitom form ulom , koja
bi čitavu tu zbrku sredila na m agnetskom polju pam eti i
logike, a eto, pedeset godina događaji dem antiraju ovu
moju hipotezu o zdravoj pameti.
Vidim da si aktivan i pun tem peram enta, znači da si
dobro, a to je i jedino m udro: raditi i vjerovati u svrhu i
smisao svog vlastitog posla.
Sve Tvoje i Tebe srdačno pozdravlja,
Tvoj
Zagreb, M. Krleža
6. II 1968.

221
 M ARIJI KRUKOW SKOJ

D raga i nadasve poštovana gospođo Krukowska,

Ne trebam naročito naglasiti kako mi je zaista drago

što ste se javili i mi Vas pozdravljam o s najboljim želja­
ma za Novu godinu.
Nisam Vam uzvratio Vaše pozdrave, jer mi se Vaša
adresa bila zam etnula, a u Zagrebu nisam uspio da ot­
krijem ni jedne žive duše koja bi znala Vašu adresu. N i­
sam Vam tako poslao ni Zastave što sada činim isto­
dobno s ovim pismom.
M olim Vas, draga gospođo Krukowska, snađite se u
ovoj masi teksta, upustite se u tu pustolovinu i javite
mi, po m ogućnosti, Vaše impresije prima-vista.
Treba da Vam kažem da je Peta Knjiga, koja obuh­
vaća godinu 1915, objavljena u časopisu »Forum «, a
Šesta čeka da uđe u štam pu ove godine. M eđutim , uko­
liko biste se Vi odlučili na posao Vi možete bez straha
da uzmete ovu stvar u svoje m ajstorske ruke na bazi od
ove mase teksta, jer se Peta i Šesta knjiga vraćaju u go­
dinu 1915-17.
N adajući se da ste dobro, očekujem Vaš odgovor i
pozdravljam Vas srdačno, do viđenja,
Vaš
Zagreb, 21. I 1974. M. Krleža

222
 M n o g o pošto v a n a i draga g o sp o đ o ,

Nestavši rasplinuste se jednoga dana kao duh na

Helsingoeru, a i sad, primivši Vaše pism o nisam baš
sasvim uvjeren da niste neka, šarm antna doduše, poja­
va na spiritističkoj seansi.
Pisao sam Vam u Norvešku, no nije bilo odgovora,
ima tome nekoliko godina.
Što se tiče Vašeg pism a u vezi s Vašom novom verzi­
jom prijevoda »N a rubu pam eti« (u drugom izdanju
»Czytelnika«), izvolite urediti tu stvar kako mislite da
je najbolje, dajem Vam carte blanche.
Bio sam se usprotivio svojevremeno prosto načelno,
jer svi su ti honorari zapravo uvredljivo smiješni, ali po­
slije Vaše intervencije, izvolite postupiti kako zapovije­
date.
Nezavisno od toga bilo bi sjajno kad biste se odluči­
li da prevedete neku novu moju stvar.
O svemu obavijestit ću našu A utorsku agenciju da
piše Vašem Instytutu, po Vašoj želji.
Srdačno Vaš

Zagreb, M. Krleža
28. II 1976.

Poštovana i draga gospođo,

N a Vaše pismo od 7 /6 77. odgovaram Vam na žalost sa

zakašnjenjem.
Postoje na ovom našem svijetu neke naročite okol­
nosti, savršeno nezavisne od naše subjektivne volje,
okolnosti kažem, koje se mogu oprostiti ili uvažiti kad
se pišu takva pism a kao što je ovo moje, koje nije samo
pismo, nego m olba ad captandam benevolentian!
Na Vaše pismo odgovaram tek danas, 9 /9 77, i to u
nedoumici, nesiguran hoćete li htjeti biti toliko ženeroz-
ni da se priklonite mojim argum entima. Ne znam da li
Vam je poznato da je naš Leksikografski Zavod planuo
žrtvom požara, to jest da smo ostali bez krova i bez sta-

223
na, a to je porem etilo i našu adm inistraciju, i tako se
Vaše pismo negdje zam etnulo.
Tako ja već tri m jeseca boravim ovdje u Sloveniji,
pri Tržiču, u planinskoj osam i; pošta mi stiže iz Zgb.
povremeno, u paketim a, i tako se eto desilo da sam ga
primio tek ovih dana, to je stanje fakata.
Čovjeka u životu prate neprilike i tako, eto, ne samo
da Vam nisam odgovorio na pismo, nego, eto, imam da
Vam javim da Vam ne mogu poslati Enciklopediju Ju ­
goslavije sv. 7, 8, jer je nemam , to jest ne postoji, pošto
je već davno rasprodana, a više se nikada nije prodava­
la pojedinačno po sveskama, nego samo kao komplet.
Živim ovdje, upravo zebem u m aglam a i m razu, tra­
ljavo, kostobolno, starački čangrizavo, na kraju puta, a
vraćam se u Zgb krajem septembra.
Budete li prolazili kroz Zgb. bit će mi drago da Vas
vidim i da Vam izrazim sve svoje postojane simpatije.
S poštovanjem Vaš

Bistrica pri Tržiču 9 /9 77. M. K.

224
 STANKU LASICU

D ragi m oj Stanko Lasicu,

Primio sam »Si je mens«. Hvala Vam mnogo.

Poručio sam isto tako zbirku njenih članaka iz
»Expressa« (1954/74): »Une poignée d ’eau«, i ukoliko
ne stigne, poslužit ću se Vašom benevolencijom . M eđu­
tim, nadam se stvar će ići norm alno.
Bolja je od Beauvoirke, a naročito od gospođe N a­
thalie Sarraute, i ja se sasvim odlučno ne slažem s Va­
ma da nije zanimljiva. Rijetko smiona, duhovita, neraz­
m jerno m anje glupa od m nogih svojih suradnika, a to
što se sada upustila u m inistarsku pustolovinu to govori
da je još uvijek bezazlena i zbrkana političkim puberte­
tom, znači m lada! To se može dakle oprostiti.
N adam se da ste dobro. Oboje Vas srdačno po­
zdravljam.
P. s.
N em ojte se iznenaditi, čitam Vaš »Sukob« red po
red, od reda do reda. Vapije za novom knjigom, koja bi
progovorila ne samo o koordinatam a nego i o čitavom
nizu detalja. O tome ćemo se porazgovoriti kad stigne­
te. Pročitao sam isto tako i Vaš rukopis kod G oldsteina.
Treba da ide u štampu. I to je jed n a tem a za razgovor
neugodni.
Važno je ovo: Nikad nisam koketirao ni sa kakvom
ulogom »ideologa«. Bio sam i ostao praktičar, dokazu­
jući na djelu svoju teoriju o angažm anu na artističkom
planu. Eskam otirati Balade, Evropu danas, N a rubu,

15 - K R L E Ž I N A P I S M A 225
Blitvaniju, sve Kopčokove knjige, zatajiti sve to, to je
bilo i ostalo moral insanity tipa Đido. Ostao je doslje­
dan i kad je plijenio »Književnost danas« (1945, pred­
ao sam demisiju kao redaktor »Republike«), i kad je iz­
bacio sve moje knjige iz sindikalnih biblioteka (1945), i
kad je zaplijenio »G ospodu Glem bajeve« u Oreškovi-
ćevoj nakladi (1945), i kad je skinuo »Agoniju« (1946),
i kad je na Petom kongresu progovorio o »Pečatu« i o
trockizm u kod nas, dakle sve do danas kad isto tako
falsificira i laže. M oja je dilema bila 1941: Između Di-
da (Kvaternika) i Đida, bolje da me likvidira Dido. To i
oko toga, i tako dalje...
Do viđenja, srdačno Vaš

Zagreb, M. Krleža
5. XI 1974.

226
 ISTVANU LOKOSU

Dragi i p oštovan i L okos,

u vezi s Vašim pismom od 8. aprila, bez obzira kako

stoji sa zagrebačkim slavističkim kursom, Leksikograf­
ski zavod pozvat će Vas po dogovoru, da posjetite naš
Zavod. Iz tehničkih razloga, da bismo se mogli naći za­
jedno u Zagrebu, to neće biti moguće prije početka ove
jeseni. Pretpostavljam da su Vam termini nevažni, a u
koliko ne biste između 15. IX - 15. X bili slobodni, bu­
dite ljubazni, izvolite me o tome obavijestiti.
Pošto, kako vidim iz Vašega pisma, obrađujete temu
»M K. M agyarul«, pretpostavljam da vladate problem a­
tikom, i u vezi s tim bio bih Vam zahvalan, ako možete
da mi pošaljete iscrpne kopije citata iz m adžarske štam ­
pe, o tome objavljenim ili na sceni odigranim mojim
stvarima, jer je to mom zastupniku mojih autorskih pra­
va u inozemstvu važno, a i meni biste lično time učinili
uslugu. Isto tako interesuje me i Vaš separat, a ove cita­
te iz madžarske štam pe nemojte zaboraviti, jer je stvar
hitna.
Srdačno Vas pozdravlja
Zagreb, M. Krleža
19. IV 1962.

15' 227
 Dragi m oj L okos,

Javljate mi se trajno i postojano i ljubazno iz raznih

gradova, a na Vašem sentim entalnom pozdravu iz Kaf-
lis-cukrazde naročito Vam zahvaljujem. Ima već nekoli­
ko dana što mislim na Vas sa sitnom grižnjom savjesti
zbog svoje uporne i nem arne šutnje, a eto jutros stigao
mi je i Vaš prikaz o Kalvariji i Elet es Irodalom. Znači
kad se knjige čitaju poslije pedeset godina, nisu još
predale dušu G ospodinu.
N adam se da ste dobro i Vi i svi Vaši. Gdje ćete pro­
vesti ljeto? Sprem ate li se na izlet k nam a? Bilo bi mi
drago da se poslije duže stanke opet jedanput sretne­
mo. Javite se.
Srdačno Vas i sve Vaše pozdravlja, Vaš
Zagreb, M. Krleža
22. VII 1970.

Dragi Lokos,

Hvala Vam na kartam a i na pism ima, još iz Pečuha

pa sve dalje do Pešte itd.
N adam se da ste dobro i svi Vaši isto tako i da ćemo
se valjda jednoga dana ponovno sresti.
Vratio sam se oi Zagreb u jeseni, ovo ljeto je više-
ifianje propalo.
Zam olio sam izdavača »Liber« da Vam pošalje dvi­
je knjige reprinta časopisa »D anas«, nadajući se da će
Vas to zanimati.
Kako napreduje Vaš posao? Javite se!
Sve Vaše i Vas srdačno pozdravlja
Zagreb, M. Krleža
4. IX. 1972.

Dragi moj Lokos,

Hvala Vam na pismu. Dugujem Vam nekoliko od­

govora. Prolaze dani i godine, davno se već nismo sreli.

228
 N adam se da ste dobro, a vidim da je Vaš Braco do­
bio i svoju Sekicu.
Želim Vam sve najbolje.
Sve Vaše i Vas, a naročito gospođu Lokos, pozdrav­
ljam srdačno.
Do viđenja, Vaš
Zagreb, M. Krleža
24. X II 1974.

229
 N A D I M A R IN K O V IĆ

Draga i poštovana gospođo,

Kao Belin poštar zahvaljujem Vam na Vašem lju­

baznom pismu i vraćam Vam (prvom poštom ) Vaš ruko­
pis sa zahvalnošću.
Nezavisno od ove moje delikatne misije, kojoj sam
se posvetio, kao što vidite, s ovijeh stopa, ponovno Vam
zahvaljujem na Vašem »kilom etarskom m em entu«, koji
Vas još uvijek uznem iruje, u okviru pozitivnih prom et­
nih propisa, kao pravog, rođenog saobraćajca. Poslije
usmene intervencije Vi ste blagoizvoljeli Vašu prijetnju
ponoviti pismeno u obliku »isprike« i t.d.
Uvažite, molim Vas:
Gm ižu samo guje i jakrepi,
Gm ižu babe, kostobolne, jadne,
Jedan puže, a drugi gamiže,
A nekom se leti pod oblake...
Srdačno Vaš

Zagreb, 9. VI. 1961. M. K.

Draga i m nogopoštovana gospođo,

Hvala Vam na pism u od 13. VI o.g., a to je dan sv.

Antuna Padovanskog, zaštitnika izgubljenih kišobrana i
ranjenih srdaca.

230
 Ne znam kako ste daleko uznapredovali s Vašom
novom beletrističkom tem om, i kao što smo se dogovo­
rili, ja čekam taj Vaš rukopis na recenziju.
Želio bih, m eđutim , da se pozabavim u dvije reči
značenjem Vašeg adjektiva - nem aran - što ga uzimate
za sinonim - ravnodušan, i što u Vama izaziva neugod­
na raspoloženja itd.
Nem aran je pojam što se u našem jeziku nikako ili
jedva podudara sa négligent, nonchalant ili čak indo­
lent, jer nem aran kod nas svakako zvuči teže, da ne ka­
žem pogrdnije: ,sa nem ara kuća se obara’... U nem ar se
može nešto zabaciti ili odbaciti, jer ova riječ dodiruje
granicu prezira sa prizvukom mrskosti i oholosti. Kaže
li se da je nečija ruka nem arna, da mu je nem aran stil ili
način pisanja ili odijevanja, vladanja ili mišljenja, reklo
se da takav čovjek slabo, malo ili nimalo ne mari, to jest
da se ne brine za dobre običaje u smislu brinuti se,
prendersi pensiero, to jest da je indiferentan, a izgovori­
ti to nekome već je pom alo pogrdno, želi li se time reći
da je nečije pismo trom o, to jest više-manje plod splee-
na, lijenosti duha ili uobrazilje.
Biti, dakle, nem aran (nachlässig, gleichgültig) spram
smrti, života, ljepote ili bilo kog bližnjeg, znači biti dis­
tanciran ili izoliran do svakog pom anjkanja banalnih
ljudskih svojstava, a to znači u nečijem nem arnom sta­
vu vidjeti nedostatak svakog interesa, vjere ili sim patije,
a to je svakako, u slučaju mom, neosnovano.
Pozdravlja Vas

Zagreb, 16. VI 1961. M. Krleža

Draga gospođo M arinković,

Vaš rukopis s pismom od 28. IV. o.g. prim io sam tek

jutros 11. maja, po povratku iz Slovenije i tako Vam od­
govaram sa zakašnjenjem , s molbom da svakako uvaži­
te ovu okolnost.
Ne treba, mislim, da Vam ponovim, kako mi je uvi­
jek drago kad mogu da uščitam bilo koji od Vaših tek­

231
stova, i tako sam prof. Frangeša, kao urednika »F oru­
ma« obavijestio da ste za »Forum « poslali nekoliko
fragm enata Vašeg putopisa. Po njegovim inform acija­
ma, kako je majski broj već u štampi, Vaš tekst ne će
moći biti objavljen, nažalost, prije ju n a-ju la.
Izvolite me obavijestiti da li Vam taj term in odgova­
ra.
Nadajući se da ste dobro, molim Vas da isporučite
Vašem gospodinu suprugu moje poštovanje,
a Vas srdačno pozdravlja Vaš

Zagreb, 11. V. 1965. M. Krleža

232
 M A R IJ A N U M A T K O V IĆ U

Dragi moj M arijane,

Pišem Vam u stvari »Forum a«.

Danas, iz retrospektive, a na tem elju skoro dvogo­
dišnjeg negativnog iskustva, ne znam da li je bilo m ud­
ro da je Književni odio pod okolnostim a kakve vladaju
m entalitetom jednog dijela prezidija, pokrenuo takvu
vrstu časopisa, ali da je izlaženje »Forum a« trajnim iz­
vorom smutnje između Književnog odjela i prezidija, to
je, kao što čujem od Vas, izvan svake sumnje.
Ne mogu da razumijem koji su motivi koji dovode
gospodu u prezidiju do tako gnjevnih i bučnih ispada,
jer koliko je meni poznato »Forum « se finansira u bu­
džetskom okviru Književnog odjela na račun vlastitih
izdanja, osim toga na temelju specijalne dotacije Savje­
ta za nauku i kulturu, a na kraju i od prodatih egzem-
plara, pak prem a tome »Forum « spada m eđu one izu­
zetno rijetke akademijske edicije, koje se prodaju u ne­
koliko tisuća primjeraka.
Slušati u vezi s tim »Forum om « žučljive, glasne, uv­
redljive i potpuno neosnovane prigovore, kao da se svi
mi, surađujući u ovom časopisu, bavim o nekom vrstom
s boljim običajim a nespojivog posla, priznajem da mi je
dosadilo, i zato Vas molim, dragi M arijane, koliko god
mi je to neugodno, da ne biste, pro futuro, više računali
s mojom suradnjom u »Forum u«.
Ja znam da ste se Vi redakciji toga časopisa posveti­
li dobronam jerno i sam ozatajno i baš zato, jer mi je po­
znato da stvar »Forum a« sm atrate nekom vrstom point

233
d ’honneura Književnog odjela kome ste na čelu, žalim
što sam se našao u situaciji da prekinem suradnju, a u
vezi s tim molim Vas da mi učinite još jednu uslugu i da
u svojstvu sekretara Književnog odjela obavijestite pre-
zidij, neka me izvoli brisati iz redova članstva ove usta­
nove.
Srdačno Vaš
Zagreb, M. Krleža
3. VI. 1963.

Dragi M arijane,
Preletio sam IX poglavlje ove studije o D onadiniju.
Sve od str. 204 do 217, to jest do »Smrti Rikarda
H arlekinija«, jeste, ukoliko se tiče m ojih tekstova - tiré
par les cheveux, »Bei den H aaren herbeigezogen«. Pot­
puno proizvoljne kombinacije, to jest pisanija koja nije
ni na čemu osnovana. Ni jedna od tih figura nije pisana
po m odelu. Sve su one simboli, a ta sim bolika nema ni­
kakve veze sa Donadinijevom ličnošću niti sa bilo ko­
jim detaljem iz njegova života. D onadini bio je mato-
ševski epigon, paranoidno zbrkana ličnost, i nije mi p a­
lo ni napam et da ga modeliram.
Što se tiče novele ili feuilletona o Smrti Rikarda
Harlekinija, to je varijacija napisana na tem u njegove
smrti. M eđutim, ukoliko u toj noveli ima neko lice koje
je m odelirano po nekom konkretnom uzoru, to su pred­
sjednik D H K i njegov sin. To je živa scena koju sam
imao čast da doživim. Nisam doduše zvonio na vratima
gospodina predsjednika u vezi sa smrću D onadinije­
vom, jer on je u tome momentu bio živ, ukoliko se sje­
ćam na m otrenju u Stenjevcu. On je ukrao (bolje zdi­
pio) kod draguljara Vasića zlatan sat, pak su ga ubajbo-
čili, a D H K je htjelo da ga izbaci iz svojih redova (o če­
mu u noveli, dakako, nema ni riječi).
Ovako površno mogu se pisati novelete, ali ne studi­
je, što još uvijek ne znači da ovu pisaniju ne treba štam ­
pati. Svi ljudi koji pišu, potpisuju svoje tekstove na
vlastitu odgovornost.
Srdačno, Vaš
Zagreb, 18. X II 1970. Krleža

234
 B R A N K U M IK U L IĆ U

Poštovani druže M ikuliću,

Z ah v alju ju ći Vam na pism u (i na p o k lo n u ), zaista

sam u ned o u m ici kako d a Vam uzvratim svu Vašu lju ­
b azn o st kojom iskazujete sve Vaše sim patije za m oju
m alenkost.
K ako n em am pri ruci ni je d n e m oje knjige, zam olio
sam b eo g rad sk u »S lobodu« d a Vam isto d o b n o s ovim
m ojim pism om u p u ti je d a n ko m p let o d deset svezaka
m ojih izab ran ih djela, što se u p ra v o ovih d a n a pojavio
u knjižaram a, i m olim Vas d a p ro listate tam o teze iz go­
d in e 1935. u svesku K rvave godine, je r tam o im a p rilič­
no m nogo stranica, neću d a kažem p o d u d a rn ih , ali sva­
kako sro d n ih sa tem am a koje ste objavili u Vašim R as­
p rav am a. Ako je riječ u tim Vašim tekstovim a o nekoj
vrsti dijagnoze, m oglo bi se reći d a ovo oboljenje našeg
političkog ili an tipolitičkog pro v in cijaln o g u m a traje
već p ed eset g o d in a i više - ak u tn o ! D o b ro je d a su R as­
prave objavljene! To je, m islim , prvi p u t d a se u ja v n o s­
ti pro g o v o rilo sm iono i bezobzirno o stvarim a o kojim a
se šap to m rasp rav lja iza kulisa. Riječ je prije svega o
našem b ijed n o m , neukom , zaostalom p alan ačk o m m en­
talitetu , o tom e nesretnom b alastu kom e se ne um ijem o
ni oteti niti se osloboditi već više od sto tin u godina. U
tom terap eu tsk o m sm islu, V aša p ro z a djeluje i utješno i
ljekovito!
B udete li prolazili kroz Z agreb, kao što ste to najav i­
li, b it će mi zaista m ilo da se sretnem o i porazgovaram o
o m nogim i raznovrsnim p itanjim a - et de quibusdam
c llllS
S rdačno Vas pozdravlja do viđenja, Vaš
U Z ag reb u , M. K rleža
4. 1. 1978.

235
 K O STI M IL U T IN O V IĆ U

Poštovani d ruže M ilutinoviću,

Prim io sam Vaše sep a rate sa šestim brojem »S tv ara­

nja« i zahvaljujem Vam n a ljubaznoj pažnji.
Pregledao sam , n a prvi pogled, com pte re n d u Vaše
tem e »Sozialistische Stim m en iiber die R olle d er Sud-
slaw en« i t. d. i n ad a m se d a ću im ati prilike d a se po-
razgovorim s V am a o tom neuralgičnom p itan ju , kom e
jo š nitko nije p o svetio p o treb n e pozornosti, a zove se:
negativan utjecaj au stro m ark sizm a n a razvoj ju ž n o sla ­
venske socijalističke svijesti.
Sve ono, n a p rim jer, što je u okviru p o zn ate po lem i­
ke o A pisovoj reh abilitaciji bilo citirano kao glas soci-
jaln o -d em o k ratsk e srbijanske štam pe o C rnoj R uci, sa­
m o je beo g rad sk a p a ra fra z a bečke socijalističke, a n až a­
lost, isto tako i dvorske, crnožute publicistike i t. d. i t.
d. Sve su to, d ak ak o , p ita n ja p o tp u n o otvorena, n až a­
lost n eo b rađ en a i p re m a tom e nep o zn ata, a kako po Va­
šem sep aratu iz lju b ljan sk o g »Z godovinskog časopisa«
vidim , Vi se krećete n a tom kobnom polju je d n e p o litič­
ke problem atike, k oja je i za nas još uvijek terra incog-
nita, kao pionir, a to je u svakom slučaju d o b ro i ja Vas
u tom sm islu srd ačn o pozdravljam .
S poštovanjem
Z agreb, M. K rleža
1. VII 1960.

236
 A N T O N U O C V IR K U

D ragi i poštovani druže profesore,

To što ste me u sp rkos m om grubom p ro p u stu p o ča s­

tili Vašim pism om (od 30. IX o. g.), dokaz je doista
uzorne velikodušnosti kojoj treb a odati d u b o k o i iskre­
no priznanje.
D ugujući do d a n a dan ašn jeg odgovor Vašem lju b az­
nom pozivu n a su rad n ju u Z borniku u čast J. V idm ara,
ne znam kako bih m ogao izm oliti Vaše o p ro šten je za
m oj p o stu p ak u svakom pogledu neoprostiv i s boljim
o b ičajim a nespojiv. Ali kako ste mi svojom ženeroznoš-
ću pružili d o b ru p riliku d a Vam se ispričam , za h v alju ju ­
ći Vam na toplim riječim a, m olim Vas, dragi profesore,
d a ove m oje retke p rim ite d o b ro n am jern o kao što su i
n ap isan i, bez i je d n e skrivene m isli.
N e volim ni proslave, ni jubileje, ni ro đ e n d an e, ni
osam desetgodišnjice, a naročito ne volim alm an ah e,
zbornike, povelje i p rigodne spise, je r »svaka Slava po
sm rti m iriše...« (au tocitat). Bez obzira, dakle, d a li je ri­
ječ o au tentičnim besm rtnicim a ili o nam a, kojim a je
ak ad em sk a slava z a g ara n tira n a dekretom , doživotno,
ju b ila rn o , svečano slavljenje živog lica krije u sebi
o p asn o st p o m an jk an ja nep o sred n o sti, a to se, n a žalost,
često p retv ara u isp razn u retoriku.
Priznajem da sam se u vezi s Vašim pozivom našao
u nezavidnoj ulozi B uridanova m agareta: tu, n a jed n o j
stran i, naš ju b ilarac, a n a drugoj pro feso r O cvirk sa svo­
jim Z bornikom . U nedoum ici, izm eđu svih m ojih
p rijateljskih sim p atija za ju b ila rc a i m oje izrazite o d b o j­

237
nosti spram bilo kakve vrste svečanih tekstova, ja - ex
a b ru p to - p rosto nisam znao što d a Vam odgovorim .
T ako je došlo, eto, do toga d a Vam se uopće nisam j a ­
vio sve do Vašeg dru gog pism a, na koje Vam o dgova­
ram s m olbom d a ga prim ite s razum ijevanjem .
Što se tiče ličnosti Jo sip a V idm ara, s kojim me veže
prijateljsko trid eseto godišnje drugovanje, ja sam o zn a­
čenju njegove pojave već je d a n p u t u im e Saveza knji­
ževnika održao p o časn u besjedu prilikom p red av an ja
povelja za životno djelo. Što se tiče njegovog osam dese-
togodišnjeg ju b ileja, do tog d atu m a (14. X 1975), dijeli
nas jo š p u n a g o d in a dana.
N a kraju p u ta, to je ned o g led n o daleko, pa ukoliko
ostan em o živi, p re p u stit ću se tren u tk u slobodnog,
sp o n tan o g n ad a h n u ća, a Vi ćete mi o prostiti što mi u
ovom m om entu ništa ne p a d a na pam et.
Žalim što nisam u kondiciji d a Vam ispunim želju,
n ad aju ći se d a će biti prilike d a se jed n o g d a n a sastan e­
m o i o svem u tom e p orazgovaram o.
Pozdravljam Vas s poštovanjem ,
Vaš
Z agreb, M iroslav K rleža
3. listo p ad a 1974.

238
 R A JK U PETR O V U N O G I

Poštovani druže N ogo,

Vaše pism o od 22. X II. 1973. prim io sam p o p o v ra t­

ku iz Slovenije, kam o sam o tp u to v ao 22. X II, a vratio
sam se tek ovih d an a, i to Vam javljam d a uvažite kako
je do zak ašn jen ja došlo bez neke m oje nam jere ili kriv­
nje.
K ako je riječ o »neobjašnjivom svrabu koji Vas je
p o tjerao d a mi se jav ite« , prim ijetio bih d a je svrab
(scabies) blesava kožna bolest, koja tjera ljude u razne
nervoze, ali se ne sjećam d a j e bilo koga n atjerala na p i­
sanje pism a, a naročito pak na p isanje ovakve epistole
kojom ste me počastili.

O dgovoriti Vam na sva Vaša p itan ja i brige ne m ogu

ovako s n eba pa u rebra, jer, prvo, nisam pro čitao n až a­
lost ni je d n o od in k rim iniranih djela i tako ne znam o
čem u je zap rav o riječ, a što se Vaše kritičarske rab o te ti­
če, koliko sam m ogao da vidim i p ro su d im , o n a je n e ­
sum njivo n ad a ren a i pisci koje prikazujete nisu mogli
naći boljeg tum ača, d a ne kažem apologeta.

K ako dolazi do svih naših nesp o razu m a i zavrzlam a

oko tog n ezahvalnog kritičarskog posla, a Vaš slučaj je
je d a n od m n o g o brojnih, to je tem a koja traži an k etu , pa
čak i knjigu, pa čak i nekoliko knjiga, no to prelazi o k ­
vir ovog m og pism a - ad hoc, je r Vam pišem sam o u to ­
liko d a Vam se javim , to jest d a ne biste pom islili d a to
nisam htio ili da neću.

239
 Vi ste na početku puta, Vi im ate jo š m nogo, m nogo
vrem ena, i ja se n adam d a će biti prilike d a se sretnem o
i d a se o svem u to m e1 i porazgovorim o tem eljito i is­
crpno.
P ozdravljam Vas srdačno
Z agreb, 17. I. 1974. M. K rleža

' Rajko Petrov Nogo obratio se Krleži povodom neprilika koje je

imao sa svojom knjigom Jesi li živ (»Veselin M asleša«, Sarajevo
1973 ).

240
 F R A N JI P E T R U Š IĆ U

D ragi i vrlo poštovani druže P etrušiću,

Z ah v alju ju ći Vam, m olim Vas d a me ispričate što,

na žalost, nisam u prilici d a se odazovem Vašem ljubaz­
nom pozivu d a prisustvujem prem ijeri m oga prijatelja
B ranka Ć opića.
P ozdravljam au to ra, čitav kolektiv K rajiških D elija i
Vas, s najboljim željam a za uspjeh u koji ne treba sum ­
njati.
Ž alim isto tak o što nisam m ogao prisustvovati za­
grebačkoj izvedbi Vašeg M ichelangela, predstavi o ko­
jo j čujem i čitam sam e superlative, pak je prem a tom e
logično što nas je selektor »S terijinih igara« brisao sa
rep erto ara, to više, što je Vaša p re d sta v a n ag rađ en a ne
znam kakvim sve p rizn an jim a i nag rad am a, a au to r je
o p et tro stru k i ili četverostruki lau reat tih istih Igara itd.
Što d a rad im o ja d n i? D a p o spem o naše glave pepelom i
d a se p om olim o na koljenim a selektoru d a nam se sm i­
luje i d a se spusti sa visine svog olim pijskog kriterija?
N a d aju ći se d a će biti prilike d a se jo š sretnem o na
Vašim dask am a, m olim Vas d a p renesete izraz svih m o­
jih sim p atija i upravi i čitavom Vašem članstvu.
S rdačno Vas p ozdravlja
Z agreb, M. Krleža
9. IV 1976.

16 - K R L E Ž I N A P I S M A 241
 M IL K I P L A N IN C

D rag a i vrlo p o što v an a d ru g arice Planine,

Z ahvaljujem Vam, prije svega, n a Vašem pism u od

29. X II i m olim Vas d a i Vi s V ašim a prim ite u Belino i
m oje im e sve naše n ajb o lje želje za N ovu 76-tu sa srdač­
nim pozdravom .
Č u d n o je, a Vi m ožda nećete biti skloni da vjerujete,
d a ja Vas i Vaše kretan je p ra tim jo š od davnih sab o r­
skih d an a, kad sam i ja tavorio na onim klupam a i kad
sam Vam se iz p rik rajk a trajn o divio (diskretno doduše)
sa kakvim sam o zatajnim sam oprijegorom vršite čitav
niz p artijsk ih z a d atak a, kad je m nogo toga nesvršenog
o stalo » n a d ru g arici P lanine« d a o n a to napravi, d o tje­
ra ili dovrši što se dru g im a nije dalo...
N a ekran u i u štam pi pratim Vas tako i sada gdje
svršavate m asu p o slova isto tako discip lin iran o i p o sto ­
ja n o na način koji bi m nogim a m ogao biti uzorom kako
se p re d an o izvršavaju partijski zadaci i dužnost. M nogo
toga, kažete, im a d a se u rad i, a mi se tješim o d a velike
rijeke teku po vlastitim zakonim a s n am a ili bez nas, a
to sp o zn ati n a kraju p u ta nije n aro čito utješno.
N a d aju ći se d a će biti prilike d a se je d n o g d a n a sre t­
nem o i porazg o v aram o uzduž i pop rijek o ,
pozd rav lja Vas sa sim patijam a i poštovanjem

5. I 76. M. K rleža
 P o štovana i d raga drugarice P lanine,

Z ah v alju jem Vam na ljubaznom pozivu, zaista žalim

što nisam u zdravstvenoj kondiciji d a prisustvujem n a ­
šem K ongresu, p a Vas m olim d a ove m oje riječi isprike
prim ite sa prijateljskim razum ijevanjem .
Bit će, eto, već p u n a go d in a d an a , što nogom nisam
stu p io n a ulicu, a izgledi na neko p o b o ljšan je bivaju, na
žalost, sve više ja d n i i traljavi.
N ad aju ći se d a će poslije K ongresa biti prilike d a se
je d n o g d a n a o p et sretnem o, m olim Vas, d ra g a d ru g a ri­
ce P lanine, d a u im e Belino i m oje vlastito prim ite izraz
svih naših sim patija.
S poštovanjem Vaš
20. IV 1978. M. K rleža

16' 243
 R A D O V A N U P O P O V IĆ U

Poštovani druže Popoviću,

P edeset i više godina m inulo je od onih m ojih prvih

im p resija (1918), a naši kasniji susreti nisu bili tako za­
nim ljivi d a bi ih treb alo zapisati.
D a se raspišem konvencionalno, za ovu vrstu knjige
kakvu Vi sp re m a te ', m islim da nem a m nogo svrhe.
Pozdravljam Vas, s poštovanjem

Z agreb, 2. X. 1972. M. K rleža

' Radovan Popović Kazivanja o Andriću, uspomene savremenika

(»Sloboda«, Beograd 1976).
 D R A G U T IN U P R O H A S K I

P oštovani i dragi gospodine profesore,

U vezi s Vašim pism om , o d 13. II. 1957, javljam

Vam d a stojim p red odlaskom u B eograd, i d a ću po p o ­
vratku učiniti sve, d a bih Vam u p ita n ju Vašeg ru k o p i­
sa, m ogao p oslati sve p o treb n e inform acije.
Im a već d v ije -tri godine, što sam slučajno sreo Va­
šega g o sp o d in a b ra ta u jed n o j kavani u O patiji, i bilo
mi je veom a drago čuti d a ste živi i zdravi. Z am olio sam
ga, d a Vam isporuči sve m oje sim patije i pozdrave, a on
mi je, p rig o d o m jed n o g našeg novijeg sastan k a saopćio,
d a Vas je p o zdravio u m oje im e. N isam Vas zaboravio,
a n aro čito našeg prvog susreta, k ad sam se pojavio u
Vašem stan u , u H ercegovačkoj ulici, sa svojim prvim
ruk o p iso m , s Panom . O d o n d a je prošlo ravno četrdeset
godina. Č itav je d a n život.
S rdačno Vas p ozdravlja s poštovanjem Vaš
Z agreb, M. K rleža
23. II. 1957.

P oštovani g o spodine doktore,

Vaš do p is, u p u ćen p redsjedništvu Jugoslavenske

A kadem ije, bez d atu m a i bez pism a prim io sam , o d su ­
tan iz Z agreba, sa zakašnjenjem .
K ako ste u Vašoj vlastitoj stvari preuzeli funkciju
svog vlastitog tu m ača, p re d a o sam Vaš p laid o y er sekre-

245
taru A kadem ije dr. M arku K ostrenčiću. K ako se 30. o.
mj. opraštam od A kadem ije, zam olio sam M arka Kos-
trenčića da vidi kak o bi se ta stvar d ala urediti.
S poštovanjem
Z agreb, M. K rleža
28. III. 1957.

246
 IVI R A IĆ U

G o sp o d in e R aiću,

M islim d a j e p o treb n o d a odredim izm eđu nas situ a­

ciju. Status qu o je p riličn o nelogičan i m islim : n e d o sto ­
jan . N a generalnoj p ro b i Vi ste konačno počeli direk tn o
psovati po A goniji d a je slaba, p razn a i d o sad n a , i kako
ja nisam im ao p rav a grdeći Verlija, je r d a je njegova re­
žija d o b ra, ni Vaša ne bi iz te stvari m ogla ništa više iz­
vući, ni Vi ne biste znali ništa bolje d a učinite itd...
... Ja, dragi m oj g. R aiću, drugujem s vrlo uskim k ru ­
gom ljudi, a kad već drugujem , ja nisam voljan đ a m is­
lim što m ogu d a kažem a što ne! Ja govorim sto posto
im pulzivno iskreno. M islim dakle da je ovaj Vaš način
u slučaju Verlija i A gonije neukusan, je r ne stoji ni u
kakvom razm eru sp ram čitavog kom pleksa našega o d ­
nosa od p o slednje g o d in e dana. Ja sam zaista d avao o
Verliju kao režiseru negativne izjave. G ovorio sam »da
nem a tem p eram en ta, d a je p o tp u n o pasivan, d a nije sa­
m ostalan, da n em a didaktičkih sposo b n o sti« itd. (Ja
sam to sve V. rekao direktno). Ali sam taj fak at d a ste
Vi te m oje izjave k o lp o rtirali dalje, d a ste po teatru to
govorili svim a i svakom e, to je za m ene neshvatljivo...
... K ad a sam Vam o n o pism om iz D uge R ijeke dao
da igrate u G aliciji glavnu ulogu, Vi ste to m oje pism o
trijum falno pokazivali svim a i svakom e, d a pokažete
kako sam p o k lek n u o p re d Vama. I Vi ipak niste hteli da
mi oprostite one m oje kritike; tri d an a pred prem ijeru
Vi ste vratili ulogu! K ad se setim koliko p u ta sam p o ­
zvonio kod Vas u ovih petn aest godina, g lad an , pode-

247
 ran, i nesretan, a d a mi Vi nik ad a niste dali ništa: (m is­
lim : prijateljski). R azni pustolovi, probisveti, dan g u b e i
hohštapleri ispili su k o d Vas n a hektolitre čaja, a ja , vje­
rujte mi, n ik ad a se kod Vas nisam osetio intim no i lju d ­
ski. Sećam se, kad sam Vam kao direktoru d ram e (posle
p ro p asti G alicije) čitao je d a n svoj scenski ru k o p is (p o ­
četkom ja n u a ra 1921) u ono K am berovo vrem e, kako je
sve to bilo b ed n o ! Je r m ože biti, da sve ovo što ja radim
d o ista ne vredi m nogo, u paraleli s Vašim ličnim su p e r­
lativim a, d a sve to za je d n o ne pokazuje baš visok ste-
pen ni književne a ni etičke kulture! O prostite mi, ali s
A. v. G leichen R ussw urm m entalitetom ne m ože se ni
shvatiti ali ni ne shvatiti sve ono što ja hoću i što m ogu!
... N a tom e što Vi niste režirali A gonije ja ne nosim
krivnje, a sve on o što se dogodilo u vezi s njom , toliko
je m onstruozno, d a sam m islio da je p o treb n o d a Vam
sve ovo kažem . Jer istina je : ja nisam bio s V erlijem kao
režiserom zadovoljan. Ali Vi se varate ako m islite, da
bih ja s V am a kao režiserom bio zadovoljniji. Ja sam
Vas doživio kao K rešim ira H orvata, gde sam se divno
uverio, kako svaka m oja ne znam kako krvava reč m ože
d a zvuči prazn o u u stim a čoveka, koji nem a ni p o jm a o
onom e što govori. A kako Vi niste im ali pojm a ni slike
ni p redodžbe o najnovijoj fazi našeg o d n o sa (posle afe­
re W iesner), tom e je d o k u m en at sve ovo što se je d o g o ­
dilo. Izvinite m olim Vas n a nekim oštrijim izrazim a, ali
p aran je starih ra n a ne ide bez noža! U što ste strovalili
sve to i što ste sad a postigli sa svim tim ? To d a m e glu-
h onem o celivate ili d a se glupo p ozdravljam o? N aš o d ­
nos je već p etnaest g o d in a p orculanske naravi, a m islim
d a se je sad a tako razbio, da jed v a d a im a lepila što bi
m ogao d a ga ponovo slepi. U ovim našim burzovnim
»hau sse i baisse« situacijam a u teatru , Vi ćete, dragi
m oj g. R aiću, još vrlo verovatno postati i in ten d an to m i
d irektorom d ram e i budem li Vam opet kao kakvom
fu n k cio n aru d ram e pisao pism o ili došao s rukopisom ,
nem ojte o n d a to shvatiti krivo: kao trijum f. M oj odnos
sp ram Vas neće se u ovom e slučaju ni po čem u razliko­
vati od m og o d n o sa spram m eni p o tp u n o irelevantnog
d irek to ra pošte, kod koje predajem svoja pism a. Žalim
vrlo da se je sve tak o dogodilo, ali m islim d a bi bilo glu-

248
po da pređem preko toga u šutnji, kao što sam prešao
toliko p u ta u ovih p etn aest godina.

Z agreb, 23. IV 1928.

^ *U»«¿«A +** AilLt »’ ^ n

y /w a^ I a , u« o»S* ^ O*

\UM» -r- /'*J «<*•! '**•*? •■*'»•«*'****

A- l' V^-2,' X----V*_e

^paU Aa ^ }j A t» ,

» li* ,- c * « * * ! /»' ^ X it V.- /M ^ t 6 / > 4 t l '\ a i ,

^ *-« v*»oi~. A*'*y, «■ -% v *►

**,- , ¿»kuij,
iA*o , />«— <U pt>-<

J, r* ^ * VvV^ M*. '*¿<->1+- W*~. l/.-^

oiu %A*±LAt A» <n't )» -* V’^4*o* ¿U# ">«**»•,*-»_ -te* x^*<bl]'<*-7> /1J~ K»w
1^ UvCCau.-^ ^ '»*- *»»A***» , Itolo ¡oJc.
I4 v> a ^> . V < /*W U " V tK .» Y+*m A+ As A A tk-% u + o v it i* , - ^ . - A t, j . ^ . 1 u < 0

tq>+ryI . ItoJ*» ¥« .' -VU^J. /**.’ /♦**■ rtL k f -I»,- c

A '***1 , I )*•*<« ^ &*••++<]IM^J>y A~Iu,~aa^4 OISo

^ y <*•'*»• 'I jLk - ^ J a. lA ^ K a JA ... <K A fv N U 'A v u t , «A

y7<vuc^r vWwf, •*-«■' Miii . '&* £,• -x^ X. ,- ^4 ?^p

o<U-» o* /»/*w A'*—? -“«» ott'^A xL «U v
|WV^ .> ? iA^»>' y W I * « / '* * * » / ¡90 rvt*~l+.AA.„ k f a « v W >' t 4,

M*-^,U~ «U A/C. ^A<** -*• .-***- t*f<U 'U. 4r +A*+^

A« ^ **K— ■ '• • ♦ i- ^ X «*i / » - ¿ « - > ,'^ 'n - , /k>

A a ^ -k - / k’ u i i (K*~f~ 'V ^ J j , ila+u ^ .' iry6> v t ^ v o d u , ><».v tv fc ,* x 't - * A ^ n cu -i. ^ x

( /♦ *U*+/'I/*— %*a4 -Ju* (<a>,,. f j

» ** — t J-V U ~ * yi» ^ * A , i> . .. M a«

Ma^- ®< '«* -•« -Uoui+fć. s*A~i o_<

D ^ iA .1 4 A«-i . . . > / • -tfUA-iA« i 'H ^ M u J - t u y ijC “>-«iUb -MU /o i i * , 6^.^,

^ ,/v u a { hrta * • -u j/ < lo f o A ^ , aJL

^ fk't4-* **• y — ^«c-6o ^ ou__

W-*c• ***-U -v^»..
 A L E K S A N D R U R A N K O V IĆ U

D ragi druže R ankoviću,

Sve što bih m ogao d a Vam odgovorim bilo bi sam o

p arafra za pism a, koje Vam pišem u m islim a od onog
tren u tk a kad sam bio pročitao Vašu biografiju u VI sv.
E. L. Z.
Sam fakat da za čitavo ovo vrijem e (od dva m jeseca)
nisam otkrio što d a Vam kažem , to je st d a nisam uspio
d a p ro n ađ em pravu riječ što d a Vam napišem i kako,
m islim d a je d o v oljno uvjerljiv dokaz d a se jo š uvijek
nisam snašao sve d o Vašeg pism a,* trajn o om etan u se­
bi sam om e kako d a pristu p im tom delikatnom pitan ju
iz m nog o b ro jn ih o b jektivnih i subjektivnih razloga.
* Dragi druže Krleža,

K ada je nedavno izašao Šesti tom Enciklopedije Leksikograf­

skog zavoda upozoren sam da su objavljeni i biografski podaci o me­
ni. S obzirom da nisam imao mogućnosti da se prethodno upoznam
sa tekstom koji se odnosi na mene, interesovao sam se za isti i bio
sam iznenađen kad sam utvrdio više vrlo ozbiljnih netačnosti do kojih
je došlo samo zbog toga što Zavod ne postupa na način koji je inače
uobičajen kad se u javnost iznose biografije pojedinih lica.
Meni se čini da je sasvim neprihvatljivo da se štampaju biografi­
je lica koja su još živa, a da im se prethodno ne omogući da priprem ­
ljeni tekst pogledaju. Ovo je utoliko potrebnije kad obradu vrše hono­
rarni saradnici i kad se ovakve obrade sm atraju kao njihov sasvim lič­
ni i privatni rad. U takvim slučajevima obrađene tekstove ne pregleda
niti za njihovu sadržinu snosi odgovornost neka odgovarajuća usta­
nova, što bi Leksikografskom zavodu bila garancija da je obrada iz­
vršena savesno i biografski podaci istiniti.
Iz svih tih razloga želim da ukažem na nekoliko netačnosti izne-
tih u navedenoj biografiji.

