Универзитет у Нишу

Филозофски факултет
Департман за Српску и компаративну књижевност

Брачни односи у романима Госпођа Бовари и Ана

Карењина

Семинарски рад из предмета

Љубав, брак и прељуба у књижевности од класицизма до модернизма

Ментор: Студент:
доц. др Дејан Милутиновић Мирјана Димитријевић 2139

У Нишу, јануар 2015.

 Садржај

1. Увод.................................................................................................................................................3
2. Брачни односи у романима Госпођа Бовари и Ана Карењина.................................................4
3. Закључак.......................................................................................................................................10

Литература..........................................................................................................................................11

2
 1. Увод

Гистав Флобер (1821-1880) и Лав Николајевич Толстој (1828-1910) јесу познати

писци европског реализма. Њихова књижевна дела су реалистична по томе што обилују
разним детаљним описима јунака, времена и средине. Они нам описују психолошка
стања јунака, затим баве се неким друштвеним и породичним темама, као што су:
политика, статус, религија, морал, љубав, брак, прељуба, страсти...
Флобер је француски писац, чији књижевни рад није обиман. Рано је почео
бавити се писањем, али је доста пазио на квалитет и лепоту стила у својим
делима. Кад се појавио роман Госпођа Бовари 1875.год., француски историчари
књижевности јесу тада прогласили тријумф реализма над романтизмом. Исти роман је
тада изазвао велико узбуђење, а Флобер је оптужен за вређање морала, јер се бавио
темом прељубе. Међутим, убрзо је био ослобођен оптужбе.
Роман Госпођа Бовари најпре је излазио у наставцима у једном
часопису. Насловни лик је највише различито оцењиван откада се књига појавила. ,,За
једне је оличење романтичарских странпутица, за друге обична, бестидна прељубница.
Трећи гледају у њој типичну француску малограђанку, која је иначе главна публика
романописаца. За четврту је пример несреће коју доноси загушљива атмосфера
паланке.“1
Лав Толстој је великан руске књижевности, чији је књижевни опус доста
обимнији од Флоберовог. Пратио је и бавио се актуелним друштвеним проблемима и
темама, као што су: реформа образовања, економско пропадање села, реформе у области
брачног законодавства, сукоб племства и сељаштва итд. Био је велики филозоф,
мислилац и писац који је уносио доста аутобиографског у својим делима. Толстој је
преко неких својих јунака износио мишљење и ставове према религији, друштву, браку,
животу, љубави и др.
Роман Ана Карењина је писан у периоду од 1873. до 1877. год. У њему су
приказана друштвена и политичка струјања седамдесетих година 19. века.Ово није
роман личности, јер насловна јунакиња јесте само један од више јунака, преко којих се
приказују тадашњи актуелни проблеми. Сваки јунак има свој простор приповедања и
износи своје ставове према неким актуелним темама.
Циљ нашег истраживања јесте тема брака у споменутим
романима. Направићемо паралеле између неких брачних односа, затим ћемо анализирати
схватање брака од стране неких ликова. Тема нашег семинарског рада јесте занимљива
по томе што ћемо се бавити браковима у романима где имамо другачији друштвени
контекст у другој половини 19. века. Међутим, неки проблеми и питања брака јесу увек
актуелни.

1
Мила Ђорђевић: Поговор, у: Гистав Флобер, Госпођа Бовари, Издавачко предузеће Рад, Београд, 1966,
330.

