Film “Nocturnal Animals” (Mirjana Dimitrijević)

Čoveku se često sveti prošlost zbog pogrešnih izbora. Psihološka drama sa misterijom i
ljubavnom pričom Nocturnal Animals iliti Noćne zveri preispituje zlo u nama, uticaj
porodice, lažni sjaj bogatstva, ljubav, ali pre svega, posledice naših odluka.

U priči pratimo bogatu vlasnicu galerije Suzan Morou. Čini nam se na prvi pogled da ona
ima sve: lepotu, šarm, mnogo novca, veliku vilu, zgodnog muža i prijatelje. Međutim, vidi se
tuga u njenim očima. Ubrzo saznajemo da ne uživa u poslu, kao i da nije bliska sa mužem

1
biznismenom, koji ne razume umetnost i ponaša se ravnodušno. Prošlost će zakucati na vrata
Suzan kada bude primila pošiljku bivšeg muža. U pitanju je kopija njegovog neobjavljenog
romana Noćne zveri, za koji se kasnije ispostavlja da je priča o nasilju nad porodicom,
silovanju i smrti, patnji, osveti i potrazi za iskupljenjem.

Bivši muž Edvard Shefild ne šalje bez razloga roman glavnoj junakinji. Možemo to da
razumemo kao sredstvo osvete ili iskupljenja. Interesantno je kako roman deluje na psihičko
stanje Suzan.

Ovo je film koji ćete najverovatnije gledati makar dva puta. Pričam vam na osnovu svog
iskustva jer nisam sve razumela iz prve. Kada sam ponovo gledala Nocturnal Animals, bolje
sam povezala elemente u priči. Znate li zašto? U ovoj drami se prepliću čak tri narativa.
Pratite priču iz sadašnjosti i prošlosti, kao i romanesknu fikciju. Dok Suzan čita Edvardov
roman, seća se njihovog početka ljubavi i braka. Tako otkrivamo razloge njihovih sukoba i
nesporazuma, kao i šta je dovelo do konačnog rastanka. Posmatramo izraze lica glavne
junakinje kada čita tužnu Edvardovu priču o Toniju Hejstingsu, koji krivi sebe zbog
gubitka porodice i kreće u osvetnički pohod. Ona se postepeno poistovećuje sa likom ovog
romana. Štaviše, u njemu vidi bivšeg muža, što osnažuje njen bol i osećanje krivice.

Da prokomentarišem glumu koja me je oduševila.

Ejmi Adams briljira u ulozi Suzan Morou. Jasno se vidi koliko tuge se krije iza njene hladne
,,fasade”. Od mlade nesigurne devojke sa umetničkim ambicijama postala je nesrećna žena,
zarobljena u svetu željnog novca a lišenog umetničke kreativnosti. Njene plave oči će vam
sve reči o pravim osećanjima. Sa druge strane, Džejk Džilenhol je fenomenalno glumio
dvostruki lik: mladića Edvarda iz Suzanine prošlosti i junaka romana Tonija Hejstingsa. U
ulozi Edvarda vidimo mladalačku zanesenost pisanjem i ljubavlju prema Suzan. Kada igra
Tonija, Džejk odlično dočarava nemoć, krivicu, patnju, ali i bes, želju da se iskupi za fatalnu
grešku.

2
Pored glavnih glumaca, vredi da spomenem i Arona Tejlora Džonsona. On je baš dobro
odigrao ulogu bandita iz Edvardovog romana. Njegov lik Reja Markusa je tako jeziv, opasan
i nemilosrdan, da sam se pitala da li je moguće da toliko zla ima u nekome. Moram da vam
predstavim i sporednog glumca Majkla Šenona, koji poseduje šarm kauboja iz vesterna. On
odlično glumi bolesnog policajca Bobija Andesa, spremnog na sve zbog pravde. Ostali
sporedni glumci igraju simpatične karikirane likove koji žive na visokoj nozi, zatvoreni u
svetu luksuza i lažnih emocija.

Tom Ford je režirao Nocturnal Animals, za koji je napisao i scenario. Zanimljivo je da je on

modni dizajner po struci i da je bio direktor kompanije Guči. Njegova jedina dva filma su
odlično prihvaćena od publike i bila nominovana za Oskara. Prvi je A Single Man sa
Kolinom Firtom u glavnoj ulozi, a drugi je ovaj o kome sada pišem. Inače, Nocturnal
Animals je nastao kao adaptacija romana Ostina Rajta Toni i Suzan (nažalost, još uvek nije
preveden kod nas).

Ova psihološka drama me malo podseća na Hičkokov film Vertigo po atmosferi i vizuelnom
izgledu. Ima prelepih kadrova u bojama i muzike za pamćenje. Dominiraju crvena i plava
koje se smenjuju sa svetlijim i braon bojama. Dok sam pisala recenziju, u glavi mi je bila

3
kompozicija Wayward Sisters. Svaki put plačem kada je slušam. Verujem da ćete uživati u
muzici poljskog kompozitora Abela Korzeniovskog, koja se fenomenalno uklapa u kadrove
i prati psihičko stanje likova.

Suzan Morou pita svoju radnicu: ,,Da li si ikada osećala da ti se život pretvorio u nešto što
nisi očekivala?” To je jedno od ključnih pitanja u filmu Nocturnal Animals.

Glavna junakinja je grešila u mladosti, misleći da radi ono najbolje pod uticajem porodice.
Njen prvi muž Edvard je voleo da piše da bi ,,održavao stvari u životu”, da bi ih spasao
da ,,ne umru na kraju”, već da traju zauvek. On je voleo da piše o sebi, što mu je Suzan
nekada zamerala. Eto, posle skoro dvadeset godina Suzan čita njegov roman kao metaforu o
njima i njihovoj tužnoj ljubavnoj priči. Film pokazuje kako je tanka granica između
umetnosti i života, kako ljubav i novac nisu dovoljni za bračnu sreću i da svaki izbor nosi za
sobom posledice. Noćne zveri mogu da se kriju u drugim ljudima, ali i u nama samima.