250
 S am a stvar je ro g o b o tn a i glu p a i nezg rap n a i k ab a s­
ta, i ja se spram nje odnosim p o tp u n o besp o m o ćn o , s
je d n e stran e zab ezeknuto, a s druge o pet in d ig n iran o ,
p a o p et up rk o s svem u ne m ogu nikako da se otm em ve­
om a n ep rijatn o m osjećaju, d a se u m om slučaju radi o
šefu ove ustanove, p rem a tom e o licu koje se ne m ože
uzvisiti iznad ove g lupe gužve tim e što piše pism o, kako
bi n asto jao objasniti kako se nije treb alo desiti upravo
to što se dogodilo.
D a stvar nije tak o glupa čovjek bi m ogao d a je se ri­
ješi duhovitošću, m eđutim , bez obzira n a niz d ezin fo r­
m acija, to n sam oga teksta je ispod nivoa našega p ro sje­
ka.
K ako je došlo do toga d a sam tekst d o b io u ruke
kad je k n jiga već b ila o d šta m p a n a i ek sp ed iran a, kako
je tek la h isto rija ru k o p isa sve do redakcije i štam pe, sve
to m ogu da Vam javim d etaljn o , ako Vas zanim a, a to

Rođen sam 28. novembra 1909. godine, a ne 23. novembra 1909.

godine. N apad Nemačke na Jugoslaviju zatekao me je na partijskom
zadatku u Zagrebu, ali ne u svojstvu organizacionog sekretara CK
KPJ, jer tada ova partijska funkcija nije ni postojala u Politbirou
C entralnog komiteta. N a privrem eni rad u Hrvatsku bio sam upućen
odlukom Politbiroa, a u zam enu drug Rade K ončar je upućen na rad
u Srbiju. Svrha ove odluke je bila da se prenesu i razm ene iskustva u
partijskom radu. N a M ajskom savetovanju CK KPJ 1941. godine ni­
sam uopšte učestvovao i nisam se posle ovog savetovanja vratio u Be­
ograd, već 17. aprila 1941. godine. Takvu odluku o mom povratku je
doneo Politbiro zbog nastale situacije u Beogradu i nekih nepravilnih
stavova drugova iz rukovodstva. U vezi s tim netačan je i podatak da
sam u Beogradu radio pre svega »na neposrednom organizovanju di­
verzija i sabotaža«. K ao partijski radnik sa funkcijom koju sam imao
u Politbirou C K KPJ, moje osnovno i glavno zanim anje nije bila ak­
tivnost na polju diverzija i sabotaža, već partijsko-politički rad.
Pored netačnosti na koje sam ukazao, posebno me iznenađuje
gruba neistinitost koja je izneta u pogledu sricanja školskih kvalifika­
cija posle oslobođenja zemlje u periodu obnove i izgradnje socijalis­
tičke Jugoslavije. Postavlja se pitanje kako to da redaktor u Zagrebu
unosi u tekst iz Beograda jed an takav falsifikat u pogledu moje lič­
nosti, mog rada i aktivnosti u istorijski tako značajnim godinam a rada
naše Partije i naše društvene izgradnje.
Im ajući sve ovo u vidu, moram da istaknem da me prilično zabri­
njava m etod rada u Leksikografskom zavodu s obzirom na način pri­
kupljanja m aterijala i njegovu obradu i težinu grešaka koje su u mom
slučaju učinjene. O svemu tom e mnogo sam razmišljao i, pravo da ka­
žem, ne mogu da sagledam pozadinu i uzroke, pa zato proveru pre-

251
sam im ao n am jeru i sam nezavisno od Vašeg pism a da
Vam se javim u B eograd, s kon k retn im planom kako da
se stv ar ispravi.
Sve se m ože pretp ostaviti ali d a j e do toga došlo kao
do neke igre sa skrivenim m islim a bilo od koga tko je
su d jelo v ao u tom p oslu, m islim d a je dokaz pretpostav­
ke lišene svake osnove. R adi se o jav ašlu k u , to da, i oči­
toj su b lim noj gluposti je d n o g Š trebera. S ada bilo kako
bilo, pitam se što da radim ?
T rin aest g o d in a skom račim u ovoj nesrećnoj encik­
loped ijsk o j k ancelariji, p a k ad a se konačno javio A.
R anković kao en cik lo p ed ijsk a jed in ica, on d a je d n a en ­
cik lo p ed ija po d m ojom odgovornošću sve što je znala
d a kaže jeste to d a je u socijalizm u uspio da »položi
m atu ru i ap so lv ira pravo«...
Pitam se, što d a radim k ad a je riječ o Vama i to baš
o Vam a, o čovjeku, kojega d a nije bilo, po svoj prilici ni
ova en cik lo p ed ija ne bi se d an a s štam pala, no bez obzi-

puštam Leksikografskom zavodu. Ceniću svaku informaciju koju mi

dostavite o rezultatu provere.
Razmišljajući kako sada da postupim , došao sam do zaključka
da nešto svakako moram preduzeti. Ovo činim utoliko pre što se ovde
ne radi samo o greškam a i netačnostim a, nego - po mom dubokom
uverenju - i o nečijoj igri o pogledu iznošenja u javnost podataka o
meni. Sem toga, ovakve netačnosti ne mogu se dozvoliti ni radi istorij-
skog značaja događaja koji se odnose na organizaciona pitanja i rad
naše Partije.
Mislim da je razum no da se učinjena greška ispravi na m iran na­
čin. Z ato predlažem da se ispravke u tekstu biografije posebno o d ­
štam paju i potom , uz pismo Leksikografskog zavoda, dostave svim
pretplatnicim a i drugim korisnicima šestog tom a Enciklopedije, kao i
celokupnoj knjižarskoj mreži koja ovaj tom prodaje. U pismu bi tre­
balo da se iznese kako je došlo do navedenih grešaka i netačnosti i da
se svi koji poseduju odnosno prodaju ovaj tom zamole da ispravljeni
tekst priključe primercima koji se kod njih nalaze.
Vrlo mi je žao, dragi druže Krleža, što je m oralo doći do ove mo­
je intervencije, ali sam uveren da ćete razumeti ovaj moj predlog, čiji
je jedini sm isao da se u javnosti otklone zablude do kojih može doći
ako se ne bi reagovalo ovakvom ispravkom. Pritom, nije potrebno da
Vas posebno uveravam koliko mi je stalo do ugleda ove naše značaj­
ne kulturne ustanove, a naročito cenim i Vaš lični trud koji već godi­
nam a ulažete u ostvarenju njenih zadataka.
S drugarskim pozdravom ,
2 2 /1 /1 9 6 3 . A le k sa n d ar R anković, s. r.

252
ra n a Vašu pojavu, s obzirom n a sve m oje prijateljske
osjećaje sim p atija i poštovanja, koje gajim spram Vaše
ličnosti, kako se m ože o p rav d ati taj slučaj što sam ga ja
osjetio kao insult, a i tako sp o n tan o reagirao.
O čekujući Vaših nekoliko utješnih riječi u nadi da
ću se d o sk o ra pojaviti sa konkretnim prijedlozim a, pa-
zdravljam Vas srd ačno, prijateljski
Vaš
(jan u ar, 1963) M. K rleža, s. r.

D ragi druže R ankoviću,

Z ah v alju jem vam na ljubaznim i prijateljskim riječi­

ma* s m olbom d a paralelno s ovim pism om prim ite I
Sv. T eh ničke E nciklopedije i I i II Š um arske E. u znak
zah v aln o sti što uprkos svem u sa sim p atijam a i sa razu-
m evanjem p ratite rad našeg Z avoda.
Tješite me (d o b ro n am ern o ) o pionirskom značenju
našeg posla, za koji neću da kažem d a sam izgubio, ali
svakako d ao 13 godina, takoreći » n a kraju svog život­
nog p u ta« ...
Istin a je, ovaj naš posao d o ista je pionirski, ali kao
što sam vam već bio i nap isao za ovih trin ae sta k godina

* Dragi druže Krleža,

Prilikom nedavnog našeg susreta razgovarali smo o izvršenoj is­

pravci teksta moje biografije u VI svesci Enciklopedije Jugoslavije. I
pored toga želim da Vam i ovim putem izrazim zadovoljstvo što su,
zahvaljujući Vašim nastojanjim a i pažnji, učinjene greške na najprik­
ladniji način ispravljene.
Iako za mene nije bila ugodna činjenica što je u tako značajnom
delu našeg kulturnog stvaralaštva trebalo naknadno unositi ispravke
u već publikovani tekst moje biografije, želeo bi, dragi Krleža, da
Vam ovaj slučaj, što se mene tiče, ne pričinjava više ni najm anje ne­
prijatnosti. Iskreno da Vam kažem, živeo bih mirnije da nisam dopus­
tio da u ispravljeni tekst naknadno uđe i ono »političar i državnik«.
Ali, više se nem a kamo! O zapisanom neka sada razmišljaju i sude
drugi. A meni ostaje za utehu samo moje verovanje da ljudi, u ogrom ­
noj većini, nisu skloni čak ni sitnim zlobam a. Bilo bi zaista pakosno
ako bi neko pomislio da sam zbog toga tražio ispravku.
Sigurno je da u rukovođenju Leksikografskim zavodom , čiji su
zadaci značajni i odgovorni, imate mnogo briga i mnogo problema.

253
svoga »p io n irstv o v anja« nije mi se, p onavljam , desila
n ep rilik a g ad n ija od ove koju ste pred ali ad acta i za b o ­
ravu svojim poslednjim , ženeroznim pism om .
Početkom o k to b ra stižem u B eograd u poslu našega
Z av o d a i tom prilikom biti ću slo b o d an d a vam se je d ­
nom lično javim i zahvalim na pažnji.
P ozdravljajući sve Vaše i Vas lično m olim Vas d a
prim ite izraz m og postojanog p o što v an ja
Vaš
M. K rleža.

Organizovanje i usm eravanje rada na tako velikom delu, koje treba

da bude značajan doprinos izgrađivanju kulturne i političke svesti na­
ših naroda i njihove zajedničke kulture nije, čini mi se, ni moguće za­
misliti bez teškoća. No, mislim, da se mnoge teškoće, pa i slabosti i
propusti koje nužno iz njih proističu, gube u uspehu pionirskog rada
koji ostvarujete. N a tom značajnom poslu, želim Vam i dalje mnogo
uspeha.
Istovrem eno, koristim ovu priliku da Vama i drugarici Beli naj­
srdačnije zahvalim na čestitkama koje ste mi uputili prilikom mog iz­
bora za potpredsednika Republike.
1 4 /9 /1 9 6 3 . A. R anković, s. r.

254
 DRAŠKU R EĐ EPU

D ragi D raško R eđep,

Prim io sam Vaša »P rolegom ena« i zahvaljujem

Vam na ljubaznoj pažnji. Ako je istina d a pojedini
sm rtnici žive svojim posm rtnim životom zahvaljujući is­
ključivo sam o svojim apologetim a, m oja p re k o g ro b n a
b u d u ćn o st, čini se d a je u tom pogledu obezbijeđena.
Što se tiče osn o vnoga to n a Vaših »P rolegom ena«
(p rim a vista), Vaš to n je za n ijan su -d v ije, m ožda čak za
čitavu skalu povišen, a da se je netko našao tk o će o b r­
stiti starog, ru tin iran o g citiroša M arka R., i to mi je d ra ­
go- . .
B udete li ove jeseni prolazili kroz Z agreb, jav ite se,
bit će mi drago d a se s V am a porazgovorim - p er lon-
gum .
P ozdravlja Vas
Z agreb, 1. VII. 1961. M. K rleža

Poštovani druže R eđep,

Prim io sam Letopis, i zahvaljujem Vam n a pažnji.

P ozdravlja Vas
Z agreb, M. K rleža
22. III. 1962.

255
 D ragi R eđepe,

Z ah v alju jem Vam na »L etopisu«. P ročitao sam Vaš

tekst, m islim d a je k onkretan, a to je jed in o stvarno što
se o jed n o m tekstu m ože reći.
K ad bi se netko našao tko bi p o p isao registar svih
id eja u djelu »istoga pisca« o kom e je u Vašem tekstu
riječ, pok azalo bi se da tih ideja im a nekoliko hiljad a, a
da za ovih pedeset godina, ni o jed n o j, uglavnom , nitko
nije ni zinuo, prem d a je ovo im e je d n o od najglasnijih u
našoj pustinji du h a. A kad bi se netko našao tko bi o b ­
jasn io tih nekoliko hiljada ideja, bila bi to knjižurina
koja bi svojom specifičnom težinom m ogla d a posluži
kao do k az d a je sviranje na koncertu pred g lu h o n ije­
m om p u blikom n a p o r u svakom slučaju sam ilosti d o ­
stojan.
Pozdravlja Vas
M. Krleža
Z agreb,
21. VI. 1962.

256
 M A R K U R IS T IĆ U

C arissim e D om ine M R,

m olim Vas d a mi večeras (ako m ožete) do n esete sve

što m ožete o S taw iskom .‘ O dlučio sam d a pišem o tom
slučaju a kako nem am pri ruci nikakvog m aterijala oče­
kujem Vašu pom oć.

Vašu g o sp o đ u i Vas m nogo pozdravlja

(6. II 1934) Krleža

D ragi gosp o d in e M arko,

zahvaljujem Vam na dossieru Staw issky i m nogo

Vas pozdravljam

(6. II 1934)* K rleža

1 Stavisky, A leksandar, propali m ilijarder koji je svojim sam ou­

bojstvom izazvao jedan od najvećih skandala u Francuskoj početkom
1934. godine. U ovoj korespondenciji Krleža piše u prvom pismu Sta-
viskog Stawisky, a u drugom Stawissky, što se, dakako, neće ponoviti
kada bude pisao o njem u esej.
* Napomena: Krleža u toku svog danasovskog boravka u Beog­
radu ova pisma ne šalje M. Ristiću poštom nego dostavlja.

17 - K R L E Ž I N A PI SM A 257
 D ragi M arko,

n a Vaša pism a od 23. do 2.1 i od 27. odgovaram

Vam tek d an as je r mi do ovog m o m en ta tehnički nije b i­
lo m oguće uzeti p ero u ruku, a i ono svoje pism o (olov­
kom ) n ašk rab ao sam najvećom m ukom . T očno se još
ipak ne zna što mi fali: gripa (ili g rip a bez a; dakle grip)
ne p o k azu je takve velike razlike u tem p eratu ri: izm eđu
36,4 i 39,9 u 24h nekoliko varijacija (am sterdam skih ili
zagrebačkih).
Ako je Vučković ljut ja sam sigurno jo š ljući, ako je
on n ed u žan p ao, a ja sam još neviniji, ako je on b e sp o ­
m o ćan a ja sam jo š b espom oćniji, je r što d a radim ova­
ko u znoju, m eđu m edicinam a i m edicim a, nego d a p i­
šem varijacije o zdravlju za broj 5? N e m ogu ništa da
radim p a ni K o h lh aasa nisam m ogao d a svršim. D akle
V asek je o tp u to v ao kao rezerva i sad a go sp o d o šefovi
rad ite što i kako znate i m olim Vas d a mi od m ah po
m ogućnosti šaljete tab ak za tab ak o m čim b u d u šta m p a ­
ni, je r gorim od znatiželje (i od febre, žute boginje).
D an as je srijeda, a rebus hic stan tib u s ja prije - ne-
delje - p o n ed eljk a neću napustiti postelje i čim budem
m ogao dolazim . N ad am se oporaviti se do petka i p o če­
ti rad iti tak o da ću osvanuti sa p aketom rukopisa. A Vi
M arko k ad a ćete u Beč? Pozdravite g o sp o đ u Sevu, izru­
čite joj m oje najsm jernije rukoljube, p ozdravite Vučko-
vića a Vas m nogo
pozdravlja Vaš
K rleža

P. S.
K leistovu glavu od P. D .2 m ožete m irne duše uokvi­
riti tek sto m o K o h lh aasu ili ako nećete, sačuvajte je za
br. 5.

(28. III 1934)

2 Dobrović, Petar

258
 D ragi m oj M arko,

nisam Vam se jav io već dugo, a o odgovoru što Vam

dugujem m islim svakog ju tra (m ožda i po nekoliko sati)
i d a sam sve to nap isao ispala bi oveća knjiga, svakako
veća o d 160 stran ica form ata je d n o g našeg časo p isa za
sve kulturne probleme (recim o: D anas!) Živim u letar­
giji p o tp u n o j. Jed a n od glavnih razloga m oje šutnje le­
žao je u tom e što mi se presušilo naliv pero, što nem am
više tin te (MacTHjio) za stylo i što je m oja sp rem a za p i­
sanje b ila jo š uvijek u p ak o v an a sa ru k o p isim a u koferu
i što nisam im ao energije da otvorim taj kofer, a d an as,
k ad a sam se up u stio u tu nečuvenu p u sto lo v in u i k o ­
načno p o tražio tu sprem u pisarsku, k o n statirao sam da
sam je zab o rav io u B eogradu i d a nem am p e ra i tako
Vam pišem nekakvim nem ogućim perom p a p rem a to ­
me i stilom i d a sam m eđim urac rekao b i : ščim imam s
tim klimam, a d a se zovem Đ u ro V ilović n ap isao bih na
taj m otiv m eđim ursku o p eru : D o rica pleše i to bi bio
veliki uspjeh naše muzičke kulture. D akle rebus hic
stantibus sve je to tako rasklim ano n a m ojim taljigam a
da ja jo š uvijek stojim na istom e m jestu gdje ste me os­
tavili, i d a ne znam što d a radim i gdje d a počnem da
Vam p ričam kao pravi pripovjedač. M uče m e m oji fa n ­
tom i i neke n en ap isan e dram e, kom edije, rom an i, k n ji­
ge, m nogo knjiga. Č itam jo š uvijek G o eth ea, iz B gda od
V učkovića stižu vijesti tako m ršave kao n aša savrem ena
beletristik a, a od M inerve je policija o d n ijela 5400 k o ­
m ad a knjiga, m eđu njim a i p o d ravske m otive i u Logo­
ru. M uči m e i ischias a p ad a ju i kiše, no p okraj svega
toga ja nisam pesim ista i dobre sam volje je r najposlije
što d a se rad i? Prim ili smo o b a Vaša p ism a i neobično
lju b azn u epistolu od gospođe Ševe, kojoj je L ehar u po-
čast n ap isao nedavno je d n u svoju o peretu Ševu, Die
Lerche Singt, a ja sam sačuvao program od prem ijere
(na kojoj nisam bio) ali je bio štam p an crvenim slovi­
m a, p a se d ak ak o i izgubio i tako je o pet je d a m p u t p ro ­
pala je d n a od m ojih prem ierskih zam isli, i ako ja sam
ne p o stan em je d a m p u t prem ierom (tj. m inistrom ), n ik a ­
da neću u spjeti kao prem ierski prem ierissim us.

17' 259
 M nogo Vam hvala na ljubaznejšem sjećanju, a mi se
ovdje n ad am o vidjeti Vas što prije. Stojim pred v ađ e­
njem m a n d u la ili krajnika, treba d a otp u tu jem u Topus-
ko, a i Vučković bi trebao d a stigne ovih d an a, a upravo
sam d an a s vidio u izlogu jed n o kolektivno izdanje raz­
nih essaya i stu d ija o Đ uri Jak šiću : S elena D ukić, M i­
lan V. Bogd. i M iloš C rnjanski zajed n o u jed n o j knjizi
po d u redništvom nekog B um baševića. O našem »D ana-
su« d o b ro ne m islim i još nism o oprali ni ovog m ilog
nam p o k o jn ik a3, ovdje me ljudi nag o v araju da se p o k re­
ne neko novo gigantsko novorođenče, kao beletristično
književni časopis od 4 tab ak a m jesečno i to u Zgbu.
M eni to izgleda besm isleno, a lično sam u takvoj d ep re­
siji d a ako sad a ne napišem knjigu od 20 tab ak a u je d ­
nom zam ah u , o n d a sam doista već ostario definitivno.
P ozdravite vitku i m ilu gospođu Ševu kojoj bi m nogo
bolje p ristajao ukrasni pridjev Srna, a gosp o đ e Bele n e­
m a ko d kuće, ona se u teatru šm inka za b aru n icu C as­
telli G lem bay, ali mi je n ared ila d a naročito istaknem u
svom e pism u kako su njene sim patije za Vas oboje isto
tak o velike kao što su bile.
V ečeras će dakle gosp o đ a Bela svirati na soireei
glem bajevskoj svoju dragu Mondscheinsonatu , a u Jut.
Listu od 17. VI 934. str. 28 bilo je u stupcu drugom o b ­
jašn jen o d a je ta Mondscheinsonata tj. S onata quasi
u n a fa n ta sia (cis mol sonata) posvećena grofici G iulii
G u icciard i koju je au to r sonate ljubio.
Njegova Ijubav bi uzvraćena, no u njemu se budila
sumnja da svoju dragu neće moći nikada sasvim posje­
dovati. I tako Beethoven proživljava svoje dane u njež­
noj i čežnutljivoj melankoliji te žarkoj, gorućoj strasti.
Tako je prvi stavak pun tople čežnje (nježne), finale je
strastven, divlji, a oba ta stavka spojena su zlatnim mos­
tom, koji čini prelaz između 2. i 3. stavka.
Poslije ovog d en tističkog interm ezza o zlatno m m os­
tu (R einecke) šta d a radim o u ovoj našoj književnoj ci­

3 U maju 1934. »D anas« je zabranjen, a broj 5. nakon tiskanja

policijski zaplijenjen, dok je Krleži preporučeno da što prije napusti
Beograd.

260
vilizaciji u kojoj ju g o b rid g e m om čad na m eđ u n aro d n o j
bridge utakm ici u Beču zastu p a ova q u a d rilla : C astl,
Singer, Weiss i Schw arz. Igrajući bridge ta g o sp o d a u
naše ime pred kozm osom predstavljaju zlatni m ost pre-
laza izm eđu 2 i 3 stavka naše jugocivilizacije tj. izm eđu
stavka 2 (plem enski p artikularizam ) i stavka tri: ju g o b ­
ridge sinteza: V elika B ritanija očekuje da će dobiti p a r­
tiju za čast i slavu naše olym pijade na k artam a. Vivat,
crescat!
Z atim : ovdje su svi žalosni d a D anas više ne izlazi.
N itko ne vjeruje d a je zam islivo d a toga časo p isa više
ne bi bilo. Osim toga, svejedno, na jesen treb a nešto iz­
misliti ipak, u sp rk o s svem u p a i ju n ačk o m vrem enu, a
mi nism o n ik ad a o sk u dijevali na invenciji. O čekujem
od Vas vijesti gdje m islite preko ljeta, a ako idete u D al­
m aciju, kam o i k a d a ? Ja ću znati svoj program poslije
odlaska V učkovića s kojim ću dogovoriti sve konkretno.
Sve to što Vam pišem nije ono što sam m islio d a je p o ­
treb n o da bi bilo p o treb n o pisati Vam, nekako je to pis­
mo odraz je d n o g m aglenog, lirskog rasp o lo žen ja, ono
je kao ro d in sk a sk u lp tu ra: m alko razliveno u svojoj se-
niliji, a m alo u strep talo u svom e osjećaju ne sam o d u ž­
nosti nego i sim p atija za Vas, koji očekujete poštu u
Vrnjcim a, a od g o v o ra iz Z gba nem a. Ovo pism o je d a k ­
le zato u kvantitativnom sm islu n ep ro p o rcio n aln o , iako
kasno, a ono časno d o b ro n am jern o , nem oćno u izrazu,
ali plem enito po svojoj nam jeri, zato ga čitajte u m iru
moj M arko, i ne b u d ite o k ru tn o dosljedni nego o d govo­
rite odm ah i što prije. S anjao sam noćas o vašoj djevoj­
čici i o na me je izgrdila u snu žestoko i rekla mi je iza­
zovno, ali nesum njivo ja sn o da je balkanski ne o dgova­
rati na pism o tatin o i tak o sam pod diktatom ovog auto-
sugestivnog sna ip ak kao som nam bul nap isao odgovor,
vjerujući da se niste uvrijedili što Vam nisam odm ah
odgovorio.
Ševu i Vas m nogo pozdravlja Vaš

21. ju n a 934 K rleža

261
 u p o n ed jeljak u 2h poslije p o d n e

D ragi M arko,

p rim io sam Vaše pism o uz tu tan j grom ova (kao d a

ste Vi nek ak av din arski polubog) i Vaše prijetn je, Vaša
p re d b aciv an ja i op tu žbe zbog m oje šutnje, up rav o ta
ten d en c a Vašeg pism a u kom e me m eđu retcim a (m oglo
bi se reći) grdite, sve to bilo je u o kvireno takvom
grm ljavinom , d a sam se m oram p riznati p re p a o i p o k a ­
jao . (Takvu grm ljavinu čuo sam sam o je d a m p u t u živo­
tu : na je d n o j p redstavi G olem a u postavi m oskovske
H ab im e,4 k a d a crkva katolička organizira je d n o ritu al­
no um orstvo).
Vaše pism o sam našao vrativši se iz C elja gdje sam
p ro b o rav io dva d an a. P adala je n arav n o kiša i ja sam sa
svojim p rijateljem o d igrao oko 40 p a rtija šah a i spavao
48 sati. Bilo je u je d n u riječ kao što bi rekao stari G jal-
ski: p relestno. Č itam nekakve rom ane n a S. A. m otive:
njem ačku ten d en c io zn u antifašističku lite ratu ru : pro-
gram atski destru k tiv n u, lijevu i prilično slabu. P utujući
sinoć ovam o razm išljao sam uopće o ten d en cio zn o sti
tzvanoj stvaralačkoj i o tom e kako bi treb a lo već k o n ač­
no o b jasniti zašto ljudi više shvaćaju (u najvećoj većini)
su ro g at ljep o te nego sam u ljepotu i form e, koje su preu-
dešene svim o g raničenjim a ljudskog ukusa, p re tp o stav ­
ljaju fo rm am a nep o srednim , dakle prvotnim , dakle di­
rek tn u m an ifestaciju života zapostavljaju u svakom p o ­
gledu. Sve mi je to bilo jasn o i m islio sam noćas d a ra ­
dim , ali kako nisam im ao ključeve od svoga stan a (jer
sam ih zab o rav io u C elju) ostao sam spavati kod svoga
prijatelja te sm o tak o pili likere, igrali šah, pokvario
sam kao što bi vi rekli stom ak, i doživio jo š nekoliko
pu sto lo v in a, a izm eđu ostaloga našao sam n a stolu p o ­
kraj sebe od A. G id ea essay o W ildeu. S ehr Schw ach!
S ada sam m o k ar o d kupelji, te se m oja ćelava glava p u ­
ši u je d n o j h lad n o j i neugodnoj, vlažnoj, prizem noj sobi

4 Židovsko kazalište, osnovano 1912. u Varšavi; početkom prvo­

ga svjetskog rata prešlo u Moskvu. D anas u Tel-Avivu.

262
gdje z a u d a ra po n aftalin u , prozori su otvoreni, n a tele­
fon im a (koji su u ovoj kući n a p ro zo rim a, a ne zna se
zašto) telefo n iraju m oji susjedi, glasno, nam etljivo,
savršene gluposti, grade kuće, ne p ate o d disfunkcije
žlijezda, k reteni su i d obro im ide u glavnom . Je d n a
grlica guče i k an a rin ac i vrapci, vani izvikuju Večer a j a ­
vilo se golgotsko zvonce sa K a te d rale: svečan je tre n u ­
tak k a d a su K rista izveli iz Pilatovog d v o rišta n a stratiš-
te i d a se bog sm iluje duši m lad o g a n am n a d b isk u p a
A lojzija S tepinca, p o tp o ru čn ik a i Solunca. Servus!
V učković mi se ne jav lja: to je tugaljiva tem a kao
stara zu b o b o lja. Ja se u toj stvari nisam p o d av a o n ik ak ­
vim ilu zijam a kao Vi o stala o m lad in a oko D anasa.
G o sp o đ e Bele nem a u Z gbu, o n a ljetuje u N ovom e,
te p rem a tom e mi nećem o u D alm aciju nego ću ja po
svoj prilici početkom augusta u C elje (gdje je zapravo
lijepo i v jetar je n eo bično m uzikalan) ukoliko se ne bi
javile neke nove sm etnje u obliku kakve recim o in sp ira ­
cije, p ak d a se d ogodi i to čudo d a počnem pisati (što
ipak nije isključeno).
Gospođu Ševu mi pozdravite mnogo i toplo i iskre­
no i izrazite jo j sve m oje sim patije o kojim a je u v jera­
vam u svakom svom pism u, ali Vi to, stari N itkove, p re­
šuću jete je r ne m ogu d a p retpostavim d a je o k ru tn o st
g o sp o đ e Seve tako d o sljed n a te je u stanju d a m e boj-
ko tu je tak o ustrajn o m i m račnom šutnjom .
A ko id ete n a K oločep, d o đ ite preko Z ag reb a je r je
to brže i ugo d n ije nego preko V ardišta. Javite se, a sva­
kako n em ojte p ro p u stiti d a m e o b avijestite o svom e
k re ta n ju i o p ro m jen i adrese.
Vašu Ševu i Vas m nogo po zd rav lja Vaš K rleža

P. S. Još uvijek čitam G o eth ea. R azvijam se u

G o e th e o lo g a koji ne vjeruje u tu n au k u je r je W eim ar-
ska sluškinja.
P. P. S. P riznajem d a Vam dugujem je d n o pism o
kao o d g o v o r n a Vaše pism o što sam ga prim io prije
ovog p ism a n a koje je odgovor ovo m oje pijesm o, da
mi, d ragi, sk u p a nijesm o.
(16. V II 1934)

263
 D ragi m oj M arko,

im a i takvih šu tn ja koje nam jo š je d in o preostaju, i

ta šu tn ja d akle, najm iliji m oj, leži m eđu n am a kao og­
rom no, tro m jesečn o n en ap isan o pism o, te mi to m oje
n en ap isan o pism o (i to m eđuvrijem e) izgleda kao og­
rom na, m u tn a p o p lav a, i ja Vam se javljam s druge o b a­
le poslije d uže stanke, očekujući od Vas signal p o d p re ­
tpostavkom d a se ni kod Vas ni u V am a nije ništa izm i­
jen ilo i d a bism o s preraznim , svakodnevnim i suviše
ljudskim ( allzumenschlich ) pojavam a oko nas i d an as
bili p o tp u n o saglasni, kao što je to češće bivalo izm eđu
nas, jo s više kada nismo govorili o nekim stvarima nego
kada jesmo.
R azg ran ala se ova strašna u v o d n a rečenica predam -
nom kao onaj to lik o kom prom itirani grm en iz koga lafu
teško izać nije, i ja bi sigurno počeo iz nova svoju u v o d ­
nu riječ, d a g. V. B.6 ne dolazi po pism o za koju m inutu,
je r p u tu je u Bgd i b it će tako ljubazan d a Vam ga p red a
lično.
Bio sam sep tem b ra m jeseca u Bgdu. Pisao sam Vam
prije p o lask a d a dolazim i poručio sam Vam u Vrnjce
d a sam stigao i bilo mi je žao što Vas nisam im ao p rili­
ke vidjeti tim više što je sve to u Bgd bilo p om alo senti­
m en taln o o p ra šta n je ne sam o sa dunavskom m aglenom
d aljinom i s onim lirskim balkanskim m otivom n ad sta­
rim krovovim a i sa polurasvjetljenim židovskim konto-
rim a b eo g rad sk ih trgovaca u G etu i s našom staklari-
jo m n asu p ro t naše redakcije, gdje se iza prljavih stakala
čuvaju noćni lonci (zam otani u slam u kao o lean d ri, kao
bolesni cijepljeni fikusi ili kao neka zd e p asta leg en d a r­
na bića koja su strad a la u poučnim ezopovskim b itk a­
m a s jačim . K ao sam uraji kada idu na dvoboj na osm oj
strani Politike ), kurz und gut - sve to u B gdu bilo je ža­
losno i p o m alo po g rebno i zato sam se vratio u Zgb. p o ­
slije tri d ana.
Počeo sam rad iti početkom o k to b ra, ali sam isto ta ­
ko p o četkom o k to b ra i p restao rad iti, bio sam na selu, u
on o m istom m an d žu -k u o selu gdje sm o bili zajedno, ta-
s Bogdanov, Vaso

264
mo sam čitao knjige, vratio sam se u Zgb, sprem am se
na p o sao i očekujem od Vas vijesti p rek o V aseka i d i­
rektno. Javite mi m islite li dolaziti u Zgb ove zim e, što
radi Ševa, je li zdrava, što radi Vučković koji mi je o b e­
ćao pisati i doći koncem oktobra, k ad a b u d e išao d a vi­
di g o sp o đ icu S elenidu (pa nije došao), jav ite mi isto ta ­
ko što se kod Vas misli ako se uopće misli (jer vidim da
je naš prijatelj V lada6 u svem u prestigao S tanislava
K ra k au era)7, pišite mi ili dođite je r sam se zaželio da
Vas vidim .
P ozdravljam m nogo gospođu Ševu, a izričem Vam
obojici u im e g o sp o đ e Bele njene sim patije je r je o d su t­
na prisustvujući probi Pljuska, kom edije našeg genijal­
nog A risto fan a Pecije Petrovića, koji se svojim g ra đ a n ­
skim im enom zove C apizlaka.
3 1 .X . 934. u Z gbu Voli Vas K rleža

D ragi m oj m arkeže,
odg ov aram Vam odm a(h), odm a(h)m issim e, carissi-
me, t.j. prim ivši ovog tren a Vaše pism o već Vam i pišem
ovo pissim e, d a mi dragi skupa nissim e, je r p o g o d io Ti
si me, u srce, pošto se osjećam krivim što prvo nisam
d ošao u p o sjete u Logarsko, a bio sam (dakako) u C e­
lju, a d ru g o što nem a izgleda da se vidim o je r m on cher
cousin je o k u p iran , zam jenjuje nekog svog d ru g a na
srezu ili k o taru svetoivanozelinjskom a osim toga mu se
vratila žena iz Engleske (gdje su ljudi ludi kao i u D a n ­
skoj), i tak o nije m ogao on p a ne m ogu ni ja , m ili moj
M arko, am en! Veselim se našem skorom sastanku. Sve
to naše sastajan je i d ogovaranje i ogovaranje i preg o v a­
ranje rasp lin e se obično u m nogo zadim ljenih riječi i
uvijek (pošto ste o tp u tovali) tako mi izgleda da dnevni
red nije bio tak o iscrpljen kao što bi to bilo treb alo o r­
ganizirati, no svejedno itd.

6 Ribnikar, Vlada
: Krakov, Stanislav

265
 Ležao sam sad a nekoliko d a n a u gripi, gosp o đ e Be­
le jo š uvijek n em a iz D alm acije, pišem , čitam , gnjavim
se, ljetujem , šahiram , pušim , znojim se, im am tem p era­
tu ru , ne visoku, ali zato p o sto jan u , ku h am sebi čajeve,
gutam pastile, blitviniziram , to jest u svom blitvinskom
h erb ariju prem ještam fantom e s je d n o g lista n a drugi,
lijepim po njim a vignete, d o sađ u jem se i m olim Vas da
m e p ra v o d o b n o obavijestite o svom e d o lask u Vaš,
Ševu i M aru voli isto tako
(12. V III 1935) M. K.

28. V. 937. Zgb. Ševu voli i p o zd rav lja M. K.*

D ragi M arko,

nadam se i p retp ostavljam da ste mi m oju (u stvari

neo p ro stiv u ) šu tn ju ipak oprostili i d a ste mi u je d n u ri­
ječ ipak o p ro stili i da ste mi dakle o prostili ipak i p o ­
svem a.
M nogo Vas pozdravljam , odm ah na početku i jo š je-
d am p u t m olim za o proštenje i Vas i Sevu. Bili sm o
m nogo zajed n o prošle zim e i bilo je lijepo kod onog za­
čaran o g o rm arića (a i nije bilo lijepo je r je često bilo
grozno), a sad a je ljeto, visoko tropsko ljeto n ad našim
glavam a, ja sam ću tao kao riba p u n a dva i po m jeseca,
a večeras p u tujem u Rim s Belom i tam o ostajem do p o ­
lovine srp n ja t.j. ju la. Javit ću Vam m oju rim sku adresu
čim stignem i m olim Vas, M arko, da p re đ ete preko svi­
ju rezerva p ro to k o la (M arkovog) i d a me obavijestite
o stajete li u Bgdu, p u tu jete li u Pariz i to k ada, pošto ni­
je isključeno d a Bela i ja isto tako skočim o do Pariza u
drugoj polovini augusta. Zdrav sam u glavnom , sp re­
m am se na neke veće podvige i p othvate i pustolovine
(pisarske, naim e u vezi s pisanjem knjige), putujem u
Rim na račun m nogih nenap isan ih m otiva o G eorgiusu

* Krleža ovo pismo piše u Zagrebu, a šalje ga iz Rima.

266
K rix an ich u , o Flaciusu Illyricusu, o T ru b a ru i V ram cu,
o p ro testan tim a i o Isusovcim a u opće, o C seszm icskom
P an o n iu su , o M adžarim a i o m adžarskim kraljevim a
oko Jajca i Z ad ra, o reform aciji itd. Z a novo izdanje
m ojih Šest novih knjiga u okviru n o v o p o k re n u te B iblio­
teke Nezavisnih Pisaca n adam se d a ste čuli. Prva k n ji­
ga Pjesme u Tmini je d o štam p an a up rav o d an as, druga
izlazi au gusta.
Vaš k o fer bit će sjutra poslan poštom u Bgd. Z ah v a­
ljujem Vam n a svem u: na Vašim sim p atijam a, n a Va­
šem g o stoprim stvu i na Vašoj gostoljubivoj sklonosti za
m oju m alen k o st i na tom e d a ste mi o prostili i d a ćete
mi o p e t sve oprostiti. Zdravo.
Vaš M K.

L jubaznejši M arko,

svim Vašim in trigam a i klevetam a u prkos, pišem

Vam ovo » d iv o tv elepism o«8 d a bi Vam d o k azao d a na
Vas nisam zaboravio. K ao uvod prilažem ovaj španski
R ebus i m olim Vas d a uvažite d a sam (što se fotom on-
tažnih id eja tiče) bio ograničen i vezan na izd an ja zgb.
listova od nedjelje.
ribica: D olje K rvava Španija! T am o peku ribe žive
krvavi Š panjolci.
brod: Š p an ija tone, pom oć, SOS, SOS, SOS, SOS, SOS.
glava I: u Španiji je anarhija!
glava II: u S paniji pale crkve!
ribič: d a nam b ar je n a Š panjolska trešnja dol opane!
ruka koja uzim a m rtvačku lubanju: U zela je Sm art,...
(uz autoportet Jose Bužana):... koju Prešeren (isp ro b an i
sam o u b o jica) zove prijaznom , hrvatskoga slikara Josu
Bužana. To je onaj čovjek koga sam Vam po k azao u
G ašpićevoj oštariji, onaj stariji gospodin, koji je pojeo
tri b arb u n a, p o p io kvarat žutice i zvao šjor Jeru platiti,
a ja sam Vas s respektom (kao hrv. konzula) upozorio
d a j e to slavni Joso Bužan. Eto, um ro je, bog m u daj d u ­

' Krležino »divotvelepism o« izlijepljeno izrescima dugačko je ot­

prilike metar.

267
ši lahko, talen ta nije im ao, ali kako vidite nosi S. Savu
II, a ako niste zaboravili za života jo š prim io je najviše
o d lik o v an je što ga običan sm rtnik prim iti m ože.
Počivao u m iru! Servus!

(uz prometnu tablu): K ako ste se n a zgb. kolodvoru d i­

vili up rav o ovoj tabli, šaljem Vam je na vječnu usp o m e­
nu, in m em oriam i pitam Vas... (uz djevojku koja se
sunča i tekst Kako dugo?)... m islite ostati na Plitvica­
m a?
(uz fotografiju dr. I. Pernara): G. dr. I. P ernar, H eil, Si-
eg! M arko
U p o zorite, m olim Vas, Vašu
g o spo đ u
JA)K
(uz ljepoti čin u glavu) Še vu
NB! d a se čuva strep tokoka, je r su to životinje opasne,
šire vazom otorične, valvazorske K I J A V I C E .
K ijavice an tiagram erske, an tik ated ralsk e, antikul-
tu rn o historijskom uzejske, proplitvičke.
Inače u našem m alom gradu nem a ništa novo!
(uz znak Olimpijade)-. Veselim o se O lim pijadi,
(uz sliku jahte i krune): očekujem o N.V. E 8 K ’ na nje­
govoj Y achti, kojom će posjetiti našu...
(uz brodski dimnjak i katedralu): Jad ran sk u plovidbu
t.j. obalu... i tak o našem turističkom pro m etu B anac
LTD tj. p ro m etu stranaca tj. zapravo pasivnom n aro d u
donijeti je d n u m alu ali ukusnu kotaricu blag o stan ja na
dar.
Ja sam zdrav: Petrica se štam pa u redu.
Vašu Ševu i Vas m nogo pozdravlja Vaš
(uz Šahovnicu; Zadruga Sloga): uz rodo lju b n i zdravo
K rleža

’ Odnosi se na posjet Splitu slavnoga ekstravagantnog para: en­

gleskog kralja E duarda VIII i gospođe Simpson

268
P.S. prilažem Vam nacrt tem a za časopis. M olim Vas
p rep išite ga na H erm es-B aby i v ratite mi natrag.*
Vaš M. K.
S.M .A.V. K IK I
CJDfC S.O.S. PPS. jedno Ševino pismo.
K.U.K. HRS

(31. V 1937)

U R im u, 21. VI. 937.

D ragi M arko,

p rim io sam Vaše pism o prije nekoliko m inuta, u p ra ­

vo našao sam ga u hotelu na po v ratk u iz katak o m b a, tj.
up rav o d an as, u p o n edeljak pošli sm o u k atakom be, d a
vidim o i te slavne k atakom be n a apijskom p u tu (kurio-
zum d o sto jan inspiracije jed n o g Sienkiew icza, je d n o g
n ajobičnijeg quovadis-santa), i eto odgovaram Vam
ud iv ljen ja dostojnom ekspeditivnošću o d m ah ili kao
što ovdje d an ašn ji R im ljani kažu: pro m p to !
Rim je svakako vrijedan d a se vidi. Rim je nesu m ­
njivo najljepši evropski grad, up rav o svi evropski g ra­
dovi sam o su nastojali d a im itiraju Rim (od vrem ena na
vrijem e više ili m anje uspješno) i d an as, k ad se naš rim ­
ski b o rav ak svršava, priznajem d a će mi biti žao o tp u to ­
vati i m islim d a bi se ovdje m oglo živjeti (u sjeni raznih
prošlosti) dugo i m irno, na n ev jero jatn o veliki razm ak
od svega što je savrem eno. U pravo sam M. A ngelo (za
kojim i Vi čeznete), velika m asa izvanrednog kam ena i
bro n ce, koji ostavlja iza sebe sv eu k u p n o savrem eno ki­
parstvo, pom pejevsko slikarstvo, p ak b ro n ca u N ap u lju
i m nogo toga još, sve to postoji i sve je to d an a s n eo b ič­
no živo, a upravo danas, u panici pred onim vijestim a iz
čaro b n o g o rm arića čovjek osjeća p o treb u d a pobjegne.

* Ovo pismo pisano je vjerojatno istog dana kad i prethodno i

uručeno je M. Ristiću a nije poslano poštom. U originalu pismo je ko­
lorirano.

269
K am o? U Sikstinu, u Pom peje, na Vezuv, u kupolu
M ichelangelovu, bilo kam o, sam o da se m akne toj to r­
turi tih vijesti, za koje vidim d a i Vas m uče je d n a k o in­
tenzivno kao i zim us. Što se tiče našeg ra sp o red a stvar
stoji ovako: sju tra, u u to rak 22. o. mj. p utujem o u Fio-
renzu, i tam o ostajem o svakako do p o četka ju la. Fjo-
ren tinsku adresu i term in boravka jav it ću Vam odm ah
po d o lasku u F. Bojim se da iz našeg zajedničkog ljeto ­
vanja neće biti m nogo, je r k ad a se budem o vratili u Zgb
bit ćem o fin an cijaln o toliko iscrpljeni da je jed v a za-
m islivo da bi m ogli jo š ju la bilo kam o da se krenem o.
Bilo bi m nogo p am etn ije da Vi d ođete u F iorenzu:
m nogo skuplje neće biti nego na Plitvicam a! Put se p la­
ća polovično, a cijene su ravne našim a. (N a C apriju
npr. penzija 30 lira po osobi L = 2’45 D.) D akle: o d lu ­
čite se. P ozdravlja Vas Vaš M. K.
u p rilo g u : četiri snim ke B elinog najnovijeg športa.

D ragi M arko,

pišem Vam ko d V aseka n a V asekovom p ap iru , ne

p o d njegovom sugestijom , ali uz njegov p ristan ak , p o ­
slije n ekoliko jalo v ih pokušaja d a Vam pišem o, a d a ni­
k ad a tu p lem en itu m isao nism o ostvarili. Svršili sm o
prvu knjigu Blitve, svršavam o korekture, Blitva je u
štam pi. Z ovem o Vas u goste! D o đ ite u Z agreb izm eđu
prve i druge Blitve. Tu imate Vašu zlatnu rezervu, tu
Vas čekaju v jern a p rijateljsk a srca, isto tako postelje,
divani, stolovi, krčm e, lum peraji, sve prijateljski i sla­
venski: fraj! U k o lik o ne biste im ali nam jere, jav ite se,
tako Vam G o sp o d a B oga, d a n a ruševinam a E vrope us­
postavim o naše p re k in u te veze. N ije nam drago (m eni i
Vaseku u v eličanstvenom pluralu), da je u posljednje
vrijem e toliko to g a p ro p a lo , ali se p onosim o tim e da
m eđu tim k atastro faln im bro d o lo m im a nije p o to n u la ni
je d n a naša iluzija. D akle, do viđenja Vaši
M. K.

270
 ; K**»-_ . * ■ * ***** p y ‘ * -t * * p + 4 . r ~ f\ fy r .1 # rf

AO «y< y— r r * t* + * J * U J ~ 4 J + r t i *U j » J * + 4 . j f t U m&y d *9 Ka**. ^ 4 ,' ^ < Ä

" -l/-*, t -fhtM*\H*c4L'*••^*4 —»»x nA4. X#h4, »u« h~$<}* lt¿ £jf
4 f dit-'t—ji -*. . jt»*UA*a Kl, A y»Uš ! d0oeL.4l
U."Uf^l *±S*~*A. py^f ,- £¿¿4 . /«. 'UfJ'H*. A *£».
ci ^ aj+t***. f ^ > - - '»■rom. ¿*A- *., ^ - m « ,

JL.~v **.r, * * ■r*j~tu * t -' -' *«•»<-—*• ■ ÿiy .' **■**• «*"*<
f -I* / ¿»A» ^ ^ f^if-f r b ° y r *•« /*-iAK H o ^ ,

^y »><tji->io . -V/m* (++**-’( -*• ^

y^ +*&**+’.A*-’** ^
Jm .* + * & / t u . ++i

iltm-if*.. faAt*, &• K *£*•»' tl.iL,

W |r**( , V A^U /^ •' ■»a« -n~-! >»A* w ^ /»•<< /*- 3 /
',W*Ïi^V /»- « /^ / /»«*'— **»?"»^W
11* •» « y »
-^w
tL iU f.^ J y ' 2 3 .X f 3 J

ßos^

2~) 7*-—
^

/)’ Ôtjs?^ ■»
O ^0¿C-cc^r?^t^-9 *t_—L.» -X—3/*- k>t>J
'^ óy*’ c-y/'Z
¿n* ¿X**V
j¿ - v

/^i‘ _<-^-tf / / ¿o^ c-c^r~

ty ( Xrv°^ y
(7^,3 *V •* •
/ m

/ t^vf y •»—*-r f
 Sve Vaše, g o sp o đ u Ševu i g o sp o đ icu M aru M arissi-
m u, p o zd rav lja p o d p.s. s prijateljskim p.p.s. (l.p. p u n o
p u sa)
Vaš stari
M. K.
U Z ag reb u , u predvečerje dvadesetgodišnjice dvadeseti-
dev etog a listo p a d a - 1918, 28. X 938.*

K raljice M arije 33, Z agreb, 6. X II. 1938.

D rag i M arko,

k o m b in acija s K opčokovim časopisom je n a žalost

stv arn a .10 » N a žalost« zato je r će časopis d o ista početi
d a izlazi oko p etn aesto g feb ru ara. N isam m ogao više
teh n ičk i d a se o p irem svim tim časopisovnim n av alam a
i p o p u stio sam kako vidite. V aša sk ep sa (p rem a tom e)
kako vidite**: p o tp u n o je neo sn o v an a. O čekujem o Vas
p o lo v in o m d ecem b ra n a usm eni d o g o v o r oko p o jed i­

10 O dnosi se na osnivanje časopisa »Pečat«.

“ Bogdanović, M ilan V.
* Vaso Bogdanov pridružuje se K rležinom pozivu tek sto m :
D ragi M arko,
D ođi sigurno
1) Krleži za ljubav
2) meni za ljubav
3) svima nam a za ljubav
a ako ti do svih tih ljubavi nije stalo (odnosno ako nisu vrijedne da
zbog njih dođeš)
onda
4) Blitvi za ljubav, koja to zbilja zaslužuje.
Para ti ne treba, bit ćeš Krležin i moj gost, dobit ćeš punu opskrbu itd.
Ševu i Tebe srdačno pozdravlja
Tvoj Vasek
** Ovo pismo pisano je na m em orandum -papiru Biblioteke ne­
zavisnih pisaca, Zagreb, Kraljice M arije 33.
Pismu se pridružuju Stanislav Kopčok i Vaso Bogdanov:
K ao Vaš novi izdavač mnogo Vas pozdravlja
Vaš
S. K opčok
Pošto je ovoga pu ta progovorila stvarnost, moj hop-hop-tim izam
je zanijem io i moje pisanje na sferi n ad an ja i hipoteza i želja - odzvo­
nilo je, tako da Ti ja lično nemam više što da pišem.

272
nosti. Sve je o stalo b itn o osigurano. Pisao bih B.M .V .“
zbog suradnje, ali m u ne znam adrese, te Vas m olim da
ga u m oje ime p o tražite i d a ga pozovete n a sarad n ju .
Javite se.
P o zdravlja Vas Vaš stari M .K .