3
 2. Брачни односи у романима Госпођа Бовари и
Ана Карењина

Брак представља једну друштвену институцију, која подразумева неке

конвенције, а оне ограничавају у неком смислу људе као супружнике. Требало би да
постоји обострана емоционална и духовна блискост између супружника, али је то увек
проблематично. Такође, да би брак био успешно реализован, морају да постоје и
компромиси, пожртвовања и одрицања. Деца и породичне обавезе често воде човека до
преиспитивања смисла и лепоте живота, јер му је слобода на неки начин ограничена.
У романима Госпођа Бовари и Ана Карењина писци баве се питањима
породице, брачне љубави и реализације брака. У њима има врло мало стабилних
бракова. Јунаци су углавном незадовољни неиспуњеним очекивањима у браку, затим
друштвеним конвенцијама, спутаношћу, понашањем другог супружника. Зато се јавља
прељуба, као начин спаса из досадног и спутаног живота у браку без љубави. Међутим,
неки јунаци не чине прељубу, већ подносе незадовољни свој живот са супружницима,
који их не воле.
Роман Ана Карењина почиње проблемом несрећне породице и неуспешно
реализованог брака. У питању је брачни однос између Дарје Александровне, односно
Доли и Степана Аркадијевича Облонског, тј. Стипе. Њихова веза је испуњена
разочарењима и патњом, јер има прељубе. Степан Аркадијевич вара супругу са
гувернантама, а кад она сазна за то, разочарава се и хоће га напустити. Међутим,
проблем развода, деце и статуса жене која је подређена, затим убеђивање Ане Карењине
подстакли су је да се предомисли.
Њихов брак нас подсећа на брак између оца и мајке Шарла Боварија у
Госпођи Бовари. Наиме, Дарја Александровна и Шарлова мајка су сличне, тако што су
обе посвећене породици, затим раде свакојаке кућне послове и добре су домаћице. Оне
нису срећне у браку, јер су очекивале много више. Обе трпе несрећан брак и мужа који
их запоставља. Такође, биле су у почетку много заљубљене у своје супружнике, али им
љубав није била узвраћена. Доли има петоро деце, о којој се свакодневно брине, док
друга јунакиња има једног сина. Старија госпођа Бовари има више посесиван однос
према сину, и воли да одлучује о његовом животу, док је Доли другачија према својој
деци.
Што се тиче мужева, они су на неки начин слични. Стипа и Шарлов отац јесу
прељубници, расипници и запостављају породицу. Често нису код куће и воле да се
проводе са пријатељима. Због таквог понашања Доли и Шарлова мајка оптерећене су
бригом о кућним и новчаним проблемима, што је довело до њиховог незадовољства и
разочарења у брачни живот.
За разлику од Шарловог оца који се врло мало појављује у Флоберовом делу,
Степан Аркадијевич заузима више простора приповедања код Толстоја, па су нам
изнети његови ставови о браку. Наиме, није се кајао за своје понашање и није жалио
због прељубе. Сматрао је да има права заљубити се у другу жену, нарочито пошто је
своју супругу сматрао ружном и незанимљивом. Имао је став да мушкарац треба имати
своју слободу, коју не ограничава брак. Такође, жена треба да се брине о кући и деци.