Zgb prvoga m aja 1939

D ragi M arko, p rim io sam Vaše pism o s ru kopisom

za 4. br. P ečata gdje m e grdite d a Vam se ne jav ljam i
da Vam ne o dgovaram . Im ate pravo u svem u, no pokraj
toga ja ipak ne znam što bi bilo p o treb n o d a Vam pi­
šem, o čem u i zašto ? Č esto m islim n a Vas i u m islim a
sam s Vama, ali pisati ne znam što d a V am pišem i n e­
m am po treb e u o p će d a pišem i nikom e nisam pisao i ni
jed n e knjige nisam im ao u ruci već više od šest-sedam
nedjelja, a nem a ni p o treb e d a čitam , je r sve m i izgleda
da je fraza. Sve što se piše je fraza.V aše als ob stanoviš­
te je jedino ispravno. T rebalo bi raditi i biti d u h o v it do
p o sljed n jeg a m o m en ta kao da itd. (Vaša po lem ik a za
Pečat 4. nije tako loša ni slaba kao što se V am a čini, ali
iz taktičk ih razloga ja Vam predlažem d a se svi breto-
novski m o tiv i12 izbace...) Vaša polem ika je d o b ra i m eni
se sviđa, to sam htio reći... Sve stvari oko Z v o n k a R .'3
koje su vas toliko p reo k u p irale, bile bi pred m eto m je d ­
nog razgovora, koji je zapravo dan as suvišan i savrešno
b esp red m etan . Sve ovo oko Besjede danas, ovako kako
sm o, izgleda mi sam o jed n im od sim ptom a lijevog ras­

Pozdravlja Ševu, Tebe i sve naše bivše (koji se pretvaraju u b u d u ­

će, t.j. u sadanje suradnike) Tvoj
Vasek

12 brétonovski motivi - odnosi se na Ristićeve stavove prem a n ad ­

realizmu i André Bretonu.
13 Richtm ann, Zvonimir, fizičar, znanstveni publicist, suradnik
»Pečata« na kojega su se, uz Ristića i Bogdanova, posebno okomili
ideologijski protivnici pečatovske linije.

1 8 - K R L E Ž IN A PISMA 273
p a d a n ja i dekom pozicije nečega čeg zap rav o nije ni b i­
lo. Bjesovi su to o d D ostojevskoga, d an a s i ovdje oko
nas... A gonija u agoniji. Bio sam tri d a n a p o d T rigla­
vom . Tržič - B egunje, Sv. K riž p o d G olicom , A ljašev
D om , M o jstran a, R ateče, K ranjska gora. Ju če r još, u tri
p o p o d n e, (prije 24h dakle) bio sam p o d T riglavom i
Š krlaticom . U teškom ra sp ad an ju u sam om e sebi, m n o ­
go sitniji jo š isp o d svoje norm ale, p o d onom h rp o m k a ­
m en ja u o b lacim a i sam tako nezn atan kao bilo k oja p o ­
ja v a tam o u onom n ered u i haosu p o d ledenjacim a, m e­
đu onim vo d am a i encijanim a, bio sam savršeno tup,
p razan , b esp red m etan , da, upravo glup, osjećajući kako
je T riglav savršeno sitan i neznatan pojav sp ram jed n o g
H itlerovog govora n a prim jer, koji je uznem irio m iliju­
ne ovakvih k reten a kao što sm o mi (o p ro stite mi na
ovom mi koji hoće d a b u d e pl. m aiestaticus) a koji d je­
luje kozm ički. Što su A lpe spram svega to g a? D rek.
Javite se. Z dravo. Vaš
MK

12. X II. 1939., pon. 6h

D ragi M arko,

vaše citate sam prim io i zahvaljujem Vam n a tru d u ,

ali n isam za ovu p artiju više m ogao d a ih u v rstim 14. M a­
terijal je složen, korigiran, revidiran i prelo m ljen do
ko n ca, p ečat iznosi sam o deset ta b a k a , kao što ste (u o s­
talom ) bili i predvidjeli. D anas je o d štam p an prvi tab ak
(u to rak ) u stro ju je drugi i su tra (u srijedu) bit će o d ­
štam p an i drugi, te ću Vam ga po dogovoru i po viteš­
kom o b ećan ju poslati odm ah, čim stigne u m oje ruke.
P rek o su tra (u četvrtak) idu u štam p u četvrti i peti, a od
su b o te d alje-po tri i to u subotu šesti, sedm i i osm i, a u
p o n ed jeljak deveti i deseti, tako d a se n ad a m o da će Pe­

14 Citati koji su Krleži bili potrebni za pisanje Dijalektičkog anti­

barbarusa, koji izlazi u »Pečatu«, Zgb, K njiga II, br. 8 -9, prosinac
1939, str. 73-232.

274
čat u u to rak 19. X II. biti u ekspeditu. Z ap elo je u štam ­
pariji. R adio sam u glavnom sve sam . N a fro n ti prof. V.
B. nem a ničeg novog. N jegov list zove se političk o isk u ­
stv o 15, p o lum jesečnik je, a stvar je zap ela n a tom e što
mu (kako čujem ) fali za prvi broj više od d v an aest stra ­
nica. K rsto H .16je pušten iz vojske već prije nedjelju d a ­
na (kako čujem ), ali on se m eni ne jav lja i ne pokazuje
nikakvog in teresa za pečat. V idio sam ga zajed n o s V a­
m a ko d m ene u stanu, kad nam je bio referirao o svojoj
n eu sp jelo j dip lo m atskoj misiji kod našeg dragog p ro fe ­
so ra V. B. U dvije riječi: d a li pijete riblje u lje? Jeste li
prestali p u šiti? B rinete li se što za Vaše zdravlje? K ako
n ap red u je stvar s Vašim ru kopisom za slijedeći b ro j? A
p ro p o s: Sto se tiče tog Vašeg ru k o p isa: m aterijal za sli­
jed eći broj (upravo dvobroj) P ečata ulazi u štam p u tek
poslije Božića, dak le: imate vremena. P ozdravite Sevu i
izrazite Joj m oje saučešće p o vodom sm rti stare gospođe
P opovićeve, N jen e Bake. U B eograd prije B ožića ne
m ogu i to isporučite P. D .17 i M. V. B. koji mi je pisao
o p širn o pism o i kom e sprem am odgovor. K njiga P u to ­
pisa S tu d ija do dan as nije jo š zap lijen jen a. N ovce sam
prim io. Z dravo. Voli Vas
Vaš M . K.

(19. X II. 1939)

D ragi M arko,

šaljem Vam d an as 9. i 10. tab ak , u n adi d a ste sve

ostale (od prvoga dalje) u redu i po viteškom našem d o ­
govoru prim ili. N a Vaše p o sljednje pism o nisam Vam
o d g ovorio, je r nisam im ao vrem ena, o k u p iran ovim d o ­
sadnim poslom oko posljednje revizije. U n ato č m oje
n ajp lem en itije nam jere d a svedem grješke na m inim um ,

1! »Političko iskustvo«, časopis koji je Vaso Bogdanov sam ostal­

no pokrenuo.
“ Hegedušić, Krsto
17 Dobrović, Petar

275
p o tk ralo ih se nekoliko i to k ru p n ih , dak ak o , je r je đavo
b u d a n i u strojevim a i u ljudim a, a ponajviše u sam im
piscim a, te im n ed a d a se p o p n u do grafičkog, m isao­
nog, p rav o p isn o g i gram atičkog savršenstva. Sve je to
uslovljeno objektivnom našom stvarnošću, kojom smo
prožeti, kagbirekli naši dijalektički prijatelji i bližnji u
M arxu... Iz d an ašn je perspektive izgleda mi d a se čitav
taj A n tib arb aru s razlio; naim e: razlio se ne kao rječina
nego kao antizah o d ski tekst u za h o d u , te je preglom a-
zan, a d a u prvoj partiji ipak nije dovoljno zaokružen i
d a je iz njega k o n ačno ipak ispalo nekoliko velevažnih,
završnih ak o rd a. Č ekam od Vas glas utjehe, kao ozebao
dijalektike... U B eograd ne m ogu! H vala Vam n a p o zi­
vu! Pozdrav Ševi, k oja mi se u p o sljednje vrijem e ne
javlja ni jed n im slovom . P ozdrav svim a u d alekom sim ­
patičnom B eogradu... P ozdrav Vama. Počeo sam d a ra ­
dim dalje, kuglam se u ovoj dijalektičkoj kuglani d alje i
rušim ih sve po devet. K rsto H. se izvukao iz vojske.
R uta D avičo18 je u b a b in jam a te je već d an as v aljd a ro ­
dila. List g. prof. jo š nije šta m p a n 19. P aket sa 100 k om a­
d a Pečata na Vašu ad resu bit će up u ćen u četvrtak. Jav i­
te se! Pišite. Voli Vas Vaš M. K.

Z agreb, 29. X II 939

Dragi M arko,

u očekivanju vašeg najavljenog pism a bilježim se s

poštovanjem sp rem an n a protuuslugu. Vaš M. K.
Ovdje nem am o nikakvih vijesti kako je Pečat stigao
u Bgd i kakva je tam o reakcija tj. prijem ?
U Zgbu se p ro d a je po knjižaram a (obzirom n a b o ­
žične b lagdane) relativno vrlo dobro. M išljenje nije
podijeljeno, je r oni koji su tako uslovljeni i našom ob­
jektivnom stvarnošću tako prožeti, da m isle n a način
n am a tako d o b ro p o zn at, naim e oni oko Izraza, oni
tvrde da sam se rasp isao u pom an jk an ju arg u m en ata,

Ruta Davičo, rođ. Lederer, supruga Oskara Daviča

" »Političko iskustvo«

276
da nisam odgovorio ni n a je d n o po O. P.20 postavljenih
pitanja, te će mi O n tak o u slijedećem broju Izraza i o d ­
govoriti. N eki sp av aju te nisu ni dospjeli d a se u p u te o
čem u se zapravo rad i, kao A. C esarec na prim jer, kod
koga sam p rek sin o ć (27.) bio a on jo š nije d o sp io da
pročita Pečat, je r n em a vrem ena. B ožićuje. Inače, kako
čujem , mase se (čitača) plebiscitarno oduševljavaju za
Pečat. Što je s Vašim p u to p iso m ? Radite li i do kog se
datuma smijemo nadati toj toliko očekivanoj pošiljci?
Bela je im ala gripu, v ratila se iz Splita b o lesn a, a sada
je već sve u redu. Ja sam zdrav. Pozdravite Ševu.
Voli Vas Vaš stari M K.

Dragi M arko,

šaljem Vam 12 ta b a k a ovog aprilskog tro b ro ja ; p o ­

sljednjih 8 stran ica b it će d o štam p an o su tra u subotu.
K ažite P etru 21 d a p rik az njegove izložbe nije m ogao da
uđe u ovaj broj iz tehničkih razloga. Vaše i Ševino p is­
m o prim ili sm o i zah v aljujem o Vam n a sim patijam a,
koje s naše strane nisu ni po čem u m anje, p re m d a živi­
mo opet na našem n o rm aln o m razm aku od 460 km , koji
zapravo p red stav ljaju glavnu osovinu našeg životnog
prostora. V edrina m og pesim izm a je u stalnom e p o ra s­
tu. D o jeseni n ad a m se biti u grobu, gdje ću organizirati
izlaženje jed n o g novog časo p isa; hoćete li i Vi biti sa-
radnikom tog našeg fu n eb rašk o g biltena ne znam . M eni
predstava p o staje sve do sadnijom . Ova Svem irska g n ja­
važa je ub itačn o jed n o ličn a. Sevu i Vas p o zd rav lja Vaš
stari M. K P ozdravite O lgu,22 Petra, Đ o k icu 23 i M a ru 24
a isto tako i M. V. B.

U petak 19. IV. 940.

!° Priča, Ognjen
21 Dobrović, Petar
n Olga, supruga Petra D obrovića
13 Đokica, sin Petra D obrovića
“ Mara, kćer M arka Ristića

277
 D ragi moj M arko,

po pism u, po kolektivnom pism u što ga je prim ila

Bela od Ševe, Olge, M ilana, P etra i Vas, vidim d a se lju ­
tite na m ene što Vam se ništa ne javljam . Ja šutim , i to
je istina! Ja držim jezik za zubim a, i to je istina! Ja n e­
m am što d a kažem ni sebi sam om e, p ak d akle ni Vama.
M eni i Vama, d ak le n am a - ne p reo staje ništa d ru g o n e­
go šutnja.
M nogo Vas p o zdravlja, pangeistički, Vaš M. K.*
(7. VI. 1940.)

D ragi M arko,

bio je ko d m ene Z. R.25 i d o n io mi je Vaše p o sljed ­

nje pism o, a kako Vam ja nisam odgovorio jo š n a ono
Vaše pism o p red p ad o m Pariza, kako ste Vi, m eđutim ,
bili u Z ag reb u , kako je tu došlo do scene u zgb. G ra d ­
skom P o d ru m u u okviru koje je p ala riječ politički kre­
tenizam, a kako je Vaše pism o Z. R. n ap isan o pono v n o
n a tu istu tem u (naim e n a tem u Vašeg pism a upu ćen o g
m eni p re d p ad Pariza), tj. n a tem u naših zgb. razgovora
oko tem e političkog kretenizma, kako Vam ja n ik ad n i­
sam o d govorio n a to Vaše znam en ito , m oglo bi se reći
h isto rijsk o pism o, kako ni u okviru naših zgb. razgovo­
ra te p ro b lem atik e u glavnom riješili nism o, kako ste Vi
jo š uvijek p o d dojm om m og isp a d a iz zgb. G rad sk o g
P o d ru m a (jer pišući Z. R. ili O. D .26 Vi jo š uvijek pole-

* Pismu se pridružuje i Bela Krleža tekstom :

Upozoravam Vas da ste avionom za sat i po u Zgb.!
Pozdrav zlatnoj Mari!
A propos, gdje ćete leti letovati?
Bi li se fuzionirali?
N eprestano izmišljavam načine, kako da dođem o do Vas!
Ali eto!
A ja Vam opet kažem: Život je lep... Pozdravlja Vas - ptica noj: B. K.
” Richtm ann, Zvonimir
Davičo, O skar

278
m izirate zap rav o sam nom ), kako se m eđutim već tri
m jeseca vidjeli nism o, kako je p ro p a lo ljeto i ljetovanje
s njim , kak o sad a dolazi jesen , a Vi jo š nepokolebljivo
stojite n a on o m istom p u n k tu n a kom e sam Vas ostavio
naim e n a A p strak tn o m P unktu Jed n o g P ro m atrača koji
p ro su đ u je sve u zn aku A psolutnog t. j. Id ealn o g , kako
Ž ivot (osim u snim kam a an ato m sk ih u d žb en ik a) ne p o ­
znaje nikakve složenosti p o d u d a rn o sti ni u čem u, p ak
ni u p itan ju tjelesne građe čovjeka, tako d a slika zdrava
čovjeka p o sto ji sam o kao šem a ili fan to m u školskim
kn jigam a, kako su sve to p itan ja zam ršena i neobično
zb rk an a, a kako Vi, d o sljednošću koja im p o n ira, insisti­
rate n a tom e d a Vam odgovorim p o d svaku cijenu, ja
Vam evo o dgovaram i to tako d a o svem u tom e neću u
glavnom d a kažem ni je d n e riječi. P olitika je (po m om
sk ro m n o m m išljenju) vještina koja ra ču n a s igrom
stv arn ih snaga, a po tom za k o n u urav n o težen e n e u rav ­
n o težen o sti snaga izm eđu B altika i D u n a v a i D ard an e-
la, ja m islim već više od go d in u d a n a d a je p o litik a is­
to čn o g p a rtn e ra uslovljena njegovom vlastitom relativ­
nom slab o šću i respektom pred su d aro m n a dvije fro n ­
te. (P oslije Č an g Ku F enga 938. ta je po litik a, čini se,
saz id a n a n a iskustvu). O nekom volte-face-u po recepti
P etra D .27 ja nisam im ao iluzija nikakvih, iz vlastite in i­
cijative ruske, je r ako im a d a se krene, m anje je zlo da
to b u d e što kasnije, a prije tog, što kasnijeg term in a, ni
p o d k oju cijenu vlastitom voljom n a tem elju vlastite o d ­
luke. To je p o litik a sag rađ en a n a iskustvu, prije svega
1917-1922. (Brest, M urm ansk, A rhangelsk, anglofran-
cu sk o jap an sk e intervencionističke faze s bijelim g ard is­
tim a, s rezu ltato m p o tp u n e d ezorganizacije i to taln o g
R asu la drž. stroja, i sa k atastro fo m u kojoj je od gladi
p o m rlo n ekoliko m ilijuna ljudi. To je p e rio d a iskustva
N. E. P. i to taln e b lo k ade, koja po svojim efektim a traje
sve d o d ru g e p jatoljetke 1931-2. To je negativno iskus­
tvo prvog volte-face-a sa P. D. N. 1934. i po litik o m p u č ­
kog fro n ta 1935-38 koja k u lm in ira p oslije španjolskog
d eb aclea - u M iinchenu 1938.)

17 Dobrović, Petar

279
 D a li je ta p o litik a poslije V aršave, N arvika, R otter-
d am a, F lan d rije, D u n q u e rq u e a i Pariza politika najm a­
njeg o tp o ra ili p o litik a je d in o m ogućeg otpora, to ja ne
znam i to ne m ogu d a znam , ali to ne znate ni Vi, je r to
isto tak o ne m ožete znati, je r Vam zajed n o sam nom ne­
d o staju svi p o treb n i elem enti n a tem elju kojih biste
m ogli d a stvorite sebi sliku kakvog-takvog na stvarnosti
ili n a p o zn av an ju stvarnih p o d a ta k a stvorenog m išlje­
nja. U životu (d akle i u politici) p o sto je neki principi
n eo p h o d n o sti tj. nužde, neki Im perativi osnovani na
n eizbježnosti izm eđu u zro k a i posljedica, a o uzrocim a
tj. p o sljed icam a takvih p ro b lem a tičn ih odnosa mi m o­
žem o d a k o m b in iram o naše m isli teorijski, ako nam n e ­
d o staju u p o rišta za stv aran je su d o v a osnovanih na
stvarnim p o d acim a, kao što je u ovom našem slučaju.
S v eu k u p n a n aša k o m b in ato rik a je sam o niz pretposta-
v ak a i ja lično n ik a d a nisam su m n jao d a Vi niste uvjere­
ni u isp rav n o st Vaših istina, ali isto tako, skrom no m is­
lim , d a se u politici jo š n ik a d a nije dog o d ilo da bi jedna
politička faza bila preskočila samu sebe! Padati u afekt
zbog stan ja ok o ln o sti koje su u svakom slučaju jače od
naše volje, p o stu p a k je rav an našoj praznovjernoj
srdžbi n a kišu, n a grom ove, n a bogove, u zadnjoj kon-
zekvenciji taj i tak av stav m ože biti i verbalno duhovit,
ali od to g a lijeka ili njegove jalo v e ljekovitosti neće vas
p restati b o liti glava. Vi ste u Vašoj m igreni pronašli sebi
sp aso n o sn u an tim ig rensku am ajliju za koju ste vjerova­
li d a je ljekovita a sad a je m rzite, je r to nije! Spram Vas
ja sam prije svega politički realista tj. oportunist, a za
razliku od Vas ja sam već davno p re sta o biti fetišistom .
Ja ne vjerujem u bogove, ali ja se ne ljutim na vjernike
koji vjeruju d a će im bog pom oći, no ja isto tako ne
sp ad a m u razo čaran e vjernike koji m rze boga, je r ga
sm atraju razlogom raznovrsnih n ed o stata k a svem irsko­
ga u ređ aja. Ja sam dakle U tilitarist, a po m alo i pasivno
p re p u šte n su d b in i: p ljušti sa sviju strana. K išobran smo
zab oravili u M ü n ch en u i sad a kisnem o na oluji. Biju
nas grom ovi, ali je jo š uvijek d o b ro , je r se dopisujem o
(k ak o vidite). Ako preživim o bit će o p et kao što je bilo,
je r ćem o naš slijedeći k išobran sasvim sigurno opet n e­
gdje zab o rav iti i tak o d alje i tako uvijek dalje... Ali vi­

280
kati sa B alkona u ulici Rige od Fere br. 2 i kleti i kresati
bogove i ljutiti se n a bogove, na krive bogove, na vjere,
n a v jerovanja, na p raznovjerja lju d sk a, pisati o toj svo­
jo j politički ateističkoj srdžbi d ebele epistole svojim p ri­
jateljim a , to znači: ipak - ip ak - ipak p razn o v jern u ilu ­
ziju d a p o sto ji S naga koja bi u ovoj evropskoj dječjoj
sobi m ogla učiniti red i to o d m ah i to u roku o d je d n o g
jed in o g tren u tk a. A to je m etafizika! N etko tko u boga
vjeruje razlikuje se od onoga tko u boga ne vjeruje sa­
mo po svome stavu spram jedne fikcije, kao što se i
onaj čovjek u Stenjevcu koji vjeruje u Sebe d a je Bog
razlikuje od onog drugog p ac ije n ta koji to njem u ne
vjeruje sam o po tom e što su i je d a n i drugi pacijenti s
različitim sistem om u glavi. Ali je d a n i drugi um u ju u
Stenjevcu, a to je od prilike stanje u kom e se nalazim o
svi. Bojim se d a će ova d eab n o rm alizac ija traja ti jo š
vrlo dugo...
D ogovorili ste u načelu s O. D. d a se sp rem ate u
Zgb. M olim Vas da mi javite k ad a od prilike im ate n a ­
m jeru d o p u to v ati u naš m ali g ra d ?
Što se tiče p ečata stvari stoje tak o ili stvari stoje još
uvijek tak o d a nitko nije, u glavnom , ra d io ništa. To is­
to p rizn ajete i Vi u svom e pism u Z. R. K ad bi bilo m ate­
rijala m ogli bism o štam pati dvobroj ili tro b ro j ili dva
d v o b ro ja ili je d a n trobroj i je d a n dvobroj do decem bra
ili koncem d ecem bra, je r kako te stvari stoje, tehničkih
zap rek a oko štam p an ja nem a. Ali je d n o je izvan d isk u ­
sije: ru k o p isa nem a i nem a čak nikakvog izgleda d a bi
ih bilo u d o g led n o vrijem e.
N ism o izm ijenili ni je d n e misli ni je d n o g retka o
»K njiževnim sveskam a«. N e znam d a li Vam je Z. R.
po slao ovaj b roj »H rv. Straže« gdje je o n a p re šta m p a la
i » P ro leter« s njegovim drugim k o m en taro m ? Što se K.
S. tiče ja m islim da su p en d en t 3. S ym posionu S. M ar-
k u ša28, koji im a isto tako oko dv ad eset štam p an ih taba-

ia Stjepan M arkuš, profesor, prevodilac G oethea, D antea, H om e­

ra, napao Krležu spisom Symposion I jer se »prepoznao« kao citirani
prevodilac Fausta u jednom od likova Banketa u Blitvi. Krleža mu je
odgovorio Rasulom pameti (Pečat, br. 10-12, 1939, str. 301-352), a
zatim odgovara opet M arkuš još opsežnijim Symposionom II (a ne
III kako Krleža u pismu navodi).

281
ka, te ne znam jeste li ga im ali u ru ci? Sve su to d o k u ­
m enti p am eti u jed n o m vrem enu koje je p o svem u (što
se n aše civilizacije tiče) savršeno nezanim ljivo. Z ašto d a
je n aša quasim arxistički q u asio b ra zo v an a quasiinteli-
gencija b o lja od one ostale koja to nije, k ad su i je d n a i
d ru g a k o relati nečeg što mi od p o če tk a negiram o, a što
se zove N aša Q u asiinteligencija? Sve je to d o sad n o , ali
to ne znači d a ne treba d a se d o sađ u jem o , odgovarajući
i n a to! M oj an tib arb aru s je bio zam išljen sam o kao
u vod, ali p rav d ati se dalje u p rilik am a kakve su, čovjek
m ože d a p o stan e sm iješnim u svojim vlastitim očim a. I
to je je d in o opasno.
Z a razliku od Vas ja sam čitavoga sep tem b ra bio d o ­
sta m arljiv. P ročitao sam m nogo razn o v rsn ih knjiga, a i
sam sam po čeo d a pišem je d n u knjigu u sp o m en a, bolje
refleksije o sebi. S ada sam u poslu, a gdje ću d a izbijem
ne znam . N a p isa o sam oko p etsto tin a stranica.
Vas i Ševu m nogo p ozdravlja i voli Vaš M. K.
1. X. 940. Zgb.

D rag i M arko,

p itate m e što je istina? N e znam . Z najući d a ne

znam ja ip ak znadem više nego što bih znao d a neznam
d a n eznam , p ak je p rem a tom e istin a d a nije istin a d a
ne zn am što je istin a i ne znajući (tako) što je istina ja
zn am što o n a nije, te Vam p rem a tom e o d g o v a ra m : isti­
n a nije n eistina. Istine se ra đ aju i u m iru kao sve živo i
velike istine je d u m ale istine, a d an a šn ja , p ra v a ljudska
istin a je sasvim n eu gledna, sitna sardelica, jo š m anje od
nje: girica, ispečena n a gorućoj nafti, n a ricinusu, na
b en zin u i servirana za gorile, za gorostase, za satu rn e,
za ju p itre , u je d n u riječ za istin o lju p ce velikoga fo rm a­
ta, za p atetičn e lažljivce, za zak o n o d av ce, za državot-
vorce, za Isid o ru Sekulićevu, za o ca G ligorija Božovića,
za V ladiku N ik o laja V elim irovića, za K a ša n in a ili za
p re d sta v n ik a sofijske m eta-sofistike: ak ad em ik a Pavlo­
va...

282
 BIBLIOTEKA .. _ —
NEZAVISNIH PISACA *■ P,r
ZAGR EB

*«***% 5. V 4#. ž*i«i c ^ ^ 4U «6 '»►* 0 -AjJjl J*4*)

MOl^*- » p« /* *** 4. w
M * -L . **- .A y , f« SH + *- . ^ 'm l + T r t i * . <*

y*J*- •*<• ***■*-y 'Uc-^r

o*#U~- ^ *•« /**«.-H.^w, ^ X U ^ , ^_l ^ u A . %
^ J tw » (rw A . »* ^ »* 4. ^ (• h . /» * - 4 te . ^

p ^ e .^ . , <-*- *» ^ i"«*—*- *■ t-* * * |,

^ ifc f l( U w * * » ,* M . ^ 'V 1' , * -M k l- tX~

U^*_ wt~ ^-***1 ktffcUA*' ‘

1r « -***-■~ ‘ /4-w*

- t^ii. „ - *» "*y “*• * * • * ■ * * * . * . x*-L^,

fr y p n c f l ^ - ^ ' « *r
4 4* y 0) <v>v **'»’•'£'U A~'+ vlhj+i *+U.'
G l» ^ h ^ ***#*• t *■• ^ A ^ ,ttU~hM . .

"1a 1-~~* ^ 11 "|« ^ ^ ^4 ^ * .'

M w. p»v{uL*y -vtl -v» -*^ |«^ * '->
ffrćt1* Ol^U^^-Vi- .. ?J\Au ?Oto O*. «U
^4 » , a* U o>4f jU‘p J U * -L * U *y UMAf t* H. »• J9^m m t J M

p. $\JU*J. KvJ» U- -sr &kaI+ j> ^ ^ c^-iyi u«

tf ^ y tr C M A V *^U •>«<L ¿1 . . j(« / J. /* V ./« i < 1 ^ o ^ i « ^ » -K .

/M «UiU P ■_ <t/ * -*>W-V < đ tj£*k .

/V* /*»C ■**»*►
fc **.» JV.O . V*C v&* I^r i i. A*
 Ako istina nije istin ita to jo š uvijek ne znači d a nije
korisna (N ietzsche). Q u id q u id vera ratio com m en d at
solidum et aetern u m est (Seneca). C o nsensus gentium
(C icero).
Istina je p rem a tom e razborit k o m an d an t, neka
vrsta k ap etan a duge p lovidbe na zapovjedničkom m os­
tu iskustva ili d a se ciceronski, engleski, dem okratski,
u pravo pluto k ratsk i izrazim : consensus gentium , p o b je­
d a na izborim a, k o m p ak tn a antiibsenovska većina, na
koju je K olum bo (o d istoga pisca) pljunuo. To je djelo
bilo arh iin d iv id u alističk a veleizdaja već n a početku! Is­
tin a je biološki uslo v ljena subjektivnost i taj slučaj isti­
ne to je slučaj Vaše, nervozne istine, k oja nije extram en-
taln a s obzirom n a savrem enu (objektivnu, ne Bogda-
novsku) stvarnost, to je st: tim e hoću d a kažem d a ste Vi
iz svoje m ale istine sebi stvorili ikonu i tako je V aša Vo­
lja za Vašom istinom izazvana Vašim vlastitim h tije­
njem , a d a se ne p o d u d a ra sa stvarnošću to je više m a­
nje sigurno! Vi Vašu istinu strastveno hoćete i htijući je
Vi ste uvjereni d a ste je spoznali. (Taj se trugšlus zove
krokodilina). Sve što je sređeno bez pro tu slo v lja i to
p o tp u n o , to je istina, p ak je-p rem a tom e nešto istinito
kad je tako kako jeste i k a đ j e nezam islivo d a bi m oglo
biti i tako da p o d tim oko ln o stim a p o d kojim a je tako
nije tako. To je, m islim , m aterijalistički rečeno i to p ri­
lično uvjerljivo. R ad io sam , ali sam zapeo, po svoj p rili­
ci prem oren poslom , a za p o sljednja dva d a n a i d o g a đ a ­
jim a. Javite mi d etaljn o kakvi su to Vaši rukopisi i o če­
m u rad e? P ozdravlja Vas i voli Vaš M. K.

29/30. X. 1940 Zgb n o ću oko pola dva.

p. s. pročitajte, m olim Vas, Šekspirovog T im ona A tenja-
nina!

D ragi M arko,

po zd rav ljam Vas m nogo i Vas i Ševu i M aru, nakon

duge stan k e: zdravo svim a, zdravo! Vi ste u očekivanju
m og odgovora. D oista! Počeo sam d a Vam pišem o d g o ­

284
vor, no to je već d av n o prešlo svaki p ak i najboljenam -
jerniji okvir p rijateljskog pism a, te Vam p rem a tom e
javljam da sam o d u sta o od misli d a Vam napišem pis­
m o, je r prije svega: ne treb a napisati sve što čovjek m is­
li, ne treb a uop će m nogo govoriti i najposlije je d in o što
m ogu i sebi i V am a d a predložim to je u n iso n o ćutanje.
Složna šutnja je je d in a stvar do koje nešto držim ! D a­
nas.
Ako b u d em o ostali u zavjetrini preko p ro ljeća svršit
ću ili bolje n ap isat ću treću knjigu Blitve. Ako ne svjo
ravno! Z drav sam i tjelesno se osjećam d obro. I Bela je
d obro. Ž ao mi je O sk ara.29 On doista iskreno i sam o za­
tajn o m nogo pati. K rsto 30 se p o tp u n o odbio, đavo bi ga
sam znao u što. M o žd a u hlebinske viceve, m ožda je to
bježanje pred n erad o m ili bolje pred nekom o d g o v o r­
nošću n erad a, ali svakako on nastoji d a b u d e što m anje
sam nom . Inače sve po starom .
Z dravo. P o zd ravlja vas i voli vaš M. K.

Zgb 28. I 941.

D ragi moj M arko,

dobrotom našega p rijatelja G ustava* jav ljam Vam

se nakon duže stanke. Bela i ja sm o zdravi i d o b ro nam
je. Č esto m islim o na Vas i na Ševu i m nogo Vas p o ­

” Davičo, Oskar
10 Hegedušić, Krsto
* Ovo pismo poslano je s adrese:
G ustav Krklec, Beograd
Kod D arlića, Zagrebačka 2
N a omotnici je pečatom naznačeno: Zensuriert, C enzurisano. Pismu
se pridružuju Krsto Hegedušić i Gustav Krklec:
Dragi Marko! sunce žarko!!
Kako vidiš živim i tata sam malog bebaca fucike, mojim epistolarna
nisi verovao, a sve se dogodilo tako - e dakako. Kako ti i tvoji - inače
itd. - Grglam.
Pozdravlja te
(tata tj. otac male bebe): K.

285
zdravljam o. U p o sljed n je vrijem e jav ljate mi se u snu.
P ozdravlja Vas i voli Vas i Ševu i M aru Vaš M. K.
16. VI. 941.

Dragi Marko,
ja sam u Beogradu kod sestre (H erm ina Darlić, Bgd, Zagrebačka 2),
nezaposlen. Bio sam u Zagrebu kod prijatelja, ali kako nisam mogao
naći stana vratio sam se. Javite se!
G ospođu Ševu i Vas
mnogo voli i pozdravlja Vaš Gustav

286
 M EŠI S E L IM O V IĆ U

D ragi druže Selim oviću,

, Z ahvaljujem Vam n a »T išinam a«. O stajem k o d svo­

je izjave o »T uđoj zem lji« i m islim ono što sam Vam i
bio rekao, d a sp ad a m eđu one rijetke stvari, koje su me
d u b o k o im presio n irale, kao m otiv i tem a iz onog u kle­
tog p erio d a 1941-45. I d an a s sam uvjeren d a bi se stvar
m ogla d ram atizirati ili »ek ran izirati« , ali bi treb a lo u
tom sm jeru po d u zeti neke stvarne korake.
»T išine« nisam im ao ni vrem ena ni prilike d a p ro či­
tam , ali ću Vam se svakako javiti.

S rdačno Vas p o zd rav lja Vaš

M. K rleža
Z agreb, 6. III. 1962.

287
 M A N ESU SPERBERU

Dragi m oj i p o što vani M anes Sperber,

p rošle su, eto, dvije pu n e godine, kako sm o se u

p rin cip u dogovorili d a bi C alm an n Levy objavio B an­
ket u Blitvaniji. K njiga (tj. prve dvije knjige ove trilogi­
je), kao što Vam je p o zn a to objavljena je 1939, proljeća,
kao fragm ent, je r k ad a je treb alo pristupiti objavljenju
T reće knjige (godinu d a n a kasnije proljeća 1940), rat je
bio već u p unom to ku, a i m oja situacija takva i u znaku
p itan ja (kao što Vam je poznato), d a je m oj n ak lad n ik
zajed n o sa m nom d ošao do uvjerenja da bi štam panje
treće knjige bilo suviše riskantno. Taj naš zaključak bio
je sam po sebi o p ra v d an i logičan. N ije prošla ni godina
d an a , a sve su m oje knjige bile spaljene i zaplijenjene,
m nogobrojni ljudi, kod kojih su p ro n a đ en e, hapšeni, a
ja sam se sa svojim nak lad n ik o m našao u zatvoru.
K ako je na početku ove nove godine književni odio
Ju g o slavenske ak ad em ije p o k re n u o novi literarni časo­
pis » F o ru m « ja sam u prva dva b ro ja »F orum a« štam ­
p ao čitavu treću knjigu B anketa, i tako konačno završio
ovu trilogiju, koja poslije posla od dvije godine, preve­
d e n a na fran cuski, čeka da bu d e objavljena.
P rijevod B anketa povjerio sam gospođi M auricette
Begićevoj, ro đ en o j F rancuskinji, u d ato j za profesora
univerze Begića u S arajevu, gdje je i sam a lektorica
fran cu sk o g jezik a, na istom univerzitetu. G o sp o đ a M a­
u ricette Begićeva je d am a k u ltu rn a i književno ob razo ­
vana, s izv an red n o razvijenim književnim ukusom , a
kao p rev o d ilac o n a uživa kod nas nep o d ijeljen ugled da

288
je svi sm atraju jed n im od najb o ljih naših prevodilaca.
G o sp o đ a B egićeva ra d ila je na prijevodu dugo i pom no
(p u n e dvije godine), i koliko sam m ogao prosuditi, sara-
đu jući s njom , o n a je vjerno slijedila tekst autora, n asto ­
jeći trajn o d a ga ne iznevjeri. H oće li po m išljenju lekto-
ra ta C alm an n a Levyja biti p o treb n o d a se čitav njen n a ­
p o r p o d v rg n e jo š je d n o j reviziji, d a se eventualno m jes­
tim ično izm ijeni fa k tu ra i p rilagodi suvrem enoj književ­
noj frazi, tj. hoće li jo š netko od Vaših red ak to ra da
p ro v ed e retuše sam oga teksta, ja to u ovom e m om entu
ne m ogu p ro su d iti. U koliko bi se poslije Vaše eksperti­
ze p o k azalo d a je p o treb n o d a se eventualno pristupi
novoj redakciji, ja Vas dragi p rijatelju svakako m olim
d a se taj p o sao pro v ede u pu n o j saglasnosti sa m nom ,
d o tičn o sa g o sp o đ o m Begićevom .
U prilogu šaljem Vam i neku vrstu synopsisa i tu m a­
ča za sve tri knjige B anketa, za Vašu ličnu upotrebu, a i
zbog info rm ativ n o g m aterijala za Vaše lektore i referen­
te, k o jim a je djelo i njegova tem atik a nepoznato.
Svršavam ovaj poslovni i uvodni dio svog pism a s
n ap o m en o m d a očekujem Vaše sugestije i poslije p ri­
m itka Vašeg o d g o v o ra p o slat ću Vam m an u sk rip t s m ol­
bom da vidite što se m ože tehnički poduzeti kako bi se
knjiga p o javila po m ogućnosti u što kraćem vrem en­
skom razm aku. D jelo je pisano d o duše prije 20 i više
go d in a, ali ga ja, n a žalost, jo š uvijek sm atram ak tu al­
nim . O no što je u djelu bilo » p ro ro čan sk o « postalo je i
traje već više od 20 g o d in a kao n a jb an a ln ija svakodnev­
na stv arn o st u in terk o n tin en taln im razm jerim a.
A sad a, dragi m oj M anes S perber, poslije toliko
m nogo vrem ena jav ljam Vam se takoreći u četiri oka,
p riv atn o , iza kulisa, intim no, sa tihom lirskom koordi-
n an tn o m notom nostalgije. K ako ste, dragi m oj, Vi i Va­
ša d rag a g o sp o đ a? Mi Vas nism o zaboravili, i sjećajući
Vas se često u našim razgovorim a, spom injem o Vas uvi­
jek s tih o m n ad o m eventualnog i to ne tako dalekog
sastan k a, do kojeg, na žalost, za ove dvije godine ipak
nije došlo. M inulo je ovo vrijem e veom a brzo a da o
V am a nism o čuli m nogo nego tek od vrem ena na vrije­
me, i to u štam pi, a uvijek nam je drago kad vidim o da
ste p o d je d n a k o vitalni i puni elana.

1 9 - K R L E Ž IN A PISMA 289
 M islim d a Vam je p o zn ato d a sam ljubazni poziv
fran cu sk e vlade d a posjetim Vašu zem lju kao njen gost
u m eđ u v rem en u do sad a već dva ili tri p u ta odgodio na
neizvjesno vrijem e, povezujući svoje odg ađ an je uvijek
sa p ojavom B anketa u Blitvaniji u francuskoj javnosti.
M oja p o sljed n ja p ro to k o la rn a form ula s ovim počas­
nim pozivom glasila je d a ću se p araleln o sa pojavom
B anketa veom a rad o odazvati ženeroznoj počasti, i tako
sad a, kao što vidite, term in m oje posjete i m ogućnost
d a se sastan em o ovisi zapravo od B anketa i njegove
su d b in e u fran cu sk o j areni.
M islim d a je p o treb n o d a Vas inform iram i o tom e
kako će se u d o g ovoru s jed n o m austrijskom n ak lad ­
nom kućom (Stiasny), pojaviti nekoliko m ojih knjiga, u
prvoj seriji šest, na njem ačkom prijevodu, a prva od
njih izlazi koncem ovoga m jeseca, p a k ad a se bude p o ­
jav ila, p o slat ću Vam je d a j e pogledate. M islim da Vam
je ta knjiga jo š iz naših razgovora po zn ata. To je N a ru ­
b u p am eti koji se jav lja u njem ačkoj verziji pod naslo­
vom O hne M ich. K njiga je p isan a godine 1938. i štam ­
p a n a ju n a te iste godine, a b u d ete li je pregledali obra-
d o v at ćete me svakako s Vašim im presijam a. M islim da
ni ova knjiga nije takva te ne bi zaslužila da ugleda
fran cu sk u svjetlost dana.
U m eđuvrem enu, o tkad se nism o vidjeli, dogodilo
se priličn o m nogo toga, o čem u nism o im ali prilike da
m ijenjam o m isli. K ako se, m eđutim , kazaljke na satu
h isto rije trajn o kreću unatrag o tk ad sam se ja pojavio
na ovoj plan eti, po svem u tom e m nogo iluzija nem a,
kao što ih u o stalom nisam n ik ad a ni im ao. N ism o se ro ­
dili sretn o , dragi moj M anes S perber, je r roditi se u je d ­
nom »historijski interesantnom vrem enu« to je p erv er­
zno p rokletstvo, kakvo treba željeti isključivo sam o
svom najgorem n ep rijatelju, kao što je to m udro savje­
to vao svojim učenicim a K onfucije je d n o m od svojih
p o zn atih sentencija.
Jav ite se! Vašu g ospođu i Vas u im e Belino i svoje
srdačno pozdravlja
Vaš M. K rleža
(1962)

290
 D ragi M anes Sperber,

Z ah v alju jem Vam na Vašem ljubaznom pism u i m o ­

lim d a izručite naše najbolje pozdrave Vašoj dragoj gos-
p ° đi-
Sto se ovoga ljeta tiče, n ad am se d a će se ukazati n e ­
ka m o g u ćn o st d a se ponovo susretnem o negdje n a n a ­
šoj obali. U svakom slučaju m olim Vas d a m e p ravovre­
m eno izvijestite o Vašim ljetnim planovim a, tako d a i
mi svoje uskladim o s Vašim.
Vaša vijest d a je prijevod gosp o đ e Begić tako bes­
prijek o ran te ne zahtijeva nikakvu d o ra d u , vrlo m e je
razveselila. G o sp o đ a Begić uložila je u to dugogodišnji
tru d , a ja sam od početka bio uvjeren d a sm o u njoj n a ­
šli sv estran a p revodioca čiji se rad više ne m ora verifici­
rati.
O p ro stite mi, dragi M anes, što Vas teretim poslov­
nim p itan jim a, p a mi d o p u stite d a pređem na otvorene
pro b lem e ugovora.
C alm an n Levy (kao izdavač) poslao je Stiasnyju p ri­
m jerak ugovora za »B anket«. U okviru tog p re d n acrta
C alm an n Levy je (šem atski kako je to već uobičajeno)
rezervirao za sebe in tern acio n aln a au to rsk a prav a na to
djelo.
K ako sam ja jo š prije nekoliko g o d in a Stiasnyju
p rep u stio au to rsk a prava za sva m oja djela, to ovaj dio
ugovora k o lid ira sa pravim a S tiasnyja u o d n o su n a ugo­
vor što ga je on sa m nom sklopio. U tom pogledu Sti-
asny mi piše:
» U g o v o r je u svim točkam a savršeno u redu, osim
je d n e rečenice koja me uznem iruje:
’P rep u šta n akladi C alm ann Levy koja - u sklad u sa
sad ašn jim i b udućim , kako francuskim tak o inozem nim
m eđ u n aro d n im konvencijam a, za sve vrijem e koliko
bu d e traja lo njegovo autorsko pravo i pravo n asljed n i­
ka, u sm islu sp o m en u tih zakona i even tu aln ih njihovih
p ro d u ljen ja koja bi se m ogla odnositi n a to traja n je, -
preuzim a isključivo pravo tisk an ja, objavljivanja i rep-
ro d u c iran ja u svakom obliku, u svim jezicima i svim
zemljama, kao i p ro d aje o svom trošku i riziku francus-

19' 291
kog p rijev o d a njegova ro m an a p o d naslovom >B anket
u Blitvi<
T a rečenica, naim e, znači d a C alm an n Levy n a te ­
m elju fran cuskog prijevoda >Banketa< im a pravo d a v a ­
nja suglasnosti za prijevod na druge jezike.«
A rgum enti koje Stiasny navodi nesum njivo su
čvrsti. Stoga Vas m olim , dragi M anes S perber, d a p o ra ­
dite u tom sm islu d a se ta rečenica iz p re d n a c rta u govo­
ra briše, kao što sam vas već m olio kad je C alm an n
Levy izdavao » F ilip a L atinovicza«.
U prilogu šaljem Vam je d n o staro pism o - koje sam
Vam pisao prije više g o d in a a koje Vas nije d ostiglo -
kao dokaz d a vas nisam zaboravio, kako mi to u je d ­
nom od p o sljednjih p isam a p redbacujete.
Što se tiče p re d rek lam e - »vašcetla« i d ru g ih n ajava
- za »B anket«, šaljem Vam u prilogu francuski p rije­
vod tekstova koji su izišli u jed n o m ovdašnjem časopisu
(F orum ) do k ću Vam neke najnovije snim ke m oje
skrom ne m alenkosti p o slati vrlo skoro.
S p rijateljskim pozdravim a,
M. K.

292
 M IL U T IN U ST IP E T IĆ U *

M ilutin Stipetić
Lole Ribara 2 /II

Dragi moj stari M ilutine,

Zahvaljujući Ti na pozdravu, vidim eto ni ove godi­

ne me nisi zaboravio. A opet, slaviti rođendan na kraju
puta znači slaviti m eđaše na grobljanskoj stazi, i to je is­
tina, pak hoćemo li biti logični jeste to neka vrsta, da
upotrijebim i ja neki Tebi dragi latinizam contradictio
in adiecto.
Tvoji patetični scenariji, kada je riječ o preuveliča­
vanju mog jadnog života, spadaju u svečana nadgrobna
slova, a ta vonjaju po opojnom mirisu tam jana. Kaditi
nad kadaverim a nem a smisla. Pozdrav Tebi i svim Tvo-
jim a, srdačno, doviđenja,
Zgb (jula 1973) Tvoj Krleža.

* K rležin prijatelj i školski d ru g iz Pečuha.