4
 Дарја Александровна износи своје виђење жене у браку и породици. Она
мисли како је жени много теже, јер мора да рађа и васпитава децу, затим је жена у
подређеном статусу и увек је спутана неким конвенцијама. Она се диви Ани Карењини,
јер се усудила напустити мужа ког не воли, и јер је одлучила живети са вољеним
човеком. Она оправдава Ану: А Ану нападају. Зашто? Зар сам ја боља? Да, ја имам
мужа којег волим. Не онако како бих желела да волим, али ја га волим; а Ана свога
није волела. Шта је она крива? […] Требало је да оставим мужа и отпочнем живот с
почетка. Могла бих волети и истински бити вољена. Је ли овако боље? Ја га не
поштујем. Он ми је потребан – мислила је она о мужу – и ја га трпим.2
У оба случаја имамо неуспешно остварен брачни однос. Са једне стране имамо
супругу која је заузета као мајка и домаћица, док са друге стране мужеви имају
времена за прељубу и троше новац, што доводи до финансијских проблема. Оба брака
опстају, али по цени трпљења и пожртвовања због деце.
Брак Еме и Шарла Боварија јесте такође проблематичан. Ема Бовари јесте
једна лепа, образована и уметнички надарена жена, која не испуњава своја очекивања у
браку и у друштвеној средини. Шарл Бовари је лекар који је подстицајем од мајке
студирао, али није био интелигентан и амбициозан. Њих двоје су својом вољом ступили
у брачну везу, али је само један супружник мислио да је срећан. Ема је била под
великим утицајем љубавних романа, тако да је желела да живи попут својих омиљених
јунака. Код ње имамо главни проблем сукоба између маште и стварности. Било јој је
досадно и незанимљиво у браку, што је довело до прељубе.Тражила је страсти, заносе и
узбуђења, све као у књигама: Навикнута да гледа све мирно око себе, тражила је
нешто бурно. Било јој је потребно да извлачи из ствари као неку личну добит; и
одбацивала је као некорисно све што није допринело непосредном засићавању њена
срца – будући да је била више сентименталне него уметничке природе, тражила
узбуђења […].3
Ема је била дубоко незадовољна брачном ситуацијом. Нервирало је мирно
понашање мужа, као и његово неразумевање уметности и његов недостатак амбиције.
Осећала је усамљеност, монотонију, учмалост и досаду у браку: А зар није требало да
муж, напротив, све зна, да се истиче у разним делатностима, да вас упути у силину
страсти, у животне утанчаности, у све тајне? А овај овде нити кога учи, нити шта
зна, нити штогод жели. Мислио је да је она срећна; а она му је замерала на оној
његовој већ укорењеној мирноћи, на оној његовој спокојној тромости, па чак и на срећи
коју му је она стварала.4
Брак Еме и Шарла можемо поредити са браком Ане Карењине и Алексеја
Александровича Карењина. Обе јунакиње се слично понашају. Воле да читају популарне
романе и да се поистовећују са омиљеним јунацима. Оне не воле своје мужеве и
заљубљују се у друге мушкарце. За разлику од Еме Ана је напустила свог мужа и
тражила развод.
Што се тиче супружника Шарла и Карењина, слично се понашају према
женама. Обојица не познају осећања, мисли и унутрашњи свет својих супруга. Они живе
у илузији да су им супруге задовољне у браку. Карењин је сматрао како су осећања

2
Лав Николајевич Толстој, Ана Карењина II, Завод за уџбенике, Београд, 2013, 197.
3
Гистав Флобер, Госпођа Бовари, Издавачко предузеће Рад, Београд, 1966, 35.
4
Исто, 40.

5
жене нешто интимно што се мушкарца не тиче. Имао је хладан и формалан однос
према Ани, док је Шарл имао мало другачији, нежнији и топлији однос према Еми.
Шарл није претпостављао да је жена незадовољна и несрећна у браку, као и да
има љубавнике. Њему је било лепо у браку и врло ретко је био љубоморан. Све је
допуштао жени и дивио јој се. Чини нам се као да није имао свој идентитет, већ је
мењао ставове у зависности од жене и мајке.Оно што је занимљиво, то је да је Шарл
сазнао тек након Емине смрти за њену прељубу. Сазнање о Еминој прељуби довело је
до његове депресије, а касније и до смрти.
Код Ане Карењине немамо изражено толико незадовољство браком као код
Еме, али није срећна са мужем. Она је реалистичнија и мање опијена романима него
Ема. Њој су сметали формалност, навике, монотонија, недостатак љубави и
страсти у браку. Највећа срећа је за њу био син Серјожа, тако да је материнство
донекле надокнађивало недостатке брака. Међутим, појава Вронског јесте прекретница у
Анином животу, јер тада она увиђа извештаченост и конвенционалност у свом
супружничком односу. За њу живот са мужем без љубави и страсти постаје немогућ,
одвратан и досадан: Не знају како је он осам година гушио мој живот, гушио све што
је у мени било живога, да ниједанпут није помислио да сам ја жива жена којој је
потребна љубав.[…] Зар се нисам трудила да га волим, да волим сина кад се муж
није могао волети? Али, дошло је време, ја сам разумела да више не могу себе
обмањивати, да сам жив створ, да нисам крива што ме је бог такву саздао, да ми је
потребно да волим и да живим.5
Видели смо у Аниним речима незадовољство брачном везом, њен труд и
упорност да живи без љубави у складу са конвенцијама друштва. Као што каже Мила
Стојнић, Ана не признаје моралне норме, и разара брак и породицу, напушта сина како
би остварила своја права на љубав.6 Ова јунакиња не жели да живи више неиспуњеним
животом са супружником, који је оличење друштвених норми. Њој је одбојан Карењин
са својом хладноћом, са својим правилима и навикама. Узбуђење, страст и срећу нашла
је у вези са Вронским. Међутим, ни са њим неће бити потпуно срећна. Посесивност,
егоизам, љубомора, разочарења због неостварених очекивања, осуђен и нерешен статус
жене која је напустила мужа довешће је до самоубиства. Због личне среће разара брак
и губи углед у високом друштву, али и касније врши самоубиство, јер не налази
смисао живота и очекивану љубав у вези са Вронским.
Флоберова јунакиња Ема такође убија себе, јер не жели после љубавних веза
са Родолфом и Леоном, у којима налази после извесног времена досаду и учмалост, да
се врати досадном и неузбудљивом животу са мужем, који би јој све опростио из своје
љубави. Попут Толстојеве Ане она мрзи свог супруга и одбојан јој је начин живота,
који нема изазове, страсти, заносне љубави.У следећем цитату видимо Емино
незадовољство: Огорчивало ју је то што се на Шарлу није видело да он слути њено
мучење. Његово уверење да ју је усрећио за њу је била блесава увреда, а његова
сигурност у то – незахвалност. […] Па зар није он, њен муж, препрека свакој срећи,
узрок сваком јаду, и као неки оштар трн на том вишеструком каишу који ју је стегао
са свих страна?7

5
Лав Николајевич Толстој, Ана КарењинаI, Завод за уџбенике, Београд, 2013, 358.
6
Мила Стојнић: Предговор, у : Л. Н. Толстој, нав. дело, 8.
7
Г. Флобер, нав. дело, 100.