293
 ERV IN U ŠIN K U

M. K. (Radišina 14. IV.) Zagreb

D ragi Šinko,

Vi me zacijelo proklinjete i molite Velikog G ospodi­

na neka on udari po gubici onog koji izgovara tako po­
mpozne, ponosite riječi (kako se moglo čuti da tako čes­
to i lakoum no silaze s mojih čednih usana)! U svojoj
mrzovoljnoj netrpeljivosti, izazvanoj bolećivim stanjem
u kojemu se nalazite, vi očekujete moj odgovor i tako
reći savršeno nem oćno ležite presam ićeni tam o negdje
u D rvaru (kao ustrijeljeni zec u paprenjaku), i sasvim
pouzdano trebate da se najposlije osvježite... i štošta
obnovite...
Za jednu takvu sam arićansku dušu ja sam se rodio,
vidjeste li! Ja polagano prikupljam mojom kašicicom i
to naglo posrčem : odjedam put. Ne pišem vam nijednu
jedinu riječ cijeli mjesec i onda Vam (naprim jer) potpu­
no spokojno saopćavam da po pitanju vašeg m anus­
kripta ništa nisam postigao konkretno (J’ecrits comme
un chat). U zagrebačkim »Novostim a« pojavit će se
dvije ili tri vaše stvari (ne prevodi nego originalni prilo­
zi) s izvjesnim natuknicam a o vašoj spisateljskoj djelat­
nosti, a nadam se da će se moći nešto plasirati i u beog­
radskoj »Politici« i »Srpskom književnom glasniku«.
Jedan čvrst term in, jedan dakle vremenski utanačen rok
ne bih vam nažalost mogao navesti, jer prisežem, a neka
sam proklet zbog toga, da sam sve poduzeo što je u mo­
joj moći - da s nečim izađem pred vas. M ada sam imao

294
dobre namjere ipak s ovim mojim oslabljenim naporom
ne mogu, kako vidite, učiniti čudo. Svečano vam izjav­
ljujem da se moje pero ne bi odvažilo na plem enit čin
ukoliko vam ne bih mogao saopćiti najpovoljnije vijes-
ti... N a prvo objavljivanje u dnevnim listovima pristao
sam imajući na um u izvjesne tehničke razloge: možda
mi pođe za rukom svratiti pozornost nekog nakladnika
na to...
A inače što radite? M ene potresa groznica u ovom
pom račenom zvjerinjaku, u ovom gnusnom svemiru - u
ovoj olinjaloj vrani i sve se opet, kao u bunilu, vrti u
meni i oko mene, i u ovom m ahnitom metežu vrtoglave
vrteške osjećam laganu nesvjesticu. Mi stari kom edijaši
i prevaranti, mi sve radim o sunovratno: vertigine labo-
ramus!*
Baratsagos udvozlettel, a draga es szim patikus fele-
segenek kezscokkol**

Zgb 5. II. 1941. M iroslav Krleža

R A Z G L E D N IC A 1

Vašu dragu gospođu i Vas mnogo pozdravlja Vaš, na iz­

letu u 200 vjekovnu distancu

1. IV 950 M ontignac Krleža

* O riginal K rležina p ism a p isa n je n a n jem ačkom jez ik u (preveo

N ih a d Agić)
** V am a s p rijateljskim p o z d rav o m , a ru k o lju b vašoj sim p atičn o j
ženi
1 R azglednica je p isa n a istovrem eno k a d a i Ju liju B enešiću te je
sk o ro jed n a k o g sa d rža ja (9. svib n ja 1950). U to vrijem e M . K rleža b o ­
ravi u F ran cu sk o j gdje o rg a n iz ira izložbu Ju g o slav en sk o g a sre d n jo v ­
je k o v n o g slikarstva i plastike.

295
D ragi Šinkovi,

Primio sam Vašu kartu od 22. V. o.g. i drago mi je

što se dobro osjećate.
Na svom drugom povratku iz Beograda, spremam
se ponovno u Beograd, a budem o li prokrstarili Libur-
nijom, svakako ćemo Vas posjetiti.
U Belino i svoje ime srdačno Vas pozdravlja

Vaš M. Krleža
Zagreb, 29. V. 1958.

(18. VI. 1958.)

Dragi Šinkovi,

Stvar je s Vašim brijunskim izletom uređena. Izvoli­

te me depešom obavijestiti o tačnom danu Vašeg dolas­
ka i o tačnom satu Vašeg dolaska isto tako. Od Opatije
do Fažane vi imate 106 km, što u stilu Vaše vožnje znači
dva i po sata. U Puli produžite glavnom cestom za Vod-
njan - Trst. Poslije prvog kilometra sa tog carskog dru­
ma skreće cesta za Fažanu lijevo, što se, uostalom , vidi i
po putokazu. U Fažani skrenite do luke tj. do mola. Ta­
mo će vas čekati brod u tačno ugovorenom vremenu,
koje ćete vi odrediti depešom. U koliko, iz danas, teh­
nički nepredvidivih razloga, tam o brodice bilo ne bi, iz­
volite se javiti (što ćete ex offo i ovako uraditi) na fa-
žanskoj recepciji milicije (ne zaboravite legitimacije), a
oni će onda avizirati vaš dolazak i obezbijediti vam pre-
voz.
Soba je za Vas rezervisana i ja vas očekujem. U koli­
ko je kod Vas došlo do prom jene odluke i o tome me,
molim vas, obavijestite. Fažana je, m eđutim , historijski
važna luka. Iz Fažane je god. 1866. isplovio admiral Te-
gethoff s austrijskom flotom na bitku kod Visa. Imao je
jak m aestralone u krmu (»vento in poppa«) i tako je
punim jedrim a doplovio do Visa, da tam o stekne slavu,

296
koja se izdimila jakože dim. Dakle m olim: dan i sat do­
laska depešom i do viđenja.
Oboje srdačno pozdravlja
M. Krleža
M. K. Brioni, Hotel Neptun

Kedves Sinko,2

Ne felejtse el, kerem, hogy az em bernek, ha e vilag-

nak akarm ilyen katedrajan3 kitartani kivan, elsosorban
izmosnak kell lenni, a gondolkodas torvenyeit tisztelni
es ha arra fordul a sors, az esz vedelmere a fegyveres el-
lentallasra iz elszanni magat...
A jovonk meg mindig mint valami csodalatos fata­
m organa lebeg elottunk, es ha az egesz Ujvideki-kaland
jobbnak m utatkozik mint ahogy feltunk, annak csak
orulok.
Koszonom a kedves levelet es iidvozlom kedves fe-
leseget,
Do viđenja, zdravo, Vaš
M. Krleža
U Zagrebu, dne 27. X. 1959.

‘ Pism o u prijev o d u glasi:

D ragi Šinko,
N em o jte m olim , zab o rav iti, d a čovjek ako želi izdržati na bilo
kojoj k a te d ri svijeta, m o ra u prvom re d u biti sn a ž an , m ora poštovati
zak o n e razm išljan ja, i ako se su d b in a tak o o krene, m ora se odlučiti za
z aštitu um a i na o ru ž an o su p ro tsta v lja n je .
N a ša b u d u ć n o st jo š uvijek p red n a m a lebdi kao neka čudesna fa­
tam o rg a n a i ako se cijela n o v o sa d sk a p u sto lo v in a pokazuje boljom
nego što sm o se b ojali, tom e se sam o radujem .
Z ah v alju jem Vam n a Vašem lju b azn o m pism u i pozdravljam Va­
šu d ra g u suprugu.

3 E rvin Šinko je u to vrijem e še f k a te d re za m adžarsku književ­

nost n a Filozofskom fak u ltetu u N ovom Sadu.

297
 D ragi Šinko,

Hvala Vam na sjećanju. Putujem za Brijune preko

Ljubljane i tako se, nažalost, ne ćemo sresti. Vraćam se
u Zagreb pred sjednicu Akademije. Koliko sam upućen
tam o je sve uređeno i nema razloga nikakvoj zabrinu-
tosti.
Oboje Vas pozdravlja
Zagreb, 8. VI. 1960. M. Krleža

Dragi Šinko,

Hvala Vam na somborskoj karti.

Što se tiče Vaše subjektivne, solipsističke aluzije o
»zaboravljenicim a«, mislim da je taj pojam korelativan
i da se dopunjuje u logičnu cjelinu samo tako budem o
li ostali zaista objektivni, i to tako, da po mogućnosti
ovu m etodu podijelim o na pedeset posto pariteta.
Oboje Vas pozdravlja
Zagreb, 7. XI. 1960. M. Krleža

Dragi Šinko,

Hvala Vam na usluzi. »Forum « mi je poslao sve po­

trebne instrum ente za takozvani ugovor. I od Lokosa
prim io sam jutros jedno veoma ljubazno i sim patično
pismo i odgovorio sam mu »kretom pošte«, kao što se
pisalo u davno, Šulekovo vrijeme, prije m nogo godina.
Ovaj Šulek o kome je riječ nije kom pozitor K oriolana,
nego Bogoslav Šulek, jedan od onih besm rtnika koji je
kao nijem a m ram orna Figura isto tako nijemo prisustvo-

298
vao patetičnom izboru, kada su i Vas u dvorani Jugosla­
venske Akademije okrunili lovorikom besm rtnosti.4
Oboje Vas pozdravlja srdačno, Vaš

Zagreb, 18. XI. 1960. M. Krleža

Dragi Šinko,

Hvala Vam na pismu od 8. XI. o. g.

Molim Vas za uslugu: Javite »Forum u« da sam pri­
mio njihovo pismo o m adžarskom izdanju »Banketa u
Blitvi« i da ih molim neka mi pošalju nacrt ugovora na
im prim atur.
Pozdravlja Vas oboje Vaš
Zagreb, 12. XI. 1960. M. Krleža

Dragi Šinko,

Hvala Vam na srdačnom pismu. Žao mi je što ste ot­

putovali, a da nije bilo prilike da se oprostim o.
Što se tiče Vašeg prijedloga, respektive prijedloga
»Forum a« (novosadskog), u pitanju kooperacije, res­
pektive koprodukcije s m adžarskim izdavačim a u Pešti,
recite ljudim a oko »Forum a«, neka se obrate meni lič­
no u toj stvari, kad bude poprim ila konkretne relacije,
tako da Vas oslobodim te gnjavaže.
Što se tiče madžarske »D iaspore«, mislim da je za­
misao sam a po sebi dobra, a onda, kad bude stvar kon­
kretna, možemo se dogovoriti i o detaljim a. To više ne
će biti teško. Najbolje je da »Forum « te stvari riješi pis­
m eno, pa kad se budem o sporazum jeli u elem entima,
onda bi netko od njih, Farkaš ili bilo tko m ogao da
svrati u Zagreb.
Što se tiče fragm enata iz »Izleta u M adžarsku« koje
je prevela Vaša gospođa, i koji se kao što mi pišete na-
* Šinko, E rvin - d o p isn i član JA Z U od 27. X II 1950. za člana
izabran 29. VI 1960.

299
laze kod Vase Bogdanova, ti su, po svoj prilici izgublje­
ni, s njima ne treba više računati.
Ja sam dobro i oboje Vas srdačno pozdravljam . Kao
uvijek, Vaš
Zagreb, 18. X. 1962. M. Krleža

Dragi moj stari Šinko,

pozdravljajući Vas oboje, prelazim in m édias res.

Za njemačku »reklam u« oko »Banketa« koji se do-
štampava, bilo bi, mislim najinteligentnije da se publici­
ra ono pismo kapetana, viteza i pjesnika G alvao-Sala-
zaru.
To jest, per analogiam historicam post hoc, da se ci­
tatim a jednog i drugog teksta iz otvorenih pisam a N.
Nielsena i ovog portugalskog kapetana (i šeprtlje) ilus­
triraju detalji.
To bi bilo iznad svega uvjerljivo, s obzirom na vrem en­
ski razmak između blitvanske fantazm agorije i ove poli­
tičke stvarnosti u kojoj smo se našli prije 25 godina, a
koja još uvijek podjednako glupavo traje. Trebalo bi te­
mu onog vašeg članka ili essaya ili ako hoćete feuilleto-
na citatima oživjeti, što ćete \ i svakako bolje znati i um ­
jeti nego što bih m ogao ja da vam u ovom trenutku po­
služim bilo kakvim svojim ubogim, šturim i nemuštim,
recima idejama ili sugestijama.
Evo nas ovdje u srcu Styriae iliti Noricum a, u sjeni
stare antičke Secaviae, kraj grada koji zvuči kao S.
Leibniz, a piše se sa jednim T. »Leibnitz«, na dvorcu
koji se zove Flam m hof, a leži na brdu Flanberg kod se­
la St. Nikolai, koje ovih dana slavi svoju 800 godišnjicu
kao župa Kristova.
U subotu putujem o na Brione, na staru adresu: M.
K. Hotel Kvarner, Brioni i pak ako vam dođe ćef, a vi
se javite. Zdravo.
Oboma u ime Belino i Svoje naš
srdačan pozdrav
(9 VIII 1963) Szeretettel M. K.

300
 O droni se stijena
od Budima,
i pobila svilaru sve ovce...
Evo me na licu mjesta i pozdravljam vas rodoljubivo

29. 5/964 M. Krleža

Pozdrav Bela

N adam se zateći Vas još u Zagrebu. Die schönen

Tage von Bpest sind vorbei. Dovidenja dragi Šinkovi
4. VI 1964. Krleža

Kedves Sinkô5

Az én Bpesti »ünnepeltetésem « olyan nagymeretü

volt, hogy ha m är egy rem ekmüröl van szö az intelli-
gens sajtôban, akkor persze az urak ezt a nagy »remek-
müvet« egy kis »remekmüve« lekicsinyitették (ha ugy
lehet m ondani) és most ez az én szomorü kis remekmü-
vem tükrözödik a budapesti triumfâlis sikerem kereté-
ben, a mi sajnos és tulajdonképen semmi különös »si-
ker« nem volt hanem egy ôcska és régi tlzusufolt mozi-
ban egy meleg mâjus esti gnjavaža.
Köszönöm a szives levelét. kedves S. és Sinkonénak
csôkolom a kezét.
22. 6. 964 Zgb Vaš M K

* D ragi Šinko
M oje slavljenje u B udim pešti b ilo je tak o velikih ra zm je ra da, k a ­
d a se već u in teligentnoj štam pi govori o rem ek-djelu g o sp o d a to veli­
ko »rem ek-djelo« n arav n o u m an ju ju (ako se to tak o m ože reći) u ma­
lo »rem ek-djelo« i sa d a se to m oje žalosno m alo rem ek-djelo o d ra ž a ­
va u okviru b u d im p e šta n sk ih triju m faln ih u sp je h a, što na žalo st i, z a ­
p ravo nije n ikakav p o se b a n » u sp jeh « već je d n a to p la gnjavaža u
svibanjskoj večeri u nekom p o h a b an o m i starom p re n a trp a n o m kinu.
Z ahvaljujem Vam n a V ašem ljubaznom pism u, d rag i Š., a g o sp o ­
đi Šinko ljubim ruke.
Vaš M . K.

301
 Dragi moj stari Šinko,

Hvala Vam na pismu. Ž ao mi je što Vas nema. Žao

mi je što ste u Novom Sadu. Žao mi je što u Ćirpanovoj
pada kiša, što pijuču kokoške pod pokislim trulim tara-
bam a, što je sve tako blatno i sivo i beznadno, što je je-
sen, a ni ovdje nije m nogo bolje.
Hvala Vam na vijestima i obavijestima oko »Foru­
ma« (novosadskog). G ospoda oko tog novosadskog
»Forum a«, po mom ličnom uvjerenju jedna su potpuno
nesposobna družba, i već davno želim, da bi ih đavo
odnio. Sve što rade, rade nesposobno, lijeno i krivo.
Ova gnjavaža traje već godinam a.
Do viđenja oko Božića ili Nove Godine. D opisuje­
mo se kao gimnazijalci, čekam o ferije.
Oboje Vas pozdravlja Vaš
M. Krleža
Zagreb, 21. X. 1964.

Dragi moj Šinko,

Hvala Vam na pismu od 11. IV. o. g. Uvijek mi je

milo kad mi od Vas stiže neki »haber« (turski), ili glas
ili pism o ili poruka.
Bio sam u Kranjskoj, u Tržiču, kasnije preko Uskrsa
u G razu, sada kongresiram ,6 poslije kongresa odoh na
Brione, tako da ću se vratiti oko 8. maja, pa se nadam
da će biti prilike da Vas sretnem , i da se porazgovaram o
et de quibusquam aliis.
Srdačno Vaš
M. Krleža
Zagreb, 27. IV. 1965.

° K ao d e le g at M. K rleža su d je lu je u ra d u P etog kongresa Saveza

k o m u n ista H rvatske (2 6 -2 9 . IV 1965).

302
 D ragi Šinko,

Hvala Vam na pismu. Žao mi je što se rastadosm o,

ne oprostivši se. Telefonirao sam. Nije Vas bilo. Do vi­
đenja oko Svete Lucije, nije daleko, stigoše Svisveti,
opet jedam put...
No, dakle, a sada da Vas upregnem opet jedam put u
svoja kola: molim Vas, budite dobri, dragi Šinko, potra­
žite ili telefonirajte onome Farkašu (iz »Forum a«)!
Podsjetite čovjeka, molim Vas, da mi je prilikom svoje
posljednje posjete obećao da će mi poslati u tabacim a
sve što je do sada štam pano od mojih knjiga za zajed­
ničko izdanje s »Europom «. Po njegovim riječima
štam pane su do sada tri knjige, a prošlo je, eto, već ne
znam koliko dana, a nije mi poslao, dakako, ništa. M is­
lim da je ta stvar suviše kom plicirana za njegovu činov­
ničku dušu, no uprkos tome, molim Vas, ponovite mu
moju m olbu, upravo moj zahtjev, jer imam na to kao
autor pravo i jer je razumljivo da me ta stvar interesira
itd.
Hvala Vam srdačno, pozdravlja Vas oboje prijatelj­
ski, Vaš
M. Krleža
Zagreb, 29. X. 1965.

Dragi Šinko,

Hvala Vam na pismu i na intervenciji, jutros su ko­

načno tri kom pleta stigla.
Sve najbolje, do viđenja, oboje Vas pozdravlja
Vaš
M. Krleža
Zagreb, 13. X 1966.

303
 STIPI ŠUVARU

Dragi m oj Stipe Šuvar,

Zahvaljujući Vam na ljubaznom »rođendanskom «

(bilo bi bolje »rođendrevnom «) pisam cetu, molim Vas
da i ovom prilikom prim ite izraz svih mojih simpatija.
Roditi se nije ni ljekovito ni utješno, to je nešto sas­
vim slijepo i nesavladivo. Čovjek je prosto pao ovamo
dolje kao kiša iz oblaka, te je, na zemlji, ali na kraju pu­
ta uloviti se kao lisica u kliještim a gvozdenim, kao što
se to zbiva sa mnom već jednu godinu, lišeno je svakog
smisla.
Ostajem ovdje u ovom podljubeljskom kraju izme­
đu Begunja i Tržiča pod Dobrčom i nadam se da ćemo
se jednog dana po mom povratku na Gvozd još ovu je-
sen sresti i porazgovoriti se uzduž i poprijeko o raznim
pojavam a i stvarim a do mile volje.
Srdačno Vas pozdravlja
8/7 78 M. K.

Dragi druže Šuvar,

hvala Vam na pismu.

Do kolovoza ostajem na Tržiču, pod ljubeljskim
sedlom (12 km), u selu Bistrica, u dom u slovenskog pre-
zidija, gdje ljetujem već trideset godina. Bude li Vas sre­
ća nanijela u Kranjsku deželu, bit će mi drago da se
sretnemo.
D oviđenja, srdačno
U Zgbu 11/7 79 ■ v aš M. Krleža

304
 — ( 0 V '^^¡L>^~n ly-y

^ ^ ^ r ^ ^ t> _*>^
fln ^ L . -VisOyt-i -^-t'-^yuuC t¿¿£___

J^^lCL - a , ^ ^ ,
~^u~rL> -o -e « -+-Uj*i,<_* - t ■ - « a j - í k ^ w V . * 0^0
f
-^> -y4-= *^A ¿> t ? v M > tj - 0 /» ^ < . ¿O u »

lO ^~ X a ° r ^ r ^ A^ - x , ~ ^-* ~ jj> j -U L a ^ u ^ i ' (

/l/J t ^Ÿ IA ^X m -sU J o J : ~ /^ ~ ''^"0 *^ ^

0^ J - T , '^ e - l- i- i \ * A ~ ! te l* < rt-» < * - '/^ 4 ~ i\> - * . o ■ i u ^ '^ t o ^ . U Í < '^ Í ¿ 1 A

1 'fcmÍL*) ^> -oi>«-¿íya [

00-» ^ ^ írvT f—

^ Jt^ lZ*. 2 ) tr6-rz*->*-

j -<* e
-— /* •* * - ^ /

-I — í ^ - ^ > o ' J - * ^ C- ‘n ^ f >

p . - l* -,
^ JlK ~
 NATAŠI VAGAPOVOJ

D raga i nadasve poštovana drugarice N ataša,

Obavješten sam da se moja kom edija »Leda« plani­
ra da bude izvedena u godini 1981 -2 u jednom od Va­
ših teatara.
K ako ste se Vi, draga drugarice N ataša, pokazali
kao vrstan prevodilac čitavog ciklusa o »Glembajevi-
m a«, mislim da bi bilo najbolje da se taj posao povjeri
ponovno Vama, na puno zadovoljstvo i pristanak auto­
ra. N adajući se da će biti prilike da se sretnem o, molim
Vas i ovom prilikom da primite izraz svih mojih prija­
teljskih sim patija i poštovanja, srdačno
Vaš M. Krleža
U Zgbu 8/5 80

306
 V IN K U V O ŠIC K O M *

Poštovani gosp. V ošicki,

Završava eto mesec august, i primiče se prva polovi­

na septem bra. Ja sam poduzeo neke korake oko organi­
zacije lista i naručio rukopise, a i sam sam počeo da ra­
dim. Ne znam jesu li Vama stigla slova i jeli je stigao
papir, o kome smo poslednji puta govorili i hoćete li
moći početi sa štam panjem ? Bilo bi dobro, da usmeno
još pretresem o neke detalje oko adm inistracije, da se
dogovorim o za moj put u Beograd itd. Usled svega to­
ga, bilo bi dobro da Vi dođete u Zagreb tokom sledeće
nedelje, ili ako Vam to nije moguće, da mi javite koji
ste dan slobodni, da ja dođem u Koprivnicu. Vaš dola­
zak, dotično dan moga putovanja za Koprivnicu javite
mi molim Vas kretom pošte.
S poštovanjem
Krleža M iroslav
Zgb. 24. VIII. 923. Zagreb Kukovićeva 28.

P. n. G ospodin Vošicki,

Šaljem Vam »Vučjak« sa popisom lica, predigrom i

sva tri čina sa intermecom. U teatru mi vele, da će
»Vučjak« biti prva dom aća prem ijera, te bi dakle bilo
dobro da požurite sa štampom.
* Vošicki, V inko - izd av ač, vlasnik » N a k la d n e k n jižare« iz K o p ­
rivnice.

20* 307
 G lede štam pe »Vučjaka« ostaje sve onako kao što
smo dogovorili š to se tiče sloga. Sto je nejasno pitajte
me, ja ću Vam jav iti. Ako nemate dovoljno petita za
ono što je petitom složeno neka slaže kurzivom. Javite
mi glede »V učjaka« format knjige i to točno (priložite
papir), da mogu da dadem učiniti naslovni list kod
prof. Babica koji je do sada uvek radio za mene.
Šaljem Vam u prilogu prvi rukopis za reviju »In
extremis« stranica 1-33. Sve ovako neka složi - koliko
ovde ima i neka m i ja vi koliko to imaše taj slog, da mo­
gu da rasporedim daljnji materijal. Priredite i raspore­
dite slogove za list, da ne zapnem o kod prvoga broja,
jer Vam šaljem m aterijala za nekoliko dana.
Zgb, 9. IX. 923.

Zagreb, 26. IX. 1923.

P.n.g. Vošicki,

glede m aterijala javljam Vam da sam dogovorio ja s­

no da će svaki broj Druge Knjige imati 48 stranica (čet­
rdeset osam)! Toliko sam poslao! Ne shvaćam zašto ste
dali broj 10. god. II. kada s tim brojem počinje novi
pretplatni turnus dakle knjiga II. God. II broj 1. Ja sam
tako u rukopisu naznačio.
Javili ste mi da tekst Dragiše Vasića iznaša 12 strani­
ca a izneo je ne punih 7. Za pet stranica manje. Ako je i
sa ostalnim m aterijalom tako - neće biti m aterijala do­
sta, te me dajte obavestite kako stoji stvar.
Za H erm anna W endela knjigu ne znam gdje je izaš­
la, ali svaka knjižara će je naručiti. Čudi me, da danas
26. IX. svršavate prvih osam stranica. Zašto zakašnjenje
i kada će list biti gotov?
Novci još nisu stigli, a mene ovde razni ljudi urgira­
ju da im isplatim honorar i predujm ove.
Šaljem Vam u prepisu pretplatni m aterijal, te Vas
molim da se to točno provede.
Požurite list, da ne zakasnimo.

308
 S kretom sledeće pošte šaljem Vam poziv na pre­
tplatu za sledeći turnus.
S poštovanjem Krleža

Zagreb, 27. IX. 1923.

P.n.g. Vošicki,

Na moje pismo od 9. IX dobio sam danas odgovor.

Ravno sedam naest dana. Da ja Vama odgovorim posle
sedam naest dana, dobili bi moj odgovor četrnaestoga
listopada. Razumljivo je, da me se ta Vaša šutnja nije
nikako dobro dojmila.
Pitam Vas, kako može list prvoga izaći, kada vreme
za naslovni list i kliše iznaša barem deset dana ?
To se ne može ovako u brzini u dvadesetčetiri sata.
Treba sastaviti književne objave, reklamu organizirati
po novinama. Pismo koje će se poslati na adrese, sasta­
viti ću ja. Čim budu odštam pana šaljem ih kretom po­
šte. Ja bezuvetno želim obaviti reviziju lista.
Posljednji put sam Vam poslao novelu »In extre­
mis« od 34 osmina i danas Vam šaljem članak za list 38
osmina. To dajte prelom iti u formu i javite mi koliko iz­
naša. (Form a je uostalom veća od dogovorene). Čekam
Vas u nedelju, kada ćemo sve pretresti usm eno, jer me­
ni izgleda da Vi ne pokazujete mnogo volje za taj naš
pothvat. »Vučjaka« čekam i vraćam ga kretom pošte.
S poštovanjem
Krleža

P.n. gospodin Vošicki,

danas je dvadeset i drugi oktobar, a od revije nema

ni traga ni glasa. Trebala je izaći prvoga, pa desetoga,
pa petnaestoga, pa u drugoj polovici oktobra, a eto iz­
gleda da neće ni prvoga novembra. Za početak, to je
vrlo loš predznak. Koji su to razlozi da se Vi ne mičete,
ja naravno ne znam, ali da me se sve to vrlo čudno doi­

309
ma, to ne treba niti da Vam pišem. Što Vi mislite o sve­
mu, o »Vučjaku« mi ne javljate ništa.
Jeste li primili klišej? Je li se štam pa dalje? Što će
biti? Jeste li primili adrese?
Meni je ovaj Vaš način, ove Vaše m etode, to je sve
meni preko glave! Ja nikada još ovako nisam ništa ra­
dio, a i ne želim. Poslao sam Vam pismo za pretplatu i
književni oglas, a Vi niti se javljate, niti se mičete! M o­
lim Vas da uvažite, da ja nisam slamnata marijoneta,
koja živi samo zato, da se neprekidno uzrujava zbog
gospodina Vošickog. Ja sam Vam pričao jo š početkom
ovog meseca da trebam novaca, danas je već eto konac
oktobra, a Vi ništa! Ja nikada do sada nisam ovako ra­
dio poslovno, te Vas molim da to sve uvažite! M eni je
dosadno pisati ovakva pism a, i neprekidno Vas vući za
reč i za obaveze, i urgirati, i slati pisma i ako ovako na­
stavite, Vi ćete me prisiliti, da iz svega toga povučem
neke konsekvence. D akle ja očekujem kretom pošte Vaš
odgovor! Ljudi me dnevno opsedaju pitanjim a glede re­
vije, a ja sedim kao belo m agare i ne znam ništa. Ja ovi­
sim o milosti gospodina Vošickoga i ne mogu nikome
da objasnim, koji je to razlog da se najavljeni list ne
javlja. Dakle, itd.
S poštovanjem
22. X. (1923) M Krleža

P. n. g. Vošicki,

Primio sam novac, šaljem Vam u privitku namiru.

Šaljem vam istodobno tristotine novih adresa.
Šaljem Vam navedenih trihiljade kom ada tiskanica
za kartoteku.
Šaljem Vam uzorak om otnoga lista, kako treba da
bude složen, sa književnim oglasom »Plam ena« na tre­
ćoj stranici lista. Učinite sve točno. Boje om ota kojima
Vi raspolažete ne odgovaraju, jer su sve pretam ne, te se
bojim da se tisak neće dobro videti. Zato bi trebalo naj-
svetliji omot sive boje ili da ne zakasnim o uzmite za

310
prvi broj beli ili više svetlih boja od nove pošiljke sivos-
vetla. Pazite na pogreške, jer u listu ih ima od kojih se
koža ježi čoveku na glavi. Na naslovnu stranu om ota is­
ta slova koja su na glavi prve stranice, jer su ta mnogo
ukusnija od debelih.
Zašto ste izostavljali prostor iza svršenih članaka,
kada se time gubi prostor koga i onako nema dosta, a ja
sam jo š posebno naglasio da to ne činite jer nije ni lepo
ni ukusno.
Ja sam se čvrsto nadao dobiti gotov list, a kad tam o,
još uvek ništa! Složite čitav poslan materijal jer ono sve
m ora u prvi broj! G lede Zaklinčića i njegovih cena bit
će neki nesporazum ak. Zaklinčić uostalom i nema mo­
jih knjiga nego nekoliko kom ada i to ne Lirike nego
Pesme, a to je razlika jer Lirika ima 100 stranica, a »Pes-
me« 32. O tome detaljno sledeći put.
Požurite, tako Vam G ospodina Boga (koga svi po­
štujemo»), jer je list u štampi oglašen a mi ćemo zakas­
niti!
I sa »Vučjakom« ćemo zakasniti, i izgubiti 300 ko­
mada. Nemojte da ja uvek dobijem pravo.
Ja se nadam dobiti list za najdulje tri dana do 25 to­
ga !
Pozdravlja Vas
23. X (1923) M. Krleža

Bilo je od vas nesmotreno što ste slali novac u pake­

tu! Da se je kojim slučajem zagubio, eto razloga nepo-
verenju i sumnji već u početku.

Zagreb, 1923.
P.n.g. Vošicki,

šaljem Vam m aterijal za 2. oktobarski broj. Kako

smo ovaj puta nešto zakasnili požurite da stignemo pra­
vodobno. N eposredno iza njega štam pat ćemo sledeći
broj (koji je već u glavnome) sprem ljen i tako ispraviti
zakašnjenje. Javite mi pre svega koliko taj materijal iz­

311
naša zajedno sa odlomkom iz romana g. Cesarca, da
Vam jo š eventualno pošaljem što treba.

Taj odlom ak, koji treba da je uvršten na 4. mestu,

nalazi se u II delu rom ana g. Cesarca posebno označen
crvenom olovkom. Rom an je kod Vas.
Molim gospodina K ukca da pazi na pogreške, a na­
ročito kod pesam a. Molim Vas javite mi jeste li razaslali
pozive na pretplatu i javljaju li se što novi pretplatnici?
Na račun »Književne Republike« primio sam za II
godinu
Antun Zuppa
akademie der bild Kunste
Akademiestrasse 2. Miinchen_______________ 200 D
prof. Kerdić umetnička akademija Zagreb 120 D
Ukupno 320 D
pošaljite na adresu prof. A k if Šeremet Banjaluka broj
na ogled.

U prilogu:
1. M uham ed M ehm edbašić pismo
2. Franjo Vidas karta
3. pism o »Hrv Riječi« iz Splita (možete slati pola
godine) oni štam paju dosta.
4. pism o »R adnika« iz Čikaga (njima u zamenu kao
reklama)
5. narudžbu iz New Yorka, naručba knjižare Slechert i
Co. za Književnu Republiku.
6. Kartu Svete Bakić.
M olim sve proverite i naručbe ispunite.
S poštovanjem Krleža

Šaljem Vam u prilogu opet nekoliko stotina adresa.

Ove koji su crveno uokvirene, to će biti poverenici.
Te mi opet dajte ispisati u posebnom popisu i vratite
mi. N a te ću ljude ja upraviti posebno pismo. Za sada
im pošaljite prvi broj kao i svima. N a Uredništvo tedni-
ka »Borba« (D uga Ulica 30. Zagreb) pošaljite dvadeset
komada u komisiju.

312
 Osim toga još dvadeset komada na »Borbu« na ad­
resu M ustafe Agića.
Knjižara Gjurgjević Sarajevo traži pet kom ada po
broju u komisiju.
M ilan Ujčić, opć. tajnik M atulje, Istria, Italia.
M ilutin M. M arinković opć. delovoda Stari Adžibe-
govi pošta Velika Plana.
B.N. Talijančić Igrane, Dalmacija.
To su tri pretplatnika, što su se javili meni izravno.
Sastavite alfabetski popis dosada poslanih adresa,
da posle ne dođe do zabune!
Javite mi kako ide sa listom da berem od prilike
znadem.
Na Vaše pismo od 24. X.
Mi smo dogovorili, da ćemo dati napraviti naslovni
list za Vučjak, prem a tome je ono sve suvišno. Trebali
ste dati oklop na tvrđem papiru.

Vinkovci, 16. jan u ara 1924.

Cijenjeni gosp. Krleža!

Pre dve nedelje pisao sam Vam, da sam um esto 17

prim eraka »Književne Republike« (Dvoboj 2-3) prim io
samo jedan prim erak, i zamolio Vas, da mi sledećih 16
primeraka pošaljete. Ne znam, da li ste moju kartu do­
bili je r ja nisam do danas 16 primeraka »Književne Re­
publike« primio.
Budući da ja po zabrani ravnateljstva ne mogu više
biti poverenikom »Književne Republike« - stoga šaljite
»Književnu Republiku« na adresu: Antun Gerat Vin­
kova ulica 35. Ja ću međutim skupljati pretplatu i slati
je, a na G erata će samo dolaziti.
M olim Vas, da pošaljete odm ah 15 prim eraka dvob­
roja »Književne Republike« G eratu, da Vam skupljenu
pretplatu za 1/2 godine pošaljem. Pretplatnici »K nji­
ževne Republike« nestrpljivo očekuju svaki me dan na­
pastuju radi nedolaženja Republike.
Uz pozdrav
Josip S. Bogner
m aturant

313
 Ja sam Vam g. Vošicki pisao za taj slučaj (i za neke
ostale) a Vi ste odgovorili da to nije moguće, jer da se
Književna Republika redovito šalje. Eto, jedan ponovni
primer. Iz Varaždina pišu mi da nisu dobili broja.
Iz Zagreba mi se isto tuže neke gospođe, da su naru­
čile naknadno prvi broj, ali bez rezultata. Molim Vas
dakle istražite, na kom u leži krivnja!
Krleža

P.n.g. Vošicki,

Šaljem Vam eto umetnički prilog za januarski broj.

Štampajte ga u form atu lista, sa rubom , a pod crtež
onim verzalima koje sam u uzorku (priloženom) nazna­
čio crvenom tintom!
Lj. Babić: Crtež (Franjo Ljuština u mrtvačnici).
To štam pajte na sličnome papiru kao što su priloženi
otisci, a ako ga nemate, na istom od Književne R epubli­
ke. Ovde stručnjaci vele da m ora ispasti jednako dobro.
Dajte g. Vošicki budite Vi sami kod posla, da ispadne
dobro.
Šaljem Vam natrag uzorke slova sa naznačenom
crvenom tintom koje da upotrebite. N a naslovnom e lis­
tu metnite ovaj put ista slova kao i na glavi prve strani­
ce, to ne smeta ništa, ako budu manja.
Ako bi bilo od poslanoga m aterijala suviše (što ne
držim) onda izostaviteod Cesarca prilog o Nemačkoj
Revoluciji; onda to ostaje za sledeći broj. G ledajte da
bude što manje grešaka i da uđe sve.
Pisao sam Vam u listu i držim da je najpam etnije da
se list (ovaj prvi broj) štam pa sa starim slovima, u sluča­
ju da slova još nisu stigla. Jer smo zakasnili, i jer me sa
sviju strana urgiraju što je s listom i jer takvo zakašnje­
nje kvari ugled. Ništa mi ne odgovarate na m oja pitanja
što je sa knjigom Novela ? I što mislite o cirkularu za
Vučjaka ? (Držim da se Vučjak i bez toga dobro proda-
je).
»Vučjak« je dobio Demetrovu nagradu za god 1923.
Umetničkoga priloga štam pajte isto toliko koliko i
primeraka prvoga broja i još povrh toga stotinu i ovu

314
stotinu prodavat ćemo posebno. Ne pišete mi jeste li
primili poslane adrese ? (2000)
U Zgb 20.1.92.4 S poštovanjem Krleža

Šaljem Vam kartu novosadskog pretplatnika Ljubo-

mira Petrovića sudije iz Novog Sada, gdje se tuži da ne
dobiva list.
Zavedite točno i urgirajte!
Težačka slova Stari grad Dalmacija traži list, a ne dobi­
va. K arta A. Vladislavić ul. Bakar prom ena adrese.
Gim nazijalac Bogner, Vinkovci dva prim erka m a­
nje. - Sve u prilogu. Molim Vas dakle dajte uvedite ove
stvari i požurite list. Javite mi jesu li slova stigla, te ako
jesu bilo bi najbolje da novi broj počnem o s novim slo­
vima. U tu svrhu bi bilo potrebno da ja lično dođem do­
le da sve tehnički dogovorimo.
Javite dakle.
S poštovanjem Krleža

Zagreb, 1924.
P.n.g. Vošicki,

Šaljem Vam poslednju partiju rukopisa, te ako even­

tualno prelazi kvantum, ostavite! Sadržaj u celini! Ne
čine dve str. više - ništa. Javili ste mi da trebate još
osam naest stranica, a sada mi opet javljate 9. Ja sam
već bio spremio osamnaest, a sada preko noći opet sve
iz nova. Zato molim g. metera da dobro broji, jer tako
nastaje zbrka, savršena.
Molim Vas da kod članka o »M anesu« Vi sami pro ­
čitate reviziju da bi češka imena bila štam pana dobro sa
što m anje grešaka.
Naslovni list molim preštam pati sa svim podnaslo­
vima, kao što je to na špiglu naznačeno, a oglas dvobro­
ja na unutarnju stranicu (3). Priloge arht. Iblera točno i
precizno razrezati i uložiti.

315
 Šaljem Vam u prilogu neke nove narudžbe i molim
Vas da točno prenesete u račun gospođe Anke Gotlieb
220 D. Što je meni uplatila kao pretplatu za prošlu i
ovu godinu.
M olim Vas osim toga da sa podnaslova »Zagrebač­
kog ilustriranog Lista« skinete »Književnu Repubiku«
je r to »Zagreb, ilust. Listu« ništa ne koristi, a isto tako
ni K. Republici. Ja ću Vam poslati prvu partiju dvobro­
ja (oko 40-50 stranica) do desetoga februara i Vi molim
Vas rasporedite tako tehnički, da uđem o pravodobno u
posao te da tako ovo zakašnjenje nadomestim o.
D anas je sreda. Ja ću doći u Koprivnicu u subotu sa
jutarnjim brzim vozom.
S poštovanjem Krleža.

P.n.g. Vošicki

Šaljem Vam u privitku deset novih pretplatnika

K(njiževne) R(epublike). Svima list poslati kao što je
naznačeno.
Pretplatnici iz Srbije tuže se da lista redovno ne pri­
maju.
K ontrolirajte molim jesu li odaslani svi u redu.
Šaljem Vam u prilogu obračun novaca što sam ih
prim io a konto K. R.

Čalić iz Amerike 487 D.

100 D inara prosvetni Savez Zagreb
Ukupno :587 D. 20 p.

K arta iz Beča od studentskog K luba,kojom otkazuju K.

R. 10 kom ada.
Božović iz M ostara, koji je K. R. prim ao, otkazao je. To
molim provesti!
Knjiga »Novela« nije dobro odštam pana i loše je
vezana, tako da se ne da rastvoriti.
Književna Republika je sada dobro štam pana. Sada
imade svoju formu. Niste g. Vošicki trebali ovako ogla­

316
siti knjigu »Novela« iz m nogih razloga. Ja sam Vas već
usm eno molio a i pisao u više navrata, da to ne činite, i
tako posljednji put apeliram na Vas. To nije ni ukusno,
ni m udro, ovakve reklame!
M aterijal ću za majski broj poslati pravodobno, ta ­
ko da ćete već petoga maja moći početi na broju. I m o­
lim Vas da mi oko 10. maja javite jedan dan kada ćete
ostati u Koprivnici da se ne bi mimoišli. Ja ću doneti za
majski broj klišeje, da budem prisutan kod tiska, iz teh­
ničkih razloga.
Javite mi molim Vas da li se što pretplatnici javljaju
i stiže li novac?
S poštovanjem
M. Krleža
Zagreb, 24. IV 1924.

P.n. Vošicki,

Ja sam u zemaljskoj tiskari dao odštam pati 1000 ko­

m ada plakata Književne Republike. Račun iznosi oko
1000 D inara, a dao sam ga ispostaviti na Vašu adresu.
Ne znam jeste li već primili pošiljku, je rm i o tom e niste
ništa javili. M olim Vas dakle da se ta stvar plakatira, ali
ne sve odjednom nego postepeno. Oko 300 sačuvajte,
jer ja sam stotinu rasparčao po knjižaram a i poslao ne­
koliko na sveučilište u Beograd.
80 kom ada bilo je plakatirano u Zagrebu preko velikog
Tedna. Pukovnik Mojušković Tihom ir javlja da nije do­
bio lista.
Profesor Kljaković dobio je adresirano na Kljamović
dakle se adrese još uvek zlo prepisuju.
Prilažem Vam dopis adm inistracije N arodne Kulture iz
Praga gde sam ja pristao na zamenu.
Isto tako i uredništvo lista Novi Put Bugarska Sofija.
To molim provesti tu adresu nismo znali! Uvesti.
Paja Komesarović, Šibenik,
Trebinjatz M ilosch prom enio je adresu
Hotel de Senlis
Rue M alebranche 7. Pariz

317
Glas slobode, Ljubljana, Karla M arxa Trg 2 (prije Tur-
jaškol tgr) dr. M ilan Lenež, Ljubljana, C ankarjevo Na-
brežje 1.
Nikola Korut, Beograd, K aradordeva 73 Beograd
M ansarda
Povernik. Od poslednjeg broja neka mu se pošalje 30
komada. Od m ajskoga 100!
M aterijal za majski broj prvu partiju šaljem ovih dana.
S poštovanjem
30. IV 924. M. Krleža

P. s. Prilažem dve am erikanske narudžbe iz Virginije U.

S. A.

Zagreb, 16. VIII. 1924.

P.n.g. Vošicki,

Više ljudi upozorilo me u poslednje vreme, da pri­

maju K. Republiku u dva primerka. Tako g. Raić, g. dr.
Eisenstandler, prof. dr. lvšić, itd. Molim Vas istražite to
i obustavite dvostruko slanje je r je za svaki primerak
šteta. Molim Vas pošaljite na adresu Herm ana Vendela
jedan komplet Plamena kao gratis prim erak. (To mu ja
šaljem za uzvrat na neke njegove knjige).
Ove adrese što ste mi ih poslali, molim Vas proveri-
te sa popisom pretplatnika. Sve one koji još nisu uplati­
li ispišite iz ovoga popisa i priložite ih kretom pošte me­
ni. Ja ću preko Beograda urgirati da što pre uplate. Ovi
su sigurni.
Prilažem ovome pism u narudžbu Rimskih Toplica i na­
rudžbu Radosa B. B. iz New Yorka.
Na adresu: 5. Zenich 1113 West Waschington Blod
Chicago 111. Komplet Plamena i Književne
Republike od 1 broja
Prof. Hikec, Tuškanac 2, Zgb. uplatio m ije lično 100 D.
kao godišnju pretplatu.
Molim Vas p. Vošicki da obračunate sav onaj još ne-
obračunati iznos pretplate što sam ih prim io za Knji­

318
ževnu Republiku i da mi pošaljete novce za Književnu
Republiku kretom pošte jer dugujem na račun K. Re­
publike i cinkografije i nekim saradnicim a veće sume.
Osim toga ja treba da i za sledeću godinu uspostavim
veze unapred. Molim vas uvažite to!
Osim toga potrebno je da se obnovi ugovor za slede­
ću godinu i da se dogovorim o glede reorganizacije lista
u polumesečnik od septem bra. Za taj slučaj bilo bi po­
trebno da se sastave nove okružnice sa nacrtom reorga­
nizacije i raširenja lista i da se cirkularim a pozovu ljudi
na novi turnus pretplate. Kako sve to nije m oguće pis­
meno, to ću ja koncem ove nedelje doputovati u K op­
rivnicu i doneti sobom sav potreban m aterijal kao i m a­
terijal za deveti broj, što bi bilo potrebno da izađe pre
20 o. m. da vam onda ostane nešto vrem ena za novi ter­
min.
S poštovanjem
Krleža

Beograd
M att Chalich Box 421 Carson Lake M inn.
U. S. A.
Osim toga šaljem Vam u prilogu stotinu pouzdanih
srpskih pretplatnika kao prvu seriju iz Srbije. Njima po­
šaljite u dobrom i nepoderivom krstopletu sva prva tri
broja sa pozivom na pretplatu i poštanskim čekom, i to
odmah! Svi list očekuju.
Šaljem Vam u prilogu dve hiljade adresa »Zagre­
bačke slobodne Tribine«. Upozoravam Vas, da je ovaj
adresni materijal skupocen i da je poverljive naravi, ču­
vajte ga dobro! Njima ćemo poslati januarski broj sa
čekom i pozivom na pretplatu.
Očekujući tako slova i odgađajući štam panje prvoga
januarskoga broja, mi smo već zakasnili a i svakim da­
nom kasnim o sve više. Ja bih svakako sam hteo da oda­
berem slova i da od prvog broja obavim reviziju pa ma i
otputovao u Koprivnicu na nekoliko dana, jer me sla­
garske pogreške žderu kao rak.

319
 Rukopise Vam šaljem za koji dan.
Pišete mi da ste mi priložili pism o za američke pove-
renike, ali ja nisam našao ništa.
Vi jaučete nad gratis prim ercim a, da ih ima već lepi
broj. To su prim erci za štam pu, a plaćanje reklama po
novinama koštalo bi nerazmerno mnogo više. Osim to­
ga to su primerci u zamenu, a list m ora primati ostale
listove i časopise. To su osim toga listovi suradnicima, a
to je prirodno.
N išta mi ne javljate što je sa knjigom »Novela« ?
Za uspješno raspačavanje »Vučjaka« bilo bi dobro
da štam pate cirkular na četiri stranice. Na prvoj kliše
naslovnoga lista. N a drugoj knjižarski oglas knjige, a
na trećoj i četvrtoj citati kritike i štampe. Taj bi cirkular
priklopili svim vašim paketima i knjigama. U Zagrebu
po knjižaram a prodaje se relativno dobro.
S poštovanjem
M. Krleža
M olim Vas, čitav adresni m aterijal u kartoteci pro-
verite, da se ne bi na istu adresu poslali eventualno dva
puta. Adrese čuvajte! Koliko Vam je ostalo od prvog i
poslednjeg broja?
(1924)

Zagreb, 20.X 1925.

P.n. gospodine Vošicki

U nedelju video sam Vas na ulici u Zagrebu, ali ni­

sam hteo da Vam pristupim , jer mislim da se ne bih m o­
gao da savladam od tem peram enta, i zato Vam rade pi­
šem.
Bio sam pred puni mesec dana u Koprivnici i kada
sam stao da Vam prigovaram na sabotaži, postali ste
sentim entalnim . »Papira nema, strojevi nisu m ontira­
ni« ! Kako papira nem a više-manje svaki drugi mesec, a
strojevi nisu m ontirani već više od godinu dana, a ruko­
pis poslednjeg broja leži kod Vas već dva meseca, to
sam Vam ja predložio da je najbolje da prekinemo veze.