6
 О проблему брачне љубави расправља се по салонима високог руског
друштва. Представници аристократије не претпостављају љубав у браку, већ само љубав
ван њега. Бетси Тверска, далека рођака Ане, заједно са другим аристократама оговара
људе који се венчавају из љубави. Остали и она сматрају љубав пролазном и
непостојаном, сумњајући у искрена осећања. Не само Бетси Тверска, већ и остале
аристократкиње варају мужеве, али их не напуштају. Ана тако увиђа лицемерје друштва
које тобож живи у складу са начелима, али их кришом нарушава. У таквом лицемерном
и неискреном друштву брак се не може успешно реализовати, јер владају
извештаченост, формалност и лажљиви супружнички односи без љубави. Прељуба је
честа у браку без осећања. Ана хоће да искрено ужива у љубави и страсти са
Вронским ван тих конвенција, па зато напушта мужа.
Богатство не може надокнадити недостатак брачне љубави и среће. Флоберова
јунакиња Ема Бовари воли скупоцене ствари, расипање, куповине. Желела је живети у
складу са својим илузијама и романима, али то није било могуће лако
остварити. Флобер је хтео указати како материјално може задовољити човека само
привремено, али није у њему смисао живота. Расипања и куповине су биле спас за Ему
од досадног мужа, којег је почела презирати због тога што јој живот није чинио
занимљивијим. Међутим, скупоценост и љубавници само су је привремено задовољили,
јер јој је све после постало досадно. Такође, и Ана није била срећна у браку, иако је
била окружена богатством и раскоши. И после у вези са Вронским неће бити срећна,
иако воде луксузан начин живота.
Указали смо на неке сличности између Шарла Боварија и Алексеја Карењина,
као мужева. Међутим, има и неких разлика на које треба обратити пажњу. Шарл није
био обузет друштвеним конвенцијама, као што је био Анин муж Карењин, који је
жртвовао ,,део по део својих људских особина” због начела. 8Сагласни смо са ауторком
Стојнић кад каже како је сам брак за Карењина извршење друштвене норме – обавезе
да се створи породица.9Како не би био компромитован од стране друштва и због
високог статуса, оженио се са Аном. Он јесте попут Шарла био одани муж, који је био
посвећен послу и обавезама, али је за разлику од њега имао амбиције и добар
социјални положај.
Карењин је дубоко у себи крио емоције према породици, а сматрао је како сви
њени чланови треба да се понашају у складу са начелима. Постоји извесна дистанца
између њега и жене. Он се понаша као да је незаинтересован за њен унутрашњи свет,
све док га она држи под контролом и у складу са друштвеним нормама. ,,Алексеј
Александрович искрено сматра да су односи које је он успоставио у породици крајње
хумани и цивилизовани односи љубави која се не спушта до биолошке похоте, односи
узвишени, једини у својој основи достојни човека.”10 Такви односи не задовољавају Ану,
и у супротности су са њеном страственом природом, жељне емоција и нежности. Њихов
брачни однос делује извештачено, формално и неискрено.
Карењин не увиђа варање супруге док не чује друштвена оговарања. Међутим,
он само указује супрузи да треба да пази на своје понашање, које излази изван оквира
начела. Сматрао је дапрељуба не постоји све док се не сазна у јавности. Карењин
упорно покушава да сачува брачни склад са Аном у друштву. За њега је брачна

8
М. Стојнић, исто, 20.
9
Исто.
10
Исто, 21.

7
институција оличење једне друштвене норме, која се не треба кршити. Међутим, ипак
није био потпуно равнодушан према жени. У дубини душе пати и увиђа неке своје
грешке, али то крије под маском човека који све жртвује конвенцијама. Он није себи
допуштао да мисли о томе, и није мислио; али је у исто време, у дубини своје душе, не
признајући то никад пред самим собом, и немајући за то не само никаквих доказа него
ни подозрења, ипак несумњиво је знао да је преварени муж, и био је због тога дубоко
несрећан.11
Чиновнички посао и друштвена начела јесу потискивали Карењинову људскост
и нежност, и чинили су га себичним и извештаченим. Као и у браку Еме и Шарла
тако и у браку Ане и Карењина имамо једноличност, укорењеност навика и
незадовољство понашањем и карактером супруга.
Развод се у роману Госпођа Бовари не спомиње, док се у роману
АнаКарењина отвара то питање. У 19. веку развод није био нешто уобичајено, више се
сматрао срамотом у јавном животу. У Ани Карењини јавља се дискусија о теми
развода, као некој појави која почиње да се јавља. Јунаци дискутују о неравноправности
жена и мушкараца кад се разводе, јер је жена више осрамоћена и у незгоднијем
положају.
О разводу размишља Дарја Александровна, али нема храбрости за такав
поступак. Ана не жели развод, јер зна да њиме губи сина Серјожу, кога је много
волела. Карењин губи самопоуздање и сталоженост у разговору са адвокатом у вези са
разводом. За њега је то нешто што крши друштвена правила и што унижава његов
углед и статус. У друштвеном контексту друге половине 19. века Толстој разматра
промене у области брачних закона, где се почиње дозвољавати законито раскидање
брачног односа. Тема развода представља још новину, која се оговара и осуђује од
стране руског друштва.
У роману Ана Карењина имамо неке стабилне бракове, али опет не можемо
казати да су били савршени или идеални. Имамо брак Константина Дмитрича Љевина и
Кити Шчербацки. Они су се искрено волели, иако је Кити била девојка из града а
Љевин човек са села, који није волео градски извештачени живот. Њихова љубав није
била формална или неискрена, али није било потпуног уживања. Повремено су се
догађали мањи сукоби, свађе и неспоразуми између ових супружника. Такође, било је и
љубоморе и незадовољствазбог неких ситуација.
Љевин стално преиспитује себе у односу према другим људима, према животу,
друштву, браку, религији. Он покушава да пронађе смисао свог живота и постојања,
тако да и због тога се јављају неке несугласице са Кити. Такође, увиђа да његова
слобода није потпуна у браку.
Пре брака имао је неке идеалне представе о љубави и породици:Љубав према
жени, он не само да није могао замислити без брака, већ је прво замишљао породицу,
а затим жену која ће му дати своју породицу. Отуда његови појмови о женидби нису
били ни налик на појмове већине његових познаника, за које је женидба била један од
многобројних друштвених послова; за Љевина је то био главни посао у животу, од
кога је зависила сва његова срећа.12 Он је желео срећан породични живот, какав су
имали његови родитељи. За њега је брак био више од друштвених конвенција, и
сматрао је неразумним понашање пријатеља који су варали своје супруге. Међутим,

11
Л. Н. Толстој, Ана Карењина I, исто, 257.
12
Исто, 139.

8
ступањем у брак увиђа неостваривост својих снова, тако да нас у неком смислу
подсећа и на Ему и Ану, које такође не испуњују своје жеље у браку.
Цитирамо следеће делове текста који указују на разочарење Љевина: Он је био
срећан, али не онако како је очекивао. На сваком кораку наилазио је на разочарења у
пређашњим сањаријама, и на нове неочекиване дражи. Он је био срећан, али ступив у
породични живот видео је на сваком кораку да то није оно што је замишљао.13
И у Љевиновом случају Толстој указује на сукоб између идеала и стварности,
што води до незадовољства и пребацивања кривице на другога. Међутим, Љевин воли
своју супругу, покушава да открије своје изворе незадовољства и да их потисне. Смисао
живота проналази у религијским истинама, у служењу добробити човечанства и у
љубави према породици. Љевин је свестан да су размирице унутар породице и са
другим људима нормалне, али да човек треба да се труди волети ближње и
човечанство, ма колико да су несавршени.
Кити најпре упознајемо као једну лепу младу и наивну девојку, која је била
занесена удварањем Вронског. Међутим, после се искрено заљубљује у Љевина, удаје се
за њега и била је срећна са њим. Ипак, срећа није била потпуна због мужевљеве
љубоморе и повремених несугласица због различитих схватања. Кити је себе постепено
припремала за улогу мајке и жене која се брине о породици. Радовала се својим
дужностима да се брине о мужу и његовој кући. За разлику од Ане Карењине она је
остварила срећу и љубав у браку. Повремени сукоби, свађе и љубомора нису штетили
њеним осећањима према мужу. Дивила се мужу и сматрала га је изузетним човеком, који
је вредан и моралан, иако није био религиозан. Кити није разумевала његову патњу,
сумње у њену љубав и његову опседнутост тиме да нађе одговоре на нека питања, која
га муче.
Брак Кити и Љевина се успешно реализује, али није савршен. Ипак, овде
можемо говорити о обостраној љубави и духовној блискости између супружника. Те
љубави и блискости не налазимо у браку Еме и Шарла, Ане и Алексеја Карењина,
Шарловог оца и мајке, Доли и Стипе. Толстој указује на постојање брачне љубави, која
не мора бити само телесна, већ и духовна.
У Ани Карењини имамо још неке бракове, који су више или мање успешно
реализовани. Споменућемо брак кнеза и кнегиње Шчербацки, Китиних и Долиних
родитеља. Кнез и кнегиња су се венчали одлуком њихових родитеља. Њих двоје не
живе у потпуно складном браку. Дешавају се неки сукоби између њих, због различитих
мишљења и ставова у погледу мужева њихових кћери. Међутим, стиче се утисак да су
код њих свађе и сукоби нешто сасвим уобичајено.
Имамо успешни и срећни брак Љвова и Китине сестре Наталије
Александровне. Њих двоје сматрају како родитељи треба да буду посвећени деци и
њиховом васпитању. Немају довољно времена за друштвена догађања због деце. Супруга
и он праве компромисе, одани су један другоме, тако да нисмо приметили да има
великих несугласица. Једино што њихов брак не чини идеалним, то је претерана брига
о васпитању и образовању деце.