320
 Postali ste sentimentalni i molili me neka ne kidam.
Dali ste mi poštenu reč, da će list biti štam pan za nede-
lju dana najkasnije, i opet se je pokazalo, da su Vaša
dela uvek obrnuta od Vaših reći. Nije najposle m oja
stvar da Vam objasnim logično od nelogičnog, ali do­
pustite mi da Vam ovom prilikom neke stvari istaknem
i potcrtam za koje mislim da ne bi bilo dobro da se pre-
šute u Vašem vlastitom interesu.
1.) »Begovićevu biblioteku«, za koju ste izradili plan
velikog stila i u koju ste investirali prilične novce u pro­
pastili ste Vi lično sami, te danas, nakon dve godine još
nije štam pan prvi svezak, prem Vam m aterijal mrtav le­
ži u orm arim a.
2.) »Sveukupna dela Miroslava Krleže«, poduzeće u
koje ste investirali pare i počeli sa prvom knjigom, nije
došlo dalje od te prve, (po vama upropaštene knjige) i
to već stoji dve godine na m irnoj točci.
3.) »Cesarčev roman« štam pa se punih godinu dana i
unatoč krajnih urgencija ne miče se dalje s mesta.
4.) »Književna Republika« u ove dve godine izlaženja
nije još ni jedan jedini put izašla na vreme i mesto da
ustrajete uz taj jedan jedini pothvat sa svim snagam a,
Vi ste se zapleli u razna mrtva poduzeća kao »Ilustrova-
ni list«, »Voćar« i slično. Čini se da to prelazi Vaše sna­
ge i tako jednim poduzećem upropaštavate drugo, a sva
zajedno propadaju.
5.) N akon dve godine izlaženja »Književne Republike«
ja nikako nisam mogao da od Vas dobijem obračuna,
jer taj naprosto ne postoji.
6.) Ni jedan honorar za »Književnu Republiku« nije is­
plaćen već više od godinu i pol kulantno. I setite se sa­
mo koliko puta sam ja lično m orao da putujem u K op­
rivnicu zbog suvišnih sitnica? itd. itd.
M ene knjižare, ljudi, pretplatnici i čitači lično i pis­
mima bom bardiraju što je sa »Književnom Republi­
kom« a ja ne mogu ništa da im odgovorim jer ništa ne
znam.
A kada sam posljednji put bio u Koprivnici i pred­
ložio Vam da se odvojimo i raskinem o, vi ste postali
mekan, i molili me neka to ne činim, jer d a je list taj Va­
ma kao nakladniku stvorio ime itd.

21 - K .R L E Ž IN A P IS M A 321
 Setite se g. Vošicki molim Vas, da nije ovo prvi puta
da Vam ja predlažem da Vi »Književnu Republiku« na­
pustite, i da nije prvi puta što me Vi tom prilikom uve-
ravate da list ide na bolje i da ne stoji tako da bi ste Vi
hteli da ga napustite. I prošle godine, kada smo produ­
živali Ugovor, bila je ista scena, a eto gle, koliko žuči i
nem ira i suvišnog uzrujavanja. Ja priznajem lojalno Va­
še zasluge za »K. Rep.« i te sam uvek sprem an da izja­
vim i potpišem . Ali držim da se ovako dalje ne može i
ne treba.
Ovo pismo ne trebate uzeti poslovno nego prijatelj­
ski.
1.) Ja Vam predlažem , da na koncu godine prekinem o
naš Ugovor.
2.) Četiri broja što još nisu štam pana, štam pat ćemo
kao dva dvobroja od 80 stranica svaki. I (9-10) II
(11-12).
3.) Šaljem Vam u prilogu zatraženu obavest na Polic.
Ravnateljstvo.
S poštovanjem Krleža

Zagreb, 4. X II 1925.
N a Vaše pism o od 2.XI. o. g. javljam Vam da u
smislu našeg ugovora od 8. VIII. 1923 naš odnos (trgo­
vački i pravni) sam po sebi trne nakon godinu dana, u
slučaju da se ne produži. Mi smo taj ugovor produžili
11. VIII. 1924. na godinu dana, prem a tome, ako ja ne
želim više da ga produžim , Vi ne možete da mi stavljate
ni kakve uvete. Ja dakle odbijam Vaše uvete pod 1. i 2.
a pogotovo pod 3. jer naravno ja ostajem i dalje izdava­
čem Književne R epublike pak ne mogu da shvatim za­
što da Vam platim 25.000 D? Ja sam izgubio volju za
Književnu Republiku sam o zbog Vas i zbog Vas sam i
došao na ideju da je prenesem u Zagreb. Javite mi dak­
le što mislite o svemu i molim Vas ne unosite u sve to
ton srdžbe i besa. Ja ne ću da se svađam , a najm anje s
Vama, koji ste ipak Kfnjiževnul Rep[ubliku] pokrenuli,

322
kao što sam Vam već toliko puta rekao. Šaljem Vam u
prilogu 7 novih pretplatnika. Javite mi kako list stoji?
Ja putujem u Beograd, a adresa mi ostaje dalje ista, za­
grebačka.
S poštov. Krleža
Na račun Književne Republike primio sam:
Draga Spasić, Beograd, 50 Dinara
(traži prvi broj naknadno)
Mustafa Begić*
2. broj za naknadno poslanih
75 Dinara
Zagreb, Franjo Banfić 100 D
Bela Pečić Kipni trg 100 D.
Ukupno D.________ 325
* Begić traži po broju 40 primeraka na Kolportažu. Ša­
ljite mu preko »Borbe« po broju 40.
Meni šaljite po broju osim mojih pet prim eraka još 40
(četrdeset) za jedan đački klub na sveučilištu.
Vladimir Tucović, pukovnik, Doboj, Bosna javio se kao
pretplatnik od prvog broja.

P.n.g. Vošicki,

pisao sam Vam preporučeno pism o da pošaljete

»Tipografiji« novce. Niste mi ni odgovorili ni poslali
novce. Ročište je bilo, slede troškovi, advokatski. Po­
slao sam Vam 100 kom pleta »Plam ena«, a niste mi po­
tvrdili prim itak niti me obavestili.
Šaljem Vam materijal za 11-12 dvobroj »Književne
Republike«.
Uvažite molim Vas svakako ove upute:
1.) Nem ojte istaknuti na zaglavku lista da je to dvobroj
za novembar-decembar, već samo 11-12 dvobroj!
2.) Pesme Frana Galovića: Z. mojih bregov treba složiti
tako da svaka pesma dođe na svoju vlastitu posebnu
stranicu. Taj je materijal književnohistorijski vrlo vre­
dan, te zato molim i Vas i gosp. Kukca, da posvetite na­
ročitu pažnju štamparskim pogreškama!

21 323
3.) Dalnji materijal imam sprem ljen i kada mi javite ko­
liko je još dalje potreban, šaljem Vam kretom pošte.
P.n.g. Vošicki!

Pisao sam Vam još pred dva meseca, da me obaves-

tite što vi zapravo mislite o »Književnoj Rep.« a Vi ni
slova! Molim Vas odgovorite!*
S poštovanjem
Zgb 20.11 926. M. Krleža

P.s. Sastavljam naslovni list za kom pletno godište i sad­

ržaj kao što je bilo priloženo kom pletu I godišta. Ša­
ljem ga sa ostalim materijalom. U prilogu tri karte za
adm inistraciju K. rep.
* K oprivnica, 4. III. 1926
V elepoštovani
g o sp o d in
M iroslav K rleža

ZAGREB
M olim Vas d a biste mi poslali o b e ća n i d aljn ji m aterijal, je r je
o n o što ste poslali već složeno te iznosi 64 stran ice. S ada bi bilo vrlo
um jesn o d a se K njiževna R epublika d o šta m p a i razašalje, d o k jo š lju ­
di im ad u novaca, kako bi se sak u p ilo nešto novaca, d a se o d toga b a ­
rem Vi nam irite.
P retp latn ici p lać aju slabo. Im a ih 20, najviše 30% koji su platili
nešto - ne sve, d o k su pretp latn ici, koji su platili sve, veom a m alo b ­
rojni - tek ih je nekoliko. U svem u: na K njiževnoj republici leži dug
na p a p iru , koji bi se m ogao je d in o tak o n am iriti, k a d bi svi p re tp la tn i­
ci savjesno platili dug. N o, po d o sa d a šn jem iskustvu znam d a to ne će
u činiti, p a k sam zato slo b o d a n predložiti Vam svoje m išljenje, kako
d a se K njiževnoj R epublici pom o g n e: D ržim , d a p re tp latn ici K njižev­
ne re p u b lik e nijesu toliko krivi njenom slabom m ate rijaln o m stan ju ,
nego d a su p o srijedi uzroci, koji pritištu sav g o sp o d a rsk i život, a o n ­
d a - po m ojem skrom nom m išljenju i k rug je čita o ca p reu zak , u K nji­
ževnoj R epublici p o svojem sadašnjem je d n o s tra n o m sm jeru ni ne
m ože d a se taj krug proširi, n aprotiv, on se svakim d an o m suzuje, če­
m u su d o k azo m sve češći otkazi, n a ro čito o d bojažljivih p re tp latn ik a
činovnika.

324
 P.n.g. Vošicki,

Nisam mogao da Vam pošaljem, još prigodom mog

poslednjeg boravka u Koprivnici dogovorene pošiljke
knjiga, jer sam bio zaposlen i sprečen smrću moje bla-
gopok. majke ( i i . V. 1926).
1.) Šaljem Vam u prigibu jedan prim erak »Pana« - sim-
fonične pjesme, što spada u niz onih knjiga, što ste ih
Vi hteli štam pati, a do danas nije učinjeno ništa. Glede
štam pe »Pana II izdanje« javite mi ako ste se odlučili,
da Vam ja onda javim tehničku opremu.
I izdanje »Pana« je rasprodano još pre nekoliko godi­
na.
2.) U danas odaslanoj pošiljci Pesama II i III nem a ni­
jednog prim erka »Pesme I« jer je rasprodan. Po mome
shvatanju bilo bi dobro drugo izdanje »Pana I« štam­
pati i tako kom pletirati sa II i III u jednu knjigu, broši-

Stoga bi bilo p o treb n o za K njiževnu re p u b lik u zain tereso v ati i

dru g e krugove, a ne sam o one, koje d a n ašn ji njen sm jer zad o v o lju je,
davši jo j biljeg čisto l i t e r a r n i , u m j e t n i č k i event. d ru g o im e i veći
form at i sm jer, koji bi svakom e bio prihvatljiv. M islim d a bi se to dalo
lako p ostići, a najjača g a ran c ija za ovo b ila bi V aša ličnost, koja u n a ­
šoj sredini - po općem su d u je d in a m ože dati o n o što je d a v n a želja
sviju, koji bi htjeli reviju literarn o m v rijednošću je d n a k u K njiževnoj
republici. U tom e slučaju, kad biste Vi s m ojim sk ro m n im p rije d lo ­
gom bili suglasni, ja bih bio sp rem an , d a Vas za u re d n ištv o u n a p red ,
a za članke poseb n o h o n o riram . Bilo bi mi to p u n o lakše, je r bi sves-
tran o šću sa d rža ja proširio i broj p re tp la tn ik a K.r.
N ap o m in jem d a sam d a le k o o d toga, d a Vas, m oguće, navodim
n a o d stu p a n ja od Vaših p rin cip a, ali uz d a n ašn je o k o ln o sti, poslije
o d šta m p a n ja 11/12 b ro ja, K njiževnu re p u b lik u ne ću m oći više štam ­
pati, p a k Vas m olim , d a mi glede toga saopštite Vaša m išljenja.
M eni sam om e v eom a je žao, d a je s K.r. pošlo ta k o zlo, d a ćem o
je m orati obustaviti. Ž ao mi je to većm a, što vidim d a su u nas sve re­
vije tak o slabnjave, bez krep čin e i o d lu čn o sti i d a tak o p oslije K nji­
ževne rep u b lik e tko zna k a d a ćem o o p e t im ati reviju k o ja bi se m ogla
m jeriti s K njiževnom re p u b lik o m . M oguće d a će Vam u sp jeti, d a i ne
p rih v atite m ojeg prijed lo g a, a p ro d u lju je te život K njiževnoj republici
- vjerujte - u to p ro d u lje n je s razlozim a sum njam .
N a d am se d a u ovim m ojim recim a nije n išta što bi V as vrijeđalo,
te Vam se preporučam .
S poštovanjem
(k o p ija bez po tp isa)

325
rati sve zajedno i dati u promet kao celinu! Ovako pro­
pada sve zajedno kao fragm enat.
3.) M olim Vas pošaljite mi kretom pošte na adm inistra­
ciju Književne Republike »K njižara M ofuna« Ilica 92
sve preostale plakate Književne Republike. Vama više
ne trebaju.
4.) Molim Vas isto tako da mi kretom pošte na konto
»Književne Republike« doznačite novac, jer ja imam
obveza spram autora i priređivača, a to se povlači već
od mog poslednjeg boravka u Koprivnici.

2. VI. 926
Javite se!
S poštivanjem
Krleža
Kukovićeva 28.

326
 IVI VRHOVCU

D ragi i nadasve p oštovan i G rad on ačeln ice,

Zahvaljujem Vam na Vašoj novogodišnjoj čestitci sa

nokturnom Staroga Potoka. Priznajem, ova anzihtskar-
ta kao fotografska mise-en-scene zaista dočarava čaro­
ban lirski štimung ove Stare Ulice u zimsko predvečer­
je. To je zaista Potok oko 1900. Zašto su uzeli tom sta­
rom Potoku ime i dali ga I. K. Tk., kao da nisu imali
dovoljno ulica na raspoloženju.
M eđutim (ako niste zaboravili), ja sam još uvijek ne­
pokolebljivo zato da se čitav Potok od Svete Marije do
Kožarske, ispod Duge ulice i kaptolskog zida od Ska-
linske konačno sruši i da se tam o otvori jedan reprezen­
tativni bulvar kao centar grada za godinu 2000. Sve one
čerge, čatrlje i ćumezi, i štakorovci, sva ona kuga i kole­
ra ne predstavlja ništa drugo nego provincijalnu sram o­
tu iz prošlog stoljeća, a ako je do čežnje za starim do­
brim vrem enim a, vratimo onda i M edveščak natrag u
staro korito Pod Zidom sve do Ružine ulice, gdje danas
stoji pošta.
Srušite sve sjeverne kuće u Ilici do M aloga placa,
produžite Jelačić plac ili Harmicu (danas Trg Republi­
ke) do M esničke, otvorite Gričke obronke kao perivoj,
sagradite tam o Operu, muzeje, novu Vijećnicu gradsku,
uskrisite ovaj grad, otmite ga banovinskom mrtvilu, jer
se dičio da je bio C aput Regni.
Sve najbolje za Novu 1975, sve Vaše i Vas srdačno
pozdravlja
Zagreb, 30. X II 1974. M. Krleža

327
 S T O JA N U V U JIČ IĆ U

Poštovani gospodine Vujičiću,

Hvala Vam na Vašem pismu od 27. januara o. g.

Primio sam Index rerum etc. uz Balade, i zahvaljujem
Vam. Mislim da je sve u redu. Nihil obstat.
Zahvaljujem Vam na pažnji što se tiče Vašeg separa­
ta Ady es a szerbhorvat irok.
Srdačno Vas pozdravljam
M. Krleža
Zagreb, 30. I. 1959.

Poštovani i dragi Stojane Vujičiću,

Primio sam Vaš separat i pročitao ga s najvećim in­

teresom. Zahvaljujem Vam na ljubaznoj pažnji.
Od odlaska našeg prijatelja C s.1pojm a nemam kako
ide Baladam a, da li ih tko čita, a kako ste kod tog posla
učestvovali i Vi, javite se, bit će mi drago da čujem od
Vas neku poruku.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš
M. Krleža
Zagreb, 4. I. 1960.
1 C su k a , Z o lta n

328
 D ragi i pošto v a n i Stojane V ujičiću,

Obradovali ste me Vašim pismom od 18. IX. o. g.

M adžarske antologije »M ai j. elb.« nisam do danas
prim io i bio bih Vam zahvalan budete li intervenirali da
mi je pošalju.
Hvala Vam na svim inform acijam a o Baladama, o
Latinoviczu i o Vašoj antologiji, koja se sprema. Hvala
Vam isto tako na Vašim separatim a, pa kad ih pregle­
dam javit ću Vam se detaljnije.
N adam se da će Vam uspjeti da ostvarite Vaš izlet k
nam a, a mislim da je suvišno naglasiti kako bi me iskre­
no radovalo da Vas vidim i upoznam .
Srdačno Vas pozdravlja
Zagreb, 26. IX. 1961. M. Krleža

Dragi Vujičiću,

Odgovaram Vam na Vaše pismo sa zakašnjenjem,

po povratku iz Egipta. Zahvaljujem Vam na esperant­
skom prijevodu Adriatika Temo, i nije mi jasno kako
ste uspjeli da dođete do toga izdanja, o kome sam samo
čuo da postoji, ali ga nikada nisam imao u ruci.
Što se tiče Illyesovih prijevoda, nije mi jasno kako
je uspio da prevede neke moje pjesme, kad pojm a nema
o našem jeziku? Ne znam da li Vam je poznato da u no­
vosadskom »H ID «-u već godinam a objavljuje prijevo­
de moje poezije jedan od saradnika »H ID «-a, koji je
preveo mojih pjesam a za čitavu knjigu, pak bi bilo mož­
da oportuno, da se zainteresiram o za taj njegov posao.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš
Zagreb, 26. II. 1962. M. Krleža

Poštovani gospodine Vujičiću,

Hvala Vam na Vašem pismu od 28. XII. 1962., a u

vezi sa emisijom »Areteja« na budim peštanskom R adi­

329
ju, molim Vas, ako Vam je to tehnički moguće, da me o
točnom datum u pravovremeno obavijestite.
Sve ono što je moj stari prijatelj Illes Bela govorio o
svojoj emigraciji (mislim na one čakšire i košulje itd.)
spada u jednu davnu i zaboravljenu epizodu našega
drugovanja, prije četrdeset i više godina, i ukoliko Vas
vjerodostojnost one anegdote interesira, ona je auten­
tična.
S najboljim željama za 1963. srdačno Vas pozdravlja
Vaš
Zagreb, 5. I. 1963. M. Krleža

Dragi i poštovani gospodine Vujičiću,

hvala Vam na Vašem ljubaznom pism u od 20. II o.g.

Ne znam kada »M adach« misli da m ontira »Agoni­
ju«, isto tako, kao što me zanim a šta je s »Aretejem «?
Mislim da ne bi trebalo ovu izvedbu vezati sa eventual­
nim mojim izletom u Peštu, jer taj još uvijek stoji u zna­
ku neizvjesnosti.
Ukoliko su se pojavile neke recenzije o »Bogu M ar­
su«, molim Zoltana Csuku da bude ljubazan da mi ih
pošalje.
Csuku i Vas srdačno pozdravlja, doviđenja,

Zagreb, 3. III. 1964. Vaš M. Krleža

Dragi gospodine Vujičiću,

U vezi s Vašim pismom od 16. III. o.g. javljam Vam

da sam preko naše Komisije za kulturne veze s inos-
transtvom prim io poziv m adžarskog PEN kluba, da kao
njihov gost prisustvujem premijeri »Agonije« 23. maja
o.g.
K ako definitivna odluka o mom izletu u Peštu nije
ovisna isključivo od moje subjektivne volje, ja ću Vas
svakako pravovremeno obavijestiti o eventualnom
mom dolasku.

330
 Jesenas još, ja sam, naime, principijelno dogovorio,
upravo bolje dogovorena je m oja posjeta Moskvi za
proljetnu sezonu, a sad ću da vidim mogu li se ta oba
izleta ili ekskurzije sinhronizirati.
Ne treba da Vam naglasim da mi je pom isao da
opet vidim Peštu sim patična, i da ću učiniti sve što je u
mojoj mogućnosti da je ostvarim.
Pozdravljajući Vas i Vašega brata Tihom ira, čiju
sam partituru »Balada« pročitao prije nekoliko godina,
molim Vas i tako dalje, Vaš
Zagreb, 30. III. 1964. M. Krleža

Zagreb, 9. VI. 1964.

Dragi Stojane Vujičiću,

Treba da Vam se zahvalim na ljubaznoj pažnji koja

po svojoj predanoj postojanosti nije klonula od prvog
našeg izleta do Sent A ndreje i Ostrogona pa od budim ­
ske Fortune do posljednje šetnje orczyevskim perivo­
jem, a to je za Vas značilo bdjeti i rano raniti (»R ano
rani, šetuj Budim -gradom, prije zore i jarkoga sunca«),
lutati poznatim stazam a, ulicam a i galerijama, što nije
bio napor tako neznatan te ne bi zaslužio epistolu sva­
kako iskreniju od uobičajene učtivosti.
U jednu riječ: sve je bilo dobro i lijepo i kao što se u
Grofici Marici kaže »Svršilo sve se sretno«, a ja se
nadam da će biti prilike da Vas pozdravim kod nas u
smislu Reljkovićeva stiha: »Tko nam stiže iz Budima-
grada, zagrepci ga k neb'esom klikuju«...
Samo Vas molim da najavite svoj eventualni dola­
zak, jer bi se moglo desiti da odsustvovanjem svojim ne
bih bio u kondiciji da Vam se revanširam.

Pozdravljajući u Belino i svoje ime sve Vaše,

srdačno
Vaš M. K.

331
 Dragi m oj Stojane V ujičiću,

Hvala Vam na pismu od 25. X. o. g.

Pitate me što da se radi s prvom knjigom »Zastava«,
koju je Csuka dovršio sa »Te Deum om«. Bio sam dogo­
vorio sa Csukom (ne varam li se, još u Pešti), da se prva
knjiga završi sa poglavljem »Bitka kod G rôdeka Jagi-
ellonskog«, sa tekstom koji svršava u »Forum u« na str.
73 (»Forum «, knj. III, br. 1-2, str. 5-73), tako da sva tri
poglavlja, odštam pana u tome broju, to jest »Te De-
um«, »Večera kod G undela« i »Bitka kod G rćdeka«
ulaze još u prvu knjigu.
To, da je Csuka preveo i »Te D eum «, nije, dakle,
učinjeno nikakvom omaškom, i ja Vas molim izvolite to
referirati i predložiti »Evropi« kao mišljenje autora.
Pročitao sam, upravo prelistao Csukin prijevod, pa
kad stignem, poslat ću i Vama i njemu nekoliko mojih
prim jedaba i em endacija. Prijevod je uglavnom dobar,
dijalozi su veoma živi, ali u deskripcijam a nekih tako­
zvanih opisnih lirskih partija ima takvih mjesta koja su
- discutable.
Pišete mi o dvadesetipetoj predstavi »Agonije«. To
me raduje. Trebalo bi zapravo pojaviti se u Pešti na pe­
desetoj predstavi, a jedino što mogu da uradim u ovo­
me trenutku jeste da Vas zamolim da budete dobri i da
prenesete čitavom Kvintetu, respektive Triu, a naročito
gospođi Klari, izraz svih mojih sim patija i zahvalnosti.
Sto se tiče peštanske radio-emisije »Areteja«, treba­
lo bi tačno znati sat emisije, jer se Pešta kod nas od vre­
mena na vrijeme čuje dobro, a najbolje u poslijepod­
nevnim satovima.
N adam se da ste dobro. Javite se!
Srdačno Vas pozdravlja Vaš
Zagreb, 29. X. 1964. M. Krleža

Dragi Stojane Vujičiću,

Hvala Vam na dobrim željama za 1965. Hvala Vam

na kopiji varijante za »Agoniju« i na svim dobrim vijes-
tima.

332
 Na prem ijeru »Lede« neću stići, zbog radi »mise-
ca« jan u ara kao takvog, ali oko Uskrsa, recimo, kada
zažubore proljetne vode (od Turgenjeva), vrlo je vjero­
jatno da neću odoljeti napasti.
Pozdravite, molim Vas, Ajtay-a, želim mu što skorije
ozdravljenje.
I Vama sve najbolje za 1965,
pozdravlja Vas prijateljski
Vaš M. Krleža
Zagreb, 28. XII. 1964.

Dragi Vujičiću,

Primio sam »Zastave« i zahvaljujem Vam na ljubaz­

noj susretljivosti.
Paralelno s ovim pismom zahvalio sam se ministru
Aczelu na ljubaznom pozivu koji mi je uputio s time da
ću se odazvati da posjetim Peštu u septem bru. S time,
dakako, otpadaju sve kom binacije za ovaj mjesec.
Pregledao sam, na brzu ruku, tum ač pojmova i poja­
va u »Zastavam a«. Vrvi krivim inform acijam a. Molio
sam bio Csuku pismeno, u nekoliko varijanata, da mi
pošalje nacrt toga tumača da bih ga dopunio autentič­
nim inform acijam a, a to se, nažalost, nije desilo.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš
M. Krleža
Zagreb, 5. VI. 1965.

Dragi Stojane Vujičiću,

Hvala Vam na Vašem pismu od 3. XII. o. g. Vaš te­

legram o »Areteju« primio sam sa zakašnjenjem , nije
me bilo u Zagrebu i tako nisam čuo te emisije.
Ako Vam nije teško da mi pošaljete tekst Bele Illesa,
učinite to, bit ću Vam zahvalan. On je kao urednik peš-
tanskog dnevnika »Crvene arm ade« mislim da se tako
zvao, objavio godine 1947, aprila, jedan članak o mojoj
m alenkosti u istom listu, a i onaj tam o objavljeni tekst
interesirao bi me isto tako iz mnogih ličnih motiva, pak

333
 ako možete da mi pošaljete jednu fotokopiju, učinit će­
te mi uslugu.
Drago mi je da stižete k nam a na duži boravak, javi­
te se, do viđenja, srdačno, Vaš

Zagreb, 20. X II. 1965. M. Krleža

Dragi Stojane Vujičiću,

Hvala Vam na Vašem ljubaznom pismu od 3. I o. g.

Bilo nam je zaista neobično žao što ste oboje nestali
»jakože dim«. Potražili smo Vas, ali ste već bili otputo­
vali.
Što se tiče Vaših »izum a«, nije »Szent Istvan napi
bucsu« jedini u vezi s ovim mojim jubilarnim napasti-
ma, koje još uvijek traju. Hvala Vam na svemu.
Drago mi je da prevodite aretejski esej.
Nadajući se da će biti prilike da se doskora sretne­
mo, sve Vaše i Vas, a naročito pak Vašu dragu M arijetu,
srdačno pozdravljam o,
Vaš
Zagreb, 8. I 1974. M. Krleža

Dragi Vujičiću,

U vezi s Vašim pismom od 3. 10. o. g.:

1) O Areteju da se dopisujem , nem a, mislim, mnogo
smisla. U jednom od Vaših pisam a na istu temu od pri­
je dvije-tri godine, Vi ste na moje negodovanje, što se
Areteja tiče, bili upotrijebili jednu, s boljim običajima
nespojivu i svakako uvredljivu frazu: »pa valjda se ne­
ćemo cenjkati«? Zabezeknut tom frazom nisam Vam
odgovorio tada, a i sada prelazim preko te fraze kao da
je nije bilo, pitajući se, kada sam se ja, dovraga, cenj-
kao? Već dvadeset i više godina leže neki moji honorari
negdje tam o u državnom uredu za isplatu honorara...
Nisam se, dakle, ni zbog čega »cenjkao«, i ne mislim na
to gubiti vrijeme. Pisali, predlagali i telefonirali ljudi,

334
što se Areteja tiče, godinam a, doputovali u Zagreb ne­
koliko puta, forsirali i potpisali ugovore, pa ništa. Sada
što?
2) Na ostalim vijestima i obavijestima zahvaljujem
toplo.
3) Vaš brat mi, nažalost, nije poklonio nikakve parti­
ture.
Pozdravljam Vašu dragu M arijetu, doviđenja,
srdačno, Vaš
M. Krleža
Zagreb, 8. 10. 1976.

335
 IR E N I W ENIGOVOJ

M ila m oja i m n ogo p o štovan a Irena W enigová,

Odgovaram Vam na Vaše pismo od 20. VII. o. g. sa

zakašnjenjem , više od toga, sa tako ogromnim zakašnje­
njem, da bismo jedva mogli da nađem o pogodan izraz
koji bi nam mogao poslužiti za pojam ovog propusta,
koji ni po čemu nije nem ar ili nedostatak simpatije za
Vašu ličnost, nego više, prosto tako: desilo se, i sad nam
ne preostaje drugo, nego da Vas molim da me ispričate!
Vaše pismo, naime, prim io sam isto tako sa zakašnje­
njem od dvije do tri nedjelje, s nam jerom da Vam se ja ­
vim po povratku u Zagreb, što eto sada i činim, i po­
zdravljam Vas srdačno.
Pozdravljam isto tako i našeg D ušana Karpatskog i
zahvaljujem mu na svim njegovim sim patijam a koje ob­
javljuje na razne načine, pismom i djelom. Pozdravljam
i našega druga Josefa Hiršala, čije sam pismo od 22.
VII. isto tako prim io sa zakašnjenjem , i tako mu odgo­
varam indirektno, a Vas, draga drugarice Wenigová,
molim da budete ljubaznim posrednikom i da mu pre-
nesete sve moje poruke, koje mi je uputio u vezi s Bala­
dam a, a koje interesuju i Vas lično.
Što se tiče prijevoda »Logora« O tokara Kolmana,
koliko se sjećam, on je zaista preveo »Logor« još za vri­
jem e mog praškog boravka, jan u ara i februara 1932. U
ono vrijeme on je bio sav zauzet tom temom i poduzeo
je sve da ga plasira na češkim scenam a, ali, dakako, u
okviru onih poluzvaničnih relacija između našeg Po­
slanstva u Pragu i praških teatara, to se nije moglo os-

336
tvariti... To što mi javljate, da se njegov prijevod izgu­
bio, svakako je stvar neprijatna i više od toga, zapravo
žalosna, ali je u toj neprilici utješno barem to, da ste Vi
skloni da se tog nezahvalnog posla primite i ja Vam za­
hvaljujem na pažnji i prema tome, što se form alne stra­
ne tiče, ja Vam taj Vaš prijevod ovim pismom autorizi­
ram.
Paralelno s time javljam Vam da sam od Naše Au­
torske agencije primio obavijest od 28. VIII. o. g., d a je
Vaše izdavačko preduzeće Statni nakladatelstvi krasne
literatury, hudby a umeni javilo Autorskoj agenciji, da
se potpiše ugovor na mojih deset knjiga, po Vašem iz­
boru. Ja sam našoj Autorskoj agenciji javio da potpišu
taj ugovor, a Vama to javljam zbog Vaše lične orijenta­
cije.
Sto se tiče Balada i Vaše suradnje sa drugom Hirša-
lom, molim Vas da mi jav e u vezi s tim prijevodom sva
Vaša pitanja, da biste me )dički mogli pristupiti poslu,
upravom tom veoma kom likovanom zadatku što ste se
primili da ga svršite s jednim našim pjesničkim drugom
kao što je Hiršal.
U jednom e od svojih pisam a (mislim prošlogodiš­
njem), javio sam Dušanu K arpatskom , da je Zoltan
Csuka preveo Balade na madžarski i da sam ja kod toga
posla sudjelovao i to prilično intenzivno i tako sa m a­
džarskim prevodiocem izmijenio obilatu koresponden­
ciju, koja izvan svake sumnje dodiruje čitav niz pitanja,
što i u okviru Vašeg posla mogu da interesuju i Vas i
Hiršala. Kad dobijem od Vas prve stvarne informacije
kako se Vaš posao razyija, to jest kako stojite u pitanju
rješavanja mnogih nepoznanica, poslat ću Vam u prije­
pisu niz kom entara za razne pojmove i riječi iz Balada
što sam ih uputio Csuki, a za koje se nadam da će i Vas
i Hiršala zanim ati i biti Vam od koristi.
Zahvaljujem Vam isto tako na svim Vašim naporim a
koje vršite oko placem enta G ospode Glembajevih, i
ukoliko mislite da Vam i o glembajevskom ciklusu dam
nekoliko uputa, a Vi se samo javite. Bit će mi kao uvijek
milo da čujem od Vas neku poruku, a Vas i sve Vaše
drugove pozdravljam prijateljski
Zagreb, 1. IX. 1959. M. Krleža

22 - K R L E Ž IN A P IS M A 337
 M ila m oja Irena W en igova,

Hvala Vam na pism u od 10. X.

Da s »Baladam a« imate briga i posla, ne sumnjam,
pak ako Vam nije nezgodno - pošaljite mi nekoliko va­
rijanata, bez obzira što su »prim a vista«; mene u sva­
kom slučaju stvar interesuje, što je na kraju konca sas­
vim prirodno. K ada je već riječ o prvim zapisim a (koje
Talijani zovu »abozzo«), mogu da Vam kažem da su i
Csukini prijevodi najuspjeliji upravo u onim partijam a,
koje su mu se javile pod perom »iz prve ruke« ili kao
što Vi pišete »iz prve vode«, a to se može prosječno
uzeti za 40-60% tekstova...
Ne vladam, nažalost, češkim, tako te bih mogao pre­
uzeti bilo kakvu arbitražu, no opet nije da nemam uho,
iako pasivno, za češku frazu, i prema tome mislim da ne
će biti na odm et da se pozabavim tim Vašim brigam a
prosto kao am ateur, koji sa mnogo sim patija prati Vaše
napore.
Što se tiče mojih vlastitih kom entara za Csukin po­
sao oko ovih »Balada«, tih je bilo relativno mnogo, i ja
mislim da bi bilo najstvarnije da mi javite od prilike sva
ona neuralgična mjesta oko kojih Vi i Hiršal zapinjete u
nedoumici pod znakom pitanja, a ja bih Vam odgovo­
rio izravno, jer da Vam šaljem čitavu Csukinu m ateriju
slijepo, mnogo praktičnog smisla nema, pošto tam o ima
problem a koji ni Vas ni Hiršala ne mogu interesovati,
jer se tiču m adžarske metrike i sintakse. M eđutim , razu­
mije se, ukoliko se u Csukinoj materiji pronađe stvari
koje se podudaraju s Vašima, ja ću Vam ih poslati u pri­
jepisu s najvećim zadovoljstvom.
Nije potrebno, draga I. W., da Vama i Hiršalu po­
novno naglasim kako Vam priznajem punu slobodu
kod Vašeg posla, pošto sam uvjeren da ćete Vi sve to
svršiti kako najbolje znate i umijete.
Što se »Logora« tiče stojim Vam isto tako na usluzi.
Nezavisno od te poslovne strane naših relacija molim
Vas, draga Irena, da mi vjerujete da na Vas mislim uvi­
jek sa iskrenom i prijateljskom simpatijom.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš
Zagreb, 22. X. 1959. M. Krleža

338
 Draga i m n ogo p o što v a n a I. W.

Primio sam Vašu M alu i m onografiju »50 Let M. d.

pr.«, i nisam Vam se zahvalio, dakako, prem da mi se
ipak gotovo svakog dana javlja neka nem irna sjenka
koja mi tiho govori da Vam se nisam javio, a, eto, us­
prkos tome ipak, pišem Vam poslije duže stanke i to po­
novno potaknut ljubaznošću Vašeg pism a od 2. XI.
1960. S našom savješću stoji uglavnom kao s onom Sha-
kespearovog R icharda: Ona nam je, nažalost, sasvim
trom a, nepokretna i m irna, prem da nije čista...
Pojma nisam im ao da ste postali mama, a ova čudna
i tajanstvena riječ sim bolizira, nema sumnje, jed an od
najm udrijih i najplem enitijih poziva, koje čovjek vrši
na ovoj planeti. Bilo mi je drago što me niste zaboravili
i molim Vas da sa zakašnjenjem primite čitav paket svih
mojih najboljih i prijateljskih želja za Vas i za Vašu
»M alu«, za sada još bezim enu gospođicu, koja me je iz­
nenadila svojom pojavom kao biće, čini se, puno život­
nog elana.
Hvala Vam na publicističkim obavijestima o »G.
G.«. Što se toga tiče ni ja nemam i nisam imao nikakvih
naročitih iluzija i sklon sam da dijelim Vaše mišljenje,
nažalost, više-manje negativno. Budete li stigli da mi se
javite kako stvari teku, učinit ćete mi uslugu to više što
znam da čitavu tu pustolovinu pratite kao svoju vlastitu
stvar.
Na kraju: šta je sa »Baladam a«? Ne pitam Vas da
požurim stvar, nego prosto jer me interesuje i jer imam
toliko fantazije da mogu zamisliti kako se kroz labirinte
ovakvog posla putuje veoma dugo, a da Vi niste od po­
četka uzeli da budete na tom lutanju Arijadna, ne bis­
mo se bili ni upustili na taj izlet, pun neizvjesnosti.
Prijateljski Vas pozdravlja Vaš

Zagreb, 8. XI. 1960. M. Krleža

P. S. nema nikakve fotografije, a osim toga patim od

idiosynkrazije spram tog posla...
Doviđenja!

22' 339
 Draga Irena W enigova,

Hvala Vam na telegram im a za »Glembajeve« i za

Novu Godinu. Hvala Vam na prospektim a i afišam a i
na svima sim patijam a, koje poklanjate autoru i njego­
vim brigama, koje kao da su Vaše.
Pričao mi je Jonke kako je sve sretno prošlo i o to­
me kako ste se predano i toplo nervirali kao da se radi
o Vašoj vlastitoj koži. N a kraju očekujem sada od Vas
jedan compte rendu - o svemu, kako je bilo i kako bilo
nije, to jest kako je trebalo da bude ili još bolje kako bi
bilo bolje da nije tako bilo kako je bilo, a bilo je do­
bro...
Vi znate: biti autor, znači biti, veoma često, predm et
u rukama, isto tako, veoma često, ovom predm etu ne­
sklonim. I to mu je sudbina. Autoru. Vaš prijevod u
onom programu citirane Balade čini mi se da je živ, da
je dobar, da je sugestivan i koliko sam ja mogao da pro­
sudim, da dobro teče i zvoni.
Prenesite moje pozdrave Vašem poetskom saradni-
ku, a Vas prijateljski pozdravlja Vaš
doviđenja
Zagreb, 13. I 1961. M. Krleža

Draga Irena VVenigova,

Odgovaram Vam na Vaše pismo sa zakašnjenjem i

molim Vas oprostite mi, bio sam u poslu i prosto nisam
stigao. Odgovaram Vam istim redom i istom paginaci­
jom kao što ste mi poslali Vaša pitanja, kao što slijedi:
A d Ciganska
1) Halapir, halapura, halaparda, alabarda, bipennis,
dvosjekla nabrušena strijelica, halapardnik, alabardari-
us, čovjek naoružan halapardom , halapir kao fantom
od naoružane prikaze, riječ koja treba da djeluje izobli­
čeno, ali sablasno, bez nekog konkretnog značenja, u ci­
ganskom žargonu sa prizvukom prijetnje.
2) Denevir, objašnjeno je u rječniku: m adžarski - slije­
pi miš, netopir, chauve souris.

340
3) Tri rifa sirotke, tri lakta sirutke, tačno kao što ste na­
šli u rječniku (Das Kasewasser), na lakat se mjeri plat­
no, a nikako sirutka, dakle fantastično besm islena fraza
sa sarkastičnim prizvukom.
4) M užika zaferkalna, kao što ste objasnili.

A d Keglovichiana
1) M indszenti, jedno od m adžariziranih prezimena, re­
cimo aristokratskih. Pardon, ovo ide u partiju p o d »Pi­
tanja koja moli objasniti naš historičar«.
b) Ad Vigilia: 1) hijerolozom itanjski bič, kao što ste ob­
jasnili.
c) Ad Lam entacija: 1) kontraktuš terezijanjski, po svoj
prilici neki neodređeni ugovorni odnos, koji se odnosi
na terezijansko vrijeme.
d) Ad Carm en Antem urale: 1) Hasan, nije važno što pi­
še Stanojević i nije važno koji je ovaj Hasan, koji se
spominje u baladam a. Jedan od bezbrojnih Hasana.
Ad Po M edvednici: 1) H asan-K an, Tatar-K an, nisu his­
torijska imena ostaju kao što su, bez neke oznake.
Ad Pogrebna pesem : 1) Ostrogonski principal, kardi-
nal-prim as. 2) Kom orhanski general, kao što ste objas­
nili: iz Komarna!
Ad K ronika: 1) V Budimu Kral v morjen be i t.d. Nije
važno koji je taj kralj, bilo ih je čitav niz, a radi se o je d ­
noj rugalici. 2) Burgund Drugi Papa, jasno da ga nije
vaš historik mogao pronaći, jer ga nije ni bilo, a i ne tre­
ba da ga traži, radi se o literaturi, a ne o historiji. Ko-
mendrijaši nisu historici. 3) Pius Dvestotrizdrugi Medi-
cez, očito da je Medici, ali nije važno, to je zbrka u gla­
vama ovih bohema. 4) Hajredin, isto tako nije važno o
kome se radi.
Ad Verbuvanka: 1) Isolani Hermengildo, historijsko li­
ce. 2) general Praunšperger fiktivno lice, ali ostaje kao
takvo.
Ad Po vetru glas: 1) M ehmed Zoglu, jedan od čitave se­
rije turskih generala, ne treba da bude u jednoj poemi
autentično lice. 2) Loewenclau, kao i Zoglu. 3) Aldo-
brandini, Aldo, kao pod 1) i 2). 4) San Clem ente kao
gore i 5) Buquoy, jedna od grofovskih familija, a nije

341
 važno koji od tih grofova. Svakako jedan od kom anda­
nata u turskim ratovima.
Ad T uropolska restauracija: 1) Tiče se opozicionog sta­
va čitave jedne male bulum ente Turopoljaca, seoskih
provincijalnih plemića, koji su u prvoj polovini XIX st.
kao m adžarofilski elementi igrali u godinam a ilirskog
buđenja takozvane političke i narodne svijesti ulogu
historijskog ritardanda, kao protivnici protum adžarske
em ancipacije. U ovoj poemi je opisan m entalitet prim i­
tivnog i nepism enog seljačkog elem enta, koji je u ono
vrijeme igrao ulogu političkog subjekta. 2) Kucovlahi,
D ako-Rum uni, Vlasi, Karavlasi, migracije za turskih ra­
tova. 3) Letoralci, Primorci od Littorale - Primorje. 4)
G raničari, kao što ste objasnili. 5) Alegorija, spolja ma­
džarska gala (surka), a iznutra m oralno blato, dakle svi-
njac (kotec - od kotiti se). 6) kao pod 2) rumunjski vlaš­
ki grčkoistočnjaci. 7) Znači sve pokrajine od Turopolja,
M eđim urja, do V araždina i Klanjca, jer ovi svi učestvu­
ju u varmedžijskim skupštinam a. 8) Komeš, comes, hi­
jerarhijski najviši autoritet u turopoljskoj plemenskoj
organizaciji, neka bude »dom orodec«, znači urođenik,
to jest njihov čovjek, a onaj koji ide sa »komešom«, to
jest s M adžarim a, i t.d.
Ad Pogrebna pesem : 1) Kao što ste objasnili. 2) Teretni
konji koji vuku težak teret - voze kola. 3) Raznovrsna
obuća kao skupni pojam . 4) Kao ovaj ovdje Sankilot,
gologuzi konjušar. 5) Kao kmet koji svome gospodinu
nosi ostruge, dakle sluga koji mu nosi oružje. 6) Na ka­
cigi ukras, zlatna gušterica, koju ovdje rapsod zove po­
grdno »m adžaronom «. 7) Kao što ste objasnili. 8) N o­
vaca na kablove, znači ogrom nu masu zlata i »egipat­
skih am rela«, u prenesenom smislu egipatskih suncob­
rana. Pred visokim dostojanstvenicim a na Orijentu no­
se se sjenila, a ovi turski generali stižu iz dalekih orijen­
talnih zemalja. 9) Kao đavo u paklenom mlinu, koji me­
lje brašno od pepela ljudskih kostiju, kao kosti na ras­
pelu i kao nadgrobnu pjesmu. Ad Po M edvednici: 1)
Historijsko ime jednog budim skog paše. 2) Jezuševo je
ovdje ime sela, koje kam pana, znači zvoni.
Ad Carm en Antem urale: 1) Ždrijelo topovsko koje
bljuje oganj iliti vatru, dakle sere vatru - vatroserec, ge­

342
nitiv vatroserca, akuzativ vatroserce, nije nominativ ser-
ce kao srce, jer bi bilo »serdce«. 2) Buzdoganjska po-
m oranča, zubata kugla na vršku od koplja ili buzdova­
na. 3) Bednjanske flanke. Flanka - krilo, strateško kri­
lo, krilo koje drže seljaci sa Bednje - Bednjanci, Bed-
njanska flanka. 4) »D unje ranke, dunje ranke, dunje ka-
ram anke«, narodna pjesma. Jedan od tih turskih ratni­
ka (M artoloz) kao usred pijanke zapjevao ovu pjesmu.*
To nije slika - o voću, nego pjesm a narodna koju netko
usred bitke pjeva, očito da bi podigao moral. 6) To je
sim boliziran pojam velike bom be topovske, koja urla
nad glavam a kao »globus« iz »Oršove«, gdje je po svoj
prilici bila takva livnica.
A d Keglovichiana: 1) Keglovići jesu grofovska familija,
autentična, historijska, ali ovaj grof iz ove poeme Figura
je iz poeme, a ne iz historije. 2) Ciraki, Kalni potok i
t.d., to su zaista simboli kao što ste i napom enuli i pre­
ma tome mogu se prevesti slobodnije da se ne izgubi
duhovitost originala, tačno tako kao što ste naveli pri­
mjere. 3) Bečki udovac Landsknecht, Hoffmeister grof
M ontenuovo. Gegač! Očito km etska pogrdna alegorija
na bijele pantalone od atlasne svile, i na bječve svilene
potkoljenice ili čarape u escarpinim a. 4) Otac grofičin.
5) Gegač je objašnjen pod 2). 6) Kao imena i nazivi raz­
nih gradova, dvoraca i posjeda kao što je navedeno pod
2). 7) Irena Batthianyi, autentično grofovsko ime. Ba-
kač od Ostrogona. 8) Kao što ste objasnili. 9) Sam obor­
ski hljebovi. 10) Sveti Petar nema troroga ima samo
ključ, to je tačno, ali u ovom priviđenju kmetskom sveti
Petar se javlja kao vladar podzem lja, neka vrsta dem on­
skog Plutona sa trorogom ili trozubom . 11) Kula ili to­
ranj od kolača - medenjaka. 12) To sviraju crijeva kao
orgulje. 13) Kao što predlažete, tu imate punu slobodu
varijacija. 14) Prevučen, učen to jest suviše učen, pre­
m udar. 15) »Kovati brunde«, znači ne raditi ništa. 16)
Imate punu slobodu varijacija. Šta su m linci? Mlinci su
historijsko hebrejsko jelo »m aces«, hljeb iz starog testa­
m enta. Tijesto koje se mijesi bez kvasa i peče na žaru, a

* Ja bih je ostavio u originalu (op. M. Krleže)

343
kao »mlinac« ponovno se kuha i peče u masti. Tako se
mogu mlinci kuhati od raznog tijesta, a u ovom slučaju
gladne seljačke fantazije i od pereca. 17) Kao što ste ob­
jasnili. 18) Da, to spada u zdravicu. 19) Požunska dijeta
to je sabor požunski. Hrvatsko-madžarski sabori, sabo-
risali su u Požunu, u Bratislavi današnjoj. 20) Jasno, p a ­
te od zubobolje. 21) Kreteni, tikvani od m adžarski tök -
tikva, m etateza kao tok. 22) Fileki, tripe, vampi. 23) Ka­
ko vam to nije jasno? Grofovim a je - iz kmetske per­
spektive - hladno samo na W. C. (misli Im bro Skunkač
mizerija, koji ne zna, kako izgledaju grofovski W. C. u
baroku. On misli da i grofovi čuče zimi na snijegu kao
psi). 25) K arabatak, pileće stegno ili kokošje. 26) Špaj-
sen, to je veselo ili šaljivo od Spaas.

A d Planetariom: 1) »Preham ljenih volj«, slomljenih,

dem oraliziranih volja ili po đavolu dem oraliziranih. 2)
Oblizanjek, Leckerbissen, oblizivati circumlingere, toli­
ko koliko se može jezikom dodirnuti kašičica sladoleda
na prim jer. 3) Kao što ste objasnili. 4) Ovdje u ovoj ba­
ladi određeno žensko ime. 5) Komuška, kao što ste ob­
jasnili das Schälen, boschovski infernalna slika, kad ne­
tko na komušku svira i to još paklenu. 6) Začin kao što
ste objasnili u magičnom smislu. 7) Egipat se veoma
često javlja kao m račan pojam , fantastična, ukleta po­
krajina snova, zvuči uvijek Hermestrismegistovski ili
A brakadabristički tajanstveno. 8) Preliveno kipućom
vodom , kao što ste objasnili. 9) Krv od m enstruacije.
Dati se dojiti i podojiti u trudnom stanju po nekome,
ne po djetetu. 10) Brate, to što znači: fallus. 11) Pijucka­
ti, kao što ste objasnili. 12) Kandilo na oltaru - dušica.
13) Kletva, neka nas šatre sveti krst. 14) Gallenblase,
verdam m te Gallenblase, u pogrdnom smislu psovka.
15) M unja, u smislu groma ili munje. 16) Čovjek koga
trese groznica i to ne ognjica nego zimica: Schüttelfrost,
Schüttelfröstler. 17) Svinjac na tri kolca ili stupa, ovdje
sim bolično SHS. 18) Kao što ste objasnili. 19) K vadra­
tura kruga. 20) Surrealistički pripjev. 21) Čitaj doslovno
kao što je napisano! To su stihovi jadovanke ili lam en­
tacije na sprovodu kajkavštine kao takve. Kreće se
m račna pogrebna družba u sjaju posm rtnih svečanih

344
patetičnih buktinja i pjeva circum -dederunt jednom je ­
ziku, a uvjerenja je da se radi o preporodu i o budnici.
U čitavoj ovoj pogrebnoj povorci (ilirskoj) nema ni je d ­
nog jedinog čovjeka koji bi usred ove strave govorio is­
tinu i riknuo kao lav da je to pogreb jednog jezika i da
je to bacanje posljednje pogrebne grude na truplo je d ­
nog živog jezika, a da nije nikakvo svitanje. Pitamo se
šta tu ima da bude nejasno? 22) Opisuje se čitava ova
mračna družba sa m asom adjektiva kao povorka dege-
nerisanih svirača i varalica, bijede i mizerije sitnog pro­
vincijalnog plemstva, one osnovne baze varm eđijske
hrvatske plem enitaške mizerije. 23) Lirske dangube i
frulaši. 24) Kao što ste objasnili. 25) Kao što ste objas­
nili. Bedast, bedastoća, glupost i glupan, nikako bijeda.
26) Što je gorko, gorko je. 27) Sve postaje m račnije, sje-
novito, zasjenjeno. 28) To se tiče Škrinjarića lično i nje­
govih depresija. Nije on bio jedini koji je to spoznao,
da kriva osuda ždere čovjeka kao m račan i nejasan bol,
što se osjeća kao blato i prljavština. 29) Političari pre­
vrtljivci, državotvorci prevrtljivci. 30) K išobranari. 31)
Trgovci savješću, ljudi koji prodaju svoju savjest. 32)
Vomitorium, ne, ne, nikakav delirij, nego baš zdjela ko­
ja je u tu svrhu postavljena da bi mogli ljudi u nju da
povrate. U velikim pivanam a (miinchenskim) gdje se
ljudi opijaju obrtimice po planu kao životinje, postoje
posebna odjeljenja koja se tako zovu. Ovdje, u moral-
no-intelektualnom smislu, sarkazam! 33) Augm entativ
od palanka ili selo. 34) Simbolično: slika tmine u zaos-
talosti i bijedi, u kojoj je ova vrsta prim itivnih i polupis­
menih kalendara (Soštar-kalendara) jedina lektira. 35)
Norma, u smislu blagdana, koji je specijalno kao takav
određen po Papi. 36) Dem onske avetinske prikaze kri-
late žabe i točkovi bez žbica. 37) Pod stepenicam a. Ne
pada mi m om entano napam et koji je to antički rimski
svetac mučenik tako živio pod m ramornim stepenicam a
patricijske palate svoga oca aristokrate. 38) Živo poli­
tičko lice, prema tome ostaje. 39) Kao što ste objasnili.
40) Slikovito izgovoreno, toliko je otprilike sjedio u
banskoj kući pod banskim krovom na M arkovom trgu
ovaj gospodin. 41) H ijerarhijska kategorizacija po čino­
vima birokratskim. 42) Ljudi došljaci, koji su doputova-

345
Ii k nama jednoga dana iz dalekih zemalja, a ne zna se
odakle, ne imajući i ne posjedujući ništa drugo osim
svog bijednog prtljaga (kufera). 43) Unionisti-prim orci
zato, jer ih je na Prim orju oduvijek poprilično bilo, kao
m asa kom binatora koji su imali trajno iluzije o nekim
svojim privilegijama u okviru madžarske unije. 44) Tu­
ropoljci, uvijek isti, misli se tvrdoglavi i ustrajni u svom
antinacionalnom stavu. 45) Ljudi iz pokrajine koja se
zove M eđimurje, a igrali su kao tobože ulogu liberala.
46) M alo seosko plem stvo, koje ne posjeduje više od se­
dam šljiva. 47) Skitnice. 48) Čovjek u koga je razvijen
sens pour la réalité, dakle čovjek praktičan. 49) Igla pri-
badača. 50) Novac. 51) Kajsija. 52) i 53) Bunjevci, mig­
racije hrvatske katoličke iz Hercegovine, sa rijeke Bune,
na bijegu pred Turcim a spasavaju se u M adžarsku, pro­
zvani Bunjevcima po svome zavičaju iz koga su stigli.
Isto tako i Šokci, em igranti iz bosanske oblasti Usore i
Soli. Madžarski se sô izgovara kao šo, dakle su ih M a­
džari prozvali ljudim a sa Soli - šo kac - to jest Šokci-
ma. 54) Heloti - Um okci, robovi koji su se sami usosili
u svojoj ropskoj bijedi iz vlastite krivnje, a sada se cma-
re u vlastitom blatu. 55) »Sent Ištvan«, Sveti Stjepan,
kralj madžarski i hrvatski, kome su usred Zagreba pod­
igli veliku katedralu, kao simbol i pojam m adžarske
državotvorne m egalom anije. 56) Crvenokosi (u prezir­
nom smislu kao biblijski Juda), građanski subjekt koji
se zvao Keršnjavi, i koji je kao takav igrao važnu poli­
tičku ulogu na prelazu stoljeća kao neka vrsta autonom -
nog ministra. 57) To isto što znači mizerije, koje ne um i­
ju drugo nego da pletu vlastite gaće. 58) Kao što ste ob­
jasnili, na cigli - na cegli. 59) Nije važno da se utvrdi
gdje i kom prilikom je Starčević ovu rečenicu upotre-
bio, svakako to je parafraza jedne narodne poslovice:
Brstiti trnje, vršiti jed a n jalov i neprijatan posao. 60)
Autokratija. 61) Kao što ste objasnili. 62) Kao što ste
objasniH. 63) Kao što ste objasnili, kavaliri, ušljivi kava­
liri. 64) Što vrijedi D ante za ove trule đavole. 65) Piska­
rati. 66) Virilno pravo, feudalno nasljedno pravo, kada
se saborski m andati nasljeđuju po pravu prim ogeniture.
67) Sukneni lonac - cilindar. 68) Tula - u antičkoj kos-
mogoniji Island. Dalje geografska svijest Antike nije

346
dopirala. S onu stranu Tule bio je vakuum. 69) Ne treba
konkretizirati. 70) Talijanski bakrorezac. 71) Za ove li­
jene vreće i pripuze. Prirepak Kriecher, koji se prirepio
uz nekoga, koji se kreće oko gospodske stražnjice. 72)
U smislu tkanina. 73) Myrha. Iz injorantske kmetske
perspektive. 74) Piši, brate, malim slovom stradun kao
što je pisan. 75) Kao u poslovici: rog za svijeću, znači
prodaje se loša roba, znači vara se. 76) Kalež cvijeta ko­
ji je procvjetao o Duhovim a, to jest usred ljeta. 77) Kao
što ste objasnili. 78) Isto tako. 79) Da, da, radi se o srcu,
a ovdje je hahar krvnik. 80) Kao što ste objasnili. 81)
Kao simbol nesreće, hrvatski petak kao simbol hrvatske
političke tragedije u vezi sa Venecijom. Simbolično iz­
govoreno. 82) Svetkovina u vezi sa m adžarskom m ega­
lomanijom i njenim državnim blagdanim a, koji se slave
na dan Svetoga Kralja. 83) Zašto si se pretvorio od sjen­
ke u sjenku od sjenke prozirniju, i to još za neku fikciju,
koja se zove narod. 84) Pravi opservator, dalekovidan i
m udar, nikada ni o čemu nije imao nikakvih iluzija, i
ukoliko je bilo kada »sijao svoje snove«, on ih je uvijek
sijao u paklu, a nikada u nebu. 85) Luckasti gatalac,
dakle kao što ste objasnili i sami čarobnjak. 86) Misli se
pogrdno na neku popovsku njušku. 87) Pljesniv. 88)
Kao što ste objasnili. Nem a nikakve veze sa dr Bleiwei-
som, nego s olovkom, dakle u smislu olovka. 89) Kao
barabe po loncima. 90) Tobolac, Beutelsack. Golemi
klokan (kenguru) je tobolčar. 91) »Crna škola« teološki
fakultet. 92) N arodno odijelo, folkloristički pojam ,
vrsta kaputa, sorte de jaquette. 93) Talijanski majmuni.
94) Svečar je čovjek koji slavi slavu i koji svetkuje svoj
rođendan ili im endan. 95) Takve mizerije da svi zajed­
no nisu posjedovali ni dugm eta što znači, sve kad bi tre­
balo da kupe neki lijek, ni u onom slučaju nisu mogli
da prodaju ni dugmeta. Dugme - K nopf - knof. 96)
Čarape. 97) Kao cvijet bez saksije ili posude. 98) M jes­
to pokraj Zagreba gdje se nalazi bolnica za duševne bo­
lesnike. 99) Učitelji. 100) Gnjila agonija. 101) Udarci.

A d Komendrijaši: 1) Žirov Pub, valet de cham bre, deč­

ko sa karte, kao što ste i objasnili, može i u m arijašu, ali

347
to je rečeno simbolično. Misli se kako Žirafa čini ljubav
s ovim dečkom, što je opet samo po sebi erotički doga­
đaj, svakako zgoda, prizor, slika ili prepečenije više-ma-
nje radosno, kao iznenađenje za prostotu koju ovi »ko-
m endrijaši« opsjenjuju svojim šalama. To isto čini i
kornjača sa perecom, a na sva ostala Vaša pitanja ne
bih mogao odgovoriti ni logično ni jasno, jer je sve o če­
mu se govori u poemi luckasto priviđenje, i to kako Pet-
rica odire jarca i tako dalje, i kako »Detelinec Dečko«
(a to je opet tref-pub sa igrače karte) čini ljubav sa Sve­
tom Klarom, poznatom djevicom, slavnom zbog svoje
nevine sklonosti spram umbrijskog sveca (bože moj,
sveta Klara ovdje flirtuje sa gospodskim lakajem, to su
sve više-manje grube ateističke pučke aluzije). Isto tako
i Kardinal koji »cujza« na kurdistanskoj buli (a bula je
u svakom slučaju biće žensko i to još tursko), i prema
tome kad Kardinal čini ljubav na jednoj Turkinji, sve to
spada u đavolsku com parseriju đavolskog teatra, kao
ona riba Som iz Bednje (a to je prava pravcata riba iz
prave pravcate rijeke Bednje, koja izvire ispod planine
Ivančice, a utiče u Dravu na pola puta između Varaždi­
na i Ludbrega), i čuveni ljubavnik Komar-Bači (U jak -
komarac), koji je isto tako zaljubljen, i svi su uopće za­
ljubljeni jedni u druge, a o svemu tome (nažalost) ni­
kakve literature pak ni stručne nema, bilo nije niti biti
može, jer ni ovih fantom a izvan ove poeme nije bilo. U
ovom pogledu ruke su Vam potpuno slobodne i možete
prem a tome zamijeniti ove fantom e ili likove iz bilo
kakve pučke češke kom edije del’arte, ako kao takva po­
stoji. 2) Hystrioni, to nije vokativ. To su evokacije ko-
m endrijaša u uvertiri, i sve se norm alno odnosi na
glumce koji su stigli u mali grad, a da li su to samo glu­
mačke skitnice ili pak i trgovci sa kalendarim a, to je iz
ove perspektive nevažno. 3) Ostavite eksplikativne ad­
jektive, u svakom slučaju bit će bolje i ako je nejasno.
4) Stigli su iz grada Čakovca (Csäk-Tornya), Čakov-To-
ranj, Turen grad 11 km sjeverno od Varaždina, glavno
mjesto provincije m eđimurske, sjedište grofova Zrin­
skih i Frankopana, gdje i danas stoji njihova tvrđava. 5)
Kao što ste objasnili. 6) Lajave babe pod tvrđavnim
vratim a. 7) Uzvik, kao neka vrsta ciganije, Zingarus do-

348
losus, fraudulendus (iz m edievalne perspektive trajna
opasnost krađe i prevare), a cigansko namigivanje de­
m onska igra ovakvim ništavnim frazama. 8) Crvenoko­
sa žena i to još pjegava od sunčanice. 9) Može kao što
ste objasnili. 10) Bogata udovica. 11) Smolko je posto­
lar ili šušter, ali je to ovdje izgovoreno kao od milja sa
sim patijom . 12) i 13) H ipokoristikoni. 14) Honig-Leb­
küchler ili f. H onig-Lebküchlerinnen, nema nikakve ve­
ze sa m edicinom nego sa m edom , medicom ili kolačima
m edenjacim a. 15) Infekcija obrve ili vjeđe, čir u oku.
16) Nem a nikakve razlike. 17) Kao što ste objasnili tač­
no. 18) Isto tako. 19) Pepelnica i adjektiv pepelnički,
ovdje alegorijski. Pepelnica je prva srijeda poslije kar­
nevalske noći, to je prva srijeda kojom počinje Quadra-
gesima, četrdesetodnevni post. Č etrdeset dana i noći
padala je kiša, kada se biblijski potop oborio na čovje­
čanstvo kao pedepsa gospođnja. Četrdeset godina lutali
su Izraelci u pustinji, četrdeset dana postio je Mojsije
na Sinaju, a i u Kristovoj legendi, Krist posti četrdeset
dana u pustinji. »Pepelnički mački«. Maček se ovdje
uzima kao Katzenjamm er, caffard, m am urluk, kada sli­
jedi pepelničko kajanje: M emento hom o, quia pulvis es
et in pulverem reverteris! 20) Fišek od zlata, to jest od
dukata naslaganih u visini jednog fišeka u fišekliji. 21)
Nadrealistički pripjev. 22) Čini ljubav ni za što, pokazu­
je ženi rogove, sim bolično znači čini ljubav badava. 23)
Pokloniti. 24) Lutalica od wandern. 25) Tatarski ris,
znači Turčin. 26) Top nabijen katancim a ili lancima, to
jest topovsko ždrijelo. Kukm ač u prenesenom smislu
ratnik pod janjičarskom čalmom, to jest topovsko ždri­
jelo prekrstit će ga, to jest satrti u prah i pepeo ovu ja-
njičarsku čalmu i pretvoriti je u anđela (prekrstiti ga) i
to upravo u trenutku kada se ova kurdistanska zmija
našla pod Bakačevom bedevijom , s očitom namjerom
da sabljom proburazi i konja i jahača. 27) Bojna borbe­
na pjesm a pušaka iz Brescie, koja veselo odjekuje. 28)
K opernik je astronom , a i car je astrološka vrsta čarob­
njaka ili m ađioničara.
Na kraju o nekim problem im a koji su ostali poslije
prve konsultacije. Ad Scherzo. Biskup ostaje kao bis­
kup, kao i u češkom. Ad b) Ni med cvetjem. Vrsta cvije­

349
ta. Ad c) Verbuvanka, Pleso, selo pred Zagrebom, da­
nas aerodrom , očita aluzija na nekoga tko je ostavio
glavu u blatu kod Plesa. Ciganska pečenka: jež se peče
u blatnom pokrovu, i kad je ispečen, ljušti mu se koža i
ostaje samo m asna pečenka. Ovdje se misli na nekoga
tko će ostati zagnjuren u blatu kod Plesa i ostaviti tamo
svoju glavu kao jež. Ad d) baba cmizdri. Ovaj carven-
dač i sve varijante kako su vas neki eksperti savjetovali
da ga prevedete nisu ni približno tačne. »Carvendač«
uzeto je slikovito, kao dečko koji je ostavio svoju maj­
ku, odlutavši u razne pustolovine i bitke pod crvenim
barjacim a. C rvendać u prenesenom smislu je ptica ko­
joj je perje na grudim a obojeno intenzivnim karmin-
skim rum enilom , Rotkelchen - Lusciola rubecula. Ov­
dje isključivo ima sim bolično značenje. Cinizam ovih
Sankilota, koji tješe m ajku nad truplom njenog sina, da
se zauvijek oslobodila svoga crvendaća, to jest dečka
koji je kom prom itiran i koji je i nju kom prom itirao
crvenim barjakom , to jest subverzivnim svojim stavom,
socijalno nonkonform ističkim , i prem a tome logično je
da je izgubio glavu po pozitivnim zakonima.
To je sve. Srdačno Vas pozdravlja, Vas i Vaše sarad-
nike, eksperte, prevodioce, pjesnike i versifikatore,
srdačno Vaš
M. Krleža
P.S.
Hvala Vam na program im a i na fotografijam a. Drago
mi je da »Glembajevi« nisu predali dušu gospodinu.
Prenesite, moje pozdrave u teatar kolektivu, glumcim a i
režiseru.
Vaš
Zagreb, 27. X. 1961. K.

D raga i mila Irena Wenigova,

Odgovaram Vam na pismo od 31. I. o. g. kao obično

lakonski (brutalno lakonski), po starom običaju. Drago
mi je da ste dobro.

350
 Pričao mi je profesor J. o Vama m nogo i dogovorili
smo se kako bi bilo m udro i oportuno i dobro da prove­
dete ferije kod nas. Sve bi se dalo tehnički riješiti, a on
će Vam o svim kom binacijam a pisati opširno.
Pričao mi je prof. J. mnogo o »Petrici«, o našem po-
etu Hiršalu, koji je tako strastveno oduševljen svojim
poslom i o tome kako »Petrica« ulazi u štam pu. Obra-
dovale su me te vijesti i ja se radujem zajedno s Vama i
molim Vas da isporučite i Hiršalu, i ilustratoru i svima
koji su zainteresirani kod toga posla, koje ne poznam,
moje srdačne pozdrave. Poznavajući Vaš ukus uvjeren
sam da je stvar u najboljim rukama.
Pišete mi o »Glembajevim a« da ulaze u štam pu, a
svi Vaši argum enti koje ste naveli sami su po sebi logič­
ni i ja mislim da ste pravilno postupili, braneći stvar
zdrave pameti. Drago mi je da ste uspjeli da izvojštite
pobjedu argum entim a ukusa, razum a i na kraju književ-
no-estetskog kriterija.
Vidim po svemu da imate mnogo posla i brige sa
mnom, a kako mi Karpatsky javlja, eto, Vaši »Glemba-
jevi« doživjeli su i svoju stotu predstavu, što se uvijek
sm atralo u životu jednog kazališnog djela datum om , a
da su to »Glembajevi« doživjeli u Pragu, isključivo je
Vaša zasluga.
Razgovarao sam sa profesorom J. o eventualnom
jednom svom praškom izletu pod jesen, i ja se svakako
nadam , i ako ne stignem do Praga, da će biti prilike da
se ovog ljeta sretnemo i porazgovorim o o raznim stvari­
ma uzduž i poprijeko, zbrda-zdola, a dotle sve Vaše i
Vas srdačno pozdravlja
Zagreb, 11. II. 1963. M. Krleža

D raga moja i poštovana Irena Wenigova,

Primio sam jutros 1, 8 i 9 tabak »B alada«, a kako mi

je Kuzm anović predao tabake 2-8, imam sada čitavu
knjigu, koju sam pregledao s najvećim interesom.
Svi Vi zajedno imali ste, boga mi, m nogo posla, a sa­
da na kraju balade, što da Vam kažem? Hvala Vam.

351
 Ne vladam , nažalost, češkim tako te bih se usudio
izgovoriti bilo kakvu m eritornu ocjenu sam oga prijevo­
da, ali, ukoliko svojim uhom, svojim sluhom (da ne ka­
žem duhom ) mogu da čujem ritam stvari, to jest da osje­
tim auditivno često tako sakrivenu kantilenu same teme
ili igru rima, a naročito pak igru izraza, mislim da je J.
Hiršal prevladao ne samo ogrom an otpor starinske, ar-
hajske fraze, već da je zaista m ajstorski uspio da riješi
česte, na prvi pogled nepremostive, poteškoće i otvore­
ne mogućnosti na najbolji, poetski, način.
Pozdravite Hiršala, draga Irena, u moje ime prija­
teljski srdačno, a kada stignu prvi egzemplari, javit ću
mu se direktno da mu se zahvalim na ogrom nom trudu,
koji se ne bi bio m ogao ostvariti bez njegove izrazite
poetske solidarnosti i simpatije.
Očekujući od Vas vijesti, a naročito o Vašim plano­
vima za ovo ljeto,
sve Vaše i Vas srdačno pozdravlja Vaš

Zagreb, 31. V. 1963. M. Krleža

352
 Đ O R Đ U Z E L M A N O V IĆ U

Poštovani i dragi druže Zelmanoviću,

Pročitao sam pism o što ste ga uputili Ervinu Šinku

5. IX. o. g. U vezi s tim molim Vas da me ispričate što
Vam nisam odgovorio na Vaše pismo, a m om entano ne
bih mogao da Vam navedem ni jedan konkretan motiv
zašto to nisam učinio, to više, što smatram i što propovi­
jedam već godinam a da na pism a valja odgovarati u
svakom slučaju iz m nogobrojnih razloga, a ponajviše i
zbog toga što na ovome svijetu upravo u okviru ovoga
svemira nema dovoljno učtivosti kao takve.
Poslije ovoga pream bula nadam se da ćete mi op­
rostiti moj propust.
Što se tiče Vaših prijedloga, nisam Vam po svoj pri­
lici odgovorio i zato, jer mi nije pošlo za rukom da do­
đem do njemačkog prijevoda »Agonije«, koji postoji,
ali prosto nemam pojm a gdje se zametnuo.
Javljam Vam da će »Agoniju« još ove jeseni m onti­
rati »Théâtre de poche« u Parizu (Céllier), a kako Va­
ma u ovome trenutku nije mnogo stalo do francuskog
prijevoda, ne znam što da radim ? Predlažem i Vama i
interesentim a da sačekamo tu parišku izvedbu.
Bit će mi drago budete li se javili nekim odgovorom,
a u međuvremenu m ožda ćemo pronaći neku novu for­
mulu solucije.
Ako kod teatra, o kome pišete da pokazuje interes
za moje stvari, postoji netko tko čita talijanski, možemo
mu staviti na dispoziciju talijanske prijevode iz Glem-
bajevskog ciklusa: »Lede« itd. itd.
Srdačno Vas pozdravlja
Zagreb, 9. IX. 1958. M. Krleža

23 - K R L E Ž I N A P I S M A 353
 R A D O V A N U Z O G O V IĆ U

Zagreb, 12. X. 1964.

Dragi Zogoviću,

Vaše pismo* od 5. X. o. g. prim io sam tek jutros, 12.

X., po povratku iz Slovenije, i tako Vam odgovaram sa
zakašnjenjem bez neke svoje krivnje. Oprostite!
U očekivanju m oga odgovora, mogla se, m eđutim ,
kod Vas pojaviti i neka nervozna sum nja u razne even­
tualne motive moje šutnje, a to bi mi bilo žao, jer, eto,
uprkos tome što je m nogo vrem ena m inulo kako se ni­
smo sreli, pišem Vam neposredno, prijateljski, kao i naš
kontakt prije petnaest godina što je bio ispit obostrane
ženeroznosti, više od toga, prim jer plem enite discipline.
Milo mi je što ste se javili, pa m akar i poslije »okli­
jevanja«, i nadajući se da nemate razloga sum njati u is­
krenost mojih riječi, prelazim na m eritum Vašega pis­
ma.
* . „ , . Beograd, 5. oktobra 1964.
Dragi Krleza, 6

Poslije oklijevanja od nekoliko mjeseci, odlučio sam da Vam

ipak napišem ovo pismo. Ako mnogo pogriješim, uzmite mi u olakši­
cu to oklijevanje i to što Vam se javljam jednom u šesnaest godina.
Koliko znam, Vi u potonje vrijeme opet im ate svoj ili skoro svoj
časopis (»Forum «). I ja, eto, hoću da Vas upitam : biste li u tom časo­
pisu objavili štogod moje. Ja čak hoću da Vas, što je moguće kraće,
zamolim da to učinite.
Ako biste učinili, to bi za mene značilo veoma mnogo — značilo
bi možda skidanje ovog strašnog šesnaestogodišnjeg pečata s mojih
usta.
S ovakvom molbom ja se nijesam obratio i neću obratiti nijed­
nom drugom piscu. Time ne mislim da polaskam ni Vama ni sebi, ne­

354
 »Forum « je list u izdanju akadem ije, pod redakci­
jom jednoga redaktora i redaktorskog kolegija. Molim
Vas, dragi moj Zogoviću, da ne biste ovu konstataciju
protum ačili kao neku vrstu zaobilaznog pokušaja za
smanjivanje moga utjecaja na jedan časopis, koji Vi
apostrofirate kao da je »m oj«, ili - »skoro moj«... M e­
đutim , istina je da moj utjecaj na »Forum «, bez obzira
na ređakcione instance nije ravan nuli, ali je isto tako
istina i to da moj utjecaj tam o nije mnogo viši od ništi­
ce, s obzirom na to što su svi naši časopisi, pak i »Fo­
rum «, krcati raznim i m nogobrojnim putnicim a kao
tram vaji, i tako se tandrkam o i vozakamo kojekuda i
kojekako. S obzirom, dakle, na razne okolnosti oko
»Forum a«, bilo bi dobro, mislim oportuno, da se po-
razgovorimo prijateljski u stvari objavljivanja Vaših
tekstova u »Forum u« ili izvan »Forum a«, svejedno, i
tako Vam predlažem da skoknete na jedan izlet do Z a­
greba.

go da bar nagovještajem motiviram svoj postupak. Prelazim preko

moje izvjesne sentim entalnosti i vezanosti za Vas, koje su mi ostale iz
naših negdašnjih susreta i koje bi mi subjektivno mogle dati neko pra­
vo na ovu molbu. Ali Vaše ime, Vi u istoriji, to je ono što, čini mi se, i
Vas obavezuje, i meni daje hrabrost, da ne kažem pravo.
Možda se varam, ali ja držim da biste Vi ovo za šta Vas molim
mogli učiniti bez nekih reperkusija - inače, razumije se, ne bih ni p o ­
mislio da molim. U svakom slučaju, uvjeren sam da, ako je to potreb­
no, možete stvoriti m ogućnost d a to učinite.
Ja znam da se opet može pojaviti meni već poznati zahtjev da ja,
ako hoću da se štam pam , prethodno »uredim svoje stvari«. M eđutim ,
T odor M anojlović, Miloš C m janski, Živko Milićević, M laden St. Đu-
ričić i njihovi današnji sljedbenici i apologeti objavljuju svoje radove
bez ikakvog »prethodnog uređivanja stvari«. Izabrana djela Sloboda-
na Jovanovića, izabrane pjesme Svetislava Stefanovića objavljene su
takođe bez »prethodnog uređivanja stvari«. I zašto onda ja, ako ne
tražim ništa drugo nego da štam pam svoje stihove ili literarne članke,
treba u pravima građanina da budem spušten ispod T odora M anojlo-
vića i M ladena St. Đ uričića?
I utoliko mi se čini opravdanije što Vas molim da, u zemlji gdje
se slobodno štam paju Svetislav Stefanović i Miloš Crnjanski, štam pa­
te čovjeka koji je, uprkos svemu, ostao komunista.
Želim Vam zdravlja i snage - one Vaše najbolje.
(A dresa: Cvijićeva 67)
R. Zogović

355
 Ukoliko ne biste bili iz tehničkih razloga skloni da
primite ovaj moj poziv da mi budete gost (kao što sam i
ja bivao u Vašem gostoljubivom dom u tako često), po­
što ne želim nikako da se u ovoj stvari osjetite osamljen
ili napušten, doputovat ću u Beograd, prem da to do
konca novembra nisam planirao.
Veru i Vas pozdravlja Vaš
M oja adresa: M. Krleža
Gvozd 23.
P. s.

Dragi Zogoviću,

Evo me sa zakašnjenjem.* Koliko god znam kako

očekujete haber da Vam stigne, ipak nisam m ogao brže.
Prelistavajući Vaš rukopis nisam htio da se zaustavim
kod impresija »na prvi pogled« i tako je sve to potraja­
lo duže no što sam bio mislio.
»Giornale di Bordo« jedne osamljene, pom alo pus­
tolovne a pom alo i prkosno m anijakalne plovidbe koja
traje godinam a, Vaši stihovi su zapravo čitava navigaci-
ona m apa jedne svijesti i njenog lutanja, jednog raza-
strtog cerebralnog platna u anatom skom smislu, u je d ­

* . Beograd, 18. X I. 1964.

Dragi Krleža, 6

Prekucavanje i sređivanje pjesam a prilično se oteglo - ja sam p o ­

vrh svega i pedant, a Vjeru sam našao bolesniju nego što sam mislio:
pored povrede koljena, im ala je i još uvijek ima zapaljenje dušnika s
kašljem i nespavanjem. I tako Vam pjesme šaljem tek danas. U osta­
lom, za Vas je tako m ožda i bolje, ako gorka čaša nije mimoišla, ono
je bar nekoliko zakasnila. A to je, m akar i prividno, neki dobitak,
znam to jer sam i sam m orao u životu da pročitam mnogo tuđ ih ruko­
pisa.
Mi smo se u neku ruku dogovorili da pošaljem oko 20 pjesam a, a
ja Vam šaljem 32, upravo 35 - tri od njih imaju po dva popridugačka
dijela! Takva je hrabrost, kad je stečeš koliko za početak, ona dalje
razvija sam a sebe. Te da ih bude od raznih vrsta, te da »program ske«
ne budu jednolike, te da uzm em nešto od ljubavnih, te da ne isklju­
čim sasvim rugalice - i tako se nakupilo preko mjere i dogovora. Iz­
grdite me ali nemojte baš mnogo.

356
nu riječ nešto što je gorko i osam ljeno i još najbolje da
se kaže oporo. (Davno jedanput, prije mnogo godina,
Vi ste za sebe bili prim ijetili kao usput, da ste čvornova-
ta divlja kruška jalovica, usred divlje šume osamljeno
stablo, suvišno sebi i drugim a. To je bilo rečeno više
m ikrom anski, a nisam imao im presiju da je bila gluma.)
Ovo što Vi pjevate jeste m andorlato od katrana, po­
gani kolač, pasja pogača, koja se guta sa kletvom kao
riblja kost. Grko, otrovano vino. Ovaj dnevnik hiper-
senzibilizirane osam ljenosti, plač za šumama, za fiktiv­
nim plavim daljinam a, lelek i proklinjanje istodobno,
lam entacija (čak i tugaljiva), a s druge strane opet i
m račna m ržnja. Bila bi najbolja form ula: ranjena utro­
ba, čovjek sa svim svojim brigama.
Mislim u ovome trenutku da za Vas nije važno da se
stvari ocjenjuju po nekoj im aginarnoj estetskoj vrijed-
nosti, ali po mom subjektivnom kriteriju ili ako hoćete
afinitetu, razvrstao bih ovim redom : Ganges, Kula ćuta-
nja, Jablan, Prva pjesm a o šum am a (Bezglasni suvi ša-

O svojim pjesm am a, o svom osjećanju pred Vama kao ocjenjiva­

čem, govorio sam Vam dosta, ako i zbrkano, i ovdje neću da nastav­
ljam. N apom injem samo da su »K ula ćutanja« i »G ang i suvi monsu­
ni u K alkuti« vezani za moje putovanje u Indiju (1948.), a da »lirski
junak« stihova »Zvono bez jezika« odista postoji: u Oružojnoj palati
u Moskvi pokazuju zvono kome je, za kaznu što je u nekoj od starih
buna zvonilo na uzbunu, izvađen tučak i »etapno« prognan u Sibir!
Iz ciklusa koji sam sad pisao u Rogaškoj slatini ne šaljem ništa, jer to
m ora da poleži.
N ovosti kod mene nem a nikakvih. N ikoga od literata nijesam vi­
dio ni naprem ase i ne znam šta se m om entalno n a našem Olimpu, po­
stavljenom na sedam stubova - kasa, gradi i razgrađuje. Čuo sam sa­
mo da je slavna SKZ izdala novu antologiju srpske poezije. Svako gu­
ra jednu od dvije linije: sastavljač ove antologije (M iodrag Pavlović)
tražio je i pratio u srpskoj poeziji »aristokratski«, metafizički konac
od svetitelja Save do Vaska Pope. Sava je tem elj, korijen i pravac, a
Popa kruna i završetak svega, kao ona njem ačka apsolutustička kruna
na Hegelovom filozofskom sistemu! Iz poslijeratne lirike uzeto je sve­
ga 30 pjesam a, 17 od njih su Popine. Zabavno i dirljivo, kad za to ne
bi išle krupne državne pare...
Vjera se toplo zahvaljuje na pozdravim a Beli i Vama. Ja još uvi­
jek živim u »pripodnjatom nastrojenii« od susreta s Vama, od Beline
i Vaše pažnje. Još jednom srdačno zahvaljujem.
Vaš
R. Zogović

357
pat), Spolja to izgleda sasvim obično, O vjeverici, O lju-
bavi, a zatim i prije svega Ugljarski dim, Papuk i tako
dalje.
O ba indijska motiva i Ugljarski dim, tu leži čitava
Vaša lirska panoram a u punom e rasponu. Ne pišem
Vam da Vam dignem moral, ali onaj Vaš Ganges, ona
starom odna rijeka svih rom antičara, voda koja šumi od
K alkute do G ualdaquivira (»D er Grosse Ganges
rauscht«), to je, ako hoćete, Vaša individualna škrofu-
lozna, blatna, jeziva kantilena, čista lirika, koja teče kao
prava autentična lirika, a o Vašem Ugljarskom dimu ne
vjerujem da se može poetski reći m nogo više u dvije
strofe o sebi nego što je tu rečeno autobiografski.
S masom ostalih, zaista nevažnih form alističkih de­
talja, ja se ne slažem, i moglo bi se govoriti o tome da li
bi bilo bolje da ove strofe nisu rim ovane, da je tem a os­
lobođena do pune prozodije, to sve može biti predm e­
tom razgovora, ali zaista nije važno. Nismo nikada bili
formalisti. Toliko o samoj materiji.
Stižem početkom decem bra, do viđenja,
oboje Vas pozdravlja
Zagreb, 23. XI. 1964. M, K.

Dragi Zogoviću,

Javljam Vam se sa zakašnjenjem.* Oprostite, molim

Vas.
Glavno sam Vam rekao telefonski: prim io sam pis­
menu obavijest (autoritativnu), da Vaša poezija može
biti objavljena u »Forum u«, a u vezi s tim da jedno be­
ogradsko izdavačko poduzeće može isto tako štam pati
knjigu Vaše poezije.

*
Dragi Krleža, Beograd, 1. jan u ara 1965.

Iako me od jutros napala nekakva odvratna kijavica, koja kod

mene, nepodnošljiva da nepodnošljivija biti ne može, djeluje upravo
na oči i na onaj dio glave gdje se pisma smišljaju - ja ipak moram da
Vam pišem, da Vas, m akar kako, obavijestim o jednoj ovdašnjoj no­
vosti. M oram , je r Vam to obavještenje dugujem , i jer bih želio da se

358
 Mislim da bi bilo najbolje kada bismo se o svim tim
pitanjim a mogli porazgovoriti, no ja, nažalost, u do­
gledno vrijeme ne planiram nikakvog izleta do Beogra­
da. Javite se!

izbjegnu kriva tum ačenja, koja su, b ar na ovoj strani, i dalje uobičaje­
na.
Tridesetog decem bra uveče moj zet, glavar »republičkog znača­
ja«, saopštio je Vjeri telefonom kako ga je zvao sekretar adm inistra­
tivne komisije Izvršnog vijeća Fadil H odža, i kako mu je rekao jednu
poruku za m ene - oni su dugo zajedno radili na Kosovu, pa to otuda.
Poruka se sastojala u ovome: da ja u toku sjutrašnjeg dana, posljed­
njeg dana važenja dosadašnjeg penzionog zakona, podnesem njego­
voj komisiji predstavku, kako bih bio preveden na izvanrednu penziju
po čl. 80. O baviješten o ovome sjutradan, ja predstavke nijesam p o d ­
nio. I eto, o tom e sam htio da Vas obavijestim ; o tom e i o svojim mo­
tivima.
Prva, osnovna stvar u vezi sa mnom je, b ar za m ene, pitanje
štam panja. M ognem li štam pati, to će, uz bolesničku penziju koju već
imam, riješiti i pitanje mog m aterijalnog opstanka, tim prije što će mi
po tek donesenom novom zakonu dosadašnja penzija nem inovno biti
povećana. Prem a tome, izvanredna penzija bi u toj situaciji bila ne­
potrebna. A ako mi se štam panje, kao osnovno čovjekovo pravo, ne
dopusti, onda bi penzija-privilegija bila jo š nepotrebnija - ja je u tak­
vim uslovim a ni po koju cijenu ne bih mogao prim ati.
Pom enuti posrednik između Hodže i m ene, za koga nekako ispa­
da da je državotvom ije i lojalnije ako čovjek šćapi više nego ako traži
skrom nu m ogućnost zarade i života, rekao mi je da je moj postupak
»dem onstracija«, »protest«, »suprotstavljanje jednoj sili kakva je
država« itd. On je čak bio siguran da će moj postupak tako uzeti i svi
ostali - stvari upravo postaju i jesu onakve, kako se nazovu, okarakte-
rišu, a ne kakve uistinu jesu. Ja vjerujem da on tu neće biti u pravu,
jer stvari u mene ipak takve nijesu: ja ovim postupkom nijesam ni
protestovao ni dem onstrirao. N aprotiv, meni se čini da sam ovakvom
odlukom izbjegao jednu takvu mogućnost. N aim e, da sam sad primio
izvanrednu penziju, a da se za mjesec ili dva ne riješi pitanje moga
štam panja, ja bih onda tu penziju bez odlaganja vratio. A to bi stvar­
no već bila neka vrsta demonstracije, ako i ne baš tako opasne i antid-
ržavne kako se nekima to, eto, čini.
Iz onoga što mi je Vjera pričala meni je jasno da je ovo s novom
penzijom poteklo od Vas. Hodža je, opet, rekao kako je pred njegovu
komisiju stvar postavio neki od rukovodilaca. M eđutim , ja, na moju
veliku žalost, nijesam mogao da se prethodno objasnim ni s Vama, ni
s drugom na koga je aludirao H odža, čak ni sa sam im H odžom. H o­
dža je, m ada u telefonskom im eniku postoji i moj broj, stvar počeo
preko posrednika - i ja sam m orao da se držim »protokola«, a preko
protokola i posrednika vuci mesa ne jedu. A nonim nost druga na koga
je H odža aludirao zatvarala mi je i prilaz na tu stranu. Vama, opet,
kome sam najviše bio dužan da se obratim , nijesam im ao kad pisati, a

359
 Sve najbolje za 1965, sve Vaše i Vas srdačno po­
zdravlja
Vaš
Zagreb, 14. I. 1965. M. Krleža

Dragi Zogoviću,

Nadam se (uvijek pun nepovjerenja spram bilo čega

što je u vezi s poštom ) da ste moj telegram prim ili u re­
du.
Bio sam Vam predložio sastanak oko 25. o.mj. pod
pretpostavkom da će Vaše pjesme biti štam pane u feb­
ruarskom broju »Forum a«. Kako se, m eđutim , redakci-

telefonsko raspravljanje ovakve teme niti mi se sviđalo, niti sam u tri

navrata, mogao dobiti Zagreb. I tako je dan prošao - kad je jedan i
posljednji, on, kao što znate, prođe veom a brzo.
U cijeloj ovoj stvari meni je sada najm učnije to, što ću na neki
način ispasti nelojalan prem a Vama. Ali meni se čini da je to ipak bi­
lo bez moje krivice. K ad sam Vam rekao kolika mi je penzija, ja tim
nijesam imao nikakvu drugu nam jeru do da ilustrujem opštu besm is­
lenost našeg platnog i penzionog sistema (profesor m atem atike na
tehničkom fakultetu im a dvaput veću platu od isto takvog profesora
matematike na filozofskom fakultetu; učitelj penzionisan prije deset
godina ima skoro dvaput m anju penziju od učitelja koji se, na istoj
dužnosti i s istim brojem godina službe, penzioniše sada itd., itd.). I
sad bi moglo da ispadne kako je čitav sistem bio nezgodan zato što ja
nijesam imao visoku penziju; d a je ispravljen i popravljen tim samim
što sam je ja najzad dobio!
Hoćete li se rasrditi na m ene? Ja bih rad i ja bih molio da se ne
rasrdite. Ne znam je li to o tu d a što sam generalno simplicist, ali meni
cijela stvar, ako je uzmem norm alno, uz priznavanje prava da čovjek
odlučuje o sebi, izgleda obično, jednostavno. Velika, izvanredna pen­
zija? - Nemojte, što će to meni, bolje da radim, m akar i m anje imao...
Uostalom, mene je još Đ ilas proizveo u »inform birovske velikomuče-
nike«, pa moram teći i čuvati dušu, zar ne?
Rad bih da ste dobro i d a Vam onaj posao uveče, onim starin­
skim čeličnim perom i bez petrolejke koju sam ja obećao - ide tako
dobro, da Vam raspoloženje »regenerira« snagu koju prilično bezob­
zirno trošite. Beli i Vama puno srdačnih pozdrava i dobrih novogodiš­
njih želja od Vjere, M irke i mene. Vaš
R. Zogović

360
ja (u zakašnjenju) odlučila da štam pa januarski i febru­
arski broj kao dvobroj, Vaše pjesme ulaze, prem a tome,
u martovski broj. Znači: sve do polovine m arta imali
bismo vremena da se izvrši definitivan izbor i da se do­
govorimo o raznim pitanjim a što mislim da bi bilo do­
bro iz m nogobrojnih razloga.
Prema tome, ukoliko ne bih skočio do Beograda u
međuvremenu, ponavljam Vam svoj poziv za zagrebač­
ki izlet polovinom februara.
Nadam se da ste dobro.
Sve troje srdačno pozdravlja,
Zagreb, 20. I. 1965. M. Krleža

Dragi Zogoviću,

Odgovaram Vam na Vaše pismo od 22. I. o.g.

Dopisujem o se, bože moj, zar ne, pa to i nije najve­
će zlo što nam se moglo (ili još uvijek može) desiti, i,
prem a tome, nisu mi Vaša pism a nikakva kubura ni na-
past. N a kraju: nešto što se za šesnaest godina nije rije­
šilo, ne da se svršiti ni u pet m inuta.
Bio sam Vam predložio sastanak za polovinu febru­
ara, međutim, ako ste zaista slobodni i skloni da dođe­
te, m ožda bi bilo bolje da stignete odm ah, početkom
februara. Mislim svakako da bi bilo bolje da se razgo­
vori sa beogradskim izdavačem planiraju poslije izlaska
»Forum a«, a o tome i o svemu drugome, usm eno. G le­
dajte svakako da Vaš zagrebački izlet ne bude na dva­
deset i četiri sata!
Pozdravlja Vas, Vaš
Zagreb, 26. I. 1965. M. Krleža

Dragi Zogoviću,

Pjesme sam u redu prim io, hvala Vam.

N a kraju krajeva pojavio se i taj tako dugo očekiva­
ni dvobroj »Forum a«, 1 - 2/1965 (za jan u a r i februar),

361
kao što se vidi, s osjetljivim zakašnjenjem. Zaboravili
su, kažu, da odštam paju još 500 brojeva prošlogodiš­
njeg decem barskog »Forum a«, a, razvalivši slog, morali
su ga ponovno slagati, i to je, kažu, bio glavni motiv za­
kašnjenja. Recimo da je tako.
N adam se da će »Forum « broj 3 za m art pojaviti se
najkasnije do 15. m arta. Po dogovoru s Frangešom (kao
redaktorom ) predajem Vaš rukopis u štam pu sutra.
Mislim da je suvišno da Vam šaljem m ašinsku superre-
viziju, ali, ako želite, javite mi, prem da ću definitivnu
kontrolu teksta izvršiti sam, nadajući se da će sve biti u
redu.
Sve Vaše i Vas pozdravlja Vaš

Zagreb, 18. II. 1965. M. Krleža

Dragi Zogoviću,

eto me već nedjelju dana na Šent Jurju pri Tržiču, i

tako ne znam da li Vam je adm inistracija F. poslala va­
še autorske egzemplare, kao što su mi to svečano bili
obećali, da će pitanje autorskih egzemplara i honorara
riješiti na obostrano zadovoljstvo.
Odgovaram Vam na Vaše posljednje pism o (i teleg­
ram) sa zakašnjenjem, bez neke svoje subjektivne kriv­
nje ili stvarnog razloga ili namjere, prosto po zakonu
trom osti, odgađajući da Vam se javim iz dana u dan, pa
kako sam u m eđuvrem enu otputovao, m inula je, eto,
već skoro čitava m ala vječnost (i više), što ste mi vratili
»D avne Dane«, zadavši tako, sebi i meni posla i brige,
da pakujem o i vraćamo jednu te istu knjigu amo-tam o,
zapravo konvencionalno, jer koliko se sjećam, ja sam
Vam te »Davne D ane« bio poklonio, a ukoliko nisam,
činim to sada, naknadno, ali ne m anje svečano.
Nadam se da ste dobro, a mislim da je suvišno da
ne naglasim, kako me interesira da li su se stvari u
Bgdu pokrenule s mrtve točke, mislim u vezi s publika­
cijom jedne od Vaših knjiga pjesam a? O tputovao sam i
tako prosto pojma nemam , kakav je, štono kažu - re-
tentissem ent - ove naše forumske raketne priredbe, da

362
 -Jy-o-p., «a'Cil .

u**' n^c. >aO^Le

J-e+JJiVLy^ ^r*i 7rCt\
■* 1~ U' ^ ¡t -f:
-^4rvt~£*-- / tu* -í¿> _^i~
S'o-É-íX'í'fc» -C-tXs.- d*(>±-óc?<JU'/ ‘¿Q- cš - f ± - \ ' t ¡ <a*t-‘ ¡f+->-n¿c~J!. Jif/tJUtf**.
•{ (í^i>'7A^a 'T y tf ć^fi/'U ^o ^LarO .

0 ć i~ p ujL ^ íz^ ^ x fe - ÍÍPt< p J l\X -A A 4 y -f,VÙ f -U -4 ^ Ÿ ‘A ^ > * u i J

^ x»i^/ «/H Vl^<
.*£ srtj+ ^ f Mi-4-t*. **' ^ " 7 “^ / r ,,¿ /** W o-«/.
«Ce tót »/ _^> «=^w //*
^ rCpitA* ^ -**-£«
^¿♦v, £cA^*. t/)-«<VovY i^Ut), vio 'yC»
rt¿?«*VW I'-rv+j", ‘ <&¿T -* *****«■ ■*'•*** "»'
, -4< -V ^ ' ^ A'
(~ £ i.tl~ * f n t^ rw + o lú -!~ ir Z U -C ć o s t-o -Ć A b t /* V l^ r C íC ’3 -e

« H í ^ í í »* f á f - t t i i + x y¿o s 3 jz * C * f sf~ a /C v * * £ L A f c \ £*• ^ • ^ U ^ 9 ^ c y ,p T C A ^ U tr

 <x< *cO ^Cy a -♦«^<^ 1''*% *=*-* y tV-«o

^ f-~*- i ^ ■•v{/^¿^(,^ «sit« ^ o<* a#

/
^C*A'>V ¿< /5^* ^ ll^*~tsuX4 o jčo-CUj ^ v u X ‘--
tM-^2—« * o j**CU4 «*W U*>* w£ (¿4*y^f Pj 4^_2^CA~s*^

0 " ^ ft'U'vfc -Jr~j-XA-J\ -^*4XAJLA^^ 1<aUCa*} j š s

-?/"& '^o lo su * . — J v L f e A ~ t i s r ? s i j t s t i ^¿ oSiM ^i4 ~ -,£< 4

'S~c / Ua^o^ / ^t-i*

^ k+fi 'tLiTvt^L lc*>Q'>^k. -t' fac^o-*^ .
yp^l^->^J f 0-£-< -7X-C<_ O efa^t^t ^JL^yi*. __

■ {‘" ^ ( u l |f y ^ d - t o A A A j * ć c g + ?t \ ^ r ^ c^ ^ C t' «W /~

J>--- T 7711^ (eCusJ***- r9* -A**^ +-*-* .

f^ T - v><^ Xi-'U u , -Vjy> ^ i^ tM ^ <•

£x>-).r l‘'*+~< / f A « i J ^ / ^

____ Va—>
U 5. V. ? 0 ~

ne kažem senzacije, iz perspektive naših književnih ko­

terija i krugova, a pravo da Vam kažem, već sam odav­
no spram svega toga (mislim našeg literarnog zakulis­
nog života) prilično ravnodušan, pa čak i m anje od to­
ga, duhom potpuno odsutan.
Veru, Mirku i Vas u Belino i svoje ime
pozdravlja
U petak 9. 4. 965. Vaš M. K.