3. Закључак
13
Л. Н. Толстој, Ана Карењина II, исто, 54.

9
 Упоређујући Флоберов и Толстојев роман уочавамо да је тачна реченица са
почетка Ане Карењине: Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна
породица несрећна је на свој начин. 14 У Толстојевом роману има више ликова и више
бракова, али нико није потпуно срећан. У сваком браку има више или мање размирица
и конфликата.Ретки су бракови где постоје обострана љубав, телесна и духовна
блискост.
У овом раду смо направили паралеле између неких бракова. Уочили смо
сличности између бракова Еме и Шарла, Ане и Алексеја Карењина. У оба случаја жене
су прељубнице, које су незадовољне својим једноличним браком, и желе праву љубав и
страст. Међутим, веза са љубавником само их привремено испуњава и чини срећним, јер
опет не остварују све што су желеле. Како не би живеле поново у вези без искрених
осећања и уживања, извршавају самоубиство.
Постоје извесне сличности између брачних односа Доли и Стипе, као и
Шарлових родитеља. Имамо жене које пате и подносе своје мужеве из навике, као и
због детета. Брак опстаје, али нема узајамности и разумевања међу супружницима. Муж
је неодговоран и склон прељубама, док жене немају времена за прељубу.
Интересантан је друштвени контекст друге половине 19. века, кад развод није
уобичајена појава као у 21. веку. Због срамоте од развода супружници глуме брачну
идилу, нарочито у високим друштвеним круговима, а у ствари, имају љубавнике како би
задовољили своје страсти или потребе за љубављу. У Ани Карењини неки јунаци
ступају у брак, јер га сматрају неком врстом друштвених норми да би се створила
породица.
И бракови који нам делују на први поглед успешно реализованим, нису
савршени. Видели смо то у случају Кити и Љевина, као и Љвова и Наталије. Увек се
јави неки проблем, сукоб схватања јунака различитих карактера, брига о деци и обавезе,
што ограничава време и слободу супружника. Ипак, ако постоје искрена љубав и
компромиси, сви проблеми могу да се реше.
Сви јунаци доживљавају неку врсту разочарења због неостварених идеалних
представа о браку и љубави. Да би успео брак као друштвена институција, потребно је
да буде више од конвенција, да буде испуњен неком врстом узајамне блискости и
поверења међу супружницима.
Госпођа Бовари и Ана Карењина баве се, као што смо видели, универзалним
проблемима брака, љубави, прељубе, страсти, конвенције, сукоба идеала и
стварности. Брак, љубав и прељуба јесу вечита инспирација аутора за писање
књижевних дела. Друштвени контексти се разликују, али су исти проблеми брака, који је
ретко успешно остварен.

Литература

14
Л. Н. Толстој, Ана Карењина I, исто, 33.

10
 1. Мила Ђорђевић: Поговор, у Гистав Флобер: Госпођа Бовари, Издавачко предузеће
Рад, Београд, 1966.
2. Мила Стојнић, Предговор, у Лав Николајевич Толстој: Ана Карењина, Завод за
уџбенике, Београд, 2013.
3. Лав Николајевич Толстој, Ана Карењина I, Завод за уџбенике, Београд, 2013.
4. Лав Николајевич Толстој, Ана Карењина II, Завод за уџбенике, Београд, 2013.
5. Гистав Флобер, Госпођа Бовари, Издавачко предузеће Рад, Београд, 1966.

11