Vraćam se u Zgb 12. 4. adresa zgb.

364
 D ragi Z o g o v iću ,

Dugujem Vam odgovor već poprilično, mislio sam

stići do Beograda pa nisam , i tako Vam pišem ovo pis­
mo u duhu isto tako već gotovo mjesec dana, naskitao
sam se kojekuda, i tako ne znam da li se Isaković odlu­
čio da Vam štam pa knjigu?
M eđutim , eto, jutros, reče mi Tkalec da se Vera
unesrećila i to ozbiljno. To me je zaista potreslo, ne sa­
mo zato, jer je volim, nego prosto iz slijepe pobune, pa
zar je doista moguće da nekoga udes progoni u stopu?
N adajući se uprkos svemu ipak da nije tako fatalno,
molim Vas javite mi kako stvar stoji, jer me neizvjesnost
u njenom slučaju, ovako kako su mi javili, doista uzne­
mirila.
Pozdravlja Vas s najboljim željam a Vaš
Zagreb, 14. V. 1965. M. Krleža

Dragi Zogoviću,

Nije me bilo u Zagrebu sa Vašeg prolaska 12. VIII.,

kao što ste mi bili najavili iz Jezerskog još koncem jula,
a Vaše pism o prim io sam tek po povratku u Zagreb i ta ­
ko Vam se javljam sa zakašnjenjem.
Drago mi je da Vjeri ide bolje i molim Vas pozdravi­
te je s našim najboljim željam a; u seriji neprilika ovo je
bilo zaista perverzno iskušenje, pak imamo, mislim, pu­
no pravo da se nadam o da će i ova, na kraju ipak sas­
vim glupa a opet relativno sretna perm utacija završiti
dobro.
D oznao sam od L. Isakovića da je Vaša knjiga ušla
u štam pu i da je jedina koja će se pojaviti do konca go­
dine s obzirom na okolnosti u kojim a su se našli izdava­
či, a te neprilike, po vlastitom iskustvu znam da nisu ta ­
ko neznatne te ne bi zadavale raznim »direktorima«
brige.
Znam da Vas interesira tem a »de rebus moscoviti-
cis«: poslije četrdeset godina (na kraju puta) impresio­
nirala me na svakome koraku vidljiva skrom nost rusko-

365
ga čovjeka. Da Vam se javim na povratku nisam zaista
imao vrem ena, a polovinom septem bra nadam se biti u
Beogradu.
Vjeru i M irku i Vas pozdravljam , do viđenja

Zagreb, 31. VIII. 1965. Vaš M. Krleža

Dragi Zogoviću,

Sredinom decem bra bio sam u Beogradu doista, i te­

lefonirao sam, dakako, a sad, kad mi javljate promjenu
broja, jasno, nije Vas bilo, a i za knjigu sam se Vašu in­
teresirao. Rečeno mi je da se doštam pava. E, pa hvala
dragom bogu, dočekat ćemo valjda i to.
Vratio sam se, radim i ne radim , prolaze dani.
Pitate me što je sa »Zastavam a«. Ovih dana idu u
štam pu prve dvije knjige, a do m aja trebalo bi da budu
doštam pane treća i četvrta, to je m aterijal objavljen do­
sada u »Forum u« (1800 str.). Peta i šesta pišu se, to jest
trebalo bi da budu napisane do konca godine.
M olim Vas pozdravite mi mnogo, mnogo, Vašu Vje­
ru! Za nju bi već bilo vrijeme da se ostvari ona ruska: I
lučševo ažidajem - sja...
Sve najbolje Vama i Vašima za 1966.
Srdačno,
V<iš
Zagreb, 4. I 1966. M. Krleža

Dragi Zogoviću,

Hvala Vam na ljubaznom i srdačnom pismu od

9. IX.
Bit ću, po svoj prilici, u Beogradu između 21. i 24.
septem bra, stižem u stvari Leksikografskoga zavoda (po
333-put). N adam se (pouzdano) da će biti prilike da se
porazgovorim o o svemu, to jest kada stignem, javit ću
se.

366
 Pozdravite, molim Vas, Lalića, a Vjeru, M irku i Vas
srdačno pozdravlja, do viđenja, Vaš
Zagreb, 13. IX 1966. M. K.

Dragi Zogoviću,

U vezi s Vašim pismom od 28. II o. g. u stvari S. L.

učinit ću šta mogu. Kako ne raspolažem u toj stvari naj-
osnovnijim elementima, mislim da bi bilo najoportunije
da poručite S. L. neka bude ljubezna i neka me potraži
u Leksikografskom zavodu, da se s njom dogovorim
oko m odaliteta i da ispitam o kako ta stvar stoji s obzi­
rom na tehničke mogućnosti. Mislim da bi to bilo jedi­
no stvarno, a o samoj komisiji (ukoliko ona još radi) ne­
mam nikakvih naročitih iluzija.
Sve troje pozdravlja Vas srdačno, do viđenja,

Zagreb, 6. III 1967. Vaš M. Krleža

Dragi Zogoviću,

Evo me iza duže pauze, pozdravljam Vas i sve Vaše,

nadajući se da ste dobro.
N estadoste prošli put jakože dim, a da doista nismo
stigli da se porazgovorim o o raznim stvarim a, jer ste
uvijek na skok i na preskok u Zgbu.
Stiže nam pram aljeće, a s njim i razne kostobolne
staračke boljke u duši i u »tjelešcu« (corpusculum ), kao
što bi rekao naš stari Erazmo, koji se kao prava luda iz­
m eđu dvadesetidva rata bavio lingvističkim korektura­
ma Novoga Zavjeta, što je značilo svirati gitaru na dim ­
njaku iznad goruće kuće, kad požar guta čitave gradove
i zemlje.
Pozdravite, molim Vas, Lalića, srdačno, do viđenja,
Vaš
Zagreb, 6. II 1968. M . Krleža

367
 D ragi Z ogoviću ,

O prostite što Vam na Vaše pism o od 24. VIII odgo­

varam tek danas po povratku u Zagreb, gdje je bilo za­
pelo s ostalom poštom. Oprostite!
Mi smo dobro. Bela je odbolovala, boga mi, ozbilj­
no, a što se mene tiče sve glasine o mom oboljenju bile
su potpuno krive i neosnovane.
N adajući se da će biti prilike da se sretnem o iza du­
že pauze, pozdravljam sve Vaše i Vas,
srdačno
Zagreb, 23. IX 1974. M. Krleža

368
 BIOGRAFIJE*

ALEKSA ND ER, Irina Kunjina - književnica i prevodi­

teljica (Sankt Peterburg, danas Lenjingrad, 15. VI 1900
-). U Rusiji studirala filozofiju i pravo, u Zagrebu neko
vrijeme pravo. U data za Božidara Aleksandera iz obite-
lji zagrebačkih veleindustrijalaca. Često boravila u ino­
zemstvu, rat provela u New Yorku, do 1960. je u Parizu
a kasnije se nastanjuje u Švicarskoj. Između dva rata pi­
sala po novinam a o umjetnosti i književnosti, bavila se
prevođenjem , autorica je biografske dram e Puškin (iz­
vedena u Zagrebu 1936). Surađivala između ostalog u
»Obzoru«, »Vijencu« i »Književniku«.

BECIĆ, Vladimir - akadem ski slikar (Slavonski Brod,

1. VI 1886 - Zagreb, 24. V 1954). Učio slikarstvo kod
Čikoša i Crnčića, u M iinchenu i u Parizu, god. 1913.
bio učitelj crtanja u Beogradu a poslije u Bitolju. Za
prvog svjetskog rata na solunskoj fronti crtao ratne m o­
tive za pariški list »L’ Illustration«. Dvadesetih godina
nastavnik je u Zagrebu a 1940. redoviti profesor A kade­
mije likovnih um jetnosti. Poznat je i kao član G rupe
trojice (uz Lj. Babica i J. Mišu). Vrstan portretist, slikar
krajolika i mrtvih priroda, Becić je posjedovao prepoz­
natljiv, osoben izraz koji karakterizira sigurnost poteza
i kolorističko bogatstvo. Poznata su mu ostvarenja: Au­
toportret s polucilindrom, Djevojački akt pred ogleda -

* Smatrajući da su biografije ličnosti iz našeg suvremenog političkog

života (kao što su Josip Broz, Vladimir Bakarić, Edvard Kardelj,
A leksandar Ranković i dr.) poznate, nismo ih ovdje uvrstili.

2 4 - K R L E Ž IN A PISMA 369
lom, Dječak s kukuruzom, Mrtva priroda s rakovima i
dr.

BEGIĆ, M auricette, rođena Sullerot - književna prevo­

diteljica, profesorica francuske književnosti (Pariz, 25.
VI 1916-). Supruga književnika M idhata Begića. Preda­
vala francuski jezik uoči prvog svjetskog rata na Filo­
zofskom fakultetu u Beogradu. Sudionik NOB-a, član
redakcije »Oslobođenja« na oslobođenom teritoriju u
Jajcu. Nakon oslobođenja predaje francuski jezik u Sa­
rajevu i Beogradu, u razdoblju 1954 - 82.lektorica je za
francuski jezik na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.
Prevodila je na francuski Ćosića, Selimovića, Lalića i
dr. Prevoditeljica je Krležina Banketa u Blitvi.
BEGOVIĆ, M ilan - književnik (Vrlika, 19. I 1876 - Za­
greb, 13. V 1948). D ram atičar, pjesnik, novelist, rom a­
nopisac i putopisac, istaknuta pojava hrvatske m oder­
ne. Slavistiku i rom anistiku studirao u Zagrebu i Beču,
kao profesor djelovao u Splitu, kao dram aturg u H am ­
burgu, kao redatelj u Beču, kao nastavnik glumačke
škole i upravnik D ram e u Zagrebu. Zbirkom pjesama
Knjiga Boccadoro (1900) unio je novu kvalitetu u našu
ljubavnu poeziju, afirm irajući spontanost i neposred­
nost, senzualnost i iskrenost nasuprot dotadašnjoj po­
m alo apstraktnoj ljubavnoj lirici. Veoma uspješan dra­
m atičar čiji se kom adi odlikuju psihološkom uvjerlji-
vošću i zavidnom scenskom vještinom, Begović je maj­
stor zapleta i zanimljive fabule, pisac sklon podjednako
i fantastici i erotici. U prozi se iskazuje ne samo kao
m aštovit pripovjedač već i kao lirska natura, autor neo­
čekivanih obrta i iznimne artističke senzibilnosti. Dram ­
ska djela: Gospođa Walewska, Božji čovjek, Pustolov
pred vratima, I Lela će nositi kapelin, Bez trećega. Pro­
zna djela: Dunja u kovčegu, Kvartet, Giga Barićeva,
Sablasti u dvorcu. Knjiga putopisa Po Italiji. Autor je
libreta za Gotovčevu operu Ero s onoga svijeta.

BENEŠIĆ, Julije - književnik i prevodilac (Ilok, 1. III

1883 - Zagreb, 19. X II 1957). Spisatelj široke kulture i
odnjegovana ukusa, naš najbolji polonist i vrstan knji­

370
 ževni i kazališni organizator. Školovao se u Osijeku, Be­
ču, Krakovu, Pragu i Zagrebu, nakon studija gimnazij­
ski profesor u Zagrebu, lektor za poljski jezik na Sveu­
čilištu, intendant Hrvatskog narodnog kazališta i u raz­
doblju 1930-1938 delegat jugoslavenskog m inistarstva
prosvjete u Varšavi. D jelatan u mnogim dom enam a,
svestranih interesa i zavidne radne energije, pokrenuo
je u Varšavi biblioteku jugoslavenskih pisaca, sastavio
za Poljake našu gram atiku, preveo na naš jezik više
poljskih pisaca te bio sastavljač Hrvatsko-poljskog rječ­
nika. Urednik »Savrem enika«, autor antologijske pjes­
me Osijek, pisac brojnih feljtona, kritika i crtica, Bene-
šić je uredio djela M atoša, Galovića, Jorgovanića i Ha-
ram bašića, bio sastavljač Antologije poljske lirike
(1940). Napose je značajnu ulogu odigrao kao kazališni
intendant i po riječima A ntuna Barca, Benešićeva prva
intendantura u Hrvatskom narodnom kazalištu značila
je »poslije M iletića um jetnički najviše razdoblje u povi-
jesti hrvatskog kazališta«. Benešić je bio i gorljivi sa­
kupljač jezičnog blaga za Rječnik hrvatskog književnog
jezika. D rugovao je niz godina s Krležom o čemu je os­
tavio zanim ljiva svjedočanstva u zapisim a iz Varšave.
D jela: Istrgnuti listovi, Razgovori, Kritike i članci.

BOGD AN OVIĆ, M ilan - književni kritičar (Beograd,

4. I 1892 - Beograd, 28. II 1964). Sudionik balkanskih
ratova i prvog svjetskog rata. N akon rata profesor D ru­
ge muške gimnazije u Beogradu a zatim asistent na Fi­
lozofskom fakultetu u Beogradu. Istaknuti član Repub­
likanske stranke i urednik njezina glasila »Republike«
bio je proganjan i hapšen zbog svojih ljevičarskih uvje­
renja te 1923. otpušten iz državne službe. U godinam a
izm eđu dva rata urednik je časopisa »Buktinja« (1923) i
»Srpskog književnog glasnika« (1928-32) a s Krležom
uređivao je časopis »D anas«. G odinu dana vodio je pu­
tujuće Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada a uoči
rata honorarni je profesor na Akadem iji likovnih umet-
nosti u Beogradu. U vrijeme drugog svjetskog rata u
njem ačkom je zarobljeništvu. N akon oslobođenja izu­
zetno djelatan i angažiran, profesor je Filozofskog fa­

24* 371
kulteta, upravnik N arodnog pozorišta u Beogradu,
urednik »Književnih novina« i više godina predsjednik
U druženja književnika Srbije. Briljantan stilist i vrstan
govornik, nadahnut prevodilac Rollandova Colasa
Breugnona, Bogdanović je nasljednik Skerlićeve kriti-
čarske tradicije, odvažan procjenitelj i veoma savjestan
analitičar. Djelo mu karakterizira osoben stil i emotivna
pristranost, biran jezik te povezivanje literature s druš­
tvenom realnošću. Pisao je o Vuku, Njegošu, Đuri Jak-
šiću, Zm aju, Branku Radičeviću, Lazi Lazareviću, rus­
kim utjecajim a na srpsku književnost i dr. Imao je izra­
zito kritičan stav prem a m odernističkim eksperim entira­
njim a u nas početkom pedesetih godina.

Č E K IĆ , M iodrag - profesor filozofije (Beograd, 29.

X II 1923 -). Filozofiju studirao na Filozofskom fakul­
tetu u Beogradu gdje je i diplom irao. D oktorat filozof­
skih nauka stekao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
Od 1971. profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u
Nišu. A utor brojnih znanstvenih radova, član redakcije
m eđunarodnog filozofskog časopisa »D arshana Inter­
national«. Bavio se posebice pedagogijom, pedago­
škom sociologijom, te sociologijom morala.

CH OM A , Branislav - slovački pisac i prevodilac jugos­

lavenskih autora (Liptovsky H radok, 30. V III 1924 -).
Filozofski fakultet Slovačkog univerziteta završio je u
Bratislavi i u razdoblju 1945 - 55. bio je urednik u kul­
turnoj rubrici dnevnika »Pravda«. N akon toga djeluje
kao urednik izdavačke kuće Slovensky spisovatel u Bra­
tislavi, znanstveni je suradnik Slovačke akadem ije, re­
daktor u Slovačkom filmskom institutu i dr. Bio je član
prve čehoslovačke novinarske delegacije koja je posjeti­
la Jugoslaviju (1946), te sudionik na izgradnji om ladin­
ske pruge Šamac - Sarajevo (1947). Proučavao je godi­
nam a književnosti naroda Jugoslavije i preveo više na­
ših autora. Preveo je Krležinu Gospodu Glembajeve, U
agoniji, Areteja, Na rubu pameti i dr.
CSUKA, Zoltan - madžarski pjesnik i prevodilac
(Plandište, Banat, 22. IX 1901 - Erd kod Budimpešte,

372
26. III 1984). N akon školovanja u Subotici, M ohaču i
Pečuhu djeluje od 1933. u Vojvodini kao novinar, ured­
nik i prevodilac. Pjesme su mu pod utjecajem ekspresi­
onizma, inspirirane proturječnostim a i dram atičnošću
vrem ena u kome je živio. Vrstan poznavalac jugoslaven­
skih književnosti preveo je brojne pisce naših naroda
na m adžarski, uključujući u svoj strogi izbor ne samo
klasike poput Držića, Njegoša i Prešerna već i svoje
suvrem enike poput Andrića i Crnjanskog, M arinkovića
i Potrča, Krefta i Ćopića. Iznim nu je pozornost posve­
tio Krležinu opusu prevodeći Zastave te poetski nad ah ­
nuto i uvjerljivo Balade Petrice Kerempuha.

Č E N G IĆ , Enes - publicista (Foča, 4. IV. 1926-). D o­

pisnik sarajevskog »O slobođenja« u Zagrebu sedam de­
setih godina pokrenuo izdavanje izabranih a potom
sabranih djela M iroslava Krleže, uredio preko šezdeset
njegovih knjiga, te pokrenuo izdavanje Krležine škol­
ske lektire. Krleža je Čengića oporučno odredio da up­
ravlja njegovim autorskim pravim a i vodi brigu o zaštiti
djela. Objavio m onografiju o Gustavu Krklecu, opsež­
nu monografiju Krleža, četverotomne dnevničke zapise
S Krležom iz dana u dan, a o osebujnosti Ćopićeve lič­
nosti napisao djelo Ćopićev humor i zbilja.

ČRN JA , Zvane - književnik i kulturni historičar

(Črnjeni kod Žminja, 8. X 1920 -). Pisao pjesme na ča­
kavskom nadahnjujući se posebnostim a i usudom svoje
uže dom aje Istre. Urednik časopisa »D om eti«, »M ost«
i dr. Bavio se i problem im a filma. Djela: Istrijanska
zemlja, Priča o zemlji ilirskoj, Hrvatski Donkihoti, Be-
zak na tovare, Kulturna povijest Hrvatske, Sukobi oko
Krleže i dr.

ĆU R Č IN , M ilan - književnik i publicist (Pančevo, 14.

XI 1880- Zagreb, 20. I 1960). Studirao u Beču, bio do­
cent na Beogradskom univerzitetu. Jedan od prvih
srpskih pjesnika slobodnog stiha. U razdoblju od 1920-
41. izdavao i uređivao zagrebački časopis »N ova Evro­

373
pa«. Djela: Pesme, Nem ačka rom antika, Gete i gospo­
đa Štajn, D audet i ilirstvo.
DAMJANOVIĆ, Pero - povjesničar (Srb, 27. X 1921 —).
Direktor Istorijskog arhiva u Beogradu, glavni urednik
Priloga za istoriju socijalizma, predavač na Filozof­
skom fakultetu u Beogradu. N apisao brojne radove i
djela: SKJi Marx-Engelsov savez komunista, Nastanak
i razvitak kapitalizma i radničke klase, Tito na čelu par­
tije i dr.

DOBROVIĆ, Petar - akadem ski slikar (Pečuh, 14. I

1890 - Beograd, 27. I 1942). Školovao se u Budimpešti i
Parizu. U Beogradu predavao na Umetničkoj školi
(1923-25) i godinam a vodio tečaj crtanja na Kolarčevu
univerzitetu. Od 1937. profesor na Akademiji likovnih
umetnosti u Beogradu. Pod utjecajem vrhunskih m aj­
stora poput C ezannea, Van Gogha, M atissea i Modigli-
anija izradio vrem enom svoj osebujan stil, posjedovao
paletu koju odlikuje obilje svjetla i raskoš žestokih bo­
ja, ono posebice vedro dobrovićevsko ozračje. Inspiri­
rao se krajolikom uz m ore i bio nadahnuti slikar D ub­
rovnika i Venecije. A utor je brojnih portreta m eđu koji­
ma se ističu portret M. Krleže i M. Ristića, portret dum
Andra, te autoportret. Zanimljivi su mu napisi o suvre­
menoj umjetnosti. O djelu Petra Dobrovića napisao je
Krleža zapažen esej (Zagreb, 1954) a poetski je intoni­
ran Krležin zapis o posjetu Dobrovićevu grobu.

DOR, Milo, pravo ime Doroslovac, M ilutin - austrijski

književnik (Budim pešta, 7. III 1923 - ). Djetinjstvo pro­
veo u Banatu i Bačkoj, gimnaziju pohađao u Beogradu.
Za okupacije uhapšen i deportiran u Beč gdje je za rat­
nih godina na prisilnom radu. U poratnom razdoblju
ostaje u Beču studirajući teatrologiju i romanistiku.
Afirmirao se kao prozaik koji svjedoči o isprepletenosti
kultura i ljudskih sudbina na tlu nekadašnje A ustro­
ugarske, tražeći uporno neku zajedničku nit koja je po­
vezivala pojedince i narode. Sentim entalno zagledan u
neka prohujala vrem ena, m agnetiziran nejednom beč­
kim pozorjem, D or je prozaik lirskih nagnuća i nostal­

374
gične inspiracije, artist koji traži u »carstvujuščoj Vje-
ni« element sinteze i kulturnog zbližavanja. A utor zapa­
ženih rom ana: Tote au f Urlaub, Nichts als Erinnerung,
Die weisse Stadt, Alle meine Bruder. Zbirka pripovijes-
ti Salto mortale. D or je preveo na njemački više jugo­
slavenskih autora (M. Božić, M. M atković, R. Konstan-
tinović, V. Kuzmanović, B. Mihajlović, A. Šoljan i dr.),
dok je od Krležinih djela preveo: Gospodu Glembaje-
ve, U agoniji, Ledu, U logoru i Vučjaka.
DUDAŠ, Kalman - pjesnik i prevodilac (1912-1981),
diplom irao farm aciju u Zagrebu. Od 1947. godine živi i
radi u Budimpešti kao apotekar. Objavio je zbirke pje­
sama u raznim m ađarskim časopisima. Prevodilac je
hrvatsko-srpske literature gdje je Krleža na prvom
mjestu.
FERRA RI Silvio - prevodilac (Zadar, 22. IX. 1942.).
Sin Talijana i Hrvatice, od 1948. živi u Italiji. Završio
studij u Genovi. Diplom irao talijansku književnost i
povijest um jetnosti. Radi kao profesor povijesti umjet-
nosti na klasičnoj gimnaziji u Genovi. Osobito se po­
svetio prevođenju djela M iroslava Krleže ( Hrvatski Bog
Mars, Povratak Filipova Latinovicza, Na rubu pameti,
Gospoda Glembajevi). N apisao o Krležinim djelim a vi­
se eseja.

FISCHER, O tokar - češki književni historičar (1883 -

1938). Pjesnik, dram atičar, kazališni kritičar i prevodi­
lac, Fischer je bio i profesor njemačke književnosti na
Karlovoj univerzi u Pragu a od 1935. direktor dram e
Narodnog kazališta. U njemačkom kulturnom krugu
posebice su ga zanim ali Nietzsche, Kleist i Heine o ko­
jim a je napisao m onografije. Prevodio je na češki Goe-
thea i Heinea.

FISKOVIĆ, Cvito - povjesničar umjetnosti i konzerva­

tor (Orebić, 24. X II 1908 - ). Diplom irao na Filozof­
skom fakultetu u Zagrebu. Direktor Konzervatorskog
zavoda za Dalmaciju, autor brojnih znanstvenih radova
o našoj kulturnoj baštini i istaknutim graditeljim a. Po­

375
kretač je i urednik časopisa »Prilozi za povijest umjet-
nosti u Dalmaciji«, višegodišnji urednik splitskog knji­
ževnog časopisa »M ogućnosti«. Autor brojnih znan­
stvenih radova, pisao je o korčulanskoj katedrali, D io­
klecijanovoj palači, radovim a Nikole Firentinca u Za­
dru i dr. Važnija djela: Naši graditelji i kipari X V i XVI
stoljeća u Dubrovniku, Zadarski sredovječni majstori,
Juraj Dalmatinac, Radovan, Dalmatinske freske.

HANŽEKOVIĆ, M ato - književnik i pravnik (Slavon­

ska Požega, 31. VIII 1884- Zagreb, 12. VIII 1955). Stu­
dirao u Zagrebu i Pragu. Sudac, od 1927. posvećuje se
književno-publicističkom radu. Suradnik i urednik ča­
sopisa i novina (»Obzor«, »H rvat«, »Jutarnji list«,
»Savremenik«) te lektor u NZH »Zora«.

H EG ED U ŠIĆ , Krsto - akadem ski slikar (Petrinja, 26.

XI 1901 - Zagreb, 7. IV 1975). Studirao na Umjetničkoj
akadem iji u Zagrebu a potom nastavio studirati u Pari­
zu (1926-28). Prvi put je izlagao u Zagrebu 1926. s J.
Plančićem a 1927. po prvi put u Parizu. Osnivač likovne
grupe Zemlja (1929) koju karakteriziraju nadasve soci­
jalne tendence. Hegedušić je na liniji svojih političkih i
estetskih opredjeljenja osnovao u selu Hlebine slikar­
sku školu, okupljajući i usmjeravajući i takve izuzetne
talente kakvi su bili I. Generalić i F. Mraz. Izrazita
osobnost u hrvatskom slikarstvu između dva rata, He­
gedušić se form ira u vrijeme sve intenzivnijih socijalnih
suprotnosti i slikarsko mu je djelo ne samo u raskoraku
s tradicionalizm om već u izvjesnom smislu i negacija
sterilnog akademizma. Nije bio ravnodušan prem a iza­
zovima vremena i šengajstovskom štimungu pretpostav­
ljao je tvrdu realnost, podravske motive, tjeskobnu
stvarnost seoske i gradske sirotinje. Klasična su mu os­
tvarenja u ovoj dom eni: Poplava i Rekvizicija. H egedu­
šić se okušao uspješno i kao scenograf, izradio je novi
zastor Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, radio
je na freskama za Spomen-muzej na Tjentištu, grafički
oprem io Krležine Balade Petrice Kerempuha a zapaže­
nu je ulogu odigrala u poratnu razdoblju i njegova m aj­
storska radionica. Sudjelovao je na brojnim izložbama

376
u zemlji i inozemstvu, bio je suurednik u »Savremenoj
stvarnosti« i u redakciji »Pečata«. Zapažene su mu li­
kovne kritike a bio je poznat i kao oštar polemičar.

HORVAT, Joža - književnik (K otoriba, 10. III 1915 —).

Rom anopisac, dram atičar, putopisac, autor crtica, felj­
tona i filmskih scenarija (Zastava, Ciguli - Miguli). Ak­
tivan u predratnom naprednom pokretu, sudionik od
prvog dana u NOB-u, u poratnom je razdoblju urednik
časopisa »Republika«, te niz godina tajnik Matice
Hrvatske. Širokom je čitateljstvu poznat nadasve kao
smion moreplovac, svjetski putnik koji o svojim plovid­
benim peripetijam a svjedoči s rijetkom sugestivnošću
{Besa, Modra lasta). Djela: Sedmi be, Za pobjedu, Prst
pred nosom, Počasni penzioner, Rasprodaja savjesti,
Mačak p od šljemom i dr.

ILLYES, Gyula - m adžarski književnik (1902 - Budim ­

pešta, 15. IV 1983). Rom anopisac, dram atičar i pjesnik.
Zaokupljen socijalnim motivima, teškim prilikam a na
selu i bijedom m adžarskog seoskog življa dao impresiv­
ne stranice o beznađu i zaostalosti, svakovrsnoj oskudi­
ci i neizvjesnoj sutrašnjici, autentičan, neuljepšan i naj­
češće potresan dokum enat o »narodu puste«, o nevolji
stoljetnoj i sveprisutnoj. Gorljivi odvjetnik prom jene i
neustrašivi kritičar nepravde. Illyes je m agnetiziran re­
volucijom 1848, te osobnošću i djelom pjesnika Pe-
tofyja. Djela: Ručak u dvorcu, Svijet pustara, Madžari.

JE L IČ IĆ , Živko - književnik (Split, 7. V 1920 - ). Ro­

m anopisac, pjesnik i esejist, urednik književnog časopi­
sa »M ogućnosti«. U poeziji evocira rat i vitalnost naro­
da, koji će nakon svih m artirija ostati pobjednik na po­
prištu. U prozi daje im pozantnu fresku dalmatinskih
prilika, cijelu galeriju likova, bogate riznice duhovna i
m aterijalna nasljeđa. Karakterizira ga kao prozaika
smisao za detalj, interes za prošlost i tradiciju, ponekad
proustovska preopširnost i nostalgija za »izgubljenim
vrem enom «. Zbirke pjesam a: Bijeli kum, Koliba u inju,
Na ledini sna. Prozna ostvarenja: Kap stida, Staklenko,

377
Mlaka koža, Šašava luna i dr. Studije i eseji: Lica i au­
tori, Marín Držić pjesnik dubrovačke sirotinje i dr.

JE R IĆ , Branko - sudac (M etković, 1906 - Dubrovnik,

1968). Diplom irao na Pravnom fakultetu u Zagrebu, go­
dinam a djelovao u Vojvodini kao odvjetnik i sudac.
Um irovljen u Travniku.

JU N BRODA, Ina - pjesnikinja i prevoditeljica (Za­

greb, 18. IV 1899 - Zagreb, 18. VIII 1983). Studirala
muziku u Zagrebu, Ženevi, Drezdenu i Berlinu, od
1947. živi u Beču. N apisala poznatu zbirku ratne lirike
D er Dichter in der Barbarei (Beč 1950). Prva u nas pre­
vela Pjesme B. Brechta, na njemački prevela i niz naših
pisaca: Nušića, Krležu, Crnjanskog, Ćopića, Daviča.

KARPATSKY, Dušan - češki slavist i prevodilac jugos­

lavenskih pisaca (Trebišov, istočna Slovačka, 28. II
1935 - ). Studirao češki i jugoslavistiku na Karlovu uni­
verzitetu u Pragu. Djelovao u kulturnoj rubrici Radio
Praga, urednik književnog časopisa »Plamen«, lektor
češkog jezika na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Sud­
jelovao kao znanstveni urednik u realizaciji Rječnika
pisaca Jugoslavije (1979). S Irenom Wenigovom sasta­
vio je antologiju jugoslavenskog pjesništva té antologi­
ju hrvatske dram e. Prevodilac brojnih jugoslavenskih
pisaca (Andrić, Ujević, Tadijanović, Selimović, Marin-
ković, M ihalić, Bulatović i dr.) bavio se sustavno Krle-
žinim djelom i preveo na češki Na rubu pameti, Arete-
ja, te neke Krležine novele i napise ( Književnost danas,
Evropa danas, Kako stoje stvari i dr.).

KEŠKO, A leksandar - kulturni radnik (Sarajevo, 23.

VII 1931 N a Filozofskom fakultetu u Zagrebu i Sa­
rajevu studirao književnost, u Zagrebu slušao predava­
nja na Kazališnoj akadem iji. Djeluje na Radničkom
univerzitetu »Đ uro Đaković« u Sarajevu.
KIŠ, Danilo - književnik (Subotica, 22. II 1935 - ). Fi­
lozofski fakultet završio u Beogradu. Pisac rom ana, pri-
povijesti, eseja, bavi se i prevođenjem s francuskog i

378
 m adžarskog. Zapažen je i kao polem ičar (Čas anatomi­
je). Tenzije našeg stoljeća, progoni ljudi, vjera u trajne
m oralne vrednote svim nasiljima i nevrem enu uprkos
samo su neke kom ponente višeslojnog i osebujnog Ki-
ševog djela u kojem prepoznajem o nemire i senzibil­
nost čovjeka poratnoga razdoblja. Djela: Mansarda,
Psalam 44, Bašta, pepeo, Peščanik, Grobnica za Borisa
Davidoviča. D ram a: Elektra 70.

KLOPČIČ, Mile - slovenski književnik (L’ Hôpital,

Francuska, 16. XI 1905 -). Potječe iz rudarske obitelji.
Još kao ljubljanski gimnazijalac povezan je s radničkim
pokretom i zbog ljevičarskog djelovanja proganjan od
vlasti. Vjeruje da pjesnik mora progovoriti iskreno o
svom vrem enu i u tom smislu poezija mu izražava bunt
i nespokoj, nemirenje s društvenim zlom. Takvim ras­
položenjem prožete su zbirke Plamteči okovi (1924) i
Preproste pesm i (1934). Klopčič je i suradnik poznatog
zbornika Knjiga drugova (1929) koji je zbog svoje soci­
jalne angažiranosti bio zabranjen. Po ocjeni poznavala­
ca slovenske književnosti Klopčičevo je djelo nastalo u
okvirima socijalnog ekspresionizma, da se vremenom
prilagodi realističkim ili neorealističkim koncepcijam a.
Pisao je i za djecu a bio je plodan i kao prevodilac (Puš-
kin, Ljermontov, Heine, Gorki, Krklec, Racin i dr).
KOLM AN, O tokar - češki slavist (18. 1. 1887 - 21. 6.
1955.). Studirao klasičnu i hrvatskosrpsku filologiju.
Od 1926. do 1940. godine lektor češkog jezika i književ­
nosti na beogradskom univerzitetu. Od 1945. lektor
hrvatskosrpskog jezika u Pragu. Pisao rasprave i studije
o češkim prevodim a na hrvatskosrpski. Još davne 1931.
godine prevodio na češki Krležine novele iz Hrvatskog
boga Marsa.

KOZAK, Juš - slovenski književnik (Ljubljana, 26. VI

1892 - Ljubljana, 29. VIII 1964). U Beču studirao povi-
jest i geografiju i na liniji rodoljubnih opredjeljenja bio
istaknuti član nacionalne om ladinske organizacije Pre­
porod. G odine 1914. zatvoren, koncem iste godine uno­
vačen, jedno je vrijeme u Koruškoj, kasnije na fronti u

379
Galiciji. U razdoblju između dva rata gimnazijski pro­
fesor u Ljubljani, u periodu 1935-41. urednik časopisa
»Ljubljanski zvon«. Rom anopisac, esejist, kritičar i pu­
topisac Kozak ostvaruje skladnu sintezu pripovjedač-
ko-esejističke forme obuhvaćajući svojim djelom intim ­
ne preokupacije intelektualca i klimu vrem ena, m oralna
opredjeljenja te društveni i nacionalni angažm an. Stil­
ska osebujnost, sugestivnost kazivanja, emotivna veza-
nost za Ljubljanu i temeljito poznavanje slovenskog
am bijenta samo su neke osobine ove proze koju odliku­
je m isaonost i sabranost pripovjedača te čija magnetič-
nost ne ovisi o napetosti zapleta i privlačnosti fabule.
N ajpoznatije mu je djelo zbirka eseja i putopisa Maske
(1940).

KREFT, Bratko - slovenski književnik, publicist i kaza­

lišni redatelj (M aribor, 11. II 1905 - ). Slavistiku studi­
rao u Beču i Ljubljani, doktorska mu je dizertacija o
Shakespeareovu utjecaju na dram sko djelo Puškina. U
Beču je studirao i m odernu dram aturgiju. U godinam a
m eđuratnim osnivač je radničkog teatra u Sloveniji, re­
žiser Slovenskog narodnog gledališča, urednik »M ladi­
ne«, suradnik »Ljubljanskog zvona«, »Stožera«, »N o­
ve literature«, »Književnika«, te pokretač i urednik
marksistički orijentiranog časopisa »Književnost«
(1933-35) koji je zabranila ondašnja vlast. N akon oslo­
bođenja veoma angažiran u kulturnom životu, sveučiliš­
ni profesor, akademik, direktor Instituta za slovenski
jezik, dram aturg Drame SNG i dr. A utor studija, knji­
ževni povjesničar, novelist, putopisac Kreft je ipak naj­
zanimljiviji po svome dram skom djelu (Celjski grofje,
Velika puntarija, Kranjski komedijanti i dr.) u kojem
povijesnim sadržajim a daje svježinu i čar aktualnosti.
Kao kazališni režiser odlikovao se osebujnim scenskim
rješenjima te nastojanjem da i klasičnim djelim a da bi­
ljeg m oderne senzibilnosti.

K R U K O W SK A -ZIELIN SK A , M aria - poljska slavist-

kinja, publicistkinja i prevoditeljica jugoslavenskih au­
tora (Zagreb, 5. V 1915 - ). Kći zagrebačkog odvjetnika
O. Florschiitza i Poljakinje Helene M yšlakowske, gim­

380
naziju je_ pohađala u Zagrebu, slavistiku studirala u
Varšavi. Živeći u Poljskoj od 1946. i baveći se sustavno
prevođenjem , objavila je i više eseja, napisa i kom enta­
ra, te desetak knjiga s jugoslavenskom tem atikom. Od
naših autora prevodila je M. Božića, M. Bulatovića, B.
Ćopića, O. Daviča, V. Desnicu, C. Kosmača, M. Oljaču,
M. Selimovića i dr. Od Krležinih djela prevela je Povra­
tak Filipa Latinovicza, Na rubu pameti, Banket u Blitvi,
Zastave te neke Krležine pripovijesti. N a naš jezik pre­
vodila je S. Dygata, S. Lema, M. Hlaska i dr. Za dugo­
godišnji prevodilački rad dobila je nagradu Julije Bene-
šić a 1981. odlikovana je Ordenom Jugoslavenske zasta­
ve sa zlatnim vijencem.

LASIĆ, Stanko - književni historičar (Karlovac, 25. V

1927 - ). Profesor hrvatske književnosti na Filozofskom
fakultetu u Zagrebu a zatim predavač u Parizu i N izo­
zemskoj. Proučavao Krležino djelo i posebnu pozor­
nost posvetio strukturi Krležinih Zastava. Sa zavidnom
akribijom istraživao predratne polemike i polariziranje
na ljevici ukazujući na značaj Krležina utjecaja na lije­
vu inteligenciju. Proučavao je život i djelo M arije Jurić
Zagorke a pisao je i o poetici kriminalističkog romana.
Objavio i djela Krleža, kronologija života i rada i Mladi
Krleža i njegovi kritičari.

LOKOS, Ištvan - madžarski slavist, znanstvenik i pre­

vodilac (Eger, 10. 11. 1933- godine). D ocent na katedri
za kom parativnu književnost na Sveučilištu u Debreci-
nu. Duže vrem ena boravio u Zagrebu gdje je bio stipen­
dist Zagrebačkog sveučilišta. Bavio se Veljkom Petrovi-
ćem, Cirilom Kosmačem, M ihajlom Lalićem i Brankom
Ćopićem, a naročito Krležom i njegovim djelom. O nje­
mu napisao knjigu i dvadesetak eseja i studija.

M A RIN KO VIĆ, N ada - književnica (Karlovac, 27. XI

1926-). Filozofski fakultet završila u Beogradu. Piše p u ­
topise, eseje, pripovijesti i romane. Posebno su zapaže­
ni njeni putopisi s brojnih studijskih putovanja po
SSSR-u, te po Zapadnoj Evropi, Centralnoj Aziji i D a­
lekom Istoku. Djela: Smisao i ljubav, Kina, Svirepe go­

381
dine, Jasna poljana, Stanice u vremenu, Ludi jahači,
Neobičan dar, O umetnosti, Igra ogledala, Sjećanje na
Krležu.

MATKOVIĆ, M arijan - književnik (Karlovac, 21. IX

1915 - Zagreb, 31. VII 1985). Pravni fakultet završio u
Zagrebu. Djelovao kao intendant Hrvatskog narodnog
kazališta, tajnik Odjela za suvremenu književnost JA ­
ZU, glavni urednik časopisa »Forum «, predsjednik Pen
kluba Hrvatske, direktor Zagreb Filma, zastupnik u Sa­
boru SR Hrvatske i dr. Pozornost izazvao već svojim
dramskim prvjencem Slučaj maturanta Wagnera, dje­
lom koje je kao opasno po poredak zabranila predratna
vlast. Esejist, putopisac i polemičar, pisac zavidne eru­
dicije, Matković je najzanimljiviji kao dramski autor,
spisatelj koji je po ocjeni kritičara »dostojno preuzeo
krležijansku dram sku viziju svijeta i na svoj individual­
ni način je varirao« (M. Vaupotić). Dram ska djela: Igra
oko smrti, Vašar snova, Prometej, Heraklo, Ahilova
baština, General i njegov lakrdijaš. Ostala djela: Dra-
maturški eseji, P. Bruegel, Američki triptih i dr.

M ILUTINO VIĆ, Košta - povjesničar (Pančevo, 21. I

1909 - ). Historijske nauke studirao u Beogradu gdje je
i doktorirao. Kao gimnazijski profesor djelovao u Osi­
jeku, Novom Sadu i Beogradu. Bio je član uredništva
beogradskog tjednika »R epublika« (1945-48), arhivist
Vojvođanskog istorijskog arhiva, kustos Vojvođanskog
muzeja, profesor povijesti jugoslavenskih naroda na Fi­
lozofskom fakultetu u Zadru, te naučni suradnik Insti­
tuta za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Vršio arhivska istraživanja u brojnim jugoslavenskim i
stranim historijskim arhivima, institutim a, knjižnicam a
i muzejima. Suradnik Enciklopedije Jugoslavije i / stori­
je srpskog naroda bio je član redakcije »Letopisa M ati­
ce srpske«, »Zadarske revije« i dr. Proučavao je noviju
povijest južnoslovenskih naroda te objavio im pozantan
broj znanstvenih studija, ocjena, kritika i dr. O Krležinu
djelu napisao je izm eđu ostalog: Krležina revolucionar­
na južnoslovenska misao, Krležina borba za Jadran.

382
OCVIRK, Anton - književni historičar (Žoga, Bovec,
23. III 1907 - ). Studirao u Beču i Ljubljani (filozofiju,
slavistiku, kom parativnu književnost), od 1950. redoviti
profesor za svjetsku literaturu i književnu teoriju na Fi­
lozofskom fakultetu u Ljubljani. Sudionik NOB-a bio
je interniran u konclogoru Dachau. Uređivao nakon os­
lobođenja »Slavističnu reviju«, pisao o suvrem enoj slo­
venskoj prozi. Po ocjeni E. Korena »uveo kod Slovena­
ca modernu m onografsku obradu kom parativne histori­
je književnosti«.

PETROV NOGO, Rajko - književnik (Borije kod Kali-

novika, 13. V 1945-). Školovao se u Trebinju i Nevesi-
nju, diplom irao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu,
postdiplom ske studije završio u Beogradu gdje danas
radi kao urednik u BIGZ-u. G odine 1967. objavio je
prvu knjigu stihova Zimomora a potom niz knjiga poe­
zije za odrasle i decu, te zbirku književnih kritika Jesi li
živ i studija Obilje i rasap materije.

PETRUŠIĆ, Franjo - kom pozitor (M aslovare, K otor

Varoš, 9. X 1927-). Muzičko obrazovanje stječe kod
prof. Tajčevića, Čolića i Ristića. Od 1953. muzički su­
radnik, direktor i kom pozitor Banjalučkog pozorišta.

POPOVIĆ, Radovan - novinar (Bajina Bašta, 11. VIII

1938-). N apisao više biografskih knjiga o poznatim
srpskim piscima: Isidorina brojanica, Života Miloša
Crnjanskog, Životopis Ive Andrića, Voćka na drumu ili
život Veljka Petrovića, Istina o Dučiću i Izabrani čovek
ili život Rastka Petrovića.

PROHASKA, Dragutin - književni historičar (Osijek,

7. V 1881 - Prag, 16. IX 1964). Slavistiku i germ anistiku
studirao je u Beču a u razdoblju 1905 - 1920. djeluje
kao gimnazijski profesor u Zagrebu, nakon toga lektor
je i docent u Pragu. Pisao o suvremenoj hrvatskoj i
srpskoj književnosti, o baroku u našoj literaturi, prou­
čavao književnost bosanskih franjevaca, stariju češku
književnost, djelo Dostojevskog i dr. Posebice ga je za­
nimala osobnost T. G. M asaryka te M asarykov odnos

383
prem a jugoslavenskoj kulturi. Djela: Hrvatskosrpska li­
teratura u BiH, Pregled savremene hrvatskosrpske knji­
ževnosti, Pjesnik slobode Ivo Vojnović i dr.

RAIĆ, Ivo - kazališni glumac i redatelj (Zagreb 23. VI

1881 - Zagreb 16. VI 1931). Nakon đebitiranja u Zagre­
bu i uspješna djelovanja na pozornicam a Berlina, Praga
i Ham burga vraća se 1909. u Zagreb, da bi godinam a fi­
gurirao kao jedan od stupova domaćeg glumišta, vele­
ban napose u repertoaru Ibsena, Strindberga, Shavva i
Krleže. Djelovao je i kao redatelj a povrem eno i kao di­
rektor Drame. Skladne pojave i sigurna nastupa, suges­
tivna govora i suzdržane emotivnosti bio je dugo godi­
na ljubimac zagrebačke kazališne publike.

REĐEP, Draško - književnik (Osijek, 3. X II 1935 - ).

Diplom irao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu gdje je djelovao kao docent za suvremenu
jugoslavensku književnost. Autor brojnih eseja i kritika,
crtica i feljtona njeguje karakterističan i veoma osoben
tip esejističko-feljtonističkog pristupa piscu i djelu, od­
likujući se nadasve uglađenim stilom i živošću kaziva­
nja, sentimentalnim odnosom prem a vojvođanskim kul­
turnim vrednotama. Proučavao je sustavno Krležino
djelo o čemu svjedoči rad Pet tema Miroslava Krleže.
N apisao: U tminu zagledan, Vojvodina stara, Kao pu­
tovanje, Vladavina feljtona i dr.

RISTIĆ, Marko - književnik (Beograd, 20. VI 1902 -

Beograd, 12. VII 1984). Pjesnik, esejist i kritičar, istak­
nuto ime i teoretičar beogradskog nadrealističkog kru­
ga. Zagovornik novih putova u književnosti, bojovni
negator sterilnog akadem izm a i dogmatske isključivos­
ti, Ristić je zapažen stilist i pisac bogate erudicije, autor
m aštovitih evokacija, polemičkih zapisa, pjesnički na­
dahnuta dnevnika. Pokretač i suradnik avangardnih ča­
sopisa (»Putevi«, »Svedočanstva«) bio je sudionik i u
izdavanju »Pečata«. U poratnom razdoblju jugoslaven­
ski je am basador u Parizu, kasnije predsjednik Kom isi­
je za kulturne veze s inostranstvom. Kritički duh otvo­
ren svijetu, posebice verziran u dom eni francuske kul­

384
turne baštine vojevao je ustrajno protiv provincijaliz­
ma, samozadovoljstva, čaršijske ograničenosti i pala­
načkog mrtvila. O porba prem a građanskom društvu,
kritika buržujske hipokrizije, nacionalističkog kaniba­
lizma i institucionalističkih obm ana, te jasan, nedvos­
mislen stav prem a svemu što je kičersko, bornirano i ne­
darovito čine Ristića veom a angažiranim spisateljem ne
samo u m eđuratnom razdoblju već i u godinam a nakon
oslobođenja. Djela: Od sreće i od sna, Bez mere, Nacrt
za jednu fenomenologiju iracionalnog, Anti-zid, Turpi-
tuda, Smrt fašizmu - sloboda narodu, Književna politi­
ka, Tri mrtva pesnika, Krleža, Nox microcosmica, Ha-
cer tiempo i dr.

SELIM OVIĆ, M ehmed Meša - književnik (Tuzla, 26.

IV 1910 - Beograd, 11. VII 1982). Rom ansijer, pripovje­
dač i esejist. Školovao se u rodnom gradu i u Beogradu,
gdje je diplom irao na Filozofskom fakultetu. Prije rata
gimnazijski profesor u Tuzli, sudjeluje u NOB-u, a po­
slije rata radi kao profesor na Višoj pedagoškoj školi,
sveučilišni docent, direktor dram e i urednik u »Svjet-
losti«. Prvu proznu knjigu Uvrijeđen čovjek objavio je
1947, potom pripovijetke Tuđa zemlja (1962), a izuzet­
nu popularnost u nas i u svijetu stekao je rom anom
Derviš i smrt (1966), nakon kojeg slijede Tvrđava i Os-
trvo.
SPERBER, M anes - književnik (Zablov, Galicija, 12.
X II 1905 - Pariz, 5. II 1984). Profesor sociologije i psi­
hologije u Berlinu od 1927-1936, pred nacističkim pro­
gonima emigrirao u Jugoslaviju. Nekoliko godina bora­
vio u Zagrebu gdje upoznaje Krležu. Potom seli u Pariz.
Pisac je više rom ana, zbirki eseja i članaka.

ŠIN K O , Ervin, pravo ime Franjo Spitzer - književnik

(Apatin, 5. X 1898 - Zagreb, 26. III 1967). Pohađao je
gimnaziju u Subotici a za vrijeme rata (1916) mobilizi­
ran je i poslan u Bukovinu. U vrijeme madžarske sov­
jetske republike aktivno se priključuje novoj vlasti da
nakon pobjede reakcije i uvođenja bijelog terora emig­
rira u Austriju. U m eđuratnom razdoblju živi u Beču,

25 - K R L E 2 I N A P I S M A 385
Parizu i Moskvi (1935-37) da se uoči rata vrati u Jugos­
laviju i nastani u Drvaru gdje mu se supruga zaposlila
kao liječnica. Pod okupacijom interniran od talijanskih
vlasti na Rabu, od 1943. sudionik je NOB-a. Nakon os­
lobođenja nastanjuje se u Zagrebu gdje ostaje do smrti,
boraveći kad je trebalo u Novom Sadu gdje je na Filo­
zofskom fakultetu šef katedre za m adžarski jezik i lite­
raturu. Rom anopisac, esejist, novelist, dram atičar i kri­
tičar, te pjesnik, polem ičar i autor osebujna dnevnika
Šinko je bio i pokretač književnih časopisa i urednik,
popularan kao predavač i anim ator, spisatelj trajno za­
okupljen m oralnim dilem am a svoga vremena. Revolu­
cionarne plime i oseke, peripetije em igranata te jasno
distanciranje od sitnoburžujskih m entaliteta karakteri­
ziraju Šinkovo djelo u kome se naslućuju ne samo usu­
di m adžarskih lenjinista već u m nogo širem okviru i
m noga nesuglasja i nedoum ice evropskih intelektualaca
općenito. Rom ani 14 dana i Optimisti freske su iz vre­
m ena revolucionarnih previranja a među pripovijesti-
ma ističe se napose Natporučnik Elemir. Knjiga Roman
jednog romana daje uvid u Šinkov boravak u Sovjet­
skom Savezu i može se smatrati svojevrsnim dnevni­
kom. Zapažene su Šinkove knjige eseja: Sablast kruži
Evropom i Falanga antikrista. Drugujući godinam a s
Krležom i proučavajući veoma sustavno Krležin opus
Šinko se okušao i kao tum ač nekih Krležinih djela, in­
terpretator i popularizator Krležinih književnih ostvare­
nja.

VAGAPOVA, N ataša - teatrolog i prevodilac (Moskva,

30. XI 1934-). Studirala filologiju i doktorirala teatrolo­
giju na M oskovskom univerzitetu. Najviše je prevodila
Krležu, njegove dram e, eseje i publicistiku, a zatim i
djela Andrića, Veljka Petrovića, Eriha Koša, Ervina
Šinka, M arijana M atkovića i drugih. Živi i radi u M os­
kvi.

VRHOVEC, Ivo - društveno-politički radnik (Zagreb,

12. I 1925—). Diplom irao na Ekonom skom fakultetu u
Zagrebu, obavlja niz istaknutih funkcija: direktor ureda

386
za inform acije vlade NRH, direktor »Jadran, film a«,
član CK SKH, gradonačelnik Zagreba i dr.

V U JIČ IĆ , Stojan - književnik i prevodilac (Pomaz,

M adžarska, 15. V 1933 - ). A utor zbirke pjesam a Rasto-
čenje, te brojnih eseja, prikaza, studija i kom entara Vu-
jičić je suradnik Instituta za nauku o književnosti M a­
džarske akadem ije, te upravnik Srpske crkveno-umet-
ničke i naučne zbirke u Sentandreji. Kao pripadnik
srpske nacionalne manjine u M adžarskoj polazio je i
srpske i m adžarske škole (diplom irao je na Filozofskom
fakultetu u Budimpešti), proučavao kulturnu baštinu
Srba u M adžarskoj i nastojao m adžarske čitatelje upoz­
nati s provjerenim vrednotam a jugoslavenskih književ­
nosti. Prevodio je na madžarski Veljka Petrovića, An-
drića, Krležu, Crnjanskog, Popu i dr.

W ENIGOVA, Irena - češka slavistkinja i prevoditeljica

jugoslavenskih pisaca (Plzen, 16. XI 1931 - ). Studirala
jugoslavistiku, te bugarski jezik na Karlovu univerzitetu
u Pragu. Diplomska radnja: Radoje Domanović - srp­
ski satiričar. Od 1956. urednica je u izdavačkoj kući
Odeon. Prevodi godinam a jugoslavenske pisce, sastav­
ljač je antologija naše literature, sudionik u izradi Rječ­
nika pisaca Jugoslavije. N apravila je izbor Vukovih po­
slovica, te prevodila na češki Nušića, Begovića, M atko-
vića, Pekića, Šćepanovića i dr. Prevela je G oranovu Ja­
mu te pjesme Drainca, Dizdara, Pope, G oloba, Raičko-
vića i dr. Posebnu je pozornost poklonila Krležinu opu­
su prevodeći na češki Golgotu, Gospodu Glembajeve,
Kristofora Kolumba, Ledu, Vučjaka, U logoru, U ago­
niji, Krležinu prozu Hodorlahomor veliki te surađujući
s J. Hiršalom u prevođenju Balada Petrice Kerempuha.
Za prevodilačka dostignuća nagrađena je Nagradom
Julije Benešić a za prijevod satira Dom anovićevih na­
gradom Češkog književnog fonda.

ZELM A NO VIĆ, Đ orđe - novinar (Temenika, 13. X II

1919-). Radio u brojnim listovima kao novinar i ured­
nik, te kao dopisnik iz inozemstva, a od 1955. radi na
poslovim a urednika u različitim redakcijam a kuće

25* 387
»Vjesnik«. Kao dopisnik iz Budimpešte bavio se istraži­
vanjem Krležina »madžarskog perioda« - napisao knji­
gu Kadet Krleža.

ZOGOVIĆ, Radovan - književnik (M ašnica kod Ivan-

grada, 19. VIII 1907 - Beograd, 4. I 1986). Školovao se
u Beranam a (Ivangrad), Peći i Tetovu, diplom irao na
Filozofskom fakultetu u Skoplju. U razdoblju između
dva rata uzdržavao se kao nastavnik, korektor i odgoji­
telj, progonjen i otpuštan iz službe zbog svojih ljevičar-
skih uvjerenja. U NOB-u od prvog dana, u godinam a
poratnim vrši odgovorne funkcije, uočljiv napose po
svojim angažm anim a u dom eni literature. Sudionik je
Petog kongresa KPJ (1948) ali u dram atičnim godinam a
političkog razlaza sa Staljinovom Rusijom Zogovićev se
glas ne čuje. Književno djelatan u m eđuratnom razdob­
lju (član redakcije »Naše stvarnosti«, urednik časopisa
»U m etnost i kritika«) zamijećen posebice u sukobim a
na ljevici, Zogović je u godinam a poratnim istaknuti ar­
bitar u dom eni kulture, nepomirljiv nadasve kad se ra­
dilo o formalističkim »zastranjivanjim a«. N akon više­
godišnje šutnje javio se zahvaljujući Krleži u zagrebač­
kom »Forum u«, o čemu postoji iznimno zanim ljiva do­
kum entacija u prepisci Krleža - Zogović. U kritikam a
jednostran i žustar, nepom irljiv i nesmiljen, Zogović je
izrazit lirik čije djelo karakterizira višeslojnost i em otiv­
na motiviranost, otkriva se kao poeta m isaon i bojovan,
nostalgičan i patetičan. Vodio je neku vrstu lirskog
dnevnika, smiono tragajući za što efektnijim izrazom,
nadahnut nadasve stvarnošću ali i prim jerom M ajakov-
skog, nacionalnom prošlošću te perm anentnom bunom
onih potlačenih i nepriznatih. Pisao je i prozu a okušao
se uspješno i kao prevodilac Majakovskog. A utor je po­
pularne poeme Pjesma o biografiji druga Tita. Prevo­
đen je na brojne jezike.

388
 SU D B IN A K R L E Ž IN IH
SA BRA NIH I IZA B R A N IH DJELA

Izuzetno plodna i svestrana stvaralačka nerva Mi­

roslav Krleža je s nepunih trideset godina znano ime,
pjesnik i pisac brojnih eseja i publicističkih tekstova,
novela, dram a i jednog rom ana te mu se prirodno na­
meće potreba da radove sabere i kao kolekciju objavi.
Po preporuci prijatelja Augusta Cesarca odlučio se
za Vinka Vošickog iz Koprivnice, koji je sa svojom
»N akladnom knjižarom « bio izvan neposrednog dom a­
šaja cenzure i s njim ugovorio redoslijed štam panja sab­
ranih djela, a istodobno i tiskanje novopokrenutog ča­
sopisa »Književna republika«. U Koprivnici je 29. au­
gusta 1923. potpisan između izdavača i autora ugovor u
kojem u prvoj i drugoj točki stoji:
»1) Vinko Vošicki, obavezuje se priloženom e po M.
Krleži sastavljenom i po obojici potpisnika potpisano­
me popisu djela M. Krleže, navedene knjige izdati u ro­
ku od tri godine...
2) Redoslijed izdavanja pojedinih navedenih knjiga
odredit će se zajedničkim sporazum om , i to tako, da
svake godine izađu po četiri knjige tj. svaki treći mjesec
po jedna.«
U prilogu su navedene:
»1. Knjiga sim fonija, 2. Knjiga stihova, 3. Knjiga
Legenda, 4. Erotična trilogija, 5. G igantom ahija (Cris-
toval Colon, M. Angelo Buonarroti i F. Goya), Tri dra­
me sve tri neizvedene, 6. Galicija, 7. Golgota, 8. Vučjak,
9. Knjiga o ratu, 10. Hrvatski jakobinski ciklus, 11. Ro­
m an Tri kavalira gospođice M elanije, 12. Vražji otok i
13. Knjiga članaka.«

389
 N a tem elju tog ugovora Vinko Vošicki »prelazi u
potpunu vlast autorskih prava navedenih djela na lati­
nici« ; predviđeni rok trajanja ugovora je deset godina.
Suradnja zagrebačkog književnika i koprivničkog iz­
davača obećavala je mnogo, jer su prva knjiga i časopis
tiskani u za ono vrijeme veoma visokoj nakladi - izme­
đu pet i sedam hiljada prim jeraka.
Pokazalo se nažalost da početni optimizam oko
predviđenog velikog izdavačkog posla nije bio sazdan
na čvrstim temeljima. Izaći će svega tri knjige ( Novele,
Vučjak i Pjesme / ) . Krleža je nezadovoljan jer često
uza sve druge poslove m ora sam i korigirati špalte i pri­
sustvovati štam panju. Nesporazum i su sve veći, što se
vidi i iz Krležinog pism a upućenog Vošickom 20. ok­
tobra 1925. godine: »Bio sam pred puni mesec dana u
Koprivnici i kada sam stao da Vam prigovaram na sa­
botaži, postali ste sentim entalnim . ’Papira nema, stroje­
vi nisu m ontirani’!
K ako papira nem a više-manje svaki drugi mesec, a
strojevi nisu m ontirani već više od godinu dana, a ruko­
pis posljednjeg broja leži kod Vas već dva meseca, to
sam Vam ja predložio da je najbolje da prekinemo ve­
ze...
’Sveukupna dela M iroslava Krleže’, poduzeće u ko­
je ste investirali pare i počeli sa prvom knjigom, nije
došlo dalje od te prve, (po vama upropaštene knjige) i
to već stoji dve godine na mirnoj točci.«
Poslije niza nesuglasica i povišenih tonova, iza No­
vela i Vučjaka pojavit će se 1926. treća i posljednja knji­
ga, reprint Pjesama I iz 1918. Ugovor s Vošickim posta­
je mrtvo slovo na papiru i što se tiče sabranih djela i tis­
kanja »Književne republike« u Koprivnici.
Zanimljivo je da će se m nogo godina kasnije autor
sentim entalno sjetiti svog koprivničkog izdavača; čuvši
da leži na bolesničkoj postelji uputio mu je povelik iz­
nos uz pism o:
»Poštovani gospodine Vošicki,
Obavijestila me gospođa M. da se oporavljate posli­
je uspjele operacije. Šaljem Vam u prilogu 20.000 dina­

390
ra da Vam se nađe pri ruci i mnogo Vas pozdravlja s
najboljim željama.
U Zagrebu, 31. V III 957. M. Krleža«
U m eđuvrem enu on u punom zam ahu stvara - piše
poeziju, prozu, dram e, eseje, publicistiku, vodi polem i­
ke - i objavljuje m ahom u periodici zagrebačkoj i beog­
radskoj, da bi mjeseca septem bra 1931. potpisao novi
ugovor za tisak sabranih djela s »M inervom D. D.« ko­
jim se obavezuje nakladniku predati već gotove rukopi­
se (predviđeno je izdavanje osam naest knjiga), ali iz
ugovora saznajem o i druge zanimljive podatke:
»Č lan 4.
Gosp. M iroslav Krleža obavezuje se, da će kroz vri­
jem e od tri godine, računajući od dana potpisa ovog
ugovora, za nakladnika ’Minervu D. D.’ napisati naj­
manje šest novih djela u predvidivom opsegu od cca
10-20 štam panih araka.
Prvi novitet će biti rom an, čiji potpuni, za štam pu
pripremljeni rukopis će biti predan nakladniku najkas­
nije do 28. februara 1932. godine. Drugi novitet će biti
knjiga pjesam a ili eseja, njen rukopis će biti predan na­
kladniku najkasnije do 31. augusta 1932. godine. Treći
novitet će biti historijski roman, čiji rukopis će biti
predan nakladniku najkasnije do 28. februara 1933. go­
dine.
Četvrti novitet će biti knjiga eseja, koji rukopis mo­
ra biti predan najkasnije do 30. septem bra 1933. godi­
ne.
Za peti ili šesti novitet još nije fiksirana književna
vrst, ali jedan od njih može biti dram sko djelo, a za je ­
dan će se autor još naknadno sporazum jeti sa nakladni­
kom. Ova dva noviteta bit će predana nakladniku to­
kom godine 1934.
Član 11.
Ukoliko bi koje od navedenih djela u cijelosti ili u
pojedinostim a bilo zbranjeno, ’M inerva’ nije dužna
preuzeti na izdavanje niti honorirati zabranjeni tekst.
Autoru se prepušta na volju da u takovim slučajevima
dade eventualno novu verziju teksta, koju će propustiti
cenzura dotične političke vlasti.«

391
 Pojava prvih naslova iz kolekcije sabranih djela kod
zagrebačke »M inerve« bila je prava izdavačka senzaci­
ja, uspjeh kakav dotad u tako kratkom vrem enu nije
imao ni jedan ovdašnji pisac. N o odm ah ili baš zbog to­
ga javljaju se i nečuvene zavisti, podvale i dakako inten­
zivna pozornost policijske cenzure.
U smeđem uvezu, u lijepoj oprem i Franje Brucka,
»M inerva« objavljuje devet svezaka i to već u 1932. če­
tiri: Glembajevi, Povratak Filipa Latinovicza, Eseji -
knjiga prva i Knjiga lirike. G odine 1933. nakladnik na­
stavlja započeti pothvat zbirkom novela Hrvatski bog
Mars i takozvanim gradskim novelam a pod nazivom
Hiljadu i jedna smrt, knjigom koja će odm ah po izlasku
biti zabranjena što zapravo predstavlja nagovještaj bro­
doloma daljnjem izlaženju sabranih djela kod »M iner­
ve«. Ipak, vlasnik Vuk Simić Vakanović se ne da smesti
nego ide uporno dalje, objavljuje iste godine još Simfo­
nije i Legende, te knjigu dviju dram a U Logoru i Vuč­
jak 1934. godine. I tu je kraj. Izdavač će na drastičan
način biti policijskim m etodam a spriječen da objavljuje
Krležina djela.
Valja istaknuti da su sve Krležine knjige kod »M i­
nerve« po izlasku naprosto planule, te su Glembajevi,
Povratak Filipa Latinovicza, Knjiga eseja i Hrvatski
bog Mars u jednoj godini doživjele dva izdanja u vrlo
visokom tiražu od po sedam hiljada prim jeraka.
O tome što se s »M inervom« i oko nje događalo
Krleža mi je podrobno pričao:
»Pitamo se kako to da je 1933. ’M inervino’ izdanje
sa šestom knjigom Hiljadu i jedna smrt bilo zaplijenje­
no. Kako je došlo do toga i na čiju sugestiju da je dr
Vuk Simić Vakanović, vlasnik ’M inerve’ bio jednoga
dana pozvan ad audiendum verbum kod Janka Bedeko-
vića koji je izvršio direktan pritisak na tog čovjeka u
formi ozbiljnog policijskog razgovora. ’Neka se ne igra
svojom egzistencijom: da će prognati oba prokurista
kao madžarske em igrantske Židove, da će mu zaplijeni­
ti čitav štok njegovih pornografskih knjiga, da će mu za­
braniti čitavo poduzeće...’
To je bio jedan razgovor takoreći platonske naravi,
pa kada Simić Vakanović nije odm ah proveo u djelo da

392
obustavi kolekciju, uhapšen je Franjo Bruck, jed an od
urednika, koji je zaista bio madžarski em igrant još od
Horthyjevih vremena. Zaprijetili su čovjeku izgonom.
Neposredno i paralelno s tim izvršena je prem etačina
’M inervine’ knjižare i zbog pornografije zaplijenjeno je
nekoliko stotina knjiga. Tako se Simić Vakanović na­
kon dram atske zabrane Hiljadu i jedne smrti i svega što
je slijedilo odlučio da obustavi kolekciju... K am panja u
štampi zauzela je histerične dimenzije. Bila je iz dana u
dan u porastu. Može se reći da sam bio na udaru štam ­
pe od K aptola do ’Jutarnjeg lista’ i od ’Jutarnjeg lista’ i
’N ovosti’ do beogradske štam pe gotovo unisono.«
Tri godine su protekle dok 1937. nisu Stanislav i
Terka (Terezija) K opčok nakon prethodnih dogovora
posjetili Krležu u njegovu zagrebačkom stanu u Miha-
novićevoj ulici broj 16 i donijeli mu skicu ugovora ko­
jim bi u okviru njihove »Biblioteke nezavisnih pisaca«
pokrenuli izdavanje djela M iroslava Krleže. Ubrzo je
došlo do definitivnog sporazum a na osnovu kojeg je u
junu 1937. objavljena knjiga poezije Pjesme u tmini, a
već u augustu Golgota s prvom bibliografijom Krleži-
nih djela i radova na pedeset i dvije stranice što ju je u
suradnji s Krležom sastavio Vaso Bogdanov. O ktobra
1937. u knjižarske izloge stiže zbirka Novele, a decem ­
bra dnevnički zapisi Deset krvavih godina, koji neće
prom aknuti budnom policijskom oku. Z abrana Deset
krvavih godina nije zastrašila izdavača K opčoka ni tis­
kara D ragutina Bekera: početkom 1938. štam paju stu­
dije i osvrte pod naslovom Eppur si muove. Policija će i
ovo izdanje zabraniti, no zahvaljujući spretnosti izdava­
ča da nakladu raspača prije komisijske pljenidbe oba će
naslova ipak doći do čitalačke publike, a pljeniteljim a
pada u ruke svega nekoliko desetina prim jeraka.
Redaju se zatim Knjiga proze te rom ani Na rubu
pameti i Banket u Blitvi I. Drugi svezak Banketa uslije­
dit će u februaru 1939. i nešto kasnije Knjiga studija i
putopisa.
Novi roman Na rubu pameti izazvat će buru, ali ne­
će biti predm etom policijske pažnje ni cenzure, nego
oštre rasprave u agitpropovskim krugovima KP.

393
 »Tu su pročitali«, rekao mi je Krleža, »da Na rubu
pameti zapravo predstavlja ’desno skretanje’, da je kari­
katura moskovskih procesa, pamflet protiv Staljinovih
čistki, progona i strijeljanja ljudi u SSSR-u i sve to za­
jedno s onim oko ’Pečata’ i ’Dijalektičkog antibarbaru­
sa’ dovesti će do mog poznatog susreta s Titom u Šesti­
nam a i našeg ’dram atskog razlaza’. Sve te peripetije ko­
je su pratile štam panje mojih djela i časopisa ’Pečat’ što
sam ga pokrenuo po nagovoru Stanislava Kopčoka,
Krste Hegedušića i drugih, i krah ’Pečata’ i sabranih
djela, rezultat je čitavog niza i spleta okolnosti pa i m o­
jih razočaranja i u neke ideale i mnoge prijatelje koji su
otišli na drugu stranu barikade. Te intrige, te podvale i
čitav niz političkih okolnosti javljali su mi se stalno i
kao pitanje smisla daljeg pisanja, i kome pisati. Sve mi
je na trenutke izgledalo glupo i besmisleno. A onda i
osjećaj ratne oluje i H itlera na vratima. Nije mi bilo
svejedno što sam na tako drastičan način od pokreta
bio odbačen i popljuvan...«
»Postao sam u jednom dijelu vodstva C K tem eljno
sumnjiv već od M oskovskih procesa«, ističe Krleža u
svom Zapisu sa Tržiča od 25. VII 1977. »Rogoborili
smo u četiri oka već od početka. A kad su počele padati
glave, a naročito Buharinova, stekao sam uvjerenje da
je ta krvava politika Staljinova njegova vlastita krvo­
žedna tiranija i da su procesi jezive srednjovjekovne
makinacije. T ada sam počeo u okviru partijskih redova
otvoreno govoriti da se ne radi ni o kakvim kontrarevo-
lucionarnim ’frakcijam a’ nego o planiranoj likvidaciji
ne protivnika nego suparnika, o zločinu, tj. o politič­
kom krim inalu kao negaciji svake revolucionarne misli.
I onih četrdeset sibirskih naših KPJ-grobova i ono su
bila i suviše drastična svjedočanstva. Pa ipak, o ozbil­
jnosti tih grobova nitko nije vodio računa. Svi su bili
spram toga jezivo ravnodušni. Ona ropska pokornost,
slijepo služenje kadavera nečem što je izgubilo smisao,
djelovala je dem oralizatorski.«
No vratimo se Kopčoku. N akon desetog sveska, već
spom enute Knjige studija i putopisa, gasi se izdavanje
djela M iroslava Krleže i »Pečata« kod K opčoka, a 9.
ju n a 1976. Krleža se sjeća:

394
 »D anas sam iz novina saznao da je u Beogradu pre­
m inuo Stanislav Kopčok u šezdeset i devetoj godini ži­
vota. Dakle, taj moj najveći predratni izdavač i, ako ho­
ćete, i financijer. Štampao je knjige koje su ga koštale
trideset dinara, a prodavao ih je po osam deset. Plaćao
mi je tabak po hiljadu i pet stotina dinara, a to je za
ono vrijeme bio vrlo solidan honorar. Živjeli smo i on i
ja od toga dobro. M eđutim, ustaše su sve moje knjige
kod njega zaplijenile, spalile, a njega uhapsile.«
U Zapisu sa Tržiča od 25. VII 1977. varirajući teme
iz četrdesetih godina bilježi:
»Taj isti Stanko Kopčok, koji se vraća kao hrvatski
oficir iz logora, koga na policiji uvjeravaju da sam ja
strijeljan, a njegova žena Terka telefonira u panici d a je
hapšena, da su došli po nju, da su sve što je im ala odni­
jeli u papirnicu, da smo spaljeni. A gdje smo u tom tre­
nutku mi sami, ne znam, kad general Stancer drži svoj
prvi govor dom obranim a u Ilici 234, m aja ili početkom
ju n a 1941. godine, gdje saziva hiljade mrtvih dom obra­
na koji s neba gledaju tu proslavu, a ’Poglavnik je gvoz­
denom batinom rastjerao bandu defetista, kad su izlozi
knjižara bili puni knjiga koje su uzeli sebi za ideal da
blate hrvatsku vojničku slavu i čast’.« Štancer je, pričali
su Krleži, kao negativan prim jer tad istakao autora
Hrvatskog boga Marsa.
U toku rata Krleža nije objavio ni jedne knjige. A
ponuda je bilo. G odine 1943, na prim jer, čuvši da Krle­
ža živi u veoma teškim m aterijalnim prilikam a i da je
prisiljen prodavati namještaj, književnik M ate Ujević,
upravitelj Hrvatskog izdavačkog bibliografskog zavoda,
zamolio je G ustava Krkleca da posjeti Krležu i u najve­
ćoj mu diskreciji ponudi ugovor o izdavanju izabranih
djela, s tim da mu se honorar doznači odm ah, a knjige
štam paju po završetku rata. Krleža je i tu ponudu od­
bio.
N eposredno nakon rata javlja se na mjestu pozna­
tog nakladnika Josipa Čaklovića iz G undulićeve ulice
Stjepan Orešković i pokreće kod svoje »Suvremene na­
klade« izdavanje Krležinih djela, te su u toku 1945. ob­
javljeni Izlet u Rusiju, Glembajevi I i Glembajevi II ali

395
su, kaže Krleža, Glembajevi od M ilovana Đilasa zabra­
njeni i svako daljnje izlaženje obustavljeno:
»N aredio je da se bacaju moje knjige iz sindikalnih
knjižnica. Z abranio je i spalio poratno Oreškovićevo iz­
danje Gospode Glembajevih, 1945. ljeta, sve do zabra­
ne U agoniji, 1946. (Zapis sa Tržiča od 6. IX 1977)
Objavljivanja odabranih djela M iroslava Krleže pri­
hvaća se 1946. »N akladni zavod Hrvatske«, do 1949. iz­
laze: Hrvatski bog Mars, Povratak Filipa Latinovicza,
Tri drame, Novele i Lirika - obim na zbirka pjesama u
izboru autora. G odine 1950. »N akladni zavod« se gasi.
Osniva se »Zora«, Državno izdavačko poduzeće Hrvat­
ske, s kojom Krleža 1951. dogovara štam panje sabranih
djela te se pedeset treće pojavljuje kao prvijenac Ban­
ket u Blitvi. »Zora« će u prvo vrijeme s velikim intenzi­
tetom i uspjehom štam pati Krležina djela; kasnije izda­
vač posustaje i um jesto nekoliko naslova u godini javlja
se po jedan u nekoliko godina. Zastave / - / K (1967) kao
da navještavaju blizinu kraja. Tek nakon dvije godine
izlazi Poezija, dvadeset i šesta u kolekciji, a još je tri go­
dine autor čekao da bi mu izašla dvadeset sedma knjiga
Djetinjstvo 1902-03. i drugi zapisi i tu izdavanje Krleže
kod »Zore« zamire.
U Čehoslovačkoj je već ranih tridesetih Krleža do­
bro poznat jer mu Tri domobrana izlaze u Pragu još
1926, a do konca 1931. Hrvatski bog Mars je variran u
pet izdanja u nakladi od trideset hiljada primjeraka. Do
1965. izlazi kod čeških i slovačkih izdavača niz njegovih
djela, neka se čak reprintiraju što je sredinom šezdese­
tih godina pobudilo zanim anje »O deona«, jednog od
najpoznatijih praških nakladnika te je došlo do ugovo­
ra o štam panju izabranih djela. Izlaze Aretej, Hiljadu i
jedna smrt i Glembajevi. Potom izbijaju poznati češki
događaji: oružana intervencija trupa Varšavskog pakta
1968. i pad Dubčeka. G otov slog Banketa u Blitvi već
priprem ljen za tisak prenesen je u m rak podrum a gdje
punih sedam godina čeka da bi tek 1975. bio ponovo
m ontiran na strojeve i otisnut.
N a prevođenju i popularizaciji Krležina djela kod
publike germ anskog govornog područja mnogo je uči­

396
nio ugledni austrijski pisac i prevodilac našeg porijekla
Milo D or (M ilutin Doroslovac) koji još od mladosti živi
u Beču. D or je potkraj pedesetih došao na ideju da bi
valjalo pronaći izdavača koji bi štam pao Krležina djela
na njem ačkom . Otkrio ga je u ličnosti G erharda Zerlin-
ga, vlasnika »Stiasny Verlaga« izdavačke kuće koja je
djelovala na liniji Graz - Beč. Zerling, vrlo obrazovan
čovjek evropskog profila, oženio se Čehinjom , cijenje­
nom pravnicom , vlasnicom ugledne advokatske kance­
larije, koja mu je u miraz donijela »Stiasny Verlag«, iz­
davačku kuću svoga oca Stiasnya.
Početkom 1960. Milo D or je s G erhardom Zerlin-
gom doputovao u Zagreb da s autorom dogovore poje­
dinosti oko prevođenja i štam panja. Krleža je svim ža­
rom prionuo na rad. Poslovna suradnja sa Zerlingom
prerasta u prijateljstvo: Krležini su često u Grazu i Be­
ču a Zerlingovi u Zagrebu. Autor sudjeluje pri prijevo­
du, osobito Hrvatskog boga Marsa, kojeg je, kako sam
reče, »preorao«. N a njem ačkom prvo izlazi Na rubu
pameti (1962), naredne godine Banket u Blitvi / - / / / , sli­
jedeće se opet u austrijskim i njemačkim knjižarama na­
šao Europäisches Alphabet, te Glembajevi, Agonija,
Bog Mars i Leda, 1966. izlazi Hiljadu i jedna smrt, a
šezdeset i sedme zbirka članaka i eseja pod nazivom Po­
litisches Alphabet. Do brodolom a dolazi neočekivano.
Ugledni izdavač, inače aktivist austrijske N arodne par­
tije, učinio je izvjesne m aterijalne usluge činovniku Mi­
nistarstva prosvjete koji je kod njega tiskao školske
knjige te je u javnost procurila afera. Izdavač je ostao
bez velikog i sigurnog posla i zapao u tešku novčanu
krizu. Da bi mu pom ogla prem ostiti teškoće, priskočila
mu je u pom oć supruga s novcem svojih klijenata kod
nje deponiranim , no kako mu to nije pošlo za rukom
sve se saznalo, izbio je skandal i ne mogavši se nositi s
krahom G erhard Zerling ubija suprugu, a potom i sebe.
Krleža ostaje bez germanskog izdavača sve do 1983. ka­
da kuća »Atheneum « iz Frankfurta, kod koje je dosad
izašlo sedam Krležinih knjiga, pokreće izdavanje njego­
vih izabranih djela.
Prem da M adžari danas sm atraju Krležu na izvjestan
način svojim piscem, do 1958. on kod naših susjeda go­

397
tovo da nije prevođen. Te godine Janos Dom okos, di­
rektor peštanskog nakladnika »E uropa konyvkiado« i
veliki poklonik Krležina djela predstavlja autora Glem-
bajevima, nižu se Povratak Filipa Latinovicza (1959),
Hrvatski bog Mars (1963), reprint Filipa Latinovicza i
Izlet u Rusiju - Eseji, Glembajevi, Stihovi - Davni dani
i Zastave, sve 1965. Do konca sedam deset i šeste izlaze
još Aretej, Put u raj, opet Filip i Na rubu pameti, a do
osam desete Banket, Hiljadu i jedna smrt i Drame.
U priprem i izdanja Zastava, s novom petom knji­
gom, um ire Krležin madžarski prevodilac Zoltan Csu-
ka, a za njim u naponu stvaralačke snage i Janos D o­
mokos.

Početkom sedam desetih godina u javnosti je već bi­

lo poznato da se Krleža razišao sa »Zorom «. Sredinom
m aja sedam deset druge on mi u Leksikografskom zavo­
du priča:
»M oj nakladnik ’Zora’ je na izdisaju. Loše su orga­
nizirani, nem aju dobru ni propagandnu ni prodajnu
službu. Stalno postavljam razna pitanja u vezi s mojim
knjigam a ali ne dobivam odgovore. Knjige se ne štam ­
paju. Pozvao sam direktora Ivana D ončevića na prija­
teljski razgovor da vidim što se to događa s mojim knji­
gama. I on mi jednostavno kaže: ’Mi nism o krivi. Krle­
ža, vas nitko ne čita.’
’Znate što, gospodine direktore, da ne bih vas zam o­
lio da smjesta izađete odavde, otići ću sam ’, uzeo sam
šešir i kaput i izašao iz svoje sobe, ostavivši Dončevića
iznenađenog i zaprepaštenog mojom reakcijom .«
Slušao sam tu ispovijest kao nestvarnu i nevjerojat­
nu priču. Zar se Krleži može dogoditi da ga ne štam pa­
ju? No koncem šezdesetih i početkom sedam desetih on
ni na stranicam a periodike ni dnevnih listova nije čest
gost, naprotiv. Iskoristio sam priliku i predložio da no­
vinska kuća »Oslobođenje« u nastavcim a objavi od­
lomke iz Dnevnika. Feljton je čitalačka publika prihva­
tila sa zanim anjem te nastavljam o objavljivati i druge
Krležine tekstove.
O hrabreni, direktor »O slobođenja« M irko Petrinić i
ja, predlažem o Krleži da mu u povodu osam desetogo-

398
dišnjice života štam pam o dvadeset tom ova izabranih
djelav
»Štampajte što god želite«, odgovorio je vidno ob­
radovan. »Ja ću vam načiniti izbor. Samo pazite, nisam
ja ta roba, nisam ja Branko Ćopić. Vi ćete propasti. K a­
žu mi da me nitko ne čita.«
»Pa pustite nas da propadnem o.«
»Onda, molim, izvolite, u pogledu svake suradnje
stojim vam na dispoziciji, a u vezi honorara ne postav­
ljam nikakve uvjete, samo neka knjiga ne bude skupa.«
Za nepunu godinu od potpisa ugovora u prodaji je
deset Krležinih knjiga. Kao rođendansku čestitku izda­
vača odnijeli smo ih tek izašle iz tiskare, još svježe otis­
nute, 2. jula 1973. autoru na Tržič.
»Ovaj pothvat sm atram renesansom svoga djela.
Moji su ga dosadašnji izdavači bili potpuno zanem ari­
li«, rekao je Krleža. »A najviše što se može učiniti za
jednoga pisca, to trajno ponavljam , jeste da mu se štam ­
paju knjige. Vi ste to učinili s ljubavlju i predano. Deset
knjiga, pa je li to moguće?«
Kolekciju izabranih djela još iste godine zaključuje­
mo drugim kolom od deset knjiga. Vrata suradnje sad
su širom otvorena: potpisujem o novi ugovor, ovaj o iz­
davanju sabranih djela u pedeset svezaka. Dogovaram o
sa zagrebačkom »M ladošću« da projekt izvedemo za­
jednički. Izlaze Krležijana i Zastave - oba naslova u pet
knjiga. Knjige su brzo prodavane, te reprintiram o Krle-
žijanu, Zastave i Dnevnike. Istodobno priprem am o ru­
kopise slijedećih kola koja izlaze sukcesivno: Romani,
Eseji, Drame, Polemike i članci, Poezija i novelistika,
Studije i putopisi te Eseji i zapisi. Pokrećemo i prvu
ediciju Krležine školske lektire (u šest knjiga), koju su
na principim a pedagoških m etoda stručnjaci priredili
za različite školske uzraste. Prava iz ugovora skloplje­
nog s autorom 21. V 1973. kasnije smo prenijeli na »Za­
vod za udžbenike« iz Sarajeva koji ovaj program trajno
realizira u suradnji sa »Školskom knjigom« iz Zagreba.
Krleža je više puta isticao da je u Srbiji prije rata
bio m eđu najčitanijim piscima jer se često gotovo polo­
vica naklade tam o plasirala.

399
 Poslije rata »N olit« je prvi (1958) pokrenuo ediciju
Krležinih izabranih djela i iste se godine oglasio Izle­
tom u Rusiju. G odine 1960. izlaze dva naslova: Glem-
bajevi i Deset krvavih godina, 1961. Na rubu pameti i
Banket u Blitvi. Poslije stanke od osam godina pojav­
ljuju se Zastave 1969, a 1973. autorovu osamdesetogo-
dišnjicu obilježava Hrvatskim bogom Marsom, koji je
ujedno značio i gašenje edicije do koje je Krleži bilo ve­
om a stalo: on ostaje bez izdavača na ćirilici. Stoga je se­
dam deset i šeste godine ponudu beogradske »Slobode«
da mu objavi dva kola po deset knjiga prihvatio tako re­
ći bez ikakvih m aterijalnih uvjeta. M ate Lončar je prire­
dio prvu kolekciju od deset knjiga. Izašla je 1977. i za
šest mjeseci rasprodana. M eđutim, slijedeće kolo nije
ugledalo dana.
Poslije Krležine smrti svesrdno sam prihvatio ponu­
du beogradskog »R ada« da štam pam o dvadeset Krleži­
nih knjiga u redakciji i pripremi M ate Lončara. Ugovor
smo potpisali 14. augusta 1984, s tim da će se prvo kolo
pojaviti u roku godine dana. Ali do danas nije objavlje­
na ni jedna knjiga.
U Sloveniji je Krleža malo štam pan, te mi se dobro­
došlom činila ponuda m ariborskog nakladnika »O bzor­
ja« da tiska Krležina izabrana djela u dvadeset ili tride­
set knjiga. Razgovori su vođeni u nekoliko navrata, m e­
đutim, autor kao da je osjetio da od toga posla neće biti
ništa. Izbjegavao je dati pristanak. »Obzorja« su i dalje
inzistirala te sam pozvan na Tržič gdje su me direktor
Dušan Drolc, dr Josip Vidmar i dr Jože Javoršek zam o­
lili da Krleži sugeriram dogovor s »Obzorjem «. Ugovor
je potpisan 6. juna 1979. Predviđeno je da priređivači
budu dr Vidmar i dr Javoršek. Plaćena je i akontacija
autoru ali izašlo nije ništa.
U razmišljanjima pred pisanje oporuke, zadovoljan
radom na sabranim djelim a, Krleža mi je rekao:
»Vi upravljajte na tem elju ugovornog odnosa koji
postoji između mene i N IŠRO ’O slobođenja’, respekti-
ve ’M ladosti’ iz Zagreba, jednim izvjesnim poslom koji
obuhvaća redoslijed takozvanih sveukupnih djela koja
izlaze svake godine u po pet svezaka. Pokazalo se da to
poduzeće na koncu nije propalo, da ono samo po sebi

400
 plasira tu robu i da živi samo po sebi. Prema tom e dok
to poduzeće egzistira, kao takvo, mislim m aterijalno,
ono egzistira norm alno po zakonu inercije trgovačke,
profiterske itd. Prem a tom e dok djela idu neka ovako
idu, a ako bi zapelo onda to možete raditi u nekim dru­
gim kom binacijama.«
Elementi tog Krležinog iskaza ušli su i u posljednju
Krležinu oporuku. I eto, kad su nakladnici s trideset i
pet objavljenih knjiga već sagledavali konac poslu, jav­
lja se i ovdje zla sudbina. Umire autor. Umire Krleža ne
dočekavši posljednja kola svojih sabranih djela. Kao da
je išlo po njegovu scenariju - predviđao je da ih neće
dočekati i u nekoliko mi navrata ponavljao: »Posljed­
nje kolekcije donesite mi na Mirogoj.«
Nedugo nakon Krleže umire i dugogodišnji odani
priređivač Krležinih djela dr Anđelko M alinar, a potom
'i dragocjeni naš suradnik pri ovom poslu akadem ik
M arijan Matković.
I na kraju, radeći na korekturi posljednje, pedesete
knjige, um rla je vrijedna i predana korektorica svih sve­
zaka ovih sabranih djela, Kitty G orijan, koja je Krleži-
no djelo znala, tako reći, napam et.

I pored svih nedaća, tragedija i udesa koji su pratili

Krležino djelo u toku šezdeset i pet godina, od prvog
pokušaja kod Vinka Vošickog iz Koprivnice do ovih ko­
je prate naše suvrem eno izdavaštvo, sabrana djela su
ipak pred nama, zaokružena i dovršena, u vidu u kojem
ih prezentiram o javnosti.
Bilo je predviđeno da u njih uđu i dva tom a Margi­
nalie lexicographice i Knjiga medicinskih tema. R uko­
pise je uz Krležinu suradnju počeo priređivati dr A n­
đelko M alinar, ali kako taj posao nije pravodobno do­
vršen autor ih je izbrisao sa spiska sabranih djela.
U zadnjem se kolu kao posljednji tom javlja i auto­
rova korespondencija. Poznato je naime da je Krleža za
duga i plodna života napisao i bezbrojna pism a prijate­
ljima i znancima, suradnicim a i ličnostima iz kulturnog
i javnog života, u zemlji i van nje. Smatrao sam da i taj
vid Krležine pisane riječi, dio koje je objavljen i razasut
po publikacijam a, institucijam a ili u vlasništvu adresa­

2 6 - K R L E Ž I N A PISMA 401
ta, vrijedi sakupiti, objaviti i tako sačuvati od zaborava.
M eđutim, to nije sve. Mnoge skice i kopije pisam a koja
ovdje nemamo nalaze se s Krležinom literarnom ostav­
štinom deponirane u N acionalnoj i sveučilišnoj biblio­
teci u Zagrebu, a tko se lati kritičkog izdanja za petna­
estak godina imat će na raspolaganju i tu koresponden­
ciju kao i tekstove koji su pod embargom onako kako je
autor odredio.
Izdavači »Oslobođenje« iz Sarajeva i »M ladost« iz
Zagreba, koji su surađivali uspješno tokom petnaest go­
dina koliko je trajao ovaj obim an i nim alo jednostavan
pothvat, mogu na kraju biti zadovoljni onim što su na­
činili, kao i izdavačka kuća »Globus« iz Zagreba, koja
se kod posljednjeg kola pridružila dugogodišnjim Krle-
žinim izdavačima.

U Zagrebu, 1. m arta 1988. Enes ČENGIĆ

402
 SADRŽAJ

Krležina p ism a ................................................................ 7

Irini i Boži A le k sa n d e r................................................. 17
Jovanu A v riž a n u ............................................................ 20
Vladimiru B ak ariću ........................................................ 21
B ecićevim a....................................................................... 23
M auricette B eg ić-S u llero t........................................... 29
M ilanu B egoviću............................................................ 31
Juliju B enešiću................................................................ 33
M ilanu B ogdanoviću..................................................... 58
Josipu Brozu Titu i J o v a n k i......................................... 79
M iodragu Č ekiću................... ........................................ 91
Branislavu C h o m i.......................................................... 92
Veri C rvenčanin-K ulenović......................................... 93
Zoltanu Csuki ................................................................ 94
Enesu Č e n g ić u ................................................................ 121
Zvani C r n ji...................................................................... 128
M ilanu Ć u rč in u .............................................................. 133
Peri D a m ja n o v iću .......................................................... 134
Petru i Olgi D o b ro v ić ................................................... 136
Milu Doru ....................................................................... 141
Kalm anu Dudašu .......................................................... 148
Silviju F e rra riju .............................................................. 153
O tokaru F išcheru............................................................ 156
Cviti Fiskoviću................................................................ 157
Mati H anžekoviću.......................................................... 161
Krsti H egedušiću............................................................ 165

403
Joži H o rv a tu .................................................................... 166
Gyuli Illyesu.................................................................... 168
Živku Je lič ić u .................................................................. 170
Branku J e rić u .................................................................. 187
Ini Jun B ro d a .................................................................. 189
Edvardu K a rd e lju .......................................................... 190
Dušanu K arpatskom ..................................................... 191
Aleksandru K e šk u ..........................................................200
Danilu K i š u .................................................................... 204
Mili K lopčiču.................................................................. 207
O tokaru K o lm a n u ..........................................................209
Jušu K o zak u..................... ...............................................210
Bratku K re ftu .................................................................. 221
Mariji K ru k o w sk o j........................................................222
Stanku Lasicu.................................................................. 225
Istvanu Lokosu ..............................................................227
Nadi M arinković............................................................230
M arijanu M atkoviću......................................................233
Branku M ik u lić u ............................................................235
Kosti Milutinoviću ........................................................236
Antonu O cv irk u .............................................................. 237
Rajku Petrovu Nogi ......................................................239
Franji P e tru šić u .............................................................. 241
Milki P la n in e .................................................................. 242
Radovanu P o p o v ić u ..................................................... 244
D ragutinu P ro h ask i........................................................245
Ivi R a ić u ...........................................................................247
Aleksandru R an k o v iću ................................................. 250
Drašku R e đ e p u ..............................................................255
M arku Ristiću ................................................................ 257
Meši Selimoviću ............................................................287
M anesu Sperberu ..........................................................288
M ilutinu S tip e tić u ..........................................................293
Ervinu Sinku .................................................................. 294
Stipi Š u v a r u .................................................................... 304
Nataši Vagapovoj .......................................................... 306
Vinku Vošickom .............................................................. 307

404
Ivi V rhovcu.......................................................................327
Stojanu Vujičiću ............................................................ 328
Ireni W enigovoj.............................................................. 336
Đ orđu Z e lm a n o v ić u ......................................................353
Radovanu Z o g o v ić u ......................................................354
B io g rafije.........................................................................369
Sudbina Krležinih sabranih i izabranih d je la ...........389

405
 ZA IZDAVAČE:

NIŠRO »O SLO BO Đ EN JE«

Ljubiša JAK ŠIĆ
predsjednik Poslovodnog odbora

IKRO »M LADOST«
Branko VUKOVIĆ
generalni direktor

Č G P »DELO« - O O U R »GLOBUS«
Tomislav PU ŠEK
direktor

Glavni i odgovorni urednik:

Miroslav PRSTOJEVIĆ

Urednik sabranih djela

M iroslava Krleže:
Enes Č E N G IĆ

Štam pa NIŠRO »O SLO B O Đ EN JE«

OO UR Štam parska djelatnost
Sarajevo, Džemala Bijedića 185

Za štam pariju
graf. inž. Petar SK ERT

Ovo kolo Sabranih djela sufinansirala je Sam oupravna interesna

zajednica za nauku i kulturu SR Hrvatske

IS B N 8 6 - 3 1 9 - 0 0 4 4 - 3